DSL Konacno

8/12/2019 DSL Konacno

1/14

1. DSL - Digital Subscriber Line

Nakon to su tradicionalni modemi dostigli svoje vrne performanse, u pogledu brzine prenosapodataka, telefonske kompanije su razvile jednu drugu tehnologiju nazvanu DSL (Digital

Subscriber Line), koja obezbedjuje brzi pristup Internetu. DSL podrava rad brzihdigitalnih komunikacija preko postojee pretplatnike telefonske linije. DSLtehnologija predstavljaskup tehnologija pri emu se svaka od njih razlikuje po prvom slovu, kao na primer ADSL, VDSL,HDSL, i SDSL. !kup tehnologija naziva se xDSL, gde se xmoe zameniti sa A, V, H, ili S.

"igitalna pretplatnika linija (Digital Subscriber Line DSL) predstavljaintegrisani servis kod broadband access technology. #vaj servis, u cilju prenosainformacije preko postojee telefonske mree, inkorporira postupke multipleksiranja,demultipleksiranja, modulacije i demodulacije.

"igitalna pretplatnika linija je neto vie od prenosne linije jer se ona ne odnosi samo na liniju(par ica od telefonske centrale do pretplatnika) nego i na sistem ili tehnike za prenos podataka

koristei pri tome konvencionalne analogne mogunnosti. $ sutini DSLje irokopojasna veza zaprenos podataka (broadband data link) koja povezuje pretplatnika na mreu preko prenosnelinije tipa upredeni par ica.

%ojam broadbandje relativni termin i nema pravo znaenje sve dok se jasno ne definie ta jeto referenca. $ optem sluaju tehnologije pristupa (access technologies), a saglasno tome iodgovarajui sistemi definiu se kao&

narrowbandsistem ' karakterie ih brzina prenosa od 300 bps do ! kbps, kakveimamo kod standardnih telefonskih kola za prenos govora

widebandsistem tipino rade izmeu ! kbpsi "#$ %bps, tu spada interfejs ISD&a

za primarni pristup broadbandsistemi ' namenjeni su za brzine prenosa od "#$ %bpsdo " 'bps, kakvisu li(e )ulticast (ideo, VoD ((ideo on de)and), high*+uality Internetga)ing, videokonferencije, videotelefonija, i prenos statike slike visoke rezolucije.

DSLje u sutini cooper*loop access technology,a ini je familija tehnologija kojase zajednikim imenom naziva xDSL. xDSL omoguava pruaocima usluga (ser(icepro(iders), (pruaoci kakve su lokalne telefonske kompanije), da obezbede brze (highspeed) multimedijalne servise za prenos podataka preko postojeih bakarnih upredenih kablova,nazvanih tehnologija *zadnje milje+, tj. rastojanje od telefonske centrale do kue.

DSL,Digital Subsriber Line-je tehnologija koja omoguava da se podaci, govor ivideo mogu kombinovati ( miksovati) i prenositi preko standardne analogne (bakarne) telefonskelinije. #vaj prenos se ostvaruje korienjem neiskorienih frekvencija (propusnog opsega) koje sudostupne za prenos po telefonskoj liniji. DSLmoe da obezbedi servise koji ne interferiraju sa

prenosom govornog signala. ! obzirom da DSLpodrava digitalni prenos podataka, ne postojipotreba za ADi DAkonverzijom, kakav je sluaj sa konvencionalnim dialuplinijima koje koristeanalogne modeme. ta vie, DSLsignal se deli tako da deo kapaciteta kanala koristi za konkurentni

prenos govornog kanala u niem frekventnom delu opsega, i prenos podataka u viem frekventnomdelu opsega.

DSLje always connectedili always*ontehnologija. -o znai da nasuprot ISD&ovim i

konvencionalnim analognim modemskim servisima, koji su bazirani na konceptu komutacijikola(circuit switched) u konkretnom sluaju ne treba koristi dialupservis provajdera kako biuspostavili konekciju. $mesto toga, DSLkonekcija maherski koristi zakupljenu konekciju, pa je

/


2/14

zbog toga, ovaj servis uvek dostupan za predaju i prijem podataka. "rugim reima, DSLkonekcijesu namenskepoit-to-pointveze. #vaj nain rada je u suprotnosti sa kablovskomodemskimservisom koji je bus*orijentisan i kod koga se vei broj pretplatnika takmie za korienje

propusnosti kanala. ! obzirom da propusnot local loopa nije deljiva DSLnudi bolju sigurnosti rezervisanu propusnost izmedju telcokomutacione stanice i korisnika.

