of 20 /20

SPEKTAR/OKO REVITE - revitaplus.comrevitaplus.com/wp-content/uploads/2012/12/revita-info_109.pdf · Menopauza (prestanak menstruacije), je samo jedan simptom klimakterijuma, tj. to

  • Author
    others

  • View
    1

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of SPEKTAR/OKO REVITE - revitaplus.comrevitaplus.com/wp-content/uploads/2012/12/revita-info_109.pdf ·...

  • SPEKTAR/OKO REVITE

    GENI SE MOGU PROMENITI - GLASOM!

    Doktor Pjotr Garjaev, biofiziar i molekularni biolog, osam godina je prouavao humani genom na uvenom Institutu

    Ruske akademije nauka Lebedev, u Moskvi.

    U ii njihovog interesovanja bilo je

    90% DNK molekula koji ne kodiraju

    proteine i ija svrha nije bila poznata.

    Garjaev je sa svojim timom otkrio da

    ovaj deo DNK molekula pokazuje precizne

    lingvistike zakonitosti, da je pretea svih

    svetskih jezika i da je u ljudskoj eliji odgovoran

    za hiperkomunikaciju unutar organizma, ali i

    za trenutno reagovanje gena na promene u

    okruenju i podeavanje organizma na njega!

    Poput mozga, ispostavilo se da su i geni

    plastini sposobni za trenutne promene.

    Najneverovatnije otkrie usledilo je kada su

    geni u ivoj kulturi regovali na svetlost ija

    je talasna duina modifikovana ljudskim

    govorom! Naunici su, tano odgovarajuim

    frekvencijama svetlosti, uspeli ak da

    promene mesto genima u molekulu i

    tako dokazali da je DNK izuzetno osetljiv i

    adaptibilan na promene iz okruenja, to

    otvara nebrojene mogunosti u tretiranju

    obolelog tkiva izloenog stresu, zraenju ili

    malignoj deobi elija.

    NOVA KATEGORIJA TZV. ZDRAVE HRANE

    Poslednja otkria u molekularnoj biologiji i kvantnoj fizici dovela su do nastanka nove kategorije hrane tzv. kvantnih

    namirnica. Kvantne namirnice predstavljaju,

    po naunicima, izvore hrane najbogatije

    bioloki aktivnim i kvalitetnim hranljivim

    sastojcima. Superiornije su od suplemenata,

    pa ak i prirodnih integralnih namirnica i

    organski proizvedene hrane. Uzgajaju se na

    specijalno pripremljenim zemljitima koja

    su bitno bogatija mineralima nego klasina,

    nemaju nikakve toksine ni dodatke, a sastojci

    su im prirodno izbalansirani.Ove namirnice su bogate sunevom

    energi jom, usk laditenom u obl iku

    elementarnih estica svetlosti, fotona, koje

    naunici nazivaju biofotonima jer se nal-

    aze u ivim biima. Tu energiju, odnosno,

    vitalnu silu i bioloki naboj, direktno prenose

    na eliju i tako jaaju prirodne odbrambene i

    isceliteljske moi organizma. U najcenjenije

    kvantne namirnice ubrajaju se: mlada

    jemena trava, pirinane mekinje i pirinani

    protein, proteini iz mlene surutke,

    modrozelenih algi i spiruline, kokosov

    maslac, adaptogene biljke i ak tri pelinja

    proiz voda: polen, propolis i matini

    mle, koji je istovremeno i adaptogen. Dr Pol Janik

  • GDE JE BUDUA KRALJICA?

    K ako moemo prepoznati gde e u sau doi na svet budua kraljica svih pela matica? Na slici se vidi Kraljiina kolevka - elija saa iz koje e se izlegnuti matica. Kada se u konici steknu uslovi za to, matica polae jaja u matina saa, poznatija kao matinjaci. Oni su vei od normalnih elija saa u kojima su poloena jaja za budue radilice i trutove i, za razliku od njih, imaju vertikalnu orijentaciju. Matinjaci e visiti na dnu okvira unutar konice. Kada drutvu zatreba hitna (vanredna) kraljica, inae poznata kao zamena, onda se matinjaci prave na spoljanjoj strani okvira.

    Ovakvi matinjaci mogu izgledati kao ogroman kikiriki, ali oni u sebi sadre neto mnogo vrednije: buduu kraljicu od koje e zavisiti opstanak itavog drutva jer je matica jedina pela u konici koja moe da se razmnoava i tako omoguava opstanak pela. Istraivanja su pokazala i zato je matica mnogo vea od svih drugih pela u konici: zato to ima mnogo vei abdomen u kome je smetena spermoteka skladite za hiljade spermatozoida koje e pokupiti sa svog svadbenog leta

    BILJNI SOLARIJUM

    Sve to raste i razvija se zrai energiju koja pomae i drugim organizmima da budu zdraviji! Zasluga za ovo otkrie pripada ruskom nauniku Aleksandru Gurviu koji je 20-ih godina prolog veka otkrio da koren luka koji raste moe ozraiti koren susedne biljke i podstaknuti joj rast. Istraivanja na tu temu nastavio je ruski akademik Vlail Kaznaejev iz Novosibirska. On je, izmeu ostalog, potvrdio da tkiva koja rastu, ali i ona koja su zatrovana ili inficirana, isputaju svetlosne estice, fotone, koje vibriraju na frekvenciji bliskoj UV-zracima.

    U preko 12000 eksperimenata sa ivim kulturama tkiva, doktor Kaznaejev je dokazao da ove svetlosne estice lako prelaze na drugu ivu kulturu koja nije ni u kakvom dodiru sa prvom! Boravak oveka u blizini mladih biljaka koje rastu je izuzetno zdrav jer one sadre konzervisanu sunevu energiju koju otpuaju u svoje neposredno okruenje.Zato u tradiciji amerikih domorodaca postoji veba za poboljanje zdravlja i razvoja dece - grljenje drveta mladog, zdravog drveta u prolee. Sada je jasno ta se ovom neobinom vebom dobija. Ove svetlosne estice zaustavlja obino prozorsko staklo, zato prolee ne treba doekivati u kui, nego izai u prirodu i boraviti u ovom bezbednom biljnom solarijumu.

  • 4 www.revitaplus.com

    Postoji nekoliko znaajnih perioda u ivotu ene kada se njena fiziologija umnogome menja, a te promene nose sa sobom i specifine zdravstvene rizike. To znai da svaka ena mora dobro da poznaje i svoj organizam, ali i da zna ta je u svakom tom periodu ivota oekuje da bi mogla da se lake nosi sa tim promenama i da sauva ne samo svoje, ve i zdravlje svog potomstva kad se za njega odlui.

    TA SVAKA ENA MORA DA ZNA?

    Kalendar zdravlja

    Zato e ovaj kalendar biti od velike pomoi svakoj eni, a u njemu se nalaze i svi preventivni pregledi, smeteni u razliite periode ivota, koji su neophodni za ouvanje zdravlja.

    Hormonski uticaji poinju u materici

    Put od zaea do potpune polne i somatske (telesne) zrelosti kod ene

    t r a j e

    skoro dve decenije i ima razliit intenzitet u razliitim razdobljima.

