UVOD

Špedicija je stručno organizovanje transporta robe od strane špeditera u svoje

ime i za račun komitenta, uz nagradu. Svojom delatnošću, špediter na stručan način

štiti interese komitenta u saobraćajnoj privredi. Špediter po pravilu ne obavlja prevoz

robe, on angažuje transportera i sve druge neophodne uslužne organizacije u

saobraćaju radi realizovanja transporta komitentove robe u svoje ime i za račun

komitenta.

1

RAZVOJ ŠPEDICIJE

Špedicija kao samostalna privredna delatnost nije postojala u starom i

srednjem veku. Tada još nije postojala tako razvijena organizacija privrede, a naročito

saobraćajna privreda nije još imala taj stepen razvoja koji bi zahtevao postojanje

špedicije kao samostalne privredne delatnosti. Saobraćaj se još uvek odvijao na

kraćim udaljenostima i to uz pratnju trgovca ili njegovog predstavnika koji je vlasnik

robe. Špedicija se pojavljuje tek krajem srednjeg veka; u XII veku špedicija je već

značajna privredna delatnost. Prvi put se zakonom reguliše špedicija u Francuskom

trgovačkom zakoniku iz 1807 godine.1 Kasnije se u svim trgovačkim zakonicima koji

su doneseni u svetu reguliše špedicija. U Beču je 1926 godine osnovana svetska

organizacija špeditera FIATA. Članovi ove organizacije su nacionalno stručna

udruženja špeditera. Jugoslavija je postala član FIATA-a 1959 godine.

SVOJSTVA SAVREMENE ŠPEDICIJE

Osnovne karekteristike savremene špedicije su:

1. Pretežno međunarodni karakter delatnosti,

2. Veliki obim i raznovrsnost špedicije,

3. Specijalizovanje špediterskih preduzeća nastaje zbog naglog razvoja

međunarodne špedicije.

PRIVREDNE FUNKCIJE I POSLOVI ŠPEDICIJE

Prema preoblađujućem elementu u konkretnom slučaju možemo razlikovati

sledeće privredne funkcije špedicije: prostorna, vremenska, kvantitativna,

kvalitativna, kreditna i propagandna.

Prostorna funkcija špedicije se sastoji u špeditorovom savlađivanju geografske

udaljenosti između proizvođača i potrošača dobara. Radi ostvarenja ove funkcije

špediteri obavljaju sledeće poslove: zaključuju potrebne ugovore, ističu i realizuju

1 Prof.Dr.Milutin Srdić, Međunarodni transport, sprdicija i osiguranje, Beograd, 2003.

2

reklamacije, poseduju i zaključuju ugovore o osiguranju, obavljaju carinske poslove,

ostvaraju pouzeća kao i niz drugih poslova.

Vremenska funkcija špedicije se sasvoji u savlađivanju vremenske relacije

između proizvodnjei potrošnje dobara. Ona je samo fizička.

Kvantitativna funkcija špedicije se sastoji u snižavanju transportnih troškova

za prenos robe. Ostvaruje se špediterovom aktivnošću uglavnom na dva načina: 1)

zbirnom špedicijom i 2) masovnim teretima.

Propagandna funkcija se sastoji u propagiranju objekata i subjekata špedicije.

Posao špedicije predstavlja dopunski posao transporta. Špediter ugovorom

uzima na sebe položaj kvalifikovanog pošioljaoca ili primaoca robe, ili oba zajedno.

Gledano sa stanovišta transtporta, za ovu vrstu poslovanja pođednako su od

značaja obe vrste špedicije: čista špedicija i kombinovana špedicija. Čista špedicija

predstavlja pomoćnu transportnu delatnost.Kombinovana špedicija, tj. slučaj kada

špediter ne samo da organizuje trnsport robe već ga sam i transportuje svojim

transportnim sredstvima. Saobraćajna preduzeća se obicno pored transportovanja

robe, bave i dostavljanjem robe adresatu. To će često biti slučaj za ŽTP i PTT

preduzeća.

