Iako e se ovaj prirunik nalaziti u ginekolokim ordinacijama, dakle, dostupniji enama, veina injenica i saveta koje ovde moete pronai odnosi se na oba pola. Ne zaboravite da su mukarci i ene u svemu ravnopravni partneri, i jednako snana podrka.

Stres i sterilitet. Ako malo bolje razmislimo, ove dve stvari idu jedna uz drugu, meusobno se podravaju i odravaju. Nije nepoznanica da je stres jedan od glavnih uzronika svih oboljenja dananjice. Ali se postavlja pitanje ta je stres zapravo i kako se od njega zatititi? Savremeni ivot je prepun stresnih situacija koje vrebaju na svakom koraku. Ukoliko dopustimo da svaka stresna situacija utie na nas svom svojom jainom, prei emo u stanje poznato kao anksioznost, to jest, stanje teskobe i napetosti. Anksiozno stanje nam onemoguava normalno funkcionisanje, realno sagledavanje stvari i slabi imuni sitem, ime ozbiljno ugroava nae zdravlje.

Kako se zatititi od stresa? Stopostotna zatita ne postoji, ali ono to moemo da uradimo kako bismo smanjili uticaj tetnih posledica stresa jeste PRIPREMANJE I PREDVIANJE SITUACIJE!

U pravu ste ako pomislite ne moe se sve predvideti: Tano! Ipak, postoje stvari koje se mogu unapred isplanirati i na osnovu kojih moete razviti plan pomou koga ete smanjiti uticaj stresora, i pripremiti sebe za aktivnu borbu.

I ta sad kad sam smanjla stres? Smanjenje stresa direktno utie na smanjenje straha! Treba izrei jednu injenicu, na koju se ne obraa dovoljno panje: strah izazivaju nepoznate situacije. Kada ne znamo odgovor na pitanje, u ovom sluaju konkretno: Zato ne mogu da ostanem u drugom stanju?, kod nas to automatski budi strah, napetost i zbunjenost koji se smenjuju, pravei zaaran krug koji koi napredak i ostvarenje jedne od njlepih elja- ostvariti se kao roditelj.

U tim trenucima imate hiljadu pitanja, hiljadu briga, rastrzani ste na mnogo strana, sluate razne prie, koje ak i nemaju slinu osnovu. Vie ne znate kome da verujete i troite svoju energiju na nepotrebne stvari. Pored svega, treba vam osoba kojoj ete verovati, koja e imati autoritet i iskustvo, kao i obrazovanje da va problem rei, da vam prui odgovore i pomogne. Tada se najee javlja i jedna konkretna ideja: poseta ginekologu.

Uvod

ta da pitam ginekologa? 3

Reili ste, obratiete se lekaru za pomo. Za veinu ena, to znai priznavanje problema. Zavisno od samog karaktera, za neke to znai poraz, dok druge to vide kao poetni korak u aktivnoj borbi za ostvarenje svog cilja. ene koje na ovaj nain sagledavaju odlazak kod ginekologa imaju mnogo vee anse za uspeno leenje i pozitivan ishod. Kako biste na to bolji nain isko-ristili vreme koje imate kod ginekologa, pre same posete odredite svoje prioritete i definiite svoja pitanja. Ne trudite se da zalazite u detalje, jer ete tako izgubiti dragoceno vreme i energiju. Pre pregleda, obratite panju na sledea pitanja:

Pitanje pripreme: Pre nego to odete kod svog ginekologa, razmislite o emu elite da razgova-rate i unapred pripremite pitanja koja elite da postavite. Pred sam pregled, zapamtite dan svog poslednjeg ciklusa, poslednjeg odnosa. Raspitajte se o istoriji bolesti vae i suprugove porodice. Ako doete spremni na pregled, izbei ete stres koji bi se u vama javio, ukoliko bi vas neka od ovih pitanja zatekla.

Pitanje intimnosti: Ne traite u svom doktoru prijatelja! Uvek imajte na umu da je on lekar specijalista, kao i svaki drugi. Teko je odupreti se toj elji za zbliavanjem, kada ste na ovom

pregledu najranjiviji, najotvoreniji. Potrebno je da odgovorite na najintimnija pitanja, ali uvek pokuajte da ostanete objektivni i saeti. Ne idite u irnu, jer tako troite, prvenstveno svoje, dragoceno vreme. Od zdravstvenih radnika se zahteva visok stepen objektivnosti, kako bi mogli da racionalno sagledaju sluaj i donesu adekvatnu odluku pri izboru leenja. Doza empatije od strane lekara prema pacijentu je obavezna, ali se ne sme stvarati subjektivni odnos izmeu lekara i pacijenta. Kada se emocije umeaju u profesionalnu sferu ivota, ozbiljno mogu da ugroze etinost i objektivnost u radu. Upravo se iz ovih razloga preporuuje da se za ginekologa bira osoba koja nije u prijateljskoj, emotivnoj ili rodbinskoj vezi sa pacijentom.

