Socioloske dimenzije poslovnih komunikacija

UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJANOVI SAD

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO

SEMINARSKI RAD

Tema: Socioloske dimenzije poslovnih komunikacija

Mentor: Student:Prof. dr. Mehemed Avdagic Todorovic Nenad

Br. Indeksa: I-102/2009

Novi Sad, 2009.godina

SADRŽAJ

1. UVOD ...........................................................................................................................3

2. DETERMINIRANJE TEMELJNIH POJMOVA .........................................................4

2.1. Podela misli ...................................................................................................42.2. Važnost poslovne komunikacije ...................................................................52.3. Oblici komunikacije .................................................................................... .5

3. SOCIOLOŠKE DIMENZIJE POSLOVNIH KOMUNIKACIJA ............................5

4. SISTEM STVARANJA PRENOŠENJE I KORIŠĆENJE INFORMACIJA ........................................................................................................7

5. PSIHOLOŠKI PROCESI (determinante komuniciranja) ........................................8

5.1. Psihološki faktori komuniciranja.................................................................. 85.1.1 Motiv............................................................................................................ 85.1.2. Opažaji - pozornosti i percepcija .................................................................9

6. MASS MEDIJI ........................................................................................................106.1. Osnovne specifičnosti masovne komunikacije............................................ 10

7. POSLOVNA KOMUNIKACIJA, POSLOVNI PROCESI I POSLOVNE FUNKCIJE ..............................................................................................................12

7.1. Pojam i uloga poslovnih komunikacija .......................................................127.2. Poslovni procesi ..........................................................................................127.3. Iinformatičke i komunikacijske tehnologije .............................................. .14

8. ZAKLJUČAK..........................................................................................................159. LITERATURA.........................................................................................................16

2

1. UVOD

Neophodan fundament ili sredstvo izgradnje i pripreme poslovnog menadžmenta u poslovnim procesima predstavljaju poslovne komunikacije.

“Poslovne komunikacije u suštini su način stvaranja, prenosenja i koriščenja poslovnih informacija, njihovo ugrađivanje preko poslovnog menadžmenta u poslovne kontakte, poslovne odnose i ponašanja, poslovne procese, te poslovnog sistema u celini”(1).

U cilju boljeg terminološko pojmovnog razumevanja komunikacija i komuniciranja pojasnićemo etimologiju pojma i pokušati ga pojmovno odrediti. Izraz komuniciranje je izveden od latinske reči „communis“ što znači zajedničko. Komunikacija se dakle može označiti kao proces zajedništva ili jedinstva misli pošiljilaca i primalaca. Komunikacija je prenos misli i poruka. Osnovni oblici komunikacije zasnivaju se na znakovima i zvukovima. Termin komunikacija može se koristiti u značenju uključivanja svih postupaka kojima jedan um može uticati na drugi. Tako široka definicija uključuje ne samo govor, nego i muziku, umetnost, pozorište, balet i dr.

Komuniciranje sa sredinom u kojoj se živi, a preko nje i sa širom ljudskom zajednicom, predstavlja priopštavanje ideja, stavova ili mentalno – psiholoških reakcija na dane društvenih stanja, društvene probleme i način njihovog rešavanja.

Poznata su interna i eksterna sredstva poslovne komunikacije, od izuzetnog su značaja masovna sredstva poslovnih komunikacija kao sto su sredstva masovnog komuniciranja (štampa, radio i televizija) zatim komunikacije preko sredstava PTT veza, pismene komunikacije, razgovor i sl.

