Softversko Inzenjerstvo 2015 16

www.metropolitan.ac.rs

SOFTVERSKO INENJERSTVO



Softversko inenjerstvo je disciplina koja se bavi razvojem i odravanjem pouzdanih i efikasnih softverskih sistema. Znaaj softverskog inenjerstva je porastao sa rastuim zahtevima za razvo-jem bezbednih aplikacija, tj. bezbednih softverskih sistema i sa veim znaajem velikih i skupih softverskih sistema. Ameriko udruenje IEEE definie softversko inenjerstvo kao primena jed-nog sistematskog, disciplinovanog i kvantifikovanog pristupa za razvoj, rad, i odravanje softve-ra. Softversko inenjerstvo integrie raunarske nauke i inenjerske principe koji se primenjujupri razvoja proizvoda u drugim oblastima inenjerstva (tehnike). Softversko inenjerstvo se bavi razvojem visokokvalitetnog softvera na jedan sistematski, upravljiv i efikasan nain. U skladu sa tim, posebno se istie znaaj faza u razvoju softvera, tj.

analizeievaluacijepotrebazasoftverom, specifikacijezahteva, projektovanjesoftverai izradaitestiranjekodasoftvera.

Takoe, softversko inenjerstvo se vezuje za upravljanje procesom i kvalitetom, za kreativnosti inovacije, za standarde, za individualne vetine pojedinaca, ali i za sposobnost timskog rada iprimenu pravila i iskustva iz profesionalne prakse.Da bi jasnije ukazali na razliku Softverskog inenjerstva u odnosu na druge discipline iz ireoblasti raunarstva, koristiemo dijagrame na slici 1 (izvor IEEE/ACM).

Trajanjestudija:4godine BrojESPB:240ESPB Zvanje:Diplomiraniinenjersoftverskoginenjerstva Polje:Tehniko-tehnolokenauke Oblast:Softverskoinenjerstvo Oblicistudiranja:tradicionalni(uprostorijamauniverziteta)ionlajn,prekoInterneta(e-uenje)

TA JE SOFTVERSKO INENJERSTVO?


CILJ STUDIJSKOG PROGRAMA?

Cilj studijskog programa Softversko inenjerstvo je da osposobi studenta sa uspeno bavi pro-fesionalnim razvojem softvera, u skladu sa oekivanjima i potrebama kompanija koje se bave profesionalnim razvojem softvera.

Studijski program obezbeuje znanja iz oblasti softverskog inenjerstva, prema kategorizacijama IEEE i ACM. Nastava ne samo da omoguuje sticanje znanja iz svih faza procesa razvoja softvera,nego i obezbeuje sticanje fundamentalnih znanja iz raunarskih nauka, to je neophodno sva-kome koji eli da se bavi razvojem softvera.

U ovom tekstu se nadalje daje opis programa Softversko inenjerstvo. U programu se daje na-glasak na sticanje praktinih i primenjivih znanja i vetina. Iz svakog predmeta se rade praktiniprojekti i veliki broj zadataka. Po zavretku studija, student je potpuno osposobljen za uspeanrad u softverskoj industriji.

Horizontalna osa pokazuje kretanje od teorije ka primeni raunara. Vertikalna osa pokazujekretanje od raunarskog hardvera i njegove arhitekture, do organizacijskih pitanja u organizacijiu kojima se primenjuju raunari.

Slika 1. Oblast znanja pokriveno studijama iz Softverskog inenjerstva (izvor: IEEE&ACM)


POSLOVI ZA KOJE SE STUDENTI OSPOSOBLJAVAJU

Studenti koji zavre osnovne akademski studije iz softverskog inenjerstva osposobljeni su da rade na razvoju profesionalnog softvera industrijskog kvaliteta. Ti poslovi obuhvataju:

Utvrivanje potreba i zahteva korisnika softvera i njihovo prevoenje u inenjerske zahteve ije zadovoljenje obezbeuje punu funkcionalnost softvera, ali i dostizanje profesionalnog kvaliteta softvera;

Postavljanje arhitekture softverskog sistema, definisanje softverskih modula i komponenata, ako i njihovih meusobnih interfejsa;

Projektovanje softverskog sistema, odnosno, projektovanje objektno-orijentisanog (OO) sistema, na osnovu postavljenog OO modela i primenom UML jezika za modeliranje OO siste-ma;

Programiranje, tj. implementacija projektnog reenja izradom softvera u jednom od pro-gramskih jezika, kao to su Java, C++ ili C#;

Obezbeivanje kvaliteta softvera i njegovo testiranje, kao i njegovo konfigurisanje u skladu-sa postavljenom arhitekturom softverskog sistema;

Rukovoenje projektima razvoja softvera, i dr.

Radna mesta na kojima rade strunjaci za softversko inenjerstvo se razliito zovu u razliitim or-ganizacijama. Negde je uloga softverskog inenjera izjednaena sa poslom programera, pro-jektanta softvera i dr.

Studenti su osposobljeni da rade na svim poslovima razvoja softvera: analiza zahteva, definisanjearhitekture i projektovanje softvera, izrada softvera (kodiranje), testiranje i obezbeenje kvalitetasoftvera, kao i odravanje softvera. Industrija razvoja softvera u Srbiji ima veliku mogunost razvoja, naroito u vidu saradnje sa velikim proizvoaima softvera u svetu. Meutim, glavna prepreka je nedostatak profesionalno kolovanih i sposobnih inenjera za razvoj softvera. Zato, diplomirani studenti ovog studijskog programa nemaju nikakav problem u nalaenju posla, i to,za nae uslove, vrlo dobro plaenog posla.