Pitanje vremena: Svaki ginekoloki pregled ima odreeno vreme trajanja. Ukoliko se kod svog ginekologa zadrite 10-15 minuta, ne znai da ste zanemareni. Imajte na umu da vi niste jedini pacijent tog dana, da pregled ne moe da traje itavu venost, da ginekolog postavlja pitanja ciljano, saeto i samo ona na koja ne moe da dobije odgovor iz samog pregleda ili laboratori-jskih rezultata. Pitanja slue kako bi se povezale injenice koje su ve vidljive. Naravno, ovo vreme

moete iskoristiti da se i vama objasni ono to nije jasno. Kada doe i red za to drite se jednog pravila: SAETOST. Nema potrebe da se optereu-jete detaljima, mogu samo da vas zbune i bespo-trebno uplae. Probajte da sagledate stvari iz to jednostavnijeg ugla i skoncentriite se na savete i uputstva koje vam daje ginekolog.

Pitanje strunosti: Uvek se vodite injenicom: merilo strunosti nije broj izgovorenih medicinskih termina na latinskom u minuti. Strunjak je onaj lekar koji je u stanju da postavi dobru dijagnozu, jasno objasni tok leenja i prui adekvatne savete pacijentu uz dozu empatinosti.

Pitanje isekivanja: Moda i najtee pitanje. Treba prebroditi period izmeu dva pregleda, vreme isekivanja rezultata. Koliko god teko bilo, pokuajte da ne analizirate i tumaite rezultate iz laboratorije na svoju ruku. Ne moete postati strunjak itajui forume i sami tumaiti referentne vrednosti. Za to je, osim poznavanja teorije (do koje nije tesko doi, naroito u eri interneta) potrebno praktino iskustvo, koje poseduje va ginekolog. Suoavanje sa rezul-tatima koji su van okvira normalnih vrednosti izaziva stah, napetost, depresiju, nesigurnost, a

vrlo esto je dovoljna rutinska terapija da se oni vrate u normalu. Zato onda sebe izlagati takvim negativnim faktorima?

Pitanje oekivanja: ta na kraju oekivati od gine-kolokog pregleda? Instant reenje? Nikako. Za prave stvari je potrebno vreme, trud, odricanje. Ginekoloki pregled treba da predstavlja jedan vrst temelj za adekvatno reavanje problema: otkrivanje uzroka neplodnosti i putokaz za dalje leenje. On treba da bude objektivan pokazatelj vae reenosti da se uhvatite u kotac sa proble-mom i reite ga.

Ako na vreme preduzmete ove korake, omo-guiete smanjenje napetosti, znaete kako da prebrodite neizvesnost i smanjite iscrpljenost. Biete zatieni od stresa i moi ete da usmerite svoju energiju na produktivne stvari. Moi ete da reavate probleme iz drugih sfera vaeg ivota, koji takoe mogu imati ogroman uticaj na vae psihiko stanje, koje je inae neodvojivo od fizikog. Imaete vie vremena za sebe i parnera, i rastereeni ete moi da uivate u stvarima koje vas ine srenim. Odatle ete opet crpeti energiju koja vam je potrebna za ostvarenje vaeg cilja, to predstavlja pozitivan, nepresuni zaarani krug snage potrebne za savladavanje prepreka.

4 ta da pitam ginekologa? ta da pitam ginekologa? 5

Pre odlaska ginekologu i postavljanja bilo kakvih pitanja, morate biti pripremljeni da date odreene odgovore koje e vam doktor postaviti. Vreme koje je izdvojeno samo za vas gledajte da to korisnije iskoristite, a ne da ga troite na razmiljanje i preturanje po torbi za planerima i podsetnicima. Pomozite vaem ginekologu da lake i bre dodje do dijagnoze, pratite vae telo. Ovulacija sama po sebi izaziva odreene promene koje moete pratiti sami kod kue, pre odlaska kod ginekologa, a koje ginekologu mogu biti od koristi prilikom postavljanja dijagnoze. Ove promene se mogu detektovati odreenim testovima.

Rano ujutro telesna temperatura tela zavisi od hormona. Ako svako jutro, im se probudite, izmerite temperaturu pomou preciznog termometra (nazvanog bazalni telesni termometar), primetiete da je vaa temperatura

neto via tokom druge polovine mesenog ciklusa. Ova mala promena temperature se javlja posle ovulacije.

Test predskaziva ovulacije moe da predvidi oslobaanje jajne elije preko urina. Urin test proverava visok nivo luteinizirajueg hormona. Pozitivan test blizu sredine ciklusa znai da ste, verovatno, nedavno ovulirali ili ete ovulirati uskoro. Test koji predskazuje ovulaciju je komplet koji je dostupan u veini apoteka, a moe se izvriti i u vaem domu.

Takoe, moete pratiti promene vaginalnog sekreta koje se deavaju za vreme ovulacije. Neke ene su u stanju da protumae promene u izgledu vaginalnog sekreta kao znak hormonskih promena koje pokazuju da je dolo do ovulacije.

Sve ovo mogu biti korisne informacije za vaeg ginekologa.

