Poglavlje 1

Uvod u internacionalno poslovanje i multinacionalne korporacije

„Prvu stvar koju treba razumeti je da ne razumeš“Soren Kierkegard

Ciljevi polavlja

Ovo poglavlje će

Prezentovati istorijski kontekst internacionalnog poslovanja i ustanoviti ulogu multinacionalnih korporacija u trenutnom poslovnom okruženju.

Opisati nekoliko operativnih prednosti i nedostataka u okviru multinacionalne korporacije

Citat danskog filozfofa Kjerkegarda je zaista filofosko tumačenje, ali jednako se može primeniti i na internacionalno poslovanje. Bezbroj je primera poslovanja koji nisu uspeli u njihovim pokusajima internacionalnog proširenja jer nisu obratili pažnju na osnovnu doktrinu, utkanu u ove reči. Kritično je da i sudenti i poslovni profesionalci razumeju da uspešno probijanje na strano tržište dolazi samo sa shvatanjem da okolnosti na stranom tržištu nisu uvek iste kao na domaćem tržištu. U ovom prvom poglavlju navedeni su primeri nekih firmi koje su postigle uspeh učeci kako da se uspešno takmiče na današnjem globalnom tržištu. Ali prvo, objekat internacionanog poslovanja mora biti diskutovan u istorijskom kontekstu.

Trenutna perspektiva i istorijski presedan

U svetu poslovanja u dvadeset i prvom veku, u ogromnom poslovanju, međuodnosi zahvataju celu planetu. Više nego ikad ranije, proizvodi, kapital i osoblje postaju isprepletani dok se poslovni entitet sve više obuhvata globalna tržišna područja, radije nego domaća ili čak strana. Sve više kompanija, od kojih neke imaju godišnje prodajne stope veće nego gross national products (?) u nekim zemljama, razmatraju svaki ugao planete kao ostvariv izvor sirovih materijala i rada ili kao novu tržišnu mogućnost.

Sta je internmacionalno poslovanje?

Po definiciji, internacionalno poslovanje je objašnjeno kao bilo koja poslovna aktivnost koja prelazi nacionalne granice. Tela uključena u posao mogu biti privatna, vladina ili mešavina oba. Internacionalno poslovanje može biti podeljeno na dva ili četiri tipa: strana trgovina, trgovina preko servisa, portfolio investicije i direktne investicije.U stranoj trgovini, vidljiva roba premešta se između zemalja u okviru uvoza i izvoza. Izvoz se sastoji iz robe koja napusta zemlju. Uvozna roba je takva roba koja se donosi iz drugih zemalja preko nacionalne granice. Izvoz i uvoz uključuju najfundamentalniju i obično najveću internacionalnu poslovnu aktivnost u većini zemalja.Pored opipljive robe, zemlje takodje trguju uslugama kao sto je osiguranje, bankarstvo, hotelijerstvo, savetodavstvo, putovanje i prevoz. Internacionalna firma je plaćena za svoje usluge koje pruža u drugoj zemlji. Zarada može biti u vidu naknade ili honorara. Naknada se postiže putem zadovoljavanja specifičnih zahteva performansa i može biti zarađena preko dugoročnih ili kratkoročnih ugovora, kao sto je menadzment ili. Honorari se akumuliraju preko rada neke firme, njnog imena, zaštitnog znaka ili nečijeg patenta.Primer naknade je ključ operacije, u kome strana vlada ili predstavništvo unajmljuje pogodne stručnjake za početak novih predloga ili radnji.Turnkey managers dolaze u strano okruženje i započinju posao dizajniranjem fabrike, postavljanjem opreme i obučavanjem osoblja koje će da vodi posao. Strana firma onda moze da preuzme vođstvo nad poslovanjem i da nastavi poslovanje nad gradnjom. Eventualno, firma može da dođe do honorara iz inostranstva dozvolom za korišćenje njihove tehnologije, procese ili informacije drugoj firmi ili prodajom frančize na prekomorskom tržištu.Portfolio investicije su finansijska ulaganja sklapana u drugim zemljama. Dug kupovine investitora ili kapital  u očekivanjima ničega više do finansijskog povratka ulaganja. Izvori kao što su oprema, vreme ili osoblje nisu uključenu u prekomorsku razmenu. Direktna ulaganja odlikuju se mnogo većim nivoom kontrole projekta od strane investitora. Nivo kontrole moze da varira od potpune kontrole, kada firma poseduje stranog pomoćnika potpuno, sve do parcijalne kontrole, u dogovorima kao sto su zajednička ulaganja sa domaćim ili stranim firmama ili stranom vladom. Metode sprovođenja internacionalnog poslovanja biće diskutovane podrobno u predstojećim poglavljima. Kao sto je prikazano u Figuri 1.1 nivo strane direktne investicije koja je dostigla vrhunac u 2000 do 1.388 dolara, iako je sirom sveta ekonomski zastoj od 2000. usporio rast stranih direktnih ulaganja. Pored toga, Evropska unija je postala vodeća destinacija za strana direktna ulaganja poslednjih par godina, dok su SDU u Sjedinjenim nacijama opao je za 12 procenta u 2003. Pad trenda za SIU u Ujedinjenim nacijama je u 2004 opao, sa povećanjemSIU za 2.50 procenta.

Kratka istorija internacionalnog poslovanja

Internacionalno poslovanje nije novo, s obzirom da je praktikovano širom sveta vec stotinama godina, iako njegova forma, metode i značenje konstantno se menjaju. U antička vremena, Feničani, Mesopotamljani i Grci trgovali su putevima izgrađenim na Mediteranu. Trgovina je nastavila da se razvija kroz istoriju, dok su se pojavljivale

sofisticirane poslovne tehnike, olakšavajući protok robe, resursa i sredstava između zemalja. Neke od ovih poslovnih metoda uključivale su ustanovljenje kredita za razmenu, bankarstvo i povlačenje resursa u akcionarskim poduhvatima. Ovaj rast je nadalje izazivan kolonizacijom koje su omogućavale pomorskim nacijama bogate izvore sirovog materijala kao i enorman potencijal tržišta u novom svetu.Industrijska revolucija je nadalje podržavala rast internacionalnog poslovanja obezbeđujući metode proizvodnje za tržište mase i efikasnije metode korišćenja sirovog materijala. Kako je industrijalizacija rasla, javljala se sve veća i veća potražnja za zalihama, sirovim materijalima, radom i prevozom. Protok i pokretljivost kapitala je takođe rastao dok je proširena proizvodnja obezbeđivala višak prihoda, koja je bila redovno reinvestirana u dalju proizvodnju u domaćim uslovima ili u kolonijama.Tehnološki razvitak I izumi kao rezultat industrijske revolucije ubrzali su i olakšali protok robe, usluga I kapitala između zemalja.Za vreme 1880ih industrijska revolucija je već uzela maha u Evropi i Ujedinjenim nacijama, i prozvodnja je rasla do neuporedivih razmera, podsticana naučnim otkrićima I razvojem novih izvora energije, sa postignutom efikasnošću u proizvodnji I poboljšanju u transportu, kao sto su domaći i internacionalni železnicki sistem. Rast se nastavio vrtoglavo nagore dok je masovna produkcija dostigla i prevazisla domaće potrebe, gurajuci manufakturne radnike da traze povećano, strano tržište za njihove proizvode. To je dovelo do pojave multinacionalne korporacije (MNK) kao nove organizacije u svetu internacionalnog poslovanja.

Multinacionalne korporacije

Tokom ranih faza, internacionalno poslovanje je sprovođeno u obliku poduhvata koji su posedovani zasebno ili u partnerstvu. Kako je veličina organizacija rasla sa industrijalizacijom I potrebama kompanija za kapitalom, korporacije su počele da odustaju od privatnih firmi. Ove korporacije su imale značajnu prednost da postanu deo zasebnim legalnim identitetom, sa posledicom limita odgovornosti direktora ili vlasnika. Istovremeno, sa dovođenjem u pitanje deljenje akcija, korporacije su mogle da naprave ogroman ulog sa viskom sredstava koje su držale potencijalni individualni investitori (ulagaci).Sa pojavom multinacionalnih projekata u kasnim 1800im i prvom delu dvadesetog veka, korporacije su podlegle jos jednoj promeni. Neke rane multinacionalni projekti nasli su resurse I reserve u inostranstvu, kao sto je ulje u Meksiku (Standard Oil), dragoceni minerali u južnoj Africi (Amalgameted Koper, Internašnl Nikl, kenekot), voće na Karibima (Ujedinjeno voće) i guma u Sumatri (SAD Guma). Druge firme su se ukljucile u arenu internacionalnog poslovanja u potrazi za tržištima da bi pokupili njihov višak domaće prozivodnje ili da bi zadrzali ekonomsku skalu u proizvodnji. Neke od ovih ranih potraživača tržišta iz Ujedinjenih nacija bili su Singer, Nacional Cash Redzister Compani, Internacional Harvester (sada Navistar Internacional), I Remington, koji je tražio da koristi njihove prednosti superiornih sposobnosti u proizvodnji metala protiv evropskih proizvođaca.Ovi rani konkurente su brzo sustigle kompanije sa drugim područjima specijalnosti, kao sto su Kablovski telefon (sada Čekvamegon komunikacije), Istmen Kodak I Vestinghaus. Sve ove rane američke multinacionalne firme obeležile su njihove

proizvode prvenstveno u susednim zemljama, u Kanadi i Meksiku i na evropskim tržištima.

Definicija multinacionalne korporacije

Ne postoji zvanična definicija multinacionalne korporacije, iako su razne definicije već predložene korišćenjem različitih kriterijuma. Neki veruju da je multinacionalna firma ona, koja je struktuirana tako, da se posao sprovodi ili postiže partnerstvo u mnogim zemljama, ili ona koja je organizovana u vidu globalnih prodajnih segmenata. Drugi gledaju na to kao na odnos inostranih poslovnih aktivnosti ili imovina do potpune aktivnosti firme ili imovina. Pod ovim kriterijumima, multinacionalna firma je ona, iz koje određeni procenat zarade, imovine, prodaje ili osoblja firme dolazi ili je poslat na inostrane lokacije. Treca definicija kaze da ako je menadzment korporacije imao u uvid I stav da su parametri njene operativne sfere I tržišta multinacionalni, onda je firma zaista multinacionalna korporacija. U proučavanju ove teme, Hovard Perlmuter gleda na ovaj stav koji drže donosioci odluka organizacije i diferencira među etnocentričnog, policentričnog I geocentričnog tipa. Etnocentrične organizacije su one koje su fokusirane na kuću ili domaću okolinu I stoga isključuju multinacionalne korporacije. Policentrične organizacije imaju ulaganja, operacije ili tržišta u različitim zemljama ali ne uključuju menadzment tih internacionalnih funkcija. Geocentrične organizacije su integrisane I imaju svetsku perspektivu koja se tiče sirine I dosega moguće organizacione operacija. Neki studenti internacionalnog poslovanja vode raspravu oko korišćenja termina “globalni” ili “svet” korporacije kao reference na multinacionalne korporacije. Svadjaju se oko toga da je istinska globalna korporacija ili projekat okrenut ka svakom trzistu u svetu kao ka potencijalnom tržištu i dodeljuje izvore bez obzira na lokaciju njegove zemlje. Prema ovoj definiciji, na primer, internacionalna korporacija sa zavisnim preduzećem i tržištima u Evropi I Juznoj Americi ne bi se smatrala globalnim preduzećem. Kako se globalizacija internacionalnih tržišta nastavila, sve vise firmi je shvatilo da ključ njihovog buduceg uspeha zavisi od povećanja njihovih poslovnih aktivnosti u drugim delovima sveta (uključujući Kinu, Indiju I nacije južne Azije).POstojanje razlicitih definicija multinacionalne korporacije nije iznenađujuće. POstoje mnogo različitih tipova multinacionalnih korporacija, i većina njih karakterišu određeni tip. Zbog toga sto ima toliko mnogo mogućih načina na koji korporacija može biti organizovana I na koji može da prenese posao preko nacionalne granice, jako je tesko da se jednom definicijom adekvatno opišu sve forme multinacionalnih korporacija.Još jedan problem u standardizovanju definicije multinacionalne korporacije je postepena evolucija čisto domaćih kompanija do multinacionalnog statusa. U ovom procesu, ne može se tačno obeležiti kada kompanija postaje multinacionalna. Takvo razgraničenje, ako je uopšte i moguće, takođe ne može da objasni i opiše adekvatno široke razlike koje korporacija moze da ima u meri u kojoj je postala internacionalna. Ujedinjene nacije ne koriste termin “multinacionalne korporacije” ili “multinacionalna preduzeca”. Umesto toga, ove organizacije zovu “transnacionalne korporacije”, ali ovaj termin nije široko korišćen. U ovom tekstu će se koristiti termin “multinacionalne korporacija” da bi se opisala firma koja obavlja internacionalno poslovanje sa mnoštva lokacija u različitim zemljama.

Razvoj multinacionalne korporacije

Multinacionalne korporacije su počele da cvetaju u deceniji nakon Drugog svetskog rata, prvenstveno u Ujedinjenim nacijama.

Američke korporacije koje su napredovale kroz zahteve ratnog doba, usmerile su investicije u druge zemlje, narocito u Evropu I Kanadu. Tokom perioda od 1950 do 1970. , knjiška vrednost direktnih investicija ujedinjenih nacija skočile su od 11.8 milijardi dolara do 78,1 milijarde.Dok je evropska ekonomija jačala tokom ovog perioda, motiv poslovanja američkih kompanija tamo promenio se od agresivnog tržišta I potražnje profita do odbrambenih pozicije zaštite evropskog tržišta I zaštite domaćih I američkih tržišta od zadiranja jakihevropskih konkurenata. 1960-ih američke firme takođe počinju da iskorišćavaju Slobodan novi capital I tržišta duga: Eurodolar i Eurobond trzista koja se pojavljuju u tom delu sveta. U ovom periodu, usmerenost multinacionalnih korporacija ujedinjenih nacija takođe počinje da se menja, od potražnje sirovog materijala I učescem u izvoznoj industriji do koncentrisanja na prekomorske manufakturne industrije.Do 1970-ih, Ujedinjene nacije su skoro potpuno izgubile vođstvo u multinacionalnoj industriji, delom zbog ponovnog dizanja jake evropskih težnji, ali takođe I zbog Japana I drugih divova koji su se uzdizali na istoku. Kao sto je predstavljeno u tabeli 1.1, od 2005. samo 9 od 20 multinacionalnih kompanija su bile iz Ujedinjenih nacija. Ostale od top 20 kompanija bile sui z Evrope I Japana.Do 2005, Vol-Mart je bila najveca svetska kompanija iz perspective prihoda. Ovaj masovni prodavac ima objekte u Ujedinjenim nacijama, Argentini, Brazilu, Kanadi, Nemackoj, Korejki, Meksiku, Puerto Riku I Engleskoj. Činjenica da je Vol-Mart jedna od najvećih kompaniaj u svetu a da nije potpuno prorla na evropsko tržište, pokazuje kako je ova kompanija bila uspešna U severnoj Americi. EksonMobil je prevazišao Vol-Mart u prihodima 2005. Ovo je značajno pripisano povećanju cena ulja I gasa tokom rata. Kao zanimljiva beleška, od 20 svetskih kompanija, 11 njih su u ili uljnoj ili automobilskoj industriji. BP, EksonMobil, Rojal Dach/Shell Grup, Total, ChevronTeksako I Konoko Filips su svi u uljnoj indstirij, dok su Dzeneral Motors, Ford Motor, Daimler Krajsler, Tojota Motor I Volksvagen u automobilskoj industirji. Finansijske usluge I kompanija osiguranja su takodje dobro predstavljene u top 20, sa Sitigrup, Alajanz, ING grup, AXA I americka internacionalna grupa.

Pogled na današnje multinacionalne korporacije

Da bi se razumela kompleksnost operacija koje vrse multinacionalne firme, od pomoći je da se baci pogled na strukturu I operacije konkretnih multinacionalnih poslovnih organizacija. Na ovaj način, studenti multinacionalnog poslovanja mogu da predstave sebi enormnost I kompleksnost operacija za globalnu banku, multinacionalnu manufakturnu firmu I internacionalni konglomerat: Sitigrup, Soni i Nestle.

