Dirkem, Emil - Pravila socioloske metode

5/10/2018 Dirkem, Emil - Pravila socioloske metode

1/90

PRAviLA,soc \oLOSIt - ,E ME/ODE

/


2/90

,,::, X~ll e: "tV:! I C J j( .... ~ z~--f03j,?3~l11 , " " ~ ; t ; : 7 - ' " - ' ~ ' ' ' ~ ' 1, f ' i J

J ~

v. Mille; Dirkemov.sociJoloBkd metodPredgovor prvom iroanjuPredgovor drugom izdanjuUvod - - - -

V I I15

19

Glava prvasta je to drustvena emjentca - - ~ - - - 21di'4gaPravila kJoja se odnose na iposmatranle drustvenihcinjenica 31trecaPravila koja se :odnose na [".ruildilmrV"aIljeormalnog ipa1io~oskog - - - - - - - - - - 55 "

Glava cetvrta""Pravila koja se odnose na obrazovanie drustvenih

tipova --~-------- 77,GIava petaPravila koja se odnose na o\bjaSnjenje drustverah

cinjenica - ~ - - - - - - ~ ~ 87GLava sesta

Pravila koja se odnose na davanie dokaza _Za!kljucak ~ - - "~ - ~ - - - ~

1 1 . 312 4

/ \1.


3/90

DIRE:EMbV SOCIOLOSK.I METODPr_wAl!ociokoJk.q.$l ~tod,asu lednQ.....9Jl...n~_!llrlijfu,Dil'Ke~Q~ih dela koje je nafyIse lzuavano 1 prevodeno-:-ii~ i

c-j~asic~j~_~M_s,.iasnitLo~1J1OY ',. '_'" ,... '' '' ''i):i.2i:E!.c~.~::"."~;..:~~~~."L~.~gJj15alJJJ.,Jhi$lim,, .Ipak,mnoga .Dirkemova metodoloska gledista. i.resenj a prevazllaze-uze teorijske okvire njegovog sistema iirnajiI znatnu samo-stalnu vrednost. ... ., 1I ,gotovo svim Dtx~emo_vjm delima mQg)f. .s~,.:nact,,8!,ojnarazmatranja ..l'azrilh .metodcloskih pit~:nja,~ ,ilozofsk;i solhlugobrazQvi:hi, 'on 'sehij'eilikacl zaaovolJavqo prosforn- e ' f i k . a s r i - o s c ' l tp6jedihlh i1>trazivackih postupaka; nego j~nastojaoi' da ih

1) OV() nemaeko. i;1:danje(E DUJtikhetrn" Pie RegE:1n derSQ~h.oIQgischen Methode, in' r ieuer Ubers .etzung her~ge1:5en . lindeU:tgelettet V1Q!Il:R. K6,niJg,H.,Luchterband Verlag, Neuwied,' 19(?1)od1i ! ku j e seobliinn[mst.udijslkim: [5l'edgovorom -,~~.keiiia'ivrloiscl1PnombjlbHografijom radova: DiirkemorWlmmetodu, te 'zaslu-zuje posebnu paznju : ' , ' ..VII


4/90

epistemoloski analizira iobrazlozt. Ipak, sistematski se meto-dologijom .}4!kem bavio pretezno u l)l'voiiazi svciganaiicnog ...ra~e. Uloga metodoloskog problema u genezi njegovog socio:: \loskog sistema se, rnedutimcobicnc-dosta jednostrano tumaci..Kako su, se P::avila pojavila posle teorijsko-sistematskog dela \o podelz drustvenog rada, dosta je rasprostranjeno misljenjeda su ona samo sporedni proizvod licnog istrazivackog isku-s~~a. Ovakva t~acenja ne uzimaju u obzir njegovu diserta-~IJU. 0 Monteskjeu, koja je objavljena na latinskom jeziku1 bila dugo nedovoljno pristupacna, posto j na francuskiprevedena tek 1938. godine.s) Metodoloska pitanja dobila suu ~oj.~aspravi vrlo istaknuto mesto, a, u mnogirn usvojenimre.senpma se vee dosta jasno naziru neke osnovne osobenostiDlr~emOVo? ~?~~!a_!lj


5/90

:;:~s~Qsoc1olosl}og ,metoda negQ inj~goyo: :s4v~tanJe sociolo-gije kao nauke. Posle Pravila nj~gova zamisao' sociologIJer':njenog metoda z:ije se vise bitnije menjala. Mozda jedinilzuzetak predstavljj, promena stava prema uporednim tstra-~~van]ima, 0: cemu ce brti reel kasnije Inacs, Dirkem je Sarno~lre razradivao pOjedine probleme svog teorijskog 'sistemal~voga opsteg shvatanja socioloskog metoda.4) Zbog toga onrnje morao da se vise vraca na metodoloski problem uceliniAli,. kako vlastita istrazivanja, tako irad brojnih .saradntkastalno su isticali pojeqineaspekte socioloskog metoda i za-htevali njthovo resavanjo. S n1l::ucno..konstitutivne ravni me-todol0,~~i2Q~lem prelazi na istrailva~ko~operati\r~ll~;:'nakojojse p'?lc.l~na.metodolosk


6/90

r1 . . ~. . I . . .

. J . : : " ,'\ 'r._: ~" / . " , - .a

5) Vld. V. Miltc, OS[[ ]OVo1 le IDa!I'alIDterilstilke DiJrikemoVlag sec t -oJiQSkogsistema, Knjiievnost, XVI (1961), hr. 7-8"str. U6.6) "Na taj nacin, njjJhova opStost ne f f iOZe rposlilMiti da seda obelezie sociolosksh POj>aV1aJ. Jl.IId:~okiOja Be rnalalzd u svdm poje-d~nacnilm '8ve&tima, pokret maji ponavljaju Svl !pojediinci nisu zbogtoga drustvene cinjenice." (Pravila soeioloskog metoda, str. 25.)XUI


7/90

7) Vid. pravila socioloske rnetode, stl(' 104-106, i cetVl '1;U gla-\TU ucelilIli.XIV

olol9,1 .i . madusohni ~~ ..m~~J:.~~.~n:.~",:~~~.~~~::.ra~li:ditifir~iPOVI~~e.fganlZaetja~l1~dU1~;_- '"Itvirli- drustvene organiza~6-4iaJvecih polarl~ij aI_p~zeseih sukoba imozese, stoga, naJPotpuiiije vi~~ti stva~na:d r u s t . ve.n' 1 t t l * . ' .T~oda svako~njenog konkre~no-lstonJS~og trpa.

p~'je Izgubio 1Zvida, III bar sasvim nedovol~no uzeou obiifove znacajne kolektivne oblike u drustveno] morfo-logiji,Dirkemov teorijski model je moran ostati su,:ise p~-jedIlOstavljen, kolektivni oblid ~rustve~og, d~IovanJa, ID-sljerija iosecanja nedovoljno izd1ferenClram (izuzev u pro-:fesionalnorn smislu), .kolektivnoj svesti [e rnogao. da budepripisan suvise velik i besprizivan m(ira~ni autvontet, a dabude zapostavljeno ispitivanje prinude kOJudrust~ena or~a-nizacija vrsi U onim slucajevil'na "kada nema ~odrsku Je~m~stvene moralne syesti unekom drustvu.1,PVQ llo]edh6st::vlJ~e ; I < rshvat~lllje odnosa~j7?!,e(UlQ!,!j_ty~:gg.OIg~BJ._~~s:jj_~: ~:nstYqJ Ii izmeduvladaj~~_e iCl~()logijei 4r:ll~tv~11~~YE!~~ t .g ? g : ~ 1 J ' ~na C i


8/90

Medutim, ako se na prinudu svedu svi raznoliki oblieiutieanja na ponasanje pojedinaea i raanth drustvenih grupa,neophodno je daleko iserpnije analizi:rati konkretrie oblikei sredstva tog uticanja iusmeravanja, nego sto je to ucinioDirkem, Postoje .grublji i suptilniji oblici utiean~a koji seoslanjaju na razlicrte sklonosti pojedinaca i drustven:ih grupai ov~~ ostavljaju razlieit ~tepen slobodnog odluCivanja~ T~~azhclh oblici 1redstva uticanja u velikoj meri, a ponekadcak, presudno, odreduju k~ra~ter drustvenih odnosa u kojimase [avljaju, 1veliko Je pitanje da Iise u naucnom pogledusto dobij ~ s~~~g~qraz~g1~orijskio_bdr_llXQm:? se kr~Jl,_nj.~_g_Q.Yi!!'..!!:?m,~t~1!!lJ~.Q'sociolQkQm,matQdll~" Ako se taj teorijski okvir izgubi izv I d a ; mnogobrojna njegova, metodoloska resenja: ostajune-, dovoljno razumljiva i moze .se steci utisak da su ona sasvlmproizvoljna, K_illilm, .. pak, osnovna. tecrijska vlzija drustvautide na . .metodcloska .shvat~Bj_a. nQ l _ g I _ l ! i h ~ i i ' ; i i . G _ r i J J ~ _ a ~ _m .Q i l a ~ _QL e : !x i l o - :s~!j_gtn9.4_'!J2Q.~:ai.e-edna ..sira YllQredna analizaDirke~movI iMilovih metodoloskih shyatania; Qb()ji~l; su U&m:::

8) Pravila isoctoloskog metoda, str. 97_9 ) Ovo glediMe zastupa d R. Keni.g u pomenutom predgo:voruza novi nemacki prevod PravHa, tVl1deC-ida Djrkem U svoiim po-Iemikama proJtdivpsihologije ima u yj,du samo atomizovanu aso- .cijacionisti61ml psihOlJo,giju,"namesto 160je on z e 1 i r a z , V 1 C l ( j socljalne:psdhoil:ogije.Vtd. R. Konig, Einleitung, S. 36. ".

II Pravila socioloske metode XVII


9/90

stemoloskom 0 ledtGbedeni-r lO~ osreano oslm _. apolitic o m '- - iO i l l . e : ( f . u :- .j5 r. ,,~ ~ ~ ' ~ - ._._ ' . eralizam do-*pl:rne~.~ekimkol;k~.'*jT1! eJe:nimt~ ali. s~,raE._ aze

U svojrm .osnovmm vlzlJama -drustva, MIl, dete englesIro'geRonomskog ipolftfCRoghberahzma, Izrazit je socioloski no-minalist i to ga u teorijskom objasnjavanju drustva gotovo,. neizbezno vodi u psiholoski redukcionizam. Dirkem, videIi

(~~


10/90

-i:' r~~~ sve uze probleme stvarallja iskustvene nauene evi-'"denc~~-:::::;;:C";="=~"""=="--'~~-'-" -- -~'CC"'-7";.s -::~:,~,:""~c'~zfuisljajUci 0 najprikladnijim metodoloskrm postupeimaza resavanje ovog naucnog zadatka u sociologiji, Dirkem jesigurno subjektivno smatrao da na [ednom uzem podrucjuresava u sustini istovetan problem pred kojim su nekad sta-jali Bekon iDekart kad su kritikom srednjevekovne filozo-fije inauke stvarali metodolosks temelje moderne filozofijeinauka Pr!!llillylj.~R


11/90

. : . ~.

spoli~CJ_Qb~lezje podjednako _pnld~g:r.w za iSplhvanje prirodeQ~:6~dene vrste-' dru~tv~mih p_oja,~?:,nego sii-nafvredni3a.-onakoja-S--torri--prIrodom. -.s10je ucvrscim-r-teonjs1d -bolje- doka-zanim uzrocnim vezama -Ieplste:in6IoSl{o-Sh\ra.tanje naukefvlastft4i socioloka teorlja uticali su da Dirk.:~man_t.l.c_i2!raosnovne -probleme operacionalnog deflIlisanji n a 1 J cn W _ poj"-mova i posregr:togproll~_?Y~ilia:- t Z Y , _ Ifl,t.Rntillh :?~!:!:!_1t!y!:~_!j.onih slojeva stvarnostikoji nisu pristupacnineposrednom Po:;-smatranju A pored toga, treba Dirkemu u prilog istaci da "pije bio operacionalist, tj. da nije mislio da operacionalnedefinicije pojmova cine izlisnim njihovo definisanje na ap-straktnijem teorijskom isistematskom nivou Sasvim je drugopitanje da Ii su pojedme njegove operacionalne definicijeteonijskr adekvatne znaeenju odredenih pojmova u njegovonisistemu, iIi odrzive sa sireg nauenog stanovrsta, da Ii onena dovoljno precizan nacin odred:uju imedusobno razgra-rricavaju razne teorijske pojmove, ida Ii ih je on mogao po-boljsati da je uzeo u obzir neke druge ili cak samo vise isku-stvenih pokazateljaP) Prigovori te vrste spadajuu socioloskuteoriju, a ne u epistemologiju

Teznjom da se obezbedi ~to vecll~bjektlvnost izvorni;p. pOMd~!~~~-~?Kll-s~-()l1ja~fiUrin~!!:~--dmg~ pir:J:H_;mQveug~sB.jeo najp:rikladnijim. oblicima jzyprp.ih podatakainacinliIrinJi-hovog prikuplj


12/90

~O) Nije uSarmljt;m rSWuoajda se IPrlliliJom razmatranja'opMihmetodoloskih pitanja ne uzima dovolino u obzir- 'konloretnn istra-ziVai'iko naueno Iskustvo, kao sto se 'O!Pet rupretemo' iehniQkimpriJruc.nidma v;rIo pO"irSno raspravlja >0 osnovnim 'kairailctJeriSti_k~a Sloc~o1~~:~ metoda, Karakteristiena je u tom pogleduknjiga E, Komg (red.), Handbuch det emiprunschen ,SolZialIb,r-schung, '~" Enke Stuttgart, 1961. T J njoj se, naimehalazi jednodosta orbIl~mo I.!?0glavlje0 razvoju IsodoJ:oskihistraZiva.nja, aUnama uO[lMeprilkaza Ta:zVl()ljashvatanja 0 metodu sociologije kaoposebne nauke.XXIV