Vana je priprema

6 ta da pitam ginekologa? ta da pitam ginekologa? 7

krvarenje svakog meseca, jer postoje ene koje imaju redovnu menstruaciju na 30-35 dana. A takoe postoje i one ene kod kojih je ciklus redovan na 22 dana pa se esto deava da one u toku jednog meseca menstruaciju imaju dva puta, ali to je i dalje redovna menstruacija. Ne dajte se zbuniti oko toga i gubiti vreme na bespo-trebno objanjavanje.

5. Koliko je krvarenje obilno?

U par rei opiite krvarenje, bez potrebe da opisujete svaki dan ponaosob, jer je potpuno normalno da se koliina krvarenja razlikuje po danima.

6. Da li bolujete od neega?

Misli se na bolesti od znaaja za infertilitet, poput oboljenja titaste lezde, eerne bolesti, po-vienog krvnog pritiska, izraene malokrvnosti, poremeaja zgruavanja krvi, nekih naslednih bolesti. Nema potrebe da gubite vreme na nabrajanje bolesti koje ste preleali u detinjstvu. Ukoliko lekar misli da je potrebno da vas pita za odreenu bolest, on e to i uiniti.

7. Da li je do sada bilo trudnoa?

Ukoliko je bilo, kratko odgovorite koliko i kako su zavrene.

ta pita ginekolog?

Prvo pitanje koje e vam ginekolog najvero-vatnije postaviti je: Kada ste dobili prvu menstruaciju? Prva menstruacija se najee dobija u osnovnoj koli i ena zaboravi kada se to desilo, te bude iznenaena ovim pitanjem.

1. Kada je bila poslednja menstruacija?

Veina ena za datum poslednje menstruacije navodi poslednji dan krvarenja, to je netano. Datum poslednje menstruacije je, zapravo, prvi dan krvarenja u poslednjem menstruacionom ciklusu koji ste imali. Moete poneti i kalendar menstruacija, ukoliko ga vodite, a smatramo da bi trebalo.

2. Koliko traje ciklus?

Mentruacionim ciklusom se rauna period od prvoga dana krvarenja do narednog krvarenja. Normalno je da traje od 22-35 dana, najee 28 dana.

3. Koliko traje krvarenje?

Normalno menstrualno krvarenje traje od 3-7 dana.

4. Da li su ciklusi redovni?

Ovo, u stvari, znai: Da li uvek, to jest, najee dobijate na odreeni broj dana?. Ne da li imate

8 ta da pitam ginekologa?

Ako imate analize koje ste do sada uradili, pri-premite ih po datumima. Nemojte zatrpavati lekara mnogobrojnim papirima, jer, to je vie papira, manje e se zadrati na svakom od njih. Trudite se da razdvojite bitne, kao to su otpusne liste od eventualnih operacija, laparoskopije, HSG-a, potom najnovije hormonske analize, laboratorijske analize i briseve; od nebitnih, kao to su stari brisevi i stare laboratorijske analize. Ukoliko uzimate bilo kakvu terapiju, zapiite na papir da biste mogli proitati ili pokazati vaem ginekologu. Ponesite spermogram i spermoku-turu vaeg partnera. Ginekologu e to pomoi u traenju uzroka infertiliteta.

Sve ete to uraditi sa jednim ciljem- da vie vre-mena ostavite za vaa pitanja i dobijanje eljenih odgovora!

Nakon obavljenog razgovora sa vama, i pre-gledane dokumentacije koju imate, sledi gine-koloki pregled. Ginekolog e na prvom pre-gledu uraditi bimanuelni pregled, ultrazvuk i kolposkopiju. Takoe e uzeti bris za citoloku dijagnostiku (PAPA test), cervikalni i vaginalni bris. Tom prilikom e ustanoviti da li postoje neke anatomske i eventualno funkcionane promene na vaim genitalnim organima.

Nakon svega toga, ginekolog donosi odreene zakljuke i predlae eventualnu dopunu dijagnostike. Tada dolazimo do momenta kada se veina ena zbuni.

Analize

10 ta da pitam ginekologa? ta da pitam ginekologa? 11

est uzrok neplodnosti kod mukaraca mogu biti varikocele, proirenje vena unutar skrotuma (kesa u kojoj su smeteni testisi) koje zagrevaju testise i utiu na broj i oblik spermatozorida.

6. Koliko vremena je potrebno za postavl-janje dijagnoze?

Vreme za uspostavljanje tane dijagnoze je indi-vidualno.

7. Koliko dugo e trajati leenje?

Ni na ovo pitanje ne moete dobiti uoptenu procenu, jer trajanje leenja zavisi od toga ta je potrebno leiti. Kada lekar doe do uzroka infertiliteta, moete dobiti i precizniji odgovor po pitanju duine leenja.

8. Na osnovu dosadanjih rezultata, koje su opcije za leenje uzroka mog inferti-liteta?

Leenje zavisi od uzroka neplodnosti. Neki uzroci neplodnosti se odstranjuju operativnim putem, drugi pak medikamentoznim, a poneki i korigo-vanjem dosadanjeg naina ivota.