Sitigrup (Sjedinjene Države)

Sitigrup je osnovni primer istinske globalne korporacije. Zaista, kompanija naziva sebe globalnom finansijskom kompanijom I pokusava da obezbedi kompletan asortiman bankarskih usluga u svim delovima sveta. 2003. Sitigrup je izveo 64 procenata prihoda iz severne Amerike, I globalno poslovanje je izračunalo 32 procenta njihovih prihoda (sa 10 procenata iz Azije). Ovaj dohodak je preinačen na sledeći način: potrošačko bankarstvo (55 procenata), korporativno I investiciono bankarstvo (31 procenat), gobalni investicioni menadzment (10 procenta) I privatne usluge klijentima preko Smit Barnija (4 procenta). Sitigrup je bila najveca banka u svetu u okviru tržišne kapitalizacije 2004, sa tržišnom vrednošću od skoro 8 milijardi dolara. Banka je postigla nivo prioda od 94, 71 milijardu dolara u 2003., kao I net profit od 17, 85 milijard dolara. Do kraja 2003. godine, Sitigrup je posedovao ukupno 1. 264 biliona dolara, zaposlio 275,000 ljudi I vodio 200 miliona računa kupaca u više od 100 zemalja na šest kontinenata.Globalna potrošacka grupa Sitigrupa stekla je Sirs I Houm Dipo portfolio kreditnih kartica 2003., činćci ga vodećim privatnim provajderom marke u Ujedinjenim nacijama. Citigrup je takodje postao prva internacionalna banka u Rusiji koja je ponudila kreditne kartice kupcima. 2004. Sitigrup je stekao potrošacke finansije Vasington Mjuchuala, koje su pomogle da se poveća pozicija banke kao vodećeg zajmodavca zajednice u Ujedinjenim nacijama. 2003. Sitigold Velt Menadzment programi lansirani su u Českoj, Egiptu, Francuskoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rusiji, Turskoj I Ujedinjnim arapskim emiratima. Sitigrup je takodje lansirao banameks Trikolor karticu, koja olakšava I koja je dostupnija ljudima u Meksiku da dobijaju sredstva od njihovih prijatelja I rodjaka u Ujedinjnim nacijama.Sitigrupov Globalni korporativni I investiciono bankarstvo savetovalo je četiri od osam najvećih svetskih transakcija spajanja I pripajanja u 2003. Grupa je takodje uredila vise od milion transakcija u internacionalnoj trgovini u vezi sa razmeštajem robe. Sve ovo pokazuje da je Sitigrup organizacija sa globalnim pristupom koji je bio veoma uspešan nalaženjem načina za snabdevanje raznih prodavnica širom sveta.Poslednjih godina, kompanijine reklamne kampanje usredsredile su se na slogan “Živi bogato”, I ovo je bilo saopsteno na engleskom, kineskom, španskom I mnogim drugim jezicima širom sveta.

Soni korporacija (Japan)

Soni korporacija, sa centrom u Tokiju, u Japanu, je velika svetska manufaktura televizora, DVD plejera, sistema igrica I semikonduktora. Dok Sonijev doseg nije sirok kao Sitigrupov u okvirima internacionalnog obima, niza produkta ili raznovrsnosti, uspeh kompanije od njene inkorporacije 1946. je jos uvek izvanredan. Jo sod 1940ih, Soni je kontinualno rastao I razvijao u oblasti(polju) elektronike I telekomunikacije, proizvodeci u Japanu 1950. prvu kameru I magnetnu traku. Nakon ovog dostignuca je usledila proizvodnja tranzistora 1954., tehnologija koja je primenjena na radio, televiziju I kamere. Nakon ovog perioda je usledio period rasta 1960ih, kulminirajući proizvodnjom

Triniton kolor televizora 1968. Napreci su usledili u vidu video opreme koji su vodili do uvoda Vokmen licne kasetne trake plejera I radija.Sonijev ogroman razvoj je obelezen na petosturko većoj prodaji u deceniji od 1972. do 1981. Do 2003. Sonijevi prihodi su dosegli 7 milijardi dolara (povecanje od 5 milijardi dolara 1985.), I kopmletna prodaja je dosegla 87,41 milijardu . Danas, 62 procenta Sonijevih prihoda potiče od njihovih elektronskih segenta, Ovi segmenti ukljucuju digitalne kamere, DVD plejere I različite televizore I kućne audio sisteme. Deset procenta Sonijevih prihoda dolazi od segmenata video igrica. Ovo prvenstveno uključuje Soni PLejStejshn 2 (PS2) konzole I softver za video igrice. 2003., Soni je prevazisao 70 miliona delova prodatih za PS2 proizvod. Soni takodje dobija prihod od muzickih segmenata (7 procenta totalnog prihoda), segment slika (10 procenta totalnih prihoda), I finansijske usluge segment (7 procenta totalnih prihoda).Sonijev finansijski uspeh lezi u ogromnom dosegnu I razvoju snaga, njegovoj raznolikom internacionalnom dohotku I sposobnosti da nađe uspešna partnerstva I metode povećanja širine prodaje određenom potrošaču. Sonijeva strategija doseg I razvoja je bazirana na stvaranju slobodne okoline I širokoumnosti koji istrazivača I razvijači mogu slobodno da koriste svoju maštu dok se istovremno fokusiraju na uredjenje izvora u strateškom polju. Tokom sledecih godina, Soni fokusira snage doseg I strategije na semikonduktore, prikaze I kućne servere. Kompanija će se usredsrediti na CCD semikonduktore, najprodavaniji Sonijev proizvod na tržištu I u proizvodnji I na semikondukterskim laserima.Posto nije globalno raznolik kao Sitigrup, 30 procenta Sonijevih prihoda dolazi iz Japana, dok 28 procenta prihoda dolazi Iz Ujedinjnih nacija. Evropska prodaja za 24 procenta totalnog dohoda, sa ostatkom iz drugih delova sveta. U okviru proizvodnih objekata, Soni ima vecinu njih u Aziji ali postoji I u Evropi I u Severnoj Americi takođe.Da bi nastavio da napreduje na današnjem globalnom trzistu, Soni je odredio kao cilj uspešnu implementaciju Transformacije 60, program određen za takmičenje u 2006. (Soijev šezdeseti rođendan). Cilj je bio da se postavi Soni kao globalna kompanija, ali da se osigura da ova raznolikost obezbedi kompaniji sposobnost da izdrži dramatične promene u svetu ekonomije. KOmpanija je uvela fiksirano smanjenje troškova smanjenjem bezvrednih dodatnih oblasti njegove kompanije, a I promovisala ideju “konvergencije” I centralizacije izvora menadzmenta u sklopu Soni grupe. Takve inicijative konvergencije ponovo su se oslonile na kompanijine jačine srži u R I D. Plan je bio da se koristi uloga televizije kao centralne pozicije u dnevnoj sobi da bi se prodali ostali proizvodi koji bi mogli da se povezu sa televizijom. Drugi budući planovi uključuju korišćenje uspesno zajedničko ulaganje sa Soni Erikson Mobilnom KOmunikacijom AB da se konvergiraju mobilne elektronske naprave I audio-video funkcije (slično onome što je već urađeno sa mobilnim telefonima).

Nestle SA (Švajcarska)

Nestle je svetski vodeci obradjivač hrane I kao I Sitigrup, zaista je globalna korporacija. Osnovana u Veveju, Švajarskoj, kompanija void 511 fabriku u 86 zemalja širom sveta.Neste je nastao u Švajcarskoj sa finansiranjem fabrike kondenzovanog mleka hemičara Henrija Nestlea, sredinom 1800ih I fabrika da proizvodi hranu za bebe na bazi mleka. U ranijem 1900im, ove dve fabrike su se spojile I brzo proširile njihove operacije I proizvodne objekte po celoj Evropi, Ujedinjnim Nacijama I Latinskoj Americi.

U toku 1930ih, firmu je podstakao pokret u instant pice tržište sa jednim od najvećih proivoda, Nestle instant kafom, koja je proizvodjena 1938. Od tada, kompanija je nastavila da se širi zbog svojih strategija raznolikosti, širenja tržišta I razvoja proizvoda. U sadašnjosti, Nestle proizvodi uključuju instant pica, mlečne proizvode, kuhinjske proizvode kao sto je buljon, supe, začini I dehidrirani sosevi, čokolada I slatkiši, zamrznuta hrana I sladoled, dečje I dijetetske proizvode I pića. Pored toga, kompanija proizvodi farmaceutske proizvode, kao sto su instrumenti I lekovi, poseduje I vodi restorane I hotele u Sjedinjenim drzavama I Evropi, I ima manjak deonica u Lorealu, proizvođaca kozmetike, parfema I kozmetičkih proizvoda.2003. Nestle su postigle godišnje prihode od 65,46 milijardi dolara. Trideset tri procenta ovih prihoda postizani su u Evropi, 31 procenat u Americi, I 16 procenata u Aziji I Africi. Pica su donela 27 procenata prihoda sirom sveta, za kim slede mlecni proizvodi I ishrana (26 procenta), spremljena jela (18 procenta), čokolada I keksevi (12 procenta), hrana za ljubimca (11 procenta), I farmaceutski proizvodi (6 procenta). Šest brendova sirom sveta, Nestle, Neskafe, Nestea, Magi, Bitoni I Purina broje priblizno 70 procenta prodaje kompanije. Od Nestlinih 511 fabrika, 170 se nalaze u severnoj I juznoj Americi. Ova postrojenja proizvode poznate produkte kao sto je Ovalin, Neskafe, Stuferova zamrznuta hrana, Poljsko proleće flaširana voda, Libino povrće I druga konzervirana hrana, Bich-nat hrana za bebe I kafa Tasterov izbor. Uz ovo, kompanija proizvodi I mlečne proizvode kao sto su sirevi, cokolade, bombone, keksevi I njihove konzerve za pakovanje voća I povrća. Nestle takođe prozivodi Friskis I Alpo hranu za pse.Zelja Nestlea da proizvodi zdrave, hranljive proizvode vidi se u njihovom trenutnom reklamnom sloganu “Dobra hrana, dobar život.” Kompanija traži način da transformise sebe od svetske vodeće kompanije hrane do svetske vodeće hrane, pića, ishrane, zdravlja I velnes kompanije. Mnoga zalaganja su trenutno fokusirana na proizvodnju zdravijih i hranljivih proizvoda. Kompanija je pokušala da ojača svoj kredibilitet u zajednici medicine proizvodnjom kvalitetnih proizvoda u svojoj farmaceutskoj liniji proizvoda.Primer kompanijinog insistiranja na zdravlju je njen kontinuirani focus na tržište flaširane vode. Jula 20004. Nestle su najavili zajednički poduhvat sa flaširanom vodom sa Koka-kolom u Indoneziji. Indonezija je druga najveće trižšte flširane vode u Aziji (posle Kine), I sedmo najveće u svetu. Ovaj zajednički poduhvat će povećati Nestlama globalno prisustvo flaširane vode. Kompanija postoji u 130 zemalja sveta I ima portfolio od 77 brendova. Ovo je dovelo Nestle do pozicije br jedan na svetskom tržištu flaširane vode.

Operativne prednosti I mane multinacionanih korporacija

MNK imaju odredjene jedinstvene prednosti I mane u svojim operacijama koje ih čine veoma različitim od čisto domaće orijentisanih kompanija . Internacionalni uspeh MNK je uglavnom zbog njihove sposobnosti da prevaziđu mane I naglase prednosti. Prednosti, kao I mane, zavise uveliko od prirode samih individualnih korporacija I na svaki od njihov tip posla. Studije MNK, međutim, pokazuju da shema zajednčkih karakteristika postoji u vidu širokog spektra različitih korporacija operšuci širom sveta.

Prednosti koje su postigle MNK Superiorna tehnicka znanja

Mozda je najvažnija prednost u koju MNK uživaju, patentirana tehnička znanja, koja omogućavaju njima da se takmiče internacionalno. Najveće MNKje imaju pristup višim ili naprednim nivoima tehnologije, koja je ili razvijena ili obezbeđena od strane korporacije. Takva tehnologija je patentirana I držana veoma blizu. Može biti u oblastima prozivodnje, menadzmenta, usluga ili obrade. Široko rasprostranjene aplikacije takve tehnologije daju MNKjama jaku takmičarsku prednost na internacionalnom tržištu, zato što rezultira prozivodnjom efikasne, haj-tek, jeftine produkte I usluge koje zatim komanduju na velikom internacionalnom trzistu. Banameks Trikolor kartica tehnologije razvijene od strane Sitigrupa je primer kako MNKje mogu da postignu takmičarsku prednost razvojem, patentiranjem a onda I eksploatacijom napredne tehnologije. Dalji primeri uključuju IBM I Mikrosoft u kompjuterima, Boing u avijaciji I DuPont u hemikalijama.

Velicina I ekonomija obima

Vecina MNKja teži da bude velika. Neke od njih, kao sto je Vol-Mart I EksonMobil, imaju prodaju koja je veća od bruta nacionalnih proizvoda mnogih zemalja. Veličina daje MNKjama prednost znacajnim ekonomijama obima. Jačina proizvodnje snižava po jedinici fiksiranu vrednost za proizvode kompanije, koji su reflektovani na konačne niže cene. Konkurenti koji proizvode manju količinu robe, moraju da im daju veće cene da bi nadoknadili više fiksnu vrednost. Ova situacija je naročito istinita u takvim kapitalno-intenzivnim industirjama kao što je čelik, petro-hemija I automobila, u kojima fiksna vrednost formira supstancijalan odnos totalne vrednosti. Stoga, MNK kao sto je NIpon Stil u Japanu, može da proda svoje proizvode po mnogo nižim cenama od onih koje nude kompanije sa malim postrojenjima.

Niži ulazni troškovi povodom veličine

Veliki nivoi proizvodnje mutinacionalne korporacije zahtevaju kupovinu ulaza u srazmerno velikim količinama. Kupovina na veliko ulazne robe omogućava MNK da se cenjkaju za niže uvozne troškove I u mogućnosti su da postignu određeno sniženje. Niži ulazni troškovi podrazumevaju jeftiniji I time, vise konkurentne završne proizvode. Nestle, koji kupuju velike količine kafe na tžištu, mogu da zahtevaju mnogo niže cene nego što mogu mali kupci. Vol-Mart je u stanju da proda svoje produkte po nižim cenama u odnosu na konkurenciju zbog ili kupovine na veliko I njihove efektivne kontrole sadržaja. Shvatajući koji se proizvodi prodaju efikasnije, Vol-Mart kombinuje kupovinu po nižoj ceni sa efektivnim kretanjem sadržaja da bi postigao konkurensku prednost u maloprodaji potrošačkih proizvoda na tržištu.

Sposobnost dosega sirovog materijala preko mora

Mnoge MNK snižavaju uvozne troškove I proizvodnju dolaskom do sirovog materijala u stranim zemljama. U mnogim slučajevima, MNK snabdevaju tehnologijom da bi izvadili ili poboljšali sirov material ili oba. Pored sniženja troškova, takav pristup moze doneti MNKjama monopolisticnu kontrolu nad sirovim materijalima zato sto oni često obezbđjuju tehnologiju samo u zamenu za takvu monopolističku kontrolu. Ova kontrola im daje šansu da manipulisu zalihe sirovog mateijala ili čak da zabrani pristup konkurenciji za ovaj sirov material.

Sposobnost prenosa prozivodnje u inostrasnstvo

Sposobnost da se prebaci proizvodnja u inostranstvo je jos jedna prednost koju uživaju MNK. Da bi povećale njihovu internacionalnu kompetitivnost, MNK relociraju njihovu prozivodne objekte preko mora, stopa uzimanje prednosti nižih cena za rad, sirov material I drugi uzvoz I često, korišcenjem podsticaja koji nude zemlje koje ugošćuju. MNK eksploatišu smanjenje cena koje su postignute na ovim lokacijama izvozom jeftinije robe na strana tržišta. Nekoliko velikih MNK imaju fabrike u jeftinim lokacijama kao sto je Kina, Indija I Meksiko. Ova prednost je jedinstvena za MNKje I daje im značajnu prednost nad čisto domaćim korporacijama.

Ekonomije obima u izvozu, distribuciji I promociji

Ekonomija obima dozvoljava MNK da postognu niže troškove pošiljke brodom. Velike količine tereta koji prevoze dozvoljava im da pregovaraju oko nžze cene sa prevoznicima. Neke od tako velikih korporacija, posebno divovi ulja, imaju operacije koje su velike dovoljno da opravdaju kupovinu njihovih brodova, koji je efektivniji način da smanji troškove.Distribucija I promotivni troškovi su tadkođe niski za MNK zbog njihovih visokih količina proizvodnje. Distributeri u različitim zemljama naplaćuju niže komisije da prenesu robu zato što su u stanju da naprave substancijalni profit na njihove visoke količine. Slično sniženje troškova akumulira sa promotivnim troškovima. MNK ima veliki reklamni budzet I dragoceni su klijenti za reklamiranje agencije I medije. Sledi, oni su u stanju da zadrzi jeftinije stope. Još važnije, MNK su cesto u stanju da standardizuju promotivnu poruku I da je koriste u raznim zemljama (na primer Marlboro cigarette reklame ili nekoliko Koka-kola promocije koje su objavljene u različitim zemljama korišćenjem standardne poruke).

Slika brenda I Gudvil prednosti

Mnoge od MNK poseduju liniju prozvoda koje su postavile dobru reputaciju za kvalitet, performans, vrednost I usluge. Ova reputacija se širi preko izvoza I promocije, koja se dodaje na MNK arsenal potentnih oružja u vidu Brenda ili goodvila koji je u stanju da

koristi da razlikuje svoje sopstvene proizvode jedne od drugih u svom zanru. MNk su u stanju da moc ovaj goodvil ii sliku Brenda standardizovanjem njihove linije proizvoda u različitim zemljama I arhiviranjem ekonomije skale. Na primer, Soni Plejstejsn nema posebnu modifikaciju za drugačije zemlje (osim voltaze) I proizvodi za svetsko tržište. Slično, Levi Staus je u stanju da svoje standardni denim dzins širom sveta iako se moda razlikuje od kulture do kulture. Štaviše, gudvil I imena brendova dozvoljavaju kompaniji da naplati premijum cene za njihove proizvode (npr. Soni), zato sto su kupci ubeđeni da su proizvodi dobrog kvaliteta čak I sa premijum cenama.

