Embed Size (px)
Citation preview
SOFTVERSKO INŽENJERSTVO 2
SK 2020/21 PREDMETNI NASTAVNIK: Doc. Dr Ljubica Kazi
Datum: 11.12.2020.
TEMA 16 - TEMA OSNOVE PHP PROGRAMIRANJA DOPUNA U ODNOSU NA ODRZANI CAS
1. DEFINICIJA PHP
PHP je progamski jezik kreiran od strane Rasmus Lerdorf i nazvan je “Personal Home Page” tools. Sintaksa PHP
je slična sintaksi C jezika. U primeni je na više od 20 miliona domena (www.php.net/usage.php). PHP se procesira na veb serverima od strane PHP interpretera.
2. ALATI ZA RAD
Da bismo omogućili izvršavanje programskog koda PHP, potrebno je instalirati web serverski softver
Apache. Najčešće se ovaj softver distribuira u okviru paketa zajedno sa DBMS jezgrom MySQL. Neki od
takvih paketa alata su: XAMPP [1]
WAMP [2]
Aplikaciju čine fajlovi sa ekstenzijom PHP. Sami fajlovi su u suštini tekstualne datoteke. PHP kod se može pisati u tekst editorima, ali je preglednije koristiti specijalizovane editore ili razvojna okruženja:
Notepad ++ Visual studio code i drugi.
3. RAD SA ALATOM XAMPP I PODEŠAVANJA
Kada se pokrene XAMPP control panel, startuju se servisi za Apache i MySQL. Za oba servisa se mogu podesiti portovi na tasteru CONFIG u odgovarajućem redu i gornjem tasteru config.
Apache – u fajlu httpd.conf, PODEŠAVANJE PORTOVA: 80, 88, 96 MySQL – u fajlu my.ini, PODEŠAVANJE PORTOVA: 3306, 3307, 3308, 3309
Aplikacija se postavlja u folder: c:/xampp/htdocs, gde se kreira podfolder sa aplikacijom.
Startovanje aplikacije, u zavisnosti od porta i naziva foldera: http://localhost:88/biblioteka/
STRUKTURA WEB APLIKACIJE
SA DINAMIČKOM INTEGRACIJOM IZ DELOVA
Ukoliko se koristi pristup da se web aplikacija dinamički integriše prilikom izvršavanja iz delova, onda
bismo imali sledeću strukturu:
BANER
TRAKA SA STATUSOM I LINKOVIMA ZA PRIJAVU I ODJAVU
MENI
GLAVNI DEO APLIKACIJE
FUTER
PRIMER:
KLJUČNI DELOVI PROGRAMSKOG KODA
Početna stranica Početna stranica koja se učitava u php aplikaciji se zove index.php.
Pozicioniranje php koda i odnos prema html
Php kod se može pozicionirati: u okviru html koda kao osnove, kada imamo grafički prikaz
čist php kod, bez html delova.
Ključni elementi sintakse kojima se odreĎuje Php kod - postavlja se u okviru: <?php
?>
Kada se kombinuje sa html kodom, moguće je php deo umetnuti na početku pre html dela, unutar html dela u okviru head ili body odeljka. Kada se postavi na početku iznad html dela, prvi se izvršava.
Ključne karakteristike sintakse PHP jezika
Case sensitive
PHP kod je CASE sensitive. To znači da se mora voditi računa o velikim i malim slovima. MySQL kao DBMS po defaultu nije CASE sensitive, ali se može podesiti da jeste. To znači da se u
SQL upitima kojima se obraćamo MySQL bazi podataka iz PHP koda ipak treba obratiti pažnja na
velika i mala slova u nazivima tabela, polja i sl. Najbolje je ustanoviti konvenciju koje je potrebno da se pridržavamo i u SQL skriptu i kasnije u kodu SQL upita. Npr. ako ima više reči, najbolje je
koristiti PascalCasing ili odvajanje reči crticom: Naziv_Sa_Više_Reči. Korišćenje apostrofa
Koriste se 3 vrste apostrofa: jednostruki (vrednosni) „ … „ – za obeležavanje stringa koji se koristi unutar naredbi, kao podstring
unutar SQL upit stringa za konstante koje se pridružuju poljima i sl. dvostruki (vrednosni) “ … “– za obeležavanje stringa koji se koristi unutar naredbi, kao podstring
unutar SQL upit stringa za konstante koje se pridružuju poljima i sl.
kosi (strukturni) `… `- u okviru SQL upita, za obeležavanje naziva baze podataka, naziva tabela, naziva polja u tabelama baze podataka.