Takoe postoje i asistirane tehnike oplodnje, a to su:

1. Unutarmaterina inseminacija postupak u kojem se spermatozoidi ubacuju direktno u matericu. Sperma se uzima od mukarca nakon to on ejakulira, a potom se, nakon obrade, ubacuje u matericu pomou specijalnog katetera.

2. Vantelesna oplodnja (VTO, u ranim danima postupka poznata i kao beba iz epruvete) zasniva se na oplodnji jajne elije spermatozoidom u laboratoriji, a potom se oploeni embrioni ubacuju u matericu. Unutar materice moe biti vraeno vie embriona, ali sam postupak VTO nije garancija da e do trudnoe doi. Ponekad e se vie od jednog embriona implantirati u matericu, to rezultira bli-zanakom ili vieplodnom trudnoom. VTO procedura prvo zahteva tretman hormonima.

materine duplje i otkriva probleme, kao to su polip ili druge varijacije u obliku i izgledu materice. Boja protie i kroz jajovode i moe otkriti probleme poput delimine ili potpune blokade jajovoda, to se, inae, ne moe utvrditi ultrazvunim pregledom.Histeroskopija i laparoskopija su hirurke procedure koje obavlja ginekolog. Oba postupka koriste malu video kameru da bi se videli karlini organi. Va ginekolog moe da vidi unutranjost materice tokom histeroskopije. Moe da uradi biopsiju i u nekim sluajevima moe ukloniti polipe, fibroide ili oiljke. Laparoskopija omoguava vaem lekaru da vidi spoljanjost materice, kao i da ispita vae jajnike i jajovode. Ponekad je mogue ukloniti ciste ili oiljke na jajnicima pomou laparoskopije. Takoe se laparoskopijom moe proveriti i prohodnost jajovoda i otkloniti eventualni problem.

3. Da li se lo rezultat analize moe korigo-vati odreenim procedurama ili tera-pijom?

Ovo dosta zavisi od uzroka koji je doveo u konk-retnom sluaju do loih rezultata. Samo sazna-vanje da su rezultati loi, ve je uvod u leenje infertiliteta, koje se prilagoava konkretnom uzroku neplodnosti.

4. Da li uredan nalaz znai da je sve u redu ili ete raditi nove analize?

Ako lekar utvrdi da nema nikakvih nepravilnosti u nalazima koji su do tad uraeni, a i dalje postoji problem, traga se dalje za uzrokom. Taan sledei korak odreuje se individualno.

5. Da li e i partner raditi dodatna testi-ranja?

Mukarci, po prirodnom stanju stvari, kasnije od ena mogu da postanu roditelji, ak u svojim 40-im i 50-im godinama. Oni nemaju iste probleme sa plodnou koje ene imaju u toj starosnoj dobi.

Uzrok neplodnosti kod mukaraca je lo spermo-gram, koji moe biti prouzrokovan hormonskim disbalansom, povredom, boleu ili lekovima. Lo nain ivota, kao i konzumiranje alkohola i cigareta mogu uticati na kvalitet sperme, ali su oni vie sekundarni faktori.

Najee pitanje Da li je sve u redu? je preiroko i na njega ne moete dobiti pouzdan odgovor. Ispravnije bi bilo pitati:

1. Da li ste primetili da neto odstupa od uobiajenog nalaza?

Ukoliko je odgovor potvrdan sledea pitanja mogu biti: Da li to utie na tei ostanak u drugom stanju? Kako se moe korigovati i koliko je uspeno leenje? Da li postoje razliite vrste leenja i koja vrsta je za mene preporuljiva?

Takoe, korisno je da u razgovoru s ginekologom razjasnite ta ete dobiti dopunskom dijagnosti-kom, i do kog zakljuka va lekar oekuje da e doi na osnovu traene analize. Ukoliko va lekar trai dopunsku dijagnostiku, detaljno se informiite o sledeim stvarima:

2. ta predlaete od dopunske dijagnostike radi otkrivanja uzroka infertiliteta?

Dopunska dijagnostika najee poinje sa brise-vima na Hlamidiju, Mycoplasmu i Ureaplasmu. Potom sledi analiza hormona. Osim polnih hormona, ginekolog e vam najverovatnije traiti hormone titaste lezde, koji bitno utiu na reproduktivnu sposobnost. Potom prolaktin, ija visoka vrednost moe blokirati ovulaciju. Pored ovih testova, ginekolog moe traiti i test optereenja eerom i insulinemije, na osnovu ijih vrednosti se moe doneti zakljuak o poli-cistinim jajnicima. Iako vam se moe uiniti da ove analize ba i nemaju veze za infertilitetom, varate se.

Drugi testovi koji se koriste da bi se ispitao uzrok neplodnosti ispituju fiziku strukturu karlice.

Histerosalpingogram (HSG) je rendgenski snimak, uraen tako to lekar ubacuje kontrast u upljinu materice, a potom kontrast naglaava oblik vae

ta je ono to ete vi pitati ginekologa?