Pristup finansiranju sa niskim cenama

Kao rezultat njihove veličine, MNK zahtevaju velike količine finansiranja I obično, odlični su za riskiranje kredita. Stoga, oni su omiljene musterije finansiske insitucija, koje im daju na zajam po najboljim cenama. Niski troškovi finansiranja za MNK pored njihovih takmičarske snage. MNK takođe imaju prednost pristupa na različite finansijska tržišta, koja im dozvoljavaju da pozajme od izvora koji nudi najbolju ponudu; sredstva se onda prenose interno do potrebne lokacije. Ovaj pristup omogućava MNK da izbegne kredite nekih zemalja I da zadrži finansiranje po ceni nižoj od onih koje su dostupne njihovim domaćim konkurentima.

Finansijska fleksibilnost

MNK takođe imaju prednost u manipulisanju svojih profita I smena na lokacije niže takse. Ovaj značajan finansijski moze biti iskorišćen da se veštački smanji cena ulaska na nova tržišta ili da se povećaju deonice na tržištu u postojećim. Manipulacija profita da se sačuvaju takse je obično postignuto preko tranfera cena, u kojima filijale u inostranstvu su punjene veštački višim cenama za proizvode koji su im dopremljeni od strane glavne kompanije. MNK takođe koristi nekoliko finansijskih mehanizama sa ciljem prenosa profita I manipulisanja poreza.

Prednosti informisanosti

Multinacionane korporacije imaju pogled na globalno trižšte I u stanju su da pokupe, procesiraju, analiziraju I iskoriste njihovu dubinu znanja sveskih tržišta. Koriste to znanje da stvore nova mesta za njihove postojeće proizvode ili da stvore nove proizvode za potencijalna tržišna . Njihovo posebno znanje je korišćeno za raznolikost I širenje tržišno njihovog proizvoda I da dizajniraju strategije da prebroje effort tržišni njihovih konkurenata. Štaviše, izvozna proizvodnja može biti rasprodata, kako kompanija može brzo da nađe nova tržišta kroz globalnu potražnju I marketinski mehanizam.Sposobnosti MNK sakupljanja informacija su prednosti ne samo u marketingu već I u svim aspektima njihovih operacija. MNK je u stanju da sakupi marketinšku inteligenciju, , I političke I ostale rizike preko informativne mreze. Mreza takođe obezbeđuje vredne informacije o promeni stanja na tržištu I ekonomske uslove, demografiju, socijalne I kulturne promene I mnogo varijable koje utiču na poslovanje MNKa u raznim zemljama.

Pristup ovim informacijama obezbeđuje MNK sa prilikom da se postave pogodno za odngovaranje na kotigence I istraživanje prilika.

Menadzersko iskustvo I ekspertiza

Zbog toga sto MNK funcionišu simultano u velikom broju veoma različtiih zemalja, u stanju su da asimiliraju bogatstvo vrednih menadzerskih iskustava. Ovo iskustvo omogućava uvid u rad sa različtiim poslovnim situacijama I problemima širom sveta. MNK takodje ekspertizu na različite načine pristupa poslovnim problemima I mogu efektivno da primene ovo znanje na više lokacija. Na primer, multinacionalka koja je situirana u Japanu moze da nabavi in dept znanje japanskog menadzmenta metoda I primeni ih uspešno negde drugde. MNK takođe razvija ekspertizu u multizemljinim operacijama menadzment kako njihove izvršioci sakupljaju iskustvo radon u različitim zemljama na svoj način na starije pozicije menadzmentu.

Diversifikacija rizika

Simultano prisustvo MNK u različitim zemljama omogućava im da efikasnije podnesu rizik cikličnog ekonomskog odbijanja. Obično ovi ciklusi nisu isti u različitim zemljama. Stoga, gubici u jednoj zemlji mogu biti nadoknađeni dobicima u drugoj. Simultane operacije mogu da obezbede dovoljnu fleksibilnost MNK operacijama, koje omogućuju njima da difersifirau politički, ekonomski I drugi rizik sa kojima se susreću u različitim zemljama. Stoga, ako MNK nije u stanju da zadrži nivo proizvodnje u jednoj zemlji, ipak može da zadrži deonice na tržištu služeći tržištu proizvodima iz fabrike koja se nalazi u drugoj zemlji. Drugim recima, ako se zalihe sirovog materijala prestanu sa jednog izvora, globalo prisustvo MNK obezbeđuje zalihe sa alternativnog izvora. Na tržištu ulja, na primer, ako ruska pipeline zatvorena neočekivano, nacije kao sto je saudijska arabija imaju neophodnu rezere da privremeno povećaju zalihe ulja u svetskim tržištima kao napor da stabilizuju cene na kratko vreme.

Mane sa kojima je suocen MNKPoslovni rizik

MNK moraju da izdrže nekoliko ozbiljni rizika da ne padnu na teret kompanijama čije ooperacije su čisto domaće prirode. Posto MNK sprovodi posao van granica njihove zemlje, susreću se sa valutama drugih zemalja, koja I ostavlja ranjivim na flukcuacije u razmeni kurseva. Nasilne pokreti u razmeni kuseva mogu da izbrišu ceo profit određene poslovne aktivnosti. Tokom dugog perioda, MNK cesto moraju da žive sa ovim rizikom jer je veoma tesko da se eliminise. Za kratko vreme, međutim, postoje tržišni mehanizmi kao što su promene kurseva I unapred ugovori koji dozvoljavaju da MNK minimizira pokret promene kursa za određenu pslovnu transakciju. Komapnije koje ulaze u ovake

forme finansijskog ugovora razumeju da nisu izlozeni kursnom riziku poslovanju I da ima smisla da se minimizira ovaj rizik bilo kada.

Regulacije zemlje koja prima

Operisati u drugim zemljama subjektivizira MNK do bezbroj regulacija postavljenih od strane zemlje koja ugošćava. MNK ima težak zadatak upoznavanja sa ovim regulativama I modifikacijama svojih operacija da bi osigurala da ne pređe preko. Regulative su često menjaju, I takve promene mogu da imaju unapred implikacije za MNK. Na primer, zemlja moze da zabrani uvoz odredjenog sirovom materijala ili ograniči pristupnost kredita u banci. Takve zabrane mogu da imaju ozbiljne posledice na MNK novoe proizvodnje. U mnogim razvijajucim zemljama, nacionalne kontrole su veoma prožimajuće I skoro svaki aspect privatnog poslovanja je subjekat vladinog odobrenja. MNK razvijenih zemalja se ne koriste za takve kontrole I njihove metode poslovanja nisu usmerene ka poslu u ovom tipu okoline.

Razliciti legalni sustemi

MNK moraju da operisu pod razlicitim legalnim sistemima razlićitih zemalja. U nekim od njih, zakonodavne I sudski procesi su veoma glomazni I sadrže mnogo nijansi koje se ne mogu lako razumeti od strane tuđinaca. Neka zakonodavstva mogu zabraniti tip poslovanja koji bi MNK ocenio kao normalan u svojoj zemlji.

Politicki rizik

Zemlje koje primaju su suverena tela I njihove akcije obično ne priznaju nikakve žalbe. Malo je toga sto MNK moze da uradi ako zemlja ugostiteljstva odluči da preduzme neprijateljske akcije za svoje interese. Politički rizik, kao sto je poznato, povećava se u zemljama cija vlada je nestabilna I teži često promeni.

Operativne teškoće

MUltinacionalne korporacije rade u širokoj varijativnosti poslovnog okruzenja, koji stvara supstancijalne operativne teškoce. Nepisano poslovna praksa I tržišne konvencije često prevagnu u zemljama domaćina. MNK kojoj fali upoznatost sa takvim konvencijama nalaze teškoću da sprovedu posao u saglasnosti sa njima. Često normlane metode operacije MNKa mogu da budu veoma suprotne zemljinim poslovnom praksom. Tipičan primer je neformalni kredit. U mnogim zemljama ritejleri se slažu da skladiste robu proiyvodne kompanije samo ako im je ponude tržišno određen period kredita koji nije pokriven pisanim dokumentom. Računovodstvo I prodaja polisa MNka može da ne dozvoli takve dogovore. Sa druge strane, poslovanje u toj zemlji može ne biti uopste

bez takvog dogovora. Multinacionalne korporacije moraju stoga da prilagode poslovanje ili ga gube potpuno.

Kulturoloske razlike

Kulturološke razlike često vode do većih problema za MNK. Mnogi nalaze da njihovi iseljenički izvršioci nisu u stanju da postignu optimalne performance jer nisu u stanju da prilagode lokalnoj kulturi, I lično I profesionalno. Sa druge strane, lokalni menadzeri MNKa cesto imaju poteškoće u suočavanju sa matičnom kancelarijom MNKa zbog problema u komunikaciji zasnovanih na kulturi. U pokušaju da razumeju I odgovore na pravi način na lokalnu kulturu često je doveo MNK proizvode da propasti. Nesporazum lokanih kultura, poslovna etika I socijalne norme često vode do problema između MNKa I njihovih lokalnih kupaca, njihovih poslovnik saradnika, vladinih zvaničnika, a čak I svojih zaposlenih.Mnogi problemi I izazovi sprovođenja internacionalnog poslovanja koncentrišu se oko prevazilaženja mana I naglašavanja prednosti koje se ističu kada korporacije postanu internacionalne. Ovi problemi I izazovi su dsikutovani u sledečim polavljima.

Trenutni trendovi u svetu trgovine

Obim proširenja

Običan obim razmene među nacijama je enormno porastao od drugog svetskog rata. 1948. Obim svetske trgovine je bio samo 51 milijarda dolara. Porastao je do 331,72 milijarde dolara 1970. I do 11,06 triliona dolara u 2004 (pogledaj cifru 1.2). Internacionalna trgovina oblast nastavila je da bude dominirana od strane industrijalizovanih zemalja, koje su računale za 73,5 procenta svetske trgovine. Velike promene su se desile u trgovnoj shemi u sklopu industrijalizovanih zemalja, medjutim. Na primer, Kina je povećala izvoz iznad proseka od 19 procenata od 1990. do 1995. I doživela porast od 35 procenta u 2003. Kina sada broji 6 procenta svetskog izvoza, statistika koja će porasti tokom vremena. Sa druge strane, Ujedinjene nacije dele svetski izvoz odbijen od 13,7 procenta u 1970. do 10 procenta u 2003. Ovi trendovi imaju veoma važne implikacije za internacionalni poslovanje. Jasno je da svetska trgovina okolina je sada zaista internacionalna, u smislu da više nije dominirana nekom drugom zemljom. Zapravo, desila se zamena uloga za neke zemlje, najznačajnija za Ujedinjene nacije, koja je napravila velike trgovinske deficite 1980ih I nastavila od najveće svetskog kreditora do svetskog najvećeg dužnika. Postoje mnogo razloga za ovu dramaticnu promenu. Tokom 1990ih, Ujedinjene nacije budzet se vratio do pozicije viška, da bi ponovo pao u deficit u poslednjih nekoliko godina. Trgovinski deficit koji je počeo 1980ih jos uvek traje. Ujedinjene nacije se suočavaju sa intenzivnim konkurencijom na domaćem tržištu kao I na stranom iz nekoliko zemalja, posebno Kine, Indije, nemacke I Japana. Osim ovih izazova, nova konkurencija se pojavila u vidu najnovijih industijalizovanih ekonomija Pacifickog Rima, najbolje znanog kao četiri tigra.

Ove zemlje Hong Kong, Juzna Koreja, Taivan I Sigapur su ubrzano povećale njihov deo u svetskoj trgovini. 2003. ove nacije povećale su izvoz za 11 procenata I sada broje 6.2 procenta svetkog obima. Kao sto figura 1.3 pokuzje, zemlje Azije u razvoju I ekonomija tranzicije centralne I istočne evrope počele su da dozivljavaju veliku dobit u trgovini obima u prošlih nekoliko godina.

Povećana konkurencija

Konkurencija na internacionalnoj trgovini frontu teži da se pojača. Nastanak Evropske unije 1992., daje jačanje azijskog izvoza sposobnosti, I kontinuiran rast u kineskom izvozu verovatno će izvrsiti pritisak na Ujedinjene nacije. Da bi odgovorile na ovaj pritisak, Ujedinjene nacije će morati da preduzmu aktivniji I pozitivniji pristup internacionalnokm poslovanju. Činjenica da živimo u integrisanom svetu mora da postane duboko ukorenjena. POvecanja pažnja na internacionalno poslovanje je stoga ne samo verovatna nego I neophodna.

Povecavanje kompleksnosti

Priroda internacionalnog poslovanja nastavlja da postaje sve kompleksnija. Kako sve više I više nacija industijalizuju, oni nude prilike kao I pretnje na polju internacionalnog poslovanja. Mnoge zemlje u razvoju, kao sto je Meksiko, Kina I Indija, imaju velike korporacije koje se sada takmiče za izvozno tžište kao I za FDI prilike u drugim zemljama. Većina bivših socijalistickih zemalja se selektivno otvaraju njihove ekonomije za razmenu sa ostatkom sveta. Takođe je naglašeno guranje trgovine participacije teskih zemalja u dugovima Latinske Amerike I pod Saharne Afrike, kao uviđeno rešenje za njihovu trenutnu krizu zaduženja. Mnoge zemlje u razvoju koje su razočarane perforamnsom pogodosti trgovine, koja je bila njihovo uporište, sada prebacuju njihovu pažnju na proizvodnju I eksport manufakturne robe. Ova promena otvara nove prilike za relociranja proizvodnjih postrojenja, stoga ustanovljenje internacionane manufakture I razmene uređenja. Kako ove ekonomije postaju zrelije, bolje su u stanju da ponude infrastrukturne ustanove koje obezbeđuju struju, transport, komunikaciju I rad I mogu da podrže velike manufakturne objekte. Nisko plaćen rad I vladin podsticaj privlače prekomorske investicije uveliko u takve zemlje. Dok FDI rastao tokom1980-ih I 1990-ih kao podrška takvim aktivnostima, globalni prilivi FDI odbijen 2003. za treću godinu zaredom. Ovo je opet bilo osudjeno na pad u FDI toku u razvojenim zemljama. Širom sveta 111 zemalja videle su uzdizanje u tokovima, I 82 su odbijena. U ujedinjenim nacijama FDI je pao za 53 procenta, do 30 milijardi dolara, najniži nivo u proteklih 12 godina. 2004. FDI pad se ppoboljsao malo sirom sveta. FDI u U.N. porastao je za 69 procenta u 2004. zbogpovecanja u preko graničnim spajanjima I akvizicijama, poboljšan ekonomski rast I poboljšan korporativna profitabilnost. Jedan trend koji se nije promenio je pokret usluga. 1990 FDI usluga dotok računao je za 49 procenta totalnog FDI; 2002. usluga računala za 60 procenta dohodka FDI tokova.

Trgovina u uslugama

Revoluicija u komunikacijama uvedena korišćenjem satelitskih kompjuterske mreze omogućio je skoro trenutnu transmisiju informacija iz bilo kog dela sveta. Ovaj razvoj rezultirao je ogromnom ekspanzijom industrije usluga- baknarstvom, putovanjem I turizmom I konsaltingom- koji su se brzo raširili širom sveta, učvršćujući razmenu usluga više nego ikad u globalni poslovni okvir.

Polje internacionanih poslovnih studija

Velike količine razmene, postojanje velikih multinacionalnih poslovnih objekata I brzo menjanje internacione poslovne okoline samo naglasavaju fundamentalne medjuveze poslovnih firmi, vlada, ekonomija I tržišta danas u svetu. Stoga, studija internacionalnog poslovanja I znanja o silama koje operisu u svetu, imaju direktne implikacije za sve u modernom svetu: od klijenata kojima su prezentovane povečan niz stranih proizvoda, veci izbor, do politickih vođa koji nalaze sve više I više da je politika direktno povezana sa ekonomijom I internacionalnom trgovinom, I prirodno, sa poslovnim menadzerima, koji se susreću sa povećanom konkurencijom ne samo sa domaćem vec I stranim proizvođačima robe I usluga, koji uprkos mnogim Manama, imaju dosta faktora u njihovu korist. Studija internacionalnog poslovanja takođe pruža moderno poslovno menagera sa povećanom svešću o širim poslovnim mogućnostima od onih koji su slobodni u okviru lokalne granice, koji u strateškim meadzerskim uslovima, znače da parametric menadzerove spoljašnje okoline, kao I moguća konfiguracija te spoljšnje okoline, se proširila za moderne I napredne firme.Studija internacionanog poslovanja, međutim, ne samo da proširuje paramtre spoljašnje okoline modernih poslovnih firmi. Stimiliše više osnovnu, promenu sa stavom u poslovanju na večem prostoru. Poslovni menadzer je izlozen problemima da unutrasnje gledani stavovi- etnocentrizam I parohijalizam-mogu da urade I stvore za internacionalno poslovanje. Poslovni menadzer je ohrabren da ih prevaziđe traženjem praktičnih rešenja u ralnosti. Promocija svesti da ljudi I kulture razlikuju sirom sveta I da ove razlike su ponekad ključne za sprovođenje internacionalnog poslovanja. Polazna tačka je, za razvoj promena sa stavom koji vode posao menadzera do fleksibilnosti I prilagodljivosti u rešavanju različitih situacija koji se javljaju u sprovođenju internacionalnog poslovanja.Ovaj razlog u proteklih 50 godina, vreme neparalelnog rasta I aktivnosti obezbeđuju izuzetno područje studija za studenta internacionalnog poslovanja. Trend teži da napreduje, sa povećanim protokom robe, kapitala, inveticija I rada preko nacionanih granica I rast istinskih globalnih industrija I korporacija.

