АКЦИОНИ ПЛАН ЗА РАЗВОЈ ТУРИЗМА

За период 2011-2016

Књажевац, јул 2011

1

Јачање туристичке конкурентности источне Србије

СКУПШТИНА ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦ

ул. Милоша Обилића 1Тел: (019) Централа: 731 623, 731 601, 731 633; Председништво: 019/733 119; Факс: 732 730E-mail: soknjazevac@ptt.rs

САДРЖАЈ

САДРЖАЈ........................................................................................................................................2УВОД...............................................................................................................................................31. ПОЛОЖАЈ ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦ..........................................................................................42. СТАНОВНИШТВО.......................................................................................................................53. ПРИВРЕДНИ/ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ ........................................................................................74. ТУРИЗАМ..................................................................................................................................135. ТУРИСТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ................................................................................................196. ПОЛИТИКА РАЗВОЈА ТУРИЗМА У ОПШТИНИ КЊАЖЕВАЦ И ЊЕН ОРГАНИЗАЦИОНИ АСПЕКТ ........................................................................................................................................ 247. ПРИОРИТЕТНИ ТИПОВИ ТУРИЗМА......................................................................................288. ПОЗИЦИОНИРАЊЕ КЊАЖЕВЦА КАО ТУРИСТИЧКЕ ДЕСТИНАЦИЈЕ................................299. КАРАКТЕРИСТИКЕ ТУРИСТИЧКИХ ПРОИЗВОДА.................................................................3010. ПЛАН КОНКУРЕНТНОСТИ.....................................................................................................3611. МАРКЕТИНГ ПЛАН.................................................................................................................6112. ПРАЋЕЊЕ АКТИВНОСТИ......................................................................................................76

2

УВОД

Aкциони план за развој туризма израђен је у оквиру пројекта “Јачање туристичке конкурентности источне Србије” који је реализован у оквиру програма “Exchange 3” a који финансира Европска унија.

Израду Акционог плана водила је Агенција за развој општине Књажевац. Стручну помоћ у изради акционог плана пружили су РАРИС – Регионална агенција за развој источне Србије као партнер на пројекту и Туристичка организација општине Књажевац.

У изради Акционог плана учествовали су:

• Драган Милутиновић, дипломирани економиста, Агенција за развој општине Књажевац, као вођа тима

• Милан Јеленковић, дипломирани економиста, Агенција за развој општине Књажевац, као члан тима

• Марија Јеленковић, дипломирани економиста, Општина Књажевац, као члан тима• Зоран Миловановић, дипломирани економиста, РАРИС – Регионална агенција за

развој источне Србије, као члан тима• Слађана Манчић, дипломирани економиста, као екстерни консултант• Иван Светозаревић, дипломирани туризмолог, као екстерни консултант• Данијела Арсић, дипломирани туризмолог, као екстерни консултант

3

1. ПОЛОЖАЈ ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦ

Подручје општине Књажевац обухвата 86 насеља са 37.172 становника. У физичко-географском погледу територија општине Књажевац простире се у ширем простору пресека 22º 15' меридијана источно од Гринича и 43º 30' северног упоредника са површином од 1.202 км² што је чини четвртом општином по величини у Републици Србији. Општина Књажевац се налази у источном делу Републике Србије уз границу са Републиком Бугарском као најјужнији град Тимочке Крајине. Општина Књажевац је брдско-планинска са надморском висином од 176 до 2.169 м и израженом равницом у долини реке Тимок, која излази на Дунавску низију. Планинским венцима територија је изолована од суседних општина. Брдско-планински карактер општине Књажевац пре свега је садржан у чињеници да се 75% њене територије налази на преко 400 м надморске висине.

Подручје општине Књажевац припада неразвијеним, економски и демографски депресивним општинама са следећим специфичним наменама: пољопривредно-сточарско и шумско подручје; природне и туристичке вредности (са изразитим потенцијалима за развој туризма на Старој планини и Бањици); изворишта вода, резерве минералних сировина и грађевинског материјала и планираним граничним прелазом.

Табела 1: Основни подаци о општини Књажевац

Основни подаци

Површина, км2

% Пољопривредн

е површине

Број насељ

а

Просечна величина насеља,

км2

Процењени број

становника

Густина насељености 1

км2

Општина Књажевац

1202 57,6 86 13,97 33051 27

Извор: РЗС општине у Србији 2009. године

4

2. СТАНОВНИШТВО

Површина општине Књажевац је 1202 км², са 37172 становника, просечне насељености 30,9 становника по км².

Од 1948. до 2002. године број становника у општини Књажевац је опао за 38.2%. А између пописа од 1991. до 2002. године за 14.6% , што је највише у окружењу.

Табела 2: Кретање броја становника у периоду 1981-2002. године

Подручје Плана/општина/тип насеља

1981. 1991. 2002.1991.

нова мет.2002.

нова мет.

Општина Књажевац 48789 44036 38044 43551 37172

Градска 16665 19705 19941 19523 19351

Остала 32124 24331 18103 24028 17821

Извор: РЗС - Попис 1981,1991,2002. године

На основу података Пописа 2002. године, од укупног броја становника већи је удео градског становништва (52,1%). Од 85 сеоских насеља у периоду 1981-1991. године, само је Трговиште повећало број становника , док су сва остала смањила, а 9 њих чак за половину. У периоду од 1991-2002. године, село Репушница остало је без становништва.

Проблем „биолошке депопулације“ сеоских насеља је алармантан јер је негативан природни прираштај највећи у Републици. Миграциони салдо је за град Књажевац у последњем пописном периоду, 1991-2002. године био позитиван, али апсолутни пораст становништва негативан, због негативног прираштаја.

У периоду између два пописа, 1991-2002. године, број становника се смањио за 6.847 становника, односно 14,4%, што је једна од највећих негативних стопа у РС. Смањење броја становника у општини је довело и до смањења густине насељености са 33,02 на 30,92 становника/км².

Табела 3: Кретање броја становника у периоду 1991 - 2002

Становништво

Становништво 1991

Становништво 2002

Пораст-пад

укупноПросечно годишње

Просечно годишње на

1000 становника

Општина Књажевац

44019 37172 -6847 622 17

Извор : РЗС – Попис 2002. године

Неминовна последица привредног развоја земље у периоду 70-80 тих је и промена демографске и социо - економске структуре сеоског становништва. Као последица тога у Источној Србији нарочито у општини Књажевац смањен је број укупног и активног пољопривредног становништва. Такве тенденције изазвале су промене структуре породичних газдинства у општини Књажевац, што је утицало и на локални рурални развој.

Депопулација простора је најизраженија у сеоским срединама. Око 90% укупних миграција чине миграције сеоског становништва. Основни узрок миграција су запошљавање у другим срединама, школовање, одлазак на рад у иностранство... Значајан број становника се налази на привременом раду у иностранству, а нарочито у САД.

Тренутно је у Књажевцу регистровано око 13.382 домаћинства.

У старосној структури становништва преовладава радно способно становништво са 60,79%,

5

што указује на постојање значајног контигента радно способног становништва. Забрињавајући податак је, међутим, скоро дупло већи удео старог становништва (28,35%) у односу на младе (15,79%) у старосној структури становништва. Старосна структура становништва је посебно лоша у сеоским срединама у којима је изразито изражен процес старења села. Поједина, удаљена, планинска села су на путу изумирања, а Репушница је од 2006. године село у коме више нема становника.

Табела 4: Старосна структура становништваСтановништво по годинама

Пол

Укупно

0-4 5-910-14

15-19

20-24

25-29

30-34

35-39

40-44

45-49

Општина Књажевац

с 37172 1185 1368 1485 1831 1943 2001 1876 1764 2272 2937м 18033 590 732 788 943 1067 1076 929 886 1155 1473ж 19139 595 636 697 888 876 925 947 878 1117 1464

Становништво по

годинама

Пол

50-54

55-59

60-64

65-69

70-74

75-79

80-84

85-89

90-9495 и

вишеНепознат

о

ОпштинаКњажевац

с 3244 2201 2528 2930 3094 2479 1215 336 166 28 289м 1649 1066 1173 1324 1377 983 486 141 65 9 121ж 1595 1137 1355 1606 1717 1496 729 195 101 19 168

Извор : РЗС – Попис 2002. године

Графикон 1: Старосна структура становништва

Стопа природног прираштаја има негативан предзнак, и међу највећима је у РС. У 2001. години је нпр. стопа наталитета износила 6,4%, а морталитета 19,0%. Постојећи социјални показатељи су, такође, негативни и указују да је највећи број домаћинстава са два (29,56%) члана или једним (23,30%) чланом, а да је највећи број породица без деце (46,72%) или са једним дететом (31,12%). Наведени социјални параметри су у складу са просеком Зајечарског округа, али су значајно лошији у односу на просек Републике Србије.

6

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

do 2020­4040­6060 и више

3. ПРИВРЕДНИ/ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ

По степену економске развијености, Књажевац припада неразвијеним општинама (међу 40 најнеразвијенијих општина у РС), а 2004. године општина је проглашена девастираним подручјем (Одлука о одређивању девастираних подручја РС – “Сл Гласник РС“, бр. 63/2004, 20/2006 и 91/2006). Просечна зарада у општини Књажевац је у јануару 2011. године износила 22.806,00 РСД и представљала је 67,06% просека РС, и свега 85,67% просека Зајечарског округа. По нивоу зарада, Књажевац је међу најлошијим општинама у Србији што довољно говори о степену економске развијености општине.

Носиоци економског развоја општине у другој половини прошлог века су била велика предузећа: фабрика мотокултиватора “ИМТ”, фабрика обуће “Леда”, Конфекција “Бранка Динић”, фабрика намештаја “Тина” и ППК “Џервин” која су уједно и запошљавала значајан број људи у општини. Ова предузећа након процеса приватизације и реструктурирања или нису више активна или нису више носиоци економског развоја, што је условило пад целокупне економске активности у општини. Изузетак је некадашња фабрика обуће „Леда“, која данас послује као „Falc East“ и која је један од највећих извозника у Србији.

Сектор малих и средњих предузећа није до краја био способан да компензује пад привредних активности нити да апсорбује вишак радника који су у процесу реструктурирања остали без посла. Ово се посебно односи на металски сектор. Ипак, сектор малих и средњих предузећа се показао одрживим, тако да се његов напредак свакодневно примећује.

Садашње карактеристике привреде Књажевца су недовољно развијена предузетничка клима, спори процес реструктурирања великих предузећа, недостатак знања и менаджерског кадра, недостатак нових производних технологија, ниска продуктивност и недостатак финансијских средстава за развој што резултира у спором економском развоју општине.

Упркос проблемима, број привредних друштава у општини Књажевац бележи константан раст у последњих 10 година. У односу на 1999. када је било регистровано око 150 предузећа, тај број је порастао на око 200 у децембру 2010. Уколико се посматрају и установе и друштвене организације, онда је тај број скоро три пута већи и на дан 31.12.2010. износио је 396. Исти тренд се дешава и када су у питању самосталне радње. Њих је у 1999. години било 593, а у јануару 2011. – 663.

Табела 5: Број привредних друштава у општини Књажевац према делатности (стање 31.12.2010.)

Укупно 396

Индустрија и рударство 31

Пољопривреда и рибарство 12

Шумарство 2

Водопривреда 1

Грађевинарство 4

Саобраћај и везе 1

Трговина 54

7

Угоститељство и туризам 3

Занатство и личне услуге 4

Стамбено-комуналне делатности 3

Финансијске и друге услуге 17

Образовање и култура 79

Здравство и социјална заштита 7

Друштвено-политичке заједнице и организације 178Извор података: Општинска управа

Самосталне радње у општини запошљавају око 1.300 радника. Највећи број, односно 175 предузећа, се може сврстати у категорију малих предузећа (до 50 запослених). У општини, међутим, функционише и 20 средњих (50-250 запослених) и пет великих предузећа (преко 250 запослених). У структури привреде општине доминантно место и улогу има приватно власништво.

Текстилна, обућарска и прехрамбена индустрија су тренутно најважније привредне гране. Расположиви природни ресурси, међутим, нису довољно искоришћени. Учешће угоститељства и туризма у структури запослених и у стварању народног дохотка је свега око 1,6%. Развојним плановима и програмима је предвиђен значајан развој туризма на подручју Старе Планине на којој у овом тренутку постоје скромни туристички капацитети. Слична је ситуација и са топлим извором лековите воде „Бањица”. Због тога се у наредном периоду предвиђа да туризам, као и сектор услуга постану носиоци привредног развоја општине.

На територији општине производну делатност обавља и неколико предузећа која су регистрована на територији других локалних самоуправа, те се резултат њиховог пословања не исказује у билансима који се односе на Књажевац, али ова предузећа имају значајну улогу у запошљавању и економском развоју општине. Приватни предузетници имају своје удружење предузетника са око 60 чланова.

Основни проблеми привредног развоја општине Књажевац знатним делом су последица процеса транзицијске рецесије и промена у ширем окружењу. Кључни проблеми проистекли су из недовољно конкурентне привреде, нетрансформисане постојеће привредне структуре, спорости транзицијског процеса у приватизацији, реструктурирању и реорганизацији државних предузећа (нпр. Џервин). Посебно су изражени следећи проблеми:

1) релативно низак ниво укупне привредне активности;

2) успоравање привредног раста;

3) низак ниво инвестиција;

4) висок степен незапослености и социјалних тензија;

5) низак образовни ниво,

6) низак ниво конкурентности привреде;

7) заостајање у примени фактора техничког прогреса (иновација, know-how, нових технологија);

8) неефикасност коришћења материјалних инпута (сировина, енергената, технолошке воде, грађевинског земљишта) и др.

У кључне проблеме привредног развоја могу се сврстати и екстремна депопулација, дисбаланс између старосне, миграционе, квалификационе, образовне и структуре радно-способног становништва, као и проблеми недовољне инфраструктурне опремљености привредних локација и простора, и др.

Поред спорости структурних промена привреде и успоравања стопе привредног раста услед

8

деловања глобалне финансијске кризе, кључни проблем је и веома ниско учешће техничког прогреса као кључног фактора развоја, као и заостајање у примени иновација у већини привредних сектора и недовољно развијено тржиште рада, капитала и знања.

Екстремни пад пословних прихода у 2010. години у односу на 1990. годину евидентан је и износи -69,2% .

Значајно слабљење привредне основе и транзицијска рецесија огледа се у рапидном и драстичном паду укупне и индустријске запослености, обима производње, ниској искоришћености капацитета, ниској конкурентности привреде, знатним губицима, технолошком заостајању и демографском егзодусу.

У протеклом периоду евидентан је стални пад запослености на подручју општине.

Укупна запосленост на подручју општине Књажевац за 2010. годину према делатностима изгледа овако:

Табела 6: Укупан број запослених према делатности

УКУПНО ЗАПОСЛЕНИ 4984

Пољопривреда, шумарство и водопривреда 287

Рибарство 0

Вађење руда и камена 2

Прерађивачка индустрија 2254

Производња ел. енергије, гаса и воде 226

Грађевинарство 130

Трговина на велико и мало 382

Хотели и ресторани 15

Саобраћај, складиштење и везе 137

Финансијско посредовање 28

Послови са некретнинама, изнајмљивање 131

Државна управа и социјално осигурање 235

Образовање 467

Здравствени и социјални рад 635

Друге комуналне, друштвене и личне услуге 57

Извор података: РЗС – Статистички годишњак општине , 2010. године

9

Табела 7: Запослени у 2008. години (годишњи просек)

Запослени

УкупноОд тога жене, %

Запослени у предузећима, установама, задругама и др. организ.

Лица која самостално

обављају делатност

Укупно на хиљаду

Запослени у предузећ.,

установама, задругама и др.

организ. на хиљаду

Општина Књажевац

6829 46,2 5646 1183 207 171

Извор података: РЗС – Статистички годишњак „Општине у Србији“, 2009.

Сектор малих и средњих предузећа је у фази развоја и очекује се његов значајан допринос као једног од основних ослонаца привреде у регији и генератора запослености становништва.

Број незапослених се повећао са 1.094 у 1999. години на 4.200 лица у 2010. години.

Стопа незапослености износи око 20% са тенденцијом сезонских осцилација.

3.1. Просечна зарада

Табела 8: Просечна бруто зарада без пореза и доприносаПросечна бруто зарада у

РСД2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Република Србија 11.500 14.108 17.443 21.707 27.759 32.746 31.733 34.142

Општина Књажевац 8.115 10.874 13.450 16.028 20.329 18.359 18.977 21.045Извор података: Статистички годишњак „Општине у Србији“, 2010.

Просечна зарада има тренд повећања у периоду 2003-2010. године. Просечна зарада у Општини Књажевац је константно нижа у односу на просек РС.

Графикон 2: Просечна бруто зарада без пореза и доприноса

10

2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.0

5000

10000

15000

20000

25000

30000

35000

СрбијаКњажевац

3.2 Потенцијали економског развоја

Поред потенцијала високообразованог кадра (3,21%), високостручног кадра и осталих људских ресурса, највећи значај имају постојећи изграђени привредни капацитети, смештајни и услужни капацитети, инфраструктура (саобраћајнице, железничка пруга, енергетски капацитети, телекомуникације), природни ресурси, урбана насељска и комунална инфраструктура, социјални сервиси/јавне службе, дуга индустријска традиција, итд.Основни потенцијали за развој привреде су:

• природни ресурси за развој пољопривреде и прехрамбене индустрије;• природне вредности и услови за развој одређених видова туризма, пре свега

планинског, спортског, бањског, ловног, етно и еко-туризма;

Потенцијали привредног развоја могу се искористити уз подршку интензивне инвестиционе политике, чиме би се омогућило заустављање негативних демографских трендова. Општина располаже значајним земљишним потенцијалом, али је потребно мерама економске и пореске политике омогућити формирање већих пољопривредних поседа, са адекватним системом за наводњавање и оптималном применом агротехнике. Ипак, основни предуслов остварења наведених потенцијала (индустријских, пољопривредних, туристичких и др.) је значајно веће инвестирање.

Најбитнија ограничења привредног развоја су:

• депресирана привредна ситуација са високом стопом незапослености, ниским нивоом инвестирања и опремљености;

• недоступност финансијских средстава и неповољни услови финансирања; • неповољна демографска структура;• одлив и недоступност одговарајућих кадрова; • недовољно изграђена и развијена инфраструктура (посебно повезаност са коридором X).

Индустријска производња бележи значајан пад, што је довело до значајног повећања незапослености (посебан проблем је ниска квалификациона и образовна структура становништва) и повећања застарелости опреме, дефицит радника појединих квалификација као што су нпр. менаджери, инжењери, меркетинг стручњаци, поједина занатска занимања и др. Највећи проблем пољопривредних произвођача је у великим диспаритетима цена (цена репроматеријала неопходних за производњу је далеко виша у односу на цену готових производа) и застарелости пољопривредне механизације што чини ову врсту производње дестимулативном за произвођаче.