UNUTRAŠNJA I MEĐUNARODNA ŠPEDICIJA

Špedicija se deli na unutrašnju i međunarnodu špediciju. Pod unutrašnjom

špedicijom odnoso odpremanjem podrazumeva se ona otprema ili doprema robe koja

se obavlja unutar granica jedne države dok se pod međunarodnom špedicijom

podrazumeva otprema ili doprema robe između dve ili više država. Špedicija se prema

međusobnim pravnim odnosima otpremnika i komitenta, deli na nepotpunu, potpunu,

fiksnu i zbirnu špediciju. Pod nepotpunom špedicijom podrazumeva se ugovor o

otpremanju prema kome špediter preuzima na sebe obavezu da otpremi ili dopremi

robu svoga komitenta, kao i da izvrši i druge pravne i tehničke radnje ali ne preuzima

obavezu da izvrši prevoz robe, nego da sa vozarom zaključi poseban ugovor o

prevozu. To je čisti oblik otpreme – špedicije.

Potpuna špedicija podrazumeva da otpremnik, pored čisto šprediterskih,

otpremnih poslova preuzima na sebe obavezu da sam izvrši prevoz robe.

3

Fiksna ili paušalna špedicija predstavlja jedan od oblika potpune špedicije kod

kojeg komitent plaća špediteru jedan fiksni iznos, koji pokriva ne samo proviziju i

troškove za čisto špediterske usluge nego i vozarniu i druge transportne troškove za

obavljeni prevoz.

PONUDA

Međunarodni špediteri, kao i druga preduzeća, posluju na tržištu te između

sebe konkurišu. Kod većih poslova ili poslova trajnijeg karaktera,

nalogodavac(uvoznik) traži da mu međunarodni špediter ili više njih podnesu ponude,

na osnovu kojih će se oceniti kome će se posao poveriti i zaključiti ugovor. Razume

se da u međunarodnoj špediciji konkurentna sposobnost zavisi od kvaliteta usluge

međunarndog špeditera i naknade za usluge. Kvalitet usluge međunarndog špeditera

zavisi od brzine njegove usluge u organizvoanju transporta i zaštita interesa

nalogodavca, da robu odpremi odnosno odpremi na najpovoljniji način.2 Da bi

špediter mogao da podnese ponudu obaveza je lica koja traži podnudu da mu da

potrebne podatke. Zahtev za davanje ponude treba u svakom slučaju da sadrži podatke

o vrsti i bližem opisu robe, o količini i zapremini robe, vrsti prevoza, zatim paritetnu

klauzolu, relaciju kod pomorskog transporta i dimenziju robe. Međunarodni špediter

je u mogućnosti da izradi kompletnu analizu svih troškova, tj transportne troškove

carinske dadžbine, premije i osiguranja itd. Nakon prihvatanja ponude od strane

nalogodavca, posao se poverava međunarodnom špeditoru putem zaključenja (obično

pisanog) ugovora. Kao stranke u ugovoru pojavljuju se s jedne strane nalogodavac

(izvosnik – uvoznik ), a s druge strane međunarodni špediter.

2 Ogorelc, A.: Međunarodni transport u logistici, Ekonomsko-poslovna fakulteta Universe u Mariboru, Maribor, 2004.

4

DISPOZICIJA (NALOG)

Otpremu ili dopremu robe, kao i poslove u vezi sa otpremom i dopremom

robe, šprediter preuzima na osnovu dispozicije(naloga) nalogodavca. Dispozicija

mora da sadrži podatke o robi (njena svojstva, pakovanje, itd.), tačan nalog u pogledu

njene otpreme – dopreme, kao i u pogledu izvršenja poslova u vezi ove otpreme –

dopreme, a isto tako i druge podatke koji su potrebni za pravilno i pravovremeno

izvršenje date pozicije. Izvozna dispozicija obično sadrži pet potrebnih elemenata:

1. Nalog međunarodnom špeditoru da robu otpremi i pošalje na naznačenu

adresu;

2. Podatke za pravilnu otpremu transporta. Ti podaci odnose se na broj i datum

zaključka, artikal, količinu, tonažu, zapreminu, vrstu pakovanja, vrednost robe

po jedinici robe, utovarnu stanicu, luku ili pristnište, na čiji teret ide prevoz,

adresu primaoca na koju se roba ima uputiti, uslove isporuke, ime i adresu

kupca robe, zemlju izvoza;

3. Podatke potrebne za obavljanje izvoznog carinjenja;

4. Naročite promene;

5. Završne podatke koji sadrži pun naziv izvosnika.

Uvozna dispozicija obično sadrži nekoliko različitih elemenata:

1. Konkretan zahtev međunarodnom špeditoru,

2. Podatke koji su potrebni za pravilnu obradu transporta i to: broj i datum

zaključka; broj i znak prodavca ili datum kupoprodajnog ugovora; ime

isporučioca i zemlju isporuke sa tačnom adresom; masa robe, ukupna i

pojedinačna; opis i način pakovanja; uslovi plaćanja robe;

3. Podatke potrebne za obavljanje uvoznog carinjenja;

4. Naročite napomene.

5. Razne opšte i specijalne podatke.

5

OSIGURANJE

Špediter osigurava robu po dispoziciji u vezi sa svakom pojedinačnom

otpremom – dopremom. Izvršenim osiguranjem jedne pošiljke ne nastaje obaveza

špeditera da osigurava sve kasnije pošiljke tog nalogodavca po toj dispoziciji. Kad

nalog za osiguranje ne sadrži rizike koje treba pokriti osiguranjem špediter je dužan

da pokrije samo osnovne transportne rizike. Prema tome nalogodavac mora navesti

dopunske (specijalne) razlike ako želi da se i oni pokriju osiguranjem jer špediter ne

može znati specifičnost svakog artikla.

PRIHVAT I OTPREMA ROBE

Po prispeću robe u uvozu, međunarodni špediter se može pojaviti kao primalac

po prevoznom dokumentu prema prevoziocu. Ukoliko je organizovana direktna

otprema na adresu krajnjeg korisnika sa usputnim carinjenjem od strane

međunarodnog špeditera, krajnji korisnik će sam preuzeti pošiljku od prevozioca.

CARINJENJE

Špediter zastupa nalogodavca po njegovoj dispoziciji, u postupku carinjenja

robe. Ako se carinjenje robe ne može izvršiti špediter će i tome obavestiti

nalogodavca i tražiti dalja uputstva. Špediter određuje mesto carinjenja kad u

dispoziciji, odnosno propisima ono nije određeno. Ako usled neodgovarajućeg mesta

carinjenja nastupe kakve štetne posledice te posledice snosi onaj koje odredio mesto

carinjenja.3 U koliko u otpremnom ili odredišnom mestu ima carinarnica i, u istom,

međunarodni špediter raspolaže svojom organizacijom uobičajeno je da će se

carinjenje i izvršiti u tom mestu.

3 Aržek, Z.,  Transport i osiguranje, Ekonomski fakultet, Zagreb, 1999.

6

UGOVOR O OTPREMANJU(ŠPEDICIJI)

Zaključenje i odustajanje od ugovora

Ugovorom o odpremanju obavezuje se otpremnik da,radi prev oza određenje

stvari,zaključi u svboje ime i za raču od nalogodavca ugovor o prevozu i druge

ugovore potrebne za izvršenje prevoza,kao i da obavi ostale uobičajene poslove i

radnje,a nalogodavac se obavezuje da mu isplati određenju naplatu.