Pitanja za diskusiju

1. Zašto je internacionao poslovanje postalo tako bitno u današnjoj okolini?2. Šta su neki od razloga zašto korporacije biraju da razviju internacionano

operacije?3. Šta razlikuje modernu multinacionanu korporaciju od firmi za uvoz-izvoz?4. Koji faktori čine internacionano poslovanje kompleksnijim od domaćeg

poslovanja?

5. Izvedi godšnji prihod velike multinacionalne korporacije I uporedi opseg njenih internacionanih operacija I zemalja u kojima trenutno vrši posao.

6. Šta su neki od konflikata koji mogu da izbiju između multinacionane korporacije I lokalne vlade koja ugočćuje multinacionalnu korporaciju?

7. Kako mogu povećanja na svetskom tržištu da utiču na male biznismene u tvom gradu?

8. Kako može studiranje internacionanog poslovanja da poboljša tvoje razumevanje sveta oko tebe

Beleske

1. Konferencija Sjedinjenih Država povodom trgovine I razvoja (UNCTAD), Svetski investicioni izveštaj 2004.

2. Inostrane direktne investicije, Ekonomist, 23. septembar 204.3. Vilkins, POjava multinacionalnog preduzećca.4. Perlmuter, Mučna evolucija MNK.5. SAD departman biroa trgovine internacionane trgovine, Trendovi u direktnom investiranju u

inostranstvu od strane američkih multinacionalnih korporacija, 1975.6. Forbs Global 200, Forbs, 17. april 2006.7. Ekonomist, 13. maj 2004.8. Sitigrup, Sitigrup 2033 godišnji izveštaj9. Soni, Godišnji izveštaj 2003.10. Nestle, Opšte informacije.11. nestle, Indonezija zajedničko ulaganje flaširana voda izeđu Nestlea I KOka’kole, štampa, 20.jul

2004.12. U nekim tekstovima s ekoristi termin odgovarajućca tehnologija za tehnologiju koju je lansirala

firma.13. Organizacija svetske trgovine (WTO), Statistička baza podataka, 2004.14. WTO, Svetski trgovinski izveštaj 2004.15. UNCTAD, Svetski investicioni izveštaj 2005.

Bibliografija

Sitigrup. Sitigrup 2003. Godišnji izveštaj 2004. Strana Direktna Ulaganja. Ekonomist, 23. septembar 2004.Nestle. Opšte informacije. Menadžment izveštaj 2003. Indonezija udruživanje u prodaji flaširane vode između Nestlea I KOka-kole. Pres izdanje, 20. jul, 2004.Perlmuter, Mučna evolucija MNK. KOlumbija dnevnik svetskog poslovanja, januar-februar 1969, 9-18Soni, Godišnji izveštaj 2003Stopford Džon M. Svetski direktorijum multinacionalnih firmi, 1982-83. Detroit: Gejl istraživačka kompanija, 1984.Konferencija Sjedinjenih Država povodom trgovine I razvoja (UNCTAD), Svetski investicioni izveštaj 2004.SAD departman trgovine. Pregled trenutnog poslovanja. Vašington, DC: kancelarija vladine stampe.SAD departman biroa trgovine internacionalne trgovine. Trendovi direktnog ulaganja u inostranstvu od strane SAD multinacionalnih korporacija. VAšington, DC.

Vilkins, Mira. POjava multinacionalnih firmi: američki posao u inostranstvu od kolonijalne ere do1914. Kembridž, MA: Harvard štampa, 1970.

Studija slucaja 1.1

Svetski minerali, Ink.

Dzon Rajt je potpuno zavaljen na svom sedistu u prvoj klasi sa maskom za spavanje preko očiju; želeo je da se odmori, rekao je stjuardesi, I ne bi želeo da večera u narednih dva do tri sata. Medjutim, Rajt nije bio opušten. Viši podpredsednik na čelu internacionanog ulaganja planiranje sa Transworld Minerals, Inc., velikom multinacionalnom korporacijom sa središtem u Teksasu, vraćao se sa poslovnog puita iz Salaisiji, mali, bogati mineralom zemljom u Aziji. Njegova kompanija je razmatrala vece ulaganje tamo u novi projekat uglja, korišćenjem skoro razvijene napredne tehnologije Transvorlda, koja visoko automatizuje sve operacije. Rajt je upravo završio preliminarnu evaluaciju prospekata.Dok se odmarao, delovalo je kao veliko ulganje koje bi obezbedilo neophodne prihode na duže vreme. Salaisija ima ogromne zalihe uglja u severoistočnim delovima zemlje , koji se nalaze uglavnom u Nebong provinciji. Većina ovih zaliha je skoro otkrivena kao rezultat odlagane geolške istraživanja koje je preduzela Salaisija uz pomoć velike istraživačke firme iz Australije. Većina zaliha se sastoji od visokokvalitetog uglja antracita, za kojim postoji velika potraznja u čeličnim fabrikama u Kini, Japanu I drugim novim industrijalizovanim ekonijama u jugoistognoj Aziji.Činilo se da vlada podrazava, prvenstveno jer nije imala tehnologiju da istražuje ove rezerve I bila je u potrebi za dodatnnim izvozom dohotkom da se upozna da deficiotm u svojoj balansu plata, što znači da veliki deo proiekta mora biti finansiran od strane Transvorlda.Transvorld je imao osnovne finansijske resurse. Njegova mreža kapitala sešsirila postepeno poslednjih pet godina I bilo je po shemi plaćanja svih pozajmica od vodece internacionalne banke u četiri zemlje: Sjedinjenih drazava, Velika Britanije, Japan I Kina (preko Hong Konga). Imala je izvandredno stanje kredita I pre dve godine uspšnu obaveznicu na britanskom tržištu koji je podigao 150 miliona dolara da finansira veliki priojekat u Zambiji. Imao je dobru saradnju sa bankama u SIngapuru I Hong KOngu, dve vodeće finansijska cenra u regionu. Rajt je takodje imao diskusije sa lokalnm granama tri multinacionalne banke u Salayjsiji I cinilo se da su zainteresovani, bar na osnovi preliminarnog razmatranja.

TransVorld je svetski lider u naprednim tehnologija obrade uglja : njegovi najnoviji procesi imali su za posledicu veliku brzinu ekstrakcije, to jest, slaganje i utovar uglja iz dubina koje nisu bili dostupni za većinu postojećih rudarskih tehnika . Pošto je tehnologija bila visokoautomatizovana, bilo je značajan ekonomija koja proizilaze iz sačuvanih troškova rada. Većina operacija će biti optimizovana Transvorldom koristećenjem njene sofisticirane, zasnovane na računaru, optimizacije modela , koji bi generisali najbolji mogući redosled, tajming i koordinaciju različitih operacija; ove metode bi bile najmanje 20 odsto efikasnije od tehnologije koja je trenutno u upotrebi u Salaisiji .Kompanija je imala značajan marketinsku snagu. Vodila je rudarske operacije u nekoliko zemalja u Aziji I Africi I imala druge mineralne ekstrakcije u Latinskoj Americi. Većina proizvoda prodata je industrijskim potrošačima u Japanu , Italiji I Francuskoj . TransVorld imao je jake poslovne odnose sa velikim brodskim prevoznicima i značajnu snagu za pregovaračkim stolom, dok je pregovarao cene za isporuku svojih proizvoda brodom.Za svetsko tržište uglja se očekivalo da ostane jako, i Transvorld je mogao razumno da očekuje da stekne najmanje prosečni nivo profita za izvoz salaisianskog uglja .

Bilo je nekoliko problema. Salaisijska kompanija uglja je vršila znatan pritisak na vladu da se dozvoli pokretanje novog projekta . Ona tvrdi da moze da pristupi sličnom nivou tehnologije ulazakom u zajedničkoulaganje sa Intermetals, australijskom rudarskomkompanijom, od koje može dobiti tehničku opremu, dok će lokalna ugradnjacelog projekta biti u njegovim rukama. Ovaj poduhvat bi značilo da bi Salaisija kupovala samo tehničko znanje iz Australije, a celo rudarstvo, vađenje, preradu, transport I marketing bi zavodila salasijanska rudarska kompanija. Kompanija je imala pristup relativno zastareloj mašineriji I procesu vađenja, ali je imala značajnu finansijsku snagu I dobre odnose sa random snagom. Iako je bila relativno nepoznata u isnostranstvu, kompanija je bila velika sila u salaisijskoj domaćoj industiji uglja. Menadzment salaisijske kompanije uglja je takođe imao dobre odnose sa trenutnim ministrom indusrije I pokušavao je da da ubedi da bi lociranje celog prijekt u ruke multinacioalne kompanije Transvorld, bio stetan za nacionalne interese I da bi vodilo do inostrane dominacije domaće industije uglja.

Ministarstvo industrije je razmatralo dve opcije I zvano za dodatne detalje pre nego sto bi predlozi mogli biti ponuđeni industrijskim odobrenjima u inostranstvu salaisijske vlade za konačnu odluku.

Pitanja za diskusiju

1. Koje dodatne podsticaje bi Rajt trebalo da predloži da bi poboljšao privlačnost Transvoldovog predloga Ministarstvu industije?

2. Koja strategiju bi trebalo da usvoji Transvorld da bi neutralizovao političku prednost koju uživa salasijanska kompanija uglja?

Poglavlje 12

Internacionalne finansije

Ciljevi poglavlja

Ovo poglavlje ce: Naglasiti značaj organizacije poslovnog kapitala unutar multinacionalne

korporacije. Podvući razvoj internacionalnih tržičta kapitala, Eurotržišta, I internacionalna

tržišta etiketa. Opisati tehnike u vezi sa inflacijom, taksama I blokiranim izovorima. Sadašnji izvori kapitala za finansiranje rada MNK

Finansiranje internacionalnog poslovanja

Finansiranje internacionalnog poslovanja je daleko kompleksniji, lukaviji, izazovniji zadatak od upravljanja finansijama domaćeg poslovanja. Nekoliko dodatnih razmatranja I faktora koji utiču na finansije dolaze u obzir kada posao postane internacionalan. Mnogi od ovih faktora su pozitivni, na primer, noviji, veći i fleksibilniji izvori finansiranja i pristupa velikom broju različitih finansijskih instrumenata za efikasniju upotrebu izvora finansija. Sa druge strane, finansiske operacije postaju subjekat mnogih novih ograničenja I rizika. Zadatak finansijskog menadzera u internacionalnom poslovanju, stoga, postaje dvostuka operacija: minimiziranje korišćenja novih prilika predstavljenih od strane internacionalne okoline.

Menadžment obrtnog kapitala

U međunarodnom poslovanju, upravljanje obrtnog kapitala ima nekoliko imperativa pored tradicionalnih zahteva . U domaćoj prodaji ,optimalno menadyment obrtnog kapitala zahtevasledeće : raspoloživost tekućih sredstava u dovoljnim količinama da ispuni dospele obaveze; menadžment vremena protoka finansijskih sredstava ,ubrzava priliv potraživanja i zaostalih odliva obaveza i održavanje optimalnog nivoa tekuće gotovine da minimizira pojavu mirovanja vage .Održavanje efikasne količine obrtnog kapitala je od suštinskog značaja za preduzeća svih veličina , ali možda još važnije za male, kompanije u razvoju, koje učestvuju u međunarodnoj areni. Tabela 12,1 ilustruje efekte koje rukovodstvo trgovinskog računa ( potraživanja, plaćaju , i inventara ), može imati na obrtnoi kapital potrebama malog hipotetičkog poslovanja.Kao sto se moze videti iz Tabele 12.1, hipoteički primer održava isti nivo godišnjih prihoda I godšsnjih troškova na prodatu robu, tako da efekat konverzije ciklusa novca može biti ilustrovan. Ciklus konverzije novca za posao je period vremena (obicno izrazen danima) između kupovine sirovog materijala I prijema gotovine posle prodaje gotovih proizvoda. Trajanje dana u ciklusu novčane konverzije se računa na sledeći način: dani inventara na rukama + dani potraživanja na rukama – dani obaveze prema dobavljačima na rukama. Sto je kraća duzina ciklusa konverzije novca, to manje radni capital mora da bude finansiran van dejstva kompanije ( I više radnog kapitala moze biti generisano interno). U primeru gore, potreban radni capital za svaku godinu je određen umnožavanjem dnevne količine troškova prodate robe sa brojem dana u ciklusu novca. Tako da potreban radni capital za jednu godinu se racuna kao: 2,083 dolara x 37 = 77,071 dolar (koji se zaokruzuje do 77,500 dolara). U drugoj godini, potreban radni capital se skoro udvostrucuje kada se ciklus konverzije novca poveća od 37 dana na 72 dana. Potreban radni kapital se viče nego udvostrucuje iz druge u treću godinu, kako se povećava ciklus od prosečnih 72 dana do proseka od 145 dana. Četvrta godina je primer kako se ubrzava priliv potraživanja može da umanji potrebna obrtna sredstva potrebu zajma, dok peta godina je primer kako zaostajanje odliva obaveza mogu postići slične koristi u smislu količine obrtnog kapitala koji je potreban da se finansira van poslovnih operacija (ovo podrazumeva da kreditori Paradorna, LLc, ne pooštre njihove poslovne odnose sa ovom malom kompanijom!).Pored ovih osnovnih faktora, nekoliko drugih razmatranja ulaze u igru kada radni capital potrebe MNK prosire preko nekoliko zemalja. Prvi faktor je dostupnost odgovarajuce valute. Za razliku od čisto domaćeg poslovanja, MNK mogu da dožive pad kratkotrajnih finansijskih obaveza zbog nekoliko valuta na različitim lokacijama širom sveta. Finansijski menadzer, stoga, mora da odluči između održanja tekućih rezervi potrebne valuta ili pomeranja valuta na mestu tržišne razmene, ili, ako je dostupno, obezbeđivanju potrebnih aranžmana kroz tržišnte razmene.Neophodnosti finansiranja u različitim valutama da sretne kratkotrajne obaveze moze takođe da bude sretnuto pozajmljivanjem lokalno na drugacijim novcanim I finansijskim trzistima. Ove opcije otvaraju mogućnost ili opcije pozajmljivanja lokalno je bolje nego zauzimanje prikrivene pozicije na tržištu razmene. Drugim rečima, mora da se izabere između ograde novčanog tržišta I ograde tržišta razmene. Odluka će zavisiti od nekoliko faktora, prvenstveno očekivane stope flukcuacije I kamatne stope diferencijale I njihov ocekivani oslonac.

Prisutvo rizika razmene I polisa, internacionalne korporacije su druge krucijalne varijable koje pogađaju menadzment radnog kapitala preko nacionalnih granica. Rizik razmene zavisiće od oslonivosti firmine strane valute koje nisu u skladu sa transakcijama. Kako firma bira da odredi njen nivo tolerantnog eksponiranja I kako se nosi sa time, zavisi uveliko od internacionalne polise firme. Stav varira znatno u ovom aspektu. Nekoliko firmi troši dosta vremena, napora I novac da smanji izlaganje valute variranju. Druge firme radije preuzimaju rizik eksponiranja I nadaju se profitu od promene omiljene valute.Neophodnost da se uredi radni capital na širokoj geografskoj bazi je jos jedan poveći izazov sa kojim se suočavaju internacionalni finansijski menadzeri. U višestrukim organizacijama sa finansijskim centrima koji se nalaze u različitim gradovima, MNK moraju da koordiniraju finansijski položaj različitih kancelarija, koja je neophodna da osigura optimalno korišćenje sredstava kompanije I izbegne nepotrebne troškove zbog statičnih fondova ili kratkotrajnih pozajmica.Menadzment radnog kapitala u različitim zemljama takođe implicira neophodnost osiguranja relativno glatkog transfera fondva, unutar I van korporacije. A postoje dinstinktivne mogućnosti da neočekivano mogu da se pojave zbog vladinog ogranicenja, kontrole razmene ili drugog politickih faktora vezanih za rizik, koji mogu da spreče sredstva od dosega destinacije na vreme. Ova razmatranja takođe utiču na fundamentalno finansiranje odluka, kao sto da li koristiti fondove od domace zemlje do zemlje ili treće zemlje ili da podigne izvore lokalno. Iako je moderna tehnologija omogućila skoro trenutni transfer sredstava širom sveta relativno lako, problemi su I dalje mogući zbog nepreciznih poruka, pogrešnih kodova I pada sistema prenosa. Jasno je da je teže da se osigura pouydanost internacionalne finansijske tehnologije u zemljama širom sveta, od kojih mnoge nisu tehnološki napredne.Jos jedan izazov sa kojim se susreće internacionalni menadzer je porez. Poreski zakoni variraju od zemlje do zemlje I često su dosta kmpleksni. , u nekoliko zemalja postoje cesti veći izazovi u zakonima o porezu koje bi mogle da utiču na menadzment radnog kapitala, koji funkcioniše na uskim osnovama I koji ima malo prostora za manevar. Različiti zakoni o porezima cesto zahtevaju da transakcije budu struktuirane da minimiziraju poreske obaveze I postignu najniže moguće postporeske finansijske troskove.