12 ta da pitam ginekologa? ta da pitam ginekologa? 13

Merck Serono is a division of Merck

Remek-dela koja stvaramo zajedno

Najvee nedoumice postoje kod tumaenja hormonskih analiza.

1. Da li se poremeaj hormona moe korigovati?

Moe, tako to, nakon utvrivanja uzroka, lekar uvodi odgovarajuu terapiju, koja nije nuno vezana za polne hormone i zavisi od konkretnog nalaza. Tako vam, na primer, moe biti udno ako lekar predloi lek koji se koristi u terapiji dijabetesa, a vi se leite od infertiliteta.

2. Ukoliko mi se uvede klomifen citrat koliko dugo u ga uzimati i kada se prelazi na sledeu terapiju ukoliko terapija ovim lekom ne uspe?

Preporuka je da terapija traje do 6 meseci, maksimalno, mada e na to najvie uticati va ginekoloki nalaz.

3. Kolika je uspenost klomifenske terapije i koji su neeljeni efekti?

Klomifen citrat stimulie oslobaanje hormona neophodnih za izazivanje ovulacije. Ova terapija se uobiajeno primenjuje u toku pet uzastopnih dana u ranom periodu menstrualnog ciklusa, u toku tri do est mesenih ciklusa. Moe biti potrebno nekoliko ciklusa kako bi se pronala prava doza koja stimulie ovulaciju. Nakon to je ta doza odreena, ena e nastaviti da uzima ovaj lek u toku jo najmanje tri ciklusa. Uko-liko ne zatrudni nakon est ciklusa, verovatno je da dalja terapija klomifen citratom nee biti uspena. Postoje ogranieni dokazi da klomifen citrat poveava verovatnou za zaeem kod parova koji pate od neobjanjene neplodnosti. Klomifen citrat moe biti od najvee koristi kada se koristi kako bi se proizveo vei broj jajnih elija pre podvrgavanja postupku vantelesne oplodnje.

Od ukupnog broja ena iju neplodnost uzrokuje iskljuivo neredovna ovulacija ili njen potpuni izostanak, njih oko 80 odsto e ovulirati uz ovu terapiju.

Najvee nedoumice

Propratne pojave upotrebe klomifen citrata ukl-juuju:

hiperstimulaciju jajnika, u rasponu od blage, sa uveanim jajnicima i nela-godnostima u regionu stomaka, preko umerene, koja dodatno uzrokuje i muninu, povraanje i kratak dah, pa do teke i po ivot opasne;

valunge;

iritabilnost;

muninu, stomane bolove;

glavobolje;

osetljivost dojki;

zamuen vid;

gubitak kose (vrlo retko);

4. Da li je potrebno da uzimam vitamine?

Dodatno uzimanje vitamina ne bi trebalo da kodi, ukoliko se ne prekorauju propisane doze, ali vano je naglasiti da oni ali nisu zamena za redovnu i uravnoteenu ishranu.

5. Kada je vreme da se odluim za vantelesnu oplodnju?

Vreme se odreuje individualno. Kod nekog se odmah ide na tu opciju, ako se utvrdi da ostale metode leenja ne bi imale efekta, na primer, kod spermograma za koji lekar proceni da se ne moe korigovati.

6. Da li su moje godine bitne?

S obzirom da se ene sve kasnije odluuju za trudnou, ukuliko ste i vi jedna od njih, pitajte ginekologa da li e to uticati na ostanak u drugom stanju. On vam ne moe dati pouzdan odgovor bez odreenih analiza, ali e Vam maker pojasniti neke stvari i smanjiti vae strahove.

Ukoliko do trudnoe ne dolazi i pored primene terapije, parovima se najee predlae vantelesna oplodnja. Za odlazak ginekologu radi konsultacija oko VTO, potrebno je da se pripremite, jer e vas svi termini dodatno zbuniti. A zbunjenost i nepoznanice dodatno pospeuju stres.

14 ta da pitam ginekologa? ta da pitam ginekologa? 15

Pitanja vezana za postupak vantelesne oplodnje:

1. Kakva je hormonska priprema za vantele-snu oplodnju? Kakav e biti protokol stim-ulacije i ta to znai?

U svakom prirodnom ciklusu pone da raste oko 30 folikula (jajnih elija), ali se u jednom trenutku izdvoji jedan od njih, koji nastavi da raste tako da obino dozre i oslobodi se samo jedna jajna elija. Kako je ideja leenja neplodnosti da se poveaju anse za zaee, u toku postupka se daju lekovi koji e pomoi (stimulacija ovulacije ili kontrolisana hiperstimulacija jajnika), da poraste vie folikula i da se na taj nain dobije vie jajnih elija. S tim ciljem se koriste tablete klomifen citrata i inhibitora aromataze ili injekcije humanog menopauzalnog gonadotropina (HMG) ili folikulostimulirajueg hormona (FSH). Izbor terapije je individualan i u skladu sa godinama, konstitucijom, hormonskim statusom, ultrazvunom slikom jajnika, kao i prethodnim iskustvima u leenju neplodnosti.