Nalogodavac može,po svojoj volji,odustati od ugovora,ali je u tom slučaju

dužan naknaditi otpremniku sve troškove jkoje je dotle imao i isplatiti mu srazmeran

deo naknade za dotadašnji rad.

USKLADIŠTENJE ROBE OD STRANE

MEĐUNARODNOG ŠPEDITERA

Za uskladištenu robu u sopstvena skladišta špediter odgovara nalogodavcu u

granicama odgovornosti po poslovima uskladištenja. Uskladištenje robe u vlastita

skladišta špediter vrši prema datim podacima nalogodavca ili po podacima sadržanim

u prevoznim ili propratnim dokumentima. Ako je usled netačnih ili nepotpunih

podataka nastala kakva šteta, ovu štetu snosi nalogodavac.

Kada je roba uskladištena u vlastito skladište ako špediter uoči na robi ili

njenoj ambalaži kakvo oštećenje, isti će za račun nalogodavca preduzeti potrebne

mere za zaštitu robe, odnosno ambalaže. Špediter nemora da vrši poseban nadzor nad

uskladištenom robom, naročito u pogledu njenog stanj, sem ako je na to izričito

pozvan od strane nalogodavca, ili je takav nadzor potreban po prirodi robe.

Po posebnim uslovima, uskladištava se sledeća roba:

- eksplozivni, samozapaljivi i lako zapaljivi predmeti,

- roba koja širi neugodan miris,

- roba koja može štetno uticati na drugu uskladištenu robu, lako

pokvarljiva roba koja je podložna brzoj propasti i truljenju,

- radioaktivne materije,

- kabasta roba, prema odredbama nalogodavca ili skladištera,

- druga opasna roba.

7

UGOVOR O USKLADIŠTENJU

Obaveze skladištara

Ugovorom o uskladištenju obavezuje se skladištar dea primi i čuva određenu

robu i da preuzima potrebne ili ugovorene mere radi njenog očuvanja u određenom

stanju.

Ugovor o uskladištenju nastaje u trenutku predaje stvari skladištaru.

Skladištar odgovara za štetu na robi osim ako dokaže da je šteta

prouzrokovana usled okolnosti koje se nisu mogle izbeći ili otkloniti.

Skladištar je dužan da osigura robu primljenju na čuvanje samo ako je to

ugovoreno. Kad je ugovoreno da skladištar robu primljenu na čuvanje osigura, a on to

ne učini, skladištar odgovara ostavodavcu za štetu.

Naknada štete koju je skladištar dužan da plati zbog propasti, umanjenja ili

oštećenja robe za vreme od njenog prijema do predaje, ne može da pređe stvarnu

vrednost robe, osim ako je štetu prouzrokovao namerno ili krajnjom nepažnjom.4

POSLOVANJE ŠPEDITERSKOG PREDUZEĆA

Preduzeće koje je registrovano kao špeditersko preduzeće u okviru svoje

delatnosti obavlja i međunarodnu špediciju,a kordinira i organizuje međunarodni

transport,svoje zadatke obavlja preko zasebnih delova u preduzeću koji se nazivaju

sektorima i obično su podljeni na sektor uvoza,sektor izvoza,sektor tranzita i dr.

U okviru komercijalnog dela špeditersko preduzeče može imati svoje

filijale,ispostave,odnosno radne jedinice.Podela na sve organizacione delove može

biti:

-prema vidovima transporta(na pr.pomorski,železnički itd.);

-prema zemljama iz kojih se vrši,odnosno za koje se vrši od prema(npr.Češka

Republika,Zapadnoevropske zemlje itd.);

-prema artiklima koji se obrađuju(npr.lako kvarljiva roba,masovni

teret,rude,voće itd.);

-prema nalogodavcima.

4 Aržek, Z.,  Transport i osiguranje, Ekonomski fakultet, Zagreb, 1999.

8

Osnovne funkcije međunarodne špedicije su:

1. obrada tržišta;

2. tarifska funkcija;

3. komercijalna funkcija;

4. organizacija transporta;

5. funkcija carinskog zastupanja;

6. finansijska funkcija.