Intrakompanijsko udruživanje

Unutarkompanijsko udruživanje je finansijska tehnika koja traži da optimizujete ukupnu dostupnost resursa na svetskoj bazi ili bazi oblasne grupe. Multiunacionalna korporacija sklona je da ima nekoliko kancelarija, od koje svaka donosi primanja I snosi troškove I dakle, ima ili operativne viškove ili nestašice finansijskih sredstava u svakom trenutku. Prednosti ove tehnike su očigledne. Viškovi fondova drzai sa jednom kancelarijom ili pomocnik kmpanije bi bio onemoćen, zato sto nisu korišćeni proizvodi. Ako je unutarkompanijsko udruživanje efektivno, finansijsko sedište ili regionalni centri za kontrolu ce znati tačne lokacije viškova I manjka. Sa ovim znanjem koje je dostupno na centralnoj tački, instrukcije mogu biti poslate da pomere fondove od viškova na lokacije deficita, sto izjednačava nerazvnotezu. Značajna ušteda se postiže, zbog praznog hoda sredstava je izbegnuta, I potreba za pozajmicom sredstava sa visokim interesom je otklonjen. Uzmimo, za primer, kompanije sa jednom granom u Manili, na Filipinima, I

drugoj u Kairu, u Egiptu. Sedište kompanije koje se nalazi u Feniksu, Arizoni, konstantno pazi na fond pozicije inostranih kancelarija. U toku poslovanja, moguće je da je jedna od grana, recimo, Manila stacionirana sa viškom fondova od 300,000 dolara dok Kairo grana je suoćena sa kratkoročnim deficitom od 250,000 dolara. U odsustvu unutarkompanijskog udruzivanja, Manila fondovi bi bili nepomični mozda mesec dana, dok Kairo grana bi morala da pozajmi250,000 dolara za mesec, koji može biti u visini od 10 procenta po godini, ili 2,083 dolara u interestima promene. Ako, medjutim, Feniks sedište može da prati ovu situaciju, oni mogu da urede za Mnilu granu da izda 250,000 dolara Kairo grani, smanjujući bivši nepomični fond I čuvajuci interest naplate Kairo grane.Jos jedna strategija koju sedište moze da uredi, na korporativnom nivou ili na regionalnom centru posebno dizajniranom za ovu svrhu, je polisa koja zahhteva višak balansa svih kompanijinih grana I kancelarija da se održavaju na određenoj centralnoj kancelariji. Nekoliko koristi se gomila iz ove strategije. Prvo, nekoliko lokacija smanjuju veličicnu njihovih resursa I zapravo su sačuvane od truda povezanog za njihovo produktivno korišćenje. Štaviše, adekvatne prilike za nagradjene investicije fratkoročnih fondova mogu ne biti dostupni u mnogim filijalama.Centralizovano udruživanje dodatnih resursa ,dakle, može se nalaziti u centrima gde postoji široke mogućnosti za kratkoročna ulaganja po konkurentnim uslovima . Takvi centri bi imali neophodne likvidnosti za apsorbovanje prilične količine investicija bez značajnog efekta na tržišne uslovie. Ujedinjavanje viška bilansa u jednom lokacija takođe stvara osoblje ekonomije zbog toga što, kada je ovaj zadatak bude konsolidovan u jednom trenutku može se urediti efikasnije sa manje zaposlenih nego što bi to je uspeo na nekoliko lokacija . Dalje , stručnost u upravljanju fondovima mogu biti koncentrisana u jednoj tački i efikasno koristiti i sredstva iz mnogih grana će doprineti značajnom obimu u centralnoj lokaciji , smanjenjem prenosnih troškova I povećavanjem mogućnosti obezbeđenja boljeg povratka na kratkoročne investicije.Centralizovanjem upravljanja fondovima smanjuje donekle politički rizik u vezi sa imovinom održanom na lokacijama u inostranstvu. Multinacionalne korporacije su u stanju da pomeraju sredstva za bezbednu lokaciju pre nego sto ograničenje stupi na snagu . Kao rezultat toga , ukupan obim fondova izloženi predstojećim ili čak moguća ograničenja od strane vlasti o repatrijaciji je znatno smanjen . Centralizovano upravljanje sredstvima omogućava korporaciji da osmisle I implementiraju globalnu finansijsku strategiju koja se nadovezuje na ukupnu strategiju za postizanje globalnih korporativnih ciljeva .Globalna koordinacija i objedinjavanje unutarkompanijske transakcije nije bez problema. Prenos sredstava iz pojedinih zemalja je predmet za razmenu i kontrole kapitala i zbog toga mogu ne biti moguće uopšte . Štaviše ,u mnogim zemljama postoje zakoni koji bi mogli da naplate porez na čak privremeno repatrijaciju sredstava. Takođe, osmišljavanje i instaliranje efikasne i svestrane globalne elektronske komunikacije i sredstava sistema transfera, uglavnom kroz multinacionalne finansijske institucije, je prilično skupo, u smislu početnih i periodičnih troškova ( servis, iznajmljivanje i održavanje ). Korporacija mora jasno da odmeri troškove protiv potencijalne koristi od takvog aranžmana . Obično samo velike kompanije sa lokacijama u različitim delovima sveta nalaze da je ekonomski održivo da uspostave unutarkompanijski transfer sredstava i upravljanje sistemima .Čak i one kompanije koje nalaze uspostavljanje od sredstava unutarkompanijskog sistema transfera održivo, mora da preduzme nekoliko drugih mera kako bi sistem bio isplativ. Troškovi koji su uključeni u unutarkompanijske transakcije mogu biti znatni, i smanjenje njih može značajno da pomogne kompaniji u krajnjem slučaju. Minimiziranje

troškova transakcije se može postići smanjenjem broja pojedinačnih transakcija kroz konsolidaciju malih transakcija . Alternativno , prebijanje aranžmana moze se postici za različite filijale preduzeća, a samo preostali bilans mora se stvarno preneti kroz sistem. Transakcioni troškovi se takodje mogu smanjiti korišćenjem efikasnije i troškovno - efikasan način prenosa sredstava , kao što su onlajn transferi preko velikih banaka.

Garancija protiv inflacije

Bavljenje inflacijama u različitim zemljama poziva na aktivni radni kapital polisama upravljanja.Visoka inflacija teži da ugrozi vrednosti potraživanja, ali takođe, smanjuje teret obaveza u realnom smislu. Kada se očekuje da inflacija raste, planovi se prave da se lokalne potraživanja isporučuju u najranijem mogućem datumu. Voditi je tehnički termin za rani prijem robe . S druge strane , multinacionalne korporacije bi imaju tendenciju da odlože svoje obaveze . Polisa stvaranja namernih kašnjenja u pogledu izdataka ili priliva se zove zaostajanje. Centralizovan sistem za upravljanje gotovinom takođe pomaže korporativnim naporima da minimiziraju inflatorne erozije trkućih sredstava izdavanjem dozvola za njihov transfer do lokacije gde su niže stope inflacije i očekivanja.

Upravljanje blokiranih sredstava

Blokirani fondovi su uglavnom oni izvori u inostranstvu kojima vlade domaćina ne dozvoljavaju da budu vraćena, makar privremeno . Blokiranje sredstava moze se odvijati iz mnogo razloga . Vlada može da se suoči sa teškoćama u bilansu plaćanja , što bi smanjilo strane razmene resursa . Da bi se optimizovalo korišćenje ograničenih resursa, vlada može da blokira inostranim telima vraćanje sredstva i ograniči stranu razmenu za finansiranje uvoza i osnovnih drugih isplata. Povremeno promena vlasti može dovesti do preko mere blokiranja sredstava koja se vraćaju od strane subjekata u inostranstvu, što bi moglo biti motivisano političkim razmatranjima - diskreditovanje bivše vlade ili obaranje njene politike, na primer .U određenim slučajevima , do blokiranja može doći ako određena u inostranstvu korporacija ne uspe da se pridrzava određenih lokalnih propisa ili zahteva, ili se smatra da politički radi protiv najboljih interesa zemlje-domaćina .Blokiranje može da ima različite oblike . Na primer, domaca valuta se smatra nepreobativom I povratak bilo kakvih sredstava je isključen. Ostali oblici blokiranja podrazumevaju povratak samo dela sredstava, repatrijacije tek posle određenog vremenskog perioda, kombinacija ograničenja da na procenat sredstava budu vraćena i vremenskih ograničenja , apsolutni plafona na ukupan iznos sredstava koji moze biti vraćen u određenom vremenskom periodu, prethodno odobrenje za povratak sredstava, I posebni uslovi postavljeni kompanijama koje traže repatrijaciju.

Tehnike za suočavanje sa blokiranim sredstvima

Izvozna orijentacija za multinacionalne kompanije

Zbog toga sto jeosnovni razlog za skoro sve odluke i propise koji blokiraju sredstva nedostatak deviza, mnogi MNK traže da izađu u susret brigama zemlji domaćina razvojem izvoza koji stvara devizni priliv koji neutralizuje odlive sredstava koji su uzrokovani usled repatrijacije .Stoga , mnogi MNK čiji je osnovni posao proizvodnja, prodaja , ili usluge za domaća tržišta imaju tendenciju da preusmere nšsto od svoje proizvodnje drugim stranim tržištima ,zaradeći pri tome inostrani zamenu za zemlju domaćina . U nekim slučajevima , multinacionalne korporacije, koje ne proizvode izvoznu robu u zemljama domaćina, koriste svoje junaštvo međunarodnog marketinga , preko svojih filijala i filijala u inostranstvu , da prodaju robu drugih proizvođača u zemlji domaćina . Neke MNK , u stvari , idu tako daleko, da započnu nove izvozno orijentisane proizvodne linije ili preko svojih postojećih kompanija ili preko druge lokalnih filijala . Osvarena zarada od izvoza predaje se nacionalnim vlastima , koja, opet ,odblokira sredstva multinacionalne korporacije, koja mogu biti vraćena.

Zamena za nove investicije .

Mnoge multinacionalne korporacije vrse zamenu blokiranih sredstava za sveže investicije iz inostranstva . Ako multinacionalnim korporacijama nije dozvoljena repatrijacija sredstava, često ih koristi da ispuni lokalne troškove povezane sa svežim investicijama, bilo u nove projekte ili proširenje postojećih. Ova sredstva se koriste u nekim slučajevima da pokriju tekuće troškove koji se javljaju tokom rada iz dana u dan. Ovo korišćenje se svodi na povratak, ukoliko sredstva za tu svrhu ne bi bilo potrebno osloboditi iz glave kancelarije. U nekim zemljama, takve korekcije su zabranjene i firme moraju doneti dodatna devizna sredstva iz inostranstva ako žele da stvaraju nove investicije u novoosnovanim firmama ili proširenja. U slučaju investicija za koje kompanija donosi naprednu i novu tehnologiju zemlji, vlasti teze da imaju blaži pogled i dozvoljavaju takve aranžmane. Takve kompanije se obično suočavaju sa manje ograničenja na repatrijaciju svojih sredstava.

Neformalne Tehnike

Multinacionalne korporacije vrlo često koriste neformalna sredstva da se obezbedi repatrijacija blokiranih sredstava. Jedan važan način je vršenje pritiska na vladu domaćina diplomatskim putem. U drugim prilikama, pritisak se vrši od strane domaćih vlasti matičnog preduzeća na zemlju domaćina. Povremeno, multinacionalne korporacije nastoje da utiču na vladu domaćine preko svoje vlade u vreme pregovora o programima pomoći ili drugih ekonomskih sporazuma od kojih domaćin zemlje očekuje znatnu korist. Direktni pokušaji da se utiče na odluke vlade nisu neuobičajeni. Učestalost takvih pokušaja i stepen njihove uspešnosti varira od zemlje do zemlje. U nekim zemljama pokušaj davanja mita vladinim zvaničnicima su uzeti kao gotovo rutinski, i nekoliko slučajeva su prijavljeni u međunarodnoj štampi u kojima su tražili multinacionalnim kompanijama da direktno utiču na vladine zvaničnike da dobiju

repatrijacijalna odobrenja. U nekim situacijama, međutim, takvi pokušaji su zavrsili suprotno. Na primer, multinacionalne korporacije mogu da postanu izuzetno uticajne, sa posebnim domaćinom vladom i sigurno povoljnim uslovima. U slučaju ova vlada je razrešen dužnosti, veze sa zbačenom vladom može biti iskoriacene protiv multinacionalne korporacije, i ona se mogu suočiti sa izuzetno neprijateljskim stavom nove vlade, uključujući i ugrožavanje repatrijacije svojih sredstava.

Finansijske tehnike

Blokirani fondovi su u vidu mirovanja vage , kada ne mogu biti vraćena, uložena u nove projekte ili proširenja , ili koriscena da izmiri operativne troškove kompanije. U ovoj neophodnosti, MNK pokušava da koristi ta sredstva direktno u lokalnom finansijskom tržištu i posredno u međunarodnim finansijskim tržištima. U lokalnim finansijskim tržištima, korporacije pokušavaju da investiraju blokirana sredstva u instrumente čiji rokovi su slični očekivanom trajanju blokiranja. Naravno, idealno podudaranje nije uvek moguće zbog relativno nerazvijenih finansijskih tržišta u mnogim zemljama i činjenica da tačan rok trajanja koliko će sredstva ostati blokirana je retko poznat . Pristup međunarodnim tržištima za korišćenje blokiranih sredstava nije jednostavan, međutim, i u većini slučajeva podrazumeva bilo zaobilaženja propisa zemlje domaćina ili, u najmanju ruku, eksploatacije određenih rupa. Jedan način na koji se ovo uradi je postavljanje blokiraih sredstava kao obezbeđenje ili kolateral sa multinacionalnim bankama koje se nalaze u zemlji domaćina za kredite u inostranstvu od strane filijala u drugim zemljama.To je izuzetno teško za vlasti u zemlji domaćina da prate sve takve poslove i ukazu na precizna vezu između određenih depozita lokalno i kredita produženog u inostranstvu. Paralelna ili ledja o ledja krediti su druga tehnika koju primenjuju multinacionalne korporacije da koristite blokirana sredstva produktivno kroz međunarodna tržišta.Prema ovom aranžmanu, blokirana sredstva su izdavana lokalnoj kompaniji, koja obezbedjuje ekvivalentan kredit matičnom preduzeću u inostranstvu .

Cena transfera

Cena transfera je jedno od najkontroverznijih pitanja oko rada MNK u inostranstvu. Sam termin se odnosi na cenu aranžmana koji su sklopljeni između različitih jedinica multinacionalnih korporacija. Transfernih cena se razmatraju u kontekstu međunarodnog marketinga u poglavlju 11; diskusija u ovom poglavlju se usredsređuje na finansijske implikacije ove tehnike. U svakoj multinacionalnoj korporaciji, partneri dobijaju jedan od drugog širok spektar sirovina, intermedijarnih proizvoda, poluzavršenu robu, usluge, tehnička znanja, patente, i tako dalje, za koja mora da se plaća. Zbog toga sto obe strane u ovim transakcijama pripadaju istoj organizaciji, glavna determinanta cena je korporativna polisa. Zapravo, odluka o ceni u ovom slučaju ne potiče toliko ekonomski koliko administrativno ili strateški. To je samo po sebi teško u ovoj situaciji osigurati fer cenu. Prvo, definicija fer cena varira u zavisnosti od toga čija perspektiva je preduzeta : domaće vlade, multinacionalne korporacije, ili vlade multinacionalne korporacije. Drugo , s obzirom na ovu moć, multinacionalna korporacija je dužna da je koristi za neutralisanje ograničenja u drugim oblastima svog rada. Ona se tretira, u

stvari, kao tehnika za upravljanje fondom od strane multinacionalne korporacije, jer pruža značajnu fleksibilnost u kretanju sredstava sa jedne na drugu filijalu, izbegavajući porez, izbegavajuci obračun i finansiranje neravnoteže u različitih operativnim lokacijama.

Glavno odredjivanje budzeta I finansijska struktura MNK

Finansijske analize potrebne za donošenje odluka o investicijama u različitim zemljama moraju da idu dalje od vežbi koje se koriste za domaće investicije i uključuju nekoliko dodatnih faktora i varijabli koji utiču na izvodjenje projekta i povratak.

Devizne kontroleOgraničenja na doznake iz inostranstva

Projekat može biti finansijski stabilan u pogledu prihoda koje generiše u zemlji u kojoj se nalazi, ali vladina ograničenja ne smeju da dozvole da profit bude delimično ili u potpunosti vraćen ili može zadati vremenska ograničenja na repatrijacije. Sa stanovišta matičnog preduzeća, ovaj projekat ne bi biti finansijski održiv, jer stvarni povratak na ulaganja ne bi izašao u susret prihvatljivim standardima.

Politički rizici

Politički rizici su povezani sa pitanjem vladinih ograničenja na doznake . Takvi rizici proizilaze iz mogućnosti novih ili ostrih propisa koji su nametnuti od strane domaćina vlade . Takvi propisi mogli biti izrečeni ne samo na doznake profita, ali i na vrste aktivnosti koje multinacionalne korporacije može da izvrši , ili na način na koji posluje. Politički rizik je takođe ukljucuje mogućnost eksproprijacije imovine, i rizik postaje značajan faktor u nove odluke o investiciji, jer podiže vrstu neizvesnosti da će uticati na buduće prinose na investicije. Iako je teško kvantifikovati politički rizik, zbog više subjektivnih faktora, metode su osmišljene da obezbede numerički ocenjivanja na različitim nivoima političkog rizika dodatih od strane inostranih investitora u različitim zemljama. Osnova većina ovih metoda je relativna merna skala komparativnih rizika u različitim zemljama . Postoji neko opravdanje ovog pristupa, jer je u mnogim slučajevima investicione odluke za MNC podrazumeva izbor u kojoj od nekoliko zemalja će pronaći investicije.

