SMERNICE ZA SARADNJU U KRIZNOJ KOMUNIKACIJI U OBLASTI BEZBEDNOSTI HRANE

8/19/2019 SMERNICE ZA SARADNJU U KRIZNOJ KOMUNIKACIJI U OBLASTI BEZBEDNOSTI HRANE

1/27

SMERNICE

ZA SARADNJU PRIVATNOG I

JAVNOG SEKTORA U KRIZNOJ

KOMUNIKACIJI U OBLASTI

BEZBEDNOSTI HRANE

Miloš Milovanović

FOOD AND AGRICULTURE ORGA

OF THE UNITED NATION


2/27

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne (Ministarstvo) sredine je u okvFAO/EBRD projekta Politički dijalog između privatnog i javnog sektora u obmleka u Srbiji formiralo Radne grupe sa ciljem uspostavljanja omogućavandijaloga i osnaživanja saradnje između privatnih aktera u sektorima mesa iMinistarstva

U okviru rada Radnih grupa, kao jedna od značajnih tema prepoznata je koslučaju kriznih situacija u oblasti bezbednosti hrane i, u skladu sa tim, razvodgovarajućeg strateškog procesa za saradnju i reagovanje u takvim situac

DIJALOG IZMEDJU JAVNOG I PRIVATNOG SEKT


3/27

•

Značaj pravilne i blagovremene komunikacije u kriznim situa- zaštita zdravlja potrošača

- nepravilna ili netačna komunikacija može dovesti do smapoverenja potrošača i izazvati milionske gubitke

- pogrešno, neodgovarajuće i neskladno komuniciranje ili

prenošenje informacija nosi jednako potencijalno štetne poslepotpuno zanemarivanje da se komunicira o legitimnim pitanjibezbednosti hrane

PROTOKOL O SARADNjI U KOMUNIKACIJAMA U KRIZNIM SITUACIJAMA U O

BEZBEDNOSTI HRANE IZMEĐU MINISTARSTVA IPROIZVOĐAČA I PRERAĐIVAČA MLEKA/ MESA


4/27

•

da doprinese obezbeđivanju odgovarajuće, dosledne, tačne pravovremene komunikacije o pitanjima bezbednosti hranezainteresovanim stranama i javnosti uopšte, što je od vitalnokako bi se obezbedio kvalitet hrane, bezbednost građana u fpotrošača mleka/mesa i unapredile poslovne performanseproizvođača i prerađivača u tim sektorima

• da uredi način na koji Ministarstvo u saradnji sa predstavnicprivatnog sektora komunicira sa zainteresovanim stranama mleka/mesa za vreme kriznih situacija, odnosno incidenata hranom i hranom za životinje

CILJ PROTOKOLA


5/27

•

Ministarstvo formira posebnu radnu grupu koja vrši poslovetima za kriznu komunikaciju u oblasti bezbednosti hrane čiji biti, izmedju ostalog, predstavnici Ministarstva, ali i predstavproizvođača i prerađivača mleka/mesa kao i njihovih udružeProtokola)

• Krizni tim će po potrebi razmenjivati informacije iz domenabezbednosti hrane i potencijalnih rizika za bezbednost hrane

• Krizni tim će definisati sistem internog obaveštavanja i razminformacija pre i za vreme krizne komunikacije

KRIZNI TIM ZA KRIZNU KOMUNIKACIJU


6/27

•

Predmet definisanja

način rada Kriznog tima

identifikovanje i definisanje zainteresovanih strana u procesukomunikacije

pružanje podrške Ministarstvu prilikom komuniciranja sazainteresovanim stranama i javnosti uopšte za vreme kriznih sektoru mleka/mesa

utvrđivanje i sprovođenje Plana krizne komunikacije

proglašavanje kraja krizne komunikacije

PROCEDURE TIMA ZA KRIZNU KOMUNIKA


7/27

•

Zakon o bezbednosti hrane („Službeni glasnik RS“, broj 41/20

Načelo transparentnosti - Obaveštavanje javnosti (Član 9)

Ako postoji osnovana sumnja da bi hrana ili hrana za životinjepredstavljati rizik po zdravlje ljudi ili životinja, Ministarstvopoljoprivrede i Ministarstvo zdravlja dužni su da obaveste javprirodi rizika po zdravlje

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana mora da sadrži podatke o hhrani za životinje, odnosno vrsti hrane ili hrane za životinje, riona predstavlja, kao i mere koje se preduzimaju ili će se predbi se sprečio, smanjio ili eliminisao rizik.