Uspeni zavretak ovih studija omoguie diplomiranim studentima da uspeno rade na razvojuprofesionalnih i kvalitetnih softverskih sistema, pre svega u specijalizovanim preduzeima za raz-voj softvera, ili da rade kao nezavisni softverski inenjeri koji po ugovoru rade na razvoju softvera za potreba inostranih, ali i domaih firmi koje se bave razvojem profesionalnog softvera, tj. soft-verskih proizvoda.

NAJEA RADNA MESTA DIPLOMIRANIH STUDENATA


Studenti koji su zavrili Softversko inenjerstvo mogu da:

1. Koriste savremene alate za projektovanje softvera2. Koriste razvojna okruenja za programiranje3. Sofverska reenja implementiraju koristei adekvatne programske jezike4. Primenjuju tradicionalne i savremene metodologije za razvoj sofvera5. Razvijaju softver za mobilne aplikacije6. Definiu zahteve za izradu sofvera7. Na osnovu zahteva za izradu sofvera dizajniraju softversko reenje8. U procesu razvoja softvera kreiraju svu potrebnu dokumentaciju9. Definiu i sprovodu plan verifikacije i validacije softverskog reenja koristei odgovarajuemetode i tehnike10. Planiraju i izvedu testiranje softvera11. Upravljaju zahtevima za promenom softvera i na osnovu toga kvalitetno odravaju softver12. Primene principe i postupke voenja softverskog projekta i procene resurse za njegovu izra-

du

USAGLAENOST PROGRAMA SA MEUNARODNIM STANDARDIMA

Program je usaglaen sa najnovijim preporukama amerikih profesionalnih udruenja IEEE i ACM(http://www.acm.org/education/education/curricula-recommendations).

Kao disciplina, Softversko inenjerstvo se oslanja na drugu raunarsku disciplinu, Raunarske nauke, koja daje neophodnu osnovu, tj. poznavanja programiranja, rada raunara i operativnih sistema, korienja veb i internet tehnologija, sistema baza podataka i dr. Ovo je nuno, jer se sposobnost razvoja profesionalnog softvera (softversko inenjerstvo) nadgrauje na znanje i sposobnosti programiranja, korienju baza podataka, raunarskih mrea, komunikacije ovek-raunat , arhitekture raunara i operativnih sistema (najvei deo disciplene: Raunarske nauke).

Zbog toga, studijski program je usaglaen sa preporukama amerikih profesionalnih udruenja IEEE i ACM, i to i za disciplinu Raunarske nauke, i za disciplinu: Softversko inenjerstvo).

ISHODI UENJA STUDIJSKOG PROGRAMA


USAGLAENOST PROGRAMA SA MEUNARODNIM STANDARDIMA

Studisjki program POSLOVNIINFORMACIONISISTEMI je u potpunosti usaglaen sa preporukama amerikih profesionalnih udruenja ACM i AIS za osnovne akademske studije iz oblasti informa-cionih sistema:

IS 2010 Curriculum Guidlines for Undregraduate Degree Programs in Information Systems, Association for Computing Machinerz (ACM) and Association for Information Systems (AIS), 2010 (www.acm.org/education/curricula-recommendations)

ISHODI STUDIJSKOG PROGRAMA

Savlaivanjem Informacionih sistema student stie sledee sposobnosti:

Osnovainformacionihtehnologija, Razvojaaplikacija, Sistemainformacionihtehnologija, ITinfrastrukture, Upravljanjapodacimaiinformacijama, Upravljanjaljudskimresursima, ArhitekturaITsistema, AnalizaiprojektovanjaITsistema, Strategijaiupravljanjainformacionimsistemima, Informacionimsistemimaorganizacija, Upravljanjaprojektima, Upravljanjaprodajom, BezbednostITsistema, Sistemabiznisinteligencije.


Program je usaglaen sa sledeim preporukama amerikih profesionalnih udruenja IEEE i ACM:

SoftwareEngineering2004-CurriculumGuidlinesforUndergraduateDegreeProgramsinSoftwareEn-gineering,August23,2004,IEEEComputerSocietyandAssociationforComputingMachinery(http://sites.computer.org/ccse/)

ComputerScienceCurricula2013IronmanDraft(Version1.0),February2013,IEEEComputerSocietyandAssociationforComputingMachinery (http://ai.stanford.edu/users/sahami/CS2013/)

Studijskiprogramobezbeujesticanjeneophodnogznanja,tj.tzv.korpusznanja(BodyofKnowledge)u skladu sa oba navedena dokumenata, tj. ujedinjujui korpuse znanja definisane za oblast Raunarskih nauka i oblast Softverskog inenjerstva, koji su opisani u sledeim dokumentima:

GuidetotheSoftwareEngineeringBodyofKnowledge(2004Version)SWEBOK,IEEEComputerSoci-ety (http://www.computer.org/portal/web/swebok/htmlformat)

TheGuidetotheSoftwareEngineeringBodyofKnowledge-SWEBOKGuide,Version 3, Appendix A - Knowledge Area Description Specifications, Draft 18 September 2011, IEEE Computer Society