(1) Spasoje, Bjelica (2007) Socijologija na putu ka ciljevima u biznis. SP Print Novi Sad str. 261

3

2. DETERMINIRANJE TEMELJNIH POJMOVA

Komuniciranje (komunikacija) u širem i u užem smislu reči označava razmenu poruka. Teorija komuniciranja otkriva kako čovek „ne može ne komunicirati“.Komunikacija je prenos misli i poruka. Osnovni oblici komunikacije zasnivaju se na znakovima i zvukovima. Termin komunikacija može se koristiti u značenju uključivanja svih postupaka kojima jedan um može uticati na drugi. Tako široka definicija uključuje ne samo govor, nego i muziku, umetnost, pozorište, balet i dr.Izraz komuniciranje je izveden od latinske riječi „communis“ što znači zajedničko. Komunikologija proučava sadržaj, oblike i načine čovekovog međusobnog i masovnog komuniciranja smisao, svrhe i efekte simboličke interakcije kojom se ljudi sporazumevaju , sarađuju i potiču na delatnost kao i strukture i funkcije društveno-komunikacijskih sastava. Prvu definiciju međuljudske komunikacije dao je C.H. Kooley 1909. god. Pod komunikacijom se podrazumeva mehanizam pomoću kojeg ljudski odnosi egzistiraju i razvijaju se, a čine ga svi simboli duha sa sredstvima njihovog prenošenja u prostoru i njihovog očuvanja u vremenu. Tu se uključuje izraz lica, stav, gest, ton glasa, reči, pismo, telegraf, telefon, i sve ono što vodi do poslednjeg dostignuća u osvajanju prostora i vremena. Bez obzira o kojem obliku komunikacije je reč, za njen uspeh potrebno je postići:

1. podelu misli i pošiljilaca i primalaca2. sličnost značenja poslanih simbola (kodnih sastava) i 3. odabrati jezik u procesu komunikacije

2.1 Podela misli

Kako bi komunikacija bila uspešna, neophodno je delimično preklapanje pošiljilaca i primalaca iskustvenog područja što je površina preklapanja veća, komunikacija je uspešnija i obrnuto.Greška se ponekad događa propagandistima, prodavačima i stručnjacima u marketingu ako dovoljno ne poznaju percepciju područja vlastitog ciljnog tržišta, pa njihova komunikacija ne dopire do svesti primalaca.

2.2. Važnost poslovne komunikacije

Komunikacija ima ključnu ulogu u stvaranju povoljnih ili nepovoljnih dojmova o pojedincu i organizaciji. Veštinom komunikacije pojedinac utiče na sagovornike – porodicu, prijatelje, poznanike, saradnike, poslovne partnere, podređene i nadređene.

Za učink verbalno – društvenog elementa komunikacije, bitna je veština govora/ pisanje.

4

Poslata i primljena poruka nisu nikad identične. Značenja koja dve osobe pripadaju zajedničkim komunikacijskim simbolima nisu jednaka. Usled toga može doći do nesporazuma u komunikacijama.

Oblik i sadržaj poruke zavise o veštini kojom pošiljalac komunikacijsku nameru pretvara u (nesavršene) komunikacije simbola te o veštini kojom primatelj te simbole interpretira.

Komunikacija je vitalan deo poslovanja, organizacije i menadžmenta. Svi stalno komuniciraju: prenose se poruke, vodi se korespodencija, razmenjuju i obrađuju informacije. Komunikacija je bitan činilac, dojmova organizaciji i može predstavljati granicu između uspjeha i neuspjeha.

2.3. Oblici komunikacije

Međusobna komunikacija predstavlja proces prenošenja misli jezikom ili nekim drugim simbolima, uz prisutnost pošiljilaca i primalaca i uz mogućnost izmena uloga i dobijanja neposredne povratne informacije.Osnovni elementi međusobne komunikacije su:

Pošiljilac, Poruka, Primalac,

Karakteristike međusobne komunikacije su:- To je odnos koji se uspostavlja na osnovu pripadništva određenoj formalnoj ili

neformalnoj grupi.- Komuniciranje je fleksibilno i saradnici su uglavnom spremni na prilagođavanje

komuniciranog sadržaja ako naiđu na otpor komunikatora.- Cilj se može postići uz manje napora, zbog pripadnosti određenoj grupi i

prihvaćanja njenih stavova.- Grupna pripadnosti i funkcija lidera grupe predstavljaju značajne faktore za tok i

sadržaj međusobne komunikacije.- Na proces kodiranja i dekodiranja utiče sveukupno životno iskustvo osobnosti i

motivi saradnika komunikacije. Što se pošiljilac i primalac više razlikuju, to će postojati veća nesuglasnost između željenog i prihvaćenog sadržaja komuniciranja.