    Prvi period predstavlja veoma buran intrauterini (=u materici) rast embriona, odnosno, fetusa (ploda) u trajanju od 280 dana, u kome vlastiti endokrini sistem (unutranji hormonski) razvija svoje poetne aktivnosti, a gradivni materijal (aminokiseline, masne kiseline, glukoza i dr.) mu prua majka, preko krvotoka placente.

    Drugi period poinje sa roenjem. Traje 2-3 nedelje i u tom periodu se novoroene privikava na svoje okruenje. Promene na polnim organima ploda, kako unutranjim, tako i spoljanjim, zbog hormonske stimulacije iz perioda ivota u materici, jo su primetne i postepeno iezavaju.

    Trei period je period detinjstva kada nestaju svi znaci delovanja majke i poinje doba potpune hormonske inaktivnosti jajnika.

    etvrti period je period puberteta i adolescencije koji poinje izmeu 9-te i 16-te godine ivota, a traje 8-10 godina. Manifestuje se ponovnim oivljavanjem i intenziviranjem rasta celokupnog organizma, do

    prestanka rasta i potpune polne zre l o s t i n u b i l i t e t a ( l a t .

    n u b i l i s s p r e m n a z a udaju).

    Prva menarha poetak plodnog ivota ene

    Kao jedna od najizraziti-jih fizikih i psiholokih manifestacija puberteta smtra se pojava me-narhe (prvog spon-tanog krvarenja iz materice) i javlja se u razdoblju od 10,5

    do 14,5 godina. Pojava menarhe je samo jedna stepenica na dugom putu do potpunog sazrevanja i zavisi od niza faktora, meu kojima su najei: genski, socijalni, ekonomski, klimatski, rasni i dr.

    Ginekoloki pregled devojica i adolescentkinja obavlja ginekolog koji dobro poznaje tehniku ginekolokog pregleda i koji u svojoj ordinaciji poseduje specifine instrumente za ovu vrstu pregleda. Nezavisno od godina devojice ili adolescentkinje, ginekoloki pregled treba obavezno obaviti u sledeim indikacijama: krvarenje iz polnih organa, infekcije polnih organa, tumori polnih organa, povrede i strana tela prisutna u polnom organu i sl.

    Period potpune polne zrelosti i usklaenosti hormonskih veza izmeu hipotalamusa, hipofize, jajnika, titaste lezde i nadbubrega, uz mogunost reprodukcije, je period kada devojica postaje zrela ena, sa regulatornim ovulatornim ciklusima (proizvodnja jajne elije spremne za oplodnju). Taj period generativno-reproduktivni traje oko 35 godina ili do 45-50 godinastarosti.

    ta sve sadri kontrolni pregled

    U cilju ouvanja zdravlja uopte i spreavanja bolesti, enama se, pored svih ostalih, savetuju i redovni ginekoloki pregledi. Najbolje ih je obavljati na svakih est meseci. Oni obuhvataju runi pregled, kako polnih organa, tako i dojki, Papa-nalaz bris koji se uzima u cilju blagovremenog ot-krivanja malignog oboljenja, uzimanje i pregled vaginalnog sekreta na stepen istoe (VS), povremeni ultrazvuni pregledi, kako polnih organa, tako i

  • 5www.revitaplus.com

    Menopauza nije kraj ivota eneSa gaenjem funkcije jajnika ena vie nije u mogunosti da raa. Naalost, veliki broj ena kao da misli da se ovim periodom zavrava i njihov ivot, da on vie nema smisla. To je potpuno pogrean stav i moe do te mere biti destruktivan po enu da joj izazove velike poremeaje, prvenstveno u psihi, a onda se to prenese i na telo. Postoji nebrojeno mnogo stvari u kojima se ena moe dokazati u ovom periodu svog ivota, ak i ako se nije ostvarila kao bioloka majka.Pozne godine nose sa sobom mudrost i iskustvo koje se moe preneti na druge i tako biti koristan, a s druge strane, to iskustvo omoguava eni da bude sigurnija u sebe, samostvarena, i da uradi u tim godinama ono to ranije nije stigla. Jednom reju, period menopauze i postmenopauze oznaava period kada ena moe u potpunosti da uiva u ivotu i da bude seksualno aktivna kao i pre.

    Stres i ovulacijaDanas se esto deava da usled nekog jakog akutnog stresa ili kontinuiranog dugotrajnog stresa, ena doivi hormonski poremeaj koji joj moe u potpunosti obustaviti ovulaciju proizvodnju jajne elije i tako dovesti do tzv. fiziolokog steriliteta. Zato je za enu veoma bitno da ima ureen, higejenski ivot i da naui da se opusti, da stekne samopouzdanje u sebe, to e je initi otpornijom na stres i tako omoguiti normalno zaee.

    dojki. Ovi pregledi su prilika da ena od svog ginekologa dobije savete za planiranje porodice (bilo da se radi o ko n c e p c i j i i l i k o n t r a c e p c i j i , t j. mogunosti oplodnje i raanja ili nainima spreavanja neeljene trudnoe), kao i o toaleti polnih organa za sebe i polnog partnera, seksualno prenosivim bolestima, uticaju stresa na polni i reproduktivni ivot i dr. Klimakterijum , p re l a z n i p e r i o d, je period u kome se menja endokrina i vegetatitvna funkcija jajnika. To je period izmeu generativne tj, pune funkcije jajnika i senijuma potpunog prestanka funkcije jajnika. Taj period varira i individualan je, ali najee traje izmeu pet i 10 godina.

    Zb o g s m a n j e n j a f e r t i l n o s t i t j. plodnosti ene, a i remeenja do tada redovnih menstruacionih ciklusa, postoji mogunost neeljenih trudnoa. Taj period nazivamo predmenoapuza (perimenopauza), na koju se nadove-zuje i menopauza tj. izostanak menstru-acije u kontunuitetu od godinu dana. Menopauza (prestanak menstruacije), je samo jedan simptom klimakterijuma, tj. to je poslednja menstruacija.

    Gaenje funkcije jajnikaPer iod koj i s ledi posle toga je

    postmenopauza. Ona se posmatra kao rana postmenopauza u kojoj je ouvana jo samo vegetativna funk-cija jajnika, i kasna postmenopauza, kada potpuno prestaje funkcija jajnika, a koja se naziva senium starost. U sen-ijumu nastaju regresivne promene kako na unutranjim, tako i na spoljanjim organima.

    Ginekoloki pregledi kod ena u k l i m a k s u , p e r i m e n o p a u z i i postemenopauzi se obavljaju takoe kompletno kao i kod enau fertilnom periodu. Kod onih u perimenopauzi, takoe na est meseci, a po potrebi i ranije, a kod onih u postmenopauzi, obino na godinu dana do navrenih 69 godina ivota, osim u sluajevima krvarenja, kada moraju biti ei.

    Dr Dragana Gruji Komadinovi Ginekolog-akuer-citolog

  • za svoj opstanak samo pomou biljne hrane. Za biljke je suneva energija hrana prvog reda. Biljke pretvaraju sunevu energiju u oblik energije pogodan za usvajanje u ljudskim elijama. Efikasnost ove transformacije energije u biljnim tkivima je tako velika da, recimo, danas najskuplje solarne elije, koje oponaaju taj proces, mogu da iskoriste samo 3-7 procenata suneve energije.