Poreska razmatranja

Poreski režimi se veoma razlikuju u različitim zemljama, sa osvrtom na statut i implementaciji procedure i prakse. U proceni investicione odluke na inostranoj lokaciji, analiticar multinacionalne korporacije mora da utice na implikacije poreskih regulacija

zemlje domacina. U većini zemalja, prihod investicija inostranih tela se oporezuje po specijalnim ili razlicitim stopama, koji moze biti viši u slučajevima povratka sredstava.

Izvori sredstava

Svaka finansijska analiza koja prethodi investicionoj odluci mora da razmotri izvore sredstava koji se koriste za finansiranje inostranih investicija. Korporacija može da ima pristup lokalnom jeftinijem finansiranju ili većem obimu finansiranja zbog kreditnog rejtinga nainostranom tržištu. To može biti u stanju da prikupi sredstva u tržištima trećih zemalja. U isto vreme, mogu da se suoče sa ogranicenjima finansijskih sredstava, jer lokalni propisi zabranjujupozajmice u inostranstvu za projekte u zemlji domaćina. Lokalno finansiranje može biti praćeno posebnim otkrivanjima, radom i izveštavanjima. Takođe, lokalna ograničenja mogu biti postavljena na inostrana lica koja primaju sredstva iz određenih izvora. Kreditni rejting pomaže velikim akcionarskim kompanijama otvorenog tipa pristup tržištima kapitala. Ali, nisu svi učesnici u međunarodnoj poslovnoj areni dovoljno veliki da dobiju kreditni rejting od renomiranih kreditnih agencija kao što je Moodi's Investors Service ili Standard & Poor's. Ove manje, često privatne, kompanije moraju da nadju dodatne metode pristupa kapitalu.Neke lokalne vlasti pružaju pomoć manjim kompanijama koje pokušavaju da uđu na izvozno tržište. U Sjedinjenim Državama, na primer, uvoz-izvoz banke SAD (eks-Im banka) obezbeđuje finansiranje obrtnog kapitala koji omogućava SAD izvoznicima da dobiju kredite za proizvodnjuili kupovinu robe ili usluge za izvoz. Ove krediti su pruzani od strane komercijalnih banaka, ali su podrzane uz garanciju Ek-Im banke. Za kvalifikovane izvoznike, Ek-Im banka je preuzela do do 90 odsto kredita banke, što znači da ako izvoznik ne vrati komercijalni zajmodavcu, Ek-Im banka će pokriti do 90 odsto izvanredne glavnice i kamate istovremeno kad dužnik podrazumeva na kredit. Ek-Im banke neophodnosti uključuju da kompanija bude locirana u Sjedinjenim američkim državama, ima najmanje godinu dana radapostojanja, i imaju pozitivne neto vrednosti kompanije. Dodatni program koji koristi malim izvozkompanija u Sjedinjenim državama trenutno je dostupan preko Small Business Administration (SBA). SBA Izvoz Ekspres program, njegov izvozni radni kapital program, i njegov program za međunarodnu trgovinu kredita su primeri sponzorisanja vlade da pomogne malim preduzećima za ulazak na izvozno tržište. Mnogi od SBA programa ne moraju da zahtevaju veliko izvozno iskustvo . Ali, ovi programi imaju uslove za uspešno domaće funkcionisanje u razumnom vremenskom periodu. Kao i sa bivšom bankarskom garancijom njihovih programa, dobijanjem SBA kredita podrazumeva i dobijanje odobrenje kredita za komercijalne banke .

Investicije zaduživanja valute

U inostranim investicionim obavezama, sopstvena ili pozajmljena sredstva multinacionalne korporacije mora da se ostvare u određenoj stranoj valuti . Kada multinacionalna korporacija donese svoje investicione odluke, on mora biti svesna različite opcije valute. Pogresan izbor valute za zaduživanje može da dovede do

značajnih finansijskih gubitaka zbog negativnih fluktuacija deviznih kurseva tokom trajanja kredita.

Raličite stope inflacije

Stope inflacije su od izuzetno velike važnosti u proceni investicionih odluka ; celu profitabilnost projekta može eliminisati inflacija gubitaka. Stopa inflacije su postale posebno važne u 1980-im , jer mnoge zemlje u razvoju u kojima su multinacionalne korporacije industrijalizovanih zemljalja imale značajna ulaganja iskusile su hiperinflatorna stope. Prilikom donošenja odluke da investiraju u zemlji u kojoj stope inflacije očekivano visoke , finansijski menadžer mora da realnoproceni uticaj inflacije na neto povracaj matičnom preduzeću i osmisle inflaciono podešavanje mehanizama u strategiji finansiranja, tako da povratak moze biti obavljen u najvećoj mogućoj meri, imun u inflatornim uslovima u zemlji domaćina.

Akreditivi u međunarodnoj trgovini

Drugi važan aspekt međunarodnih finansija je kako se međunarodna transakcija odvija izmeđuprodavca robe ( izvoznika ) i kupca robe( uvoznik ) . Ponekad firma uđe u sporazume sa svojim lokalnim bankama da bi pružile pomoć u olakšavanju međunarodne trgovine . Jedan primer takvog sporazuma je nacrt . Nacrt je zahtev za isplatu od strane kupca u određeno vreme. Dva osnovna tipa nacrta su nacrti prizora I vremenski nacrti. Nacrt prizora zahteva plaćanje prilikom dobijanja robe, dok je vremenski nacrt produzava kredit uvozniku za određeni period vremena. Kada je banka uključena u obradu i prihvatanje vremenskog nacrta, proces prikupljanja je pojednostavljen za izvoznika . Banka prihvata vremenski nacrt za naknadu,i izvoznik ima rečbankara sve dok ne dođe rok. Kad je jednom vremenski nacrt prihvaćen, to se naziva trgovinaprihvatanja, što je zakonom omogućeno kada reč "prihvatio " napisana na nacrt . Problemi mogu nastati zbog oblika plaćanja. Ako uvoznik odbije pošiljku iz nekog razloga (mozda je našao bolji posao na primer ), izvoznik će snositi legalno porez u pokušaju da primi uplatu. .Izvoznik može takođe snositi troškove prekoračenje roka, sto su porezi za skladištenje robe izvoznika na stranom pristaništu utovara . Da bi se uklonila zabrinutost izvoznika koje ce uvoznik odbiti da plati za isporuku robe , efikasniji proces je akreditiv . Akreditiv je napisana obaveza od strane banke, i koja se vrši na zahtev kupca, da utice na plaćanje ili čast nacrte prodavca , ako se prodavac slozi sa određenim specifičnim uslovima . Dakle, akreditiv može izdati banka koja se obavezuje da plati izvozniku, onda kada izvoznik ispuni svoj deo pogodbe . Akreditiv određuje uslove pod kojima će uvoznik platiti izvozniku za robu. Čisti akreditivi ne zahtevaju predstavljanje bilo koje dokumentacije,osim menica, da se izvrsi uplata.Većina akreditiva se dokumentovana kreditna pisma; kada se ispuni ovo, banka će zahtevati prezentaciju dokumentacije za dobijanje isplate, na primer, faktura, carinskih dokumenata, dokaz o osiguranju, listu pakovanja, izvoz licenca (od matične zemlje izvoznika), sertifikaciju porekla proizvoda

(da proceni tarife i kvote), sertifiklat inspekcije (da li roba ispunjava standard kvaliteta), i faktura. Faktura je potvrda koju daje prevoznik pošiljaocu priznajući prijem robe koja se isporučuje, navodeći uslove isporuke. Faktura je najvažniji document u pismu kredita, a takođe je dokument koji ima istorijski podizao najviše kontroverzija tokom međunarodnih transakcija. Faktura je potvrda robe koja se isporučuje, dokument sa pravom svojine na imovinu, uključen u pošiljku, i dokaz o ugovoru o prevozu, i to je document o kome se pregovara. Postoje mnogi različiti oblici akreditiva. Opozivu akreditiva mogu se menjati ili povuci banke izdavaoca bez prethodnog obaveštenja ili saglasnosti od strane korisnika (prodavac ili izvoznik). Neopozivo pismo kredita se može izmeniti ili opozvati samo uz saglasnost korisnika. Slično tome, akreditiv može biti potvrđen ili nepotvrđena. Pod potvrdjenim akreditivom, savetodavna banka se obavezuje da ispoštuje plaćanje kredita, pod uslovom da korisnik ispunjava uslove kredita. Savetodavna banka je banka koja je obično nalazi u zemlje izvoznika. Ovo je važna distinkcija, posto savetodavna banka je banka koja je poznata prodavcu. Potvrdno pismo akreditiva posebno je važno kada izvoznik saradjuje sa kupcem iz zemlje koja je politički ili ekonomski nestabilna. Najsigurniji oblik akreditiva za izvoznika je potvrđeno , neopozivo akreditiv pismo. Ponad, će izvoznik možda želeti da ima prenosivi akreditiv. Korisnik( izvoznik ) može zahtevati da akreditiv bude prebačen na drugog korisnika za izvršenje Ako iste stranke preduzimaju višestruke transakcije, obrtni akreditiv može da se uspostavi. Ovo uspostavlja kredit potpuno isto kao originalni akreditiv, ali sa kraćim periodima za isporuku, kao i mogućnost zamene dokumenata specifičnih za tekuću transakciju. Konačni obrazac akreditiv o kome se govori ovde je stend-baj akreditiv. To je bankarska garancija , kojom korisnik ( prodavac ili izvoznik ) može zahtevati plaćanje, ako kupac, (odnosno uvoznik ) ne ispunjava svoje obaveze. Banka će zahtevati dokaz o originalu, i jedini put da korisnik dobija isplatu od banke je kada glavni kupac ne plati za isporuku robe. Bankarski troškovi u vezi sa ovim oblikom akreditiva su manja nego za druge vrste , kao i korišćenjestand-baj akreditiva je vise izuzetak nego pravilo. Postoji mnogo različitih oblika akreditiva, i ovaj deo ističe samo neke od mnogo tipičnih formi. Korišćenje akreditiva može da smanji rizik od neplaćanja izvoznika i može da olakša trgovinu u nekim oblastima sveta koji bi inače bio previše rizičan za prodaju robe bez ovog oblika zaštite.

Glavna internacionalna tržišta

Međunarodna tržišta kapitala sve više postaju važna kao izvor finansiranja za operacije MNK, ne samo zbog pada u bankarskom finansiranju, ali uglavnom zbog nekoliko razvoja koji su povećali konkurentnost, veličinu i sofisticiranost samih finansijskog tržišta. "Međunarodna tržišta kapitala " i "međunarodna finansijska tržišta" su termini kojima se opisuju tri osnovna tipa tržišta na kojima multinacionalne korporacije mogu da podignu novac: nacionalna finansijska tržišta, evrotržipta i nacionalna tržišta kapitala. Treba napomenuti, međutim, da nacionalna finansijska tržišta i nacionalne berze su internationalne u smislu da, iako se nalaze u određenoj zemlji i podležu zakonima i propisima te zemlje, oni su otvoreni stranim investitorima i dužnicima. Stepen u kojima su internacionalizovani varira, naravno, ali generalno, finansijska i tržišta kapitala skoro svih razvijenih zemalja su otvorene zastrane kredita. Suštinska razlika između zaduživanja fondova od banke i prikupljanje sredstava od finansijskih na tržištu je da kada korporacija pozajmljuje banci, banka preuzima rizik, i deponenti koji smestaju sredstva u banci nisu ni na koji način

odgovorni. Pošto banka preuzima rizik i prolazi kroz napor udruživanja fondova deponenata, prima određene naknade, kojiemogu biti veoma visoki. Zaduživanje na finansijskom tržištu podrazumeva da korporacija doseze do investicione javnosti direktno, bez korišćenja posrednickih usluga od strane banke. Korporacija mora da izvrši neophodne pripreme sama, da informiše investitore da je na tržištu da se podignusredstva i da ih ubede u svoje kreditne sposobnosti. Neke banke, posebno investicione banke, igraju ulogu u takvim transakcijama, ali je marginalan u smislu da oni pruzaju samo određeni tipusluga, za koje oni primaju naknade. Obicno, dakle, korporacije smatraju da je jeftinije da se podignu sredstva kroz međunarodno tržište kapitala, jer su u stanju da sačuvaju posrednicke troškove u vezi sa bankarskim finansiranjem. Još jedan važan razlog zbog koga bi MNK koristileovu opciju je ogromna veličina resursa koji se mogu podici na ovim tržištima. Postoje ograničenja u kojima banke mogu da pozajmljuju sredstva; nemaju sve banke takve velika sredstva na raspolaganju i spremni su da na dosta veliki rizik. Finansijska tržišta pružaju širok spektar finansijskih instrumenata koji se mogu kombinovati i prilagoditi da služe individualnim finansijskim potrebama. Skoro svaki aspekt finansijske transakcije moze biti prilagođen da služi svrsi multinacionalne korporacije : zrelost, valuta, datumi transakcija , otplate, i vrste kamatnih stopa aranžmana.

Pojava internacionalnih tržišta kapitala

Bankarski zajmovi dominirali su međunarodnim finansijskim arenom 1970-ih, iako su znaci sojeva postali ocigledni krajem decenije . Međunarodni dužnička kriza , koja je postala javno poznata 1982 , signalizirala je formalni kraj dominacije bankarskih zajmova , kao glavni izvormeđunarodnih finansija . Tokom 1970-ih i 1980-ih , nekoliko razvoja je pripremio finansijsko svetsko tržište da bukvalno poleti . Jedan važan korak u ovom pravcu je bila finansijske nepravilnosti u mnogim industrijalizovanim zemljama. Sjedinjene Američke Države , VelikaBritanija, Francuska i Japan su uveli, zakon koji je u značajnoj meri eliminisao ograničenja na slobodan protok sredstava po njihovim zemljama. Deregulacione mere su takođe poboljšale pristup tržištima u inostranstvu za korisnike kredita iz ovih i drugih zemalja. Nažalost, poboljšanje u kretanju kapitala nije islo uz poboljšanje mnogih komercijalnihsposobnosti finansijskih institucija da adekvatno odrede velicinu rizika u njihovim kreditnim portfolijima. Azijska finansijska kriza kasnih 1990-ih izneo je ovu potrebu u prvi plan . Dok su komercijalne banke trenutno u procesu razvoja rejting sistema sličnih rizika za njihovu kreditne portfolije preko Bazel Akorda, potreba za povecanom kontrolom na kretanje valuta unekim delovima sveta i dalje je prisutna. Dramatična poboljšanja u informacionoj i telekomunikacionoj tehnologiji je omogućila prenos sredstava i tržišnih informacija širom svetagotovo trenutno, sto daje finansijskoj zajednici dalo moć da se bavi sa vise tržišta istovremeno .Značajno, komunikativna I informaciona revolucija postavile su međunarodno tržišta na mnogo viši stepen . Rasprostranjena upotreba i primena kompjuterske tehnologije je

omogućila finansijskim menadzerima da stvore širok spektar veoma složenih finansijskih instrumenata koji se mogu fino prilagoditi klijentovim zahtevima. Razlika između domaćih i međunarodnih tržišta je postala nejasna sa brzom pokretnošću kapitala i gotovo trenutnom komunikacijom. Ono sto je nastalo je istinski međunarodno tržište koji nudi širok spektar finansijskih opcija multinacionalnim korporacijama

.Nacionalna finansijska tržišta

Velikia nacionalna finansijska tržišta, koja služe kao međunarodni finansijskih centri su: Njujork, Tokio i London. Druga važna nacionalna tržišta koja su otvorena za strane dužnike, kao i za investiture su Ženeva , Hong Kong , Pariz, Frankfurt I Singapur. Ova tržišta su uglavnom oslobođena od kontrole vlade kad su u pitanju operacije iz dana u dan. Postoji nekoliko, ako ih ima, ograničenja na priliv i odliv sredstava sa tih tržišta prema i od drugih finansijskih centara. Sva ova tržišta imaju odličnu komunikaciju i druge infrastrukturne ustanove neophodne za nesmetan rad i izvršenje velikog obima transakcija dnevno. Kao što se može očekivati , većinavelikih međunarodnih finansijskih igrača – komercijalne banaka, investicione banke, i sigrnosne i brokerske kuce – prisutne su na skoro svim od ovih tržišta. Većina pozajmljivanja u nacionalnim tržištima od stranih podizaca kredita se vrši u obliku obaveznica i komercijalnih papira. Obaveznice su menice na određeno vreme, obično se izdaju na popust od osnovne vrednosti, koja je jednaka kamatnoj stopi primljenihod strane investitora obveznica do dospeća. Korporacija koja želi da se prikupe sredstva putem obveznica obično angažuje investicionu banku ili sigurnosne brokerske kuće da počinetransakciju. Glavni pokrovitelj ili vodeći menadzer uglavnom organizuje sindikat drugih sličnihfinansijskih institucija koje su saglasne da potpisu neki deo pitanja za udeo oko poreza. Ugovoranja mogu se značajno razlikovati, u zavisnosti od vrste usluga, vrši pokrovitelj ili vodeći menadzer. Često pokrovitelj ili glavni menadžer, zajedno sa sindikatom, kupuje ceo deo obveznica od onog ko pozajmljuje, a zatim prodaje ili stavlja ih sa investitorima. Razlika između cene po kojoj menadžer i sindikat kupuju obaveznice i cene po kojoj ih prodaju predstavlja njihovo širenje, odnosno profit. Pored toga, glavni menadžer dobija posebnu naknadu za spajanje sindikata i uređenje različitih usluga koje su neophodne za izdavanje obaveznica. Obaveznice se mogu direktno prodati investitorima sa pokroviteljevim odobrenjem, za određenu naknadu, da kupi na sopstveni račun bilo koje obveznice koje nisu prodate. Obaveznice koje je izradila stranka na nacionalnom tržištu zahtevaju usluge lokalnih pokrovitelja ili glavnog menadžera koji je upoznat sa lokalnim propisima i tržišnim uslovima i koji je povezan sa finansijskom i investicionom zajednicom da uspešno pokrene i proda obaveznice. Pošto obveznice predstavljaju nesiguran kredit odredjenoj kompaniji koja se ne nalazi u okviru nadležnosti države, investitori moraju da budu apsolutno sigurni u kreditne sposobnosti stranog izdavaoca. Osim toga, regulatorni organi pojedinih zemalja, naročito Sjedinjenih Država, nameću stroge zahteve obelodanjivanja stranih izdavalaca pre nego što mogu da otplutaju svoje obaveznice. Pored obelodanjivanja, u mnogim slucajevima, straini izdavac mora posedovati izvestaj o kreditnim sposobnostima od vodećih rejting agencija . Dve vodeće agencije su Moodi's Investors Service i Standard & Poor's, obe se nalaze u Njujorku. Ocena koja je data odredjenoj korporaciji ili drugim potrazivacima kredita određuje ne

samo da li će biti u stanju da izda obaveznice na određenom tržištu, ali i kamatnu stopu koju će morati da plati na obaveznice. Kompanija koja dobija bolji kreditni rejting će biti u mogućnosti da se zadužuju po nižoj kamatnoj stopi , jer investitori će biti spremni da private manji povratak u zamenu za bolji rizik . Uprkos njihovoj otvorenosti, nacionalna tržišta obveznica su donekle ograničena za inostrane potrazivače kredita u odnosu na poreze i iznose koji mogu biti izdati. Strane obveznica na različitim tržištima supoznati po pojedinačnim tržišnim imenima. One koje su izdate u Sjedinjenim Državama su poznate kao jenki obaveznice, u Japanu, kao samuraj obaveznice , a u Velikoj Britaniji , kaobuldog obveznice .