Основни дугорочни циљ привредног развоја на подручју општине Књажевац јесте остваривање одрживог привредног раста у делатностима које су способне за конкурентски наступ на домаћем и извозном тржишту, применом европских принципа индустријске политике и политике развоја предузетништва и МСП на локалном нивоу. Циљ подразумева ефикасно спровођење транзиционих и реформских процеса који могу да допринесу да

11

привреда општине Књажевац постане привлачна за домаћи приватни сектор и стране директне инвестиције. Тако би започело стварање конкурентне привреде, засноване на знању, која је у стању да обезбеди одрживи привредни раст са новим радним местима и већом социјалном кохезијом. То укључује повећање конкурентности привреде и прилагођавање потребама домаћег и међународног тржишта, као и повезивање фирми ради заједничког наступа на тржиштима и формирањем разних секторских кластера. С тим у складу, постављају се следећи посебни циљеви:

• формирање привреде засноване на знању, унапређењу подршке свим облицима иновација, убрзаном усвајању техничког прогреса и повећаном инвестирању у истраживања и развој;

• реструктурирање привреде и прилагођавање тржишним условима привређивања, стављањем акцента на пољопривреду са агроиндустријом, енергетику, развој туризма;

• повећавање економског значаја региона и привлачење инвестиција (домаћих и страних) и средстава финансирања, имајући у виду географско-саобраћајни и погранични положај (ЕУ), као и карактеристике општине;

• подстицање развоја индустријских кластера, индустријских и технолошких паркова и зона, бизнис инкубатора и других локационих форми;

• кластерско удруживање и повезивање предузећа и формирање пословно-технолошких инкубатора;

• подршка развоју предузетништва и стварању амбијента који подстиче развој МСП у сектору производње и разноврсних услуга;

• обезбеђење повољних локација различитог степена уређености/опремљености и других пословно-инвестиционих услова за развој различитих привредних активности;

• развој ефикасне привредне инфраструктуре који укључује саобраћај, телекомуникације, енергетику и водопривреду, пружа услуге које су од кључног значаја за развој индустријског сектора и трговине и других делатности;

• равномернији размештај капацитета, у складу са локационо-развојним потенцијалима и ограничењима простора;

• побољшавање технолошког нивоа опреме предузећа и целокупне привреде;• олакшавање ширења и ефикасног коришћења информатичко-комуникационих технологија (ICT);

и• подизање нивоа сарадње са суседима (Бугарска) на виши ниво, пре свега у области

нових инвестиционих пројеката и развоја хидроенергетског и туристичког потенцијала.

3.3 Концепција унапређења стања и развоја привреде

Под претпоставком да ће бити испуњени основни предуслови даљег привредног развоја општине, који се односе на довршавање процеса приватизације и прилагођавање новим тржишним условима привређивања, стратешким документима општине дефинисани су следећи приоритети развоја (редослед није предложен по важности):

• Енергетика, пре свега производња електричне енергије из мини хидро електрана, енергије ветра и сунчеве енергије

• Туризам, са централним пројектима туристичке регије Стара планина, Ргошка бањица, сеоски туризам и др.

• Пољопривреда, заснована на унапређеним традиционалним видовима уз стварање услова за: ефикаснију производњу, формирање микропогона за прераду

12

пољоприврених производа, пласман производа, развој воћарства и виноградарства, сточарства и млекарства, повећањем просечне величине поседа и брендирањем сточног фонда и производа, удруживањем произвођача, органска производња и др.;

• Мала и средња предузећа, као основни облик организовања фирми и генератор развоја, конкурентности и запошљавања (приоритетно у производњи и преради пољопривредних производа, туризму, трговини и сектору услуга);

• Даљи развој и диверзификација услуга терцијарног и квартарног сектора, посебно трговине, занатства, пословних услуга, финансијских, информатичких, техничких и других услуга, личних услуга, послова са некретнинама, и др.

• Диверзификовани развој прерађивачког сектора индустрије, заснован на примени савремене технологије, знања, иновација, истраживачко-развојне и маркетиншке активности; и

• Шумарство, лов и водопривредне активности.

4. ТУРИЗАМ

Најзначајнији туристички потенцијал општине Књажевац је Парк природе "Стара планина".

Туризам у Парку природе „Стара планина“ је у повоју. Потенцијали за развој сеоског туризма активирани су спорадично, локалним иницијативама и недовољно су организационо повезани са водним, планинским, бањским, ловним и риболовним и другим видовима туризма.

Табела 9: Смештајни капацитети на територији општине Књажевац

Објекат Број лежаја

Хотел “Тимок” 66

Конак “Вила Катарина” 44

СТУР “Барка” 90

Пансион “Мали предах” 50

Пансион “Ана” 23

Конак “Ћирић” 14

Планинарски дом “Бабин зуб” 72

Епстурс хотел “Бабин зуб” 57

Укупно: 416Извор: Туристичка организација општине Књажевац

На територији општине Књажевац има 230 категорисаних лежајева у сеоским срединама. Смештајних капацитета има у следећим селима: Вртовац, Балта Бериловац, Црни Врх, Равно Бучје, Иново, Јаковац, Горња Соколовица, Влашко Поље, Бучје, Зубетинац, Стогазовац и Жлне.

13

Укупни смештајни капацитети су врло скромни и резултат су стагнације туристичких активности и недовољних инвестиција у модернизацију и изградњу туристичких објеката. Карактерише их различит ниво туристичких услуга и садржаја. Укупан број посетилаца у

2008. години износио је 6201, (са 13% страних) и 19556 ноћења.

Туристички производи нису у довољној мери комерцијализовани на домаћем, а посебно на иностраном тржишту. Туристички развој општине Књажевац, највише зависи од адекватног маркетинга и анимирања туристичке тражње као и подизања конкурентности. Интерес иностране туристичке тражње неће бити масовније привучен само потенцијалима Старе планине, већ првенствено побољшањем квалитета смештаја и целогодишње туристичке понуде у комбинацији са мотивима очуване природе и културне баштине и органске хране.

Јаки су и локални интереси за заштитом простора и за одрживим развојем туризма као потенцијалним покретачем привредног напретка. Носиоци промоције туризма, координације понуде и потражње и културно-едукативне делатности у туризму је Туристичка организација општине Књажевац. Постоји и иницијатива за формирање регионалне туристичке организације.

Општина Књажевац има потенцијала за развој следећих видова туризма: спортско-рекреативног, сеоског, еколошког, туризма специјалних интересовања, културно-манифестационог.

Потенцијал за развој спортско – рекреативног туризма се посебно односи на Стару планину и Ргошку бањицу. Главни потенцијали развоја туризма су алпско и нордијско скијалиште на Старој планини, водотоци и други потенцијали за летњу рекреацију, лов и риболов, уз укључивање подпланинских села у туристичку понуду. Стару планину карактерише висок степен очуваности природе и природне средине, разноврсни облици флоре и фауне, биогеографска обележја, уз услов интензивније и организованије заштите, презентације и контролисаног коришћења.

Значајни потенцијал представља и богата културна баштина (нарочито археолошка налазишта, споменици културе, етно-вредности традиционалних села и манифестације у функцији туризма), уз интензивнију и организованију презентацију и коришћење, обнову запостављених традиционалних заната и др. Приоритетне туристичке локације су: археолошка налазишта Равна - Тимацум минус, Манастир Горња Каменица, Црква св. Богородице, итд.

Постоје потенцијали за даљи развој туризма у Ргошкој бањи. Драгоцену допуну бањском туризму могу да представљају природни потенцијали и културна баштина у окружењу који

14

интегришу неколико других видова туризма као што су излетнички, еколошки, водни, културолошки, сеоски, ловни, спортски и др. Потенцијали за излетнички, еколошки и спортско-рекреативни туризам, као и туризам специјалних интересовања (спелеологија, бициклизам и др.), су првенствено у морфометријским, климатским и биолошким погодностима за планинарење, боравак у очуваној природи, активну спортску и општу рекреацију, спелеологију и др.

Обиље природних богатстава и здрава животна средина дају предуслове за развој сеоског и комплементарних видова туризма, заснованог на гостопримству и изворности сеоског домаћинства, са целогодишњом понудом (еко, етно, ловних и других програма, производње здраве хране, етно-занатских производа, сакупљање шумских плодова и др.). Услов развоја сеоског туризма је функционално повезивање са туристичким и рекреативним комплексима, центрима и местима комерцијалне понуде других облика туризма (планински, бањски, градски и др), као и комунално и инфраструктурно опремање сеоских подручја и уређење етно-села .

Развој туризма, организација и уређење туристичких и рекреативних простора засниваће се на следећим општим циљевима:

• увођење и поштовање принципа одрживог развоја у туризму, уз економску и еколошку ревитализацију простора, рационализацију коришћења природних ресурса, очување, заштиту и унапређење коришћења природе, животне средине и културноисторијског наслеђа;

• комплексна валоризација природних и створених туристичких потенцијала, регионално диференцираних по вредности и садржају, у складу са трендовима светске и домаће тражње, стандардима међународног тржишта и социо-економским интересима Републике и локалних средина;

• боље укључивање природних и културно-историјских вредности у развој туризма; организовање, уређивање и коришћење туристичких простора по критеријумима и стандардима заштите животне средине, природне и културне баштине; интегрисање развоја туризма са комплементарним активностима (здравствено-бањским функцијама, пољопривредом, шумарством, саобраћајем, културом и др.);

• организовање садржајно заокружене и регионално интегрисане понуде туристичких подручја и дестинација, која садрже препознатљиве мотиве и омогућавају афирмисање нових производа домаће и иностране туристичке тражње;

• подстицање развоја туристичких подручја са најповољнијим условима за максимално продужење туристичке сезоне, повећање степена искоришћености капацитета туристичке понуде и социо-економских ефеката туризма;

• интензивирање развоја туризма и комплетирање туристичке понуде у дестинацијама (туристичке регије и туристичка места I - IV категорије) које су већ у одређеној мери туристички афирмисане, уз повећање квалитета туристичких услуга и унапређивање туристичког производа; активирање нових простора са туристичким ресурсима, као главним потенцијалима недовољно развијених подручја, зависно од трендова тражње и могућности улагања Републике у некомерцијалне услове туристичке понуде (крупна и туристичка инфраструктура и некомерцијални јавни садржаји);

• унапређење услова за туризам и рекреацију отварањем и комплетирањем излетишта, скијалишта и ски-стадиона изнад подпланинских насеља, туристичким и комуналним опремањем села, уређењем ловишта, културно-историјских целина, споменика и вишим квалитетом њихове доступности развојем различитих модалитета саобраћаја до и у дестинацијама;

• побољшање организованости туризма (туристичке понуде) и ефикасности управљања развојем туристичких дестинација, посебно у нормативној области, спровођењу власничке и пословне трансформације, координацији активности на нивоима туристичке привреде, туристичког места и Републике, усклађивању интереса заштите природе и развоја туризма, давању већих овлашћења локалним заједницама, дестинацијским и регионалним агенцијама за иновативну

15

интерпретацију и коришћење туристичких потенцијала, као и интеграцију постојеће и планиране туристичко-рекреативне понуде окружења.

Посебни циљеви развоја туризма и уређења туристичких и рекреативних простора су:• туризам ће бити главни развојни агенс простора који су потенцијално атрактивни и

садрже изразите мотиве за домаћу туристичку и рекреативну тражњу клијентеле већих и ближих градова, односно у којима су туристичке активности продуктивније или прилагодљивије од других могућих активности;

• према природним и створеним потенцијалима, развој туризма и рекреације засниваће се на туристичко-рекреативној понуди природних целина пре свега деловима туристичких регија Стара планина, као и других туристичких простора односно појединачних локалитета и места - на планинама и водама, туристичким коридорима, ловиштима и на селима, којима су истовремено обухваћене и све значајне природне и културно-историјске вредности; туристички простор биће плански рејониран на целовите, јединствене и међусобно интегрисане комплексе туристичке понуде, са оригиналним туристичким производима сваког рејона, у оквиру обухваћених туристичких места и садржаја понуде у општини Књажевац;

• физичка и функционална интеграција понуде туристичких дестинација засниваће се на побољшању доступности саобраћајне и друге инфраструктуре (техничке и рекреативне), јавних служби и сервиса;

• приоритете у формирању туристичке понуде чиниће садржаји у простору – на планинама, скијалиштима и другим спортско-рекреативним полигонима, ловиштима, објектима и површинама природних вредности; и њихово непосредно повезивање са туристичким коридорима, центрима, местима, селима и туристичким манифестацијама;

• развој туристичких места биће условљен државном регулативом развоја туризма и подржан државним улагањима у изградњу инфраструктуре и некомерцијалних садржаја јавног стандарда и едукацију становништва, као и стимулацијама комерцијалних инвеститора у почетним корацима развоја кроз фискалне, кредитне и друге олакшице, кроз одговарајуће мере земљишне политике, посебно у погледу грађевинског земљишта и др.; и

• развој како локалне тако и регионалне туристичке организације и успостављање информационог система туристичке понуде подручја у циљу бољег брендирања и маркетинга.

Основна опредељења дугорочног концепта развоја туризма и рекреације су:

• туризам ће бити основа развоја оних простора, који располажу атрактивним мотивима за туристичку тражњу првенствено клијентеле из Ниша, Београда (и других већих и ближих градова из регионалног окружења) и иностранства, а делом и са подручја општине развијаће се као алтернативна делатност на другим просторима (под режимима заштите, сеоским подручјима и сл.) и вид компензације локалном становништву за различита ограничења у развоју;

• према природним и створеним потенцијалима, развој туризма и рекреације засниваће се на интегрисаној целогодишњој туристичко-рекреативној

16

понуди Старе планине, Ргошке бањице, културно историјских знаменитости села, ловишта и др., којима ће уједно бити обухваћене и све остале значајне вредности подручја;

• туризам ће активирати развој комплементарних активности и структура (села, пољопривреде, мале привреде, јавних служби и објеката, инфраструктуре и др.), подржати и унапредити заштиту и културолошку презентацију природе, природних и културних вредности, као темељних ресурса и услова укупног, здравственог, еко, етно и других видова туризма, производње еко-хране и сл.;

• постојећа туристичка понуда биће техничко-технолошки и организационо унапређена и функционално заокружена, посебно у погледу уређења, опремања и коришћења садржаја понуде. За привлачење домаћег и иностраног капитала развијаће се атрактивни и профитабилни програми постојеће и нове туристичке понуде.

Према природним и створеним туристичким ресурсима општине Књажевац и критеријумима тражње ширег круга туристичке клијентеле, понуда туристичког подручја засниваће се на следећим доминантним видовима туризма:

• планинском туризму - на Старој планини са разноврсном целогодишњом понудом како у зимској сезони (алпско, турно и нордијско скијање, сноу-борд и др.), тако и у летњој сезони (планинарске и излетничке туре, јахање, планински бициклизам, летење змајем и параглајдером, фото-сафари и др.) уз сеоски, ловни и еколошки туризам;

• бањском и здравствено-рекреативном туризму - са целогодишњом понудом у здравственој рехабилитацији (балнеолошка и климатска), здравственој, општој и спортској рекреацији на тлу и води, на бази минералних и термоминералних вода и климатизма ( Ргошка бања ), уз планински, културни, сеоски, еколошки и друге видове туризма;

• сеоски туризам - са целогодишњом понудом, уз планински, ловни туризам, производњу еко-хране и етно-занатских производа,

• туризам специјалних интересовања (спелеологија/авантуристичке туре, истраживачке туре, обиласци, бициклизам, панорамски путеви и др.) уз функционалну интеграцију са другим видовима туризма.

На подручју општине Књажевац ће се развијати деоница Р-243 Кална (планирани гранични прелаз са Републиком Бугарском - Свети Никола), Р-247-а Минићево (гранични прелаз са Републиком Бугарском - „Кадибогаз“), као и више деоница ка прилазима туристичким центарима, насељима на подручју Старе планине.Општина Књажевац ће у свом непосредном окружењу интегрисати бројне туристичке ресурсе и вредности као што су Парк природе Стара планина, Ргошка бања, спортско-рекреативни центар Бањица, археолошки локалитети (Тимацум минус, Бараница, Дубрава, Габровница и др.), етно село Равна (у оквиру ког се налази и музеј вина), сакрални објекти (Манастир Свете Тројице-XIV век, између насеља Доња Каменица и Горња Каменица, Црква Свете Богородице у Доњој Каменици, црква Светог Ђорђа у Књажевцу и др.), излетиште Бараница и др. Главна туристичка понуда рејона у погледу планинског туризма, започета на Старој планини (туристичко насеље Бабин Зуб-Коњарник) развијаће се у планинској зони и подпланинској зони, и уз интеграцију са бројним туристичким ресурсима и природним и културним вредностима у непосредном окружењу. Планинску зону представљаће виши планински појас са доминантном, планинском понудом у простору и новим туристичким смештајем у непосредном контакту са том понудом (туристички ризорт „Јабучко равниште“ и туристички центар „Голема река“ уз наставак активирања алпског скијалишта). Подпланинску зону чиниће ниже подножје планине и његово шире окружење, са брдским и низијским садржајима понуде у простору (градска излетишта и др.) и смештајем у сеоским насељима и Књажевцу. Доминантни вид туризма биће стационарни и излетнички планински туризам, са целогодишњим коришћењем капацитета понуде (у зимском периоду алпско скијање и

17

активности осталих зимских спортова, и у летњем периоду бројни видови спортско-рекреативног туризма на планинским локалитетима, излетничким и планинарским итинерарима. Туристичка понуда рејона биће комплетирана: реновирањем и изградњом смештајних капацитета, комуналне опреме и јавних садржаја; реализацијом садржаја понуде у простору и нове туристичко-рекреативне инфраструктуре; бољом интеграцијом туристичких ресурса са природним и културним вредностима окружења; развојем путне мреже (остварењем квалитетнијег саобраћајног приступа из правца коридора аутопута Е-75 и унапређењем путева II реда и општинских саобраћајница).

Главна туристичка понуда рејона биће организована у следећим комплексима и местима:• туристички комплекс Стара планина • туристички комплекс општински центар Књажевац са непосредном околином.

Кључни учесници у реализацији концепта развоја туризма су:

• Туристичка организација општине Књажевац, као носилац промоције туризма и организације туристичке понуде, унапређења јавних садржаја од интереса за туризам и других активности и делатности у туризму (програмских, културно-едукативних, информативно-пропагандних са итинерарима који садрже специфична обележја туристичке понуде намењену различитим циљним групама туриста, и др.);

• планинарска, спелеолошка, ловна, риболовна и друга спортска друштва;

• министарства са одговарајућим дирекцијама и управама (надлежним за послове туризма, просторног планирања, заштите животне средине и културе) резервацијом простора и инвестиционом подршком приоритетним програмима развоја, организације и уређења туристичких простора од републичког значаја из средстава Националног инвестиционог плана, као и посебних средстава из Програма за развој инфраструктуре у туризму;

• Завичајни музеј, Агенција за развој општине Књажевац, Дирекција за урбанизам и изградњу и јавна предузећа надлежна за послове друмског саобраћаја, јавних скијалишта, водопривреде, шумарства, као и заводи надлежни за заштиту природе и споменика културе; конципираће се састав, организација и облик сарадње између републичких, регионалних и локалних субјеката развоја туризма у циљу ефикасног спровођења и праћења политика и програма развоја туризма и уређења туристичких простора, од инвестиција до експлоатације (јавна предузећа за развој туризма); и

• Туристичка организација Србије перманентном промоцијом постојеће и планиране туристичке понуде и туристичких рејона у циљу артикулисања, усмеравања и подстицања тржишта тражње за туристичким садржајима и др.

18

5. ТУРИСТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ

5.1. Постојећи смештајни капацитети

У општини су присутни смештајни капацитети који задовољавају тренутне потребе града, али су недовољни за планирани развој зимског туризма на Старој планини. Постојећи смештајни капацитети су лоцирани највећим делом у самом градском подручју, односно на комплексу Бабин зуб. Према подацима општинске Туристичке организације у смештајне капацитете општине спадају:

1. Хотел «Тимок»

Налази се у центру Књажевца и некада је располагао са 66 кревета, кафаном, рестораном и летњом баштом. Након приватизације, нови власник је уложио у реновирање и очекује се да прве госте Хотел прими током 2011. године.

2. Конак «вила Катарина»

"Вила Катарина" се налази на излазу из Књажевца, на путу за Сокобању. Објекат је подигнут још 1933. године, и изграђен је у традиционалном стилу. Вила располаже са 44 лежаја у два апартмана и осамнаест соба. Поседује и велику и малу ресторанску салу. Окружена је природом а има и дечије игралиште и спортске терене за мале спортове.

3. СТУР «Барка»

Конак се налази на излазу из Књажевца у правцу Ниша, на свега 300 м од градског базена. Располаже са 4 апартмана и још 90 лежајева у 37 соба. Поседује две велике ресторанске сале поред којих се налази лепо уређена башта. Конак нуди ловцима могућност чувања ловачких паса у 80 боксова.

4. Дом ученика средњих школа

Дом ученика средњих школа се налази у централној градској зони Књажевца. Објекат је првенствено намењен ђацима који похађају наставу у некој од средњих школа општине, а вишак смештајних капацитета, као и цео објекат у току летњих месеци, могу се користити за различите врсте туризма ниже категорије.