Lekovi za stimulaciju ovulacije se obino kombinuju sa lekovima iz grupe koju zovemo agonisti ili antagonisti. Oni omoguuju ujednaeniji rast folikula i time kvalitetnije jajne elije, a ujedno i spreavaju prevremeno pucanje folikula.

Nekada postupku vantelesne oplodnje pre-thodi period tokom koga e vam se savetovati da uzimate kontraceptivne pilule, sa idejom da

se jajnici pripreme za postupak. Pilule preve-niraju pojavu cisti na jajnicima, regrutuju i uni-formiu folikule koje emo stimulisati.

2. Koje su komplikacije i koliko se esto javl-jaju?

Kao i kod bilo kog invazivnog postupka, i u postupku VTO postoje neki rizici kojima ste izloeni. Najee komplikacije su hiperstimu-lacioni sindrom (OHSS), viestruka trudnoa ili komplikacije prilikom aspiracije jajnog folikula.

U cilju postizanja boljih rezultata leenja u postupku vantelesne oplodnje, sprovodi se hormonska stimulacija jajnika, kako bi dolo do razvoja velikog broja jajnih folikula i dobijanja to veeg broja jajnih elija. Kao komplikacija te terapije moe da se razvije ovarijalni hiperstimulacioni sindrom, koji se klasifikuje u tri stepena, prema klinikim simptomima i laboratorijskim analizama: laki oblik, srednje teak i teak oblik OHSS. Kod lakog oblika OHSS-a dolazi do uveanja jajnika, oseaja munine, povraanja, napetosti trbunog zida i lakih bolova u malom trbuhu. Simptomi ne zahtevaju nikakvu dodatnu terapiju, ve se posle desetak dana sami povlae.

U sluaju srednje tekog oblika OHSS-a jajnika je vei od 7 cm, sa veim brojem cista. Javljaju se intenzivniji bolova u maloj karlici i slobodna tenost u trbunoj duplji. Neophodno je uraditi analize krvi, elektrolita i odrediti nivoe ukupnih proteina. Ukoliko postoji elektro-

Vantelesnaoplodnja

16 ta da pitam ginekologa? ta da pitam ginekologa? 17

litni disbalans, poremeaji u koliini ukupnih proteina neophodna je hospitalizacija. Najtei oblik OHSS-a javlja se relativno retko, jedan sluaj na 200 indukcija ovulacije, i predstavlja komplikaciju kod koje, pored enormnog poveanja jajnika sa cistama koje u promeru imaju preko 3 cm, dolazi do dehidratacije, izliva vee koliine tenosti u trbunu duplju i plunu maramicu. Dolazi do hemokoncentracije sa moguom pojavom tromboza arteriola bubrega, smanjenjem izluivanja mokrae, tekim oblicima elektrolitnih i proteinskih disbalansa. U sluaju pojavljivanja ovog oblika komplikacije, neophodna je hospitalizacija zbog intenzivnog nadzora i terapije.

Ove komplikacije su mogue kod svih ena kod kojih se vri indukcija ovulacije, ali su njoj naroito sklone ene sa policistinim jajnikom i ene sa malom telesnom teinom.

OHSS moe da se sprei tako to se redovno meri nivo estradiola, a ako on prelazi svoju granicu, potrebno je smanjiti unos lekova za stimulaciju dok se ne dostigne norma-lan nivo. U nekim sluajevima, moe doi do rizika otkazivanja procesa vantelesne, ako

ena ne reaguje dovoljno na lekove ili ne proizvodi dovoljan broj folikula. To znai da se preuzimanje jajnih elija nee obaviti, kao ni ostatak procesa vantelesnog oploenja.

3. Sa koliko embriona se najee vri trans-fer?

U naoj zemlji, vraa se do tri embriona, mada je u razvijenim zemljama, koje finansiraju vie pokuaja VTO, praksa da se vraa samo jedan embrion.

4. ta e se desiti sa mojim neiskorienim embrionima?

Ukoliko ne budu zadovoljili uslove za zamrza-vanje, to jest, ukoliko embriolog proceni da nisu dovoljnog kvaliteta, ti embrioni se unita-vaju.

5. Da li nakon transfera moram da mirujem?

Ranije su preovladavala miljenja da treba mirovati nakon embriotransfera, ali su danas ovakvi stavovi naputeni. Nije potrebno posebno mirovanje, dovoljno je da se ponaate uobiajeno i budete umereni u

fizikim aktivnostima.

6. ta mogu da oekujem nakon transfera?

Uobiajene tegobe bi bile: munina, blaga malaksalost, vrtoglavica, pojava sekreta promenjene boje. Ovi simptomi uglavnom ne zahtevaju obraanje lekaru, ve saekajte zakazanu kontrolu. Ukoliko su simptomi inten-zivniji obratite se svom ginekologu pre zaka-zane kontrole.

7. Ukoliko vantelesna nije uspela kada mogu da pokuam sledei put?

Ovo zavisi od godina ene, to je pacijentkinja starija, prirodno, ima manje vremena za ekanje. Neka ustaljena praksa je 3-6 meseci izmeu neuspele VTO i narednog pokuaja.