3. SOCIOLOŠKE DIMENZIJE POSLOVNIH KOMUNIKACIJA

Komunikacija je vitalan deo poslovanja, organizacije i menadžmenta. Svi stalno komuniciraju: prenose se poruke, vodi se korespodencija, razmjenjuju i obrađuju informacije.

5

Komunikacija je bitan faktor, dojmova organizaciji i može predstavljati granicu između uspeha i neuspeha. Komuniciranje (komunikacija) u širem i u užem smislu reči označava razmenu poruka.

“ Poslovne komunikacije u suštini su način stvaranja, prenošenja i korištenja poslovnih informacija, njihovo ugrađivanje preko poslovnog menadžmenta u poslovne kontakte, poslovne odnose i ponašanja, poslovne procese, te poslovnog sistema u celini” (2).

Poslovne informacije predstavljaju različite pokazatelje pojedinih elemenata i odnosa između istih u poslovnoj strukturi kao i odnosa sa socijalnim i poslovnim ambijentima, a što sam malo detaljnije opisao u seminarskom radu. Načini poslovnih komunikacija ima mnogo, kao i sredstava poslovnih komunikacija.


6

4. SISTEM STVARANJA PRENOŠENJA I KORIŠĆENJA INFORMACIJA

«Ako se pod komunikacijom podrazumeva sistem stvaranja, prenošenja i koriščenja relevantnih informacija na kojima se zasnivaju i razvijaju svi kontakti, pa i poslovni, svi odnosi i ponašanja, te sve društvene pojave, onda su komunikacije osnovni instrument organizacije i upravljanja informatičkim tokovima, na kojima se zasniva opstanak» (3).

Komunikacija se dakle može označiti kao proces zajedništva ili jedinstva misli pošiljilaca i primalaca. Komunikologija proučava sadržaj, oblike i načine čovekovog međusobnog i masovnog komunikacijskog smisla, svrhe i efekte simboličke interakcije kojom se ljudi sporazumevaju , sarađuju i potiču na delatnost kao i strukture i funkcije društveno-komunikacijskih sastava.

Bez obzira o kojem obliku komunikacije je reč, za njen uspeh potrebno je postići: podelu misli i pošiljilaca i primalaca, sličnost značenja poslatih simbola (kodnih sastava) i odabrati jezik u procesu komunikacije.

Imajući u vidu da je neophodna analiza izvora informacija te determinanti poslovnih komunikacija i to:

a) Antropo – ambijentalni koreni i komuniciranja,b) Psihološki faktori komuniciranja,c) Socijalni koreni komuniciranja,d) Poslovni aspekti etiologije komuniciranja.


7

5. PSIHOLOŠKI PROCESI (Determinante komuniciranja)

“ Psihički procesi su kanali preko kojih se sadržaji iz odgovarajućeg ambijenta transformišu u informaciju” (4). Referentnom grupom označava se grupa koju pojedinac determinira kao „tačku referencije“ u određivanju svog vlastitog suda, preferencije, verovanja i ponašanja. To znači da pojedinac ne mora biti član referentne grupe, on u nju može biti uključen samo psihološki prihvaćajući njene norme i ponašanja njenih članova.Razlikuju se tri osnovne funkcije referentne grupe u odnosu na pojedinca:

1. referentna grupa služi kao okvir procesa komunikacije i prihvaćanja stavova, vrednosti, stil života i ponašanja,

2. služi za vrednovanje pojedinčevog vlastitog koncepta o sebi,3. služi i kao posrednik za prilagođavanje pojedinca društvenim normama i

pravilima ponašanja.