____.j

~f~~I~~~~?:: t !~P:~~frr~~~~~~iL'1-_~4-__:___!_m,'a - ; - 0 ,elezjem -naucrioifteonj~!(ff:~!:l!!~~hja-dru~ .;: ,/.!1~_~~lr~~~~;~~i1~~l;~:=~:'_i~~:~~~!_ ':r,aKo_~I1fo_y_e_.jF~?te~~~B?5.?_~l!@yaj?~U,_, ~zmu . ' ! J . obzir-svi r.a:tliGit~%-ll~~. ,~_ '_',_ vrst~. ~ 4ifOja:%--j'a:v1Fa"iFrazIli " ~_.Prakticisticka definicij _' -'< mitD , na -pfimer,"polazi od pozitivnog prava drustvau kome zivi naucnik ieventualno drugih drustava istog tipa;teorijski se, po Dirkemovom miSljenju, kriminal moze defi-nisati kao svaki oblik ponasanja koji se 11 bilo kom drustvusuzbija pomocu kazni. Pod drustvenim rnoralom 'se rnorajupodrazumevati sva ona pravila ponasanja tije krsenje iza-ziva difuzne oblike drustvene sankcije, au prvom redu osudu[avnog mnenja. Ovakvo univerzalno teorijsko definisanjepo-[edinih kategorija ivrsta drustventh pojava jeste polaznapretpostavka uporednih istrazivanja koja je Dirkem smatraoneophodnim za resavanje svih opstijth pitanja socioloske teo-tije. On je ovaj problem samo dotakao ne upustajucise u po-drobnije raspravljanje teskoca koje iskrsavaju u pokusajimada se izgradi adekvatna terminologija za slozenija uporednaistrazlvanja u vrlo razliertim drustvima. Usled jsve sirih me-dunarodnih dodira iuticaja, eesto se Istim terminima ozna-cavaju u naucnom pogledu vrlo razliCite stvari, a ne retko seiza razficitdh naziva kriju gotovo istovetm drustveni sa dr-zajPl) , _', '~ e,m"'~,''''~-,,iv,o~~~~~~;t~tif.i,~.' ,',~N..te : :PQ1~Y; ' ! , .pqJm-y _~~ - ,-_~eniti na sve onkr~.tll,~~1~1l~",Y.~~rlg,~~r~.1!I!....!fQl~_~;,c ,',' ~.,"~sv9,J.g,LZaInish-oa:nQsl., '!'oJe Jeda:n od Mmti redusl~~ ",SIstemat v , , " -~ -_ ', _ 1 e uops e po re 0SIre o--J tCzasto se nati6ia--'lskiistv:ena evidencija ne~::~i~t~iti

1) Na ovu tes'f::oCu ukazuje M. Blo-h (M. Bloch) U SV1OJO]ne-zavrseno] studiji 0metodu istorije. (Vid. M. Bloch Metier d'histo-men ou Apologie pOUT l'histosre, Cahiers des Annales, nO3, Paris.1949.)XXV


13/90

g2Y~:r:!! < ! . U ( ) k()JP j~u sV()JiIIl i_s~raznrack.:imrag()y:un~, a na-~ J pose u ::;am 0ubi sty u mnogo vodio r~~_l!_na~.rE!savao' : r - ' ~.a s.1l1118god?VitljivOStI i ~sp~ha~:.c je.~

,-= ' ..~~;:~~~rikupl]enlh. PQdat?~a,:1ocenjrvanju ,~yr~t~i veli.cine,c


14/90

\ 1 '~;"..~?~ .pisant'LgIa'!Jil~ 2-~~llilK9'1:~s,e-n!er.Tso~a1a.ep!'!is!~ ~~~t~:m.s1ffiStra ~:-Q, ]e.da lsplta 1pok~ze",ul".cemu~eV ~~..!. ~,--'__~_. -r-r. .: . . ~JfE:J!?tJ.J",~lb~pID..c ...~e~192tl]etn~~?..:.. i l : : ' r}jSko.~irU"",.pp.o:-mor..a.cra:::rrn;c~ ikakvun. se~meto(I()-l(}M{im~tJW~~l~~~~~~~~~~;~~~t~~~l:~~enj.a.drustvenini)(}java. Uostalom, 'sasvim j_eW'"'prlrodrtoda--coVK "kojiJestvorio jedan originalan i celovitteorijski sistem kroz prizmu toga sistema gleda na nauenoobjasnjenje dl;'ustvenihpojava. Analiza njegovih shvatanjaosnovnih nacela socioloskog objasnjavanja moze, stoga, nje-govo teorijsko stanoviste ishvatanje sociologije uciniti jasni-jim, IIi bar pokazati koliko su te stvari tesno medusobno

snovno; t - ' . . . . . . . . Ja,.a "Qdu '. uzr~drustv:ene c.. .''.'e-tf~t>at.~;:!~Hr~~l:l.Er~th?~nilll ~~~st.~~llk._.ll~!ficama;{cane~~?~~::ug. lcaE"je zaInjtlca'prr-p ..... . eOrIJs og=YCaiiUVlSta.-, ..,"-:' Nije tesko zapazitida ova kJ.ie~efinicija sociolggi-'W_Hekog shvatanja ~b'asn'ez::a drus!v.eI1i~poja~I;.~~teu.Jp:7glckom pog e u najdoslednija, Un]enom-a_rugom delu, kojipi trebalo da taksativrio eliminise sve nedrustvene eiruoce kojise-pojavljuju iIihi se mogli pojaviti kao osnovni elementiobjasnjenja nekih drustvenihpojava, navedena je samo jedn?njihova gfupa- D@1iCkiCiDJ9~h24)Tre9,i~Joje navesti jos bar~-~-~- . ,f;~~~t\- ,~21)"grs, ,_~," ;S,. .ociohlSl lJo&.,metoda srtrJ!'!l9.)i:

24) Ibtdem, st(~t~'~..,,",,''''~:;'''n"".h'~'''t"::;:J''';'5''XXVIII

.~

.. kosmick~, gepg..z.:aHkeib~ Bilobl to u skl


15/90

::id;'jQFQ 9 razHCitiro tIpovima drustva Dirkem traii .srednjeresenje izmedu istorijskog deskriptivizma i. univerzalistickihshvatanja da je ljudsko drustvo u toku citave svoje istorijeu osnovi istovetno, jer predstavlja razvoj u bitt neprornenljiveljudske prirode. Nasuprot tome gledistu, narocito 'izrazitomu 'Kontovoj filozofiji Istorije, ideja 0razliCitim tipovima dru-stva naglasava u tumacenju istorijskog razvoja momenat dis-kontinuiteta, kaopreduslova za stvaranjs kvaiitativnonovihoblika drustva. U,_teil)jj q : a , .Jfttakne dis$:Ql)ti.!:mitet 11istbIij~skom razvoju, Dirkem na izvesnim 'mestima uravilima idec~~ko daleko .dagotovo '~ori#i- .~iiQlipkaYt\ikitj3itoI.:ifskIh~~;_fla~ gk~I}~Ifi?-.t~~je-d~llstYi!Hzr8.~nu sn~.g~.imaju "sar;ct.Q."'smlQL~_QJ!E.Y.!ru_,~~~no lZ savrem,g_nog stan~l'U'". sttr:1\:s5r-~--' ;c~ilzr~ntig: '\re16j"v-.ttfjIr"iiKCtua1llJfjlTfJlJrasnjeg'staiila"_dr ....os'vis''' ioiaeavatY-rgnja :~ .- , _ ', .t , : , ," , . . - - 2 8a) V1rlo66S11lQe, meootiim, smatra da aIJJttis1lolrliJcmosh.~~t\fene uzrocnostd izneto u PravHima varno i'Zraz.ava Dirkemovo. opste teorijsko stanQv:iJSte. Z. Da'V'i}e 1Ul.">agpp.v i, .koja je,~qv(!e~aU ;prim. 3), naveo niz Dirikem'ONiiJhsti.wova -kodi pokaz.uju da [e"baIkvlJ1tl1ttnjacerr:rje"neopra:vdanJo'-,iNedav'llI:l'".-je


