KULTURA PONAŠANJA U PISANOJ POSLOVNOJ KOMUNIKACIJI

Pisana poslovna komunikacijaPisana komunikacija podrazumeva pisanja pisama i poruka, kao i elektronske forme kao što su faks, mejlovi ili web sajtovi. Ovo je formalniji vid komunikacije od direktne komunikacije i komunikacije putem telefona. Ovakav način komunikacije ima svojih prednosti koje leže u: • pravljenju većeg broja kopija,• formama komunikacije koje se mogu koristiti i u narednom periodu kada se za to ukaže

potreba,• oblici pisane komunikacije se mogu poslati na veće udaljenosti i• forme pisane komunikacije mogu sadržati i veći broj informacija nego komunikacija koja se ostvaruje putem telefona.

Najčešći tipovi pisane komunikacije su: pisma, izveštaji, zapisnici, podsetnici, molbe čestitke faksovi i e-mail-ovi.

Podsetnici, zapisnici i e-mail poruke se koriste za internu komunikaciju. Pisma, izveštaji, molbe, čestitke, faksovi i e-mail-ovi se koriste i u eksternoj komunikaciji.

Čestitke imaju važnu ulogu u okviru kulture poslovnog komuniciranja. Njima se učvršćuje i jača poslovna saradnja. Čestitke se šalju povodom određenih datuma ilidogađaja. One uz službeno mogu imati i lično obeležje.

Pisana komunikacija mora biti atraktivna i jednostavna za čitanje što jeviše moguće. Ona bi trebalo da bude:• tačna/precizna,• jasna,• jednostavna i• kompletna.

Tačna i precizna - znači da sve mora biti provereno, uključujući i sve činjenice i podatke. Rečnik ili kompjuterska provera gramatike i ispravnosti pisanog teksta trebala bi obavezno da se koristi za proveru.Jasna - znači da osoba koja čita dokument mora odmah da razume sadržaj, dok osoba koja je šalje mora poruku da napiše jasno i da tačno zna šta želi da saopšti pre nego što poruku (dokument) počne da piše (i pošalje).

Jednostavnost podrazumeva kratke reči i rečenice sa jednostavnim idejama. To obezbeđuje efektivnost i ima veći uticaj na primaoca nego kada se koriste duge, složene rečenice. Sa druge strane štedi se vreme pisanja i čitanja i sam tekst je lakši za razumevanje.Kompletnost znači da pisanoj komunikaciji ne nedostaje deo informacija. Pisana komunikacija se odvija sporije nego ona licem u lice ili putem telefona. Potrebno je više vremena da se pripremi, da se pročita i razume od strane osobe koja je prima. Svaki odgovor (reakcija) na ovu vrstu komunikacije biće sporiji odnosno usporeniji. Prednost pisane komunikacije je ta što obezbeđuje pisane tragove koji se kasnije mogu koristiti kao podsetnici. Takođe, na ovaj način se složene i dugačke informacije ili instrukcije koje uključuju dijagrame, grafikone i tabele sa podacima mogu ponovo pročitati u vremenu kada primaocu to odgovara.

Forma pisane komunikacije je važna, međutim pravopis i gramatika se ne smeju zanemariti. Forma je bitna - preglednost mora postojati (pošiljalac, primalac, predmet, tekst, prilozi, potpis), ali programi za obradu teksta tj. tekst procesori su puni tih obrazaca, a i preduzeće uglavnom koristi memorandume, pa ovaj deo uglavnom ne predstavlja problem. UK Royal Mail je u svom istraživanju otkrio da rukovodioci ne žele da uspostavljaju poslovnu saradnju sa firmama (i pojedincima) čija korespondencija ima pravopisnih nepravilnosti. Loše veštine pisanja kompaniju mogu koštati milijarde evra u izgubljenim ugovorima (naravno, po britanskom standardu).

Treba obratiti pažnju i na vizuelne trikove koji se tiču interpunkcijskih znakova. Posle tačke, zareza, dve tačke, tačke zareza, pre otvorenih i posle zatvorenih navodnika, pre otvorene i posle zatvorene zagrade obavezno ide razmak.

Rečce “ne” i “li” obavezno moraju biti prazninom odvojene i s jedne i s druge strane. Izuzeci su neću, nisam, nemoj, nemam. Dakle, ne znam se piše ODVOJENO.