5.1. Psihološki faktori i komunikacija motivi i motivacija / proces mišljenja, pozornost i percepcija / percepija ili opažaj, učenje / proces pamćenja, stavovi / stvaranje i korišćenje pojmova.

5.1.1. Motiv

Motiv predstavlja unutrašnju konstrukciju koja nastaje kao rezultat interakcije psiholoških i fizioloških procesa u čovekovom organizmu. Motivacija je stanje organizma u kojoj je ljudska energija pokrenuta i usmerena nekom vanskom cilju. Prema toj definiciji motivacija je sastavljena na dva izdvojena stanja:

1. Stanje porasta napetosti,2. Diskriminacijsko stanje u smislu davanja uticaja određenom smeru ponašanja,a) Javljanje potrebe,b) Aktiviranje organizma (nagon poticaja),c) Doživljaj potrebe (motiv),d) Zadovoljavanje cilja (proizvod ili usluga kojim se potreba može zadovoljiti),

Pr. Motiv za samoostvarenjem , čovjek mora biti ono što možeLIČNI MOTIVMotiv za poštovanjem i statusom (samopoštovanje, poštivanje od drugih)DRUŠTVENI MOTIVMotiv za pripadništvom(jedna lepa radna okolina )Motivi sigurnosti (mirovinsko,socijalno) FIZIOLOŠKI MOTIVIAbraham – kompleksni ljudiMoslovljeva hijerarhija motiva

8


5.1.2. Opažaji - pozornosti i percepcija

Komunikacija počinje kad se zadobije pozornost ciljane publike. Da bi se osigurala pozornost komunikator treba poznavati faktore, metode koje je omogućuju, kao i prepreke koje je sprečavaju. Pozornost - pažnja je mentalni proces usmeravanja osećanja na određene stimulanse. Čovekova pozornost - pažnja može istodobno biti usmerena na samo jedan stimulans, premda ih se u svakom trenutku nekoliko hiljada bori za pozornost / pažnje pojedinca.Percepcija sledi pozornost / pažnju pa je stoga neophodno prvo razmotriti način i sredstva dobijanja i zadržavanja pozornosti / pažnje, a potom analizirati proces opažaja (kako mi vidimo).

Percepcija

Percepcija je proces kojim pojedinac prima stimulanse i daje im smisao temeljen na predhodnom učenju, memoriji, očekivanjima, fantaziji, verovanjima vlastitoj osobnosti.

Faktori percepcije Motivi Raspoloženja Stavovi Nivo obrazovanja Lične karakteristike Vrednosti pojedinca

9

6. MASS MEDIJI

Masovna komunikacija podrazumjeva uključivanje masovnog medija kao posrednika prenošenju komunikacijskog sadržaja i onemogućavanje povratnog uticaja primatelja poruke. Na taj način masovni medij odvaja pošiljilaca od primalaca vremenski i prostorno.

6.1. Osnovne specifičnosti masovne komunikacije

Masovna komunikacija je organizovano i institucionalno komuniciranje pomoću savremenih medija, a uključuje i publicističko stvaralačko delovanje.

Činjenica da vlast nad sredstvima masovne komunikacije ima država ili grupa njenih predstavnika ima svoje široke i društvene implikacije. Događa se da često primljena poruka nema mnogo zajedničkog sa poslatom porukom.

Komunikacija posredstvom masovnih medija predstavlja javno komuniciranje i kao tako izložena je javnom mjenju ujedno predstavlja i predmet državne i druge cenzure koja indirektno ograničuje komunikacijsko izražavanje.

Poruka masovne komunikacije mora biti akutalna. Brzina prenosa informacije jedna je od osnovnih osobina masovnog komunikacijskog sadržaja.