Integracija delova aplikacije
Za potrebe run-time učitavanja i integracije delova u okviru celine koriste se naredbe: include – za manje značajne delove koda, bez kojih bi eventualno moglo da se nastavi izvršavanje.
Taj deo koji se dodaje ukoliko ima neki problem (ne postoji ili ima gresku) se preskace i nastavlja
se izvrsavanje preostalog koda. PRIMER: include „NazivPodfoldera/NazivFajla.php‟
<?php include 'delovi/zaglavljeindex.php';?> require – za značajnije delove koda, bez kojih ne može da se izvršava ostatak programskog koda.
Taj deo koji se dodaje ukoliko ima neki problem (ne postoji ili ima gresku) prekida izvrsavanje preostalog koda.
PRIMER: require „NazivPodfoldera/NazivFajla.php‟ require 'delovi/klase/Konekcija.php';
Rad sa promenljivama Promenljive u php se obeležavaju dolarskim znakom $.
Promenljive nije potrebno deklarisati za odreĎeni tip podatka. Dodela vrednosti se realizuje simbolom =
Treba razlikovati proveru, tj. uporeĎivanje vrednosti unutar uslova sa dva znaka jednakosti ==. PRIMER:
$noviKorisnik =”Vrednost”;
Postoji mogućnost type castinga, odnosno transformacija i preciziranja tipa podatka.
$VrednostString =(string) $VrednostInteger;
Rad sa stringovima String vrednosti mogu se spajati sa ostalim tekstom na 2 načina:
korišćenjem simbola tačke PRIMER: $ImePrezime=$Ime.” “.$Prezime;
umetanje unutar drugog stringa
PRIMER: $ImePrezime=”Marko Markovic”; echo “Dobrodosli, $ImePrezime”;
Rad sa kodnim rasporedima
Da bi se specijalni simboli slova latinice ili ćirilice mogli koristiti potrebno je izvršiti prilagoĎavanja: na nivou baze podataka
PRIMER: Kreiranje baze podataka:
CREATE DATABASE `TURISTICKAAGENCIJA` CHARACTER SET utf8 COLLATE utf8_general_ci;
Postavljanje upita – pre izvršavanja SQL upita pokreće se ova naredba: mysql_query('SET NAMES "utf8"',$ konekcijaMYSQL);
na nivou programskog koda html <html xmlns="http://www.w3.org/1999/xhtml" dir="ltr" lang="sr-RS" xml:lang="sr-RS">
<meta charset="UTF-8"> na nivou podešavanja kodnog rasporeda dodeljenog prilikom snimanja samog fajla php
Primer: Potrebno je podesiti kodni raspored snimanja samog php fajla - u okviru Notepad ++ u ranijim verzijama je u okviru Encoding postojala opcija Encode in UTF-8 without BOM; u novijim
verzijama ta opcija ne postoji, već se samo postavlja UTF-8. BOM predstavlja nevidljivi bajt na
početku fajla PHP koji sprečava prikaz specijalnih slova latinice i ćirilice.
Prikaz sadržaja na ekran Koriste se sledeće funkcije:
print ”...” ili print ()– prikazuje vrednost stringa na ekran i vraća vrednost uspeha (1), pa se može koristiti u izrazima. Može uzeti samo jedan parametar.
echo ”...” ili echo () – prikazuje vrednost stringa na ekran i ne vraća vrednost pozivom (tip je void).Može uzeti više parametara. Brži je od print.
die() ili exit() – isto je – prikazuje vrednost stringa poruke na ekran i istovremeno izvršava izlaz iz tog dela programa sa statusom da je došlo do greške. Ne vraća vrednost.