5. Пансион «Мали предах»

Објекат Пансион располаже са 19 соба, четири апартмана и салом капацитета 600 места. Осим квалитетног смештаја гостима нуди разноврсна јела и пића, посебно локалне специјалитете и јела традиционалне кухиње.

6. Пансион «Ана»

Пансион се налази у близини аутобуске и железничке станице. Смештајни капацитети конака су 13 двокреветних и трокреветних соба. Гостима је на располагању и вишенаменска сала са 400 места. Објекат поседује летњу башту са 150 места. У саставу објекта је и поликлиника у којој се према потреби могу добити све врсте специјалистичких прегледа и лабораторијских анализа.

7.Предузеће за угоститељство и услуге конак «Ћирић» Д.О.О, РЈ Милошев конак са преноћиштем

Објекат поседује укупно 14 лежајева. Налази се у центру Књажевца у близини општине Књажевац. Осим квалитетног смештаја гостима нуди разне специјалитете и јела традиционалне кухиње.

8.Планинарски дом «Бабин зуб»

19

Планинарски дом на Бабином зубу је објекат површине 870 м² и располаже са 72 лежајева.

Изграђен је још 1952. године као објекат за потребе планинара, скијаша и љубитеља природе. Објекат располаже собама са 2 до 9 лежајева, трпезаријом, клубом, помоћним просторијама... Објекат захтева значајна инвестициона улагања, међутим с обзиром на локацију дома (врх Бабиног зуба, близина ски стаза) улагања могу бити економски оправдана.

9.Епстурс хотел «Бабин зуб».

Хотел «Епстурс» на Бабином зубу је по комфору, години изградње и локацији најексклузивнији смештајни капацитет на територији општине Књажевац. Капацитет објекта је 57 лежајева. Опремљен је као планински хотел. Располаже кухињом са трпезаријом, летњом терасом са које се пружа предиван поглед на амбијент Старе планине и другим пратећим објектима.

10.Смештај у сеоским домаћинствима

На територији општине Књажевац има 230 категорисаних лежајева у сеоским срединама. Смештајних капацитета има у следећим селима: Вртовац, Балта Бериловац, Црни Врх, Равно Бучје, Иново, Јаковац, Горња Соколовица, Влашко Поље, Бучје, Зубетинац, Стогазовац и Жлне.

11.Смештајни угоститељски објекти у околини Књажевца

У местима надомак Старе планине налази се још неколико смештајних угоститељских објеката. То су:

• Конак „Талисман“ у Кални;

• Конак „Мездреја“;

• Конак „Ждрма“ у Црном Врху;

• Конак „Седла“ у Ћуштици;

• Школа у Ћуштици.

5.2. Најважнији забавни садржаји

Базен "Бањица" је спортско–рекреативни центар који се налази на 5 километара од Књажевца. Комплекс базена чине отворени олимпијски базен са термалном водом температуре 28,6ºЦ и дечији базен. У оквиру центра се налази башта са око 120 места, паркинг простор и терени за мале спортове.

„Бараница“ је излетиште које се налази на 5 км од Књажевца поред пута Књажевац – Бабин зуб. Ресторан је постављен на стенама изнад саме реке, међутим, тренутно је у лошем стању и није у функцији. У близини објекта је изграђена брана, која је у функцији. У току је израда плана детаљне регулације излетничког места ”Бараница”, где се, поред постојећих објеката предвиђа изградња објеката за спорт и рекреацију.

„Бигар“ новоформирано излетиште у близини Калне, покрај пута Књажевац-Пирот, са изузетно атрактивним природним водопадом и са уређеном пешачком стазом укупне дужине око 3км.

Стара планина, као посебан комплекс са капацитетима који су већ изграђени или се планира њихова изградња представља посебну целину која ће обиловати забавним садржајима.

20

5.3. Културно-историјски садржаји и вредности

Трагови живота на територији општине Књажевац су присутни још из периода праисторије о чему сведоче бројни археолошки налази на Бараници, Шкодрином пољу, Дубрави, као и цртеж коњаника у Габровници.

Завичајни музеј

О прошлости Књажевца, културном и привредном развоју, говоре богате збирке у Завичајном музеју и Музеју града Књажевца. У саставу Завичајног музеја се налазе Музеј града, архео–етно парк у селу Равна и антички локалитет Тимацум Минус.

Музеј града Књажевца налази се у кући Аце Станојевића која је подигнута 1910. године и представља споменик културе. Изложени предмети су пре свега предмети породице Станојевић, док је део експоната добијен на поклон од старих књажевачких породица. У доњој етажи, у галеријском простору одржавају се различити музејски садржаји, књижевне и музичке вечери, различита предавања итд.

Удружење за неговање традиције „Извор“ је основано 2005. године и бави се израдом сувенира, неговањем традиционалне кухиње, народним говором, појањем, обуком младих у духу препознавања и очувања традиције, као и хуманитарним, радом. Удружење данас броји 90 чланова, заједно са истуреним одељењем у Ћуштици. Чланови су разних професија: домаћице, радници, учитељи, професори, банкари, лекари, ученици и други. Подједнако су заступљене жене и мушкарци. Удружење има своју Скупштину, Управни и Надзорни одбор.

Архео–етно парк се налази у селу Равна на око 8 км северно од Књажевца, у дворишту сеоске школе која је и сама споменик културе. У склопу парка се налази истраживачка станица, лапидаријум са изложеним римским каменим споменицима који су пронађени приликом археолошких истраживања и етно-парк у којем је реконструисано сеоско домаћинство са краја XIX и почетка XX века са циљем да се презентује и негује традиционално градитељство краја.

Тимацум Минус је локалитет из римског периода и представља најстарије познато војно утврђење у тимочкој области. Налази се у близини села Равна. Претпоставља се да је утврђење и пратеће насеље из периода I - VI века наше ере. У простору некадашњег утврђења су пронађени остаци различитих грађевина, док су у близини утврђења пронађени остаци цивилног насеља. На оближњим падинама се налазе остаци две римске некрополе са бројним и разноврсним налазима и гробним прилозима. На обали Белог Тимока, такође у непосредној близини остатака тврђаве, откривено је римско купатило. Археолошки материјал са овог локалитета је већим делом смештен у Завичајном музеју Књажевца као и у архео–етно парку у чијем склопу је формиран лапидаријум.

5.4. Цркве и споменици

Црква Св. Богородице у Доњој Каменици је подигнута у XIV веку. Саграђена је на левој, уздигнутој обали Трговишког Тимока, на око 15 км од Књажевца. У неколико наврата је рађена конзервација и рестаурација тако да је живопис већим делом очуван. Дела изузетне уметничке вредности представљају композиција ктитора са породицом, Богородице из Благовести, као и ликови светих ратника, Теодора Тирона и Теодора Стратилата у припрати јужно од врата.

Црква Света Тројица у манастиру у Горњој Каменици је задужбина српског деспота Лазара, најмлађег сина Ђурђа Бранковића, како сведочи натпис из 1454. године (манастир подигнут 1457. године). Црква се налази између Доње и Горње Каменице на око 17 км од Књажевца. Живопис је готово у целини уништен, а сачувано је само неколико фрагмената фресака и то у кубету и припрати (''Страшни суд'') који припадају обнови из прве половине 19. века.

21

Манастир и црква Св. Тројице се налази у селу Горња Каменица. Изградио га је Деспот Лазар, најмлађи син Ђурђа Бранковића, 1457. године. Манастир је посвећен Св. Тројици. Још увек је активан као женски манастир.

Богородичина црква изграђена је око 1330. године. Црква Свете Богородице се налази у селу Доња Каменица, 15 километара југоисточно од Књажевца. Има основу уписаног крста са нартексом подигнутим када и сама црква. Засведена је полуобличастим сводом, а њено кубе почива на пандантифима. Специфичне су две куле које се налазе на њеном прочељу. Уз западну фасаду изнад самог улаза у цркву налазио се дрвени двоспратни трем који се још може видети на ктиторској композицији. Још увек се са сигурношћу не може рећи ко је ктитор ове цркве: непознати властелин бугарске видинске кнежевине, непознати син бугарског цара Михаила Шишмана или можда неко трећи. Сматра се да су живопис радила два мајстора, а посебно благо чине ктиторске композиције и портрети властелина са богатством детаља у приказивању њихове одежде. Изузетне уметничке вредности су и представе Благовести, Богородице Одигитрије са Христом и јединствена представа загрљених Светих Ратника Теодора Тирона и Теодора Стратилата на коњима. Археолошка истраживања која су пратила конзерваторске радове 1979-81. године потврдила су постојање некрополе са 70 гробова око цркве. Црква није активна.

Стара чаршија је сегмент града који је и даље задржао изглед трговачке варошице. Њени објекти чине изванредну хармонију стила и простора.

Спомен парк представља споменик Тимочанима палим у ратовима. Спомен парк представља интересантан пример обједињавања прошлости кроз приказ историјских епизода Књажевца од 1804. до завршетка Другог светског рата. Грађани Књажевца су активно били укључени у процес изградње спомен парка, сугеришући сопствене идеје и визије.

Црква Светог Ђорђа у Књажевцу подигнута је 1835. године, а звоник са сатом подигнут је на цркви 1866. године. Иконостас цркве је насликао Георгије Бакаловић из Сремских Карловаца, ученик Стефана Гавриловића, једног од најзначајнијих сликара с почетка XIX века. За време српско–турског рата 1876. године Књажевац је потпуно спаљен, а тада је и црква страдала. Црква је обновљена 1878. године, а нови иконостас је израдио сликар Никола Маринковић, такође из Сремских Карловаца. У ризници књажевачке цркве чува се Јеванђеље из 1805. године, сребрни крст из 1866. године и две иконе, остаци старог иконостаса, из 1835. године.

Црква Светог Илије у Бучју је саграђена 1905. године, а освештена је 1910. Зуб времена је оставио траг на објекту, па је реконструкције била неизбежна, те су радови на санацији започети 2010. године, на саму стогодишњицу овог православног храма.

5.5. Манифестације

Обичаји, архитектура, градитељство, кулинарство и фолклорно богатство региона су разлог да се промовише богата традиција књажевачког краја. У том циљу, као и у циљу развоја туризма, али и ревитализације остарелих села у Књажевцу се одржавају туристичко–културне манифестације од којих су најважније:

Фестивал културе младих Србије

Манифестација се традиционално одржава од 1962. године, а од 1972. године се одржава под садашњим именом. Манифестација се одржава почетком јула и траје 5-7 дана. Фестивал је првенствено смотра младих стваралаца у музици, поезији, позоришној игри и уметничкој

22

фотографији. У протекле четири деценије кроз овај Фестивал је око 50.000 младих стваралаца представило своја уметничка остварења.

Сабор на Кадибогазу

У селима Ново Корито у Србији и Салаш у Бугарској се викендом, око 19. јула, одржава манифестација на којој се приказује народно и културно стравалаштво и привредна понуда насеља са обе стране државне границе.

Ђурђевдански сусрети - “Молитва под Миџором”

Манифестација почиње у селу Вртовац где се одвија најзначајнији чин колективног обреда, а то је клање црног мушког јагњета украшеног венцем и упаљеном свећом на рогу, кога народ Буџака зове молитва. Наставак манифестације је у селу Балта Бериловац. На ливадама Тимока у близини школе, ревијално наступају познати певачи етно музике и изворне вокалне групе. Поред забавних и спортских чобанских играрија, одвија се и такмичење мештана у припремању старих јела. Бира се најукуснији сир и надалеко познат специјалитет белмуж.

Панаџур

На Велику Госпојину, 28. августа сваке године се у селу Јаловик Извору одржава сабор народне изворне музике.

Шипуријада

Манифестација се одржава другог викенда у октобру месецу у селу Новом Кориту. Заснива се на презентовању производа од шипурка уз могућност дегустације, културно уметничком програму, а организује се и литерарни и ликовни конкурс за предшколски узраст и основне школе.

„Првиси“

Традиционални сајам вина и предузетништва. Организује се у пролеће и произвођачи хране, пића и других производа из Књажевца и околине излажу производе из свог производног програма. На сајму се врши оцењивање и награђивање најбољих произвођача вина и ракија. Поред изузетних вина посетиоци овог сајма могу пробати разне врсте сирева са овог подручја и сухомеснате производе.

„Шприцерфест“

Најмлађа манифестација на територији општине Књажевац, која се одржава од 2011. године. Представља јединствену комбинацију провода, шопинга, забаве, одличне хране, врхунских пића и промоцију шприцера. Организатор „Шприцерфеста“ је удружење "Манифесто". Удружење је основано у Књажевцу као нестраначко, невладино и непрофитно удружење, ради остваривања циљева у области промовисања и организовања манифестација као начина подизања туристичке конкурентности.

„Дани јоргована“

Републичка акција, у којој учествује и општина Књажевац. Одржава се на осамнаестом километру од Књажевца, на путу ка Бољевцу, у атару села Бучје. Североисточно од Бучја уздиже се планина Тупижница, која са својих 1160 метара надморске висине пружа изузетне услове за планинарење и параглајдинг. У оквиру акције „Дани јоргована“ планинари из целе Србије стижу у центар села, и крећу у авантуру и уживање у природним лепотама овог краја.

„Сусрети етно удружења – Традицијом у Европу“

Манифестација која се одржава крајем јесени. Окупља етно удружења и асоцијације из Србије и иностранства, која својом делатношћу чувају наслеђе, духовне вредности и

23

национални идентитет. На штандовима се излажу сувенири, одевни предмети, народне рукотворине, скулптуре, уметничке слике, здрава храна.

6. ПОЛИТИКА РАЗВОЈА ТУРИЗМА У ОПШТИНИ КЊАЖЕВАЦ И ЊЕН ОРГАНИЗАЦИОНИ АСПЕКТ

Општина Књажевац без сваке сумње има значајне потенцијале за развој туризма. Природни потенцијали, као и смештајни капацитети који су делом изграђени, а значајнијим делом су у процесу изградње, даће будући замах развоју туризма, посебно ако се узме у обзир разноврсност природе и потенцијали за развој планинског и бањског туризма.

Процена очекиваних ефеката будућег развоја туризма у општини Књажевац и његовог општег утицаја на привредни развој општине и целог региона мора се што је могуће више квантификовати. То подразумева анализу ресурса, трендова у развоју међународног и домаћег туризма, степен утицаја на промене које се дешавају у међународном туризму, а посебно утицај на тражњу у смислу спремности туриста да се окрену новим дестинацијама, каква је општина Књажевац.

Интензивни развој туризма који је отпочео у нашој општини подразумева широк спектар позитивних промена у привредном окружењу, како саме општине, тако и целог региона. Само са значајним променама, општина Књажевац може да превазиђе постојеће препреке и да повећа број како домаћих, тако и страних туриста, као и потрошњу туриста у општини. Све ово може се учинити са коришћењем постојећих капацитета на адекватнији начин, али и са значајним променама у приступу њиховој употреби, као и са значајним ширењем постојећих капацитета и ресурса.

Интензивирање развоја туризма подразумева велике позитивне промене у економском окружењу општине Књажевац, али и на нивоу региона и целе Србије. Ово све може урадити уз коришћење постојећих капацитета и са расположивим туристичким производом али уз значајне утицаје на унапређење квалитета понуде. Са променом међународног положаја Србије, као и са променом тржишних структура, туристичка привреда општине могла би бити отворена за бржи економски развој. Ово је могуће учинити кроз власничку трансформацију и пратеће врло важне активности за обезбеђивање домаћег и страног капитала. Такође, не би требало инсистирати искључиво на приватизацији, већ ићи и на формирање капацитета у власништву како општине, тако и државе – директно, али и индиректно кроз власништво које би преузимала јавна предузећа.

Динамичка улога туризма у економском развоју Србије, као и познати мултипликаторски ефекти туризма ће генерисати повећање нивоа запошљавања у општини која припада неразвијеном делу Србије. То би допринело повећању туристичких и комплементарних активности и ширењу тржишта (укључујући и мултипликаторске ефекте који би били изазвани повећањем потрошње из иностранства). Дакле, у укупном привредном развоју општине Књажевац, неопходно је утврдити приоритете развоја. То је већ учињено кроз општинске и регионалне стратегије где су као основни приоритети виђени туризам, пољопривреда и развој МСП.

Узимајући у обзир да општина Књажевац има значајне потенцијале за развој туристичке привреде, циљеве и правце стратешког развоја туризма можемо дефинисати као:

• Интензивирање укупног развоја кроз потпуније коришћење постојећих капацитета;

24

• Много интензивније и агресивније представљање општине као туристичке дестинације на домаћем и иностраном тржишту;

• Стварање услова за даљи развој домаћег туризма;

• Унапређење укупне организације у функцији ефикасног управљања туристичким развојем;

• Изградња таквог туристичког окружења које ће стимулисати инвестиције и створити боље услове за пословање.

6.1. Интензивирање укупног развоја кроз потпуније коришћење постојећих капацитета

Развој нових тражњи у туризму, који тржиште схвата као захтевно и селективно, је неопходно у годинама које долазе. Грађевински радови на Старој планини су корак у том правцу. Међутим, основе за развој туризма за још неко време морају да буду базиране на оним капацитетима који су већ функционални и који су већ туристички препознати. Поред тога, организационе промене у туристичком пословању могу допринети бољој понуди. Дакле, маркетинг и функционално организационо повезивање процеса рада и оних који су задужени за његово спровођење, заједно са унапређењем туристичке тражње, су основни предуслов успешном развоју туристичког производа на тржишту. Општина Књажевац је већ свесна тога и предузима напоре у промоцији својих потенцијала али и у регионалном повезивању кроз стварање регионалне туристичке организације.

Ипак, интензивирање развоја туристичке понуде треба да се уради у неколико праваца:

• Већа оријентација у изградњу и реновирање смештајних капацитета, туристички атрактивних простора и рекреативних садржаја;

• Отварање малопродаје и занатских радњи и специјализованих ресторана;

• Иновације у технологији и техници пружања услуга;

• Стандардизација и компјутеризација пословања;

• Организационо и пословно повезивање туризма, угоститељства, трговине, пољопривреде, комуникација и промотивних активности.

6.2. Представљање општине као туристичке дестинације на домаћем и иностраном тржишту

Туристички производ Књажевца, са својом тренутном структуром и квалитетом, још увек заостаје за сличним производима које на домаћем и међународном тржишту нуде боље развијене туристичке дестинације. Дугогодишња економска криза и изолација услед санкција проширила је јаз, тако да је подручје општине, као и шири регион Источне Србије стављен на маргине економских и туристичких трендова.

Главне квалитативне карактеристике туристичког производа иновативног приступа и прилагођеног тржишту треба да буду: туристички производ мора бити еколошки заснован, структурно разноврсан, флексибилан, динамичан, комплементаран и функционалан (интегрални). Ово може, дугорочно, омогућити одрживост развоја, учинити га тржишно конкурентним и функционалним у смислу задовољавања различитих сегмената тражње.

25

У циљу дефинисања тржишног наступа туристичке понуде, мора се узети у обзир следеће:

1. Доступност информација о свим елементима који чине ресурсе или потенцијале општине;

2. Јасно дефинисане вредности тих потенцијала;3. Доступност информација о дешавањима у окружењу, посебно на тржишту;4. Предвиђање трендова и тенденција у окружењу.

Да би се исправно позиционирао туристички производ општине Књажевац, неопходно је утврдити до које се мере могу искористити расположиви ресурси (на пример природни, антропогени, културни, историјски, комуникацијски), као и промене у тражњи за туристичким производима (на пример потражња за очуваном природом, културним садржајима итд.). Када се разматра наступ општине Књажевац на туристичком тржишту, мора се радити на следећем:

1. стварању организационих услова (нпр. регионална туристичка организација);2. дефинисању реалног тржишта, захтева и сегмената, као и потенцијалних захтева и

потреба туриста3. спровођењу активности које треба да су тржишно оријентисане, са ефикасним

менаџментом као средством за раст и развој;4. очувању туристичког, природног и друштвеног окружења

Наступ на међународном туристичком тржишту и развој домаћег туризма су међусобно повезани. Општина Књажевац као туристичка дестинација на туристичком тржишту, мора настојати да оствари економске и социјалне предности од „извоза“ релевантних туристичких производа. То треба постићи кроз адекватне стимулације за развој туризма и напоре да се природна и друштвена средина стално унапређују. У дефинисању циљева развоја туризма неопходно је да се ускладе шансе за привлачење како страних, тако и домаћих туриста са евидентно значајним предностима општине.Координација са општинама у окружењу, али и са Белоградчиком у Бугарској и размена туристичке понуде могу да повећају шансе на међународном туристичком тржишту.