"ruga osobina DSLa je ta to je prenos podataka odvojen od prenosa govora. %omouanalognog modem servisa, dialupkorisnici koriste telefonsku mreu za javnu komutaciju (.S/&)kako bi pozvali IS.(Internet Ser(ice .ro(ider) radi pristupa Internetu. #vo znaida postoji portna telco*(oice*switchu kojim se redukuje broj (oice*portova koji jedostupan za govorni poziv. 0od DSLservisa, govorni pozivi (tj. govorni signali) se izdvajaju od

prenosa podataka preko linijskog splitera i usmeravaju se ka telco*(oice*switcha radiprenosa preko .S/&a. !a druge strane, signali podtaka se agregatiraju preko DSL accessmultipleksera (DSLA%), a zatim se dovode na Data Switch radi prenosa preko telcomreeza prenos podataka (vidi sliku 1.).

!lika 1. 2lustracija DSLkonekcije. !ignali govora, videa i podataka (od korisnika) se dele naposebne signale i prenose preko local loopdo provajdera. 3ovorni signali se usmeravaju katelco*(oice*switchi prenose preko .S/&a. !ignali podataka i videa se agregatiraju odstrane DSLA%a i usmeravaju ka telco*data*switchkoji se zatim prenose preko teclo*

data*networka

Korienje postojee pretplatnike linije

4edan od interesantnih aspekata ADSLa predstavlja korienje postojee pretplatnike linije. 5li sesada postavlja osnovno pitanje& Na koji nain se kod ADSLa ostvaruje brzina prenosa podatakakoja kod tradicionalnih modema nije bila mogua6 #dgovor bi bio sledei& $predene telefonske

linije mogu podrati prenos signala iji je propusni opseg do "#"%H, ali niskopropusni filter kojise ugradjivao na svaku pretplatniku liniju u telefonskim kompanijama ograniavao je opseg

7


3/14

signala na ! kH, to je bilo dovoljno za govornu komunikaciju. 5ko se filter izbaci, ukupan opsegod "#" %Hpostaje dostupan kako za prenos podataka tako i govorne komunikacije.

Adaptivna tehnologija

Na alost "#"%H je teoretska granica propusnog opsega pretplatnike linije. 8aktori kakvi surastojanje telefonska centralapretplatnik, presek kabla, korieni nain signalizacije, i dr., imajuuticaj na propusni opseg. %rojektanti ADSL tehnologije su svesni ovog problema pa zbog togakoriste adaptivnu tehnologiju kojom se, pre instalacije, prvo istestira uslov i dostupna propusnost

pretplatnike linije pa se nakon toga odredi brzina prenosa podataka koja moe da se postigne. -oznai da brzina prenosa podataka kod ADSLa nije fiksna, ona se menja u zavisnosti od uslova(prvenstveno rastojanja) i tipa instaliranog kabla (local loop cable).

0olo koje se nalazi izmedju kue i najblie telefonske kompanije (komutatorska stanica) senaziva local loop, ili formalnije digital subscriber loop. 9ak i u sluaju kada je u

local loop instalirano neko digitalno kolo (kakav je sluaj kod ISD&a) bakarni upredeniparica (za koji se smatra kao da su analogno kolo) je ona komponenta local loopa kojaograniava telefonsku kompaniju da ostvari digitalnu end*to*end (121) konekciju izmedjukorisnika. "rugim reima, local loop predstavlja usko grlo kod realizacije brzog (visoko

propusnog) kunog baziranog dialupumreavanja.8igurativno, rastojanje izmedju komutacione centrale i kunog pretplatnika se naziva zadnja

milja, tj., the last )ile. 2majui pre svega u vidu cenu oiavanja (kopanje kanala i istaliranjekablova) koja se odnosi na izvodjenje local loopa, sva reenja koja se odnose na ublaavanjuefekata, koji su posledica, uskog grla, krajem :;tih godina prolog veka, su bila usmerena kanalaenju sofisticiranijih tehnolokih reenja. "anas postoje sledee dve glavne tehnologije koje sekoriste za prenos& 4edna od tehnologija koja se tekue koristi su DSL servisi, a druga se zasniva nakablovskim modemima.

odrka !DSL-a

xDSLpodrava sledee servise&

/) asi"etrini servis ' veu propusnost u jednom smeru prenosa u odnosu na drugi.0onkretnije, vea brzina prenosa je po downstrea)kanalu (od centrale ka korisniku), a manja poupstrea)kanalu (od pretplatnika ka centrali). 5simetrini servisi su pogodniji za VoDi slineservise, a u optem sluaju i za Internetiz razloga to se fajlovi veeg obima downloaduju, a

fajlovi manjeg obima, kakvi su e*)ailovi, predaju. "ebalans u distribuciji optereenja rezultiraoje u razvoju ADSLa (Assy)etric Digital Subscriber Line).