16/90

~~~ = = ~ ~ :m~ -~lJ.~o~mg:::.-,.,.~Qdgno.sJl.-FunkCi!_;n 0na efidje~rQk.,p-6J_If~i.tuIktQrap a .--::~~~~"!':nj!hO_\W eftctjmrt . '. ., . '..-; 'hil'er-I funli ;ciQnaIist . On ne smatr]'{Ia sve sto u "driisf-- ' 'to ' ' '"~;' ' ' " , ~e .~U.UrlkaW;'""lnlad~~tv-~nlh..~dik~~a k~j;~iti,~

I' a nekeod; njih {!aK"riisu nikadam --f5ileff 'rustvenE'],rorisne.l\1oZe}zgledati m-iilp-n'Emhi?:no aa'~s~-'l iT; t iVi iu-h j~gb~%!rmo:rijskog sistema moze zamislitr ovakav drustveni luksuz. .

'i c ... _ ..Ova~v(}. tumas~nj~ .funkcionalnih .veza kao. 9_!;jekti'!!JW\ ~JJ. pOj.edin.ih~a...dI:.1;~f;ID.lh 'E2.Java,:iaIiile\ -~i1a sncio]ooke metode s.tr, ;;;~ ;'::} .- . . .~ , - - 'C I " "' n a t e r n :~ '~ v o d u - " ' - J e - ~ & ~ ; : . t a ' 1 !~ i 3 iU s eff1mente"pr.eveden

,je sasvim adekvatno. (Viid. RDaVilaso-. lPlOlPrebljavajJUci ova] po svom poLteklu" eli da medu us1o:v1nna od Jooj-iIhzavisi~~ neka pojave iIlS;tarkne inalj CiondJacClitiaje dej,s:tvio naja.hltiv-nsje, tJ. upravo efi'cijentni: rU:mnk. .XXXII

; rIIgloba1no drustva kbji izviiu. iz njegillie~Qs"iiQVrie--=p.Zi'Gcne.e Dirkemu da kdtik!!.F~I'azlla finalisticka--. stan.'i, kQja.pQkU~---a-acrrustvenefurikciJe opjasne,svesnimciljevima, misl~prrtorll'prens veno nasvesne~' \,.~ilJe{iep6Je~l1ca.,;oJiiliis~~_ja iZ.~jl?tWj1i~n,diyi~tl'"epa;-Glavnraq~ument pr?tlv ovakvih shvatanja [este. dabl~ :'~ S Ii.i.iSa:fu-drtistv-ene pcijave b ile . d ale ko vise rildividua:: !.. ' ,.'._-_ .._ , - .. ,.... ~, I'lisahe' imanje umrormne (u okviru odredenog. ctrustva,na- i~o) :n--;~"'st~su ustvaE~;9dba


17/90

)JW~.~'~~).


18/90

Najdublji koren tih p:l::~9.~~ata]{_1!~~~~o mom misljenju,i u .njegovom sociologizmu, tj~okusaju da se oso. t> - i f 41.'usva .to-l __o_~~_~~-=_-~~__ .._. ~~_~- po~ne--s .vatatikao~-ova potpuno autonoman deo stvariiosBX'Kritika-reauKC:io~riizma mo z e - s e prihvatiti a-61i:znacr-fSt1C-anje da u drustvupostoji [edna posebna uzrocno-funkctonalna sredina eiji sezakoni ne moguobjasniti samo psihiekim ibroloskim osobi-nama ljudi, niti uticajem ostahh nedrustvenih einilaca Po-gresno je, medutim, kad se kritikujuei redukcionizam poenezamisljati da 'su osobeno drustveni uzrocno-funkcionalni ci-n~qci svemocni, i da jedino oni znacajnije uticu na zivotdrustva, Neispravno je, na prrmer, smatrati da drustvo moze,bez veeih drustvenih posledica, da menja neke' bitne antro-poloske strukture covekove. To ne znaci da te strukture nisuplod prirodne idrustvene istorije Ali drustvo je uvak kon-kretno drustvo, sa odredenim stepenom tehnoloskeopremlje-nosti, odreden_ompodelom iorgallizaciJom drustvene delat-nosti 1 odredenom kulturom. Svakom konkretnom drustvu suosnovne antropoloske strukture covekove nesto istotolikoob-jektivno dato kao i prirodni uslovi i tehnoloska oprema,a one ne predstavljaju nekubezobl1cnu i krajnje plastienumasu koja se moze lako oblikovati prema aktualnim dru-stvernm potrebama, Drustvo raspolaze neobicno rrioemmsredstvima da utice na osnOvne eovekove antropoloske pso.,.,

cijalizac' turna tra reiitd), Ali narin drustveuogutieanja n

antropoloske eovekove osobine ne moze ostati .bez d{&;'kHig,i:'ustvehih posledjca. Drustveno organizovanj e~razmli: cove-kovih potencijalnih sposobnosti maze da ih razvije do.neve-E , < ' ) V _ 1 ! . t nog stqp..!!J.?ibe~"pojaca, ali moze"'i(;t~_ g u s i neku zadrustvo, Ih hal ~ov razvoj u o~~pravcu, ocj1ucujucu covekovu sposobnost, iiidapostojece mo-guenosti usmerava u kra]n]e jednostranom raven i unaka~z1'lva Ijude. _i;;;~_psnovnihantroP9~~ os_?olgaco . van' a u drustvu uvek jeobostran,jer antropoloske osobine vrlo aktivnoreagUJu na sva ,1 u ljidrustveni uticaj, a narocito ako je on trajnijeprrrode.iJedanod kljuemh problema socioloske teorije jeste ispitivanje ukojoj su meri - u datim opstim objektivnim uslovirna ~pojedmi tipovi drustva uskladeni rs osnovnim antropoloskim.eovekovim osobinama, u stanju da ostvare ikoriste razliciteXXXVI

covekove potencijalne 1vee postojece sposobnosti 1 da zado-voljavaju njegove vrlo svestrane potrebe.

Neka samo jedan primer ucini ovaj opsti stay razumlji-vijim, Ima podataka koji govore da je inteligencija ljudi ra":zlieitih rasa i naroda prtbhznc jednaka. Razni vidovi dru-stvenog stvaralastva u pojedinim drustvima iz svih istortjskihepoha u pogledu svoje originalnosti i trajne vrednosti dalekose vise razlikuju. Razhkuju se u tome i razhctti periodi u zi-vatu pojedinih naroda, sto znaet da su antropoloske mogue-nosh u razlicitoj meri mogle da se ispolje i.razviju Nereqli-stieno je onda svomocnom drustvu suprotstayiti bezoblicnuljudsku prirodu, tim pre sto se u tom slucaju stalno osciliraizmedu krajnosti kulturnog relativizma i pretvaranja nekogkonkretnog tipa drustva u ljudsko drustvo uopste,

Iznete krrtfcke primedbe na. soctologisticko teorijsko sta-noviste odnose se samo na jedan njegov aspekat, ali upravoonaj iz koga tje Dirkem najvise nastojao da opravda svojeteorijsko stanoviste. Jos lakse bi bilo pokazati da [e J.Ao~tzv. spoljnih cinilaea u razvoju pojedihacnog drustva dalekoveernego stu je on pretpostavIJa9, kao 1 da u mnoglm. stu.~~ glavl'll 1!21ok razmh arustygnili.:iici:ava-"lltJe-dru-st~~~-yee se..EJto.ilJl,Jleko.i-;nagl.o.:W1i~epenijbJ~rileni:~priroCl1'ie"'sredine. Ne upustajuci se tisire dokazi-vaiTjeQ"'ve tvrdnje;-'mislim da se maze zakljuclti cia je socio-logisticko stanoviste suvise uzak tecrijski okvir za sociologijukao nauku a drustvu, Ono ne samo da nije dovoljno zaobja-snjavanje svega sto se u drustvu zbiva, vee zbogsvoje jedno-stranosti onemogucava realisticnije ispitivanje defuvanja ra-zruh izrazito drustvenih emilaca ..U Inace socioloski kljucnomzadatku koji se sastoji u ispitivanju spectffenog dejstva ovihcinilaca, nije ih korisno apsolutizovati, nego treba nastojatidase sto metodicnije kontrolise delovanje ostalih ..

4 ISPITIVANJE UZROCNIH ODNOS51-~::" -:.~ _"":~.::..::: ""~ '" :.


19/90

stavlja vaznu etapu u razvoju metoda uzrocne analize u so-cio[oglj (aa:- J e lCmnogo-cemuloSuveksavremeri-;-IaaTa:a:n:az~v1-si siia~an pozitivni utica] 35) Iako je u vlastitom istrazi-vackom radu isao dalje nego u opstern razmatranju naeelauzrocne analize u Prav~Uma, ipak je u::.:liestQj_-_g:fiLvteve ra-sprave iznesena vrIo originalna i~~!yi,t_~l1jena ~!'!!I!!sao.Posto je otkrivanje uzrocnfh odnosa osnova naucnogobJanTavanj}_, ~Y!12Q~fllQriiO-II~i!~~?m~strazivan:fu freba. da

:15~-ll~-:au~U~-P~-Old~r~e~d~II~i~ditik~UiiVI;id;e~l~i~S~m.!o~v~.-elc~'!a!aiiDiTiik~-e~m~-~-~riaz~_::li'ku--- cionalne -ok' - p - r v e : " t r e n a_.:-van:Te g~-9~! ! : !__V"~f ! _na-:-.ne:onr-.e:.pb .rucju.cne a .. . ~:Qg'y~ujet~ori}sko sjedinjava!!j~prividno ;razlicitjh P.Qj~y;l, a nekadjeusled .tog~-~Qg~cr;o r : : l . z } ~ g 9 ? ~ t Iskustye~~ sadrlaje -Ckbjrnat 5 o J ~ y r i 2 1 I~tYJ!i g g 1 . ~ c i < : lf !_ l . : ; ; < l ~ Y i p 1 . isto:v~t:gL- W O Y e 1 n . i_ m a s e ,naIrne, inogu_smatrati samo->one pojave k()i~,sl,lj>osleliic_e_is1j.h~ , b J j .)lZJxl~a Te1Csaaap?~i~je jasii iJe u~!_e_~ ~g~r~tl~~l_:e~ovil,\y moriiju razlIkovatf odidravoiazumskih. '

l ~ __ P6IaznaDiff~riioj;_a"odredba uzrocnog odnosaips; izrlazi~Oj~~~~:r$~~!~;::::~l< ~ ;'- '____-n'e~iiVida-~dazmedu delovanja nek()g uzrokaiispolja:~anlaposledica moze da postojiJcraci iIi duzi vremenski interval,koji se u nekim 'bioloskim naukamanaziva pertodomInkuba-cije Otkrivanje dubljih uzroka raznih (}blika !mg~l{"og poria-sahJa (individualnog ikolektivnog) jos je slozenije, [er razniuzroci stvaraju odredene trajne icvrsfesklriricisii(c,lispozicije)koje kasnije razni neposredni uzroci samo aktiviraju.v'I'i ne-p.o::;Eedniuzroci sure. ..... . . _ : ~ l 1J'~ t?:d-'PO:llA ~-l, lto l-g'V:!g Sto-su'sniiznijEi- dispozlcijevrlo ~~~!!~[l~prlrodeisame' uticu-n~~Iv~ranje-iiovoljllili'1@ova- za svoje !~12olja'-vanjei _o4r~avartje, . a . 1 ~zrazito~seselektl~,rio~~6cr!i"~~~~maobJektiVl1im U~!{)Vlri:l

XXXVIII

t.

- : : : ~...

gasanju ne mora . . .. 0 Moglo bise pomislrtida ov(i-vre"dl samozamaivlclualno, a ne i za kolektivno pona-sanje Ali, zar je malo drustvenih grupa iorganizactja u isto-riji koje su se pokazale nedorasle u promenjenim uslovimazato jer su postale robovi svoje tradicije, tj. u proslosti obra-zovanih evrstih navika misljenja i ponasanja, itoliko seukru-tile da su postale nesposobne za stvaralaeko sticanje novogiskustva? Stoga su u proueavanju drustvene uzrocnosti ge1ie-ticko-istorijski modeli neophodna dopuna sgukturalno.::sim,ul-tallih. .~reb-a reci da u zavrsnim razmatranjima logike uzrocneanaliza Dirkem uVld~-!!eoQhQ:a.iiQiif~gi.Qe11~~~Qg~lld~!ill2~--Oiiapise e r a . ;~rdno-"dri.iSlvo ne stvar W ..... .ot unostiono ga ~ o . ; _ g o. t e 0 - p r in ia - ~ " o n i ~ - - o J ~ s t : t : . . . re . 0- t~~'-~:80li -;;-(; yl-' ~~ :~ I:le~~~_.= -? - '1 /..' e.. . ve su bemaCa;Jnue. u 0nOSU-'nai.~:~~~jb~~~;~~:~~~~~~" aKose-ii ifure__ne. . . .rwoueeove uSIrovrIT"fe pojaV;-klrjesu~vi' l tO f e , : f i I ; . ,: f ove j e m.og~.' e--protrca v. a t samo PtI~....T. ..~gosiriIlP'Oredenja .. Tr..eh.a-se...l:ati~uh-l:i~y,...~~Unaj-~~Svcjlinlteo~tickim oblic:i_l":gamitQJ~p!tiVal1j a uzro~nih odnosa Cl91:Jijaizrazito ge~::i~s:tPl'llEJk.araK~kPrethodna ura isir a uporedna ispitiv"iIl)'aOOrec.ren1h-pO:Java u najrazliCitijim tipovima drustva i raznim Iazamau razvoju pojedinog tipa treba da pripreme pouzdanu ana-Iiticku gradu za konacnu geneticko-istqrljsku sintezu. No dotakve sinteze se moze doei 'same postepenim imetodicnimputem..Qsnovnim postupkom u otkrivanju uzrocmh odnosa Dir-kem f e - - s m a tr~9~2[Ucavan~::_~~=:::::::: ~_-~~~._ .-XQ..:t1ffilX\3.:-tJJ e a n a -g 1 I l . ( I f o _ Y J prarla.eksper:.imentalnog. is~anja~dQkj"e-Ostala Milova p!:~vil~ ~matra6 ...QraktiI:QQ_~1lQt~~!i!JWlin,zbog slozenosti drustvenihpojava i nemoguenostd da semaefikasan qaiSinkontrolise delovanje ..ost;;fih-~reIevanfi1ih:Cini-:laca izuzev onog cije se dejstvo ispituje Ali, ako se dye vrste.pojava:;;ta!no' zajedni~~! l!!wj~j~na isti ri~~ln.,.n:aa-=-:'Je:::;h)~~dovoljan razlog oa --se pretpostavi da-IZmedu njih postojilp:rcicna- veza:-'No -da - b l ovaKva-pYetposniYka~I;Ha~opFav{faIla:potrebao.je Y..rlQ:;;y~~tr:9:p.()i~pI!l!!iolkdvenu j,{Dn!_l::t(:ijskuvezu ...Prvo, treba proveriti da .I i j~ Qgg 'Styarno'stapilna irad(foga. _ _ ___ ~_~__ ~__ "c_ " c ' ' ._"-@ r - : : . " " 3 7 " ' ") - b j j - d ~ e r n , ~t@~

xxxrx


20/90

ispltnrati d ; : t hpastoJi u najraz licitajim uslovima, Medutim,ivrlo stabilne korelacije mogll ];;ij ;t Ri:lyidne~ Ob~ korellsanevrste pojava mQ'gu nastajati usled neke trece vrs.te koja-seu korelaciji ne pojavljuje, a koja je njihov ?fiJedniGki uzrok.Unastojanju da rasvetliuzrocni mehanizam koji je sadrzanu pojedinim korelacijskim pravilnostima, Djr.k(;ill j~ shvatloznac~j takozvanih posrednih cirrilaca, koji ~ s : u-posledip.a prvea uzrok drug~ vr_st~poiava lz-polazne k9relacije, kao iz n a . : ,caj anali tiekog l"affi~!,mjavanja RQj~c:l ip.ihlQ?~pihpof~ya istanja da bise otkrilo-onO-Iljihov? svojstvo l;;Qj~.1.l~~ekQmodnosu ima odlueujuce uzrocno d~jstvo Na- primer, m n o g edrustvene=pojave=stoje u evrstfm korelacijamas tipom na-selja, braenim stahjem, obrazovanjem i sl. Cim ispitivanjeprestane da ima cisto opisne zadatke,ovakvo pojavno odre-divanje cinilaca k6j;i se javljaju u raznim iskustvenim odno-sima latatistlckim korelacijama postaje nedovoljno i trebanastojati da se utvrdi one specificno svojstvo kojim pojedinislozeni, ina pojavncij ravni odredeni, einilac ostvaruje nekeuzrocne uticaje. Jer, mada to uze svojstvo moze biti vrloopsta osobina odredemh slozenih pojava, ono se ne mora jaV:ljati u svim njihovim pojedinacnim slucajevima, pa cak.niu svim njihovim tipovrma Ako se ova ikonkretmja prirodauzrocnog mehanizma nedovoljno poznaje, tesko [e objasnitiona odstupanja koja ne nastaju usled nekih osobenih spolj-,nih uslova, vee proizilaze iz nedovoljne odredenosti d meho-mogenosti pojavno shvaconog uzroenog cinioca ..T o je jos vecinedostatak sa stanovista prakticne primene naucnih saznanja.Radi otklanjanja nekih nepozeljnih posledica odredenihkom-pleksnih drustvenih pojava, nije ni mogucno ni potrebhonte-njati te pojave u cslini. Praktiena mtervencija moze da buderacionalnija i efikasnija ako je uzrocna analiza otkrila onasvojstva kompleksnih pojava kojanajneposrednijei najviseuticu na nezeljene posledice, V!:,!ciz ovog stq je rec"eri6:vldise da Dirkern ne misli dase uzrocna analiza moze svesti naneke rutinske postupke. Svaka utvrdena korelacija mora.sesagledavati v u vrlo slrckom iskustvenom okviru, a pretpo-stavke 0 relevantnim iskustvenim granicama njene daljeana-Iizefnogu proizaci samo iz vee postojeceg naucnog iliprak-ticnog vsaznanja. .Sem toga, bez teorijske analize otkrivenihkorelacija ne moze se dokazati da u njima dclazi do izrazajaneki uzrocni odnos 1 " objasniti' njegova priroda. Pretpostavkeo uzrocnirn 'odnosima: postaju verovatnije i osnovanijeako seXL,