Организациони услови су увек фактор који одређује тражњу. Мора се имати у виду да и бројне друге активности доприносе успешном развоју туризма на дуги рок, посебно са становишта његове позиције и афирмације у међународном окружењу, као што су:

• Дефинисање адекватних прекограничних програма и пројеката• Наставак истраживања тржишта на свим нивоима, како би се осигурало ефикасно

представљање у земљи и иностранству;• Стварање заједничке туристичке понуде источне Србије• Реализација међународне и регионалне сарадње, као и сарадња са суседним

државама - Бугарска и Румунија

6.3. Стварање услова за даљи развој домаћег туризма

За даљи развој туристичке привреде општине Књажевац примарни услов је побољшање инфраструктуре, што значи изградњу различитих објеката, реконструкцију постојећих смештајних капацитета, побољшање комуникација и прилагођавање туристичке понуде потражњи.

Неопходно је да се створе услови за интензиван развој, под којим се подразумева

26

интегрални туристички производ (са одговарајућим развојем свих компоненти – тзв. "тотал" производ), као и континуирано проширење смештајних капацитета и примарне понуде. Поред тога, неопходно је да се обезбеди висок квалитет свих компоненти туристичког производа.Постојећи основни елементи туристичке понуде морају бити оплемењени са следећим компонентама:

Унапређење квалитета туристичке и комуналне инфраструктуре (путне мреже, комуникационе инфраструктуре итд.).Проширење мреже малих угоститељских објеката (посебно оних који нуде домаће специјалитете);Обезбеђивање богатог асортимана и увођење савремених облика у трговини на мало (укључујући и прилагођавање радног времена где је то потребно, обезбеђење квалитетних услуга и друго).

У погледу економског опоравка општине Књажевац, мора се сагледати повезаност између развоја туризма, трговине и услуга. Поред тога, развој туризма захтева:

• Модернизацију услова за обављање занатских услуга;• Стварање свеобухватних могућности за бављење културом, забава, спортске

активности, екскурзије итд. (увек имајући у виду да су туризам и досада поступно супротни термини);

• Обезбеђивање различитих "Инстант-програма" учења страних језика, плеса, фолклора, спортских вештина, кулинарства и друго;

• Подизање квалитета услуга у објектима у туристичким местима, дуж путева;

• Квалитативно моделирање пејзажа туристички занимљивих локалитета и спречавања било које врсте разарања;

6.4. Унапређење организације у функцији ефикасног управљања туристичким развојем

Да би се адекватно припремили за тржишно прилагођавање, организациона структура постаје кључни фактор маркетиншке стратегије. Ово је важно пре свега како би се положај општине Књажевац дефинисао као препозната туристичка дестинација, која се самостално појављује на међународном тржишту и која је конкурентна у одређеним сегментима туристичке тражње за које има компаративне предности. У том смислу неопходне су промене у организационој структури. За то је потребно испунити одређене услове, који се могу груписати на следећи начин:

• спровођење регионалног и међународног концепта (маркетинг, менаџмент и друго) у туристичкој привреди (регионална туристичка организација, која је у оснивању, је један велики корак напред у том правцу)

• Дефинисање мисије општине Књажевац као туристичке дестинације• Дефинисање циљева будућег развоја туризма• Јасно дефинисање надлежности између националног, регионалног и локалног нивоа.

Главне области усклађивања економских и других политика, у контексту активности за остваривање дугорочних циљева развоја туризма су:

• Унапређење законске регулативе• Привлачење инвестиција (страних и домаћих)

27

• Стварање интегралног програма развоја туризма

Успех туристичког производа општине Књажевац, на међународном и домаћем тржишту ће се у великој мери наћи под утицајем неопходних промена у оријентацији туристичког развоја. Данас постоји потреба да се ревитализују и проширују туристички производи, да се прилагоде новим и савременим тржишним трендовима и тенденцијама. Ово мора да се уради у склопу значајне промене окружења (демографског, економског, природног, технолошког, политичког, правног, друштвено-културног итд).

7. ПРИОРИТЕТНИ ТИПОВИ ТУРИЗМА

Развој туристичке привреде општине Књажевац, у погледу дефинисаних циљева развоја, захтева утврђивање приоритетних видова туризма. Да би се то постигло потребно је обратити пажњу у ком правцу се крећу:

• Основни трендови развоја међународног туризма;• Дугорочни циљеви развоја туризма Србије (нарочито оних који су везани за

приступање међународном тржишту);• Достигнути степен развоја и квалитета услуга;• Основни ресурси и други фактори;

Узимајући ово у обзир могуће је дефинисати да је у наредном периоду приоритет за развој туризма базиран на следећим врстама туризма:

1. Планински туризам

Један од главних трендова будуће међународне туристичке тражње;Ова врста туризма обухвата не само одмор, већ разне спортске и рекреативне активности, лов, риболов, спорт итд. током целе године, посебно током зиме и летње сезоне;Туристички производ не би требало да буде само везан за ски-спорт (релативно велики сегмент), већ се мора прилагодити разним другим сегментима, уз могућност боравка током летње сезоне.

2. Здравствени туризам (спа и велнес)

Обухвата разне туристичке сегменте, а не само здравствени и рекреативни. Подразумева прилагођавање понуде кроз развој адекватних садржаја (спортски, професионални, културни) и повећање квалитета услуга за стране и домаће туристе уз адекватну цену;

3. Рурални туризам

То је комплементарни део планинског туризма који на специфичан начин искоришћава природне лепоте, традиционалне и укупне антропогене вредности;

4. Туризам на основу посебних интереса

Лов и риболов, културни, етно, верски, фото туризам итд. Посебно код посебних интереса треба имати у виду и кружна путовања (туринг) - руте: Ниш (Медијана) – Књажевац (Тимацум минус) – Зајечар (Ромулијана) – Неготин (Рајачке пивнице) – Кладово и Доњи Милановац – Дунав и Лепенски вир.

28

8. ПОЗИЦИОНИРАЊЕ КЊАЖЕВЦА КАО ТУРИСТИЧКЕ ДЕСТИНАЦИЈЕ

Позиционирање је начин да се дестинација у свести потрошача или постави на место које није заузето од стране друге, конкурентске дестинације, или да истисне постојећег конкурента. То је процес који дирекно утиче на све остале маркетиншке одлуке и усмерава се на тачно изабране циљне сегменте, са јасно дефинисаним преференцијама у погледу производа, али и осталих инструмената маркетиншког микса. Ефектно позиционирање треба да омогући Књажевцу као туристичкој дестинацији да кроз дистинктивну и јасну краћу поруку скрене пажњу аудиторијума и тако буде примећен.

Основе за позиционирање базиране су на сету кључних вредности, истражених и уређених од стране свих учесника у ланцу вредности. Сет најзначајнијих вредности/атрибута (туризма) општине Књажевац који би могао послужити као једна од основа за дефинисање позиције Књажевца као туристичке дестинације на тржишту може се дефинисати као:

• Миран (спокојан)• Здрав• Традиционалан• Очуван и аутентичан.

У поступку дефинисања овог акционог плана као и у процесима који ће представљати конкретизацију у пракси, треба да се инсистира на овим атрибутима. Из разлога успешне операционализације неопходно је у што већој мери базирати се на овим вредностима и атрибутима успеха. После ових атрибута увиђају се други главни атрибути Књажевца као што су: неоткривена, окрепљујућа, забавна, топла и ексклузивна дестинација. Ипак ову другу групу атрибута можемо сматрати секундарном, при чему то не значи да су ове вредности у потпуности небитне, али у први план увек треба прво стављати кључне атрибуте и вредности, а тек онда секундарне. Међутим, с обзиром на карактер туристичких производа који ће доминирати овим подручјем, Књажевац ће се позиционирати око појмова аутентична дестинација дневних активности и авантура и вечерњег спокоја.

Такође, све будуће активности у промотивном смислу требало би базирати на слогану који је дефинисан у процесу реализације пројекта „Јачање туристичке конкурентности источне Србије” а који гласи:

КЊАЖЕВАЦ – ТАМО ГДЕ СУ ПРИЈАТЕЉИ!

29

9. КАРАКТЕРИСТИКЕ ТУРИСТИЧКИХ ПРОИЗВОДА

Ако изузмемо туризам везан за мора, сходно Стратегији развоја туризма Републике Србије, Србија располаже могућностима за развој девет туристичких производа. То су: пословни туризам (састанци, подстицајна путовања, конференције и изложбе); догађаји; градски одмори; специјални интереси; наутика; здравствени туризам (спа и велнес); планине и језера; рурални туризам; и кружна путовања (туринг). Искуства развијених држава показују да је одмор у више наврата током године заменио класични годишњи одмор лето – море и зима – планина, те су се појавиле шансе и за оне дестинације које не располажу природним и културним ресурсима.

У погледу онога са чиме располаже Књажевац, може се рећи да у наредном периоду обухваћеном стратегијом постоји потенцијал за развој четири групе кључних производа. То су: планински туризам, здравствени туризам, рурални туризам, туризам специјалних интересовања.

У наредном приказу дате су опште одреднице ових производа, не као производа пер се, већ имајући у виду ресурсну основу подручја општине Књажевац. У оквиру специјалних интереса, посебно су обрађене и манифестације као специфичан вид туризма.

9.1. Планински туризам

Дефиниција производа

- туристички центри целогодишње понуде,- летњи туристички производ,- зимски туристички производ – октобар – април.

Летњи туристички производ

- планинарење, пешачење, активности у природи- брдски бициклизам, параглајдинг, змајарење,- јахање- одмор на сунцу и свежем ваздуху – главни мотив- гастрономија, природне и културне атракције –секундарни мотив

Трајање 5-7 дана

Зимски туристички производ

- алпско скијање- сновбоардинг- санкање- нордијско скијање (телемарк скијање)

Трајање 7-14 дана

Главни мотиви доласка активан одмор уз скијање и пратеће активности

Секундарни мотив доласка - забава, гастрономија, ноћни живот

Резервацијаорганизован обик путовања (конференцијски центри и хотели)

Тржиште /Европска искуства /

30

Летњи туризам87% - 350.000.000 долазака (укључујући и боравак на језерима, чега нема у општини Књажевац)

Зимски туризам12,5% - 50.000.000 долазакау чему скијање 85%, 42.000.000 долазака, остали 15%

Клијенти

Зимски

- урбано становништво 25-45 година – 2/3 мушкарци, 25-34 године високообразовани; 35-45 година богатији људи (одмори 3-5 дана)- Старији – хотели, апартмани са послугом- Млађи – хотели, приватни смештај, апартмански хотели.- 85% резервише смештај преко интернета

Летњи- Брачни парови – урбани - 35-50 година са децом од 6-13 година.

Потецијал производа

Дугорочнозимски туризам под претњом глобалног загревања

Средњорочно најконкурентнији тржишни сегмент

Краткорочно

- конкурентност Копаоника, бугарских центара али и Алпа и Пиринеја су озбиљан проблем.- важно је позиционирати целогодишњу понуду.

Дистрибуција/комерцијализација – продаја

- Сарадња са специјализованим туроператерима и путничким агенцијама(каталози, пакет-аранжмани, превоз и смештај).- Отварање централног интернет портала дестинације са резервацијом смештаја и инфо за лето и зиму.- Сарадња са сродним дестинацијама ради заједничког маркетинга.- Блиска сарадња са пружаоцима разних активности у дестинацији.

9.2. Здравствени туризам

Дефиниција производа

Главни мотив доласка

- Одмор, релаксација, опуштање- Активни одмор- Лечење, рехабилитација- индивидуална пословна путовања/састанци- семинари, програми образовања, тренинзи

Трајање3-7 дана – блага сезоналност /мај-јун, септембар-октобар/

РезервацијаИндивидуална путовања, организован обик путовања (конференцијски центри и хотели)

31

Тржиште

/Европска искуства/

Највећи сегмент Индивидуална путовања

Подсегменти

- Лечење, одмор, релаксација – 33%- Семинари, корпоративни састанци – 20%- Активни одмор – 18%- пословни сајмови и изложбе – 8%- остало – 21%

У Евроспким хотелима

- индивидуални и породични гости чине 33%- учесници конгреса, конференција и сајмова –17%

Најчешће тражени садржаји

- велнес, спа, базени 69%- канцеларисјки простор – 34%- конференцијски центар 32%- хотели изван урбаних насеља – 31%- рисорти – 31%- посебни простори – 21%

Клијенти

25-55 година

- 63% средња класа која путује авионом и аутомобилом- 40% резервише смештај путем интернета- 50% одседа у мотелима високе или више класе- 61% даје предност хотелима из познатог ланца бренда- 2% независни или породични хотели

Подела клијената

- директори, власници, слободна занимања,- менаджери,- радници, предрадници, приправници.

Главни клијенти

- породични гости,- индивидуални пословни гости,- влада, државне, регионалне и глобалне агенције.

Потецијал производа

- очекује се преманентни раст гостију- квалитет/капацитет хотелског смештаја,- конференцијски центар/капацитети,- бизнис биро

Дистрибуција/комерцијализација – продаја

База развоја производа - усаглашени хотелски капацитети 4 и 5* са максималним конференцијским капацитетима- забавни и спортски садржаји, велнес, спа- доступност свих важних података на интернету (конференцијски капацитети, хотели, превоз, информације о дестинацији).

32

- Бораве 7-14 дана.- Изнадпросечна примања- Информације: интернет, брошуре, магазини.

9.3. Рурални туризам

Дефиниција производаСпектар активности, услуга и додатних садржаја које организује рурално становништво на породичним газдинствима

Циљостварење додатног прихода кроз привлачење туриста

Овај производ чине

- сеоске средине – живот мештана- реке или језера- традиционална гостољубивост

Видови руралног туризма

Активности у природилов, риболов, јахање, бициклизам, планинарење, пешачење

Еко-туризамподржавање заштите природних ресурса, посматрање природе

Сеоски туризам учешће у свакодневном сеоском животуКултурни туризам култура, историја, археологија подручја

Остали комбиновани облици туризма посебних интереса

догађаји, фестивали, рекреација на отвореном, производња и продаја локалних сувенира и пољопроизвода.

Трајање до 10 дана; март-мај; септембар-октобарТржиште

Заузетост 10-50% – приближно 25% годишњеЦена 10-30 €/ноћење по особи (са доручком)

Просечан годишњи приход по кревету- 1000-2500€ - ноћење с доручком- 800-1800€ - пун пансион

КлијентиВише од 95% су домаћи гости, 45-50 година из урбаног подручја, дистанца 2-3 сата вожње аутомобилом

Типичне активности

- Уживање у руралном амбијенту – 75%- Гастрономија/вина – 70%- Одлазак на језера и реке – 50%- Обилазак културно-историјских споменика – 41%- Риболов, лов, вожња чамцем 32%- Бициклизам, планинарење, пешачење – 24%

Потецијал производаПокретач развоја централна национална асоцијација за рурални

туризам која ће се ангажовати на ревитализацији традиционалних и аутентичних

33

вредностиДистрибуција/комерцијализација – продаја- Брошуре удружења руралног туризма- Интернет- Директна продаја (препорука)- Путничка агенција

9.4. Специјални интереси

Дефиниција производа

Благе активности

- камповање- пешачење- бицикизам- речна експедиција- вожња 4x4- активности везане уз природу- јахање- риболов- лов- фотографија

Грубе активности

- кану/кајак- кањонинг- спелеологија- планински бициклизам- крос-кантри скијање- планинарење и пешачење/трекинг- параглајдинг- рафтинг- слободно пењање- џип сафари

Трајање 3-5 дана – додатна активност током главног одмора

Тржиште

Индивидуални путници – 44% Тур-оператер групе – 56%

Клијенти

- 36-55 година старости (благе активности) – спремни на лошији смештај и камповање.- Специјализоване путничке агенције, интернет, препорука пријатеља.- Индивидуалци, групе пријатеља, породице са децом.

Потецијал производа

Посебни интереси су све више у стандардној понуди великих агената и тур оператора/додатак главном производу.

Дистрибуција/комерцијализација – продаја

Брошуре, сајмови, туроператери, интернет.

34

9.5. Манифестације

Дефиниција производа

- Догађај је специфичан производ јер се одржава само једном годишње и има јак утицај на креирање имиџа о некој дестинацији.- Туристичке дестинације настоје да креирају целогодишњи календар различитих догађања како би оствариле целогодишњу понуду.- Један догађај траје 1-3 дана.

Трајање 3-5 дана – додатна активност током главног одмора

Културне прославе фестивали, карневали, верске манифестације, параде

Уметност и забава концерти, остале јавне изведбе, изложбе...

Економија и трговина

сајмови, берзе, потрошачки сајмови, излагања, састанци и конференције, догађаји публицитета, догађаји прикупљања помоћи

Спортска такмичења професионална, аматерска

Образовање и наука семинари, радионице, конгреси, интерпретативни догађаји

Рекреација игре и спорт за забаву, разонода

Политика и државаинаугурације, инвестицијске конференције, ВИПпосете, седнице, скупови

Приватни догађаји годишњице, породична окупљања, забаве

Тржиште

- 1-4 милиона долазака по једном догађају

- преко 80% учесника се поново враћа

Клијенти

- 18-55 година- Индивидуалци 18-25 година- групе 25-35 година- парови 45-55 година- Заинтересовани и за атракције, шопинг, гастрономију, ноћни живот.- Време остајања 3-5 дана

Потецијал производа

Вишеструке користи локалној заједници и дестинацији, велики допринос локалној привреди.

Дистрибуција/комерцијализација – продаја

- Интернет- Туристичке агенције- Брошуре

35

10. ПЛАН КОНКУРЕНТНОСТИ

10.1. Конкурентски недостаци

На основу анализе и спроведеног истраживања утврђено је постојање низа конкурентских недостатака Књажевца као туристичке дестинације. Најзначајнији конкурентски недостаци представљени су у следећој табели:

Р.бр. Конкурентски недостатак

Приоритет отклањања

НизакСредњ

и Висок

1 Смештајни капацитети

2 Лоша кадровска структура

3 Лоша туристичка инфраструктура

4 Лоша туристичка сигнализација

5 Недостатак приватне иницијативе за улагање у туризам

6 Неразвијени туристички производ

7 Неадекватан маркетинг систем

8 Неадекватна заштита туристичког простора

9 Неадекватна туристичка понуда

10 Недиверсификована гастрономска понуда

11 Низак ниво субвенција за развој туризма

12 Неадекватан систем квалитета

Да би се повећала конкурентност Књажевца на домаћем и иностраном туристичком тржишту на кратак и дуги рок потребно је отклонити уочене недостатке. Утврђене конкурентске недостатке могуће је отклонити применом програма конкурентности који су методолошки дефинисани на основу модела Портеровог (Михел Портер) дијаманта конкурентности.

10.2. Дијамант конкурентности

Дијамант конкурентности је Портеров менџмент модел на основу кога се објашњава конкурентност туристичких дестинација и анализирају фактори који на њу утичу. Доследном применом дијаманта конкурентности могу се креирати програми на основу којих је могуће отклонити конкурентске недостатке и побољшати конкурентску позицију дестинације на туристичком тржишту на средњи и дуги рок.