Publika masovne komunikacije je široka i sa stajališta komunikatora anonimna.To znači da struktura i sadržaj komunicirane poruke moraju biti prilagođeni širokom i heterogenom krugu recipijenata.

Osnovna komponenta masovne komunikacije je publika. Publika je diferencirana i međusobno povezana na više načina. Funkcija je istraživačkih organizacija poduzimanje istraživanja s ciljem merenja preferencija publike za sadržaj poruka i medije koji će biti korišćeni.Veza između publike i medija u pravilu je jednosmerna, budući da su mogućnosti publike za izravnu povratnu vezu minimalne, međutim neizmeran uticaj postoji preko rezulatata istraživanja koja se dostavljaju masovnom mediju.

komunikacija

govorne govor reči

pismena

Mediji su naša svakodnevica. Nezamisliv je život savremenog čoveka bez masovnih medija. No, kakav je odnos medija i društva? Jesu li mediji ubrzali, poboljšali ili

10

unazadili društvene promene? Kako društvo reaguje na medije i je li reč o saglasanju, razmimoilaženju, sukobu, indiferentnosti...?

Savremeni svet nezamisliv je bez masovnih medija. Oni su sastavni deo života svakog čoveka, bez obzira na rasu, obrazovanje, imovno stanje, društvenost... Niko ne može izbeći uticaju masovnih medija. Pa čak i kada se neko stvarno trudi izbeći masovne medije, pa ne kupuje novine, nema radio, računar ili televizor, ipak, hteo-ne hteo, mora doći u dodir s masovnim medijima, makar preko nekih posrednika. Masovni mediji nisu samo vesti i informacije. Nisu ni puka zabava. A nisu ni moćno edukativno sredstvo, već su to sve zajedno. Masovni nam mediji u kuću, porodici, radnu sredinu, unose jedan svetli nadzor kojeg baš i ne želimo uviek prihvatiti, ali ga ne možemo ni odbaciti.

Masovni mediji potvrđuju se na tržištu pa ono utiče na njihov sadržaj. Sve se meri i to odmah: prodani primerci, slušanost, gledanost i posećenost.

Oglašivači, od kojh mediji žive, uplaćuju oglase samo onima koji su slušani, gledani, posećivani i prodavani. Ostali propadaju. Gase se listovi, ukidaju emisije, a neka popularna lica padaju u zaborav i to preko noći. Teror tržišne uspešnosti pretvara se u apsolutni kriterijum kvaliteta. Tako počinje vrzino kolo: što je publika manje obrazovana to su uspešniji primitivniji medijski sadržaji. Što je manje intelektualaca, to je manje kvalitetnih medijskih sadržaja.

Primitivni medijski sadržaji ne mogu popraviti slabu obrazovnu strukturu medijske publike. Što su primitivni sadržaji uspešniji, to je niža praznina publike. Vrlo teško je prekinuti to vrzino kolo.Nema šanse da se publici ponudi nešto kvalitetnije, jer “ona to ne želi!”

Da, mediji se potvrđuju na tržištu, ali sme li to biti jedino merilo? Ako prihvatimo kriterijum tržišnog uspeha onda ćemo zaista doći do praznine kada će izmišljena stvarnost biti jedini medijski sadržaj. Ali, je li isto javni TV i film?