BaselineListofTopics,SWEBOKGuideV3(statusasof21/08/2012),IEEEComputerSociety ComputerScienceCurricula2013IronmanDraft(Version1.,AppendixA:TheBodyofKnowledge,IEEE

Computer Society and Association for Computing Machinery (http://ai.stanford.edu/users/sahami/CS2013/)

Primenom najnovijih preporuka profesionalnih udruenja IEEE Computer Society i ACM pri izradi kuri-kuluma za OAS Softversko inenjerstvo, obezbeeno je da studenti dobiju najsavremenija i standardizo-vana znanja iz oblasti raunarskih nauka i softverskog inenjerstva, u skladu sa meunarodno priznatim preporukama za kurikulume iz ovih oblasti. To obezbeuje i meunarodno priznavanje steenog znanja i diplome sa OAS Softversko inenjerstvo, te samim tim, i olakano zapoljavanje diplomiranih studenata u inostranstvu.


ORGANIZACIJA PROGRAMA

etvorogodinji program obuhvata ukupno 33 predmeta, i to: 31 obaveznih predmeta i dva izborna predmeta izbornog modula.

Obaveznipredmeti:

1. CS101 Uvod u objektno-orijentisano2. CS220 Arhitektura racunara3. MA101 Matematika 14. NT111 Engleski 1 45. CS102 Objekti i apstrakcija podataka6. CS323 C/C++ programski jezik7. CS115 Diskretne strukture8. NT112 Engleski 2 49. CS103 Algoritmi i strukture podataka10. SE201 Uvod u softversko inenjerstvo11. IT350Bazepodataka12. NT213 Engleski za informaticare13. IT255 Veb sistemi 114. IT370 Interakcija c ovek-racunar15. SE211 Konstruisanje softvera16. MA202 Matematika 217. IT355 Veb sistemi 218. SE321 Obezbeenje kvaliteta, testiranje i odravanje softvera19. SE311 Projektov nje i arhitektura softvera20. SE322 Inenjerstvo zahteva21. SE325 Upravljanje p rojektima razvoja softvera22. S225 Operativni sistemi23. SE490 Strucna praksa (4 meseca)24. IT390 Profesionalna praksa i etika25. NT310 Profesionalna komunikacija26. IT381 Zatita i bezbednost informacija27. SE495 Zavrni rad28. SE490 Strucna praksa (4 meseca)


Izborni predmeti (bira se 4 predmeta):

Izborni predmet 1 (bira se jedan predmet sa 6 ECTS):

1.1 CS330 Razvoj mobilnih aplikacija1.2 CS324 Skripting jezici1.3 MA273 Verovatnoca i statistika1.4 OM350 Preduzetnitvo

Izborni predmet 2 (bira se jedan predmet sa 8 ECTS):

2.1 IT320 Savremene tehnoloke platforme2.2 IT331 Racunarske mree i komunikacije2.3 CS322 Programiranje u C#

Izborni predmet 3 i 4 (biraju se dva predmeta sa 8 ECTS):

3.1 SE401 Projekat razvoja softvera3.3 IT331 Racunarske mree i komunikacije


PROGRAM ZA OAS SOFTVERSKO INENJJERSTVO Upis 2015

Sm

str

Rd

ni br Osnovne akademske studije


Trajanje 4 god., obezbeuje 240 ESPB, Generacija upisana 2015/16

ESPB

Broj asova

Prd

v.

V

be

Lab. Ve

.

Drugi

oblici

1.

godi

na 2

015/

16

1

1 CS101 Uvod u objektno-orijentisano 10 3 1 3 0 2 CS220 Arhitektura raunara 8 3 1 2 0 3 MA101 Matematika 1 8 3 2 0 0 4 NT111 Engleski 1 4 3 1 0 0

2

5 CS102 Objekti i apstrakcija podataka 10 3 1 3 0 6 CS323 C/C++ programski jezik 8 3 0 3 0 7 CS115 Diskretne strukture 8 3 2 0 0 8 NT112 Engleski 2 4 3 1 0 0

2.

godi

na 2

016/

17

3

9 CS103 Algoritmi i strukture podataka 8 3 1 2 0 10 SE201 Uvod u softversko inenjerstvo 8 3 1 3 0 11 IT350 Baze podataka 8 3 0 3 0 12 NT213 Engleski za informatiare 4 3 1 0 0

4

13 IT255 Veb sistemi 1 8 3 1 2 0 14 IT370 Interakcija ovek-raunar 8 3 1 2 0 15 SE211 Konstruisanje softvera 8 3 1 2 0 16 MA202 Matematika 2 8 3 2 0 0

3.

godi

na 2

017/

18

5

17 IT355 Veb sistemi 2 8 3 1 2 0 18 SE321 Obezbeenje kvaliteta, testiranje i 8 2 2 2 0 19 SE311 Prktvnj i rhitktur sftvr 8 3 1 2 0 20 SE322 Inenjerstvo zahteva 6 2 3 0 0

6

21 SE325 Upravljanje projektima razvoja softvera 8 3 1 2 0 22 CS225 Operativni sistemi 6 3 1 1 0 23 Izborni predmet 1 8 3 1 2 0 24 Izborni predmet 2 8 2 1 2 0

4.