Дијамант конкурентности прилагођен за Књажевац као туристичку дестинацију који је методолошки коришћен у анализи и креирању програма конкурентности представљен је на следећој слици:

36

Елементи дефинисани у оквиру прилагођеног Портеровог дијаманта конкурентности су следећи:

− туристичке компаније и добављачи где се подразумева анализа туристичке понуде односно компанија које су основни чиниоци те понуде. У оквиру овог елемента спада и анализа конкуренције између туристичких компанија, њихова међусобна сарадња, сарадња са јавним сектором, постојање законских и прописаних норми које представљају оквир понашања компанија итд;

− услови тражње где се подразумева анализа тражње односно социо- економске карактеристике, мотивација туриста, ниво софистицираности у захтевима посетилаца, понашање и навике у току боравка у дестинацији, сатисфакција потрошача, туристички имиџ града, степен заштите потрошача и др.;

− шири сектор туристичке понуде је елемент који се односи на анализу комплементарних активности у дестинацији: трговачка мрежа, туристичке агенције и туроператери, организатори активности у граду, објекти у којима се продаје храна и пиће (ресторани, кафићи и сл.); и

− фактори производње су елемент који се односи на људске ресурсе, инфраструктуру, ресурсе и атракције, технолошке и финансијске ресурсе, истраживање, развој и иновације и др.

10.3. Програми конкурентности

На основу претходно идентификованих конкурентских недостатака дефинисани су кључни програми чија примена треба да отколони конкурентске недостатке и значајно побољша конкурентску позицију Књажевца на домаћем и иностраном туристичком тржишту. Дефинисани програми конкурентности представљени су у следећој табели:

37

Р.бр. Програм конкурентности

Надлежност

ДржаваОпшти

на

Приватни

сектор

1 Развој и унапређење смештајних капацитета

2 Развој туристичке инфраструктуре

3 Обука кадрова

4 Развој предузетништва

5 Планирање и заштита простора

6 Постављање туристичке сигнализације

7 Развијање јавних услуга и јавне инфраструктуре

8 Успостављање система квалитета

10.4. Инвестициони пројекти

Свакако да је један од најважнијих економских приоритета развоја Књажевца квалитетно и потпуно искоришћавање туристичких потенцијала Старе планине којима би се активирали капацитети целог пограничног подручја. У коришћењу развојних потенцијала Старе планине посебно ће се водити рачуна о предностима, али и ограничењима, које ово подручје има као прекогранично заштићено природно добро, поштујући режиме и захтеве заштите природних вредности и реткости и животне средине.

Остваривање пројеката развоја туризма засновано је на природним и антропогеним вредностима подручја, али и на привредним, социјалним, економским, демографским, културним и другим вредностима општине и ширег окружења. Подручје општине поседује посебне вредности и предности за развој: планинског, спортско-рекреативног, ловног, сеоског, културно-манифестационог, бањског, речног, излетничког, еко и етно туризма.

Посебну вредност представља подручје Старе Планине које је проглашено парком природе. Мастер план и друга развојна документа предвиђају изградњу једног од највећих ски центара у овом делу Европе на простору Старе планине. Разноврстан рељеф, од питомих долина до подножја највишег врха - Миџора (2169 м), умерено-континентална клима, термални извори, брзи планински потоци и речице, шумски комплекси који се смењују са воћњацима, виноградима и ораницама, разноврстан биљни и животињски свет, чине ово подручје изузетно атрактивним за сеоски, али и друге видове туризма који могу да обезбеђују приходе општини током целе године.

Наведени ресурси се, међутим, слабо користе, а туристички потенцијали и инфраструктура су неразвијени, што је и условило да општина Књажевац припада категорији неразвијених општина.

Реализација конкретних инвестиционих пројеката на Старој планини мора да прати развој других видова туризма, развој сектора услуга, као и развој туристичких потенцијала и садржаја у другим деловима општине. Туристички развој Старе планине треба да омогући многим насељима и домаћинствима нове могућности за привредни и укупни развој, што се пре свега односи на производне и услужне активности намењене снабдевању туристичких и угоститељских капацитета. Са реализацијом постојећих програма за развој туризма на Старој планини упослило би се становништво и самим тим смањила миграција. Осим Старе Планине као други приоритет за развој туризма је и Ргошка Бањица термално извориште у

38

које до сада нису улагана средства које по значају ово извориште заслужује. Изузетно је значајно што за ове туристичке капацитете већ постоје одговарајући планови и програми који су врло квалитетно урађени.

Период имплементације у наредној табели дат је за период од 2010. како би овај документ био у пуној сагласности са општинским стратешким документима.

н. Програми Пројекти Партнери Временски оквир

Извор средстава

Индикатори

1. Планински туризам

1.1

Изградња капиталних туристичких објеката и инфраструктуре на Старој планини

Реализација пројекта ски зоне "Коњарник" у оквиру туристичког центра “Бабин зуб” на Старој планини

Општина Књажевац Надлежно Министарство

2011-2013

Надлежно Министарство Јавно приватно партнерство Општина Књажевац

Реализован пројекат ски зоне „Коњарник“

Изградња квалитетне путне инфраструктуре до туристичког центра

Општина Књажевац ЈП РазвојНадлежно Министарство

2011-2015

Надлежно Министарство НИП Општина Књажевац

Реализован пројекат ски зоне „Коњарник“

Квалитетно комунално опремање локације

Општина Књажевац Надлежно МинистарствоЈКП Стандард

2011-2015

Надлежно Министарство НИП Општина Књажевац

Регулисано питање водоснабдевања Регулисано питање канализационе мреже Регулисано питање одлагања отпада

Енергетско и телекомуникационо опремање простора у складу са захтевима врхунског туризма

Општина Књажевац Надлежно МинистарствоТелеком Србија Електродистрибуција

2011-2015

Надлежно Министарство НИП Општина КњажевацТелеком, Србија Електродистрибуција Јавно приватно партнерство

Локација је енергетски и телекомуникационо опремљена у складу са захтевима врхунског туризма

1.2Израда туристичких програма

Развој и прва фаза реализације Програма дечјег туризма (школе у природи и ски школе) на Старој планини

Општина Књажевац Туристичка организација

2011-2013

Јавно приватно партнерство

Реализован програм дечијег туризма и ски школе

Пројектовање, изградња и уређење простора за мале спортове

Општина Књажевац ЈП Развој

2011-2013

Јавно приватно партнерство

Уређени простори за мале спортове

39

н. Програми Пројекти Партнери Временски оквир

Извор средстава

Индикатори

Пројектовање, изградња и уређење бициклистичких, пешачких и трим стаза на Старој планини

Општина Књажевац ЈП РазвојТуристичка организација

2011-2013

Јавно приватно партнерство

Број изграђених и функционалних стаза

1.3

Подизање капацитета у области туризма

Подизање нивоа знања из области планинског туризма – упознавање са примерима добре праксе

Општина КњажевацТуристичка организацијаАгенција за развој општине Књажевац

2011-2016

Општина Књажевац Надлежна Министарства Предприступна средства ЕУ Приватна иницијатива

Број активности предузетих у процесу подизања нивоа знања и упознавања са примерима добре праксе/године

Едукација становништва у области планинског туризма

Општина Књажевац Агенција за развој општине КњажевацТуристичка организација

2011-2016

Општина Књажевац Надлежна Министарства Предприступна средства ЕУ Приватна иницијатива

Број одржаних едукацијаБрој учесника на одржаним едукацијама

Активирање спортско-рекреативног центра Бабин зуб

Општина Књажевац ЈП РазвојАгенција за развој општине Књажевац

2011-2015

Општина Књажевац Предприступна средства ЕУ Приватна иницијатива

Активиран спортско-рекреативни центар Бабин зуб

Осмишљавање и имплементација маркетиншке кампање

Општина Књажевац Туристичка организацијаРАРИСАгенција за развој општине Књажевац

2011-2015

Општина Књажевац Надлежна Министарства Предприступна средства ЕУ Приватна иницијатива

Дефинисана маркетиншка кампања Број имплементираних активности из маркетиншке кампање/година

1.4 Повећање туристичког промета и потрошње

Унапређење постојеће туристичке понуде са посебним акцентом на Стару Планину и планински туризам

Општина Књажевац Туристичка организацијаНадлежно Министарство РАРИСАгенција за развој општине Књажевац

2011-2016

Општина Књажевац Надлежна Министарства Предприступна средства ЕУ Приватна иницијатива

Број нових садржаја/година

40

н. Програми Пројекти Партнери Временски оквир

Извор средстава

Индикатори

Стварање интегралног туристичког производа

Општина Књажевац Туристичка организацијаРАРИСАгенција за развој општине Књажевац

2011-2016

Општина Књажевац Надлежна Министарства Предприступна средства ЕУ

Формиран интегрални туристички производ општине Књажевац

Израда просторно-планске документације, која је у функцији развоја туризма

Општина Књажевац Агенција за развој општине Књажевац

2011-2012

Општина Књажевац Надлежна Министарства Предприступна средства ЕУ

Комплетирана је просторно-планска документације, која је у функцији развоја туризма.

Ширење понуде културно-забавних садржаја и манифестација

Општина Књажевац Туристичка организацијаДом културе

2011-2016

Јавно приватно партнерство Приватна иницијатива

Број културно-забавних садржаја и манифестација

Отварање нових специјализованих угоститељских, туристичких и занатско-сервисних објеката

Општина Књажевац Туристичка организација

2011-2016

Јавно приватно партнерство Приватна иницијатива

Број нових специјализованих угоститељских, туристичких и занатско-сервисних објеката

1.5

Регулисан проблем одлагања отпада

Изградња трансфер станице - Студија истраживања, избор локације, изградња и уређење контролисане санитарне депоније за потребе туристичког центра “Бабин зуб”

МЗЖСПП РАРИС Агенција за просторно планирањеОпштина КњажевацЈП Развој

2011-2014

МЗЖСПП Општина Књажевац Предприступна средства ЕУ

Вредност – 2 милиона Еура

Изграђена и функционална трансфер станица

Потпуно санирање дивљих депонија

МЗЖСПП Општина Књажевац Агенција за развој општине КњажевацЈП РазвојЈКП Стандард

2011-2014

МЗЖСПП Општина Књажевац

Саниране дивље депоније

Регулисан систем сакупљања отпада

Општина Књажевац Агенција за развој општине КњажевацЈП Развој

2011-2016

Општина Књажевац

Формиран и функционалан систем сакупљање отпада

41

н. Програми Пројекти Партнери Временски оквир

Извор средстава

Индикатори

ЈКП Стандард

1.6Брига о стању животне средине

Изградња система за пречишћавање отпадних вода

Општина КњажевацАгенција за развој општине КњажевацЈП РазвојЈКП Стандард

2011-2014

Општина Књажевац НИП

Вредност-6 милиона Еура

Изграђен систем за пречишћавање отпадних вода

Мониторинг стања животне средине

Општина Књажевац Завод за јавно здрављеНадлежно министарство

2011-2015

Општина Књажевац Надлежна министарства Предприступна средства ЕУ Донације

Успостављен стални систем мерења параметара квалитета животне средине

1.7

Подизање нивоа еколошке свести

Едукација и образовање становништва у планинском подручју

Општина Књажевац Удружења грађана Релевантне стручне организације

2011-2016

Општина Књажевац Надлежна министарства Предприступна средства ЕУ Донације

Број одржаних едукативних акција/година Број учесника на едукативном акцијама/година

Организовање еколошких акција

Општина Књажевац Удружења грађана МЗ Агенција за развој општине Књажевац

2011-2016

Општина Књажевац Надлежна министарства Предприступна средства ЕУ Донације

Број организованих еколошких акција/година

1.8

Повећање квалитета здравствених услуга

Опремање и активирање амбуланти за потребе туристичког центра “Бабин зуб”

Општина Књажевац Здравствени центар МЗ

2011-2013

Општина Књажевац Надлежна министарства Здравствени центар

Број амбуланти у планинским подручјима

Путујућа амбуланта

Општина Књажевац Здравствени центар МЗ

2011-2014

Општина Књажевац Надлежна министарства Здравствени центар

Адаптирано возило за потребе путујуће амбуланте

1.9Регионална сарадња

Регионални састанци

Општине из регионаРАРИСТуристичка организација

2011-2015

Општине из региона

Број одржаних састанака/година

42

н. Програми Пројекти Партнери Временски оквир

Извор средстава

Индикатори

Присуство на сајмовима и изложбама

Општина Књажевац РАРИСОпштине из регионаПољопривредна удружењаАгенција за развој општине Књажевац

2011-2016

Општина Књажевац МПВШРСПредприступна средства ЕУ Донације

Број сајмова и изложби на којима су представљени туристички потенцијали/година

Развој менаджерског кадра – обука

Општина Књажевац Агенција за развој општине Књажевац РАРИС

2011-2016

Општина Књажевац МПВШРСПриватна иницијатива

Предприступна средства ЕУ Донације

Број кадрова који је прошао обуке/година

Презентација туристичких потенцијала региона у циљу привлачења туриста

Општина Књажевац Агенција за развој општине Књажевац РАРИСОпштине Зајечарског региона

2011-2016

Општине Зајечарског округа МПВШРС Предприступна средства ЕУ Донације

Број одржаних презентација/година

Промоција регионалног туристичког производа

Општина Књажевац Туристичка организацијаАгенција за развој општине Књажевац РАРИС

2011-2016

Општина Књажевац Надлежна Министарства Предприступна средства ЕУ

Број одржаних промотивних активности/годинаБрој промотивних материјала

Регионална сарадња у развоју туризма са посебним акцентом на сарадњу са развијеним туристичким центрима

Општина Књажевац Туристичка организацијаРАРИСАгенција за развој општине Књажевац

2011-2015

Општина Књажевац Надлежна Министарства Предприступна средства ЕУ Приватна иницијатива

Број имплементираних регионалних акција у процесу промоције и развоја туризма/година

2. Здравствени туризам

43

н. Програми Пројекти Партнери Временски оквир

Извор средстава

Индикатори

2.1

Изградња капиталних туристичких објеката и инфраструктуре на подручју спотстко-рекреационог центра “Бањица”

Реализација пројекта спортско-рекреационог центра и спа центра “Бањица”

Општина Књажевац Надлежно Министарство

2011-2013

Надлежно Министарство Јавно приватно партнерство Општина Књажевац

Реализован пројекат спортско-рекреационог и спа центра “Бањица”“

Изградња квалитетне путне инфраструктуре до локације

Општина Књажевац ЈП РазвојНадлежно Министарство

2011-2015

Надлежно Министарство НИП Општина Књажевац

Број изграђених км инфраструктуре

Квалитетно комунално опремање локације

Општина Књажевац Надлежно МинистарствоЈКП Стандард

2011-2015

Надлежно Министарство НИП Општина Књажевац

Регулисано питање водоснабдевања Регулисано питање канализационе мреже Регулисано питање одлагања отпада

Енергетско и телекомуникационо опремање простора у складу са захтевима туризма

Општина Књажевац Надлежно МинистарствоТелеком Србија Електродистрибуција

2011-2015

Надлежно Министарство НИП Општина КњажевацТелеком, Србија Електродистрибуција Јавно приватно партнерство

Локација је енергетски и телекомуникационо опремљена у складу са захтевима туризма

2.2

Дефинисање потенцијала геотермалне воде на Бањици

Испитивање извора геотермалне воде на Бањици

Надлежно Министарство Општина КњажевацАгенција за развој општине Књажевац

2011-2012

Општина Књажевац Надлежно Министарство

Вредност – 40.000 Еур а

Урађена и усвојена студија о карактеристикама геотермалне воде на Бањици

2.3Добијање експлоатационог права

Израда документације за коришћење (екотоплификацију) термоминералне воде „Бањица“

Општина Књажевац Општина Сокобања Рударско – геолошки факултет Агенција за развој општине

2011-2015

Општина Књажевац Надлежна министарства

Документација за коришћење термоминералне воде је комплетирана

44

н. Програми Пројекти Партнери Временски оквир

Извор средстава

Индикатори

Књажевац ЈП Развој

2.4

Уређење правно имовинских односа

Планско дефинисање предметног подручја

Општина КњажевацЈП РазвојАгенција за развој општине Књажевац

2011-2013

Општина КњажевацДонацијеНадлежна министарства

Урађен просторни план

Одређивање приоритета откупа земљишта

Општина КњажевацАгенција за развој општине Књажевац

2011-2015

Општина КњажевацНадлежна министарства

Листа приоритета

Откуп земљишта од приватних власника

Општина КњажевацАгенција за развој општине Књажевац

2011-2020

Општина КњажевацНадлежна министарсва

Откупљено земљиште

2.5Израда туристичких програма

Развој и прва фаза реализације Програма спортског и здравственог туризма

Општина Књажевац Туристичка организација

2011-2013

Јавно приватно партнерство

Реализован програм спортског и здравственог туризма

Пројектовање, изградња и уређење простора за мале спортове

Општина Књажевац ЈП Развој

2011-2013

Јавно приватно партнерство

Уређени простори за мале спортове

Пројектовање, изградња и уређење бициклистичке, пешачке и трим стазе у долини Сврљишког Тимока

Општина Књажевац ЈП РазвојТуристичка организација

2011-2013

Јавно приватно партнерство

Изграђене и функционалне стаза

45

н. Програми Пројекти Партнери Временски оквир

Извор средстава

Индикатори

2.6

Регулисан проблем одлагања отпада

Изградња трансфер станице - Студија истраживања, избор локације, изградња и уређење контролисане санитарне депоније за потребе Општине

МЗЖСПП РАРИС Агенција за просторно планирањеОпштина КњажевацЈП Развој

2011-2014

МЗЖСПП Општина Књажевац Предприступна средства ЕУ

Вредност – 2 милиона Еура

Изграђена и функционална трансфер станица

Потпуно санирање дивљих депонија

МЗЖСПП Општина Књажевац Агенција за развој општине КњажевацЈП РазвојЈКП Стандард

2011-2014

МЗЖСПП Општина Књажевац

Саниране дивље депоније

Регулисан систем сакупљања отпада за потребе Општине

Општина Књажевац Агенција за развој општине КњажевацЈП РазвојЈКП Стандард

2011-2016

Општина Књажевац

Формиран и функционалан систем сакупљање отпада

2.7Брига о стању животне средине

Изградња система за пречишћавање отпадних вода

Општина КњажевацАгенција за развој општине КњажевацЈП РазвојЈКП Стандард

2011-2014

Општина Књажевац НИП

Вредност-6 милиона Еура

Изграђен систем за пречишћавање отпадних вода

Увођење стандарда у велике прерадне капацитете

Општина Књажевац Агенција за развој општине Књажевац

2011-2013

Општина КњажевацНадлежна министарства

Велики прерадни капацитети не загађују животну средину

Успостављен систем функционисања нешкодљивог уклањања сточних лешева

Општина Књажевац Инспекцијске службе Ветеринарске службе

2011-2015

Надлежна министарства Предприступна средства ЕУ Донације

Успостављен систем функционисања нешкодљивог уклањања сточних лешева

Регулација Сврљишког Тимока и других водотокова

Општина Књажевац Надлежна МинистарстваАгенција за развој општине Књажевац

2011-2014

Општина Књажевац Надлежна министарства Предприступна средства ЕУ

Км регулисаних водотокова

46

н. Програми Пројекти Партнери Временски оквир

Извор средстава

Индикатори

ЈП Развој Донације

Одржавање чистоће (смањење загађења) Сврљишког Тимока и других водотока

Општина Књажевац Инспекцијске службеЈП Развој

2011-2016

Општина Књажевац Надлежна министарства Предприступна средства ЕУ Донације

Квалитет воде у површинским водама

Израда катастра загађивача

Општина Књажевац Инспекцијске службеНадлежно министарство

2011-2013

Општина Књажевац Надлежна министарства Предприступна средства ЕУ Донације

Урађен катастар загађивача

Мониторинг стања животне средине

Општина Књажевац Завод за јавно здрављеНадлежно министарство

2011-2015

Општина Књажевац Надлежна министарства Предприступна средства ЕУ Донације

Успостављен стални систем мерења параметара квалитета животне средине

2.8

Подизање нивоа еколошке свести

Едукација и образовање становништва из области екологије и очувања здравља

Општина Књажевац Удружења грађана Релевантне стручне организације

2011-2016

Општина Књажевац Надлежна министарства Предприступна средства ЕУ Донације

Број одржаних едукативних акција/година Број учесника на едукативном акцијама/година

Организовање еколошких акција

Општина Књажевац Удружења грађана МЗ Агенција за развој општине Књажевац

2011-2016

Општина Књажевац Надлежна министарства Предприступна средства ЕУ Донације

Број организованих еколошких акција/година

47

н. Програми Пројекти Партнери Временски оквир

Извор средстава

Индикатори

2.9

Повећање квалитета здравствених услуга

Опремање и активирање амбуланти на територији општине Књажевац

Општина Књажевац Здравствени центар МЗ

2011-2013

Општина Књажевац Надлежна министарства Здравствени центар

Број опремљених амбуланти

Путујућа амбуланта

Општина Књажевац Здравствени центар МЗ

2011-2014

Општина Књажевац Надлежна министарства Здравствени центар

Адаптирано возило за потребе путујуће амбуланте

2.10.