Specifično podešavanje mora se realizovati kada echo sadrži html. S obzirom da echo uzima string u okviru ”...”, a sam html u podešavanju atributa elemenata takoĎe koristi ”...”, da se ne bi tumačilo da je
string prekinut prvom pojavom unutrašenjeg navodnika iz html-a, potrebno je: prvi način: postaviti kosu crtu ispred svakog internog navodnika ovako: \"
PRIMER: echo "<font face=\"Trebuchet MS\" color:#3F4534 size=\"2px\">$DATUMVESTI</font><br/>";
drugi način: koristiti jednostruke vrednosne apostrofe da se oiviči podešavanje atributa u html PRIMER: echo "<font face=‟Trebuchet MS‟ color:#3F4534 size=‟2px ‟>$DATUMVESTI</font><br/>";
Navigacija
Učitavanje stranica u web aplikaciji može biti:
interakcijom sa korisnikom – html elementi: o hyperlink
PRIMER: <a href="index.php" ><font face="Trebuchet MS" color="black" size="2px"> Prikaz vesti</font></a>
o form action – sa navoĎenjem stranice koja se učitava nakon izbora dugmeta: PRIMER: <form ACTION="prijavaprovera.php" METHOD="POST">
- bez stranice koja se učitava, što uzrokuje da se učitava ponovo ista stranica: PRIMER: <form ACTION=" " METHOD="POST">
Kada se ponovo učitava ista stranica, potrebno je proveriti da li je u pitanju prvo
učitavanje, ili učitavanje nakon korisnikovog pokretanja form action izborom nekog dugmeta.
Primer: provera i izvršavanje koda za specifičnu situaciju ponovnog učitavanja iste stranice; ovaj deo koda se izvršava samo ako je pritisnut taster koji se zove submit. Može
biti više raznih dugmadi i više blokova kodova za odgovarajuće dugme. Ovaj kod se stavlja na početku iste stranice u php bloku, iznad html dela.
if(isset($_POST['submit'])) {KOD KOJI SE IZVRŠAVA KADA SE FORMA PONOVO UČITA, KAO REAKCIJA NA DUGME
}
automatskim redirektovanjem, tj. učitavanjem druge stranice – php naredba: PRIMER:
if ($status=='admin'){ header ('Location:Welcome.php'); } else {
header ('Location:prijava.php'); }
Razmena podataka izmeĎu stranica Razmena podataka izmeĎu stranica se može realizovati:
sesija – postavljanjem podataka u promenljive koje pripadaju sesiji, na raspolaganju su svim stranicama iste aplikacije, dok je sesija otvorena.
redirektovanjem putem URL(get) - prosleĎuje se vrednost promenljive u okviru URL na drugu stranicu. Tretira se kao get metoda i tako se očitava na drugoj stranici. PRIMER: header ('Location:PrikazPodataka.php?filter=4');
get metoda – vrednosti iz elemenata forme se prosleĎuju promenljivima i vrednostima koje se vide
u URL PRIMER: form ACTION="PrikazPodataka.php" METHOD="GET"
Očitavanje vrednosti u okviru druge stranice: $PreuzetaVrednost=$_GET['NazivGrafičkeKontroleForme'];
POST metoda – prosleĎivanje podataka tako da nisu vidljivi na drugi stranicu. PRIMER: form ACTION="PrikazPodataka.php" METHOD="POST" Očitavanje u okviru druge stranice:
$PreuzetaVrednost=$_POST['NazivGrafičkeKontroleForme'];
Rad sa sesijama
Omogućavanje da se radi sa naredbama koje se tiču sesije
session_start();
Otvaranje sesije – prilikom prve dodele vrednosti u neku promenljivu $_SESSION["korisnik"] = $noviKorisnik;
Čitanje podataka iz sesije $korisnik=$_SESSION["korisnik"];
Poništavanje svih promenljivih u sesiji
session_unset();
Uništavanje sesije session_destroy();
Elementi HTML forme i veza ka PHP – kreiranje i očitavanje vrednosti
Kod elemenata HTML formi izuzetno je bitan atribut name, jer se koristi za očitavanje vrednosti.