Poslovna pismaPoslovna pisma kao forma poslovne komunikacije se, između ostalog, koriste u prodaji i marketingu gde se kupcu - potrošaču stavlja do znanja da postoji specijalna ponuda, njima se vrši potvrđivanje susreta sa klijentima, odgovora na upite o isporuci robe kupcu, ili isporuci od dobavljača, rešavaju se žalbe potrošača - kupaca.

Pismo treba da sadrži jednu jednostavnu poruku. Pisanje je najteži deo procesa komunikacije, jer ostavlja trag za sobom. Ono zahteva “prevod” velikih i malih ideja u jasne, jednostavne i razumljive rečenice, uz izostanak ličnog kontakta. Određena dokumenta moraju da šalju menadžeri ali najveći deo prepiske obavljaju poslovni sekretari ili osobe zadužene za slanje pošte. Dokumenti se mogu slati poštom, elektronskom poštom ili faksom. Poslovna korenspondencija se može svrstati u nekoliko grupa: informativna pisma, dokumenta vezana za određeni posao, neformalna pisma, izveštaji, pisma odbijanja, pisma pozivi... Sem navedenih vrsta pisane komunikacije, postoji podela i na internu i eksternu komunikaciju. Pisma internog tipa se mogu podeliti u nekoliko grupa - pohvala zaposlenog, pohvala tima, podsticanje tima, pisma upozorenja i pisma otkazi. Pisma eksternog tipa su različita - od obaveštenja, preko raznih informacija, do kontakata sa drugim firmama. Najveći broj poslovnih pisama se

radi u programima za obradu teksta pomoću kompjutera, a štampaju se na papiru sa zaglavljem. Štampana zaglavlja obično imaju:• naziv preduzeća,• adresu,• web adresu,• broj telefona i faksa,• e-mail i• imena vlasnika, partnera ili direktora.Štampana zaglavlja često sadrže logo ili vizuelni identitet koji identifikuje preduzeće i vezuje pismo sa drugim dokumentima organizacije. Ponekad se neka informacija stavlja na dno papira (donje zaglavlje - footer). Sva poslovna pisma bi trebala da prate određene konvencije, pravila i strukture. Ovo pomaže da se osigura da pisma budu uredna, atraktivnog izgleda i sadržaja sa osnovnim informacijama potrebnim čitaocu, uključujući i datum kada je pismo napisano, određenog primaoca, ime i titulu pošiljaoca. Sadržaj pisma bi trebalo da bude adekvatan poruci i da bude kratak i jednostavan da bi se lako pročitao i razumeo.

Poslovni izveštajiIzveštaji se koriste u poslovanju da bi se komuniciralo činjenicama i rezultatima istraživanja. Obično sadrže zaključke i preporuke bazirane na informacijama koje sadrže. Izveštaji se često zahtevaju i pišu u cilju obezbeđenja dodatnih informacija donosiocima odluka. Postoje dva osnovna tipa izveštaja: neformalni i formalni.

Neformalni (nezvanični) izveštaji su beleške, zabeleške i memo izveštaji. Ovakva vrsta izveštaja obično sadrži:• naziv ili predmet,• kratko upoznavanje sa svrhom izveštaja,• glavni deo u kojem se najznačajnije činjenice i rezultati istraživanja opisuju i razvijaju i• zaključak koji sadrži preporuke zbog kojih se izveštaj i piše.

Zvanični (formalni) izveštaji su obično duži i sa utvrđenom strukturom za razliku od neformalnih izveštaja. Trebalo bi da sadrže:• na naslovnoj strani naziv izveštaja, datum kada je izveštaj završen, ime osobe kojoj je

upućen, ime osobe koja izveštava,• zaključak u kome su taksativno i ukratko navedeni sadržaj i preporuke,• svrhu izveštaja i oblast pokrivenu izveštajem,• istraživački metod koji je korišćen da bi se dobile zahtevane informacije,• glavni deo sa statističkim podacima i• zaključak sa preporukama za akciju baziran na osnovu odluka iz izveštaja.

Ako izveštaj sadrži brojčane podatke i statistike, njih bi trebalo ako je moguće prezentovati u formi tabela i grafikona pre nego brojevima. Na ovaj način se omogućava lakše prihvatanje i bolje razumevanje izveštaja od strane čitaoca.