11

7. POSLOVNA KOMUNIKACIJA, POSLOVNI PROCESI I POSLOVNE FUNKCIJE

7.1.Pojam i uloga poslovnih komunikacija

Poslovne komunikacije su naučna disciplina koja proučava pisani sistem komunikacija s gledišta organizacije i sastava komunikacija, normizacije u izradi komunikacija te primenu informacijskih tehnologija u poslovanju.Pisani sistem komuniciranja sastoji se od teorijskih osnova o tome kako pisanim putem započeti i realizirati poslovnu transakciju ili poslovnu aktivnost u optimalnom roku. Obuhvata teorijske osnove eksternog (vanskog) i internog (unutrašnjeg) komuniciranja, te primanje i odlaganje zapisa o komunikaciji. Obrada poslovnih komunikacija danas poprima oblike masovne primene. Mehanizacijom i automatizacijom poslovnih komunikacija objektivno se stvaraju pretpostavke da se vreme realizacije poslovnog procesa skrati radi postizanja ažurnosti u poslovanju i ostvarenju boljeg rada. Bolji radovi su bitna pretpostavka za prelaz na novi, kvalitetniji način rada u obradi poslovnih komunikacija.Pojam digitalnih poslovnih komunikacija pojavljuje se s pojavom osobnih kompjutera 1980. godine. Komunikacija se izgrađuje u pisanom i ekranskom obliku. Slika komunikacija formira se na temelju kodnog protokola aplikacijskog programa, npr. MS Office-a.

Digitalne poslovne komunikacije zasnivaju se na: programiranoj obradi korišćenju više baza podataka kontinuiranoj obradi poslovnih procesa visokostručnoj obradi delatnika preduzeća

Visokostručni radnik na temelju vlasti samostalno vodi tok poslovnih transakcija s poslovnim partnerima, saradnicima i klijentima.

7.2. Poslovni procesi

Poslovni procesi su aktivnosti proizvođača ili prodavača da proda robu ili uslugu, a na strani kupca da nabavi određenu robu ili uslugu.Poslovni procesi odvijaju se putem poslovnih komunikacija i dokumentacije.Razlikujemo tri faze odvijanja poslovnih procesa:

1. inicijative2. zaključak3. realizacija

Faza zaključka posla može se izvoditi na dva načina.

12

1. potpisivanjem kupoprodajnog ugovora, 2. ispostavljanjem narudžbine od strane kupca te potvrđivanjem primanja

narudžbine od strane prodavača

Fazu realizacije delimo na tri parafaze:

1. isporuka robe izrada prateće dokumentacije na strani podataka,2. primanje robe na strani kupca uz izradu dokumenata o primanju robe,3. podmirenje obaveze prenosom robe s računa kupca na račun prodavača tokom poslovnog procesa i poslovne komunikacije.

Promocija Operativno poslovanje

Inicijativa Zaključak posla realizacija upit ponuda ugovor narudžbine isporuka robe

zapisnik o isporuci robe

primanje robe

plaćanje i podmirenjeobaveza

Otpremnica, reklamacija, otklon, opomena, opoziv nagodba

Realizacija kupoprodajnog posla

Upit↓

PonudaPismena ponuda ili predračun - faktura

↓Vođenje pregovora

↓Zaključivanje ugovora

kupoprodajni ugovor, narudžbina i potvrda narudžbine↓

Izvršenje ugovoranalog za proizvodnju (otpremu)

dostavnica - otpremnicazapisnik - izveštaj o isporuci faktura

13

P O T E Š K O Ć E

Sadržaj poslovne komunikacije1. Uvod odlomak od jedne do tri rečenice uvesti primalaca u problematiku poruke sadrži poziv na saradnju ili nastavak saradnje

2. Bit ili jezgra nekoliko kratkih rečenica opisuje se predmet poruke, sadržaj i svrha poruke

3. Završetak ostavlja poslednji dojam na primalaca jedan odlomak koji sadrži poziv na saradnju, želju za uspešnim poslovanjem,

uverenje da će kupac biti zadovoljan isporučenom robom (uslugom), da će uredno izmiritii iznos računa.

4. Pozdrav

7.3. Informatičke i komunikacijske tehnologije

1. Mrežne usluge podataka (file services). Na glavnom računaru mreže organizuju se zbirke dokumenata, mape (folderi) za svaku posebnu jedinicu, projekt, proces, uslugu itd. (gotovo svi relevantni dokumenti spremljeni su u te mape tako da ih se s lakoćom može koristiti u svim delovima kompanije. Zahvljujući tom resursu, gotovo se približavamo „uredu bez papira“.