Подизање капацитета у области туризма

Подизање нивоа знања из области туризма (здраве животне средине)– упознавање са примерима добре праксе

Општина КњажевацТуристичка организацијаАгенција за развој општине Књажевац

2011-2016

Општина Књажевац Надлежна Министарства Предприступна средства ЕУ Приватна иницијатива

Број активности предузетих у процесу подизања нивоа знања и упознавања са примерима добре праксе/године

Едукација становништва о здравом начину живота

Општина Књажевац Агенција за развој општине КњажевацТуристичка организација

2011-2016

Општина Књажевац Надлежна Министарства Предприступна средства ЕУ Приватна иницијатива

Број одржаних едукацијаБрој учесника на одржаним едукацијама

Активирање спортско-рекреативног центра Бањица

Општина Књажевац ЈП РазвојАгенција за развој општине Књажевац

2011-2015

Општина Књажевац Предприступна средства ЕУ Приватна иницијатива

Активиран спортско-рекреативни центар Бањица

Пројектовање и изградња објеката у складу са урбанистичким пројектом СРЦ "Бањица"

Општина Књажевац ЈП Развој

2011-2015

Општина Књажевац Предприступна средства ЕУ Приватна иницијатива

Урађени пројекти за СРЦ „Бањица“Број нових објеката у СРЦ „Бањица“

Осмишљавање и имплементација маркетиншке кампање

Општина Књажевац Туристичка организацијаРАРИСАгенција за развој општине Књажевац

2011-2015

Општина Књажевац Надлежна Министарства Предприступна средства ЕУ Приватна

Дефинисана маркетиншка кампања Број имплементираних активности из маркетиншке кампање/година

48

н. Програми Пројекти Партнери Временски оквир

Извор средстава

Индикатори

иницијатива

2.11

Повећање туристичког промета и потрошње

Унапређење постојеће туристичке понуде са посебним акцентом на здрав начин живота

Општина Књажевац Туристичка организацијаНадлежно Министарство РАРИСАгенција за развој општине Књажевац

2011-2016

Општина Књажевац Надлежна Министарства Предприступна средства ЕУ Приватна иницијатива

Број нових садржаја/година

Стварање интегралног туристичког производа

Општина Књажевац Туристичка организацијаРАРИСАгенција за развој општине Књажевац

2011-2016

Општина Књажевац Надлежна Министарства Предприступна средства ЕУ

Формиран интегрални туристички производ општине Књажевац

Израда просторно-планске документације, која је у функцији развоја туризма

Општина Књажевац Агенција за развој општине Књажевац

2011-2012

Општина Књажевац Надлежна Министарства Предприступна средства ЕУ

Комплетирана је просторно-планска документације, која је у функцији развоја туризма.

Ширење понуде спортско-рекреативних садржаја и манифестација

Општина Књажевац Туристичка организацијаДом културе

2011-2016

Јавно приватно партнерство Приватна иницијатива

Број спортско-рекреативних садржаја и манифестација

Отварање нових специјализованих угоститељских, туристичких и занатско-сервисних објеката,

Општина Књажевац Туристичка организација

2011-2016

Јавно приватно партнерство Приватна иницијатива

Број нових специјализованих угоститељских, туристичких и занатско-сервисних објеката,

2.12

Учешће у регионалном туристичком производу

Укључење у регионалну туристичку понуду

Општина Књажевац Туристичка организацијаРАРИС

2011-2016

Општина Књажевац Надлежна Министарства Предприступна средства ЕУ

Туристичка понуда Књажевца је део понуде Источне Србије

49

н. Програми Пројекти Партнери Временски оквир

Извор средстава

Индикатори

Регионални састанци

Општине из регионаРАРИСТуристичка организација

2011-2015

Општине из региона

Број одржаних састанака/година

Промоција регионалног туристичког производа

Општина Књажевац Туристичка организацијаАгенција за развој општине Књажевац РАРИС

2011-2016

Општина Књажевац Надлежна Министарства Предприступна средства ЕУ

Број одржаних промотивних активности/годинаБрој промотивих материјала

Регионална сарадња у развоју туризма са посебним акцентом на сарадњу са развијеним туристичким центрима из области здраве животне средине

Општина Књажевац Туристичка организацијаРАРИСАгенција за развој општине Књажевац

2011-2015

Општина Књажевац Надлежна Министарства Предприступна средства ЕУ Приватна иницијатива

Број имплементираних регионалних акција у процесу промоције и развоју туризма/година

3. Сеоски туризам

3.1

Изградња нове и подизање квалитета садашње саобраћајне инфраструктуре

Рехабилитација постојеће и изградња нове путне мреже

Општина Књажевац Дирекција за путеве Надлежно Министарство

2011-2015

Општина Књажевац Надлежно Министарство Предприступна средства ЕУ

Вредност – 1 милион Еура

Дужина изграђених локалних путева Дужина реконструисаних локалних путева Дужина реконструисаних и изграђених регионалних путева

Квалитетно одржавање локалне путне мреже

Општина Књажевац Дирекција за путеве

2011-2015

Општина Књажевац

Дужина одржаваних путева/година

Поправка некатегорисаних пољских путева

Општина Књажевац Дирекција за путеве

2011-2015

Општина Књажевац

Дужина одржаваних путева/година

50

н. Програми Пројекти Партнери Временски оквир

Извор средстава

Индикатори

3.2

Решавање проблема водоснабдевања

Израда пројектне документације и реализација реконструкције магистралног цевовода "Сињи вир-Јаз"

Општина КњажевацНадлежно МинистарствоЈКП Стандард

2011-2015

Општина Књажевац Надлежно Министарство Предприступна средства ЕУ

Урађена пројектна документација Магистарлни цеововод Сињи Вир – Јаз је реконструисан

Опремање и израда заштитне зоне на водозахвату "Сињи вир"

Општина КњажевацНадлежно МинистарствоЈКП Стандард

2011-2015

Општина Књажевац Надлежно Министарство Предприступна средства ЕУ

Магистрални цевовод је опремљен Урађена заштитна зона

Прикључење на водоводну мрежу насеља која се налазе на траси система "Сињи вир",

Општина КњажевацЈКП Стандард

2011-2015

Општина Књажевац Надлежно Министарство Предприступна средства ЕУМЗ

Број домаћинстава која су прикључена на водоводну мрежу на траси система „Сињи Вир“

Реконструкција постојеће водоводне мреже у сеоским подручјима

Општина КњажевацНадлежно МинистарствоМЗЈКП Стандард

2011-2015

Општина Књажевац Надлежно Министарство Предприступна средства ЕУ

Дужина реконструисане водоводне мреже/година

Изградња нове водоводне мреже у сеоским подручјима

Општина КњажевацНадлежно МинистарствоМЗЈКП Стандард

2011-2015

Општина Књажевац Надлежно Министарство Предприступна средства ЕУСамодопринос

Изграђено водоводне мреже/година

Обезбеђивање здраве и квалитетне воде за пиће у сеоским насељима

Општина Књажевац ЈКП Стандард

2011-2015

Општина Књажевац Надлежно Министарство Предприступна средства ЕУСамодопринос

Извештаји о квалитету воде за пиће у сеоским насељима

51

н. Програми Пројекти Партнери Временски оквир

Извор средстава

Индикатори

Подизање квалитета управљања у сеоским водоводима

Општина КњажевацНадлежно МинистарствоМЗАгенција за развој општине КњажевацЈКП Стандард

2011-2015

Општина Књажевац Надлежно Министарство Предприступна средства ЕУ

% смањења губитака у водоводној мрежи/година

3.3Ширење канализационе мреже

Ширење канализационе мреже

Општина КњажевацНадлежно МинистарствоНИПЈП РазвојЈКП Стандард

2011-2015

Општина Књажевац Надлежно Министарство НИППредприступна средства ЕУ

Број нових прикључака/година

Развој канализационе мреже на територији Калне

Општина КњажевацНадлежно МинистарствоНИПМЗ Кална

2011-2015

Општина Књажевац Надлежно Министарство НИППредприступна средства ЕУ

Број нових прикључака/година

Развој канализационе мреже у приградским насељима

Општина КњажевацНадлежно МинистарствоНИПЈКП СтандардМЗ

2011-2015

Општина Књажевац Надлежно Министарство НИППредприступна средства ЕУ

Број нових прикључака/година

Изградња канализационе мреже у насељима која представљају потенцијални ризик за угрожавање изворишта водоснабдевања

Општина КњажевацНадлежно МинистарствоНИП ЈКП Стандард

2011-2015

Општина Књажевац Надлежно Министарство НИППредприступна средства ЕУ

Број нових прикључака/година

Решавање проблема отпадних вода

Општина КњажевацНадлежно МинистарствоНИП Агенција за развој општине КњажевацЈКП Стандард

2011-2015

Општина Књажевац Надлежно Министарство НИППредприступна средства ЕУ

Количина прерађене отпадне воде/година

52

н. Програми Пројекти Партнери Временски оквир

Извор средстава

Индикатори

3.4

Ширење и подизање квалитета електро мреже

Реконструкција постојеће и изградња нове електромреже

Електропривреда СрбијеОпштина Књажевац Министарство за енергентику

2011-2015

Електропривреда СрбијеОпштина Књажевац Министарство за енергентику

Дужина реконструисане електромрежеДужина изграђене елетромреже

Повећање сигурности у напајању електричном енергијом

Електропривреда СрбијеОпштина Књажевац

2011-2015

Електропривреда СрбијеОпштина Књажевац Министарство за енергентику

Дужина реконструисане електромреже

3.5Развој телекомуникационе мреже

Реконструкција постојеће и изградња нове телекомуникационе мреже - унапређење ПТТсаобраћаја заменом и проширењем капацитета централа, пре свега на сеоском подручју, као и увођење нових дигиталних централа,

Телеком Србија Општина Књажевац Надлежно Министарство

2011-2015

Телеком СрбијеОпштина Књажевац Министарство за енергентику

Дужина реконструисане телекомуникационе мрежеДужина изграђене телекомуникационе мреже

3.6Уређење сеоских центара

Израда планских и просторних докумената

Општина КњажевацАгенција за просторно планирање Надлежно Министарство Агенција за развој општине КњажевацМЗ

2011-2014

Општина КњажевацНадлежно Министарство

Број урађених и усвојених просторних и планских докумената

Акције уређења сеоских центара

Општина Књажевац ЈП РазвојМЗ Агенција за развој општине Књажевац

2011-2016

Општина Књажевац МЗ Надлежно Министарство Предприступна средства ЕУ Донације

Број уређених сеоских центара/година

Асфалтирање сеоских улица

Општина Књажевац ЈП РазвојМЗ

2011-2013

Општина Књажевац МЗ Надлежно Министарство

Број и дужина асфалтираних сеоских улица/година

53

н. Програми Пројекти Партнери Временски оквир

Извор средстава

Индикатори

Предприступна средства ЕУ Донације

Постављање нове и редовно одржавање постојеће јавне расвете

Општина Књажевац ЈП РазвојМЗ

2011-2013

Општина Књажевац МЗ

Постављено нове јавне расвете у сеоским срединама/годинаОдржавано јавне расвете/година

Подизање нових или уређење постојећих спортских, културних, образовних и здравствених објеката у сеоским срединама

Општина Књажевац ЈП РазвојАгенција за развој општине КњажевацМЗ

2011-2015

Општина Књажевац МЗ Надлежна Министарства Предприступна средства ЕУ Донације

Број подигнутих или обновљених друштвених објеката у сеоским срединама/година

Програм адаптације, реконструкције, уређења и коришћења сеоских домова

Општина КњажевацЈП Развој Агенција за развој општине Књажевац

2011-2016

Општина Књажевац МЗ Надлежна Министарства Предприступна средства ЕУ Донације

Број уређених сеоских домова Број сеоских домова који су у функцији

3.7

Регулисан проблем одлагања отпада у сеоским срединама

Изградња трансфер станице - Студија истраживања, избор локације, изградња и уређење контролисане санитарне депоније за потребе руралног туризма

МЗЖСПП РАРИС Агенција за просторно планирањеОпштина КњажевацЈП Развој

2011-2014

МЗЖСПП Општина Књажевац Предприступна средства ЕУ

Вредност – 2 милиона Еура

Изграђена и функционална трансфер станица

Чишћење сеоских средина – потпуно санирање дивљих депонија

МЗЖСПП Општина Књажевац Агенција за развој општине КњажевацЈП РазвојЈКП Стандард

2011-2014

МЗЖСПП Општина Књажевац

Саниране дивље депоније

54

н. Програми Пројекти Партнери Временски оквир

Извор средстава

Индикатори

Регулисан систем сакупљања отпада из сеоских средина

Општина Књажевац Агенција за развој општине КњажевацЈП РазвојЈКП Стандард

2011-2016

Општина Књажевац

Формиран и функционалан систем сакупљања отпада из сеоских средина

3.8Брига о стању животне средине

Изградња система за пречишћавање отпадних вода

Општина КњажевацАгенција за развој општине КњажевацЈП РазвојЈКП Стандард

2011-2014

Општина Књажевац НИП

Вредност-6 милиона Еура

Изграђен систем за пречишћавање отпадних вода

Успостављен систем функционисања нешкодљивог уклањања сточних лешева

Општина Књажевац Инспекцијске службе Ветеринарске службе

2011-2015

Надлежна министарства Предприступна средства ЕУ Донације

Успостављен систем функционисања нешкодљивог уклањања сточних лешева

Израда катастра загађивача

Општина Књажевац Инспекцијске службеНадлежно министарство

2011-2013

Општина Књажевац Надлежна министарства Предприступна средства ЕУ Донације

Урађен катастар загађивача

Мониторинг стања животне средине

Општина Књажевац Завод за јавно здрављеНадлежно министарство

2011-2015

Општина Књажевац Надлежна министарства Предприступна средства ЕУ Донације

Успостављен стални систем мерења параметара квалитета животне средине

3.9

Подизање нивоа еколошке свести

Едукација и образовање становништва у сеоским срединама

Општина Књажевац Удружења грађана Релевантне стручне организације

2011-2016

Општина Књажевац Надлежна министарства Предприступна средства ЕУ Донације

Број одржаних едукативних акција/година Број учесника на едукативном акцијама/година

Организовање еколошких акција

Општина Књажевац Удружења грађана МЗ Агенција за развој општине

2011-2016

Општина Књажевац Надлежна министарства Предприступна средства ЕУ

Број организованих еколошких акција/година

55

н. Програми Пројекти Партнери Временски оквир

Извор средстава

Индикатори

Књажевац Донације

3.10

Повећање квалитета здравствених услуга

Опремање и активирање амбуланти у већим селима

Општина Књажевац Здравствени центар МЗ

2011-2013

Општина Књажевац Надлежна министарства Здравствени центар

Број амбуланти у сеоским срединама

Путујућа амбуланта

Општина Књажевац Здравствени центар МЗ

2011-2014

Општина Књажевац Надлежна министарства Здравствени центар

Адаптирано возило за потребе путујуће амбуланте

3.11

Програми подршке за децу и младе из руралних области

Утврђивање приоритета, потреба младих у руралним срединама

Општина Књажевац Канцеларија за младе Релевантне стручне организације Агенција за развој општине Књажевац

2011-2013

Општина Књажевац Надлежна министарства Предприступна средства ЕУ Донације

Утврђени приоритети

Активирање путујућег вртића

Општина Књажевац Предшколска установаОсновне школе

2011-2014

Општина Књажевац Надлежна министарства Донације

Путујући вртић

Адаптација и уређење школа и спортских игралишта у руралним срединама

Општина Књажевац Основне школеМЗ

2011-2016

Општина Књажевац Надлежна министарстваДонације

Број уређених објеката

3.12

Развијен систем подстицаја и инвестиција

Развијен систем општинских подстицаја и помоћи развоју руралног туризма

Општина КњажевацАгенција за развој општине Књажевац

2011-2013

Општина Књажевац

Годишњи буџет Фонда за развој пољопривредеУсвојен систем расподеле подстицаја и помоћи

Развијен механизам коришћења националних субвенција и подстицаја

Општина Књажевац Мрежа за рурални развојАгенција за развој општине

2011-2013

Општина Књажевац

Број добијених републичких субвенција и подстицаја

56

н. Програми Пројекти Партнери Временски оквир

Извор средстава

Индикатори

Књажевац

3.13

Подизање капацитета у области руралног туризма

Развој туристичких садржаја у руралним подручјима

Општина Књажевац Туристичка организација Музеј

2011-2016

Општина Књажевац Надлежна Министарства Предприступна средства ЕУ Приватна иницијатива

Број туристичких садржаја у руралним подручјима

Израда и реализација и фазе посебног програма развоја сеоског, агро, еко и етно туризма на подручју општине

Општина КњажевацТуристичка организација Агенција за развој општине КњажевацМузеј

2011-2016

Општина Књажевац Надлежна Министарства Предприступна средства ЕУ Приватна иницијатива

Број смештајних капацитета у сеоском туризму

Подизање нивоа знања из области туризма – упознавање са примерима добре праксе

Општина КњажевацТуристичка организацијаАгенција за развој општине Књажевац

2011-2015

Општина Књажевац Надлежна Министарства Предприступна средства ЕУ Приватна иницијатива

Број активности предузетих у процесу подизања нивоа знања и упознавања са примерима добре праксе/године

Едукација становништва у области руралног туризма

Општина Књажевац Агенција за развој општине КњажевацТуристичка организација

2011-2016

Општина Књажевац Надлежна Министарства Предприступна средства ЕУ Приватна иницијатива

Број одржаних едукацијаБрој учесника на одржаним едукацијама

Унапређење и категоризација смештајних капацитета

Општина Књажевац Туристичка организација

2011-2016

Општина Књажевац Надлежна Министарства Предприступна средства ЕУ Приватна иницијатива

Број категорисаних смештајних капацитета

57

н. Програми Пројекти Партнери Временски оквир

Извор средстава

Индикатори

Осмишљавање и имплементација маркетиншке кампање

Општина Књажевац Туристичка организацијаРАРИСАгенција за развој општине Књажевац

2011-2015

Општина Књажевац Надлежна Министарства Предприступна средства ЕУ Приватна иницијатива

Дефинисана маркетиншка кампања Број имплементираних активности из маркетиншке кампање/година

Конзервација, рестаурација и санација споменика културе и градитељског наслеђа у циљу укључивања у туристичку понуду руралних подручја

Општина Књажевац Туристичка организацијаЗавод за заштиту споменика Завичајни музеј РАРИС Удружења грађана

2011-2016

Општина Књажевац Надлежна Министарства Предприступна средства ЕУ Приватна иницијатива

Број културних и природних ресурса који су заштићени, промовисани или унапређени/година

3.14Регионална сарадња

Израда регионалних пројеката

Општина Књажевац РАРИСОпштине из региона

2011-2016

Општина КњажевацОпштине из региона

Број имплементираних пројеката/година

Размена искустава – студијска путовања

Општина Књажевац Пољопривредни произвођачиУдружења Агенција за развој општине Књажевац

2011-2016

Општина Књажевац МПВШРСПриватна иницијативаПредприступна средства ЕУ Донације

Број студијских тура/година

Присуство на сајмовима и изложбама

Општина Књажевац РАРИСОпштине из регионаПољопривредна удружењаАгенција за развој општине Књажевац

2011-2016

Општина Књажевац МПВШРСПредприступна средства ЕУ Донације

Број сајмова и изложби на којима су представљени туристички потенцијали/година

Развој менаджерског кадра – обука

Општина Књажевац Агенција за развој општине Књажевац РАРИС

2011-2016

Општина Књажевац МПВШРСПриватна иницијатива

Предприступна средства

Број кадрова који је прошао обуке/година

58

н. Програми Пројекти Партнери Временски оквир

Извор средстава

Индикатори

ЕУ Донације

Повезивање пољопривреде са туристичким и другим потенцијалима општине

Општина Књажевац Агенција за развој општине Књажевац Туристичка организацијаРАРИС