ZapisnikZapisnik se koristi za internu komunikaciju u organizaciji. Obično se koristi za davanje instrukcija i informacija, pisanje zahteva, traženje informacija i uputstava i slično. Kao i

pisma, i on treba da prati određena pravila i strukturu. Obično se piše u tekst procesoru i štampa u određenoj formi koja može da sadrži ime ili logo organizacije. Pošto služi za komunikaciju između ljudi u istoj organizaciji, može biti manje formalan nego poslovno pismo. Ipak, osoba koja piše zapisnik uvek bi trebala da misli o osobi/osobama kojoj je zapisnik upućen. Ako je upućen direktoru ili izvršnom menadžeru trebao bi da bude formalniji nego onaj namenjen nižim službenicima u organizaciji.

Internet komunikacijaBroj kompjutera povezanih na Internet stalno raste kao i broj i različitost informacija koje se na njemu mogu naći. Internet je dostupan svakoj poslovnoj organizaciji, a koristi se za komunikaciju sa potrošačima, dobavljačima, tehničkom podrškom, marketing, traženje povratne informacije od potrošača... Internet nije samo svetska mreža računara, nego i otvorena i slobodna zajednica raznih i različitih korisnika iz celog sveta. Pravila ponašanja na Internetu slična su onima u svakodnevnom životu. Razni oblici agresivnog, uvredljivog ponašanja, povrede privatnosti, jednako su neprihvatljivi na Internetu kao i inače u životu. Zato prvo pravilo ponašanja na Internetu glasi: “ne činite ništa što je protivzakonito ili je u suprotnosti sa osnovnim moralnim normama”. Zbog svojih posebnosti u komuniciranju, postoje i posebna pravila ponašanja, specifična samo za Internet (tzv. Netiquette). Na primer, ako se pošalje poruka napisana velikim slovima, smatraće se da ta osoba viče.

Elektronska komunikacijaDanas je korišćenje raznih vrsta elektronske komunikacije veoma rasprostranjeno. Najčešće su to elektronska pošta i elektronske konferencije. Čak i korišćenje telefona spada u elektronsko komuniciranje. Elektronska pošta je praktična za brzo slanje informacija.

Elektronska pošta, e-pošta, e-mail, je još uvek više zastupljena kao sredstvo prenosa informacija nego sklapanja i zaključivanja ugovora. Ovu vrstu komunikacije treba koristiti za pisma - pozive na sastanke i predavanja, koktele, promocije, koncerte... Rečenice u ovim porukama moraju biti kratke i razumljive. Kao i prilikom slanja faksa ili klasične pošte može se kreirati memorandum. Brzina predstavlja jednu od najvećih prednosti korišćenja elektronske pošte. Međutim, treba voditi računa o greškama koje se mogu javiti prilikom slanja poruka, jer kada se jednom pritisne opcija Send, pismo je poslato i ne postoji mogućnost povratka i ispravke. Zato je možda bolje sačekati nekoliko minuta, pažljivo pročitati poruku a zatim je poslati. Ukoliko je poruka većeg obima, opcija attachment omogućava slanje propratnih dokumenata.

Pisana poslovna komunikacija se često poistovećuje sa poslovnom korespondencijom. Poslovna korespondencija ima dvojako značenje:• Obuhvata sva pisma, dopise,...između poslovnih partnera,• Označava sastavljanje i pisanje poslovnih pisama.

U pisano poslovno komuniciranje spadaju sve prepiske između poslovnih partnera, bez obzira da li se dobija odgovor ili ne.

Pisani poslovni iskaz je sadržajem i formom u funkciji izvršavanja poslovnog zadatka pa je neophodno da:- jezik bude jasan i jednostavan,- pravopisna tačnost i sintaksa budu na visini,- se vodi računa o eknomičnosti sadržaja.

Za dobar poslovni iskaz potrebno je:- Misli izražavati logičnim redom, sažeto i pravilno;- Pisati rečima koje najbolje izražavaju misao;- Proveriti značenje reči da bi se izbegla dvosmislenost;- Izbegavati opširna izlaganja;- Pisati u učtivom tonu, staloženo i bez emocija.

Osnovna pravila pisanog posl. komuniciranja:- Ekspeditivnost,- Čuvanje poslovne i službene tajne,- Tačnost i preciznost izražavanja,- Administrativno-tehnička obrada,- Urednost i estetski izgled.

EkspeditivnostPodrazumeva da se svaki poslovni iskaz prosledi i da se izvrši uvid u sadržaj i obezbedipovratna informacija u što kraćem roku. Ukoliko usled okolnosti nije moguće odmah odgovoriti potrebno je obratiti se partneru i nagovestiti da će puni odgovor na njegovo pismeno obraćanje uslediti u određenom vremenu.