ZAKONODAVNI OKVIR


8/27

•

Odgovornost subjekata u poslovanju hranom (Član 33)

Ako subjekt u poslovanju hranom, kada ta hrana više nije podneposrednom kontrolom, osnovano sumnja ili utvrdi da je u bfazi proizvodnje, prerade i prometa nastala povreda propisanbezbednosti hrane, dužan je da odmah pokrene postupak za predmetne hrane iz prometa i o tome obavesti Ministarstvopoljoprivrede, odnosno Ministarstvo zdravlja

Ako je hrana iz stava 1. ovog člana došla do potrošača, subjekposlovanju hranom je dužan da na efikasan i precizan način, i

potrošača o razlogu povlačenja hrane ...

ZAKONODAVNI OKVIR


9/27

•

Krizna komunikacija je razmena informacija i stavova u vezi ssituacijom i činjenicama povezanim sa kriznom situacijom izkoja utvrđuju postojanje krizne situacije, lica koja upravljajusituacijom, potrošača i ostalih zainteresovanih strana

•

Krizna komunikacija treba da bude laka za razumevanje, otvčinjenicama u vezi sa opasnošću i rizikom, da sadrži informatome šta je već urađeno i šta se trenutno radi da se reši krizsituacija, ali i da pruži savet potrošačima, naročito kako da pukoliko su u posedu proizvoda ili su ga konzumirali

KRIZNA KOMUNIKACIJA


10/27

•

Cilj efikasne krizne komunikacije je da:

pruži poštene, tačne i odgovarajuće informacije za vreme krizsituacija, tako da potrošači mogu da biraju između različitih ozadovoljavaju njihove kriterijume prihvatljivog rizika

osigura da su potrošači svesni rizika povezanih sa proizvodomnjegovom upotrebom i u skladu sa tim stvori uslove da ga mobezbedno

izgradi poverenje javnosti u pravilnu analizu rizika, odnosno prizika, upravljanje rizikom i obaveštavanje o riziku

doprinese razumevanju prirode rizika povezanih sa hranom i

koji osiguravaju bezbednost hrane

CILJEVI KRIZNE KOMUNIKACIJE


11/27

•

Principi krizne komunikacije su:

Pravovremenost

Tačnost

Pouzdanost

Doslednost

Relevantnost

Transparentnost

Nezavisnost

PRINCIPI KRIZNE KOMUNIKACIJE


12/27

•

Objavljivanje ključnih dokumenata• Razumljiva i korisna komunikacija

• Pravovremena komunikacija

• Dijalog između lica koja procenjuju rizik i upravljaju rizik

• Dijalog sa zainteresovanim stranama, razumevanje javn

• Priznanje i komunikacija neizvesnosti

PRIMENA PRINCIPA U PRAKSI


13/27

•

Pre nastupanja krizne situacije Krizni tim po potrebi razmenjinformacije iz domena bezbednosti hrane i potencijalnih rizibezbednost hrane u sektoru mleka/mesa

• Krizna situacija je bilo koji događaj za koji, na osnovu dostup

informacija, postoje razlozi za zabrinutost o stvarnim ili mogopasnostima za bezbednost ili kvalitet hrane, i za koji može bpotrebna intervencija radi zaštite interesa potrošača

• Krizne situacije mogu biti niskog, srednjeg i visokog rizika

KRIZNA SITUACIJA


14/27

•

Ad hoc grupa koju predsednik Kriznog tima formira od članotima nakon proglašenja početka krizne komunikacije

• Operativni tim:

pruža podršku Ministarstvu u obaveštavanju javnosti i uspostdvosmerne komunikacije tako što, u cilju sprovođenja Plana kkomunikacije, prikuplja informacije, koordinira komunikaciju svih zainteresovanih strana, izrađuje predloge vesti, saopštenMinistarstva, pitanja i odgovora kao i svih ostalih vidova obav

javnosti

vodi računa da sve eksterne zainteresovane strane (ostali držasubjekti u poslovanju hranom, udruženja potrošača) budu obsvemu što Operativni tim u saradnji sa Ministarstvom utvrdi dpotrebno