38) OiIta1a:c IDoji se sire interesUje za rpoSltl..1jpJkeomocu kojdhje Dirfkem 'U svojim istIrai,ivanjima resavao ove' :!btiObleroe trebada !pl1"ouGawaSamoubistvo ai celimi Vl1"lo svestrauo-su ovi aspektinjegovog metoda pl"illcazani u Hajmenovoj knjizi koja je 'nave:'dena ut prim 35 .. ..XLl


21/90

nost samo ako se postavi u uporedni okvlr. U tom.e~m7 I a I e s Kontom, Spenseromi klaslCmm evolucionizrnom uop-ste. Samo u njegovom teortjskOIIIsisLeIlItt--Hpt)Tednalstra~l':'van a dobl a u daleko siri znaeaJ. Kunt je p()moeu-~cleu''k- ,4g_ utvrdi jedino kako spore .... , i , 01utie ., . . ~ 6 Cistem i jedinstve-nom putu iS~ije Dirkem se suprotstavlja urn meal' omsnvatanju evoucije, jer smatra da u njoj postoje razlicitiopsti pravci Zbog toga se bez uporednih istrazivanja nemoze doci do naucnih uopstavanja 0 drustvu, S druge strane,upravo raznolikost konkretmh drustava olaksava ispitivanjeuzrocnih odnosa iako se s drustvenim pojavama ne mozeeksperimentisati, iuporedna ispitivanja mogu us:Q~!!'?da za-mene eksperimenat."lJ"skladu sa svojim shvatanjem 0 najvazmjim iskustve-mm okvirima u kojima sa ispoljava delovanje drustveneuz-roenosti, Dirkem je, u pogledu njihove sirine, razlikovaqtritipa uporednih ispitrvanja .. Ervase .krecu u okvirimasamojednog drustva, s cU'em da polazeci od razhbhhoblika raz,:,"',IC S rostranjenostii intenzl e a' ne e VI'S e 0 P i : :taju kako na te pojave utiC1:.Loje me uze sredine u datomdru1ivu. .Ispitivanja ovevrste Imaju dvostruki naucni znacaJ:"onapmrrazu dasebolie otkriju uzroci odredene vrste pojava,a, istovrerneno, i da se bolje upozna osobenost uzrocne kon-stelacije u pcjedinim delovima drustva. Ako je ispravno po-stavljeno, naime, svako sociolosko ispitivanje pojed;inih vistadrustvsnih pojava moze da upotpuni saznanja 0 globalnomdrustvu, Ipak, zakljucke 0 uzrocnim odnosima do' kojih sedoslo u okviru jednog drustva. treba uvek proveravati nasirem uporednom planu, bar u razlieitim drustvima koja pri-padaju istom tipu.Razni iskustveni cinioci 'koji utieu na odre-dene pojave mogu u jednom drustvu biti tolikocvrsto zdru-zeni da se igotovo ne mogu izolovano proucavati radi ispi-tivanja njihovog spscificnog dejstva Ovo,se, rnedutim, .moze .postici proucavanjem istog problema u vise razlicitih drllstava,kao i u razlicitim periodima u istom drustvu.s'').3~)H. Selvin je vrlo dokumentovano pokazao kIoijlw. se mnogomrjkem sltuiio ovim nacmom proveravanja pocetnlh korelacijskihveza uraz1iJcftim drustvima, kao i u rratz,liciil.imvremenskim pe-rdodimau istim drustvirna, (Vid, H. C. Selvin, Durkheim's SuicuieandProb1ems of Empdlliical Research, American JOurnl,a of 80-ciologu, v. LXITI, (1958), .n" 6, p. 607-619,

XLII

Uporedno ispitivanje u okviru jednog drustva ogranicenoje na one pojave koje unutar njega u znacajnijo] meri vari-raju. llQge. k:ljucne p~ve kojima ~n illstituGwnainioblik drustva javIjaju se u mo u 'ednom vise 'Ii

r maiiIe Je lUS venom olikl!, (politijiko uredenje,pravni si-'Stem, opsti oblik drustvene strukture isL),~Q[ll..JllliCredno proucavati samo u vise drustava. U ispitivanjima ave" V r - . s t e ; oJa 8 za SOCIO OglJUteoriJ8 1 najznacajnija, naglasakvise nije na strukturalnim,statiekim nego na genetieko-razvojnim poredenjima. Nije, naime, dovoljno utvrditi samoopste drustvene usiove u kojima se neka drustvena ustanovapajavljuje u nekom od svojih obhka; treba ispitivatr ipravceu kojima se ona razvijaia kroz istoriju razmh drustava.U ovimgenetieko-kauzalnim isprtivanjima drustveni okvirporedenja se mora jos vise prosiriti ..Svako konkretno dru-stvo bilo koga tipa nastaje iz nekog drustva drugog tipa inasleduje od njega razne osobenosti Mnoge pojave u kasni-jem razvoju drustva ne mogu se dovoljno razumeti ako se neuzme U obzrr njegovo osobeno drustveno-kulturno naslede.Premda, dakIe, ne postoji neka univerzalnavis a tergo zaci-tavo covecanstvo, u pojedinim drustvima se njihova vlastitaproslostipak povezuje sa sadasnjoseu ikroznju deluje. U naj-sirirn genetickim proucavanjima, pak, treba ispitrvati sveoblike u kojima se uopste pojavila neka drustvena rustanova,pocev od najmanje razvijenih do savremenih Sarno na tojG osnOVIsociologija moze postati opsta naukao drustvu. .,lII:m::, J./..I.,.f:;d. n .' a.SOC.io.lagi.ja,.ise. Dirkem,. n.ije pose.bila.gr.ana sociol .... ,.~ .-ve~ j~ .~a . la,' ... pre " Ude... .Cisto./{~a i teZi dash"-:- Vi" 1C,,.__, vo ne protivreci ranije j. "'iZnetOj tvr nji da :t_sociologija' njegovomteoI'lJskom S ~ ' j~stemu nauk7 0tipo~ima drustva, uzrocima njihovog nastafika !i njihovih promena. U crtavcm nJegovom sistemu ideja 0 ra- :zlii]li!.ntmQvima..~drusfva zauzirha sredinje mesto"'c.JLE:~JoP-stija _teorij~ka sinteza jeste samo rezultat njihovog svestrano ..proucavanJa. .U Dirkemovom shvatanju uporednog metoda sadrzana jeostroumna kritika dva bitna nedostatka nacina na koji8Uu proslom veku obicno bila organizovana uporedrra dstrazi-vanja Jedan od tih nedostataka - nedovoljno kritican odnosprema izvornim obavestenjima - iznet je U otvorenoj za-

XLIII


22/90

merci. Drugi, po mom rmsljenju jos daleko .dublji, prigovorsadrzan je implicitno u citavo] njegovoj zamisli uporednogmetoda Ne moze biti nikakve sumnje da Dirkem smatra dau uporednim ispitivanjima treba U}lek 8to noj;pllnij@ lj.:zin:l.gtiu obzir opste drustverie uslove u kojitna su se uporedivaneS:ljave razvIle 1u ko 'ima akt osto' e..Poredenjiizdvo~jenih pojava., tzv, kulturnih erta, 0 kojima se podaei ponekadcak i riedovoljnc precizno datiraju, ns moze -imati vecihnaucnih rezultata. Po svom metodu, takva poredenja gotovoinisu socioloska. NeznaCi ovo da je Dirkem osporavao Ilipoteenjivao moguenost uporednog proucavanja pojedinih vr-stadrustvenm-poja5la i-~matrao da ana moguda blidu ..samoglobalna, vecuamo da se"-prilikom poredenja ispitivane po~jave moraju uvek postavrti vu odredeni socicloski okvir.41)Dovoljno sistematski izvori podataka 0 razlicitim drustvima;kao i njihova monografska proucavanja, pod pretpostavkomcia su postavljena u cVrSci opsti teorijski okvir; mogu stogaznatno .olaksati uporedna ispitivanja, Kao organizator radasvoje .socioloske skole, Dirkem je svojim ucenieima davaopretezno upravo monografske zadatke,' iako su mnogi odnjih predstavljali uporedna ispitiv:anja uzeg obima,Medutirn, uavrsnoj fazi svoga rada Dirkemje poeeo dapridaje izuzetnu vaznost proucavanju raznih drustvenih po-java u 'najmanjo razvijenim drustvima, smatraju6ida se oneu tim drustvirna nalaze u .svojim najcistijimiembrionalnimoblicima, koji, pored toga, sadrze njihova najbitnija. i naj-

trajnija svojstva.42)Ovo [e svakako vrlo sporna ideja, jer sene uzima u obzir da se drustvena funkcija pojava moze utoku vremena radikalno izmeniti. A iu istraziva6kojo'rijim"taciji rriozese _prohlemu porekla i'prvobitnih 6blikapojavapridati preteran znacai, sasvlm nesrazmeran njegovojjstvar-noj teorijskoj vrednosti iobjektrvnirn mogucnosti, ispitivanja.Mozda uovom zaokretu treba trazitd jedan oduzrokaslo_Jefrancuska socioloskavskcla poklanjala veliku paznju .nera-zyijenim drustvima (drugi razlog su hile kolonijalnepotrebe),madase, uloga ovih istraziyarija u ukupnoj delatnostrakoleobieno precenjuje.

41)Silre .0 ovom, kao ionekim dru.,6-iJmmeiJodoloskirm',Pll"oible-mdma. llJpOlI'ediniliSOciOloSkih ilstraZirvam.ia. vdd, IU mems adu Kom-~aI1a~i _~etoli illsociologdjt, Jugoslovenski cas6pis za jil.bzofiju.~ soctOlog~Ju, II (1958),br. 1-2, str 48'--66. -.42) E. Durkheim, Les Ferrnes Elemenrt;adXesde Ia vn e reIlilgieuse,F Alcan, Paris, 1912, ~. 4---'12.. . .. ' .

XLIV

Nasuprot ovako svestrario razvijenom programu uzrocneanalize, u Dirkemovoj mstodoloskoj zamisli ostao je sasvimnerazraden metod funkeionalne analize, iako je u strukturisocioloskog objasnjenja ispitivanje drustvenih funkcija pojavaneophodna dopuna otkrivanju njihovih uzroka. Prilikom po-kusaja da se egzaktno utvrde objektivne drustvene funkcijeraznih drustvenih pojava nailazi se na razne teskoce, kojecesto msu manje od otkrivanja njihovih uzroka izaista trebazaliti stoDirkem ovom drugom delu naucnog socioloskog ob-jasnjenja nije posvetio istu paznju kao metodima uzroeneanalize.

5. POKU,sAJ NAUCNOG ZASNIVANJADRUSTVENE PATOLOGIJEKad hi se izlaganje Dirkemovih metodoloskih shvatanja

zaustavilo na do sada iznetim problemima, moglo bi, se za-kljuciti cia je jedini njegov eilj hila razrada metodologije elstoteorijskih socToIoskili IstrazlvanJ'a. Svi seproblemi postav-Ijaju i resavaju iskljucivo iz teorlJ.ske perspektive,_,",,e~~~~:'j.nauke s praktiemm dru~+Vepimpotrehama posmatra se-uglay::' _nom s negativne strane. Staino se naglasavada nauka treba'd:anastoji da se u svojirriIstrazrvanjima sto je mogucno viSeoslobodi od svakodnevnognaCina misljenja i da bude kri-ticna prema svim postojeeim praktlcno-politfckim gledistirnao raznim drustvenim problemima i teskocama, jer SU topreduslovr zauzimanja nepristrasnog 1objektivnog teorijskogst~novista~a:~ Dirkem u zak~jueku Pravila n~ pIs~ ;" " Y o~- f- _riesu na praktIcne dokrme, nasa metoda dozvoljava 1ziskuje 1istu nezaVlsnost Tako shvacena sociologija neee biti m m- )Cdi.v.idualistieka, ni. komunist.l.e.ka,ni soe.ijal~.l.c.ka: u. smislu t ;koji se ovim reCima daje u obicnorn govor]tl Naeelno, ona ee {;zanemariti ave teorije kojima ona ne moze prizna:ti nauenu.~ !,vr~1nos~, post?


23/90

o odnosu nauke idrustvene prakse Dirkemje pisao u visenavrata; 0 njernu on raspravlJa uobe svoje doktorske diser-tacije, a narocito u tezi 0 Monteskjeu, a posvecuje rnumnogopaznje iu svojim predavanjima ojrragmatizmu, koja jeodr-zao 1913~14. godine, tj..poslednjih godina zivota. Semtoga,on je vise puta, pokusao da sam izvede prakticne zakljuekeiz svojih teorijskih istrazrvanja Najznacajniji su u tom po-gledu .predgovor za .drugo i.zdanje knjige ,0 dr.U8tveno.j ...p .ode . .u . \_ ~ . )c!ad~ po~Iednj: ~oglav!j_:_~. st~--wrga ."/ I oanos's'octotog~-e~.i,-q~vene prakse mje interesovaorsamo if1- traktno, epistemoloski. /.Kad se prouee sva mesta na kojima Dirkem raspravljao ovorn problernu, moze se zakljuciti da se njegovo stanovi-

ste, izneto u tezi 0 Monteskjeu, nije u osnovi rnenjalo. U pr-YOm poglavlju te teze, u kom raspravlja 0 uslovima konsti-tuisanja nauke 0 drustvu, Dirkern pocinje sobjasrijavanjemrazlikau naeinu kako drustvu prilaze nauka Iprakticna dru-stvena rmsao, koju on .naziva vestinom (axt)44).p~-n~ .. yu.-stvena rni"ao~~ rada ~~.J).eposrednih drustvenih potreba, usam.Jllll.-tOkli-drustvene delatnosti1sto zahteva brza IsaSvhliodredena resenja, A, pri tOIl:l;prakticna nusao uvek pola:zi~n()Snill_lrr_efpostavkll. predubeden~ava~E~zirnanje~e fist , . . '.' tvarJ:lill1U._Zbog' hit-nosti zadataka, prakticna resenja su obicno eamo improviza-cije,a emotivrn koreni odluka oduzrmajuIm opstije,objek-tivnoznacenje Ali, kao sto ce u Pravilima tvrditida iimedunauke i prakticne vestine nema apsolutrie razlikekojabionemogucavala njihovomedusobnopovezlyanje, tako vec rutezi 0Monteskjeu on istice da je najdublji ikoren nauke ta-kode prakticne iem6tivne prtrode. "Nesu~njivonase mish,cak 1 0 apstraktnim pitanjima, imaju svoje poreklo u srcii ;jer srce je .izvor od kuda dolazi say nasiivot."45) 'Alinaukapredstavlja napor da setiafektivni porivr.stave podkontrolurazuma udruzenog s metodicnim i objektivnim odnosompremastvarnosti. Premdaseu pozadini nauene misli nalazeprakticne pobude,nacin njihovog. ostvarrvanja ipostaje kore-nito drukciji. Nije potrebno navoditi mnogobrojna znesta nakoji~a Dirkern naglasava da se kr~j_l)ji smisao nau.ke,_s~toji. , . . . = = - . . . .. . . .