18 ta da pitam ginekologa? ta da pitam ginekologa? 19

Nain borbe protiv stresa zavisi od linosti. Ali protiv stresa, koji je nezaobilazni deo sva-kodnevnice, se ne treba boriti sam. Snagu za prevladavanje krize, koju moze da izazove stress potraite u svojoj primarnoj porodici. Pritom, ne zaboravite da primarnu porodicu, barem za sada, inite iskljuivo va partner i vi.

Nije svaka situacija jednako stresna za sve osobe, ali sama pomisao na moguu opasnost, na teku prepreku za koju ne znamo reenje, izazvae krizu u osobi. Na nesvesmom planu, protiv te krize borimo se mehanizmima odbrane, koji po svojoj prirodi esto mogu da nas dovedu u stanje stagnacije. tavie, esto nas koe, jer stresna situacija u nama izaziva strah i nesigurnost.

Na svesnom planu moemo koristiti strategije u prevladavanju stresa. Kakve e posledice stresna situacija ostaviti na osobu zavisi od procene situ-acije, od toga ta inimo da bismo je savladali. Da bismo to postigli sluimo se raznim strategijama ili nainima suoavanja sa stresom. Dva osnovna vida suoavanja sa stresom su stanje bekstva ili stanje borbe. Ne moramo da naglaavamo koji je nain bolji!

Kada se suoavate sa problemom, u ovom konkretnom sluaju, dok ste u ekaonici ispred ginekoloke ordinacije, ili dok sluate miljenje vaeg lekara, imajte na umu sledee: stres utie na vie nivoa! Uticaj stresora se ispoljava na kognitivnom nivou- optereuju vas razne misli, pokuavate da se prisetite svih informacija koje ste uli, a podseaju vas na vau situaciju Uticaj stresora se ispoljava na bihevioralnom nivou- nervozni ste, napeti, oseate ubrzan rad srca, dublje diete, ne dri vas mesto, razdraljivi ste.

Uticaj stresora se ispoljava i na emocionalnom nivou- oseate se razoarano, izdato, tuno i besno, sve odjednom

Tada se od vas oekuje da upotrebite svu svoju snagu i naterate sebe da na adekvatan nain sagledate situaciju i pokuate da je prevladate. Prevladavanje stresa ima vie naina i nivoa. Meusobno se ti naini prepliu, a njihova efikasnost govori o jaini i elji osobe koja ih primenjuje. Sam naziv prevladavanje je irok pojam, ali se odnosi na sve ono to osoba ini da bi se izborila sa potekoama.

Prevladavanje usmereno na problem podrazumeva traenje informacija i podrke. Informacije bi trebalo prikupiti ekonomino i ciljano. Od svog lekara traite konkretna, jasna i saeta objanjenja. Podrku traite u grupi ljudi koji imaju slian problem, prijateljima od poverenja, ali pre svega insistirajte na meusob-noj podrci u vaem odnosu s partnerom. Kada se informiete o svojoj situaciji, zajedno sa svojim patnerom okrenite se ka preduzimanju akcija usmerenih na reavanje problema. Na taj nain se smanjuje tenzija i bar delimino vraa kontrola nad situacijom. Nikako ne zaboravite da razradite sve mogue scenarije, i pripremite se za bar par koraka unapred. Ne zaobilazite ni pozitivne ni negativne ishode.

Prevladavanje usmereno na procenu podra-zumeva da se morate upoznati sa novonasta-lom situacijom, tako to ete ralaniti problem, analizirati ga. Isplanirajte postupno korake za reavanje, kako za bliu, tako i za dalju budunost. Ovo je moda i najbolja strategija za reavanje situacija koje su potpuno nepoznate.

Zakljuak

20 ta da pitam ginekologa? ta da pitam ginekologa? 21

da 10 odsto parova koji se lei od steriliteta, nema nikakvu fizioloku prepreku u zaeu, a opet ne moe da ostane u drugom stanju. Pretpostavlja se da je glavni uzrok tome stres i pritisak okoline na par, koji ne moe da se s tim izbori na adekvatan nain. Psihosomatska bolest je telesna bolest izazvana psihikim uzrocima, iji se simptomi ispoljavaju na organizmu. Kada je stresno stanje produeno, kada je endokrini i nervni sistem suvie dugo izloen hiperfunkciji, prirodno je oekivati da e se stvoriti uslovi za nastanak poremeaja u organizmu. ta je suvie dugo i jako odluuje, u najveoj meri, uroena priroda organizma, jaina linosti i jaina stresa.

Jedan od naina za redukciju stresa, tanije tehnika za kontrolu u stresnioj situaciji, koja moe da slui kao prva pomo jete: pokuajte da se bar na kratko izolujete (pa ak i fiziki), na primer, dok ste u ekaonici ordinacije. Ako osetite napad panike, ubrzan rad srca, uznemirenost odite do toaleta, zatvorite oi i skoncentriite se na neku neutralnu sliku ili dogaaj. Zamislite neto to kod vas nee probuditi ni pozitivne ni negativne emocije. Osetiete kako vam se telo i duh polako smiruju, a tada budite sigurni da redukujete stres i preuzimate kontrolu nad situacijom.