godi

na 2

018/

19

7

25 SE490 Struna praksa (4 meseca) 8 0 26 Izborni predmet 3 8 3 1 2 0 27 IT390 Profesionalna praksa i etika 6 3 2 0 0 28 NT310 Prfsinln kmunikci 6 3 2 0 0

8

29 IT381 Zatita i bezbednost informacija 8 3 1 2 0 30 Izborni predmet 4 8 2 1 2 0 31 SE495 Zavrni rad 16 0 0 0 0 25 SE490 Struna praksa (4 meseca) 8 0


Sem

esta

r

Red

ni b

roj

Osnovne akademske studije SOFTVERSKO INENJERSTVO

Izborni predmeti

Trajanje 4 god., obezbeuje 240 ESPB, Generacija upisana 2015/16

ES

PB

Broj asova nedeljno

Pre

deav

anje

Ve

be

Lab.

ve

be

b Dru

gi o

blic

i na

stav

e

Izborni predmet 1 i 2

6

od CS330 Razvoj mobilnih aplikacija 8 3 1 2 0 23 CS324 Skripting jezici 8 3 1 2 0

do MA273 Verovatnoa i statistika 8 2 2 1 0

24 OM350 Preduzetnitvo 8 3 3 0 1

Izborni predmet 3

7 26 IT320 Savremene tehnoloke platforme 8 3 0 3 0 26 IT331 Raunarske mree i komunikacije 8 3 1 1 0

26 CS322 Programiranje u C# 8 3 1 2 0

Izborni predmet 4

8 30 SE401 Projekat razvoja softvera 8 2 0 3 0 30 IT331 Raunarske mree i komunikacije 8 3 1 1 0

NAPOMENE:

1. Pored navedenih izbornih predmeta, na poseban zahtev, studentu se mogu odobriti i drugi predmeti sa svih studijskih programa osnovnih studija Univerziteta ili predmeti sa drugih univerziteta za koje se javno objavljuju svi materijali za uenje (tzv. MOOC)

2. Sem u specijalnim sluajevima, u sluaju da na izbornom predmetu ima manje od 5 studena-ta, nastava se dri samo preko Interneta (onlajn).


KRATAK OPIS SVIH PREDMETA

CS101 Uvod u objektno-orijentisano programiranje

Predmet uvodi studente u osnovne koncepte programiranja iz perspektive objektno-orijentisa-nog programiranja. Nastavne teme obuhvataju jednostavne tipove podataka, upravljake struk-ture, strukture podataka u vidu nizova karaktera i redova, algoritme, kao i upoznavanje sa pro-gramskim jezicima. Studenti se upoznaju sa osnovama objektno-orijentisanog programiranja: objektima, klasama, metodima, prenosu parametar, uauravanja, nasleivanja i polimorfizma. Pored toga, studenti ovladavaju i osnovama sintakse i semantike programskih jezika: promen-ljive, tipovi, izrazi, dodeljivanje vrednosti, ulazno-izlazne instrukcije, uslovne i iterativne upravl-jake strukture i strukturisane dekompozicija. Izlau se principi softverskog inenjerstva i razvoja osnovnih vetina programiranja u objektno-orijentisanim jezicima.

CS220 Arhitektura raunara

Predmet uvodi studente u oblast arhitektura modernih raunarskih sistema. Kurs pokriva teme kao to su sekvencijalna i paralelna izvravanja instrukcija, sinkronizacija, cjevovode, vektorsko procesiranje. SIMD i MIMD maine. Predstavljene su i mree sa vie stepena i raunarske inter-konekcione mree. Uvodi se pojam usmjeravanja i kontrole protoka u tim mreama. Analiziraju se koncepti kao to su deljena memorija, sistemi multiraunara, ke memorija i koherencija ke memorije.Cilj predmeta je da upozna studenta s modernom arhitekturom raunara. Studenti e se upoznati s organizacijom raunarskog sistema, srodnim oblastima raunarskih nauka, anali-zom performasi, metodama mjerenje performansi.MK150 Osnovi menadmenta

MA101 Matematika 1

Ovaj nastavni predmet omoguava studentima da razumeju i ovladaju osnovnim znanjima iz matematike potrebnim za praenje daljih studija koji su predvidjeni za izuavanje na tehnikim fakultetima. U okviru ovog predmeta studenti e, na poetku, obnoviti i proiri svoja znanja koja se odnose na pojam broja, matematiku logiku i teoriju skupova. Nakon toga, obradjuju se os-novni pojmovi iz algebarskih struktura, kao elementi apstraktne algebre, zakljuno sa poljem kompleksnih brojeva. Izlaganje gradiva se, potom, nastavlja izuavanjem elemenata linearne al-gebre i to: determinanti, matrica i sistema linearnih jednaina. Jedan deo gradiva je posveen vektorskoj algebra, kao i analitikoj geometriji u prostoru. Uvod u matematiku analizu realne funkcije jedne realne promenljive poinje predavanjima koji su u vezi sa pregledom elementa-rnih i neelemantarnih funkcija, preko realnih nizova i brojnih redova, zatim granine vrednosti i neprekidnosti realne funkcije jedne promenljive, pa sve do diferencijanog rauna realne funkcije jedne promenljive.