44) E. Durikheim, MoltJJtesq:uieu et Rousseau, i[h 2_9-35.,45) Ibidem, p. 34

XLVI

odsetimo sarno a je ori"uclceni--"----rene vre nos 1naucm~ saznan] a--biOdafeIi::Ot,zdrlj+vij- 'W'KOll'f8.,- a-1'(:friigTll-odU:SevlrenilLPozitivtsta, AIr, Dlrkem nije usvajao ni .glediste daje nauka nakompetentna ida raspravlja 0 vrednosnirn oSIiO-vama prakticnih odluka 1da se njena uloga sastoji uprona-lazenju sto efikasnijih sredstava za njihovo ostvarivanje, kojeje preovladavalo u nepozitivisttckoj epistemologiji. Pokusajda izgradi nacela za naucno razlikovanje .normalriih i pato-Ioskih drustvenih pojava proiz'lazi iz iznctcg shvatanja odriosasociologije prema drustvenoj praksi Ta nacela treba da obez-bede sto dublji uticaj nauke na praksu, a da ona pri tom nenapusta svoje teortjske kriterije i ne izgubi svoje najvaznijeepistcmoloske karaktenstike1~- Konkretna nacela za razlikovanje normalmh 1patoloskih("\,,,idrustvenih pojava koja Dirkem predlaze ostavljaju, meautim, \~

I." vrl.o. ~~~o p.ros~or.~~a stri ~ dUbl.ji.u.t~.cajnauvke~a p.o.bOljSa.nj~f~ ." 't postojecih drustvemh prrlika. Kao stQ 1lQI1.~1t!~Ja 0 zasnI~ I ,f .rfvl"'-i . ~~l).jQ_ naucne drustvene pato!QgiJe predstavJja n Q 1 l 1 P O k U . sa}:: ,; .~j~r f } Jlda se starapozitivisticka ideja 0 naucnom uredenju drustva. ; \r!J55i3tavl mlodredehije naucne osnove, tako iusvojim kon~ret- t r '~"'"mm shvatanjima normalnog 1 pa 0 os 0 - ,~ ne i za pozitivizam kara teristicnih on ormis IC lIe . ,'0 ~ . 0 ava- je e nji-\ 1 ~ , EIZ!~nost. Taj stay jos vise u konformist.ickom prav~ I1 I pojacavaJu a:aIJe odredbe da se norrnalnost pojava utvrduje 'r- s samo u okvirirna onog drustvenog tipa kojem odredeno dru_jlI stvo pripada i razvojne faze u korn se ono - u okviru toga~ .l tipa drustva - nalazi Sve te odredbe pojmu normalnog daju~ znacen,j.e....akt~ecnog Jane zdra.y~ne:: cf~ p -- .i tipQg_.~01oSkogilL6QleSi1og, neffi izuzetnog. Ali da~ 1f Ojft"aQdano t iO f l 'S e 1 2 U Z e u i S ; 'W o sto odstupa"Od aktualnog pro- ij seka, izjednaei s patoloskim, bez dublje teorijske analize uz-: roka idrustvenih funkcija vrlo razlicitih vrsta izuzetnih po-Ijava? Sern toga, prosirenje iskustvenog okvira za utvrdivanjef normalnosti pojava na odrederu tip drustva maze biti mac\ s dye ostrice. Ako se taj kriterij shematski primeni, mogu\ se u nekom konkretnom drustvu proglasiti patoloskim onel",sJ-rustvene pojave u kojima se ispoljavaju neke njegove oso~

46) Vid., ma pir, E. Durknerm, De la Dnvisdrm du travall 00-CiJal, Perface a Ia premiere editio!t1,p. XXXVIII - IX..XLVII


24/90

benosti, Druga ideja koja rstice daprilikom razmatranjao normalnosti drustvenih pojava treba uzimati u obzir fazuu kojoj se odredeno drustvo nalazi ne podstica brzerpreuzr-manje iskustava razvijenijih drustava itime ubrzavanje vla-stitog' razvoja. Da i ne govorimo 0 tome koliko je pojamrazvojmh faza u pojedimm tipovima drustva u Dirkemovomsistemu sasvim neodreden,Pomenuto i~ednacavanje normalnog, t). zdravog, s prof

s~ brani se s--a:'V.i-sasvlmrazliclta algUnienta. Prvi uka-\zuje da udrustvu deluju procesi odabiranja ida se zbog toga!odrzava same ono sto je sposobno za ZIvot ~ uglavnorn prila-!godeno postojeeirn objektivnim uslovirna. Drl,J.giargurnenatistice da, usled svoje nerazvijenosti, sociologija nije cesto u.stanju da utvrdi ni prosecne oblike nekih drustvenih pojava.]pa se pokuiajiotkrivanjanJihovih optimalnih oblika izlazu!vellkoj opasnosti da se pretvore u subjektivne proizvoljnostfiideolosku pristrasnost. Prvi razlog ima, svakako.: daleko op-:stiji znaeaj imeni izgleda da je vise uticao na Dirkemovo;stanoviste, Najvaznij! uticaj na Dirkemova teorijska shva-'tanja izvrsili su idejni pravci koji: su, nasuprotdstor'ijskom .~lliyJzmu prosvetiteljskih lOe;a, jsticaIi :JiPciitaIiQt. JlrustY!t)neg zivota,kao i to da svesna i organizovana drustvena de'; guenost krltickog odnosa nauke prema stvarnosti 1opravdavastvaralacki konstruktivizam u prakticnoj primeni naucnihsaznanja ..Ako se u naucnoj teoriji ne zauzme ovakav stay,onda primenjene nauke moraju da se gube u kratkovidomkonformistickom prakticizmu. U nekim svcijim radovima Dir-kern je' prilikom razlikovanja normalnih i patoloskih dru-. stvenih pojava upotrebljavaoupravo ova] knterij koji polaziod teorijskog ispitivanja njihovih optimalno mogucnih oblikau vrlo . siroko shvacenimopstim istorijskim uslovima.w)U PravUima, medutim, on ovaj kriterij uopste ne uzima sireu obzir, pa stoga ine razmatra metodoloske probleme koji

,!/

~~a::rtaS~C~IOSk": .~tod:: ~:~:(i,J4 s r -Vid, 0 ovom sNe u mom radu Osnovne karakterist'ilke Di.r-kemovog socloloskog sistema str. 142.IV Pravfla soetotoske metode XLIX


25/90

se javljaju kad se on zeli na egzaktniji naein primeniti. Noto [e samo jos jedan primer na kom se moze videti kakonjegova epistemoloska zamisao socioloskog metoda nije uvekpotpuno uskladena s vlastitom naucno-istrazivackom praksom,

Ne mo~e~QS~ UPlls ta t i u iscrpniju ,krJtic.k.u.an.alizu Dir-kemovoi(PQkusaja dafzgradi. naucneOJlQY~gr.llsten~,pato-logije: Ve~~~a n~~o.Statakaproi~i1a~! j?!j~9D-Ql;1t~anogqlainogI3taiiovi~ia.< ; i l l , . normalno moze daAejziednai'!t~. :~~tllamOpro-seenl~. A zatim, da bi se odbrarrili pojedinl sasvim neodrzivtiakijucci koji odatle proizilaze, pojavljuju se neobicno upro-seena tumacenja drustvsnih funkcija. pojedinih pojava irieu-vidanje mogucnosti da se odredene drustvene potrebe zado-voljavaju na razlicite nacine, koji su povezani s manjimili vecim 0bimom stetruh iriepozeljnih propratnih posledica,bilo za drustvo u celini IIi za 'pojedine njegove uze del~ve,delatnosti i pojedince (Drastican primer ove vrste jeste ana-liza drustvenih funkcija kriminala.) Nisu, naime, drustvenopatoloske samo nefunkcionalne pojave, vee to mogu postati ipojave koje zadovoljavaju neku drustvenu potrebu, ali nanedovoljno racionalan i eovecan naein, pa njihovo ucesce uopstem drustvenom bilansu postaje negativno Nadalje, po-stavlja se pitanje s kojih sve stanovista se mora polazittprillkom prosudivanja normalnostI,odnosnooptimalnog ob-Iika drustvenih pojava: dali je dovoljnouzeti Uobzir+samodrustvene potrebe, a ne iposledice koje na pojedince irazneuze i sire drustvsne grupe ostavlja njihovo uceSee u pojedi-nim obltcima drustvene delatnosti i njihov opsti drustvempolozaj? Drugim ~e(!iillll,lRQr9ju Iise prihkom naucnog za-snivanja grui3tvene patologije, porea atustvenih 'potreJ5a 1rno-guenosti, uzimati u. 90;d1' ~. PQtrebe imOgi.ienos~irpOreaXhacakOJlobavljaju najr~zli.citije drustvene ufoge:rPa'-kad-i~~tyrdtda je obavljanje odredenih druW.reliih- uloga i zauzimanjeodredemh drustvenih polozaja povezano s natprosecnim ri~zikom raznih poremecaja na individualnom planu, sta trebasmatrati drustvenom patologijom - te individualne JlQr~me-caje iIi njihove drustvene uzroke? Konkretnasadi~ina dru-SfVEnepat~i~gij;-i~j~h~,terapeutska" nacelakorenitomerijaju u zavisnosti od odgovora na ova pitanja.

L

- *-U predgovoru za drugo izdanje Pravila Dirkem inse dasu metodoloska shvatanja u nauci uvek samoiprtvremena,

jer se moraju menjati u toku razvoja nauke Tunjegovumisao je, mozda, trebalo staviti kao moto ovog predgovora,ali ne zato cia bi opravdala efemernost njegovih 'ideja, negoupravo obratno :da bi se na njegovom primeru istaklo kakojedno na originalnom Iicnom istrazivaekom iskustvu zasno-vano i duboko epistemoloski promisljeno opste metodoloskostanoviste rrioze, .i pored svih jednostranosti svojih pojedi-nacnih :resenja, da yrsi dugotrajan i plodonosan naueniuticaj ,

VOJin Mtlu':


26/90

PREDGOVORTaka smomala naviknuti da naucno raspravljamo 0 dru-stvetii1n Cinjenita:ma da izvesni zarelj'U~cikare ova delo scatlttimogu da iznenadecitaoca. Meautim, ako postoji 7iauka 0 dru-stvima, ocekujemo da se ona ne sastoji u prostom pOnav..,Ijanju tradicionalnih predrasuda, vee u tome dci nam stvaripokaze drukcijeno sto one laik.u izgledaju, jer je cilj svahenc:iukeda pronalazi, al!vahi prOnalazak unosi vecu;;m manjuzabunu u vee usvoje_na misljenja. Izuzev, dakle, sto zdravomrazumu u sociologij,i ne treba pridavatt moe hoju on veedavno nema.u drugim naukama - a ne vidise odakle himu Dna mogla .dolaziti - potrebno je da naucnik odlucnozauzme stav i'ne dozvolj da ga up lase rezulti:~ti do kojih do-lazi svoj~istrazivanjima, pod uslovom da su Dnasistematskivodena, Ako je stvar sofiste da trazi misljenje ,suprotno op-SfeY{'7hvatanju, bezati od takvog mWjenja, had ga namecucinjenice, jeste 'postupak: duha bez hrabrosti iIi bez vereu nauku. .Na nesrecu, lakse je ovo pravUo u naeelu iteorijski pri-hvatiti nO ga sa daslednoseu primeniti. Posta sma )os uveksuvise naviknutina to aa sva ova pitanja brzo~ r esavqmoprema sugestijama zdravog ra:zuma; ne mazema.ga lako odM

straniti iz socioloskih diskusija. Kad ,verujemoda S'17!:O ga seoslobodili, on nam namece svoje sudove aif,ami 'to i neprimeeujemo. Samo dug iposeban naNn rada maze da sprecisliene slabosti. Molimo eitaoca Ciaovo ne izgubi iz vida. Nekauvekima na umu da naNn:i mislienia na koje j < , ; n~-vikao pre ometa'u no sto omazu ~ cavanJu~ustvenih poiava_ida, prema tome, treba, da seeuva SVO~pJ:Ejh utisaka. Aka imse bez otpora prepusti, on se izlazeopasnosti 'dd nas osudi, iako nas nije shvatio. Tako, moglo1 Pravila soctotoske tnetode 1


27/90

bi se desitt da nas osud~ da smo hteh da opravdamo knmina-litet, pod izgovorom da ga smatramo pojavom norma~ne so-ciologije, Prigovor bi ipak bio detinjast. Jer, ako je normalnoda u svakom drustvu postoji kriminalitet, nije ni~ta manjenormalno da on bude kaznjen. Ustanova kaznenog sistemanije manje opsta cinjenica od postojanja kriminaliteta, nimanJe neophodna za kolektivno zdravlje. Da u drustvu nebude kriminaliteta, bilo bi potrebno izjednacenje pojedinac-nih svesti koje, iz razloga koji ce se naci dalje, nije ni mo-gucno ni pozeljno; a da u njemu ne bude represije, bilo bipotrebno odsustvo moraIne homogenosti koje je nesaglasnosa postojanjem drustva. Samo, polazeci od cinjeniee da jekriminalitet gnusan i da gase- valja gnusati~ zdrav razum3~ pogresno zakljucio da on ne moze sasvim nestati. Sa nje-govimuobicajenim uproscavanjem, on ne shvata da mozebiti razlogada nest/) Sto je odvratno bude k6risnb, dok, me-dutim, u tome nema nikakve protivrecnosti. Zar u organizmunemC! odvratnih funkeija ciji je redovan tok nuzan za zdravljepojedinea? Zar mi ne mrzimo bol? Medutim, bice koje ne biznalo zei njega bHobi ctidoviste. N'ormalno obelezje jednestvari i osecanje odvratnosti koje Dna uli'Ou mogu biti caksolidarni. Iako je bol normalna cinjenica, on nije 'Ooljen; {akoje kriminalitet normalan, on je omrznut.1) Nasa metoda daktenema niceg revolucionarnog. Dna je cak 'Ii jednom smisluu. sustini 1;,Q:azeXllaim14, poSto drustvene Cinjenice smatrastvarima Cija 'se priroda, ma. kolIko ' hila ..g i p 1 C l i - t savt!ljWa,iPCi'kne maze mt.niq1~R.J.l.ill.ii. ' Koliko je opasnije ucenje kojE''u'''hjima vidi semo tvorevinu duhovnih kombinacija kojic. jed,.1) Ali prigovara nam se, ako .zdravlje saddY elements kojiizazivaju ~znju, kako ga predstavljati, kao sto to cinimo dalje,kao neposredan ctlj ponasanja? - Nemau tome nikakve protiv-reenosti. talno se desava da 'edna stvar' - n. izvesn,imnjenim pos e icama, bude korisna po druglm Ili,~a

'~-"dakle ako su rdave posledrce kOje ona' reaovIlo ima. osu-pede supr~tnImu lca . 0 a a se a 0 a. nanoseci s e u, a medutim,ona je uvek mrskajer ne prestaje d~'.~tlliL..9ll.m:iL.J2redsta.vlja mOgucnu opas~!, kOla Je .otkiOnjen~samo dejstvom oprecn~ snagedo J.e 'sIUCaJ sa lknmlITaTlret~,nepravo kaje on nanosi drustvu potire ~a~.na, ako.ona pravl~ofunkclonise. Ostaje dakle da; ne stvarajuel zlo kOJe on uklru-euje, on~podrZava sa osnovnim ,_uslovil!;adrustven.,.VIvota odr::-ilene odnose-'kOje Mm6 'viOeh uQaJ:jemlZlagan]u. Sarno, kako je"POStlgriUlO";ako reei, uprkos njemu daon ne bude stetan, osecaniaodvratnosti Ciji je on predmet ostaju osnovana. .2