    Hrana treeg reda za oveka je hrana ivotinjskog porekla. Procenat iskoristivosti primarne, suneve energije, iz hrane ivotinjskog porekla je mnogo

    ne moe direktno da usvaja, mada je molekularna biologija otkrila da elije oveka poseduju predispoziciju za taj proces i evolucija oveka odvija se upravo u tom smeru. Za sada pouzdano znamo da pomou sunevih zraka, upijenih preko koe, moemo da proizvedemo vitamin D i melatonin u epifizi hormon odgovoran za dobro raspoloenje i normalan ciklus budnosti i sna.

    Hrana drugog reda za oveka je biljna hrana ili konzervisana suneva energija, kako se danas oznaava. Dakle, ovek moe uneti svu neophodnu energiju

    HRANA I ZDRAVLJE

    ovek i hrana

    www.revitaplus.com 6

    ZATO moramoda JEDEMO?

    Veoma dugo je meu ljudima vladalo uverenje da nije toliko bitno ta jedemo, samo da se prehranimo i ne budemo gladni. Danas, kada je nauka precizno otkrila zato, ustvari, moramo da jedemo, postalo je jasno da nije bitno samo ta nego i na na koji nain jedemo.

    Z ato, ustvari, moramo da jedemo?!? Zato to nam treba energija. Nijedna maina na svetu ne moe da se pokrene bez energije, pa tako ni nae telo jedna od najsavrenijih maina u prirodi, ali zavisna od spoljanjeg unosa energije. Sva iva bia u prirodi funkcioniu iskljuivo na jednom jedinom izvoru energije: energiji poreklom od Sunca.

    Hrana izvor suneve energije

    Za oveka postoji hrana prvog, drugog i treeg reda. Hrana prvog reda je, naravno, suneva energija. Nju ovek, uglavnom,

  • 7

    manji nego iz hrane biljnog porekla. Zato je, i po kvantitetu, i po kvalitetu, za oveka zdravija hrana biljnog porekla. Idealan odnos ove dve vrste hrane u dnevnom jelovniku oveka trebalo bi da bude: 80% hrane biljnog porekla: 20% hrane ivotinjskog porekla.

    Funkcionalna hrana ona koja podrava zdravlje

    Kada je u pitanju kvalitet hrane, danas se zna da je za oveka najpogodnija organski proizvedena hrana (i biljna, i ivotinjska) jer ona poseduje najvei stepen iskoristivosti suneve energije, hranljivih i zatitnih materija. Organski proizvedena hrana je, automatski, i tzv funkcion-alna hrana. Ovo je termin koji je

    moderna nauka osmislila da bi razlikovala hranu koja ne podrava zdravlje i l i ga ak remeti, od hrane koja podrava zdravlje, odnosno, glavne vitalne fu n k c i j e o v e k a : d i s a n je, metabolizam, imunitet, aktivnost nervnog sistema i hormona, kao i deobu elija, a gene titi od oteenja tj. mutacija. Zato je takva hrana i dobila pridev funkcionalna.

    Svi adaptogeni pr ipadaju funkcionalnoj hrani, a posebno ma t i n i m l e k o m e g l a v n i bioloki smisao u prirodi i jeste da bude hrana: hrana larvi pela (njihovih beba) i jedina hrana njihovoj kraljici, matici, do kraja ivota. Funkcionalna je i skoro sva hrana koja se moe direktno nai u prirodi, bez upliva oveka: voe, povre, riba, divlja, pelinji

    proiz vodi i jest ivo lekovito bilje na prvom mestu, itarice i mahunarke na drugom mestu. Isto vai i za istu, pijau vodu.

    I na kraju koliina i nain

    Kad je u pitanju najoptimalniji dnevni koliinski unos hrane, on je razliit od oveka do oveka, ali bioloke nauke koje se bave ispitivanjem dejstva hrane na oveka danas sve listom ukazuju na to da je manji dnevni kalorijski unos bolji i za odravanje zdravlja i za dug i kvalitetan ivot oveka. Neke od najzdravi-jih i najdugovenijih populacija ljudi na planeti ne unose u toku dana vie hrane od veliine dve sti s n u t e p e s n i c e o d r a s l o g oveka, uz, naravno, puno vode litar i po do dva litra.

    Nain ishrane ali i emotivno stanje oveka su faktori od velikog znaaja za maksimalnu mogunost usvajanja hranljivih i zatitnih sastojaka iz hrane. Ovo je relativno skoro i nauno dokazano, ali se od davnina primenjuje kod mnogih naroda sveta ija tradicija nalae da se konzumiranju hrane ne pristupa sa negativnim raspoloenjem. Zato postoje brojni rituali koji se sporovode neposredno pre ili tokom jela, poput molitve, zahvaljivanja za hranu ili obinog i jednostavnog truda da se narednih 15-ak minuta ne razmilja o problemima nego sva panja usmeri na jelo, da sa hranom ne bi uao i stres u or-ganizam koji e smanjiti korist ak i od najzdravijeg obroka.

  • www.revitaplus.com 8

    ivot pela

    Fascinantna moPRILAGOAVANJA

    P ele pripadaju klasi insekata, opnokrilaca, iji su se preci pojavili na planeti jo pre 200-300 miliona godina, u poznom trijasu (poetak mezozoika). Na poetku kenozoika (pre 60-70 miliona godina) na planeti su se pojavile prve biljke cvetnice i tako stvorile prostor za nastanak nove vrste socijalnih insekata.

    Nova hrana nova vrsta

    Ovi insekti prestali su da hrane svoje larve hranom ivotinjskog porekla i preli su na ishranu nektarom i cvetnim prahom tih biljaka. Dakle, nain ishrane omoguio je nastajanje jedne od najsavrenijih vrsta ivih bia na planeti. To se pokazalo kao izuzetno dobra odluka jer su obe vrste, i biljke i insekti, savrenom simbio-zom, obezbedile svoj opstanak.

    Naime, zahvaljujui najefikasnijem opraivanju, od strane pela, nove biljke, cvetnice, osvojile su planetu i stvorile uslove za nastanak svih

    drugih vrsta, ukljuujui i oveka kao krajnju kariku u tom lancu. S druge strane, pele su, hranei se novom i neobinom hranom, zauzele svoje mesto pod suncem. Zahvaljujui injenici da su bez konkurencije, razvile su se u jedno od najneobinijih i najuspenijih drutava na planeti.

    Postoji preko 20 hiljada vidova pela, od njih u zajednici ivi oko 500 vidova, ali samo jedna od njih je medonosna. Medonosna pela dobila je ime Apis mellifera jer je prvobitno miljenje bilo da ona nosi med. Kod nas se ovo ime zadralo i danas, ali u svetu je prihvaeno novo, koje je tanije: Apis mellifica ona koja proizvodi med.