NT111 Engleski 1

Engleski jezik 1 je srednji kurs opteg engleskog jezika sa elementima jezika struke. Cilj predmeta je nauiti, obnoviti i konsolidovati poznavanje i upotrebu gramatike i vokabulara na srednjem nivou engleskog jezika, kao i razvijati i uvebavati sledee jezike vetine:

govorenje, kojim se student osposobljava da usmeno komunicira u formi razgovora na sva-kodnevne i profesionalne teme, usmerene konverzacije, dijaloga i krae usmene prezentacije;

sluanje, kojim se student osposobljava da slua, prati i razume krae segmente govornog engleskog jezika;

itanje, kojim se student osposobljava da sa razumevanjem ita krae strune tekstove, kao i due polustrune, novinske i beletristike tekstove adaptirane na srednjem nivou;

pisanje, kojim se student osposobljava da hvata beleke na engleskom jeziku, pie rezimee kraih strunih tekstova, kraa privatna i poslovna pisma, krae strune informativne tekstove (uputstvo, izvetaj, opis) i krae odgovore na pitanja o zadatoj temi;

prevoenje, kojim se student osposobljava da prevodi krae strune tekstove sa engleskog na srpski jezik;

integrisanje gore pomenutih vetina, kojim se student osposobljava da u stvarnim situacija-ma kombinuje razliite vetine.

CS102 Objekti i apstrakcija podataka

Predmet nastavlja uvoenje studenata u objektno-orijentisano programiranje zapoeto pred-metom CS101, pre svega u oblasti metodologije objektno-orijentisanog projektovanja softvera i programiranja. Predmet uvodi studente i u osnove komunikacije oveka i raunara, grafike, i drutvenih implikacija primene raunara, a sa posebnim naglaskom na softverskom inenjerstvu. Objanjava se koncept virtualnih maina i njihove hijerarhije, osnovnih algoritama u raunarstvu, kao to su pretraivanja, sortiranja i rekurzije. Studenti se upoznaju sa metodima programiranje upotrebom dogaaja, kao i sa osnovnim fazama procesa softverskog inenjerstva: definisanje zahteva, projektovanje, kodiranje i testiranje.

CS323 C/C++ programski jezik

Ovo je uvodni predmet u programiranje pomou C i C++ programskog jezika. Studenti najpre ue proceduralno programiranje pomou C jezika: struktura programa, blokovi, tipovi memo-rije, U/I fajlovi, redovi, nizovi karaktera, pokazivai, pozivi po referenci, pozivi po vrednosti, din-amika alokacija memorije, te na taj nain razvijaju programe na proceduralni nain. U drugom delu predmeta, studenti ovladavaju i primenom C++ jezika u razvoju objektno-orijentisanih pro-grama.


CS115 Diskretne strukture

Predmet ima dva osnovna cilja. Prvi je upoznavanje sa osnovnim konceptima i tehnikama koji se tiu diskretnih matematikih struktura, posebno sa onim koje imaju neposrednu primenu u raunarskim naukama. Drugi cilj je upoznavanje studenata sa metodama matematikog i logik-og zakljuivanja. Ovaj predmet ukljuuje osnove matematike logike, osnove teorije skupova, relacije, funkcije, algoritme, osobine celih brojeva, kongruencije, rekurentne relacije, teoriju gra-fova i algoritme sa njima, strukture za dinamiko skladitenje podataka, relacije ureenja, mree, matematike strukture, linearne prostore i preslikavanja.

NT112 Engleski 2

Engleski jezik 2 je vii srednji kurs kombinacija opteg engleskog jezika i jezika struke. Cilj pred-meta je razviti kompetenciju iz oblasti gramatike i vokabulara, kao i razvijati i uvebavati sledee jezike vetine:

govorenje, kojim se student osposobljava da usmeno komunicira na engleskom jeziku, sa odgovarajuim izgovorom, u stvarnim komunikacionim situacijama, u formi razgovora na svakodnevne i profesionalne teme, davanja strunih uputstava, voene konverzacije, dijalo-ga i krae usmene prezentacije;

sluanje, kojim se student osposobljava da slua i razume govorni engleski jezik, na opte teme i teme vezane za IT, odnosno poslovni engleski;

itanje, kojim se student osposobljava da sa razumevanjem ita krae i due strune tekstove, kao i due polustrune, novinske i beletristike tekstove adaptirane na viem srednjem nivou

pisanje, kojim se student osposobljava da hvata beleke na engleskom jeziku, pie rezimee kraih strunih tekstova, kraa privatna i poslovna pisma ukljuujui i CV, krae strune infor-mativne tekstove (uputstvo, izvetaj, opis) i krae i due odgovore na pitanja o zadatoj temi;


integrisanje gore pomenutih vetina, kojim se student osposobljava da u stvarnim situaci-jama kombinuje razliite vetine, sa posebnim naglaskom na grupne aktivnosti reavanja strunih problema.

CS103 Algoritmi i strukture podataka

Nadovezujui se na predmete CS101 i CS102, predmet detaljnije upoznaje studente sa algorit-mima, strukturama podataka i sa softverskim inenjerstvom. Studenti izuavaju tehnike pro-jektovanja algoritama, reavanja problema i primenjuju tehnike projektovanja algoritama u projektima srednje veliine, sa naglaskom na formalnim metodama testiranja. U okviru analize algoritama, studenti izuavaju metode asimptotaske analize , utvrujui razlike meu njima, klase standardne sloenosti, metode empirike merenja performansi, kao i usaglaavanja vre-menskih i prostornih zahteva u algoritmima. Pored izuavanja rekurzije, prouavaju se osnovni algoritmi raunanja, kao to su: ha tabele, binarna stabla, grafovi, algoritmi najkraeg puta i dr.