nostavna govornicka vesUna maze u Jednom trenu potrestiod temeija do thalIsto taka, posto se naviklo da ee drustvem zivot pred-stavlja kao logicki razvoj idealnih pojmova, mozda Ce Sf !oceniti kao gruba metoda koja kolektivni razvoj dovodiu zavisnost od objektivnih uslova, odredenih u prostoru, inijenemogucno da budemo smatrani za materijaHstu. Medutim,mi bismo mogZi sa vise opravdanja zahtevati suprotnu kva-liftkaciju. Zar se sustina spiritualizma u stvari ne sastojiu ideji da se psihicke pojave ne mogu neposredno izvesti izorganskih pojava? A nasa metoda je delimicno samo primenaovog naiiei na drustvene cinjenice. Kao sto spiritualistiod-vajaju psiholosko podrucje od bioloskog, m~ odvajamo prvood drustvenog podrucja; kao oni, mi odbijamo da slozenijeobjasnjavamo prostijim. Uistini, ipak, ni jedan ni drugi nazivne odgovara nam potpuno; jedini koji bismo prihvatili jeste!JH..Q1UL..u..t..iJi"kj. Nas glavni~je u stvari d a senc.f:.uC71,iract01uilTiam prosiri naliudsko ponusanje, 1?okazui!!Si_da se ono, posmatrano ~ nroslosti, moze svesti na ~ s . : : , _~ii'Tposledice, koji se zatim ne manje raci.QnalnQm~-';'U:Cifommogu pre~la".dela.nja._1J...J:ruiIu,G:n!MJd,_ Dna'it;;Te"nazvan~im pozitivizmom [este samo doslednost o 'Oogracionalizma.2) ,$.rurw-Mkoliko_ se cinjenicfL!_matraju iraciQn~nim moze se doti U iskusenje dcise one prevazidu, bilo .dabTs~'"sn:vatiri"ono du IF im.sruia.~'7fJ'6-suuce1rni'~Gtve, d;voljne su kako nauci taka. i praksi.~ 1J-.a;;;~~1L4E:,n~ ... .p.e:tude da se v~2Lnjih traze rg.~,~lJllQa.. .P..?-,st~j0nja; praksi,. i~r jenjihova korisna vr~_J!Jdap. ad oVih-ri!"Zloga, JZgleda nam aakle da se, naroCito u ovo vreme ob-nove misticizma, takav poduhvat maze prihvatiti i da trebada ga prihvate bez nespokojstva, cG;k i sa sim:patijom, sviom kOJi, iako se ne slafu sa nama u izvesnim tackama, delenasti veru u buducnost razuma, '

") Sto znaci da njega ne treba mesati sa pozrtivisttekom meta-fizikom Konta iG, Spensera3


28/90

PREDGOVOR DRUGOM IZDANJUJ(ad se ova knjiga pojavila prvi put i;;azvala je dostaz~vediskusije. Zbunjene uobicajene ideje opirale su se u po-cetku tako snazno da je jedno vreme bilo skoro nemogucnpda se nas glascuje. Bas 0 onim pitanjima 0 kojima smoseizjasnili najizricnije neosnovano su nam pripisivana glediSta.kojanisu imalaniCeg zajednickogsa nasim, iverovalo se da,pobijajuCi njih, pobijaju nas. Dok smo mi vi'se putu izjavilida ~vest,~ako pojedinacna takoi drustvena, nije Za nas nistasustlnsko-;""i3'amo viSe ili manje sistematisan sku..~a

.LtLi g en e r ; s , - optuzivani S?n9za realizam iontologizam.Dok smo m i ~cn6 rekH i nasve nacine ponavljali dli jeci.tav drustveni zivot na.cinjen od predstava, okrivljeni smo'aasm01z-soCiorOgije iskljucili' duhovn1 element: tn se c:akdotle da se protiv nas ozivljavajn nacini diskusije ia kOje.semoglo smatrati da su dgfinitivno iscezli. Pripisivana su namu stvari izvesnamiSljenja koja nisnw zastupali, pod izgovo-rom dasu ona "u skladu s nasim nacelima".1sk'u,stvo je ipakpokazalo sve opasnosti ove metode koja;dozvoljavajucidaseproizvoljno konstruisu sistemio kojima se .di$kutuje, omo-gtf,cuje takotleda se bez po muke odnosi pobedt;tnadnjima.Smatramo da se ne varamo kad kazemoda su otpori

.odbnda postupno opadaU. Bez sumnje, jos nam osporavajumnogeiakljucke. AU mi nemozemonida sectf,dimo nidase ~aUmo na (lvekorisne diskusije; u stvari, susvim je jasnodasu nasi iira;zi predodreaenidaubuduenosti budu pre-inaceni. Kao sazeto izlaganje licnQgi neizbeznoograni~enogiskustva, oni ce neophodno morati d a se razvijaju ukolikose stice sire ~.produbljenije iskustvo 0drustvenoj stvarnosti.U pogledu rnetode, uostalom, moze se naci samo pripremenot"esenje, jer se metode menjaju uporedo snapretkom. fJstaje

5


29/90

ipak da )e u toku ovih pos~ednjth godma, uprkos opiranJu,,n_var objektivn~~ec..ll~~mat~ke, sociolog!1.: ~~"'._kidno osvajala zem~jiste. Tome1e nesumnjtVo doprme1o osru-vanje publikacije Ann e e soc i0 log iq a e. Posto isto-vremeno obu.hvata citavo podrucje naTJ.ke, ta pTJ.bHkacija jemogla mnogo bolje no t jedno posebno delo dati pogled naono sto sociologija treba imoze da postane. Tako se videIo. da ona 1lije~osuaena da ostane grana opste jHozofije, ida je,s druge strane, stupila u dodir sa pojedinoscu Cinjenica ne.twlecuei se uctitu' erudiczJu. lsto tako, ne 6zsmo mogh pie-terati u odavcinju priznan}a revnosti i pozrtvovanosti naiHhsaradnika, jerse zahvaljujuCinjima moglo pokusati t pro-duziti ovo dokazivanJe delom. .

Meautim, ma koliko stvarni bilt tt uspest, neosporno Jeda ranije zablude i pometnje jos nisu potpuno razbijene. Stoga

bis1nO iskoristiH ooo drugo izdanje da dodamo neka objas-njenja svima anima koja smo vee daH, da odgovorimo na iz~vesne kritike ida unesemo npva razjasnjenja u. .izvesna pi-tanja.

I

6

E_o:tupno prelazeCt od spolJnih t ~neposredniJe prist?l:Rac-n m o6elezif[?i1i1'ifimje'D:!!fIji~...L.dublj.a~ Posiupati sa cinje~n:rcamnzvesne--vrstekao sa stvarima ne znaci dtikle razVT'"staH ih U ovu tli' onu kategoriju stvarnosti, vee inaci zauZFtiurmnosu na njzn odreden duhQvni stav. J:PZn~ 'i .piiS~~}hov9mJ?!:ou&illanju t[Zlmaj?!ti za naCela_~se-~~_.7na sta sU_.Q11e,-i-dase njihova karakteristitna svojstva, kaor nepoznati'uzroci od kOjih ona zavis"e, ne mogu otkT:iti cak ninajbrizUiviJom introspekcijom. . 0Sa tako definisanimizr.a.z. ima, nas.a post..aoko. je daLeko 0. 4 ttoga da je paradoks, vee bi se skoro mogla uzeti za opstepoznatu istinu kad ne bi hila jos suvise cesto osporavana Unaukama 0 coveku, a osobito u sociologiji. Zbilja, ' I i . tom smi'"slu se moze reCi da je svg.k,i predmet stooa; iznzimaiuCi' moMamatematicke predmete;"jer kako mimatematieke 'predmetesami izraaujemo od najprostijih do najslozenijih, dovoljno jeda pogledamo u $voju.'!:t.nutrawjost iu sebi analiziramo du-hovni proces iz koga oni proistitu dabismo znali s ta s'1i.oni. i/:

,Ali tim 'e ree 0 tin 'enic au mvom smlslu.Qne su zanas, '-jiL_trenutk1!_ kad l?redJSma.mo~9d nji].Lnac:ilJimQ.na,u u'!/--'"nuzno nfP.Q3nate, nezllim?' ~ r i,~ jerpi~stg:u.e_ ..I ; Q j . e % suse f/

- o n : T 7 i t a " ma le 8tv.Q.riti u :toku~zivQt. u ,. da su bezme.,.[iode i bgi b;tjtikg __zgrnd~nostzttr~1J.aih drzati postranj 1 saine cinjenice individualne p,si";jfo]oqije imqju onu odWW iWeba daseposmdtrajupod ovim-2ugiom. U stvari, iako suOne po definiCiji unut~,:. ..$pe8tkoju 0_u.iim_~aj7io neotkri,Pg jrwtiij iijihQnU:itilliir.tanii!prirodu ni niihovpostanak. Ona nas upoznajes njima do i z ; . .v e s n e tacke, aU samo-k-ao'sto nasoseti ohavestavaju d t(}plotiH i siJetlosti, 0 zvukuiH 0 elektrici:tetu;. ona namonjima dajenejasne, prolazne, ubjektiv,'n{ef 'Utisk.e, afi.e jasnei:.razgovetnepojmQve, pojmove' kojioo}asnjava'u. I~'has iz oilih; tazloga.osnovana je U toku ovog oet e h~ cijejeosnovno pravilo da duhovne cinjiinice prouc@ii'S,Poljh,tjk,d.d'stvari, Utoliko pre freoa tako da'buaesadru .. cin'e~4 i 1 1 , c i i m a , jer,fvest ne mo' ovam'adanno 8VOj sopstven zivot1 J .. ~ Prigovc;,piee se


30/90

nase delo, imamo samo do, budemo svesni samih sebe da bi~smo znaH ono sto smo 1 . 1 , njih stavili ikako smo ih obrazovali.,>li, nC!jpre,.~L~eo drustvenih .~~ ' l !2Efu nam 1 e v~e .gotov70s_tavljen u nastede od rani' , ~mcilig;,_mi nismo uzeU ni-, 1 1 < , . . . 1 1 , 0 u,cesee, u n)ihovow-,_ obraZOV_gdW.L.i.....prem~_Q~~.~Q:~~tuiu#sebe ne .moz~.!ill!...otkriti uzmk_ILkcii_s.u_jl:t.:pw:uz. .Osim toga, cak ikada smo saradivali u njihovom nastanku,jedva ako na najnejasniji icesto najnetaeniji naNn naziremopraverazloge koji su nas opredeZUi do, deZamo, kao i prirodunase d~latn?sti. Vee i ~ad _~?J._lL1ll~~a~a&z,,1.?Ii~~~iP9Mupcz. mt vrZQ sZabo znamo:=s:r;a.:;me:U1.a...p.ws~en~.f).de:.-smatramo da smo nekoristoljubivi kad delamokeo egoisti, verujemo da se pokora'Vamo mrznji kad. PQ dZ e -zerno ljuba,vi,da slusamo razum kad smo robovi neiazumni1i.predrtisuda, itd; Kako bismo 'dakle imali sposobnost do, save-com jasnocomuvidimoinaceslozene uzrOke ad kojih pro-istic'U;post.upci,zajednice? Jet, U svakom slucaJu, svako uzimo,ndeo u. njoj: samo u heznatnOj'meri; miima'mo mnostvosaNradsuk i ono stb sedesava u drugimsvestima izmicenam., Nase- pravilo ne, ukIjuCujedakle, riikab20 metaiizicka-, shvatanje, nikakV1L spekuZaci ju' Q sldit ini biea. 0?J.&.zahteva

" ., '. '. selma, ddse ~qcioloq stavi. u dusevno, stdnje , ? lM W e :pJ..-' t i Z 1 , ~=:Fari,h7mii';;Tb, fjziol~a:.._~Se-1rpi78fiiiuu joil 'ne;;tt~;~t.o""blastnaucnog podrucja. Prodirueiu drustveiif'Sve"t,'o-n " f r e o a .lYd tma svestda, prodire u rreizvesno, trebada osetida su

~"(). pred n ' i ; n ~i?"'enic 'v ,._._~~~"t?JJko neslue~ni koUkasu mogh lnt~ zakqm zwotac'pre'noI;to Je wIOglJaosnovana;''" ~reba' ~~.b:trde>spreman da ~ini o~k-!iea;koja ee ' ga izn_enad!.ti~1t zbumtr. DCLkle, trgba .da::J2rode losvremenadok. 80cwlqmJa4Q_~eti~ ovog stepena intelekt'1!alne-zrclQsti;T}oknauc_~ik kojiproii&iifa JTzw~1i~prrroaii.-' fmii-vrro5iicCo8eeanje otpora kojemu ona drtje isa kojimaima tdlikemit.ke da ih savlada, iz-g'feda da, ~'e 80cibloguistini krece usred stvart koje su. nepo-:

srE!dno dostupneduhu-, sa toUkom lakocomon reBaVanaj ...zamrsenija pif'anja.Jl,_Q~1}qJJj~7Jl.stanju 1l,!!y_~e71~;;;namQ. uistvari,cak,ni sta suglavne dTustvene -ustaiwv.e 1wosto sui d.:E.(_lvaffFporod~ca,. PTava' snqjinei1j"ugOtlot, k~zpafQdgli:::_~ VOr.119st;Skoro uo ste tie znamozrok od 0(.= " i" un e ZJ ,_kO'e 'vrse illt '. 'edvaako po-'0 qtnJemO pOnesto t i d . n~reino. Aipak, dovoljno jeprelistati8ocioloska'dela da bi se videlo koliko je retka 8V~st 0 ovomneznanju i 0 ov'im teskoeama, !Yesamo sto sebba'1)eznim.

smatra da se odjednomgovort 0 svi77t problemima ne dopu-stajuei nikakav prigovor, vee se veruje da se no, nekolikostrana Hi u nekoZiko recenica moze dopreti do same suStinenajslo?enijih pojava. To ee reei da takve teorije izrazavajuneCinjenice koje se ovom brzinom ne bi mogle iscrpsti, vee[aicki po' .,koji je piscc 0 tome imao pre istrazivanJa. J_ lwz I. ." ?s~ ide" . bi stvara~o kolekttvnim Cinjeni~mrh vb tome s su oneursta5i_ii_hol ,GinUac.. . .np .=.Tiif{;og razvo'a. , .AL~- I~~oa "deja Je, c1.n2~_ill.t..Lkajg;tukm:te~ra a ie TOUC~ s 0 Z _'_"__ ~~.~~~~_.~,Jg iW~~; ; ; ; ;er vaz'no je da se zna ne naCin na koji neb mt~'SITIacPDJedtnacno zamislja nek~ ustanovu,~hvatan.iekoie,~~R,a!!!J1!.2:-njoji '1 L ~tvari , jed'i~O ovo~ShVatan~eje d~ust?en~eJxkusno. Prema tome, ono s~ne moze 'saznatt prosttm unu,..'tras;tj'tm posmatranjem, jer se 011,0u celini ne nalazi ni ujed.nom od nas; dakle, treba svakako naCi neke spoljne znakek,oji ga Cine primetnim, Sem. toga, one se nije rodilo ni "itcega, i ono samo jeposled~ca spo!jnih uzroka koje treba po-znavati dabi s~mQg]._ap_r_qcg_1!.iti_jggQ .1Ja. tiJJj$Jau, hitd.u:CJIOSti:'~BTIotada-se raui treba se uvek vracati na istu metodu.

~:.

IIDruga postavka koja nije bila, nista manje'diskutovana

ad prethodne jeste Dna' kojf.mji(g:gen~ pO'J~: : -p" : : 'Q44z# iQC~:!~~e za :P0nFmtfc!'l!?anas~.nam ~e"d~st~ tako prz~naJed~ucmjenice pOJedinacnog zwota t cmJemce kolektwnogzivota unekolikoraznorodne; moze ee cak redda jeu tokudase 0 ovojt~cki postigne akone jednodusna onda bar vrlocipsta saglasn08t, Nem.a viSe sociologa koji sociologiji por~~e ,svaku esobenost. Ali,posto se drustVo sastoji samo od po]e..; \dinaca2 ), ?4ritQ21E'. ra~ymu~izgled~ .daiJ!.uStveni_ ziVQ!, _ 1 ! : e mozei-mati drugu Qsnovu7o 'pojedinacnusvest, inqcemu se cini, da ':.dT'usft ienVZtV:of ostaFi:-u'C"vazdttniiTduLbdi'u prainom. ~--.,,____:MeauUm ,ana sto se ,tako lako smatra neprihvaUjivimkad je1'ec0 'drustv'enim CinjeniCa~a, oNte' je prih'1)qeenozaostaleoblasti 'prifode S~.'cle.meJ],fj.._,:!j_~~~