    Svedoci prohujalih mile-nijuma

    U svojoj daljoj evoluciji medonosna pela je uspostavila neraskidivu i obostrano korisnu vezu sa biljkama koje lue nektar i razmnoavaju se putem polena, a pri tome stvorile

    jednu zajednicu kojoj nema premca na planeti. Naime, ova zajednica je, u nepromenjenom obliku stigla od mezozoika (50-100 miliona godina), preko kenozoika (tek tu se, pre oko 300-400.000 godina, pojavio moderan ovek Homo sapiens!) do dananjih dana. Preivele su ledeno doba, udare meteorita i nestanke itavih ivotinjskih (i ljudskih) vrsta i sve ono to je donela moderna ovekova civilizacija, ukljuujui stresno i zagaeno okruenje u kome ive i dan-danas.

    U emu je tajna ovakve neverovatne adaptiranosti ove zajednice ivih bia? U bliskosti sa pr irodom, strogo ureenoj drutvenoj organizaciji i podeli, i u njihovim proizvodima. Ponimo od bliskosti sa prirodom.

    Pele se i dan-danas orijentiu iskljuivo prema Suncu i vremenskim prilikama u prirodi. Imaju zadivljujuu mo orijentacije, pa i po potpuno oblanom vremenu svoj poloaj odreuju prema polarizovanoj svetlosti skrivenog

  • www.revitaplus.com

    Pele nepogreivi meteoro-lozi

    Brojno i jako pelinje drutvo, sa puno meda i polena i jakom maticom, moe predskazati kakve e biti jesen i zima. Naime, oko podneva na hiljade malih pela izletee iz konice na tzv. proisni let. U kontaktu sa medonosnim biljkama, one e tano znati da li e biti kia i olu-

    ja ili lepo vreme zahvaljujui elektricitetu koji pela razmenjuje sa cvetovima. Meutim, pele mogu prognozirati vreme i na malo due staze. Naime, za sezonu jesen/zima 1989/1990. mediji su najavljivali vrlo jaku zimu, ali pele su se ponaale kao da ni malo ne haju zbog toga. Novembar i poetak decembra te godine jesu bili hladni, ali od 16. decembra temperatura je dostigla 16-ti podeok, pele su izale na proisni let, a 3. februara nikle su prve jagorevine i krasuljci! Pele su poele intenzivno da donose nektar i polen iz borovih uma, pa tako i u martu, da bi krajem marta Hidro-meteroroloki zavod Srbije izvestio o najtoplijoj zimi u poslednjih 100 godina! Pele nisu omanule!

    sunca. Pored svih pet ula koja imamo i mi, poseduju i ulo za temperaturu i polarizovanu svetlost. Njihova povezanost sa prirodom je toliko velika i suptilna da mogu prognozirati vreme i to ne samo kratkorono ve i za dui vremenski period.

    Njihova komunikacija je i dan-danas predmet intenzivnih prouavanja, ali jo uvek nije do kraja razjanjena. Zna se da komuniciraju i prepoznaju lanove svoje konice preko speci-jalne vrste hormona tzv. feromona, molekula mirisa, pri emu svaka konica ima svoj specifini feromon univerzalan potpis, poput naeg DNK-otiska ili otiska prsta. Takoe, informacije jedna drugoj prenose i pomou krila.

    Tajanstveni ples opstanka

    Mnogobrojna nauna istraivanja bavila su se prouavanjem plesa pela koji je jedinstvena pojava na planeti presudna kako za njihovu dobru usklaenost tako i za i pronalaenje najbolje pae. Jezik krila je izuzetno komplikovan i suptilan. Pomenuemo samo da pela zamahne oko 450 puta u sekundi! Kad je natovarena nektarom i polenom (koje ve u vazduhu poinje da prerauje, dok leti to zahteva neverovatnu energiju!) zamahne oko 300 puta u sekundi!

    Ponite da maete rukama u vazduhu i gledajte na sat! A onda uzmite ispod svake ruke po 20 kg tereta, pa pokuajte to isto i bie vam jasno da je ovo malo krilato stvorenje pravi supermen u svetu ivotinja. Tu titansku energiju pela dobija iskljuivo od nektara, polena i vode, u jednom krajnje alheminom postupku, samo pomou svojih jedinstvenih enzima.

    Drugi razlog fantastine adaptacione moi pela krije se u njihovim proizvodima. Sve to im je neophodno za opstanak na pla neti, pele proizvode same njihove konice su istovremeno i fabrike najrazliitijeg profila i najkompleksnije prirodne apoteke i opservatorije i megapolisi.

    Svi pelinji proizvodi

    Pele imaju dve glavne vrste hrane: letnju i zimsku. Letnja im se sastoji od nektara, polena i vode iz prirodnih izvora. Za hladnije mesece, sa oskudicom vegetacije, pele od ove iste hrane, ve u leto, proizvode med kao svoju zimnicu, i polen, kao najdragoceniji izvor vitamina, minerala i ostalih hranljivih i zatitnih materija za svoje drutvo. Prethodnica meda je pelinji hleb ili perga.

    Jedna posebna kasta pela pele dadilje imaju samo jedan ivotni zadatak: da hrane podmladak svog drutva i maticu svoju kraljicu. U tu svrhu samo se kod ovih pela razvijaju poddrelne lezde koje itavog njihovog ivota lue jedinstvenu supstancu mle kojim hrane bebe i kraljicu maticu. Budui trutovi tokom svog larvenog razvoja dobijaju trutovski mle, budue radilice radiliki mle, a samo budua matica dobija mle najboljeg kvaliteta i najvee bioloke aktivnosti matini mle. Ovo je jedinstveni fenomen u prirodi : da samo od vrste hrane zavisi koja vrsta pela e se razviti u konici. Takoe, zbog ovakvog naina proizvodnje

    matinog mlea, on je u konici potpuno odvojen od svih drugih proizvoda, pa ne poseduje u sebi polen koji moe izazivati alergiju.

    Nita manje fascinantan nije ni propolis, proizvod slian smoli koju pele prave od raznih biljnih smola i biljnih tenosti. Tako se u propo-lisu nae sve ono ime se na stotine biljnih vrsta brani od insekata, parazita i infekcija. Zbog toga propolis nosi epitet najkompleksnijeg prirodnog antiobiotika na planeti, a zahvaljujui njemu, unutranjost konice je, praktino, sterilna.

    I pele se brane od napasnika i uljeza svojim sopstvenim odbrambenim oruem, pelinjim otrovom, kom-pleksnom meavinom najrazliitijih supstanci, potpuno drugaijeg hemijskog sastava i namene od svih ostalih proizvoda iz konice. A opet je potpuno drugaijeg sastava osnovni graevinski materijal za pelinje kue i palate, vosak, koji krasi izuzetna nepropusna, termoizolaciona, mo preoblikovanja i konzervisanja. Pored svega toga, postoje jo dva proizvoda koja nemaju ni sastav, ni namenu kao ovi ve navedeni i oni su jo uvek nedostupni savremenim ovekovim metodama analize.

    APILEND

  • P rvo i drugo mesto na listi najkorienijih lekova kod nas ubedljivo zauzimaju lekovi za nervni sistem i za srce i krvne sudove. Antibiotici su neto nie na listi, ali to je varljiv podatak jer je dobro poznato da se vrlo esto kupuju bez recepata. No, postoji i trend da se, bar kod lakih zdravstvenih poremeaja, prvo reaguje nekim prirodnim sredstvima. I u toj situaciji, dugogodinjeg, redovnog korienja vie razliitih lekova u isto vreme, Revita, sa svojim glavnim sastojkom, matinim mleom, moe mnogo da pomogne organizmu.