2. Priključak na korporacijsku mrežu. Postoji mogućnost priključivanja radnika na mrežu kompanije što omogučuje rad u mreži unutar i izvan lokacije kompanije (kao da se radi u kancelariji).

3. Internet i intranet. Računarom u funkciju sastanka možemo olakšati i ubrzati organizaciju pripreme sastanka i učinke donešenih odluka. Ako su posebni računari povezani na mrežu, organizator sastanka ima uvid u slobodne termine ostalih saradnika, te im elektronskom poštom šalje obaveštenja u njihove računare.

4. Elektronska pošta. Određeni dokument (tablica, tekst, slika) šalje se drugom korisniku na njegovu e-mail adresu. Ovaj način komuniciranja je neizbžna kancelarijska aplikacija i najčešći alat u svakoj kompaniji. Njome se ostvaruje veća količina poslovnih komunikacija.

5. Video konferencija. Oblik organizacije sastanka gde se povezuju video i računarska tehnika. Ona omogućuje održavanje sastanka, iako se saradnici ne nalaze na istom mestu. Reč je o vrsti video-telefona povezanog sa posebnim računarom.

14

8. ZAKLJUČAK

Neophodan fundament ili sredstvo izgradnje i pripreme poslovnog menažmenta u poslovnim procesima predstavljaju poslovne komunikacije. Komunikacija je vitalan deo poslovanja, organizacije i menadžmenta. Svi stalno komuniciraju: prenose se poruke, vodi se korespodencija, razmenjuju i obrađuju informacije. Komunikacija je bitan faktor, dojmova organizaciji i može predstavljati granicu između uspeha i neuspeha

Poslovne komunikacije su naučna disciplina koja proučava pisani sistem komunikacija s gledišta organizacije i sastava komunikacija, normizacije u izradi komunikacija te primenu informacijskih tehnologija u poslovanju.Pisani sistem komuniciranja sastoji se od teorijskih osnova o tome kako pisanim putem započeti i realizirati poslovnu transakciju ili poslovnu aktivnost u optimalnome roku.

Masovna komunikacija podrazumeva uključivanje masovnog medija kao posrednika prenošenju komunikacijskog sadržaja i onemogućavanje izravnog povratnog uticaja primatelja poruke. Na taj način masovni medij odvaja pošiljioca od primaoca vremenski i prostorno.Osnovna komponenta masovne komunikacije je publika. Publika je diferencirana i međusobno povezana na više načina. Funkcija je istraživačkih organizacija poduzimanje istraživanja s ciljem merenja preferencija publike za sadržaj poruka i medije koji će biti korišteni.

Pored niza zaključaka koji se nameću prilikom obrade ove teme, o vitalnosti poslovnih komunikacija, nemože se izbjeći generalni zaključak koji glasi: poslovne komunikacije u suštini su način stvaranja, prenošenja i korišćenja poslovnih informacija, njihovo ugrađivanje preko poslovnog menažmenta u poslovne kontakte, poslovne odnose i ponašanja, poslovne procese, te poslovnog sistema u celini.

15

9. LITERATURA

Spasoje Bjelica, Sociologia na putu ka ciljevima u biznisu SP Print Novi Sad 2007:

Đuric Mihailo, Problemi sociološkog metoda Savremena škola Beograd 1962.,

Marin Marković, Fenomen Glasa-Glas glumca, Beograd, 2002.,

Ljubo Mičunović, Savremeni Leksikon stranih reči i izraza, Beograd, 1991.;

Markić Brano, Poslovna informatika, HKD Napredak, Mostar, 2002.;

Grupa autora, Socijalna uključenost u Bosni i Hercegovini, UNDP Bosna i Hercegovina 2007.;

16

Documents

Socioloske dimenzije poslovnih komunikacija