2011-2016

Општина Књажевац МПВШРСПриватна иницијатива

Предприступна средства ЕУ Донације

Број акција усмерен на повезивање пољопривреде са туристичком понудом/година

Презентација туристичких потенцијала региона у циљу привлачења туриста

Општина Књажевац Агенција за развој општине Књажевац РАРИСОпштине Зајечарског региона

2011-2016

Општине Зајечарског округа МПВШРС Предприступна средства ЕУ Донације

Број одржаних презентација/година

4. Туризам заснован на специјалним интересима

4.1Развој ловне привреде

Промоција ловишта

Општина Књажевац Туристичка организацијаЛовачка удружења

2011-2016

Општина Књажевац Надлежна министарства и организацијеПредприступна средства ЕУ Донације

Број промотивних активности

Повезивање ловачких удружења са иностраним удружењима

Општина Књажевац Ловачка удружења

2011-2016

Општина Књажевац Надлежна министарства и организацијеПредприступна средства ЕУ Донације

Број успостављених међународних сарадњи

Подизање нивоа знања укључених у ловну привреду

Општина Књажевац Ловачка удружења

2011-2016

Општина Књажевац Надлежна министарства и организацијеПредприступна средства ЕУ Донације

Број едукативних акција/годинаБрој полазника обуке/година

59

н. Програми Пројекти Партнери Временски оквир

Извор средстава

Индикатори

Размена искустава са развијеним ловним центрима

Општина Књажевац Ловачка удружења

2011-2016

Општина Књажевац Надлежна министарства и организацијеПредприступна средства ЕУ Донације

Број успостављених међународних сарадњи

Формирање ловно-узгојних резервата

Општина Књажевац Ловачка удружења

2011-2015

Општина Књажевац Надлежна министарства и организације

Број формираних ловно-узгојних резервата

Модернизација, уређење и инфраструктурно опремање атрактивних ловних локалитета

Општина Књажевац Ловачка удружења

2011-2015

Општина Књажевац Надлежна министарства и организације

Број модернизованих, уређених и инфраструктурно опремљених атрактивних ловних локалитета

Подизање квалитета газдовања

Општина Књажевац Ловачка удружења

2011-2015

Општина Књажевац Надлежна министарства и организацијеПредприступна средства ЕУ

Годишњи финансијски извештај ловишта

4.2

Повећање туристичког промета и потрошње

Конзервација, рестаурација и санација споменика културе и градитељског наслеђа у циљу укључивања у туристичку понуду

Општина Књажевац Туристичка организацијаЗавод за заштиту споменика Завичајни музеј РАРИС Удружења грађана

2011-2016

Општина Књажевац Надлежна Министарства Предприступна средства ЕУ Приватна иницијатива

Број културних и природних ресурса који су заштићени, промовисани или унапређени/година

Ширење понуде културно-забавних садржаја и манифестација

Општина Књажевац Туристичка организацијаДом културе

2011-2016

Јавно приватно партнерство Приватна иницијатива

Број културно-забавних садржаја и манифестација

Отварање нових специјализованих угоститељских, туристичких и занатско-сервисних објеката

Општина Књажевац Туристичка организација

2011-2016

Јавно приватно партнерство Приватна иницијатива

Број нових специјализованих угоститељских, туристичких и занатско-сервисних објеката

60

н. Програми Пројекти Партнери Временски оквир

Извор средстава

Индикатори

4.3

Подизање капацитета у области туризма

Развој туристичких садржаја заснованим на специјалним интересима

Општина Књажевац Туристичка организација Музеј

2011-2016

Општина Књажевац Надлежна Министарства Предприступна средства ЕУ Приватна иницијатива

Број нових туристичких садржаја

Израда и реализација и фазе посебног програма развоја еко и етно туризма на подручју општине

Општина КњажевацТуристичка организација Агенција за развој општине КњажевацМузеј

2011-2016

Општина Књажевац Надлежна Министарства Предприступна средства ЕУ Приватна иницијатива

Број смештајних капацитета

Подизање нивоа знања из области туризма заснованог на специјалним интересима – упознавање са примерима добре праксе

Општина КњажевацТуристичка организацијаАгенција за развој општине Књажевац

2011-2015

Општина Књажевац Надлежна Министарства Предприступна средства ЕУ Приватна иницијатива

Број активности предузетих у процесу подизања нивоа знања и упознавања са примерима добре праксе/године

Едукација становништва у области туризма заснованог на специјалним интересима

Општина Књажевац Агенција за развој општине КњажевацТуристичка организација

2011-2016

Општина Књажевац Надлежна Министарства Предприступна средства ЕУ Приватна иницијатива

Број одржаних едукацијаБрој учесника на одржаним едукацијама

11. МАРКЕТИНГ ПЛАН

Маркетинг план је један од најзначајнијих елемената стратешког развоја туристичких дестинација. Маркетинг планом дестинације дефинишу се основне стратешке маркетиншке активности које је потребно предузети како би се остварила визија и дефиисани циљеви туристичког развоја.

Основу маркетинг плана туристичких дестинација чине маркетинг активности које се примењују у одређеном периоду како би се интензивније комерцијализовали туристички производи, повећао укупан туристички промет и остварио дугорочни раст тржишног учешћа. Маркетинг планом Књажевца биће дефинисане основне маркетинг активности које потребно спровести у периоду од наредних д е с е т година како би се повећао туристички промет у дестинацији и остварила дефинисана визија и циљеви турстичког

61

развоја.

Маркетинг план Књажевца треба да представља основу на којој ће се развијати конкретне активности у складу са будућим развојем туризма у дестинацији и трендовима на интернационалном и домаћем туристичком тржишту. У маркетинг плану Књажевца од посебног значаја су маркетиншко комуницирање и испоручивање нових вредности које ће бити створене развојем туристичких производа на подручју општине реализацијом инвестиционих пројеката, програма конкурентности и планова развоја туризма.

Стратешки приоритети маркетинг плана Књажевца су следећи:

1. брендирање2. дефинисање циљних тржишта3. маркетинг план производа4. интегрисане маркетиншке комуникације5. интерни маркетинг

Носилац свих активности предвиђених маркетинг планом мора бити Туристичка организација општине Књажевац.

11.1. Брендирање

Брендирање дестинације представља један од кључних елемената развоја туризма и маркетинг плана. Изградња бренда (брендирање) је метод креирања јединственог индентитета производа уз помоћ имена, дизајна, знака, симбола или њихове комбинације, а на бази диференцирања у односу на друге конкурентске производе.

Бренд дестинације, у ширем смислу, представља јединствен збир искустава које пружа мешавина рационалних, емоционалних, социолошких и културних вредности и користи које постоје на некој дестинацији. Брендирање дестинације туристи виде различито од конкурентских дестинација и добијају осећај додатне сигурности приликом доношења одлука о путовању.

У процесу изградње бренда дестинације морају се постићи два основна ефекта: прво, бренд посетиоцима треба да даје одређено обећање у погледу квалитета услуга и богатства доживљаја, и друго, треба да доприноси јачању успомена на искуства доживљена конзумирањем туристичких производа.

Брендирање Књажевца је процес креирања идентитета општине као туристичке дестинације у циљу изградње имиџа који ће га учинити препознатљивим и различитим у односу на конкурентске дестинације на домаћем и иностраном туристичком тржишту.

Брендирање је маркетинг процес који захтева напор током дужег временског периода. Брендирање подразумева дефинисање следећих елемената:

• дефинисање примарних (опипљивих, објективних) атрибута дестинације на којима ће бренд бити базиран;

• одређивање рационалних користи које посетиоци могу имати, а које су базиране на примарним карактеристикама/атрибутима дестинације;

• емоционалне користи које посетиоци могу доживети;• личност бренда која комуницира диференцирајуће карактеристике

Књажевца као туристичке дестинације;• вредност бренда која има одређено значење за посетиоце; и• дефинисање суштине бренда која одсликава есенцијалне карактеристике Књажевца као туристичке дестинације.• Завршна фаза у процесу брендирања треба да представља креирање:

62

• основне поруке (слогана). Порука треба да опише подручје, да буде јасна, кратка и јединствена. Циљ је да се порука лако упамти, да осликава вредности града и учини Књажевац препознатљивим на светском туристичком тржишту; Препорука је да основни слоган буде: Књажевац – тамо где су пријатељи!

• креирање симбола. Морају се креирати симболи који ће одсликавати и комуницирати суштину бренда/есенцијалне карактеристике Књажевца. Симболи морају остати препознатљиви и користити се на свим средствима маркетига. У креирању симбола препорука је да се држи основних боја са грба општине (зелено и жуто), као и најупечатљивији симбол са грба – штит са изрнутим знаком Y који симболизује ушће Сврљишког и Трговишког Тимока.

11.2. Дефинисање циљних тржишта

Посебан значај у маркетинг плану развоја туризма у дестинацијама је одређивање географског подручја према коме треба усмерити интензивније маркетинг напоре. Интензивна комерцијализација производа на глобалном светском туристичком тржишту захтева континуиране напоре током дужег временског периода уз развијање туристичких производа високе вредности, услед све интензивније конкуренције, што намеће потребу у почетним фазама развоја примарну оријентацију на ужа географска подручја како би се остварио значајнији туристички промет.

У првих три до пет година на основу детаљне анализе базиране на примерима дестинација сличног карактера, најинтензивнији маркетинг напори требају бити усмерени према тржишту Србије, а у међувремену би требало интензивно радити на припреми за привлачење туриста из Европске уније, а пре свега из земаља у непосредном окружењу.

Србија: Ниш, Београд, Нови Сад и сви остали градови изнад 30.000 становника (ужи део Србије и Војводина).

Поред наведених тржишта значајани извори тражње су и туристичке дестинације које се налазе у непосредној близини Књажевца. Ту се пре свега мисли на Тимочку крајину, а посебно на Соко бању где се у складу са актуелним трендовима на туристичком тржишту и планираним инвестицијама може очекивати раст броја туриста у будућем периоду. Маркетинг напори (дељење: летака, мапа и брошура; и организовање тура упознавања) морају бити усмерени према овим дестинацијама како би се стимулисао долазак туриста који тамо одседају.

11.3. План маркетинга појединачних производа

План маркетинга производа подразумева креирање маркетинг стратегије посебно за сваки туристички производ дефинисан у портфолиу. У циљу ефикасне комерцијализације производа и усмеравања маркетинг напора за сваки појединачан производ потребно је дефинисати:

• шансе за развој производа како би се ефикасно искористиле предности Књажевца;

• облике производа који могу постојати;

63

• основни и додатни елементи производа које треба уважити и које треба кроз процес „паковања“ објединити у јединствено искуство;

• сегменте потрошача према чијим очекивањима и преференцијама маркетинг напори морају бити прилагођени;

• географска подручја одакле се може очекивати већи број туриста и према којима треба усмерити најзначајније маркетинг напоре;

• најзначајније облике промоције које треба користити; и• канале дистрибуције који су прилагођени карактеристикама

производа и захтевима туриста.

Планински туризам

Карактеристике тражње за производњом

Тражња за производима планинског туризма у значајној мери расте у последњим годинама. Стопа раста тражње је око 10 % годишње и процењује се да ће по основу овог производа у Европи 2020. године бити остварено више од 70 милиона ноћења (UNWTO). Основни облици производа су:(1) зимски спортови и (2) боравак и активности у природи. У циљу развијања производа неопходно је постојање инфраструктуре која омогућава бављење зимским спортовима, али и за различите активности у летњем периоду, као и постојање очуване природне средине (еколошке зоне).

Развојне шансе у Књажевцу Облици производа

Постојање природног потенцијалаПостојање основа производаВисоке стопе раста тражњеРелативно лак приступ тржишту

Алпско и нордијско скијањеСноwбоардПланинарењеХајкинг (ходање у природи)Брдски бициклизамЈахањеЛов и риболовПарaглајдингОстали екстремни спортови

Основни и додатни елементи производа

Основни елементи:Формирање инфраструктуре за зимске спортовеИзградња терена за мале спортове у летњем периодуИзградња (уређење) пешачких и планинарских стазаИзградња (уређење) стаза за брдски бициклизамМодерна стаза за јахање у природном амбијенту са школом јахањаОзначавање и регулисање контролисаног ловног подручјаАктивирање спелеолошких центара и истраживањаОрганизовање риболовних платформи на рекамаИзградња стазе за шетњу и пењање уз стене у кањону реке Трговишки ТимокСтаза за вожњу четвороточкашима

Додатни елементи:Ослонац на ширу туристичку инфраструктуру дефинисану за друге производе

Географска тржишта Сегменти туриста

Србија (Београд, Ниш, градови Војводине и др.)Бивше СФРЈ РепубликеЗемље Источне Европе (у II фази развоја)Земље Западне Европе (у II фази развоја)

ПородицеМладиСпортистиГрупе пријатељаПородице са и без децеЗаљубљеници у природу, планинариИстраживачи

64

Тржишне комуникације Канали дистрибуције

Електронски медијиСајмови туризма и специјализовани сајмовиЧасописи и интернет порталиКаталози производа (класични и електронски)Промотивни материјалиВеб страницеДиректна комуникација Интерна промоција на дестинацијама у непосредној близини (Стара планина, целокупна општина Књажевац)

ТуроператериДиректна продајаСпецијализоване агенцијеОнлине продаја

Здравствени туризам

Карактеристике тражње за производом

Туристички производ бележи високу стопу раста - око 6% годишње, уз тенденцију повећања потрошње по дану боравка туриста која је тренутно за 40% виша у односу на просек. Центри који су развили/развијају производ здравственог туризма бележе стопу раста броја учесника од око 10%. Према прогнозама WТО у 2013. години очекује се приход по основу здравственог туризма у светском туризму од 330 милијарди долара, што је 60% више у односу на 2007. годину.

Развојне шансе у Књажевцу Облици производа

Близина пословних центара (Софија,Ниш, Београд идр.) Конгресни туризамСнажан утицај и повезаност са другим производима Планирани развој ширег садржаја који доприноси повећању активности за посетиоце

Велнес, спаЛечење, рехабилитиацијаСпорт и рекреацијаКонгреси Тренинг и обука запослених Изложбе Едукација запослених Корпоративни састанци Конференције

Шири садржаји који дају вредност

Основни елементи:Ослонац на постојећу туристичку инфраструктуру (базени, спа, спортски садржаји, хотели, ресторани, и др. );Модерне конференцијске сале са пратећом опремом у хотелима (могућност прихвата минимално 100 учесника);Организовање разних тематских изложби са предавањима која би трајала минимално 3 дана;Модеран хотелски смештај са базенима, саунама, теретанама, спортским теренима

Географска тржишта Сегменти туриста

СрбијаРепублике бивше СФРЈБугарскаРумунија

ПородицеМлади паровиПензионериСпортистиКомпанијеДржавна управаПословни гости и правна лица

Тржишне комуникације Канали дистрибуције

Електронски медијиСајмовиДиректни маркетингБрошуре и промотивни материјалиПословни часописиИнтернет оглашавањеИзлети упознавања за компаније

Туроператери Директна продаја компанијама и организацијамаАгенцијеОнлине продаја

65

Рурални туризам

Карактеристике тражње за производомСтопа тражње креће се око 6%. Дужина боравка се повећава услед обогаћивања садржаја боравка у дестинацијама. Просечан број ноћења по домаћинству у Европи се креће око 500 годишње. Најзначајнији извори траажње су велики градови са високим степеном урбанизације. Одмор на селу је обично други или трећи одмор у току године.Савремани туристи преферирају у току боравка:рурално искуство (живописни пејсажи, оригинална сценографија, традиционална сценографија и архитектура, рурални дух, гастрономска сеоска понуда, фолклор, рад у домаћинствима) и додатне садржаје (вожња бициклом, планинарење, лов, сакупљање биља, јахање и сл.)Туристи из Србије сеоски туризам у највећој мери користе као додатни одмор поред одласка на море или планину (два до пет дана). То су туристи углавном из Београда и Војводине.

Развојне шансе у Књажевцу Облици производа

Очуван етно карактер селаМогућност ревитализације напуштених селаПриродне погодности за развој производаАтрактиван рурални амбијент

Класичан одмор на селуОдседање на фармиОдмор на селу уз активности специјалних интересовања (екотуризам, риболов, планинарење)Етно туризамЈединствена гастрономска понудаТуре обиласка аутентичних села и фарми

Основни и додатни елементи производаОсновни елементи:Аутентична рурална сценографијаАутентична гастрономска понудаРурална архитектураЈединствено рурално окружење у еколошкој зониМанифестације и локални фолклорБоравак, посета и рад на аутентичним фармамаАктивности у руралном подручју (сакупљање биља, стазе здравља, панорамско разгледање бициклом...)

Додатни елементи:Ослонац на ширу инфраструктуру производа (јахање, риболов, брдски бициклизам и др.)Ослонац на туре уз панорамско разгледањеПовезаност са еколошким парковимаПовезаност са скијалиштима на Старој ПланиниПовезаност са регионалном туристичком понудом

Географска тржишта Сегменти туристаСрбија (Београд, Ниш, Војводина и др.) Земље Источне Европе (у II фази развоја)Земље Западне Европе (у II фази развоја)

Брачни парови средњег животног добаМање групе пријатељаИндивидуални посетиоциСтари парови (пензионери)Посебне групе (ликовне колоније, спелеолози, књижевна удружења, планинари и сл.)

Тржишне комуникације Канали дистрибуцијеПромотивни материјал и брошуреПресс излети и упознавање за новинаре и туроператереКаталог производаИнтернет портали о руралном туризмуОглашавањеСајмови туризма

Специјализоване агенцијеДиректна продајаОнлине продајаРазна удружења и организације (планинари, уметници и сл.)Специјализовани интернет портали

66

Специјална интересовања

Карактеристике тражње за производњомТражња за производима специјалног интересовања има високу експанзију. Стопа раста тражње је око 12 % годишње и процењује се да ће по основу овог производа у Европи 2020. године бити остварено више од 50 милиона ноћења (UNWTO). Два основна облика производа су:(1) адреналински доживљај у природном амбијенту и (2) боравак и активности у еколошким зонама. У циљу развијања производа неопходно је постојање инфраструктуре која омогућава бављење активностима специјалног интересовања и постојање очуване природне средине (еколошке зоне).

Развојне шансе у Књажевцу Облици производаПостојање природног потенцијалаПостојање основа производаВисоке стопе раста тражњеРелативно лак приступ тржишту

Брдски бициклизамЈахањеЛов и риболовСпелеологијаЕко туризамОбилазак и провођење времена у природно атрактивном амбијенту (панорамски путеви, систем видиковаца и сл.)Планинарење и пешачењеПараглајдингОбилазак манастираОбилазак спелеолошких центара

Основни и додатни елементи производаОсновни елементи:Означавање минимално два панорамска пута кроз атрактиван природни амбијентИзградња стазе за брдски бициклизамИзградња минимално три стазе за шетњу у природном амбијенту које су повезане са селимаСистем стаза за активности у природи повезано са селима (џогинг, вежбање и сл.)Модерна стаза за јахање у природном амбијенту са школом јахањаОзначавање и регулисање контролисаног ловног подручја Активирање спелеолошких центара и истраживањаОрганизовање риболовних платформи на рекамаИзградња стазе за шетњу и пењање уз стене у кањону реке Трговишки ТимокСтаза за вожњу четвороточкашима (минимална дужина 70 км)

Додатни елементи:Ослонац на ширу туристичку инфраструктуру дефинисану за друге производе

Географска тржишта Сегменти туристаСрбија(Београд, Ниш, градови Војводине и др.)Бивше СФРЈ РепубликеЗемље Источне Европе (у II фази развоја)Земље Западне Европе (у II фази развоја)

Активни индивидуалциРазна удружењаГрупе пријатељаПородице са и без децеЗаљубљеници у природуИстраживачи

Тржишне комуникације Канали дистрибуцијеСпецијализовани часописи и интернет порталиКаталози производа (класични и електронски)Промотивни материјалиВеб страницаСајмови туризма и специјализовани сајмовиДиректна комуникација са удружењимаИнтерна промоција на дестинацијама у непосредној близини (Стара планина, целокупна општина Књажевац)

Специјализовани туроператериДиректна продаја удружењимаСпецијализоване агенцијеОнлине продајаДиректна продаја индивидуалцима (датабасе)

67

Догађаји

Карактеристике тражње за производом

Стопа раста за производом је око 5,5% годишње (посетиоци од 18 до 65 година) - UNWTO. Производ има посебан значај у промоцији дестинација. Према проценама UNWTO око 80 % учесника манифестација враћа се због других производа у дестинацију уколико постоји развијена туристичка понуда. Основни мотив доласка је учествовање или посматрање догађаја. Просечна дужина боравка је око 4 дана и у току боравка туристи преферирају: куповину аутентичних сувенира, обилазак природних и културних атракција, квалитентну гастрономску понуду итд.