    Revita ide sa svim lekovima

    Ono to je prvo, i najvanije, je injenica da se Revita ne konfrontira ni sa jednim lekom, jer je matini mle po svom bio l o k o m s m i s l u h r a n a. Hrana larvi svih buduih pela u konici (njihovo majino mleko) i jedina hrana njihove kraljice matice, do kraja ivota. Zato u njemu nema nijedne supstance u koliini koja bi se mogla odraziti na bilo koju aktivnu komponentu leka. Bioloki efekt i Revite u organizmu zasnivaju se na sk ladnom i uravnoteenom prisustvu svih najvanijih bioloki aktivnih

    materija u matinom mleu: vitamina, minerala , s loenih eera, esencijalnih belanevina i masti (aminokiselina i masnih kiselina, neophodnih za izgradnju i funkcionisanje organa), kao i tzv. biostimulatora. Biostimulatori su prilino retke supstance u naoj svakodnevnoj ishrani, a pomau u regulisanju vitalnih funkci ja , brem oporavku oganizma posle stresa, te jaanju imuniteta i otpornosti uopte.

    Da bi istakli ogromnu dobrobit koju svaki ovek moe imati redovnim korienjem matinog mlea, rusk i naunici su ga proglasi l i adaptogenom supstancom koja poveava ot-pornost organizma, detoksikuje ga, vraa u ravnoteu nervni, hormonski i imunoloki sistem i poveava mu energetski nivo, dakle, adaptira ga na ivot u stresnom i zagaenom okruenju. Za osobe koje koriste lekove u duem periodu, ova detoksikaciona mo Revite je od velike vanosti, jer se na taj nain olakava bubrezima i jetri preko kojih ide metabolizam svih lekova, te im na taj nain due bivaju ouvane funkcije uprkos velikom pritisku zbog redovnog uzimanja lekova. Znai, s jedne strane, Revita e jaati organizam oveka i podii mu odbramebene moi , a s

    druge, pomoi mu da se to pre oslobodi tetnih produkata koji se u organizmu stvaraju kad se lekovi iskoriste i izmetaboliu.

    Sedativi, anksiolitici , anti-depresivi. . .

    Ovo su najkorieniji lekovi kod nas, ali naalost, i njihova zloupotreba je danas uzela maha. im ne moe da zaspi pola sata, ovek uzima tabletu sedativa, olako, nesvestan da se bioloka navika na njih stie u roku od 4 do 6 nedelja! A problem sa nesanicom lako se mogao reiti hranom koja uspavljuje, kombinovano sa nekom od poznatih i efikasnih relaksacionih tehnika. Isti ritual se sprovodi i kad zaboli glava odmah se posee za nekim analgetikom, umesto da se problem rei lakom masaom, umirujuim ajem sa medom, aom Revite ili otklanjanjem glavnog uzroka bola jer glava uvek boli iz tano odreenog razloga.

    Poto u pozadini najveeg broja problema sa nervima danas lei stres, oni se veinom mogu i ukloniti brojnim antistresnim tehnikama koje su danas dobro prouene i pri-menjuju se i kao zvanini nain ter-apije. Matini mle, kao adaptogen, ovde ima kljunu ulogu naunici su otkrili da sniava nivo luenja stresnih hormona u duem periodu

    Statistiki podaci govore da je u Srbiji u drugoj polovini 2010. godine potroeno preko 70 miliona kutija raznih lekova (oko 50 miliona registrovanih recepata), to je prevelika koliina u odnosu na broj stanovnika. ta u ovoj situaciji tano moemo oekivati od Revite i matinog mlea?!?

    ADEKVATNIJA TERAPIJA

    JAI ORGANIZAM

    REVITA KLUB

    Lekovi i Revita

    www.revitaplus.com 10

  • AnTibiOTici, iMuniTET

    i REviTA

    Osnovna saznanja:

    1. uzimati antibiotike samo po ura

    enom

    antibiogramu, nikako svojevo

    ljno i

    proizvoljno bakterije su iva bia

    i bore

    se protiv antibiotika tako to m

    enjaju

    svoj genetski program i postaju o

    tporne

    na njih, a poto meusobno razm

    enjuju

    informacije razmenjuju i pod

    atke o

    slabosti antibiotika, i poto lju

    di raz-

    menjuju bakterije neija zloup

    otreba

    antibiotika moe i na organizam

    dove-

    sti do rezistentnosti na ove lekove

    2. ako se prerano prekine sa tera

    pijom,

    preivee upravo one najsnanije

    i na-

    jotpornije bakterije ako se kori

    ste do

    kraja, obine bakterije se za to

    vreme

    nee stvarati, pa e imunom siste

    mu os-

    tati dovoljno snage tih poslednjih

    dana

    da uniti upravo one najotpornije

    3. kada se koriste antibiotici (i k

    od na-

    jslabije prehlade ili kijavice), imun

    oloki

    sistem se uspavljuje, pogotovo

    to pre-

    hlade i kijavice nastaju uglavnom

    zbog

    virusa na koje antibiotici uop

    te ne

    deluju zato se preporuuju pr

    irodni

    imunotonici poput matinog m

    lea koji

    ne uspavljuju imunoloki sist

    em nego

    ga stalno dre u pozornosti poz

    ornosti i

    budnosti4. antibiotici ne

    mogu stalno da se koriste,

    ali imunoloki sistem se 24 sata b

    ori protiv

    virusa, bakterija i gljivica prir

    odne bio-

    aktivne materije, poput matino

    g mlea,

    jaaju imunitet tako to pods

    tiu broj,

    ivotni vek i afinitet makrofaga

    elija iz

    prve linije odbrane, i ubrzavaju

    stvaranje

    antitela po ulasku virusa u organ

    izam

    5. redovnim korienjem priro

    dnih imu-

    notonika, poput Revite, a antibio

    tika samo

    onda kada je to zaista potrebno

    , potpuno

    se spreava razmnoavanje gljivi

    ce Can-

    dide albicans jedne od naje

    ih pos-

    ledica jake i duge antibiotske ter

    apije, a i

    sam mle smanjuje stopu razm

    noavanja

    ove gljivice

    www.revitaplus.com

    kod osobe koja ga redovno konzumira. To znai da sa Revitom organizam te osobe prirodno postaje otporniji na stresnu situaciju, lake je emotivno doivljava i trpi mnogo manje posledice, koje nisu trajne.

    Prirodni eliksir za nerve iz konice

    Poto dugogodinja upotreba sedativa i anksiolitika moe osla-biti pamenje i otetiti nervne elije, ovde do izraaja dolazi izrazito snano dejstvo matinog mlea na nerve: oseaj mentalne snage, sveine, bolja koncentracija i pamenje, bolji san.