U oblasti strukture podataka, izuava se upotreba pointera i referenci, povezanih struktura, up-otreba stekova, redova ekanja i ha tabela, primena strategija reavanja primenom grafova i stabala, kao i strategija za izbor odgovarajue strukture podataka. Studenti se upoznaju i sa nainom upravljanja projektima razvoja softvera srednje veliine, s posebnim naglaskom na pri-meni efikasnih algoritama.

SE201 Uvod u softversko inenjerstvo

Cilj predmeta je da studenti razumeju i ovladaju metodima i tehnikama razvoja profesional-nog softvera, realizaciom sledeih nastavnih jedinica: softverski procesi, agilni razvoj softvera, inenjerstvo zahteva, modelovanje sistema, projektovanje arhitekture softvera, projektovanje i implementacija softverta, testiranje softvera i njegova evolucija. Poseban cilj predmeta je ospos-obljavanje studenta za samostalan rad pri izradi softverskog proizoda. Predmet osposobljava studente da razviju jasne, koncizne i formalizovane zahteve u skladu sa realnim potrebama ko-risnika, da primene principe projektovanja distribuiranih sistema, da izvre analizu i projektovan-je objektno-orijentisanih sistema primenom UML modela i da primene tehnike merenja kvaliteta softvera.

IT350 Baze podataka

Bazapodatakajecentralnomestosvakoginformacionogsistema,padizajniranjeiimplementaci-ja baza podataka zauzimaju centralno mesto u nastavnim planovima koji se izuavaju na studi-jama informatike irom sveta. U okviru predmeta studenti e savladati pravila normalizacije po-dataka, E/R tehnike za modeliranje baza podataka, postupak inverznog inenjeringa, sintaksu i semantiku SQL-a (naredbe SQL-a za pravljenje upita nad bazom, naredbama DDL-a Data Defi-nition Laguage i DML-a Data Manipulation Language). U okviru predmeta se takoe govori o zatiti informacija u bazama podataka, integritetu baze podataka i obardi transakcija u bazama podataka. Po zavretku kursa, studenti e biti osposobljeni da razviju konceptualni i fiziki model baze podataka, izaberu odgovarajue metode i tehnike za upravljanje informacijama pri rea-vanju odreenih problema i budu u stanju da izaberu i implementiraju odgovarajua reenja koja se koriste pri upravljanju informacijama.

NT213 Engleski za informatiare

Engleski jezik 3 je vii srednji/napredni kurs engleskog jezika struke u oblasti informacionih teh-nologija. Cilj kursa Engleski jezik 3 je konsolidovati upotrebu gramatike na viem srednjem nivou, proiriti opti, i naroito, struni vokabular i uvebavati njihovu upotrebu u razliitim jezikim funkcijama, kao i usavravati i integrisati sledee jezike vetine:


govorenje, kojim se student osposobljava da usmeno komunicira na engleskom jeziku, sa odgovarajuim izgovorom, u stvarnim komunikacionim situacijama, u formi razgovora na svakodnevne i profesionalne teme, davanja strunih uputstava, grupnog reavanja strunih problema, dijaloga i krae usmene prezentacije;

sluanje, kojim se student osposobljava da slua i razume govorni engleski jezik, naroito teme vezane za IT;

itanje, kojim se student osposobljava da sa razumevanjem ita krae i due strune i naune tekstove, kao i due polustrune, novinske i beletristike tekstove adaptirane na viem sred-njem i naprednom nivou

pisanje, kojim se student osposobljava da hvata beleke na engleskom jeziku, pie rezimee kraih strunih tekstova, vodi krae

poslovne prepiske, pie kraa privatna i poslovna pisma, krae strune informativne tekstove (uputstvo, izvetaj, opis, pisana diskusija) i krae i due odgovore na pitanja o zadatoj temi;


integrisanje gore pomenutih vetina, kojim se student osposobljava da u stvarnim situaci-jama kombinuje razliite vetine, sa posebnim naglaskom na grupne aktivnosti reavanja strunih problema.

IT370 Interakcija ovek-raunar

Cilj ovog predmeta je da studente upozna sa konceptima i teorijom interakcije izmeu ove-ka i raunara. Studenti treba da shvate znaaj ljudskog faktora, kognitivnih procesa, okruenja i obuke korisnika u razvoju, implementaciji i korienju korisnikog interfejsa. Predmet se bavi i problemima analize performansi i upotrebljivosti korisnikog interfejsa. Sadraj predmeta: Ljud-ski faktori (kognitivni principi, razumevanje korisnika, projektovanje za ljude, fizika ergonomi-ja, kognitivna ergonomija, sedam stadijuma akcija), HCI aspekti aplikacionog domena (tipo-vi okruenja, interfejs veb aplikacija, interfejs za mobilne ureaje, glasovni korisniki interfejs, veza izmeu korisnikog interfejsa i korisnikog poznavanja aplikacionog domena, kognitivni modeli), Evaluacija za oveka (heuristika evaluacija, testiranje upotrebljivosti, standardi upo-trebljivosti), Razvoj efektivnog interfejsa (razumevanje korisnikog iskustva, stilovi interakcije, Grafiki korisniki interfejs, ne-grafiki korisniki interfejsi, lokalizacija i globalizacija, razvojni ala-ti, metode za razvoj prototipova korisnikog interfejsa), Dostupnost (biometrika, sindrom stresa izazvan ponavljanjem, zakoni i preporuke), Nove tehnologije (alternativni ulazni ureaji, alterna-tivni izlazni ureaji, alternativni displeji, mobilno raunarstvo, wearable raunarstvo, integrisano raunarstvo, mree senzora).