Za kraj istiemo da smo za pravljenje ovog prirunika bili inspirisani najeim pitanjima iz svakodnevnog ivota. Ovaj prirunik treba da slui preventivno za oslobaanje od straha, pri-premu za susret sa ginekologom, jaanje linosti i davanje psiholoke podrke svim osobama koje imaju problema sa sterilitetom.

Iako je ovo jako iroka tema, nadamo se da je ovaj pristup pomogao, olakao i dao smernice za put kojim se treba ii, kako bi se to pre dolo do reenja problema. Svrha psiholoke podrke sajta www.hocubebu.rs je pribliavanje ove teme celokupnom drutvu, podizanje svesti o problemu steriliteta i upoznavanje sa injenicom da sterilitet nije samo fiziki problem. Efekat ovog problema se itekako odraava na emocionalnom, socijalnom i kulturnom planu. Ljudi moraju postati svesni injenice da sama poseta ginekologu ne marginalizuje osobe, ne predstavlja tabu temu, ali se, takoe, tua privatnost mora potovati. Isto tako se mora potovati tue vreme, planovi, zadaci i naini reavanja problema. Moramo nauiti da razlikujemo bitne od nebitnih injenica, da pokaemo spremnost i volju da saraujemo sa svojim partnerom, sa svojim lekarom i da nauimo da potujemo sebe.

I za kraj, savetujemo da svoja iskustva podelite sa okolinom, jer ete na taj nain doprineti poboljanju i edukaciji drutva u vezi sa ovom temom, koja je od izuzetne vanosti za sve nas.

Prevladavanje usmereno na emocije podra-zumeva afektivnu regulaciju, to jest, sposobnost prihvatanja i priznavanja pomeanih, ambiva-lentnih oseanja. Nakon toga treba hrabriti sebe, gde ete se u kriznim situacijama podsetiti da imate snage, izdrljivosti, elju da se aktivno borite za svoj cilj. Nemojte dozvoliti da se pomirite sa situacijom i predate se bez borbe. Ne zaboravite da ste u zlatnoj ivotnoj dobi, gde imate dovoljno zrelosti, dovoljno iskustva, ali i dovoljno snage da se suoite sa potekoama. U ovim situacijama dozvolite sebi emocionalne izlive kroz pla, bes, humor. Neka to bude va filter, koji ete s vremena na vreme koristiti, koji e vam sluiti za prikupljanje pozitvne energije.

Ne smemo zaboraviti izreku U zdravom telu zdrav duh!, s tim to je ova izreka je jednako mona i obrnutim redosledom. Jaanje duha i tela podrazumeva pozitivnu sliku o sebi, a to smo jai i fiziki i psihiki, to spremnije moemo da doekamo prepreke na koje nailazimo kroz ivot.

Koncept mentalnog zdravlja koji je saoptio Jahoda podrazumeva est kriterijuma:

1. Odnos prema sebi Samopotovanje, samo-poverenje, samopouzdanje.

2. Samoaktuelizacija je termin koji zapravo znai ostvarivanje samog sebe! Ne zaboravite da se organizam neprestano bori da ostvari sve svoje vlastite potencijale.

3. Integracija Potrebno je da ostvarite ravnoteu izmeu svojih psihikih i fizikih snaga i potenci-jala, i na taj nain razviti snagu za suprodstavljanje stresnim situacijama.

4. Nezavisnost u odnosu na okolinu i ljude u njoj. Ogleda se u sposobnosti da sami birate injenice, kako e one uticati na vas, sposobnost da otvoreno kaete ta vam smeta, ta vam prija, bez da se bojite da li e to nekoga povrediti. Ukoliko vam smeta znatieljno pitanje prijateljice o vaem proirenju porodice, jasno to stavite do znanja, ako vam je zaista prijatelj, razumee vas i pruiti podrku.

5. Sposobnost da se doivi realnost pokuajte da uvek sagledate stvari onakve kakve jesu. Kroz ivot se suoavate sa lakim i teim izazovima. Ali uvek pokuavajte da ih sagledate realno, ne kroz roze naoare, jer e one kad-tad pasti, niti iz ugla najgorih predpostavki, jer ete tako samo jo bre pasti u depresiju i izgubiti sangu za borbu.

6. Prilagoavanje okolini svoj problem postavite kao jedan od prioritetnih za reavanje u ivotu, ali nemojte dozvoliti da to utie na bilo koju drugu sferu vaeg ivota.

Jak mentalni sklop omoguava preventivnu zatitu od psihosaomatskih bolesti, koja nije zaobila ni ginekoloku praksu. Statistika pokazuje

Autorke:Jana Aleksi, dipl. psiholog

dr Ivana urevi Starovi, specijalista ginekologije i akuerstva

Urednica:Jelena Misita

Dizajn i prelom: Sanja Beri

22 ta da pitam ginekologa? ta da pitam ginekologa? 23