7) si"etrini servis' propusnost u oba smera prenosa je ista.

-ekue postoji vei broj DSLtehnologija koje se zajednikim imenom nazivaju xDSL. -ekuexDSL tehnologija omoguava telefonskim kompanijama da preko postojeeg para upredenih

bakarnih ica ponudi prenos jednog i


4/14

=. !vaki korisnik je povezan na najbliu telefonsku centralu preko jednog para ili vie parovaupredenih bakarnih ica.

1. Na oba kraja bakarne veze sve xDSLtehnologije zahtevaju identine tehnologije.

DSL standardno se oznaava kao xDSL i kolektivno predstavlja familiju DSL tehnologija.

%refiks xje deskriptor, koji kombinovan sa DSL, definie razliite DSLvarijante. -ekue postojidevet varijanti koje alfabetski pokrivajku opseg od ADSLdo VDSL. %regled karakteristika varijantiDSLa su prikazane u -abeli 3.

-abela 3. >arijante DSLa

-ip 2me #pis

ADSLAssymetric

DSL

ADSL je local loop tehnologija visoke propusnosti kojom se ostvarujeprenos podataka veom brzinom u smeru provajderkorisinik(downsream) u odnosu na smer korisnikserverprovajder (upstream).

Douwnstreambrzine se nalaze u opsegu od /.? do @ Abpsa i ostvarujuse -/ inkrementima.Upstream prenosi se ostvaruju preko bidirekcionog kanala koji

podrava brzinu prenosa od @1 do @1; kbpsa, sa inkrementima od @1kbpsa. Ba prenos analognog govornog signala koristi se poseban kanalirine 1 kCz. Drzina prenosa podataka ztavisi od kvaliteta lionije iduine local loop. Aaksimalna duina local loopje reda = km.

ADSLje pogodan zaInternetili intanet pristup, video-on-demand, ="slike, pristup bazama podataka, i za udaljeni LAN pristup. ADSL je

poznat i akoANSIstandard TI.4!.

ADSL Lite

ADSL Lite,".Lite,

Universal

ADSL,

Splitter less

ADSL

%ostoji vei broj imena, ova varijanat je sporija verzija od ADSLa, i ne

zahteva ugradnju linijskog splitera na strani korisnika. $mesto toga,ADSL link (veza) sa udaljenim korisnikom se razdvaja jo na stranisajta servisprovajdera.Aaksimalna brzina prenosa u downstreamsmeru je /.? Abpsa, a uupstreamsmeru je =E1 kbpsa ili nie. Aaksimalna duina local loopje@ km.ADSL Liteje oficijalniITU-T standard "-##$-$, i prvenstveno jenamenjen za instalaciju u stambenim objektima.

%DSL%i&' it

)ate DSL

%DSLje simetrianDSLservis koji je predvidjen za Tbitske brzine.!ignal se prenosi po dva para ica UT*i+, kao i preko tri para UT*a. %DSLom se ostvaruje nejjeftinija strategija za realizaciju T

baziranih local loop preko postojeih UT* kablovskih parica za dva

kanala koji rade u punom dupleksu, pri emu svaki kanal radi na FE1kbpsa. (Nasuprot Tkablovskim paricama koje su simpleks, jedan parse koristi za downstream, a drugi za upstreamprenos, pri emu svakiradi sa brzinom odrejenom od strane T).

Na ovaj nain se ostvaruje manji gubitak signala i manjeelektromagnetne radijacije, to rezuiltira duplo veem rastojanju koje sesa T moe ostvariti bez ugradnje repetitora. Aaksimalno local looprastojanje je =.? km.5plikacije se odnose na povezivanje*(*rivate ranc' +c'an&e) ikorsite se kao alternativa za T


5/14

IDSLISDN-lie

DSL

IDSL je simetrian DSL servis koji dozvoljava maksimalnu brzinuprenosa od /11 kbpsa u jednom smeru. Basnovan je na ISDNtehnologiji i koristi ISDN)Iservis. NasuprotISDN-u koji je circuit-

switc'ed, IDSL je always-on-service. -akodje, nasuprot ISDNu, kojipodrava prenos govora, podataka i video, IDSLpodrava samo preno

podataka. Aaksimalno local looprastojanje kodIDSLa je ?.1 km.