datum: <input name="datum" type="date" required />
broj:
<input name="cenazadan" type="number" size="80" required maxlength="5" VALUE="" />
tekst:
<input name="nazivmesta" type="text" size="80" required maxlength="250" VALUE="" TABINDEX=7/>
veći tekst u više redova: <textarea name="opissmestaja" rows="8" cols="60" required />unesite...</textarea>
combo sa fiksnim vrednostima:
<select name="kategorijasmestaja" required TABINDEX=9> <option value="izaberite">izaberite...</option>
<option value="hotel">hotel</option>
<option value="privatan smestaj">privatan smestaj</option> <option value="hostel">hostel</option>
</select>
file uplad kontrola: <input type="file" name="file"><br><br>
check box:
<font face="Trebuchet MS" color="darkblue" size="2px"><input type="checkbox" name="karTV"
value="TV">TV</font></br>
combo sa dinamičkim vrednostima: <select name="NazivDrzave" required TABINDEX=9>
<option value="izaberite">izaberite...</option> <?php
if ($num_rowsdrzave>0) {
for ($rowdrzava = 0; $rowdrzava < $num_rowsdrzave; $rowdrzava++)
{ $NAZIVDRZAVE=mysql_result($resultdrzave,$rowdrzava,"NAZIV");
echo "<option value=\"$NAZIVDRZAVE\">$NAZIVDRZAVE</option>"; } //for
?> </select>
Upload fajlova
$name = $_FILES["file"]["name"];
//$size = $_FILES['file']['size'] //$type = $_FILES['file']['type']
$tmp_name = $_FILES['file']['tmp_name'];
$error = $_FILES['file']['error'];
if (isset ($name)) {
if (!empty($name))
{ $location = 'images/';
if (move_uploaded_file($tmp_name, $location.$name)) {
//echo 'Uploaded'; }
} else
{
//echo 'please choose a file'; }
}
Čitanje vrednosti nakon submit dogaĎaja forme (npr ako je metod POST ili GET): $Datum=$_POST['Datum'];
Ili $Datum=$_GET['Datum'];
Rad sa XML
XML fajl: <?xml version="1.0" encoding="utf-8"?>
<konekcija> <host>localhost:3309</host>
<korisnik>root</korisnik>
<sifra></sifra> <nazivbaze>turistickaagencija</nazivbaze>
</konekcija>
php kod za čitanje iz XML fajla $xml=simplexml_load_file("parametrikonekcije.xml") or die("Error: Cannot create object");
$host=$xml->host; $korisnik=$xml->korisnik;
$sifra=$xml->sifra;
$this->nazivbaze=$xml->nazivbaze;
Rad sa bazom podataka
Kreiranje MySQL baze podataka sql skriptom
CREATE DATABASE `Baza_dokumenti` CHARACTER SET utf8 COLLATE utf8_general_ci;
create table `Baza_dokumenti `.`DOKUMENT`
(
IDDOKUMENTA int NOT NULL AUTO_INCREMENT PRIMARY KEY,
NAZIVDOKUMENTA varchar(300) not null,
ORGJEDINICA int not null,
DATUMOBJAVE date,
DATUMUSVOJEN date,
OPISDOKUMENTA text,
IDTIPA` int not NULL
);
create table `dokument`.`TIPDOKUMENTA`
(
IDTIPDOKUMENTA int NOT NULL AUTO_INCREMENT PRIMARY KEY,
NAZIVTIPA varchar(60) not null
);
ALTER table `dokument`.`DOKUMENT` add constraint FK_TIPDOKUMENTA foreign key (IDTIPA) references
`dokument`.`TIPDOKUMENTA` (IDTIPDOKUMENTA) on delete restrict on update cascade;
Verzije php naredbi za rad sa mysql bazom podataka starija verzija – naredbe tipa mysql
novija verzija – naredbe tipa mysqli
Starija verzija mysql
// ostvarivanje konekcije ka DBMS MySQL
$konekcijaMYSQL = mysql_connect($host, $korisnik, $sifra);
// ostvarivanje konekcije ka bazi podataka
$konekcijaDB = mysql_select_db($this->nazivbaze, $this->konekcijaMYSQL);
// zatvaranje konekcije ka DBMS mysql_close($konekcijaMYSQL;
// sql upit tipa select
$SQL = "SELECT * FROM `".$azapodataka."`.`KORISNIK` WHERE KORISNICKOIME='".$korisnickoime."' AND SIFRA='".$sifra."'";
// izvršavanje sql upita tipa select i punjenje memorijske kolekcije zapisa $result = mysql_query($SQL);