SE211 Konstruisanje softvera

Cilj je da se student osposobi da primenjuje niz tehnika i inenjerskih/raunarskih alata za kon-struisanje softvera, a specijalno kod detaljnog dizajna softvera. U okviru SE211, studenti rade projekat, da bi demonstrirali da mogu da izradjuju aplikacije uz upotrebu alata i tehnika za kon-struisanje softvera. Na predmetu se izuavaju sledee teme: Uvod u konstruisanje softvera i IEEE standardi, Detaljni dizajn, Softverski modeli, i CASE alati, Dizajn algoritama, Dijagrami tranzicije


stanja,DomainSpecificLanguage,iBNF(Bakus-Naurforma),Jezikidizajn,Primerikonstruisanjasoftvera, Metodologija softverskog dizajna, Individualni dizajn klase, Konstruisanje klase, Midiv-er,protokoli, i konkurentnost, Formalnimodeli softvera, iOCL, Integracija softvera, i razvojnotestiranje, Defanzivno programiranje, i Debugging.

MA202 Matematika 2

Na ovom nastavnom predmetu se izlau teme koje predstavljaju nastavak kursa Matematika 1 (MA101), a u cilju da se student upozna, kako sa optim, tako i specifinim temama koje je neophodno da poznaje i primenjuje na studija ovakvog profila. U tom smislu, ovaj kurs poinje izuavanjem integralnog rauna funkcije jedne promenljive, a nastavlja se izuavanjem realne funkcije vie realnih promenljivih. Studentima se, nakon toga, izlau teme u vezi sa viestrukim krivolinijskim i povrinskim integralima. Gradivo Matematike 2 sadri i teme u vezi sa diferencijal-nim jednainama prvog i vieg reda. Veoma bitno mesto u ovom kursu zauzima nastavak izua-vanja brojnih redova (iz Matematike 1), kao i obrada tema koje se tiu funkcionalnih redova, sa posebnimakcentomnastepenimiFurijevimredovima.Jedandeopredavanjaseodnosinatemekoje su u vezi sa numerikom matematikom i to na metode za numeriko reavanje sistema jed-naina i nelinearnih jednaina uz korienje numerikog softvera.

IT355 Veb sistemi 2

SE321 Obezbeenje kvaliteta, testiranje i odravanje softvera:

Predmet uvodi osnove pojmove kvaliteta softvera kao i njegove specifinosti u odnosu na druge proizvode. Izuavaju se atributi i mere kivaliteta kao i standardi koji se primenjuju. Student up-oznaje obezbeenje kvaliteta softvera kroz testiranje kao i propisivanje i primenu procedura testiranja. Izuavaju se osnovne tehnike testiranja softvera bez izvravanja koda (tehnike crne kutije) kao i tehnike sa izvravanjem koda (tehnike bele kutije). Posebna panja se posveuje organizaciji testiranja softvera. Izuavaju se statistike metode praenja, merenja i predvianja kvaliteta softvera.

SE311 Prktvnj i rhitktur sftvr

Detaljna analiza procesa projektovanja (dizajniranja) softvera s akcentom na primenu postojeih uzoraka (pattern), okvira (framework) i arhitektura dizajna o emu su studenti u toku prethodnih kurseva stekli samo globalna saznanja. Pored detaljne analize kataloga uzoraka dizajna i okvira koji se mogu primeniti pri projektovanju softverskih reenja, u okviru kursa su predstavljene i postojee middleware arhitekture i opisana njihova primena na sisteme distribuirane kako u lo-kalnom tako i u globalnom okruenju. Nakon zavretka ovog predmeta studenti e biti u stanju da u procesu projektovanja razliitih softverskih reenja primene postojee uzorke i okvire dizaj-na i da softver projektuju i implementiraju korienjem razliitih tehnologija tzv. srednjeg novoa softvera (middleware) koje povezuju korisnike sa pozadinskim aplikacijama i bazama podataka..

-


SE322 Inenjerstvo zahteva

Cilj ovog predmeta je predstaviti procese izbora, analize, validacije u upravljanja zahtevima za izgradnjom kompleksnih softverskih sistema koji se zajedno smatraju procesom inenjeringa zahteva. Prvih nekoliko predavanja je fokusirano na pitanje ta je obuhvaeno inenjeringom zahteva dok se u ostalim predavanjima govori kako se u okviru svakog od ovih procesa mogu primeniti specifine tehnike. O inenjeringu zahteva se diskutuje u kontekstu ireg procesa in-enjeringa sistema koji se odnosi na razvoj sistema kao celine (softvera, hardvera, procesa). Na kraju e biti rei o organizaciji dokumentacije vezane za zahteve; bie jasno opisani standardi koji se koriste u ovoj oblasti i date smernice za pisanje jasnih i konciznih zahteva. Cilj ovog premeta je da upozna studente sa procesima definisanja jasnih, preciznih, nedvosmislenih zahteva i da ih naui tehnikama koje se mogu koristiti za njihovo prikazivanje kako bi se eliminisali osnovni problemi razvoja softverskih sistema. Uobiajeni problemi koji se odnose na kanjenje u isporuci softvera, prevazilaenje planiranog budeta, nemogunosti korisnika da iskoriste sve raspoloive servise sistema su najee vezane za nedovoljno precizne, konfliktne i nekompletne zahteve sistema.