)ADSL

)ate-

Adaptive

DSL

)ADSL je nestandardna ADSL tehnologija koja odredjuje brzinu sakojom se signal predaje preko local loop , a zatim se automatski

podeava na ovu brzinu. Gazliita reenja podravaju downstreambrzine poev od /7; kbpsa pa sve do /Abps. Aaksimalno rastojanje jeod 1.? do ?.1 km, i zavisno je od preseka bakarnih vodova kod localloopa.

SDSL

Symmetric

DSL,

Sin&le-Line

%DSL

SDSL je %DSL varijanta koja koristi jedan par ica za podrkumaksimalne brzine prenosa od =E1 do F@E kbpsa. Aaksimalna locallooprastojanja su od =.? do ?.1 km. telefonski servisi se ne podravaju.

UDSLUniversal

DSL

UDSL je evropski standard koji se koristi za simetrini DSL servisbrzinom od 7 Abpsa.

/DSL

/ery %i&'

Data )ate

DSL

/DSL je asimetrini DSL servis koji je u skorije vreme definisan.#ekivane brzine prenosa su od /= ' ?7 Abps u downstream , a uupstream smeru one su od /.? Abps do one koji su downstreamu.Aaksimalna rastojanja su od =;; m do /7;; m. /DSL e senajverovatnije korstiti kao0i1er-cooperhibridne local loopkod koje se

0i1er koristi za service-providersku najbliu vezu, a /DSLpreko UT*se koristi za najbliu vezu u stambenom objektu.

5plikacije pokrivaju oblasti Intrenet ili intranet pristupa, video-on-demand, pristupo bazama podataka, udaljeniLANpristupi%DT/.

.

?


6/14

!lika /;. xDSLfamilija

1.1ADSL#Assymetric DSL

-elekomunikaciona industrija, ranijih E;tih godina prolog veka, razvila je ADSL kaokomunikaciju za kablovsku televizijsku industriju sa ciljem da se obezbede usluge tipa VoD.!redinom 50*tih godina ADSLje praktino naa veu primenu u pruanju usluga u pristupima tipahigh*speed data ser(ices kakav je Internetkoristei pri tome medijum za prenoskakav je kabl sa neirmovanim upredenim parom ica poznat kao local loop ili localsubscriberloop.

$ zavisnosti od duine local*loopa brzine prenosa kod ADSLa su 5 %bpsa u smeru

downstrea), i od " kbps do !0 kbpsa u smeru upstrea). $ principu to je kraalocal*loop to je vea brzina prenosa. !tandardni ADSL koristi ukupno raspoloivi propusniopseg, pa se zbog toga naziva 6ull*rate ADSL. ADSL je projektovan da istovremenokoegzistira na istoj liniji (local*loop) sa .4/Som (plainold telephone ser(ice)koristei frekventni multipleks (7D%), kako je to prikazano na slici "#" 5nalizirajui sliku "#"vidimo da .4/Ssignali koriste nii deo raspoloivog opsega, a ADSLvii deo opsega.

Na slici "#2prikazana je kanalna konfiguracija kod ADSLa. !lika "#2 a) se odnosi na 7D%, aslika "#2b) na ponitavanje eho signala.

!lika /./. ADSL& a) 7D%H b) tipine frekventne opsege

@


7/14

!lika /.7. ADSLkanalna konfiguracija

ADSLdeli dostupni propusni opseg za prenos signala koji se koriste za obavljanje sledea triservisa&