Čuvanje poslovne i službene tajneOno što se smatra službenom tajnom propisuje se zakonom (primer, ko se prijavio na tender i uslovi koje je ponudio). Može se reći da svi podaci firme predstavljaju poslovnu tajnu, a posebno oni koji su označeni oznakama: poverljivo, strogo poverljivo, poslovna tajna i sl. (primer, koliko je firma spremna da plati za neku uslugu). Postoje i nterni akti o čuvanju tajne.

Tačnost i preciznost izražavanjaVažno pravilo pisane (i usmene) komunikacije. Jezik i stil poslovnog iskaza treba da učine sadržaj poruke preciznim, jasnim i stručnim.

Administrativno-tehnička obradaPodrazumeva: pripremu, prosleđivanje, čuvanje i odlaganje svih vrsta pisanog poslovnog komuniciranja. Posebna pažnja se posvećuje arhiviranju dokumenata. Da bi se u slučaju potrebe neki dokument mogao ponovo pronaći dokumenti se klasifikuju na određene načine. Neki dokmenti koji se šalju, kao i oni koji se primaju dobijaju određen decimalan broj i zavode se u knjigu. Dokumenti koji se ne zavode dobijaju znak. Znak se sastoji od inicijala onog ko je pisao pismo i onog ko je potpisao pismo (na primer, NK/ĐV). Brojevi i znakovi se navode u komunikaciji kada se odgovara na neki dokument (naš broj / vaš broj ili naš znak / vaš znak)

Urednost i estetski izgledPoslovno pismo je ogledalo onoga ko ga šalje. Preko poslovnog pisma može se steći utisak o poslovnom partneru bolje nego na osnovu drugih izvora.

Poslovno pismo je najčešći oblik pisanog poslovnog komuniciranja. Ono se sastavlja i šalje posebno svakom poslovnom partneru. Poslovno pismo je dokument o određenom poslu. Njegova sadržina zavisi od predmeta poslovanja. Osnovna karakteristika je da ono pretpostavlja odgovor.Poslovno pismo ima delove koji se mogupodeliti u: glavne i sporedne.Iz poslovnog pisma ne može biti izostavljen ni jedan glavni deo. Sporedni delovi se unose u pismo prema potrebi i dopunjuju glavnu poruku.

Glavni delovi poslovnog pisma su: Zaglavlje, Mesto i datum, Adresa primaoca (adresat), Pozivni znaci, Predmet (sažetak), Sadržaj

o Uvodni pozdravo Teksto Završni pozdrav,

Ime i prezime i potpis Prilozi

Sporedni delovi poslovnog pisma su: Oslovljavanje, Prilozi, Način otpreme, Raspored kopija (dostavljeno), Dodatak ili post-scriptum.

Neke preporuke za pisanje poslovnog pisma: Treba pisati kratkim i jasnim rečenicama. Ne sme se zanemariti interpunkcija (naročito zapete). Treba izbegavati pisanje više poruka u jednom pismu. Ton pisma mora biti primeran i učtiv čak i kada su u pitanju neprijatne vesti. Odgovor na neučtivo pismo treba da bude posebno pristojan i korektan. Pisanje poslovnog pisma ne treba shvatiti kao šablonski posao.

I najjednostavnije pismo mora pažljivo da se isplanira. (rastući, opadajući i hronološki red). Kod odgovora koristi se forma i redosled originala. Treba razmisliti o čemu je pismo, svrsi pisma i tipu primaoca. Zatim treba napisati pismo u celini, a zatim proveriti

podatke, imena, da nema slovnih grešaka, pravopis i interpunkciju. Pre slanja treba pročitati najmanje dva puta (ne na brzinu).

Kako napisati formalno (poslovno) pismo

Blok formaPisanje u blok formi prvenstveno podrazumeva da pasusi počinju u istoj ravni i da se između pasusa pravi red razmaka. I podaci primaoca i ostali delovi pisma takođe su poravnati sa osnovnim sadržajem pisma.

Zupčasta formaU zupčastoj formi pasusi se ne razdvajaju redom razmaka, nego se nastavljaju odmah jedan ispod drugog.

Pasusi se razlikuju po tome što se početak svakog od njih malo uvlači. Podaci se ovde mogu ispisati u sredini strane, poput naslova.

Vaš potpis, odnosno potpis pošiljaoca se stavlja u desnom delu strane.

Kombinovana formaPismo u ovoj formi se sastavlja isto kao u blok formi, osim što se podaci primaoca, kao i potpis pošiljaoca stavljaju u desni deo deo strane.