OBRADA TRŽIŠTA

Obrada tržišta podrazumeva određene radnje pre prihvatanja posla od

komitenta, kao što je ispitivanje uslova i mogućnosti prevoza, osigureanja,

pretovarnih manipulacija, skladištenja i ostalih špeditera u svim nijansama i

formama.5

Obrada tržišta podrazumeva stalno kontaktiranje s potencijalni komitentima,

prikupljanje podataka od interesa za špreditera, podnošenje kalkulacija i ponuda.

Da bi se prikupile informacija od poslovnog interesa, potreban je kontinuiran

kontakt svih izvora, iz kojih se mogu dobiti različite informacije, na primer:

- o bankama koje kreditiraju investicione objekte i radove, proizvodnju;

- o preduzećima za zastupanje inostranih firmi;

- o preduzećima koja proizvode robu za domaća i strana tržišta i uvoze

kontinuirano repromaterijal;

- o inostranim špediterskim i spoljno trgovinskim organizacjama;

- prevoziocima i njihovim agentima od kojh svakodnevno prističu

informacije o robnim tokovima;

- o lukama i pristaništima preko kojih se otpremaju i dopremaju ili se

namerava otprema ili doprema robe iz međunarodne robne razmene.

TARIFSKA FUNKCIJA

Tarifna služba uglavnom, u odnosu na subjekte, ima dve funkcije: eksternu i internu.

5 Aržek, Z.,  Transport i osiguranje, Ekonomski fakultet, Zagreb, 1999.

9

KOMERCIJALNA FUNKCIJA

Komercijalni poslovi. Pojam komercijalne obrade poslova u međunarodnoj

podrazumeva:

- organizovanje komercijalne – operativnih mera i poslova;

- organizovanje tehnike rada međunarodnog špeditera u oblasti

konkretne obrade;

Uvoz. Za špeditera početak pojedinog uvoznog posla počinje dobijanjem dispozicije,

koja predstavlja nalog špediteru da dopremi robu inostranstva. Dispozicija se daje na

posebnim formularima koje štasmpaju špediteri ili uvoznici, s naglašenim rubrikama

koje popunjavaju komiteni i na taj način daju špediteru sve potrebne podatke i

uputstva na osnovu kojih može organizovati dopremu robe.

Dispozicija se može dati usmeno, telefonom, telefaksom, telegramom ili teleksom, a

tako dati dispoziciju dužan je nalogodavac pisaninm putem da potvrdi istog ili

sledećeg radnog dana.

Carinjenje. O prispeću pošiljke na odredište ili mesto tranzitnog carinjenja vozar

obaveštava primaoca ili njegovog opunomoćnik (špeditera) kako bi se moglo

pristupiti iskupu transportnih dokumenata i carinjenju robe.

10

ZAKLJUČAK:

Špedicija danas predstavlja specijalizovanu privrednu delatnost koja se bavi

organizacijom otpremanja robe i drugim poslovima u vezi sa tim. Špediciju obavlja

špediter,pravno ili fizičko lice koje se bavi iskljucivo poslovima otpremanja robe

svojih komitenata uz pomoć vozara i drugim poslovima u vezi otpreme robe na

nacionalnom i međunarodnom tržištu. Špediteri svoja prava takođe nastoje da svoja

prava ostvare i kroz svetsku organizaciju špeditera - FIATA.

11

LITERATURA

1. Prof.Dr.Milutin Srdić , Međunarodni transport,spedicija i osiguranje, Beograd,

2003.

2. Aržek, Z.,  Transport i osiguranje, Ekonomski fakultet, Zagreb, 1999.

3. Ogorelc, A.: Međunarodni transport u logistici, Ekonomsko-poslovna fakulteta Universe u Mariboru, Maribor, 2004.

12

13