/. .4/S (oice telephone ser(ice opseg od 300 H do 2$ kH, koristi se zaprenos analognog govornog telefonskog signala, ili prenos signala preko modema bitskom brzinomdo $ kbpsa. #ve aplikacije su ograniene samo na opseg od ! kH, a ostalih 2" kH se

koristi kao guard bandod presluavanja.7. upstrea) DSL data ser(ice srednji opseg izmeu 2$ kHi 200 kH.=. downstrea) DSL data ser(ice vii opseg od 200 kHdo " %Hi vie.0od ADSLa, vidi sliku 2, pretplatnika oprema se povezuje na telefonsku kompaniju na

demarkacionoj taki. Na demarkacionoj taki ureaj nazvan &ID (&etwork Inter6aceDe(ice) izoluje pretplatniku opremu od opreme telefonske kompanije. 3radivni blok signalsplitterse instalira na pretplatnikoj strani. Splitter ine dva filtra koji izdvajaju .4/Ssignale (govor) od modemskih signala ADSLa. -ri para ica se povezuje na splitter. 4edan parse povezuje na &IDa ostala dva para su povezana na pretplatniku opremu. 4edan pretplatniki par

je povezan na telefon tako da se ovom vezom ostvaruje servis govorne komunikacije (standardni

telefon), a drugi je povezan na ADSLmodem i zaduen je da obezbedi podrku ADSL servisu.ADSLmodem lociran na pretplatnikoj strani naziva se ADSL ter)ination unit re)ote(A/8*9), (vidi takoe sliku 3).

F


8/14

!lika 2. #snovna mrena arhitektura ADSLa

Splitteri (vidi sliku 2) takoe se instaliraju na strani centrale (:entral 466ice- :4)neposredno na pretplatnikim linijama. -o znai da na strani :4a postoji banka splittera. :4ov splitterima dva izlaza. %rvi izlaz se vodi prema javnoj telefonskoj mrei (.S/&), a drugi se

povezuje na DSLmodem koji se naziva ADSL ter)ination unit, central(A/8*:) (vidi

takoe sliku 3). 8unkcionalni blok dijagram ADSLkonekcije je prikazan na slici 3. $ sutini, A/8*9 i A/8*: su DSL modemi koji su locirani na oba kraja pretplatnike linije. Splitter na

pretplatnikoj strani naziva se 9-splitter a na strani centrale :*splitter. 2z razlogaefikasnosti, na strani centrale banka A/8*:ova formira blok DSL access )ultiplexers(DSLA%) koji se povezuje Internet Ser(ice .ro(idera.

E


9/14

!lika =. Geferentni model sistema za ADSL

$loga sistemskih komponenata sa slike 3je sledea&

/. Splitter : interfejs izmeu opreme telefonske kompanije i pretplatnike linije7. Splitter 9 interfejs izmeu opreme pretplatnika i pretplatnike linije=. 8*: interfejs na strani :4a1. 8*:2 interfejs na strani :4a od splittera A/8*:a?. 8*9 interfejs na udaljenoj strani@. 8*92 interfejs na udaljenoj strani od splittera A/8*9aF. V*: interfejs na strani :4a za pristup mrei podataka.

1.$ %odulacione e"e kodADSL-a

0od ADSLa, za potrebe prenosa podataka, koriste se sledee dve modulacione eme&

/. :A. (:arrierless A)plitude %odulation) razvijena je kao prva varijanta ikoriena na poetku razvoja ADSLa. :A.je varijajanta ;A%a, sa izuzetkom to se ukida nosioc.0od :A.a, faza i amplituda dva sinusna signala, ije se frekvencije nalaze u okviru propusnogopsega pretplatnike linije, menjaju se u skladu sa definisanom konstelacijom signala.

7. D%/ (Discrete %ultitone) je reenje novijeg doba, a koristi kombinaciju 7D%a(7re+uency Di(ision %ultiplexing) i ;A%. D%/treba shvatiti kao skup izlaza veeg

broja modema koji rade simultano (vidi sliku !#").

:


10/14

!lika 1./ "iskretni multiton (D%/)

Aodulaciona tehnika koja je postala standard za ADSLnaziva se diskretna multiton tehnika (D%/),a bazira se na kombinaciji ;A%a i 7D%a. Ne postoji skup naina na koji se deli propusnostsistema. !vaki sistem odluuje o podeli propusnosti. -ipino, dostupna propusnost od "#"0!%Hse deli na 2$ kanala. !vaki kanal koristi opseg od !#3"2 kH (vidi sliku "). Na slici 2

prikazan je nain podele dostupnog propusnog opsega na sledei nain& govorni((oice) kanal 0je rezervisan za govorne komunikacije

idle kanali od "do $ se ne koriste, ali su namenjeni da obezbede bezbedno razdvajanjeizmedju signala govornr komunikacije i signala za prenos podataka.

upstream data and control kanali od do 30(2$kanala) se koriste za prenospodataka i upravljanje u smeru od pretplatnika ka centrali. 4edan kanal je rezervisan zaupravljanje (control), a 2! kanala za prenos podataka. 5ko postoji 2! kanala, svakikanal koristi opseg od !kCz, modulacija je ;A%, tada ukupna propusnost, u upstrea)smeru, 2!

prenos po svim kanalima) jer je nivo uma ili uticaj interferentnih smetnji kod ovih kanalasuvie veliki. "rugim reima, neki od kanala ostaju neiskorieni.