OPERATIVNI TIM ZA UPRAVLJANJE KRIZNOM KOMU


15/27

• Zainteresovane strane u kriznoj komunikaciji, su pojedinci, grupe i/ili koje su pod uticajem ili mogu imati uticaja na kriznu situaciju u oblast

bezbednosti hrane

• Inicijalno, zanteresovane strane mogu predstavljati, u zavisnosti od krsituacije:

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Ministarstvo zdravlja i svi rdržavni organi uključujući i nadležne inspekcijske i veterinarske službe kao i sluzdravlja i laboratorije

lokalna samouprava (u slučaju incidenata lokalnog karaktera)

subjekti u poslovanju hranom u sektoru mleka i njihova udruženja

krajnji potrošači, udruženja za zaštitu potrošača i druge relevantne organizacijedruštva

mediji

distributeri i prodajni objekti

ZAINTERESOVANE STRANE


16/27

• Plan krizne komunikacije treba da omogući tačan, koordinisan, efikaskonzistentan pristup obaveštavanju javnosti u slučaju krizne situacije

smanjenja rizika za potrošače, minimizovanja uticaja na javno zdravljepotrebe, i da pomogne uklanjanju uključenih proizvoda iz upotrebe kosiguravanje opšteg razumevanja problema

• Plan krizne komunikacije treba da sadrži: uvodne odredbe o definisanom cilju komunikacije i odredi okvir za celokupnu k

koja će se odvijati za vreme krizne situacije

identifikovane kanale komunikacije i način na koji će informacije o kriznoj situarazmenjivane sa: relevantnim državnim organima, kompanijama uključenim u ostalim zainteresovanim stranama i po potrebi međunarodnim organizacijama

definisane nosioce komunikacije, njihova ovlašćenja i odgovornosti, kao i rokovkojih je neophodno realizovati određene komunikacione aktivnosti

strateški pristup komunikaciji sa javnošću i predviđanje najefikasnijih instrumeobaveštavanja javnosti na način koji je pristupačan stanovništvu

PLAN KRIZNE KOMUNIKACIJE


17/27

•

Nivo rizika• Priroda opasnosti

• Kategorije lica koja mogu biti pogođena

• Način na koji potrošači mogu biti pogođeni

• Nivo izloženosti opasnosti/riziku

• Percepcija rizika u javnosti

• Nivo uticaja na javno zdravlje/nivo interesovanja javnosti

FAKTORI KOJI ODREĐUJU NIVO I TIP KOMUNIK


18/27

•

Operativni tim uspostavlja direktnu komunikaciju sa kompauključenim u kriznu situaciju i sa njima po potrebi održava cilju što efikasnije razmene najnovijih informacija i što većeusaglašenosti informacija koje se šalju javnosti

•

Operativni tim se kad god je to moguće konsultuje sa komp(proizvođačima, prodavcima, uvoznicima i ostalim relevantorganizacijama) pre izlaska Ministarstva pred javnost sa bilinformacijom

KOMUNIKACIJA SA DIREKTNO UKLJUČENIM KOMPA


19/27

•

Operativni tim će predlog vesti podeliti sa relevantnim komuključenim u incident ukoliko je to moguće najmanje dva sobjavljivanja kako bi se potvrdila tačnost podataka u tekstuobzir nove informacije ili dodatne komentare zainteresovaukoliko su relevantni

• U slučajevima kada se vest objavljuje van radnog vremena,tim će nastojati da kompanijama ostavi dovoljno vremena komentarišu vest

KOMUNIKACIJA SA DIREKTNO UKLJUČENIM KOMPA


20/27

• U okviru Operativnog tima predsednik odredjuje jedno ili vi

predstavnika Ministarstva, koje će obavljati funkciju Lica zadkoordinaciju komunikacije

• Ovo lice pruža podršku Ministarstvu u direktnoj komunikacimedijima po svim pitanjima u vezi sa kriznom situacijom i spredloge vesti koji izlaze iz Ministarstva