// odreĎivanje broja zapisa u memorijskoj kolekciji
$num_rows = mysql_num_rows($result);
// for ciklus for ($row = 0; $row < $num_rows; $row++)
// izdvajanje polja iz jednog reda zapisa iz memorijske kolekcije MESEC=mysql_result($result,$row,"MESEC");
// aktivan sql upit
$SQL = "INSERT INTO `".$bazapodataka."`.`KORISNIK` (IME, PREZIME, KORISNICKOIME, SIFRA, EMAIL, URLSlike, statusucesca, DatumRodjenja) VALUES ('$Ime', '$Prezime', '$KorisnickoIme', '$Sifra',
'$Email', '', '$Status', '$DatumRodjenja')";
// izvršavanje aktivnog upita, gde vraćena vrednost može biti 1 ili 0 i govori o uspehu realizacije upita
$retval = mysql_query( $SQL, $konekcijaMYSQL);
Novija verzija mysqli
// uspostavljanje konekcije sa DBMS i bazom podataka
$konekcijaDB = mysqli_connect($host,$korisnik,$sifra,$nazivbaze); // izvršavanje aktivnog upita $SQL = "INSERT INTO `".$this->bazapodataka."`.`DOKUMENT` (NAZIVFAJLA, NAZIVDOKUMENTA, ORGJEDINICA,
DATUMOBJAVE, DATUMUSVOJEN, OPISDOKUMENTA, IDTIPA, KORISNIK) VALUES ('$NazivFajla','$NazivDokumenta',
$OrgJedinica, $DatumO, $DatumU, '$OpisDokumenta', $IDTIPA, $KORISNIK)";
$retval = mysqli_query($konekcijaDB, $SQL);
// izvršavanje upita tipa select
$SQL = "SELECT * FROM `".$azapodataka."`.`KORISNIK` WHERE KORISNICKOIME='".$korisnickoime."' AND SIFRA='".$sifra."'";
$result = mysqli_query($konekcijaDB, $SQL);
// while ciklus
while ($row = $result->fetch_assoc()){
// izdvajanje vrednosti
$ID= $row['IDDOKUMENTA'];
Rad sa transakcijama
// otvaranje transakcije
mysql_query("SET AUTOCOMMIT=0"); mysql_query("START TRANSACTION");
// izvršavanje više aktivnih upita $SQL = "INSERT INTO ...";
$retval = mysql_query( $SQL, $konekcijaMYSQL);
$SQL = "UPDATE ..."; $retval = mysql_query( $SQL, $konekcijaMYSQL);
// završavanje transakcije
mysql_error();
if (empty($greska)) {
mysql_query("COMMIT"); echo "Snimljeno!";
} else
{ mysql_query("ROLLBACK");
echo "NIJE Snimljeno! Greska:".$greska;
}
Rad sa klasama
Strukturu klase čine atributi i metode. Modifikatori pristupa koji se najčešće koriste su private i public.
Za korišćenje atributa i metoda unutar klase obavezno je pisanje $this-> Pozivanje metoda i atributa izvan klase podrazumeva instanciranje, a zatim korišćenje $objekat->atribut
ili $objekat->metoda.
Primer klase:
<?php class ZemljaDB{
// atributi
private $Konekcija; private $bazapodataka;
public $kolekcijazemlje; public $brojzapisazemlje;
// metode
// ------- konstruktor
public function __construct($NovaKonekcija, $NovaBaza){ // podrazumevamo da je otvorena konekcija, u okviru klase Konekcija
$this->Konekcija = $NovaKonekcija;
$this->bazapodataka = $NovaBaza; }
public function UcitajSveZemlje(){
$SQLdrzave = "select * from `".$this->bazapodataka."`.`ZEMLJA` ORDER BY NAZIV ASC"; $this->kolekcijazemlje = mysql_query($SQLdrzave);
$this->brojzapisazemlje = mysql_num_rows($this->kolekcijazemlje); }
public function SnimiNovuZemlju($Oznaka, $Naziv, $BrojMesta) { $SQL = "INSERT INTO `".$this->bazapodataka."`.`ZEMLJA` (OZNAKA, NAZIV, BROJMESTA) VALUES
('$Oznaka', '$Naziv', $BrojMesta)"; $retval = mysql_query( $SQL, $this->Konekcija->konekcijaMYSQL);
}
public function DajVrednostPolja ($nazivpolja, $rednibrojzapisa) {
$Vrednost=mysql_result($this->kolekcijazemlje,$rednibrojzapisa,$nazivpolja); return $Vrednost;
}
public function ObrisiZemlju($Oznaka) { $SQL = "DELETE FROM `".$this->bazapodataka."`.`ZEMLJA` WHERE OZNAKA='".$Oznaka."'";