Downstream data control kanali od 3" do 2$$ (ukupno 22$) se koriste zapotrebe upravljanja i prenosa signala od centrale do pretplatnika. 4edan od kanala jerezervisan za upravljanje, a 22! kanala se koristi za prenos podataka. 5ko postoji 22!kanala, ukupna propusnost iznosie 22!

prenosa podataka je ograniena na > %bps, jer se neki od kanala ne koriste (izbacuju se oninosioci koji stvaraju velike interferentne smetnje, kao i kanali kod kojih je nivo umeveliki). -o znai da su neki kanali neiskorieni.

/;


11/14

!lika / "iskretna multiton tehnika

!lika 7 %odela propusnog opsega kod 5"!Ia

Na slici $prikazan je nain dodele kanala kod D%/a i amplitudno frekventna karakteristika kanalakroz koji se prenosi signal.

!lika $. 5mplitudno frekventna karakteristika linije

Na slici prikazana je blok ema predajnika D%/signala.

//


12/14


13/14

!lika 1 "!I5A

ADSL Lite

2nstaliranje splittera kui i izvodjenje novog oienja za prenos podataka po kuama (uz to dase postojei telefonski razvod ne menja) ini da ADSLbude skupa i nepraktina investicija. Bbogovoga pretplatnicima, u zadnje vreme, se nudi nova verzija ADSL tehnologije nazvana ADSLLite. 0od ove tehnologije ADSL Lite modem je direktno smeten u telefonski prikljuak(telephone ?ack) i povezan sa raunarom. 8unkcija splitting*a se izvodi od stranetelefonske kompanije. ADSL Lite koristi 2$ D%/ nosioca sa >bitnom ;A% modulacijomumesto sa "$. -akodje neki od nosioca (kanala) nisu dostupni (ne prenose se) zbog uticaja greakakoje potiu od strane govornog kanala. Aaksimalna brzina prenosa podataka kod ADSL Liteudownstrea)smeru je "#$ %bps, a u upstrea)smeru iznosi $"2 kbps.

$ -abeli / prikazan je sumarni pregled DSLtehnologija. Naglasimo da su brzine prenosa podatakakao i rastojanja date kao aproksimativne vrednosti i mogu da variraju od jedne do drugeimplementacije.

-abela / !umarni pregled DSLtehnologija

tehnologija downstrea)brzina

upstrea)

brzinarastojanje())

upredeni par linijski kJd

ADSL "#$*#"

%bps

"*!0

kbps

!000 " D%/

ADSL

Lite

"#$ %bps $00 kbps 000 " D%/

HDSL "#$*2#0

%bps

"#$*2#0

%bps

!000 2 2@";

SDSL > kbps > kbps !000 " 2@";

VDSL 2$*$$ %bps 3#2 %bps "000*

3$00

" D%/

Navedene skraenice u -abeli / imaju sledee znaenje&

HDSLB high*bit*rate digital subsriber lineSDSLB sy))etric digital subscriber line

VDSLB (ery*high*bit*rate digital subscriber line

/=


14/14

1.(. )or"at okvira kod ADSL-a

Na slici prikazan je format okvira kod ADSLa koji se koristi za prenos podataka izmeu A/8

:i A/8*9. 8ormat podsea na format HDL:a. #kvir ADSLa za prenos podataka koristi protokoltipa takakataki (point*to*point protocol -...). ... je protokol nieg nivoa koji

prua usluge protokolima vieg nivoa, kakav je I.. $ sutini ...se esto koristi da obezbedipristup Internetu na strani pretplatnika koristei dial*upkonekciju.

#kvir poinje kao i HDL:ov 6lag(0""""""0) iza koga sledi ...ov adresni kod 7703h.Naredna dva bajta sadre protokol ID, kojim se identifikuje payloadprotokol sadran u .D8u.Naredna dva bajta se odnose na 6ra)e check se+uenceu i koriste :9:*". #kvir zavravasa drugim HDL:ovim 6lag*o).

!lika F. 8ormat okvira kod ADSLa

/1

Documents

DSL Konacno