Evrotržišta

Evrotžišta uključuju tri osnovne vrste finansijskih tržišta - evrovalutna tržišta , tržišta evroobaveznica , i evrokapital tržišta - koji su nastali 1970-ih i 1980-ih , oni su imenovani u skladu sa tim kako dominiraju finansijskom arenom. Prefiks "evro" ne podrazumeva da je valuta, obveznica, ilikapital iz evropske zemlje ( ili evropski unije ) . Evrovaluta je, u stvari, bilo koja slobodno promenjena valuta ( uključujući i američki dolar ) koja je držana u banci izvan zemlje svog porekla . Na primer , američki dolari deponovani kod banke NatVest u Londonu, se nazivaju eurodolari . Nije neophodno da banka bude inostrana. Važan factor ovde je da se banka nalazi van zemlje relevantne valute . Ako se američki dolar drži u pariskoj grani Sitibank , oni će i dalje biti eurodolari . Ključna karakteristika u stvaranju evrovalute je menjanje posedništva vanzemlje njegovog porekla . Dolari deponovani u Sitibank Pariza ili Londona NatVest, će biti odobren na bankovnom računu u dolarima, štoćce biti održano u Sjedinjenim Drzavama. Dakle , ne bi bilo odliva dolara iz Sjedinjenih Država, već iz SAD stanovišta, ova sredstva bipostala depozit u rukama inostranih tela. Eurodolar depoziti mogu nastati na različit način. Na primer, austrijska kompanija prodaje hemikalije SAD uvozniku i prima uplateu US dolarima i želi da povrati svoje zarade u dolarima. On može ostaviti depozit ovih dolara sa bankom u SAD-u ili na nekom drugom mestu. Ako se uzima poslednja opcija i depoziti dolara sa banke u , recimo Frankfurtu, stvorili bi se depozit eurodolara. Frankfurtska banka, koja sada ima sredstva, moze da ih pozajmljuje drugim bankama ili potraživacima kredita, i onda izda sredstva dodatnim bankama. Oni koji potražuju koristeći sredstva za finansiranje kupovine mogu dovesti do stvaranje daljih eurodolara depozita , jer njihovi dobavljači mogu ponovo redepozirati sredstva ubanci van SAD . Dakle , zapremina eurodolara se može povećati u količinama od originalnog kroz ovaj niz depozita i kredita. U stvari, eurotrzista su ogromnoj meri porasli, naročito tokom 1980-ih i 1990-ih. Ovaj rast je bio ne samo zbog višestrukih procesa depozita kredita. Nekoliko dodatnih faktora su odgovorni za njihov eksplozivni rast u veličini , aktivnosti i dubini.

Poreklo i razvoj evrotržišta

Iako još 1920-ih , evropske banke su uzimale depozite u valutama drugih zemalja od onih u kojima se nalaze, evrotržišta kao što postoje danas počeli da se pojavljuju tek nakon Drugog svetskog rata. Posleratna tenzija između Sjedinjenih Država I sovjetskog bloka zemalja stvara strah od opšteg zamrzavanja sovjetskog dolara, sredsatva u Sjedinjenim Američkim Državama . Da bi se takva eventualnost prisvojila , ove zemlje su preselile svoje dolarna sredstava iz banaka u Sjedinjenim Američkim Državama prema bankama u Evropi. Veliki deo ovih dolarnih sredstava deponovana su kod dvaju zapadnoevropskih grana dveju banaka u ruskom vlasništvu: ankom Commerciale pour l'Europe du Nord, u Parizu, a Londonska grana u Moskvi Nardoni banke. Sredstva su bila kanalisana na druge evropske banke, pre svega u Londonu. Ovaj inicijalni podsticaj za održavanje američkih dolara van Sjedinjenih Država je ohrabren serijom propisavlade SAD koji su ponudili Holding Eurodollars profitabilan poduhvat. Kamatne stope su bili nametnute od strane američke vlade pod uredbom Q 1966, koja je dovela SAD štediše da stave svoje fondove u evropske bankei da preduzmu prednost višiih kamatnih stopa. Potražnja za američkim dolarima izvan zemlje je takođe, nastala istovremeno, jer teški porezi su nametnuti od stranih potraživača kredita prikupljanjem sredstava na tržištima u SAD. Dolarska sredstva mogu biti podignuta po nižim troškovima u Evropi, gde bi evropska banaka mogla da pozajmi svoju imovinu dolara, bez potrebe da potraživači kredita plaćaju visoke SAD poreze. Teškoće SAD dolara u Breton Vuds sistemu je postao sasvim očigledan u kasnih 1960-im. 1968. SAD vlada, spremna da uspori gomilanje spoljnih obaveza u američkim dolarima, ograničila je SADkorporacije sa izvozom domaćeg kapitala (to jest, dolara) da finansira svoju ekspanziju u inostranstvu. Ovaj potez stvorio ogromne potražnje za neamericke fondove dolara, koji se osetio u velikoj meri na evrotržištu. Pored ograničenja američke vlade, međunarodni monetarna kretanja u okviru Breton Vuds aranžmana takođe je pomogao stvaranje eurodolara na tržištu. Pod Breton Vuds aranžmanima, americki dolar je, pored zlata, postao jedan od glavnih oblika u vidu koga su u svetu centralne banke držale deviznih rezerve, što je dovelo do akumulacije dolara sredstva izvan Sjedinjenih Američkih Država, u suštini stvara ogromne ponude eurodolara. Pored ovih akumulacija postojale su I komercijalne banke i druge finansijske institucije u Evropi, koje su imale dolar u svojim kreditima. Ustanovili da držanje dolara van Sjedinjene Država im daje veću fleksibilnost u radu i, ponudio je bolji povraćaj nego dolari u Sjedinjenim Državama. Povećanje zaliha američkih dolara je praćen porastom potražnje za kreditima ne americkih na dolara. Nametanje kontrola razmene na pozajmljivanje sredstava funta žiteljima koji nisu iz Velike Britanije i takodje stimulisala zahtev za pozajmljivanje američkih dolara od strane Londonske banaka, koji sada nisu mogli da daju kredite u sopstvenoj valuti. Pored ovih istorijskih faktora, postoje neki opšti faktori koji privlače i one koji traže zajam I investitore na evrotržištu. Na kraju, tržišta su odlučno efikasnija od tradicionalnih bankarskog tržišta . Ova efikasnost se prevodi u niže širenje ili kamatni diferencijal između zaduživanja i pozajmljivanja stopa . Niže širenje podrazumeva da su posredovanja troškovi manji, i oba zajmoprimac i investitor da imaju korist . Zajmoprimaci mogu podići sredstva po nižoj kamatnoj stopi , dok investitori dobijaju viša stopu prinosa . Postoji nekoliko razloga zbog koga su kamatne stope niže na evrotržištu . Prvo , banke ne moraju da održavaju bilo koji reserve od evrovalute i ne podležu regulatornim zahtevima centralne banke, što smanjuje troškove za bankare, jer veći deo sredstava se sada može koristiti za kreditiranje i ne moraju da biti držane kao obavezne rezerve. Drugo , sredstva koja se drže po bankama van zemlje njihovog porekla, takođe su jeftiniji za održavanje , jer nisu obuhvaćeni ni pod kakvim saveznim depozitom osiguranja I ne mora nista da se plati u te svrhe. Ušteda se

moze preneti u delovima , da deponenti omogućavajući im više kamatne stope na depozite istog zrelosti na domaćem tržištu .Transakcije na evrotržištu su obično u veoma velikim količinama. Štaviše, postoji ostra konkurencija za poslove među glavnim internacionalnim bankama. Ogromna veličina transakcije donosi ekonomije obima, čime smanjuje troškove. Troškovi su dalje uporedjivani još više od konkurencije, jer banke pokušavaju da potcene konkurentne ponude u nastojanju da dobiju ogromne količine poslovanja, što je veoma profitabilno zbog ukupnog prometa. Transakcije nainternacionalnim tržištima kapitala obicno obuhvataju direktan dogovor između korporacije i investicione javnosti, i zato samo preduzeća sa odličan kreditnim rejtingom mogu očekivati pristup ovim tržišta za bilo koji iznos. Dakle, skoro svi učesnici na evrotržištu su lica sa visokom kreditnim rejtingom i opšte poznate na međunarodnom planu. Takve kompanije obično traže i dobijaju najbolje cene za svoje transakcije, što smanjuje ukupnu prosečnu troskove sredstava prikupljenih u Euromarkets. Eurotržište, u stvari, je veliko tržište gde transakcije generalno variraju u količinama od miliona dolara i vrednost najmanjeg dogovora je oko 500.000 americkih dolara. Veliki transakcija uvodi ekonomiju obima, zbog prekomernih troškova nastalih od strane finansijskih institucija (koji su prvenstveno fiksni troškovi) može da se prenese prekotransakcije. Postoje, međutim, određeni rizici u okviru Euromarket operacija. Deponovanja i ulaganja ne garantuje bilo koja centralna banka, a ako jedna stranka prenebre ugovora, druga strana nema pribjegavanje monetarne vlasti reneging stranke zemlji. Takođe, zbog toga što tržište se sastoji od sredstava koja se drze I u drugim zemljama, osim onih iz kojih potiču, ne postoji dodatni zajmodavac, sto znači da u slučaju finansijske panike, takvo tržištu dozivi pad, nema sigurnosti koja može sprečiti. Tako, ako se slom, nestabilnost i haos se mogu očekivati,jer nema autoriteta, kao što su centralni Henk, zadužen za vraćanje uslova. Još jedna opasnost koja je proistekla iz brzog razvoja evrotržišta je mogućnost uzimanja visokih i neopravdanih rizika . Ova tržišta su slobodna od regulatorne kontrole, što ostavlja učesnicima slobodu da odrede svoj stepen izloženosti riziku. U odsustvu regulatorne kontrole i suočavanja sa mogusćošću zaista visokog profita, sasvim je moguće da mnogi učesnici mogu biti u iskušenju da preuzmu rizik i neopravdano destabilizuju čitavo tržište, ili bar delove ako pronađu gde su gršsili. Nedostatak obelodanjivanja na tržištima, kao i činjenica da se mnogi eurotržišni nalozi ne prikazuju na bilansima finansijskih institucija, povećava mogućnost gomilanja skrivenog rizika koji mogu zatrpati institucije bez upozorenja . Odsustvo takve aktivnosti sa bilansa takođe sprečava regulatore u matičnim zemljama evrotržišnih učesnika da efikasno prati i nadgleda njihove aktivnosti .

Nacionalne berze

Podizanje sredstava navodjenjem i prodajom korporativnih akcija na berzama van matične zemlje je postao važan izvor finansiranja za korporacije koje učestvuju u međunarodnom poslovanju. Tokom 1990-ih mnoge svetske berze su pokazale impresivne performanse i registrovani su znatni dobici . Mnogi investitori i multinacionalne kompanije shvatio da bi navodjenje na razlicitim svetskim berzama moglo da dovede do bolje diversifikacije rizika , jer mnogi ne krecu u tandemu . Dakle , gubici na jednom tržištu može da biti nadoknađeni dobitom u drugom , koji bi se dodato na finansijsku stabilnost ukupnog portfolija . Mnoge od akcija svetskih tržišta su

značajno porasle po veličini i dubini u ovom periodu , kako je više i više kompanija navodilo svoje akcije i tamo je bio porast obima trgovanja. Važan faktor koji podstiče ovaj trend je deregulacija nekih od velikih berzi , koja proširuje međunarodno učešće. Glavne berze u svetu se nalaze u Tokiju , Njujorku, Londonu , Tajvan, Hong Kong , Frankfurtu , i Parizu. Mnoge kompanije smatraju da je navodjenje u inostranstvu privlacno zato što povećava ukupnu potražnju akcija preduzeća , koji povecava svoje vrednosti . Međunarodni karakter kompanije je čvrsto uspostavljena sa međunarodno navedenim kapitalom. Pored toga , kompanija je u mogućnosti da snizi troškove kapitala , jer je u stanju da se podigne kapital umesto dobijanja visokih dugova troškova finansiranje. Pored toga , opcija za unos međunarodno otvara potpuno novi pravac podizanja kapitala . Oglas deonica na međunarodnoj berzi moze da uradi bilo Euroekuiti pitanjem ili dualekuiti pitanju . U Euroekuiti pitanju, akcije se prodaju samo van zemlje izdavaoca . Nasuprot tome , dvostruki - kapital pitanje je podeljenona dva dela , jedan prodat u zemlji a drugi u inostranstvu. Obično , tržište industrijalizovanih zemalja dozvoljava objavljivanje stranih akcija i njihovu kupovinu , kao i kupovina lokalnih akcija od strane inostranih investitora . Neke sveze industrijalizovane zemlje dozvljavaju objavljivanje u inostranstvu , dok druge dozvoljavaju ograničeno ulaganje u inostranih investitora .

Njujork

Njujork je najveće svetsko sigurnosno trziste. Generalno , akcije većih i afirmisanih preduzeća su sortirana na njujorskoj berzi. Postoje razne vrste članstava na berzi , koji pružaju pravo da se vrše različite vrste aktivnosti na berzi . Na primer , brokeri komisije izvršavaju naloge u ime klijenata i prenose ih do spratnih brokera, koji se bave stvarnim trgovanjem na spratu razmene . NJujorska berza , kao i sve druge razmene na berzama u Sjedinjenim Državama , kontroliše federalni organ ,Komisija za sigurnost I berzu (SEC ) . Ona usmerava i vrsi nadzorne aktivnosti koje imaju za cilj da obezbede nesmetano funkcionisanje akcija na tržištu i sprečila bilo kakve prevare ili neetička trgovanja ili transakcije. Glavni pokazatelj kretanja cena na opštoj njujorškoj berzi Dau Džons industrijski prosek . Standard & Poor 's 500 indeks je još jedan široko objavljen I prihvaćen pokazatelj. Na dan 31. decembra 2005 , ukupna tržišna kapitalizacija ( vrednost ukupnih zaliha neizmirenih u određenom trenutku ) na njujorskoj berzi iznosio 13,3 triliona americkih dolara .

Tokio

Tokio berza jedan od najvećih u svetu u smislu tržišne kapitalizacije . Tokio Tržište je izuzetno aktivno i uglavnom bilo karakteriano po kretanu navise, tako da je izuzetno visok odnos cena ( odnos cijene akcija navedenih akcija kompanije svoje zarade ) . Nominalne cene se drze izuzetno nizko, a iznos kojim se trguje je izražene u jedinicama 1.000 akcije . Nikkei 225 je sada jedan od vodećih indikatora performansa u međunarodnoj ekonomiji, a na tržištu je u suštini još uvek dominiraju četiri glavne vrednosti kuća : Nomura , Nikko , Daiva , i Jaimaichi . Tržišna kapitalizacija Tokio berze od 31. decembra 2005 , iznosi 4,6 triliona americkih dolara .