.) Tvrdenje je uostalomsamo delimieno tacna,- Poredvpoj~-dmaca.rpostoje stvari koje su sastavni elementi drus,tva Tacno Jesamo da su pojedinci jedini njegoviaktivni elementi,

tU C t se, Samim. ~vojzm spajanj~m pokazuju nove pojave, treba ctma mzsljenJa zh ctnJenJa. Ali sta kolektivne svesti 8U


31/90

svakako shvatztz da seove 0 ave ala ne uelementima vet-.c ~nuoJa-Te .oorazovancl_,SJA! injenjem. Ziva c~lija sa rzisa~o m~neratn: ces!~ce, kao sto dr.ustvosadrZi samo jedinke;a zpak Je saSV1m octgledno da je nemogucno da se karakte-risticne pojave zivota nalaze u atomima vodonika kiseonikaugljenika _i azovt.a. Jer, kako bi zivotna kretanja' mogla na~statz u knIu nezzV1h elemenata? Kako bi se uostalombioloska~vojstva ra~~elila medu ove elemente?' Ona se ne rnogu pod~ledna_ko naez u svth pokto oni nisu iste primde; ugljenik nije~zot z prema tomene moze uzeti na se ista svojstva ni imati:~tu. ulogu. Nista 11!,anje nepri~vatlJivo je da se svaki vidzwot~, svako on: ovo glavno obelezje utelotvoruje udrugojgrupz atoma. Jvot se . V '. a.a...c"",7'~ema tome se maZe nalaziti sCill1~I,...~j,..;,u....ni~1ioj'~I!JJwpno_sti. OJ1-ie.~ma ne u delovim(i~Ne5Ve cesticeceh]e se ne hrane,nemnoie>.Jecmtr1iFYlh~z, ne zive . v ee zivis~ma eelija i~edino ona. I ovo sto kazemo za zi;ot moglob~tia se pono~z za sv~ mQuene sinteze. Cvrstoea bronze nijem u bakru, m u kalaju, m u olovu, kojisu sluZiU da se onaobraz;uje !oji su meka i savitljiva tela, vee je u njihovojsmesz. Teenost vode, njena hranljiva i druga svojstva ne na~laze ~e u ,dva ~asa od kojih seona sastoji vee u slozenoj sup-stanet kOJu om obrazuju svojim sjedinjenjem.~.ti~o OVor ~ilo na sociologiu. Ako, kao sto namse pnz~aJe,stnteza s u 1 9 e n e r ss koju cini snako drustvQ?okazuJ~ nove pojave, _?'a~.!i~i~eoil onih koje Se desa~aJu "Uz~d_"~oJen.~m.~~:n~ . treba sva"Kako -pnznati da se ove"3Jje-::'ezjicne c'm}emce nalaze -U::S11:m~T:U-it'I7U~~krtj'e11rSfi'iiir(i ane~egoUi71t < l e l Q _ ' ~ ! ! ?M h tj: it njegqvim:~wm-a.~-(ine suddkle~~. !. .'I?lisZuSpoljne .za: pojedinaene sve;ti, uzete7iao takve:kao. 8tosuj~siUfoberez?~ y~ivota ,spoljna-Zamineralnesup_sta~ce od kOJ~h se sastoJz zwo bice. Njih ne mogu da rezor-b~J.~. -clementz a da se ne dodeu protivrecnost [e, po defi-1tlGW'. o~e pretpostavl..jf!)~ nest9 .drugo ad. onog sta ovi ele-mentt sad~ze. Tako se7~ovim. razlogom pravda podela koju'8m? u ~~lJem izlaganju ucinili izmeau pSiho16gije u pravom~mz~lu: dz nauke 0 pOJedinacnoj psihi,.i sociologije. DrustveneemJen~ce n~razHkuju se samo u svojstvu psihiakihci71jenica,on e_ ~m a 3U d rug u p0dI 0 9 u, ne razvijaju se uisto;sredmz, nezavise od istih usl6va. Time se 'tie kaze dct i onemsu psthicke na neb naCin, posto se sve ~ne sastojeu obli-10

druge p1"irode no sto su stanja pojedinacne svesti; to su pre -.?,.tave druge ~~'_:_.,.,~;.. :, ..' . '-'''''~P-IFj4i2l_~ ima-Bv B99 6~stv._SY e 'iiilrh~1Jv~nauKrSuaa:K.retako jasno razlitite kao sio to mogu biti dve nauke, bez obzirauostalom kakvi odn6si mogu postojati izmeau njih.. Jpak, umesno je uovo1n pitanju uciniti razliku ko]a cemozda donekle unetz svetlost u diskusiju.Cini nam se da je potpuno ocigledno da se$-.a-d-r...z.i-n..G._dr.__u._stvenogivota ne moze ob 'asniti tisto . simnoski . v. .?-. --,]. stan}tma",50Je-mnarne sve..tti, U stvari, ono sto ko--h!'lmvnepiiili fa'iJe-tZ't1fZlwa)u]estenach' na _bojigrupa misli.o sebzu svojim odnosi:na_(t p.!.~~delu2u na nj'lb...L5akle, grupa je sastavljena drukciie nonojedinac i stvarikoje deluju na nju druge su prirode. Predstave koje ne izra--:zaVIiju ni isti subjekti' ni iste predmete ne mogu zavisiti odistih uzroka. Da bi se ra:


32/90

Z~vg..7Uednu. ,-drug'Ur-q, ffn - 'arnost, ah m'ogfI&rro--- ...= je aa nacin na koji ee one pritilace Hi oa~kupljaju Hirazdvajaju, bUde nezavisan od n1'ihove sadrzine i da zavtstiskljucivo od njihovQg opsteg svojstva predstava. Iaka su na- 'cinjene od radiCite sadrzine,one bise ponasale u njihovim~e~usobnim odnosim~ lau sto Cine ~ ~U~ po;_...Jedtnca. Zar se ne moze smatrati, na primer, da do tnvanJislicnost, logicke suprotnosti ioprecnosti deluju na isti nacinbilo kakoe dasu predstavljene stvari? TakQ se doJazi do 'za~misli 0 mogwinosti.,2QWUPo formalne psihologiJekoja ,bi bUa:nekavtsta zajednickog zemljista za individualnu pSihologijuz za-'sociologiju, a to [e mozda ono sto stvartt ustezanjekojeizvsni duhovi pokazuju da suv,ise jttsno razHkujuove dvenaulie,, Strogo uzev, u danasnjem stanju na'sih znanja tqkOpg_stavljeno' pttanje ne moiedobiti kategoricnoresenje. U stvari,s-Jedne strane, svesto znamo onaCinuna koji se vezujuidejepojedinca svodi se 'liaono nekaliko vrloopstih ivrloneodr'e-aenih iskaza koje obicno nazivajuzakonima asocijacij? ideja.A sto se tice zakona kolektivnog obrazovanja ideja, oni S 1Jjos potpunije nepoznati.Soeijalna pSihologija, koja bitrebalodaima zadatakda ih odredi, samo je rec kojaoznacava suevrsferaznolikih i netac'nih opstihpojmova bezodrectenihpredme.ta. Potreimo bi bilo fla se uporedenjem ~~":l~~ian' Zt ~' ..

_ drustv.e~~ pred.st~ve, ptivlacei .iskI~UcuiUtsl?aiaiUedne S df -::,~Mlz t? W , a W1u, ttd. M~duttm, iako problem zamuzuje dapodstaknertiabznalost istrazivaca, jedva se moze reCi da j?on nacet; a sve dok se nenadenekoliko .ad ovih zakona biteoCigledno nemoguCno da se saizvesnoscuzna da uoni po-navljaju zakone i,'ndividualne psihologije iline. .

Meautim~ u nedostatkJ-t izvesnosti, iPakje verovatnod(l, '~ako postoje slicnosti izmedu aVe dve vrste zakona f(lZlikentsu manje' upadljive. ,U stvari, izgleda nep.;ihvatljiv~dasa~drzinaod kojesu nacinjene predstave he deZuje na rr,jihovenacine povezivanja. Tacnoje da pSiholozt, ponekad govore'o zakonima asocijacije ideja kao da bi oni biU isti za sve'vrste individualnih predstava., Au nista mjemanje verovatno:sZike se medu sobom ne pweiuju kao oseti,ni pojmovi kaoslike, Da je psihologfja postigla vece napretke, ona bi bezsum'nje utvrdila da svaka kateg'orija dusevnih stanjaima1 2

61tda a 10 r t tor t tre6a_ oeektvqti da ,zakont koji odgova.,.raju. drustvenoj mish budu specificni leaDsto je iSama misa?Zbilja, .rna koUko se neko malo bavio ovom vrstom 6injen:i~~,tesko je pr~tiJOstaviti da on nije stekao svest 0 ovoj specific,-nosti. Ne cini Zi'upravo ona_Qg_.,nam tako cudno izgleda po-seban nacin na koji se(iJrgi~~~vatan~oja su u ~a j 727 -eern st~a~saju tIt odvijJa1u. preobrazava:lU_~. - astvara 'uCiprotivrecne smese koje odudarajuod redovnih tvorevina nase licne misli. Ako dakle, ksio s .0~I:! moze preiposia'l1iti, tzvesnz zakOJt i drustvenogdusevn~f1stanja stvarno podsecaju na 1zvesne 'zakone' kojeutiJrcttifupsiholozi, to nije stoga sto bi prvi biU jednostavan pojedina-can slucaj drugih vee stoga sto izmedu jednih idrugih, poredsvakakoznacajnih razlika, ima slicnosti koje ce apstrakcijdmoc.i da zzvuce ikoje su ubstalom jos nepoznate. Toee reei dasociologtja ni u kom slucaju nc mO t e dq WQsto i jedno.stav1W "~zajmi od p~iZiOlogije gQ)~! ih arm postavku dabi je takvu;kakva' je primenila na drustvene cinjenice; veccit;ava ko-lektivna misao kako u svom obliku tako iu svojonadtztnt;'" ,.lhiba da Sude' proucena sama po seoz,sama zasebe, sa ose- -6~'lijem onog stD ona ~maposebno, a b1.tduenosti treba osta,viti b'rigu a is ra' Ct na mtsao p01e.,. 'maca. Ovo je cak problem koji. pre spada u optu fiIOZo,.fiju iuteonjsku logiku no u naucno proucavanjedrustvenihcinjenic(3) ,

~, III(rstaje nam da kazemo nekoliko reCt 0 definiciji koju~ ,mo" p,vo; glav' ;tali 0 w . '" " " f f i j u l C i ' i" W " . a " " , , pn.1!C. pon ma sasto'e u nactntma em en a tit mtslJenJa kO n se moyu--_-poz~a t po toj_posebn5_Jstisto su o~~ u stanJu aa---vr$' f{ '_PT~-S.i/,da:nuticq_j_lHLojedinacne svesti. -~r-s-a-oviwr1nta~-n).em nasta a Je zbrka"'IWjazeTsruz'lije da bude :i:abelezena.

Toliko je ukorenjena navika da se na soeioloskestvar~primenjuju obUci JilOzofske misli da ee U ovoj prethodno1

13

d~finiCtjl ceszo videla neka vrsta jilozojije drustvene cinje-


33/90

ntce, Rekla se da mt drustvene pojave ob)asnjavamo pri~nudom, kao sto ihG. Tard objasnlava ugledanjem. Mi nikakonismo imali takvu ambiciju. inile nam eak ni palo na um danam se ana moze pripisati, posta Je ana toliko suprotna sue-kbjmetodi, Namer.(l ! I - . E . ! ! ! _ _ k bilane da filozo skim pogledom!!!!.~!cip!!!! '!Ed-zdkrj_ucke natike, vee da jednostavno it azemop:~.kl)jim je spol2nim ~nacima m~ucn~ 1?oznah cmjemce k


34/90

/

'e ovosjedinjavanje a 0 ne z nov prozzvo, a 0 se ovaJiinteza desava van sv{t ogona . . nju utazi mno:-.s~vosvestil. ona nuzno ima za posledzcu da uivrdt, da uspo-stavi vannas tzvesne nacine Cm]en1a Z lzvesne sudove lwjineZavzse od svake pojedinacne volJe uzete posebno. Kao n oie bilo zapazeno$), postoji ree koja, samo ako joj se malopro{d uobieajeno znaeenje, izrazava dost~ 9bro ovaj veomaosobeni naCin postojanja: ta ree jefi!::teJ1.i';Zbilja, neizo- ,','paeujuci smisao ovog izraza,u s tan 0 vo ni semogu naz-,. . vati s.va. ~erovanja i. svi .naElli.LP_Q.~ .. koe ... u s . tana..Vla.v.a....zajednica;;'onda se SOClQ . mzsa tao ,naukg-0 ustanovama. g n1ifiovoW:.._nasta;ra;;-u.i_g_,_.1!iili.ovom.ffi~7:;,."nisanju6 . 1 - . . ~, ~zgleda nam nepotrebno dase vracamq na . ostate pole-i:l mike koje je ovo. delo izazvalo, jeT se one ne odnoseni mitabitno. Opsta orijentacija metode ne zavisi ad postupakakojise radtje upotrebljavaju bilo' za' ;reZq.$.i fikaciju,drdtvenihti-pova, bilo za razUkovanje normalnog od patoloskog. Uosta-lom, ove polemike su vrio eesto poticale iz toga sto se odbi-jalo da se prihvati iii st , e. sa rezervom. prihvatato naseosnovno nacelo.: f)()jg};jilllla__.tJ.2Jtr~QSt~ven_ih m,njl]Jt_ l .' Nakraju krajeva, svepoCiva dakle na 6vomna eitt isve s nanjega vraca; Stoga nam se uCinHo kOTZsnzm da go, JO$Jednoftf'istaknemo oslobaaajuCi ga svih sporednih pitanja. I m i smauverenz da pripisujuci mu takvu pretdnost mj Q8tajemo vernisociqloskoj tradiciji, jer je iz ovog shvatanja u $ustini -proi-

16

materijalne, time' nisu iz ubile svo'stvo realnih stvari k O : J e 1 ,4gpusta.1U prou avanje. Da bi se doslo do misli da ima Taz ogada se istrazuje Sta su one, bilo je potrebno da se shvati das~ one odrccteno oblika da one imaju stalan naCin posto-janja, 'prirodu kpja ne zavisi od o'e inacn samovo ~o e rozs lCU n' 0 nasi. Isto taka, zar istorija sociolo- 'g i J e nije samo dug napar da scovaj pogled tacno odredi, dase on produbi, da se razviju sue posZedice kpje on sobompovZaci. Ali, uprkos velikim uspesima koji s1.1.cinjeni 1. tomsmislu, videce se dalje u ovom radu da ostaju jos mnogo-brojni zaostaci. cmtropocentricnog postul'!!f!_ koji ovde, kao i.drug de, zatvara put naUl;l. iqvekuse nc. sViaa,.da. se odrekne ~neogranicene mati nad druStvenim poretkom' kojU je sebi~Iita1ffi-'du,a:.oprzp ' i~ is d~ge st~ m .w ~ gleaa W i : . jf!. .on, ako kolektwne snage zgzsta posto/e, nuzno os~~{Wine moguci da ih izmeni. T~avodi da ih orice,za- .Iud S' U ga ponavljana iskustva ueila eta je .ova ~emoc. fL . Ci-jo; se iluziji on sa zadovoljstvom odrzavao, uvek za n,egabilauz~abosti, da je njegova vlast nad stvarima uistinipI>celJ. tek od trenutka kad je on uvideo da one imaju sop-3tvenu prir9du, ikad se on pomirio s tim cIa od njih nauCista su one. Isteranaiz svh ostalih nauka, ova bedna predra-suda se uportio odrzava u sociologiji. Nema dakle nieeghit-nijeg od nastojanja da se nauka definitivno ,oslobodi nje,' ito je glavni cilj naSih napora.

2 Pravila sociotoske metode 17

#03t~3i:""'~~~-"~A."t%~~!f~~lq;:.~


35/90

UVODDo sada, sociolozi su se malo trudili da taeno oznaee idefinisu metodu koju primenjuju pri proucavanju drustvenih