Развојне шансе у Књажевцу Облици производа

Постојање већег броја манифестација са традицијом.Географски положај који омогућава организовање интернационалних манифестација (близина Бугарске). Растући тренд на домаћем и интернационалном тржишту.

Фестивал културе, Молитва под Миџором, Сабор на Кадибогазу, Сабор на Панаџур, Шипуријада...Традиционална спортска такмичења. Организација такмичарских догађаја посебних интересовања (брдски бициклизам, параглајдинг, јахање и сл.). Разне изложбе које окупљају излагаче и посетиоце из ширег географског подручја.Традиционалне фолклорне манифестације.

Основни и додатни елементи производа

Основни елементи: Ослонац на постојећу туристичку инфраструктуру (хотели, ресторани, стазе и др.)Организовање спортских, аматерских и полупрофесионалних такмичењаОрганизовање такмичења у адреналинским спортовима.Организовање културних такмичарских догађаја (фолклор, певање и сл.)Организовање разних врста интернационалних изложби (животиња, биља, традиционалних елемената) које окупљају већи број диверсификованих излагача.Организовање манифестација које су подршка постојећим производима (сеоски догађаји као подршка руралном туризму, догађаји у планинским домовима и сл.)

Додатни елементи:Сви облици производа дефинисани код других производа

Географска тржишта Сегменти туриста

СрбијаРепублике бивше СФРЈЗемље источне Европе

Учесници догађаја Групе пријатеља Индивидуални посетиоциМлађа популацијаПарови

Тржишне комуникације Канали дистрибуције

Каталози манифестација (класични и интернет портали)Специјализовани часописи и сајтови Промотивни материјали и брошуреОглашавањеВеб презентацијеСајмови туризмаИнтерна промоција на дестинацијама у непосредној близини (Стара Планина, Сокобања, Белоградчик... )

ТуроператериТуристичке организацијеДиректна продаја удружењима (спортска, културна и сл.)Онлине резервацијеРезервациони системи

68

11.4. Интегрисане маркетиншке комуникације

У промоцији туристичких дестинација развијени су различити облици комуницирања са потрошачима и користи се велики број различитих промоционих инструмената, материјала и комуникационих активности. Стратешки приступ у промоцији туризма захтева систематски приступ који обухвата већи број различитих инструмената који су међусобно усаглашени, усклађени и координирани и представљају јединствен систем интегрисаних маркетиншких комуникација.

Интегрисане маркетиншке комуникације у маркетинг плану Књажевца треба да садрже следеће основне елементе:

• промоција. Промоција је значајан елеменат маркетинг плана којим треба да се представи туристичка понуда Књажевца потенцијалним туристима.

• комуникационе активности. Комуникационе активности представљају облике непосредног комуницирања са потрошачима и кључним стејкхолдерима који су од значаја за промовисање и представљање туристичке понуде Књажевца; и

• праћење активности. То је значајан део интегрисаних маркетиншких комуникација који представља контролу и евалуацију ефикасности како појединачних промоционих облика и комуникационих активности тако и целокупног система интегрисаних маркетиншких комуникација.

69

Брендирање дефинисано у горњем делу текста је уско повезано са системом интегрисаних маркетиншких комуникација. Брендирање мора бити усаглашено и синхронизовано са промоционим и комуникационим активностима. У систему интегрисаних маркетиншких комуникација мора постојати доследност у комуницирању основних елемената бренда, логотипа, симбола и слогана како би се дестинација што успешније брендирала.

11.5. Интернет

Развој интернет технологије донео је значајне промене на светском туристичком тржишту. Интернет се данас масовно користи на туристичком тржишту у промоцији, дистрибуцији и брендирању туристичких дестинација и производа. Све већи број туриста у процесу информисања о путовању, планирању путовања, резервације и куповине туристичких услуга и остављању утисака о дестинацији/доживљеном искуству користи онлине технологију.

Значај интернета на туристичком тржишту илуструје чињеница да обим онлине продаје туристичких услуга бележи рапидан раст у последњим годинама.

Интензивнији развој туризма у општини Књажевац мора да подразумева и коришћење интернет технологије у маркетингу. Основне активности у смислу интернет промоције општине Књажевац у наредном периоду су изградња (модернизација постојеће) В еб презентације Туристичке организације у складу са захтевима савремених туриста. Елементи које треба да садржи нова Веб презентација су:

• ВЕБ дизајн који одсликава суштину Књажевца као туристичке дестинације. Веб презентација треба да буде осмишљена на начин да кроз свој дизајн, поруке и фотографске приказе одслика искуство које туристи могу доживети у дестинацији. Веб презентација треба да комуницира атрибуте дестинације, рационалне и емоционалне користи које туристи могу доживети посетом дестинације на начин да стимулише одлуке о путовању;

• производи и искуство које се нуди у дестинацији: На сајту на прегледан начин требају бити представљени сви производи који постоје у дестинацији. У циљу стимулисања долазака за сваки производ морају постојати: галерије слика, сви елементи понуде (смештајни капацитети, природне атракције, туристичка инфраструктура, ресторанска понуда и сл.) и посебна искуства која туристи могу доживети;

• могућност онлине резервације туристичких услуга. Преко сајта треба да постоји могућност онлине резервације смештајних капацитета и свих осталих туристичких услуга које се нуде. У другој фази развоја сајта треба да се отвори могућност и онлине плаћања услуга;

• праћење понашања корисника на сајту. Сајт мора да садржи опцију које пружа могућност праћења понашања кориснка у смислу које странице најчешће посећују, за шта се највише интересују, где се највише задржавају и сл. Уз помоћ ове опције могу се пратити захтеви туриста и прилагођавати садржаји сајта у складу са преференцијама посетилаца;

• вишејезичност сајта. Веб презентација (адаптирана) мора бити представљена на минимално три језика: српски, енглески и немачки;

• ЦМС систем. ЦМС систем мора бити саставни део веб презентације који пружа могућност промене садржаја сајта од стране носилаца маркетинга у дестинацији (ДМО) без познавања програмских језика;

• анкетирање корисника. Путем онлине анкете која се може постављати у складу са потребама могу се добити значајне информације неопходне за

70

ефикасно вођење маркетинг политике у дестинацији;• претрага сајта. На сајту мора постојати опција претрага (search) уз помоћ

које посетиоци сајта могу брзо доћи до жељених информација.• live RSS. Могућност презентовања података који се мењају у реалном

времену (температура у дестинацији, вести из дестинације и сл.);• креирање базе података. На сајту треба да постоји опција преко које

посетиоци сајта могу да се региструју у базу података и добијају минимално два пута месечно информације о актуелним понудама у дестинацији. Сајт мора бити повезан и са базом коју чине е-маил адресе прикупљене од посетилаца у дестинацији (е-маил адресе прикупљене од туриста који су одсели у дестинацији. Извор су: хотели, пансиони, подаци прикупљени на сајмовима и сл.) и на које се такође достављају информације о понуди; и

• форум и остављање коментара. На сајту мора постојати дискусиони форум и могућност остављања коментара и слика од стране регистрованих корисника о искуству које су доживели у дестинацији.

11.6. Комуникационе акивности

Комуникационе активности су значајан облик тржишног комуницирања који се користи у циљу стимулисања тражње. Комуникационе активности које су значајне за промоцију туристичке понуде Књажевца треба да се усмере према географским тржиштима која су у примарном фокусу дестинације. Комуникационе активности које је потребно предузети су следеће:

Сајмови. Учествовање на сајмовима пружа могућност сусрета између купаца и продаваца и презентовања понуде дестинације ширем аудиторијуму. Основни циљ наступа Књажевца на сајмовима треба да буде: (1) успостављање и учвршћивање односа са релевантним туристичким посредницима (туроператерима, агентима и удружењима) који могу значајно допринети повећању тражње и (2) на унапред осмишљен и припремљен начин истицање туристичких атракција и јединствене туристичке понуде. Књажевац треба да наступа на релевантним туристичким сајмовима у Србији (нпр. сајам туризма у Београду и Новом Саду) и на интернационалном сајму туризма у Софији.

Директни маркетинг. Директни маркетинг је значајно средство у комуникационим активностима на туристичком тржишту. Директан маркетинг треба да се користи у комуникацијама са туроператерима и агенцијама у смислу непосредног контактирања, достављања информација, обавештења и промотивног материјала.

Директни маркетинг је потребно користити и према крајњим корисницима као што су компаније или удружења која су користила или представљају потенцијалне кориснике туристичких производа (планинари, ликовне колоније, удружење спелеолога и сл.).

Директни маркетинг могуће је користити и за промоцију према индивидуалним потрошачима (туристима) у смислу директног информисања о актуелним туристичким понудама у општини. Уз помоћ е-маилова могуће је слати промотивне материјале свим појединцима и организацијама чији се контакти налазе у бази података.

База података је најзначајнији део директног маркетинга према крајњим корисницима. Формирање базе података врши се на основу прикупљања података од потенцијалних посетилаца (организација и удружења) и узимањем података од индивидуалних туриста:

• они који су боравили у дестинацији (попуњавање упитника од стране учесника у догађајима, гостију хотела и приватних сеоских домаћинстава итд.); и

• преко веб странице (опција добровољне регистрације корисника и/или слање упита).

71

Односи с јавношћу – У оквиру овог облика комуникационих активности од посебног значаја је успостављање односа са следећим стејкхолдерима:

• новинарима и другим представницима медија. Новинари и медији су значајни актери у промоцији турстичких дестинација. У туристичком развоју општине Књажевац посебно је значајно информисање преко медија (новински чланци о дестинацији и појединачним атракцијама, чланци у специјализованим часописима, репортаже о подручју, тв емисије о подручју, саопштења у оквиру информативних емисија о подручју или појединачним атракцијама и сл.). Кроз овај облик комуникација могуће је дестинацију у потпуности представити ширем аудиторијуму. Информисање преко медија кроз чланке и репортаже је веома значајан маркетинг инструмент у „лансирању” нових туристичких дестинација и производа, а посебан значај има на домаћем туристичком тржишту. У ТО Књажевац потребно је успоставити добре односе са новинарима и организовати појединачне или групне посете новинара како би непосредно на терену добили информације о дестинацији и могли да направе чланке или сниме репортаже. Посете новинара треба плански организовати сваке године; и

• организаторима путовања и туристичким агентима. ТО Књажевца треба да организује сваке године вишедневне посете (од 2 до 5 дана) за представнике организатора путовања и агенција и других битних стејкхолдера (промотери, представници компанија и сл.) како би се непосредно упознали са карактеристикама понуде и туристичким потенцијалом подручја. Циљ посета, које морају бити унапред припремљене, је стимулисање продајних посредника да у своје продајне програме уврсте производе који постоје у општини.

• Оглашавање је значајан инструмент интегрисаних маркетиншких комуникација који треба користити у промоцији туризма општине Књажевац. За оглашавање потребно је користити разне облике реклама у различитим массмедијима: огласи у новинама, огласи о појединачним производима у специјализованим часописима за посебне интересне групе (стручни часописи о екологији, спелеологији, планинарењу, сеоском туризму итд.). Посебан облик рекламирања су тзв. „банери“ на wеб страницама. Банере је потребно постављати на општим туристичким сајтовима и специјализованим сајтовима за поједине производе. Интензитет рекламирања треба прилагодити сезоналном карактеру, у смислу да интензивније рекламирање треба да буде у периодима када потрошачи доносе одлуке о путовањима што се разликује за посебне производе.

11.7. Промоциони облици и материјали

Брошуре представљају штампане материјале о одређеним дестинацијама/туристичким подручјима и посебним производима и понудама. Садржај у брошурама мора бити концизан, информативан и представљен уз супериоран графички дизајн. У циљу комуницирања вредности туристичке понуде Књажевца потребно је штампање две врсте брошура:

ОПШТА ТУРИСТИЧКА БРОШУРА

• КАРАКТЕРИСТИКЕ:Општа туристичка брошура треба да садржи информације о целокупној понуди општине

72

Књажевац.• САДРЖАЈ:

Смештајни капацитетиТуристичке атракцијеОсновне карактеристике о производимаСадржаји боравка (ресторани, бициклистичке стазе, манастири и др.)Брошура мора бити осмишљена на начин да одсликава јединствено искуство које се нуди туристима у дестинацији и садржи богате фотографске приказе.

• ДИСТРИБУЦИЈА:Шире тржиште (туроператери, агенције, удружења, индивидуалци)

БРОШУРЕ О ПРОИЗВОДИМА

• КАРАКТЕРИСТИКЕ:Потребна је израда посебне брошуре за сваки туристички производ дефинисан у портфолиу.

• САДРЖАЈ:Детаљне карактеристике производаАтракцијеСви смештајни капацитетиАктивности које се могу користити у току боравкаИстицање диферентних предности које производ пружаМора да одсликава јединствена искуства која нуде производи или подпроизводи уз детаљне фотографске приказе.

• ДИСТРИБУЦИЈА:Усмеравање дистрибуције према циљним тржишним сегментима који су потенцијални корисници производа (индивидуалци, туроператери и агенције)

Промотивни облици и материјали представљају штампане материјале који се користе у сврхе масовне туристичке промоције. У промоцији туристичке понуде Књажевца потребно је користити следеће промотивне материјале:

ПОСТЕРИ И ПАМФЛЕТИ

• КАРАКТЕРИСТИКЕ:Материјали који се користе за широку промоцију дестинације. Посебно су значајни у почетним фазама развоја туризма

• САДРЖАЈ:Најзначајније атракције са сликама високог квалитета и кратким текстом/поруком на начин да буди емоције код потенцијалних туриста и утиче на доношење одлуке о путовању. Користе се масовно у периодима доношења одлуке о путовању

• ДИСТРИБУЦИЈАОрганизатори путовањаТуристичке агенцијеИндивидуалне промоционе активности (билборди на фрекфентним местима у великим градовима који су циљна тржишта, постављање реклама на фрекфентним локацијама ауто пут, фреквентне раскрснице у великим градовима унутар дестинације, на магистралном путу пре уласка у општину)

МАПА МАРШУТА

• КАРАКТЕРИСТИКЕРазличите мапе за различите туре (пешачке, бициклистичке, џипом/аутомобилом, аутобусом) са свим атракцијама које је могуће обићи

73

• САДРЖАЈЗа сваку посебну маршуту све атракције (панорамски путеви, видиковци, музеји и сл.) које је могуће обићи са јасно уцртаним начином доласка до атракције и временске удаљености између атракција. Атракције морају бити представљене на мапи са кратким описом и сликама. На мапама треба успоставити везу са Европским путним коридором.

• ДИСТРИБУЦИЈАНа улазу у општинуСвим посетиоцима унутар дестинацијеАгенцијама и туроператримаИндивидуалним посетиоцима и удружењима

ТУРИСТИЧКИ ВОДИЧ СА МАПОМ

• КАРАКТЕРИСТИКЕВодич на коме се налазе уцртане све атракције са кратким описом и детаљима мапа шта се где налази

• САДРЖАЈСве атракције које се нуде туристима у дестинацији са тачним раздаљинама (стазе, села, манастири, ресторани и др.) и могућношћу лаке орјентације. Све атракције морају бити уцртане на мапи са кратким описом искуства које се нуди и сликом. Мапа треба да садржи смештајне објекте са кратким описом

• ДИСТРИБУЦИЈАНа улазу у општинуСвим посетиоцима унутар дестинације (ресторани, хотели, домаћинства и др.)Агенцијама и туроператеримаИндивидуалним посетиоцима и удружењима

ПОСЕБНИ ТУРИСТИЧКИ ВОДИЧИ

• КАРАКТЕРИСТИКЕТуристички водичи намењени посебним сегментима туриста (планинари, спелеолози, брдски бициклисти и др.)

• САДРЖАЈСве атракције и информације значајне за различите сегменте туриста са уцртаним мапама за орјентацију. Водичи морају бити концизни и довољно детаљни и да садрже информације о смештају, ресторанима и другим елементима који су битни.

• ДИСТРИБУЦИЈАУдружењаСпецијализоване агенције и туроператериИндивидуалци

ВЕБ СТРАНИЦА

Интернет пружа велике могућности за туристичку пропаганду. Веб презентација која је у делу интернет посебно разрађена треба да садржи у електронском облику све брошуре и промоционе материјале који су дефинисани маркетинг планом. Материјали морају лако да се налазе на веб страници и да постоји могућност штампања и доунлодовања.

СУВЕНИРИ И ЛОКАЛНИ ПРОИЗВОДИ

Сувенири у туристичкој индустрији представљају додатне (помоћне) облике туристичке промоције и утичу на стварање идентитета подручја. Сувенири који се продају туристима у

74

општини Књажевац треба да буду специјално дизајнирани, да одсликавају вредности и подсећају на искуства доживљена приликом посете. Сувенири који се дају туристима на поклон (оловке, календари, магнети и сл.) треба да буде позитивне емоције о подручју и стимулишу будуће доласке туриста или позитивну усмену пропаганду туриста који су већ посетили подручје. Као средство јачања имиџа Књажевца као туристичке дестинације треба да се користе и производи домаће радиности који имају локални карактер и који носе обележје подручја (мед, одевни производи, качкаваљ припремљен традиционалним методама итд.).

75

12. ПРАЋЕЊЕ АКТИВНОСТИ

Ефикасност реализације акционог плана подразумева праћење ефеката како би се ефикасно користио буџет, повећала ефикасност и у ходу исправиле грешке. Облици праћења акционог плана које би требало константно примењивати су:

• Генерално праћење реализације активности, и извештавање, као и предузимање корективних мера у смислу кориговања садржине активности и временског оквира.

• праћење квалитета промотивних активности. Квалитет промотивних активности треба упоређивати са конкурентима;

• праћење садржаја промотивног материјала. Садржај штампаних материјала аудио и видео спотова треба проверавати пре масовне дистрибуције или емитовања да ли су урађени у складу са циљевима и да ли одсликавају диферентну вредност туристичке понуде. Садржај на в еб страници мора бити редовно ажуриран како би понуда била увек адекватно представљена;

• праћење и анализа медија који се користе у промоцији. Праћење медија потребно је вршити у циљу идентификације медија који имају најзначајнији утицај на стимулисање тражње. Праћење најчешће се врши преко анкета у циљу спознаје где су посетиоци добили информације и где су видели/чули рекламу и који део промоције је оставио најјачи утисак на њих. Праћењем се може утврдити који су медији најзначајнији и донети одлука о интензитету коришћења појединачних медија у будућим маркетинг напорима;

• праћење новина и емисија у којима се објављују репортаже и представља туристичка понуда Књажевца. Са новинарима који пишу чланке о дестинацији треба ступити у директни контакт у циљу изградње добрих односа и побољшања сарадње; и

• праћење наступа на сајмовима. Потребно је водити евиденцију са којим туроператерима и агентима је направљена сарадња на сајмовима и пратити какви су ефекти у погледу довођења туриста по појединачним туроператерима/агентима. Такође, у току наступа на сајмовима потребно је правити базу најчешћих питања које посетиоци штанда постављају (посетиоци, агенти, туроператори, новинари и сл.) и за које промотивне материјале се највише интересују како би се унапредио будући наступ.

76