$retval = mysql_query( $SQL, $this->Konekcija->konekcijaMYSQL ); $greska= mysql_error();
return $retval; }
public function UcitajZemlju($Oznaka) { //
$SQL = "select * from `".$this->bazapodataka."`.`ZEMLJA` WHERE OZNAKA='".$Oznaka."'"; $this->kolekcijazemlje = mysql_query($SQL);
$this->brojzapisazemlje = mysql_num_rows($this->kolekcijazemlje);
} // kraj procedure
public function IzmeniZemlju($StaraOznaka, $Oznaka, $Naziv, $BrojMesta) {
$SQL = "UPDATE `".$this->bazapodataka."`.`ZEMLJA` SET OZNAKA='".$Oznaka."', NAZIV='".$Naziv."',
BROJMESTA=".$BrojMesta." WHERE OZNAKA='".$StaraOznaka."'"; //echo $SQL;
$retval = mysql_query( $SQL, $this->Konekcija->konekcijaMYSQL );
$greska= mysql_error();
return $retval; }
public function ProveriJedinstvenostOznake($NovaOznaka){
$SQL = "select * from `".$this->bazapodataka."`.`ZEMLJA` WHERE OZNAKA='".$NovaOznaka."'"; $result = mysql_query($SQL);
$num_rows = mysql_num_rows($result);
$postoji=false; if ($num_rows>0) {
$postoji=true; }
return $postoji; }
} // zavrsetak klase
?>
Korišćenje klase
require 'delovi/klase/ZemljaDB.php'; $novaZemljaDB = new ZemljaDB($novaKonekcija, $bazapodataka);
$postoji = $novaZemljaDB->ProveriJedinstvenostOznake($Oznaka); if (!$postoji)
{
$novaZemljaDB->SnimiNovuZemlju($Oznaka, $Naziv, $BrojMesta); }
Prijava-odjava korisnika
Početna stranica sadrži u okviru trake ispod banera hiper link ka stranici za prijavu korisnika.
U okviru stranice za prijavu, nakon unosa korisničkog imena i šifre, na tasteru prijava pokreće se
kod kojim se proverava u bazi podataka da li postoji taj korisnik. Ukoliko postoji korisnik, otvara se sesija i postavljaju vrednosti podataka korisnika u promenljive
sesije. Nakon toga se automatski redirektuje učitavanje nove stranice koja u traci ispod banera ima
hiperlink za odjavu korisnika. Korišćenjem hiperlinka za odjavu, automatski se prikazuje početna stranica index.php.
Kada se ponovo učita index.php izvršava se kod za poništavanje sesije i to je konačno deo koda kojim se suštinski odjavljuje korisnik.
LITERATURA [3] Janet Valade: PHP & MySQL, www.it-ebooks.info
[1] xamp - https://www.apachefriends.org/index.html [2] wamp - http://www.wampserver.com/en/
TEST PITANJA 1. Objasniti karakteristike fajlova PHP aplikacije.
2. Objaniti konfigurisanje XAMPP.
3. Objasniti pozicioniranje php koda u odnosu na html. 4. Objasniti ključne elemente sintakse kojima se odreĎuje php kod.
5. Ključne karakteristike sintakse PHP jezika. 6. Razlika strukturnih i vrednosnih apostrofa.
7. Način integracije delova aplikacije. 8. Razlika include i require.
9. Rad sa promenljivama u PHP. 10. Kako se spajaju strigovi?
11. Rad sa kodnim rasporedima, UTF 8 – nivoi podešavanja.
12. Naredbe za prikaz sadržaja na ekran. 13. Specifičnosti sintakse prilikom prikaza html sadržaja unutar echo naredbe.
14. Objasniti navigaciju. 15. Načini učitavanja drugih stranica.
16. Objasniti ponovno ucitavanje stranice kada je form action prazan i kako realizujemo proveru. 17. Nacini razmene podataka izmedju stranica.
18. Rad sa sesijom. 19. Koja je php naredba za čitanje podataka poslatih putem forme?
20. Realizacija COMBO boxa sa html uz dinamicko ucitavanje i prikaz sadrzaja.
21. Realizacija upload fajlova. 22. Naredbe za konektovanje na DBMS i bazu podataka u mysql i mysqli.
23. Naredbe za izvršavanje upita tipa select u u mysql i mysqli. 24. Rad sa transakcijama u PHP.
25. Rad sa klasama u PHP. 26. Login / Log off – objasniti realizaciju.