• Svi pozivi novinara moraju biti prosleđeni Licu zaduženom zkoordinaciju komunikacije

• Lice zaduženo za koordinaciju komunikacije će, ukoliko je mpokušati da sastavlja predloge saopštenja za javnost i vesti Ministarstva u toku dana u rasporedu koji je utvrđen u sara

Operativnim timom (npr. 8h, 12h i 16h)

LICE ZADUŽENO ZA KOORDINACIJU KOMUNIKACIJE


21/27

• Operativni tim će u saradnji sa Ministarstvom odrediti ko će portparol Ministarstva za vreme krizne komunikacije, zadužeinformisanje javnosti putem medija kroz javne nastupe

• Portparol može ali ne mora biti član Operativnog/ Kriznog tipoželjno da to bude osoba koja je u javnosti prepoznata kaoza određenu temu

• Portparol treba da bude upoznat sa naučnim činjenicama vekriznu situaciju, detaljno pripremljen od strane Operativnogprilikom komuniciranja mora biti spreman da pruži odgovarakontekst kriznoj situaciji i pripremljen da odgovori na laička način koji je proporcionalan nivou rizika (npr. da, ovo je mognije verovatno jer...)

PORTPAROL


22/27

• U okviru Operativnog tima, jedno lice se određuje kao tehnipodrška i zaduženo je za organizaciju sastanaka, vođenje zapdnevnika događaja, organizaciju konferencijskih poziva i sl.

• Lice zaduženo za tehničku podršku vodi bazu podataka koja podatke o konkretnoj kriznoj komunikaciji, zapisnike sa sastaOperativnog tima, i nacrte vesti koji su otišli u javnost, u ciljuobezbeđivanja materijala za analizu i donošenja završnih zaknakon okončane krizne situacije

• Baza podataka se vodi u formi Dnevnika događaja

TEHNIČKA PODRŠKA


23/27

• Instrumenti komunikacije koji se izaberu predstavljaju deo Planakomunikacije i moraju biti u skladu sa konkretnom kriznom situa

• U cilju utvrđivanja odgovarajućih instrumenata komunikacije, ciljkomunikacije moraju biti jasni a ciljne javnosti poznate

• Krizna komunikacija se, u cilju poštovanja principa pravovremenorealizovati sledećim instrumentima: objavljivanjem vesti na internet prezentaciji Ministarstva

objavljivanjem vesti na internet prezentacijama zainteresovanih strana slanjem pisama i elektronske pošte zainteresovanim stranama, slanjem saopšte

sazivanjem konferencije za novinare, brifinzima za novinare, gostovanjem u meemisijama (televizija i radio)

davanjem intervjua za novinske agencije i medijske kuće

organizovanjem sastanaka sa zainteresovanim stranama

INSTRUMENTI KOMUNIKACIJE


24/27

• Neki od instrumenata komunikacije koji se mogu predvideti krizne komunikacije su:

Mediji

Vebsajt

Štampani materijali

Digitalne publikacije

Sastanci i radionice

Javne rasprave

Umrežavanje sa zainteresovanim stranama

Društvene mreže

Blogovi i mikroblogovi

Pitanja i odgovori

INSTRUMENTI KOMUNIKACIJE


25/27

•

Predsednik Kriznog tima na predlog Operativnog tima i u kosa Ministarstvom proglašava kraj krizne komunikacije

• Predsednik Operativnog tima podnosi izveštaj o prikupljeniminformacijama, Planu krizne komunikacije, njegovoj implem

predlozima vesti koje su upućivane Ministarstvu

• U okviru ocene rada Operativnog tima, može biti i izrađen i dsa zaključcima kojim se rezimiraju dobro ali i loše realizovanaktivnosti za vreme konkretne krizne komunikacije

KRAJ KRIZNE KOMUNIKACIJE


26/27

•

Inicijalna pitanja za Operativni tim• Mapa procesa

• Primer agende sastanka Operativnog tima

• Obavezni elementi predloga vesti

• Format i elementi Dnevnika događaja

PRILOZI


27/27

HVALA

KRAJ

Documents

SMERNICE ZA SARADNJU U KRIZNOJ KOMUNIKACIJI U OBLASTI BEZBEDNOSTI HRANE