~injenica. Tako se u citavom delu G~ Spensera metodoloskiproblem nigde ne pominje, jet Introduction d let sden'ce 80-dale, clji bi naslov mogao stvoriti zabludu, posvecen je pri-kazivanju teskoca I moguenosti ' sociologije, a neizlaganjupostupaka kojima se ona ima sluziti. Mi se, istina, ovim pi-tanjem dosta dugo bavlo-), ali on je sarno svojom dijalekti-kom brizljivo ispitao ono sto je otome rekao Kont,ne doda-juci tome nista stvarno svoga, Jedna glava Kontovog Coursde philosophie positive je dakle, bezmalo, jedinaoriginalnaiznaeajna studija koju tmamo 0 ovorn predmetu-).Uostalom, ova ocigledna nemarnost ne treba da Iznena-duje, Veliki sociolozt, cija smo imena pomenuli, nisu u stvariuopste otili dalje od onstih pojmav:! q pritQdi drllAta.v.a,..Q.d-nosima diusfvenogT h!glos~Qg. ~arstva, 0 opstem toku na-pretka; ~arnroSii l lnasociologij~- G. Spensera nema drugogcilja do da pokaze kako zakon univerzalne evolucije vaZi Izadrustvo.Prema tome, da bi se raspravljalo 0 ovim filozof-skim pitanjima, nisu potrebniposebni i slozeni postupei.Dovoljno je bilo dakle da se uporedenjem odmere preimuc-stva dedukcije I indukcije i da se uCini sazeto ispitivanjenajopstijih sredstava kojima raspolaze sociolosko istraaivanjeAli, neodredeni su ostajali mere predostroznostt koje se imajupreduzeti pri posmatranjujiinjenicavnaein .na koji treba po-stavdti glavne probleme,smer kojim treba uputiti istrazi-vanje, osobiti naeini rada koji im.moguomoguciti uspeh,pravila kojih se treba drzati pri davanju dokaza.

') Systeme de Logique, knj. VI,gl. VII-XII.') Vid..drugo izdanje, str. 294-336.2

Srecnim sticajem okolnosti, ~ medu koje na prvo mestotreba staviti iliicijativl..f koj~rjeza !iasstvorila redovarrkurssociologije na Filozofskom fakultetu u Bordou,omogucivsi


36/90

nam da se rano posvetimo proueavanju drustvene nauke.i danam cak to bude predmet naSe pozivne delatnosti, - moglismo prevazici ova suvise opsta pitanja i pristupiti izvesnomnizu posebnlh problema. Silom prilika dovedeni smo dakle dasebinacinimo odredeniju metodu koja je, verujemo, boljeprflagodena posebnoj prirodi drustvenih pojava, Hteli bismoda ovde izlozimo ove rezultate na~eg iskustva u njihovo] ce-lini ida ihpodvrgnemo diskusiji. Oni sebez sumnje preeutnosadrze u knjizi koju smo nedavnoobjavili 0 La di~ision dut~avail social, ali nam izgleda da je od interesa izdvojiti ih,posebno ih izrazttt, dopunjuju6i ih njdhovim dokazima iob-jasnjavajuci fh primerimapozajtnljenim biloizovogdela,bilo Iz josneobjavljEmih radova. Na taj naeln ce f!ernl)ci boljeoceniti orijentacija koju bismo hteli da POkUS8I I lO datrprou-cavanjima sociologije. ..

20

GLAVA PRVASTA JE TO DRUSTVENA CINJENICA?

21


37/90

ne oseca iiise oseca vrlo ma , jer je nepotrebna.Ali zato.;/'rona nije .hista manje hitno obelezje ovih cinjenica, a dokaz ~. _U,tome s10 se ona javlja cim polms.am da se oduprem. A~

. rL~ g;:k~sam. ?W:krsimpra:n:a.pravila.ona u~t~ju prOti:rjIieU?-t~ sprecavaju mOJ akt ako JOS ima vremena, III ga ponistavajuiuspostavljaju ranije, normalno stanje ako je akt izvrsen inaknadiv, iIi cine da ga Ispastam ako se drukCijenemoz~naknaditi. Je u ree 0eisto 'moralnim hlaksim.ama?.Qpsta svest~pr~eava svgki a .H koj'i .'v h . !ren~, v~se~or nadijii:-:'~nJem granana 1raspolaZUCl posebwm kaznama.U drllgnfislueajevima prinuda je manje jaka, ali neprestaje CIapostoji,ko se ne pokoravam drustvenim konven(,'!i'ama, 'akou 0-gedu odevanja potpllno zanemaruiem obieaje koji vazetimojdj zero!Jl 1 u.mojoj 'klasi, E.odilmeh koji' iz i i i c , aIr rm]enemogucno dacmmn' 1~~MoblhpOk.u~ao d a izbegnem ovuIiWln~~ ,mQjp9~ !i~llsaJbl bednoE_ropao.Nl&tami ne zabranjuje dakaoin:du'-', I.strjj'alac .radimiJ)postupcima imetodama proslog' ~.~~~!)-lli,ako budem to c1nio, upx:opasj;iu,,fe .Sig\.l.rn(J.CakTka:d.Bty~r.iJ,o,uspem da se oslohodim ovih pra:vila idi( ' il;t' uspesno kr~ini,tonikad llij~ bez obaveze da se borirnprotiv njih. Cak 'i kadsu najzad savladana, ona daju da s e ' d'C}v(iljnooseti njihovaprinudn:asnaga otporom kuji~suprotstavljaju. Nema cak ni22

aOSIlO-VU-e:~m1:l-4S rema4tome~~'1:=:'~~ _< , !;a ..~~$'i:i.::-~i' s. '... ... ..po_s!? ~ E : : ! : .S< i ~QJ~ u prE:!dst~-~ma iu del~!iiQiitIfu'!!--iii'siCpsl_fiiclcim poj~xama~oje po-s t o r e - samo upojedinacnoj svestr" i kroz nj~~Ql}Elcil).El dak;te.~j~dn~l!-ilovuvrstu fnjibia tri!l::ia c l a . t i i~a lijih zac(rza.tikv~-~ lifikaciju dru#veniheirijenica.' Nji~.\l 0llao_dgoy_aX!l jet:. ' ; w .fasnoda, nemajuei zapodlogu pojedinca, one Je4jedino moguimati u drustvu, bilo u politiekom drustvu u njegovQjce-lini, bilo u [edno] od delimienih gruPa koje ono sadrZi,.u-:e-rOlspovestima,U: knjiZevnim i. polrtlckim skolam~, u; pozl~Illm udruzenjima, .itd. S dryge strane, ona odgovara Je4mOmlma.~jer ree druitv-eiiTma odreden smisao ~amo pod usl~x.o~{'Obelezava jedino po i ave koje ne ulaze ni u . jednu od vee obra'- "zovanih inaZyanih kategorija cinjenica; One su dakle 'oblast "iJ[Qjstvena sociologiiL Istina, Tee prin:uda,. pomocukoje}hdefiniserno, moze~plasiti revnosne. P~lstal~ce apsolutnog m-dividualizma, Kako oni javno priinajig da je poj edinac sa-,vrseno autonoman, tini im se da se on unizava svakiput .mll se daje da oseti da ne zavisi jedino pd sam6g se~:. A.li,.' o'sto 'e danas neos orno da nase misli inase sklonostilllomnismbrili 'stVOrl 1 ve nam do ze so' emcirodreti u nas samonamecuCise;to [e Bve sto znael nasae imcrj If. . .'na se,' uostalom, .a ~Y~~~4~~tYt:I1:~. pririuclll neiskljll.cuje miznoindividua.lnllli~r:to~t.1L ..Medutim, kakose SV! primeri koje smo malopre naveli

,~,)') To ne znaei uostalom da je svaka prinuda normalna,Vraticemo se docnije na ovo pitanje.

23

. l

f o i. " " .. . . . . . . .;, .".f-:" .

'.


38/90

,~

..~..,

~.'~~~~~~?\! l".\

24

zame heu iz n'e. 1stina, po G. Spen-seru, raciona 0 vaspi anje trebalo bi da odbaci ovakve na-cine ida dete ostavi u punoj slobodi, ali kako ova pedagoskateorija nije nikad bila prfrnenjena ni u jednom poznatomnarodu, ona predstavlja samo licnu zelju a ne einjenicu kojabi ' se mogla suprotstaviti cinjenicama kojesu prethodno .iz-nete. Prema tome, ono sto ove Cinjenicecirli naroeito poue-"r u m jeste to st~itanje 1ma pas za cilj da bice !'latin! dru-:-styenim; u njemu se;


39/90

jasnocom. Alia.ovofjlii:J JI:) cia Ql1_oostoJiIlil-nes~jlvhaClri,u znaeafnlm -iliiornhnsllJ~l1jevii1i~-koJe smo sad- pomenuli.'da bi s~ dokazal()t!4l. _~~qrustvena ehlferilSiiuraz)fgpjt __d ~jih pojedinaenih PQsI~gigq.~U6staI6m,ihik l'oridakadrazdva~--]ah]e'nlJe-nePotredno datopl1i posmatranju, onose eesto mozeostvariti pomocu izvesnih vestina metoda; eak je potrebnopristupitt ovoj radnji aka se zeli da se -drustvena einjenicaizdvoji od svake primese da bi seispitivala uCistom stanju.\Tako, postoj ~ iz.y~na strujan 'a mi~lj{ln'a ko]a nas, premavremenu izeml'i ne' _.V~ odsticu na primer,je nogna):i-rak diu 0 n a - sam.Oubistvo i'f natali _ __ su oqge!l() rus e C : l l 1 J e : ! ! l Cmah, o~e i~gleli~jl! nerazdvojiva ad oqli~a _u O]llTiase [av-ljaju u pojeginaenim slucajevima: Ali, wtistika nam pruza~sreastvo daih izdvojimo, One suu stvari ta,enp predstavljene-;;topom nataliteta, _s_klapanja braka1samoubiSta~;ti:brojem:'/ ko}"isepclbi"a: delet uklipari,godjsnji prosek brakova, radanja,. siUllOUistava broi em Ijudi kqji Sf -na1aze ]!gob,iii da i : ! . _apa.iubrak, da radail! -decu,d,a xrsEisamJ!l:!bistYa2). Jer, ~kako _sva:ItFocrQyJh1>~Qi~Y;;iQ e ? f_?,~1ikeklju{e svepojedinab-ti:! sluca:~-Jeve, pojedinacne okglngs:6 .k6]emo.imatl i~Xeri6gUdela.uizazivaliiuIloJave !1zajamno se pD t if u , .isfugilQn.e.:..;!1Ii~Qprf_;_ ?ti9sedete.rmil1,isa1;fjlIT:l'Ii.og.::..EtOja':Ono'stO 0i11zrazavaJe~testanje kole tivne

biti kolektivna samo akodrustva iIi bar njlhovo]' veCini,

1) Sarnoubi-stvose ne VrSi u svako dQba si-arosH ni astornjaClnorn-u sVlmil?@m-a._26

o Je narocrto oci ..pog e u om verovanja !lonj'enja koje 'potpuno gotoveprethodne gen~racije prenose na nas; mi ih E.ri~am~ i u~~o zato sto ona, iako su isto;rremeno k~lek~lvno 1 d:e:,~~delo, raspolazu posebnim autoritetom koji mi, zahyahuJU~lvapitanju koje nas je naueilo, PFiznajuo ipostujemo, ValJanapomenuti dakle da nam OVimputem dolazi ogromna ve-tina drustvenih pojava, Alieaki kada drustvena cinjepicdelimicno potice c W tl@SeneposredlJ' sal'ad-~e, ona nije druk-cije prirode, Kolektivno osecanje koje izbije na nekom skupune izrazava jednostavno one sto je bilo zajednieko medu svrmpojednnacnim osecanjima, Ono je, kao sto smo pokazali, ne-8to sasvim drugo, Ono je rezultanta zajednickog zivota, E,To-izvod akcija i reakcija koje nastaju izmenu pojedinaenmsvesti; i, ako se ono odrazava u svakoi od ntih . to "e uSTedn eo eas ._ u:A k o . . s v _ _ a -sreao-j-euno.dusno/thi'pel'e,. to _n[jeU~, Ta"inllfkJ:eluriaD-:redpo.tavlj~rieSi{glasllosti,- veG _stogasto!:iliista~silaro-krece u-istom smeru, Svako je ponesen od svih. .

Uspeli smo dakle da sebi taeno predstavimo Q9 : 1 . 1 i 1 , l t . ~ ( ) S i 9 : - L t "~QgiJ~,Qna obuhvata sa .._ . - - n . _ u _ u U oava_.mt,1;l~Jven:" :...se .]2QZnaj_e_ .ll2.I s1!g~L~~!j!!~_ pr~ude .koju v~~f.J " . . y -~:~~!~!~1!

4lnJlha,k~:dQf~1f:'s:a~~d:k~a~e'd~K;~~-1I{~~O~b~kzreaPJ~l' ~.onapostoji nezavisno od pojedinacnih obUb. koje uzirna __r~.,.sprostirp{:j se Ovaj drugi kriterijum se eak, U izvesni~sluc~-e'jevima, Iakse primenjuje od prethb-dl_!og. Stvarno prllluduJ~ ,.lako ytyrgW ~ag.se iSPQlj_,!y~ !l~lg)mmep2'i1'~4~QliiiE~wgCllo~,;",~4i1 : i l itYg, l!;ao s t ( ) je to sl~~a.j~


40/90

Je .~amo dr!lgl obhk prve, )er 20 S 7 jed~ naCin pona~a~k G IpostOJl :van pojeamacmh svesh,ua stava to moze je.,.no ItJ. namecucfS:e ~.~ .n _Medutim, moglo bI se postaviti pitanjeda Ii Je ova deft-

nicija potpuna U stvari cinjenice koje su J~JI.m..pruzile~~o;.~Z~g;~~~l~tft~itel~t;JJ(i'OitQiti?i;ZiQt~~~~} ~e~ ~:a 0'T i.,. 'J .1 'l:~ ~e:0 g F~'. . . "::-()Cio-oglJarie _.moze dase ne mteresuje za ono sto se odnasi na podlogu ko-lektivnog Zivota. Ipak, broj ipriroda eleinentarnih deloya odkQjij). ~e sastoji dmstvO'; nacin na koji suoni raspotedertI,st~~+l so~a~cenj.ad.~ koga. s.u dospeli, raS',Podela sta,nQllm~nl!..w.vr~ml t~Tlto~, br,QJ_. priroda. saobracajnih v!:za, ~n_atlelJa, ltd, lzgledaJu, pesle prvog Ispitivanja, kao da se' ne

." mogu svesti na nacine deIanja iii osecanja iIimisljenja.AU, najpre, te razne pojave imaju istu osobinu koja na~

je posluzila da definisemoostale. .!LEacilgp()~tQjap:j?L I~Q"k:i . ~ i ~ M ~ f j ~ ~ ~ ~ : l ; P ~ a d t P i ~ iW f } a ~ ~ ~ l ~ l ~ f t j ~ ~ ~ k ~ f f i ~ j ; e ~, drustvo politickipodeIjeno, od i;ega se vsasto je ove podele,veee iIimanje potpuno stapanja medu njima, to se ne mozepostie] pomocu materijalnog pregleda ni geografskim prou-

2 8

kao sto odreduje nase pO,..Wilicneigraggnske od.!!?$e. Prematome, ana nije nista manje obavezna. Aka se stanovnistvo \tiska u nase gradove umesto da se rasturi po selima, to [e

d< zato sto P&St"6jist!uja javnog !Uisljenja, .k.lektivan pritisak, .kofi pojedindma nameceItr"koncentrncl),lT;--Mtr:i:e1tfciiemo dabiramo obllk nase kuce nista vise od oblika .nase odeee; unajmanju ruku, jedan je u istoj meri obavezan koliko idrugi.'Saobraeajne veze odreduju na zapovedan nacin smer kojimse vrse unutrasnje migracije i razmene, cak i intenzitet ovihrazmena i migracija, itd., itd. Prema tome, mogla hi se [edinododati jos jedna kategorija spisku pojava koje smo nabrojaJizato sto imaju jasanznak drustvene cinjeIiice, .a posto to na-brajanje, strogo nzev, nije bilo iscrpno, dodavanje ne bi biloneophodno .

Ali ono ne bi bilo eakni korisno, [er ovi nacini postojaIlj~s~ sarno ustanovljeni nacinicinjeIlJa poiiti~ka"~t~;:iJ{tura'led~"~6g"dhistva samo'je'naCin'na koji su razliCiti segmenti,koji ga Cine, navikli da jedni s drugdma zive. Ako su njihoviodnosi tradicionalno prisni, segmenti teze da se sjedine; uprotivnom slucaju, teze da se odvaje. Tip naselja koji nam, senarnece nije drugo do naein na koji su ceo svet okonasa 'de-Iimicno i prethodne generacije navikli. da iMraduju kuee ..Saobracajne veze nisu drugo do korito koje je redovan tokrazmena imigracija, itd., sam sebi produbio tekuei u istomsmeru Kad bi pojave morfoloske prirode bile jedine kojeimaju ovu postojanost, moglo bi se, bezsumnje, smatrati daone predstavljaju posebnu vrstu Ali pravno pravilonije ni-sta manje trajno urede;tJe od tipa arhi

Documents

Dirkem, Emil - Pravila socioloske metode