SE325 Upravljanje projektima razvoja softvera

Cilj predmeta je da se student upozna sa upravljanjem projektima razvoja softvera: definicija, koncepti, sistemski pristup. Na predmetu e biti obraene sledee teme: ciklus razvoja softvera, osnove planiranja i logiki okvir projekta, mreno planiranje i PDM, PERT, CPM, alokacija resursa, GERT, predvianje trokova i budetiranje projekta, upravljane rizikom u realizaciji projekta, kon-trola realizacije IT projekta, evaluacija, izvetavanje i zavravanje projekta, organizaciona struktu-ra i finansiranje projekta, uloge, odgovornosti i autoriteti na projektu, reavanje konflikata, uspeh i neuspeh projekta.

CS225 Operativni sistemi

Prouava se projektovanje i implementacija operativnih sistema ukljuujui stanja procesa i sink-ronizaciju, strategije upravljanja memorijom, rasporeivanje procesora, multiprocesorska obra-da, paralelna obrada, hardverske organizacija, disk rasporeivanje i upravljanje datotekama.Cilj predmeta: Razumevanje ta su operativni sistemi, ta rade, kaka to rade, kako se mogu oceniti, i kako se mogu uporediti.

IT390 Profesionalna praksa i etika

Usvajanje relevantnih saznanja iz poslovne prakse i etike koja omoguavaju adekvatno delo-vanje u poslovnom okruenju. Student upoznaje: osnove etike kao nauke o moralu, radni moral kao oblik morala, osnove poslovne etike, odgovornost u poslovanju, etike vrline u poslovanju, odreenja profesionalizma, znaaj etikih kodeksa, najee etike dileme i nedoumice u poslo-vanju, naine ispoljavanja mobinga i mogunosti njegove prevencije i otklanjanja, pojam i znaaj preduzetnitva, znaaj etike u meunarodnom poslovanju, drutveni kontekst raunarstva, po-


jam intelektualne svojine, privatnost i graanske slobode, osnove raunarske etike, naine is-poljavanja i mogunosti prevencije i otklanjanja raunarskog kriminala. Student razvija smisao za etiko prosuivanje u poslovnom odluivanju i delovanju. Uz usvajanje potrebnih saznanja, student se osposobljava za korienje etikih principa u praksi, razvija svoju sigurnost i oseaj odgovornosti i svoju sposobnost za rad u grupi.

NT310 Prfsinln kmunikci

Usvajanje relevantnih saznanja iz komunikologije koja omoguavaju adekvatno delovanje u poslovnom okruenju. Student upoznaje: znaaj svih elementa u procesu komunikacije, razliite vrste komuniciranja, prepreke u komunikaciji i naine njihovog otklanjanja, vetine verbalne (us-mene i pisane) i neverbalne komunikacije. Osposobljava se za uspeno voenje prezentacija i poslovnih razgovora i kreiranje poslovne prepiske. Razvija vetine asertivnog ponaanja, rea-vanja konflikata i timskog rada. Upoznaje pojam, znaaj i vrste odnosa sa javnou i naine krei-ranja vizuelnog identiteta, kao osnove predstavljanja organizacije na tritu. Uz usvajanje po-trebnih saznanja, student se osposobljava za korienje komunikacionih vetina u praksi, razvija svoju sigurnost i oseaj odgovornosti i svoju sposobnost za rad u grupi.

IT381 Zatita i bezbednost informacija

Na ovom predmetu se uvode razni aspekti bezbednosti raunara i mrea ukljuujui, ali ne ograniavajui se samo na javnu i privatnu kriptografiju, autentifikaciju, digitalne potpise, bez-bednost mejlova, bezbednost IP protokola, web bezbednosne tehnologije, zatitni zidovi i virusi. Osnovi koncepti bezbednosti raunara i mrea su dati u kontekstu savremenih raunarskih siste-ma i servisa.


PRIKAZ SVIH PROGRAMA OSNOVNIH AKADEMSKIH STUDIJA

INFORMACIONE TEHNOLOGIJE180 (ESPB)

INFORMACIONE TEHNOLOGIJE240 (ESPB)

INFORMACIONI SISTEMI240 (ESPB)

SOFTVERSKO INENJERSTVO240 (ESPB)

RAUNARSKE IGRE240 (ESPB)

BIZNIS I MARKETING240 (ESPB)

MENADMENT U SPORTU240 (ESPB)

GRAFIKI DIZAJN240 (ESPB)

DIZAJN INTERAKTIVNIH MEDIJA240 (ESPB)

MODNI DIZAJN240 (ESPB)

INENJERSKI I OPERACIONI MENADMENT240 (ESPB)

Documents

Softversko Inzenjerstvo 2015 16