    Istraivanja u poslednjih pet godina otkrivaju da mle podstie i stvaranje novih nervnih elija, a poto je dokazano da se proces obnove modanih elija odvija, praktino, do kraja ivota ( u delovima mozga odgovornim za uenje, pamenje i razvoj linosti), jasna je ogromna dobrobit Revite, ne samo za

    osobe koje redovno uzimaju ove lekove, nego za svakog zdravog oveka. Posebno je atraktivan jedan segment u dejstvu mlea na mozak: podsticanje stvaranje

    sopstvenih hormona zadovoljstva, tzv. endorfina.

    Endorfini su prirodni sedativi i analgetici koje proizvodi i mozak i drugi organi oveka, a 50 puta su snaniji od morfijuma, s tim to ovek ne moe razviti zavisnost na neto to sam proizvodi. S obzirom na injenicu da danas skoro svaki drugi ovek na planeti povremeno ima vee probleme sa raspoloenjem, a depresija je sve prisutnija i kod sve mlaih ljudi, ovo dejstvo Revite, odnosno, matinog mlea, na popravljanje raspoloenja je jedna od najveih prednosti ovog prirodnog napit-ka.

  • www.revitaplus.com 12

    Mesec oktobar bio je obeleen veoma uspenim predavanjima o Revita proizvodima. Zahvaljujui angaovanju menader- skog tima iz Nia koji predvode Sneana Mladenovi, Gordana Doenovi i Cvetanka Brki, u ovom regionu u kome su Alltamedovi predavai prisutni svakog meseca ve vie godina, i ovaj put je puno ljudi u Niu, Knjaevcu i Surdulici imalo priliku da uje najnovija iskustva i efekte matinog mlea.

    Posebno uspene su bile prezentacije u Niu i Knjaevcu sa blizu 40 prisutnih na svakoj. Ono to najvie raduje je prisustvo novih slualaca u oba grada. Na predavanju u Niu saradnici Revite i njihovi gosti imali su priliku da saznaju kako su ljudsko telo i pelinja konica dve najsloenije i najefikasnije prirodne apoteke, i kako matini mle podstie organizam oveka da proizvodi sve neophodne proteine, hormone i neurotransmitere, i to tano onda kada su oveku najpotrebniji. To i jeste ekskluziva Revite i matinog mlea i njihova pred-nost u odnosu na pojedinane vitamine, minerale i lekovito bilje koji se mogu nai u drugim dijetet-skim proizvodima. Posle prezen-tacije, menaderski tim Nia je

    imao sastanak sa direktorkom marketinga, Tatjanom Mujovi Pievi, kome su prisustvovali i Bjanka Mati i regionalni menader za ovaj region, Zoran Bradi i na kome su trasirane dalje aktivnosti u ovom regionu.

    I predavanje u Knjaevcu bilo je dobro poseeno i od strane starih saradnika, i od strane ljudi koji su doli da po prvi put uju o moima Revite. Celo jezgro knjaevake ekipe najaktivnijih saradnika bilo je u sali sa svojim gostima koji su takoe imali priliku da se upoznaju sa moima ljudskog tela u proizvodnji prirodnih analgetika, insulina, hormona, antitela i ostalih kljunih supstanci neophodnih za dobro zdravlje a iju proizvodnju podstie Revita. Nakon predavanja svi prisutni saradnici ostali su na kraem sastanku sa svojom sponzorkom Cvetankom Brki i planirali svoje budue aktivnosti u Sistemu.

    Sponzori iz Novog Sada, pod sigurnim vostvom Nade Miloevi, Branke Cvjetianin, i njihovih najvrednijih saradnica iz menaderskog tima, reili su da ubace u treu brzinu i otvore sezonu pred godinjicu novosadskog centra u novembru. Tako je oko 30-ak saradnika slualo

    Bjanku Mati sa priom o uvenom metabolikom sindromu, skupu problema sa krvnim pritiskom, gojaznou i poremeajem metabolizma eera, holesterola i triglicerida i pravom mestu Revite u redovnoj dijeti ljudi sa takvim problemima. Pre predavanja, direktorka marketinga Altameda Tatjana Mujovi Pievi i izvrna direktorka marketinga Vera Stupar, sastale su se sa proirenim menaderskim timom Novog Sada i zaposlenim u DC Novi Sad, Nikolom Sudakom.

    Oktobarski ciklus edukacije zavren je u Bajinoj Bati, gde je vodea sponzorka Dragica Klisari, takoe, okupila oko 40 slualaca, to vernih saradnika, to novih. Predavanju su prisustvovali i saradnici iz Uica koji su, posle predavanja o padu imuniteta i drugim posledicama stresa i efektima Revite u tim sluajevima, izrazili elju da organizuju predavanje i u svom gradu. Tako je ideja Revite jo jednom pokazala i dokazala da neto to je dobro i korisno lako nae sebi put do onih kojima je to najpotrebnije, a da je Sistem poslovanja Revitaplus najefikasniji nain za to.

    OD niA DO nOvOG SADA

    REVITA

  • 13

    REVITA PROIZVODIREVITA FE

    FOREST BERRIES

    Revita Fe Forest Berries je dijetetski proizvod na bazi liofilizovanog matinog mlea i dvovalentnog

    helatnog gvoa. To je osveavajui, ukusan napitak koji predstavlja dodatak svakodnevnoj

    ishrani. Aromatizovan je prirodnom aromom umskog voa, zaslaen konzumnim

    eerom, obogaen dnevno preporuenim dozama vitamina C

    i prirodnim bojama betainom i antoci janom. Redovnim

    konzumiranjem Revita Fe Forest Berries nadoknauje

    se dnevni gubitak gvoa. Kao dodatak ishrani posebno se preporuuje

    osobama sa poveanim potrebama za gvoem:

    deci u intenzivnom razvoju, trudnicama, dojiljama, osobama

    sa sideropeninom anemijom, ljudima koji se oporavljaju od

    operativnog zahvata, povreivanja i gubitka krvi.Dvovalentno gvoe u Reviti Fe

    Forest berries dobro se resorbuje u organizmu, a matini mle poveava

    procenat njegovog usvajanja, pa je za prave efekte dovoljna mnogo manja doza

    nego to je sluaj sa klasinim preparatima gvoa. Gvoe je u Revita Fe Forest Berries

    helirano proteinima zatieno od oksidacije pa se konzumira kao prijatan napitak, bez

    neprijatnih senzacija tipa munine, gaenja ili metalnog ukusa u ustima.

  • 14

    REVITA ORANGE

    Revita Orange je dijetetski proizvod na bazi liofilizovanog matinog mlea. To je osveavajui, ukusni napitak koji predstavlja dodatak svakodnevnoj ishrani. Aromatizovan je prirodnom aromom narande, zaslaen konzumnim eerom, obogaen C vita- minom i pri- rodnom bojom beta-karotinom. Pre p o r uuje se ljudima svih uzrasta radi jaanja opte konstitucije, imuniteta i poveane otpornosti na stres, posebno deci, omladini, sportistima i ljudima koji su izloeni poveanim umnim i fizikim naporima, kao i zagaenjima u radnom i ivotnom okruenju. Redovno konzumiranje, u optimalnim koliinama (tri ae dnevno, moe i vie) jaa imunitet, otpornost na stres i infekcije i ubrzava detoksikaciju (ienje organizma od toksina i tetnih produkata me-tabolizma), a nakon dueg korienja proiz-voda nastupaju i ostali blagotvorni efekti u organizmu bra regeneracija posle povrede i bolesti, jaanje imuniteta, ublaavanje tegoba prilikom upala i alergijskih stanja, poveanje fizike i mentalne snage, popravljanje raspoloenja i sna.