London

London je istinska međunarodna berza, sa više od tri stotine preduzeća u inostranstvu, što predstavlja više od pedeset zemalja . Dve glavne vrste akcija su na raspolaganju: obične ipreferirane. Obične akcije prenose prava glasa , dok su prioritetne akcije daju prvo pravo vlasnicima imovine preduzeća . Najčešće citiran indeks je Fajnenšel tajms ( FT ) Indeks .Posle 1986 , mnogi propisi koji su ograničavali aktivnost na Londonskoj berzi su uklonjeni, ibankama je bilo dozvoljeno da preduzmu bezbedonosne transakcije kupovinom sigurnosnih kuca. Ovom izmenom je uklonjena razlika između različitih tipova funkcionera berze : brokeri i dzoberi . Od 1986 reformi , koje su poznate kao"veliki prasak ", Londonu je postao glavni centarza navodjenje i trgovanje međunarodnim akcijama. U2001 , proslavljana je dvestagodišnjica moderneberze. Od 31. decembra 2005 , ukupne tržišne kapitalizacije na londonskojberzi je iznosio 3,1 triliona americkih dolara.

Euronekst

Pariska berza je znatno liberalizovana u poslednjih nekoliko godina , a veliki broj međunarodnih akcija su tu navedene. Iako je u apsolutnoj veličini Parisko tržište je značajno , relativno je malo u odnosu na industrijsku veličinu Francuske zbog nekoliko istorijskih razloga , pre svega tendenciju francuskih kompanijija da se oslanjaju na dug nego kapital kako bi zadovoljili svoje potrebe . Tržište je istorijski bilo organizovano u dva dela : mesto i napred . Specijalne procedure se primenjuju na Pariskom tržištu za trgovanje akcijama . Cene su postavljene na periodično fiksiranje, obično dva puta dnevno . Cena uspostavljeni na fiksiranju je zvanična cena ,iako tržištem utvrđene cene mogu da ptrevagnu u odnosu na naloge izvršavane između fiksiranja.Napredno tržište funkcioniše na osnovu poziva metoda , u kojoj se trguje akcijama kako su pozvane. Obezbedjenja malih preduzeća su trgovana na van berze tržištu koja se nalaziu okviru razmene i upravlja posrednicima na berzi koji su članovi razmene .S obzirom na povećanje finansijske integracije, na evropskom kontinentu , pariska berza spojenasa berzama u Amsterdamu i Briselu septembra 2000. da bi kreirali Euronekst . 2002. godine , Euronekst je spojen sa portugalskom berzom i stekao londonska trzista buducnost i trziste opcija. Tokom poslednjih nekoliko godina ,preduzeti su koraci da se spoji ove ranije odvojene berze u jedan veliki kontinentalno tržište . Dakle , investitori koji se nalaze u ovim zemljama EU imaju mogućnost daulazu u obezbedjenje u više zemalja . Trenutno ,1.400 preduzeća se nalaze na Euronekstu iEuronekst je jedan od najvećih raznolikih berzi u svetu . Nedavno , Euronekt je izraziointeresovanje za spajanje sa njujorskom berzom u nastojanju da dalje proširi svoj dometu Evropi . Od 31. decembra 2005 , na tržišna kapitalizacija Euroneksta je 2,7 triliona dolara.

Norek Alijanse

Godine 1998 , berze u Kopenhagenu I Stokholmu osnovala je Noreks Alijansa . Od tada berzeNorveška , Islanda , Finske , Estonije i Letonije takođe su postale članice Alijanse . Ovo je bila prva berza u svetu za sprovođenje zajedničkog sistem za trgovanje i za uskladjivanje trgovanja i pravila članstva i propisi za razmene u različitim zemljama. Kao još jedan primer povećanja integracije globalnih finansijskih tržišta , Norek Alijansa uključuje akcije oko 900 kompanija i imala je ukupnu tržišnu kapitalizaciju od 1,1 bilion americkih dolara decembra 2005.

Deutsche Borse

Deutsch Borse je još jeda oveliko evropsko trziste akcija koje je imalo tržišnu kapitalizaciju od 1,2 biliona americkih dolara 31. decembra 2005 . Regulisanje frankfurtske berze (što je primarnitrgovački centar za Deutsche Borse ) je nešto stroži nego berza drugih industrijalizovanih zemalja. Trgovanje je istorijski bilo ograničeno na frankfurtsku berzu, jer mnoge nemačke firme su usko držane . Pored toga , nemački akcionari imaju tendenciju da dugoročno gledaju svoje investicije u akcijski kapital i da zadrže akcije čak i ako kompanije ne funkcionisu na očekivanom nivou u određenom trenutku . Osim toga , visok unos troškova i dostupnost drugih usluga finansiranja su obeshrabrili nekoliko nemačkih preduzeća da upotrebe berzu da mobilišu resurse . Akcije obično nisu registrovane , I ne postoje ograničenja stavljena na strano vlasništvo u kapitalu u nemackim preduzecima. Frankfurtska berzi koristi trejding post sistem , u kojem transakcije u određenim obezbedjenjima se vrši na posebno mesto na spratu trgovine. Frankfurt je glavna berze u Nemačkoj . Otvoreno tržište rada Evropske centralne banke ( ECB ) se takođe sprovodi preko Frankfurta .

Hong Kong

Hong Kong je jedan od najvažnijih berzi na Dalekom istoku . To su izuzetno aktivne primarna i sekundarna tržišta . Veliki procenat preduzeća na berzi Hong Konga su nepokretnosti firme , što odražava važnost ovog poslovanja za Hong Kong . Hong Kong razmena je pod nadzorom kineskog bezbedonosne regulatorne komisije za opšte regulatorne svrhe, ali iz dana u dan transakcije nesputane državnim propisima. Obim trgovanja generalno tezi da bude veoma visok , a tržište nudi odličnu prohodnost. Ukupna tržišna kapitalizacija na od 31. decembra 2005 je bio 1.05 biliona dolara.

Pojava tržišta

U kasnim 1970-ih i 1980-ih , nekoliko novoindustrijalizovanih zemalja i berze zemalja u razvoju otvorene su za strane investiture u različitom stepenu. Najvažniji od njih su

Tajvan , Malezija i Južna Koreja . Na tajvanskom tržištu dominira nekoliko vrlo velike kompanija čija je pojedinačna tržišna kapitalizacija u višku od 1 milijarde americkih dolara. 2003. godine, uslovi za strane institucionalne investiture su bili znatno deregulisani da omoguće povećanje stranih investicija. Kina je takođe doživela nagli porast u performansima svojih akcija na tržištu. Od svog osnivanja 1990, Šenžen i Šangaj berze su došle do cifre od više od 1.250 kotiranih kompanija i više od 60 miliona naloga investitora. Kopno nastavlja integraciju sa Hong Kongom,kako se svake godine stotine crvenih akcija izdaje na Hong Kong berzi, ali su pod kontrolom kopna. Malezijska berze su takođe veoma dobro razvijena, posebno po standardima razvoja zemlje. Broj berza u Singapuru I u Britanskiji su navedeni na Kuala Lumpur berzi, koja jeobavljala znacajnu aktivnost od njegove inauguracije 1973, koji je u velikoj meri pripisuje većoj potražnji investiranju u javnosti. Nekoliko javnih Brokerski firme obavljaju brokerske usluge. Akcija na Kuala Lumpur berzi takođe može da se kupi preko Singapur berze. Da bi navela svoje akcije na Kuala Lumpur berzi, kompanija mora da ispunjava određene zahteve koje su postavile malezijske vlasti. Singapur berza je još jedna sve više u razvoju berza u azijsko-pacifičkom regionu. Zemlja, koja se okoristila sporazumima o slobodnoj trgovini sa mnogim zemljama u svetu, dozivela je ubrzan rast njene ekonomije i berze tokom poslednjih nekoliko godina. Berza u Singapuru se nedavno se udružio sa američkom berzom (AMEKS), australijska berzom (ASKS), a drugima, u nastojanju da obezbedi investicione alternative za svoje investitore. Južnokorejska tržišta kapitala brzo su rasla tokom poslednje tri decenije. Postoje određena ograničenja stranog vlasništva akcija Južne Koreje, ali postoje posebne kanale, kao što su sredstva zemlje, kroz koje investitori mogu učestvovati u Južno Korejiskoj berzi. Ostale berze, kao što je Nacionalna berzaIndije, videla je velika povećanja u tržišnoj kapitalizaciji nakon smanjenja regulative u finansijskom sektoru. Očekuje se da zajedno sa opštim ekonomskim razvojem, novoindustrijalizovane zemlje i druge naprednije zemlje u razvoju će svedociti povećanju veličine , sofisticiranost I aktivnost njihovog tržišta kapitala. Ocekuje se da se ova tržišta otvore u fazama , prvo inostrannim investitorima, a zatim da zajam. Kada se to desi , bice moguće za multinacionalne korporacije da podignu kapital na lokalnim tržištima I razlikuju sastav svoje međunarodne imovine ukljucivajuci ga u akcije razmene različitih zemalja u razvoju .

REZIME

Pored održavanja tekucih sredstava ,menadžment vremena novčanih tokova , kao i minimizacijastanja mirovanja gotovine koje zahtevaju domaće finansije, internacionalne finansije zahtevajuupravljanje rizicima promene valute, prenosa sredstava između zemalja i međunarodna poreskapitanja . Intrakompanijsko udruživanju optimizuje ukupne dostupnosti resursa kapitala na globalnom nivou ; višak sredstava iz poslovanja na jednom mestu su se koriste za nadoknadjivanje nestašice na drugoj lokaciji . Međunarodni finansijski menadžeri moraju razmotriti devize zemlje domcina i kontrole povracaja kapitala , kao i poreskim zakonime , u određivanju da li da se centralizuju ili decentralizaciju obrtna sredstva. Vodeća i zaostajanje tehnike potraživanja i obaveze služe da nadoknadi posledice

visoke inflacije u zemlji domaćina . Da bi se bavila blokiranim sredstvima, multinacionalne korporacije mogu razviti različite strategije : razviti izvozna orijentacija , koristiti blokirana sredstva za investicije u zemlji domaćinu , izvršiti pritisak na vladu domaćina diplomatskim putem, ili investirati u finansijske instrumente na lokalnom finansijskom trzistu. Transfer cene je tehnika koju MNK koriste da izbegnu porez I tarife I poboljsaju njihove takmicarske sposobnosti. MNK moraju stalno da regulisu stanu berzu I transakciju. Paralelni zajmovi, vreme transfera sredstava, centri za transfer sredstava I kreditne I valutne zamene su korisne tehnike. Zakoni lokalnog posednistva I stav vlade domacina uticu na finansijsku strukturu filijala MNKja. Spoljni izvori sredstava za investiciju su velike komercijalne banke I internacionalna glavna trzista, kao sto su Evrovalutna trzista I nacionalni capital I berze. Evrovalutna trzista nude razlicite finansijske instrumente u teskim valutama koje su drzane van nacionalnih granica valute, evroveze, razmene, objekti osiguranja I evrokomercijalni papir. Pored Tokija, NJu Jorka I Londonske berze, druge berze,kao sto je pariska, frankfurtska, hong-konska, taivanska, malazijska I juznokorejska igraju velike uloge u spoljnim izvorima kapitala.

Pitanja za diskusiju

1. Koja su dva najveca zadatka interncionalnog finansijskog menadzera?2. 2 Sta je unutarkompanijsko udruzivanje?3. Sta je vodjenje I lagiranje Kako ove tegnike koriste MNKjama?4. Kako MNK moze da iskoristi sredstva u stranoj flijali koju je blokirala vlast

domacina?5. Navedi neke od dodatnih faktora koji moraju biti ukljuceni u finansijsku analizu

kada MNK donosi odluku da napravi internacionalnu radije nego domacu investiciju?

6. Koje su prednosti podizanja kapitala na finansijskom trzistu umesto preko banke? Koje su mane?

7. Raspravljaj o uslugama investicionih banaka. Sta je to glavni zalagac? Sta je to sindikat?

8. Sta s evrotzista? Gde se nalaze?9. Gde se nalaze osnovne internacionalna trzista kapitala?

Studija slučaja 12.1

Skrinton tehnologija

Svecanost u banket dvorani Grosvenor kuce-hotela u Londonu je bila svecani dogadjaj. Veliki broj najboljih banaka, CEO industrijskih kompanija I vazni zvanicnici lade prisustvovali su svecanom obelezavanju komisije nove fabrike Skrinton tehnologije u Sauthampton u Engleskoj koji ce proizvoditi mali umetnicku medicinsku dijagnosticku opremu, ukljucujuci kompjuterski poboljšana slika i haj-tek skeniranje sistema . Scrinton je bio svetski lider u dijagnostičkoj

opremi, a nova fabrika predstavljala najvećinapredno proizvodno postrojenje ovog tipa usvetu. Samo Scrintonove sopstvene fabrike u Sakramentu , Kaliforniji, su bile blizu ovog objekta u smislu tehničkog znanja i unapređenja proizvodne opreme i procesa . Sautempton postrojenje je bila glavna obaveza za Skrinton ukljucujuci trosak od 220 miliona dolara. Skrntonov vrhovni menadzment je imao u vidu ovaj projekat kao strateski potez da ima proizvodnu ustanovu pre dalje ekspanzije evropske unije. Istovremeno, smatrano je osnovnim da samo najvisa tehnologija I rad budu korisceni u postrojenju da se osiguraju proizvodi buduce sofisticiranosti I neospornog kvaliteta. Evropsko trziste je bilo veliko I raslo je ali u isto vreme je bilo visoko sofisticirano I takmicarsko. Konkurencija je bila posebno jaka u vidu nemackih I svajcarskih kompanija, od kojih mnoge snabdevale bolnicku opremu medicinskim centrima sirom Evrope vec nekoliko decenija. Iako je falilo stabilan odnos sa njihovim konkurentima, Skrinton je bio siguran u to, das a svojom tehnologijom bio bi u stanju da sustign konkurenta I uspresno zgrabi deonice na trzistu. Neke evropske bolnice I klinike su vec koristile Skrinton opremu I bile sigurne u kvalitet I sigurnost proizvoda. Potreba da se sacuva ostra tehnoloska prednost nad konkurencijom, sada I u buducnosti, znacilo je da kompanija morala da nadje znacajne izvore da finansira ambiciozne I izuzetno skupe poduhvate.Skrinton je odlucio da ulaze u sauthampton postrojenje. Finasiranje je podrzalo pet izvora:1 Zajam Sindikatnog evrotrzista: 40 miliona dolara2. Obaveznice na trzistu Sjedinjenih drzava isplative za sedam godina: 38 miliona dolara3. Dugorocni zajam od konsortijuma velike glavne komercijalnih banaka: 16 miliona dolara4. Pitanje kapitala naVol-Stritu: 12 miliona dolara5. Unutrasnji resursi: 4 miliona dolara

Trebalo je tri godine da se zavrsi projekat I raspored servisiranja duga Skrintona iz Velike Britanije, potpuno posedovana filijala koja je pozajmila I napravila obaveznice, je isplatila zajam banaka za pet godina I otkup obaveznica u poslednjih sedam godina. Prihodi kompanije bi bili u tri valute: u funtama, u evrima I svajcarskim francima. Odluceno je da se ne vrsi faktura proizvoda u rugim valutama a sto se tice polise, svi pokusaji bi bili nacinjeni da se nacini faktura u samo ovim valutama. Izuzeci bi bili nacinjeni samo u specijalnim slucajevima, obicno kada odredjena prodaja strateska ili od bitnog znacaja za kompaniju.Kompanija je ocekivala da napravi supstancijalu prodaju I stekne dobre prihode da pokrije celu amortizaciju rasporeda bez potrebe da se osloni na resurse maticne kompanije, ali veliki problem je bio velike flukcujacije kamatnih stopa I deviznih cena tokom isplacivanja. Kompanija je bila izlozena jer su pozajmica sindikata na evrotrzistu bile u razlicitim stopama I njena zavisnost bi mogla veoma da poraste ako bi porasle kamatne stope. Dalje, iako bi prihodi bili imenovani sa tri valute, postojala je zavisnost od americkog dolara protiv evropskih valuta sto bi ozbiljno ugrozilo dugove projekta.Bil Smit, finansijski director Skrintona u Velikoj Britaniji, razmatrao je o ovim problemima dok je caskao sa londonskim investicionim bankarom na zabavi. “Resicu ovo sutra”, pomislio je, odgurajuci problem I obracajuci vise paznje na sagovornika, koji se udaljio od teme moguceg minipada na berzi u sledeca tri meseca do aktuelnije teme o glasu o aktivnostima mladjeg clana britanske kraljevske porodice.Sledeceg jutra, Bil Smit je bacio pogled na projekcije procenjenih prihoda za svaku godinu. Podloznost funte ocigledno nije bio problem sa gledista rizika na berzi, jer

prihodi funte kompanije su bili dovoljni da pokriju podloznost. Sindikatna pozajmica medjutim, bila je na varijabilnoj stopi od 0, 25 procenta na londonskoj unutarbankarskoj ponudi (LIBOR) Ako bi se Libor povecao, vrednost funte bi mogla znatno da se ppoveca kompanijine troskove duga.POzajmice u dolarima predstavljale su veci problem. Obe stope promene: trzisne I kamatne stope su bile prisutne zbog obaveze isplate nominovane u dolarima. Nadalje, dugorocna pozajmica od konsortijuma banaka je varirao na skali od 0,5 procenta preko osnovne stope.“Mnogo je opcija da se izbegnu ovi rizici”, pomisio je Smit, “ali da li bi trebalo? Na kraju, bice znacajnih troskova tog ogradjivanja I pitam se da li bi bilo vredno.” Pitanja za diskusiju 1. Sta bi bila glavne opcije za resavanje izlaganja kompanije?

2.Pod kojim okolnostim bi kompanija bila suocena sa velikim gubicima ako bi se ostavila nezasticena?