    Revita Orange je dostupna u razliitim pakovanjima: 12g za 2dl napitka, 200g za 3,2l napitka, 454g za 7,5l napi- tka i 1000 g za 16 litara napitka.

  • www.revitaplus.com 15

    Revita Diet Orange je dijetetski proizvod na bazi liofilizovanog matinog

    mlea. To je osveavajui, ukusni napitak koji predstavlja dodatak svakodnevnoj

    ishrani. Ovaj Revita proizvod je niskokalorian, aromatizovan

    prirodnom aromom narande, za s l a e n p ro te i n s k i m

    zaslaivaem aspartamom, ob o g a en dnevno

    p r e p o r u e n o m dozom vitamina C

    i prirodnim bojama riboflavinom i beta-

    karotinom. Pakuje se u kesice od 9 g to je

    koliina dovoljna za 1,5 litara napitka.

    Posebno je pogodan za dijabetiare, gojazne i

    osobe na redukcionim dijetama jer ima minimum

    kalorija, a u duem periodu konzumiranja i uz adekvatnu

    ishranu, koriguje metabolizam i obezbeuje vie energije,

    veu otpornost na stres, mentalnu snagu i sveinu, koncentraciju

    i p a m e n j e , j a a i m u n i te t i popravlja san i raspoloenje.

    REVITA ORANGE DIE

    T

  • www.revitaplus.com 16

    REVITA ORANGEORIBLETE

    Revita Orange Oribletesu dijetetski proizvod na baziliofilizovanog matinog mlea.

    Oriblete su aromatizovane prirodnom aromom narande, zaslaene eerom i obogaene vitaminom C i prirodnom bojom beta-karotinom. Pakuje se u blistere od po 12 oribleta. Koliina matinog mlea koju sadre dve oriblete jednaka je koliini mlea u tri ae Revita Orange, Revita Diet Orange ili Revita Diet Aplle.

    Veoma su prijatnog ukusa pa ih deca doivljavaju kao bombone. Rado ih koriste i studenti, sportisti i svi ljudi koji imaju sklonost ka estim prehladama gornjih disajnih organa i slabu otpornost desni. Pogodne su za putovanja, sastanke, izlete. Posebno se preporuuju osobama koje iz bilo kog razloga ne mogu da konzumiraju vee koliine tenosti.

  • VI PITATE MI ODGOVARAMO

    Koju koliinu Revite dnevno

    smeju da koriste deca koja

    imaju 12 meseci?

    Odgovor: Revitu moe da pije

    beba od pet meseci - jednu

    kafenu kaiicu na jedan

    decilitar vode dnevno, za

    poetak. Naravno, mnogo je

    bolja varijanta ako majka doji

    bebu, da majka pije Revitu,

    jer beba na taj nain, preko

    mleka, dobija sva neophodna

    antitela, vitamine i minerale

    kao i sve ono to daje matini

    mle. Ponekad se desi da beba

    ima malo redju stolicu - to

    nije nita zabrinjavajue, samo

    posledica toga to se bebin

    vrlo mlad imunitet sree sa

    ovakvim supstancama prvi put

    u ivotu, a prve dve godine

    ivota imunitet bebe ui preko

    hrane i upoznaje se sa razliitim

    nutrijentima.

    Imam terapiju koja se sasto-

    ji od lorazepama od 1mg,

    dva do tri puta dnevno, i

    zolofta, dva puta po pola.

    Htela bih da ponem da pi-

    jem Revitu. Da li mogu da se

    konzumiraju istovremeno,

    bez nekih smetnji?

    Odgovor: Lorazepam je lek

    za smirenje - anksiolitik,

    a zoofolt - antidepresiv.

    Revita ne samo da se ne

    iskljuuje sa ovim lekovima,

    nego moe ublaiti ova tetna

    nus-dejstva, podstai nove

    modane veze i stvaranje

    novih modanih elija, a

    takoe zatititi i jetru koja je

    optereena preradom ovih le-

    kova i koja skladiti u sebe me-

    tabolite (metabolike produkte

    njihove razgradnje). Revita

    zbog mlea ima i detoksika-

    ciono svojstvo, pa e pomoi

    jetri da neto od tih metabolita

    izbaci iz organizma.

    Interesuje me da li u vaim proizvodima ima glutena?

    Odgovor: Osobe koje pate od oboljenja zvanog celijakija, imaju uroenu preoseljivost na gluten, koja je genetski predisponirana i moraju da izbegavaju ovu supstancu u svojoj ishrani jer im moe izazvati velike zdravstvene probleme. Ni u jednom od Revita proizvoda se ne nalazi gluten, tako da ih osobe sa ovim problemom mogu bezbedno konzumirat i . Poto imaju strogu dijetu koja podrazumeva izbacivanje iz jelovnika brojnih namirnica koje sadre gluten, matini mle e im pomoi ne samo jaanjem imuniteta i organizma uopte, nego i poveanjem usvojivosti hran-ljivih materija, tako da mogu zadovoljiti svoje energetske potrebe uprkos ogranienoj ishrani.

  • PSiHOLOGiJA i KOMuniKAciJA

    www.revitaplus.com 18

    Ova t v r d n j a b a r d a psihoanalize, Karla Gustava Junga, i roko je nauno prihvaena i bacila je novo svetlo na smisao ivota sva-kog oveka ponaosob. Ona polazi od injenice da se svaki ovek rodio sa sopstvenom sudbinom i predodreenou da ispuni svoj ivotni zadatak kroz proces koji se u njemu odvija od poetka do kraja ivota i koji je nazvan putem inidividuacije ili razvoj linosti.

    I neprilike su deo razvoja

    To je proces u oveku koji se odvija sam od sebe, u predelu nesvesnog proces putem koga ovek proivljava svoju uroenu l judsku prirodu, kako Mari fon Franc slikovito objanjava. S obzirom na to da je proces i n d i v i d u a c i j e vrlo lian i

    n e m i n o v a n , o v e k u s e p r e p oruuje da mu se ne opire i da ne r a z m i l j a u okvirima onoga to on misli da bi trebalo da uini ili to se uopteno smatra isp r a v n i m i t o j e r a d io neko drugi, nego da slua svoje unutranje impulse koji dolaze iz unutranje totalnosti ili Jastva koje od njega trai da neto uini u odreenoj situaciji.

    U tom smislu ovek ne treba da se ljuti ili oajava kad ga u ivotu snalaze neprilike, iskuenja i opsedaju neprilini ljudi jer su to sve naini pomou kojih se ispoljava njegova prava vrednost i razvijaju njegovi lini potencijali kao linosti. To je jedini nain na koji

    ovek moe otkriti i spoznati svoje skrivene potencijale, a potom ih usavriti i pretvoriti u iskustvo. Iskustvo i znan-je pomou kojih e lake savladavati nova ivotna znanja i vetine koje raaju samopouzdanje i sposobnost da se sledei izazovi lake i bre savladaju.

    Reenja su skrivena u nama

    Svaki ovek tei ka jedin-stvenom i kreativnom sa-moostvarenju kroz proces individuacije u kome ovek non-stop traga i pronalazi reenja koja nisu poznata nikome, koja su najprimere-

    PROCES INDIVIDUACIJE Klasici psihologije

    PuTuSPEHA

    Jednostavno ispunjenje vlastite sudbine je najvei ljudski uspeh

  • www.revitaplus.com 19

    PuTuSPEHA

    Jedan lep i skladan odnos, pun uzajamnog potovanja i simpatije, moe poveati otpornost oba oveka na stres i mik-robe, i obratno odnos pun mrnje delovae kao otrov, i na imunitet, i na vitalne funkcije, i uiniti da ceo organizam bude podloan bolestima i preranom starenju. Tako je jedno staro pitanje kako stres zaista slabi imunitet konano dobilo odgovor. A svi bioloki inioci koji uestvuju u socijalnoj komunikaciji i utiu na telo objedinjeni su jednim imenom u socijalni mozak.

    Nova neuroloka otkria pokazuju da, im ponemo da razgovaramo sa nekim, na mozak se, bukvalno, prikopava na mozak te osobe, a kad se komunikacija zavri, sledi najatraktivniji moment: oba mozga ostaju trajno promenjena posle nje! Ovo neverovatno otkrie je jasno pokazalo koliko je bitno obratititi panju na komunikaciju i na kolorit socijalnih veza koje stvaramo. Ono to je takoe dobro to je neuroplastinost mozga njegova sposobnost da se menja do kraja ivota.

    Upravo je neuroplastinost

    tzv. socijalnog mozga najvea, to uliva nadu da i ovek koji je proiveo teak ivot i preao, recimo, ezdesetu, i na koga su problematine socijalne veze ostavile velike negativne posledice, moe to da popravi: nova, pozitivna iskustva ine da ona stara izblede ili ak i potpuno izbriu ve utabane staze nekadanjeg stresa i ogorenja. Naunici su, naime, utvrdili da se socijalni mozak stalno menja i podeava na ljude sve do kraja ivota i tako nam omoguava da pronaemo i trajno uspostavimo najbolju strategiju u komuniciranju. Upravo ovim stalnim reoblikovanjem socijalnog mozga moemo stii do boljeg razumevanja drugih ljudi, a neuroanatomska istraivanja pokazuju da u mozgu postoje posebne mo d a n e e l i j e t z v. vretenaste elije koje su predodreene samo za tu aktivnost.

    Dr Danijel Goleman i Dr Riard Dejvidson

    SiSTEM POSLOvAnJA REviTAPLuS

    OTKRIE SOCIJALNOG MOZGAnija njemu kao linosti i u kojima on najbolje pliva to znai da je neophodno da se svako bavi onim za ta prirodno ima najvie predispozicija, a ne onim to bi moda eleo i to smatra da je cenjeno. injenica je da svako mora da uini neto drugo, neto to je iskljuivo njegovo vlastito, kako kae Jung. A to se nalazi duboko u njemu i sva ivotna iskuenja samo su nain da do toga doe i spozna ko je i ta ume.

    Otk r ie dubokog zdenca nesvesnog u oveku jedno je od najveih otkria XX veka. Negde na samom dnu svoga bia, ovek obino zna kuda treba da ide i ta treba da radi, kae Jung i dodaje da ovek esto ne eli da prizna da taj zdenac nesvesnog koj e t a k o e s t o d o n o s i o d l u k e u m e s t o s v e s n og racia, uopte postoji u njemu. ovek to ne priznaje i l i porie zato to priznanje nesvesnog dubokih nepoznatih, primitivnih delova sopstvene psihe znai ne samo da postoje neki runi delovi nae linosti, koji nam se ne sviaju, nego i da smo samo mi, i jedino mi, odgovorni za te delove i njihovu p r o m e n u n a b o l j e i , s a m i m , t i m i n a u p r o m e n u u b o l j e i moralnije bie.

  • www.revitaplus.com 20

    Revita je postala obavezni deo je l o v n i k a j o j e d n e e k i p e mladih sportista. Naime, Altamed i S p o r t s k a a k a d e m i j a Hadid iz Novo Pazara, iji je vlasnik Sead Halilagi, ime dobro poznato u fud b a l u i n a prostorima Srbije, i u Turskoj, potpisali su ugovor o dugoronoj saradnji i zajednikom na s t u p u . U o k v i ru ove mlade Akademije postoji kola fudbala iji su polaznici deaci od 8 do 11 godina. Gospodin Halilagi kae da je u Reviti odmah prepoznao ono to je ovim poletarcima neophodno i kada je u pitanju njihov razvoj i dobra forma i kondicija, posebno po pitanju energije za njihove miie i kvalitetnog izvora gvoa koje gube intenzivnim treninzima, u periodu najintenzivnijeg rasta i psihofiziolokog razvoja. Posebna simbolika ove saradnje krije se u nazivu ove mlade akademije koji, prevedeno sa turskog, znai gvoe.

    Da li e budui mali fudbaleri biti jaki i zdravi kao gvoe, pokazae narednih est meseci. Njihov trener odredio je da e deaci prva tri meseca konzumirati po jednu dozu Revite Orange od pola kilograma i po jednu dozu Revita Fe Forest Berries, a naredna tri meseca nastavie samo sa Revita Orange.

    Saradnja Altameda i Hadida poela je na turniru koji je Sportska kola Hadid orga-nizovala u saradnji sa kolom Bratstvo iz Novog Pazara iji je direktor takoe vlasnik kole za mlade koarkae. Tako je jedan od prvih jesenjih dana, lepih i sunanih, iskorien za nadmetanje ak devet kolskih ti m o v a m l a d i h f u d b a l e r a , a Revita je svojim proizvodima nagradila najboljeg fudbalera turnira, golmana i pobedniki tim, a svi uesnici su imali pri-l iku da popiju po neku au za vreme turnira. Turniru su, ispred Altameda, pr isust vovale Vera

    Stupar, izvrni direktor marketinga,

    i B j a n k a M at i , d i p l o m i ra n i biolog i struni konsultant.

    Za m a l e f u d b a l e r e , n j i h o v e rod i t e l j e k a o i z a s v e o s t a le zai n t e r e s o v a n e , p o z a v r e t k u turnira bilo je organizovano predavanje o svojstvima Revite i efektima matinog mlea, sa naglaskom na znaaj ReviteFe za mlade sportiste. Altamedovog biologa vrlo paljivo su sluali svi mali polaznici kole fudbala Hadid, kao i njihovi roditelji i njihovi prijatelji oko pedeset ljudi u prelepom ambijentu fitnes centra u sklopu Hadida. Interesovanje za Revitu je bilo vrlo veliko o emu su svedoila brojna pitanja nakon predavanja.

    SiSTEM POSLOvAnJA REviTAPLuS

    MLE i GvOE za maleGvOZDEnEmomke

    Revita u sportskoj koli Hadid

    Mali fudbaleri nagraeni Rev

    ita paketima