Slobodna formaGeneralno nije neophodno da se u dlaku pridržavate svih pravila forme pisama. Raspored nekih elemenata malo možete i da menjate, sve dok ne narušavate jasnost odvajanja pasusa, sadržajnost, preglednost i urednost pisma, odnosno dokle god su svi neophodni elementi na broju i dokle god je na prvi pogled uočljivo ko piše kome, koja je osnovna svrha pisma, kada je pisano i da li ga prati dodatna dokumentacija. Ovo su nazvali "slobodna forma".

Kako odabrati formu?

Ukoliko pismo šaljete u koverti koja ima prozorčić u desnom delu, obratite pažnju i da su naziv i adresa primaoca otkucani u desnom delu strane (kombinovana forma), kako bi se potpuno videli kroz prozorčić i kako biste omogućili poštaru da Vaše pismo dostavi na pravu adresu.

Ukoliko je prozorčić koverte na levoj strani, više će Vam odgovarati blok forma. Blok forma je i pogodnija za kraća pisma, obzirom na razmake koji se stavljaju, te se vizuelno dobija na dužini teksta.

Sa zupčastom formom štedite na prostoru, tako da više teksta može stati na jednu stranu. Zupčasta forma se naziva još i "evropska, svečana" forma, te se može koristiti pri obraćanju značajnim poslovnim partnerima, za pisanje molbi i slično, mada ovo više i nije striktno pravilo.

Blok forma je poznata i kao "američka", pa Vam ova određenja možda mogu pomoći da formu pisanja prilagodite geografskom poreklu primaoca.

Adresant - pošiljalac pismaPodaci pošiljaoca se uvek prvi naznačuju u pismu. Oni mogu biti već uneti u zaglavlju, kao memorandum kompanije, ili se mogu otkucati (naziv ili ime pošiljaoca, adresa i mesto, telefon, faks, e-mejl, web adresa ili drugi bitni podaci). Zaglavlje treba da sadrži podatke o pošiljaocu: naziv kompanije, delatnost, ulicu i broj, mesto, broj telefona i telefaksa, broj žiro-računa, zaštitni znak. Zaglavlje se piše u vrhu poslovnog pisma, najčešće na sredini, tako da je upadljivo,

Adresat - primalac pisma (osoba, organizacija, kompanija...)Ispod podataka o pošiljaocu se uvek naznačuju podaci adresata - naziv organizacije i eventualno ime osobe kojoj je pismo upućeno, adresa i mesto.

Mesto i datum pisanjaOvo obavezno naznačite u pismu. U principu se piše u gornjem desnom uglu strane, međutim, ako imate prostora u donjem levom uglu strane, možete i tamo naznačiti mesto i datum. Datum je važan, jer se od tog datuma utvrđuju nastale poslovne obaveze.

Pozivni znakovi. Oznake su u funkciji lakšeg razvrstavanja pošte. To mogu da budu iniciijali osobe ili odeljenja kompanije kojoj je pismo napisano.

Oslovljavanje primaocaAko pišete konkretnoj osobi, pismo započnite sa "Poštovani gospodine XY," ili "Poštovana gospođo-ice XY,". Ukoliko ne znate ime osobe kojoj pišete, stavite samo "Poštovani". Ukoliko već poznajete osobu kojo se obraćate i imate sa njom prisniji odnos, oslovljavanje može biti neformalnije, tipa "Dragi gospodine XY" ili "Draga Sanja" i slično.

PredmetPredstavlja kratak opis sadržaja poslovnog pisma. Pismo ne mora da započinje oslovljavanjem adresata, nego da sadrži samo naznaku predmeta pisma, u kratkom i jasnom opisu. Ispod predmeta se pravi jedan red razmaka i počinje prvi pasus pisma. Na primer: "Predmet : Ponuda"

Telo pisma i pozdravU prvom pasusu kratko i jasno iznesite razlog svog pisanja, a u ostatku pisma dajte relevante informacije o temi Vašeg pisma. Glavni deo pisma kojim se daje poslovna informacija ima uobičajenu formu

o Početak ili „otvaranje pisma”o Uvođenje u poruku (kratko i racionalno), pozivanje na ranije dopisivanje,

poslovnu vezu, telefonski razgovor, oglas i slično.o Poruka („srž”) pisma u kome se obrazlaže razlog obraćanja.

Završni deo pismao Zaokruživanje poruke s naglašenim optimizmom i željom za daljom

saradnjom.

o U poslednjem pasusu se obično iznose očekivanja za neku dalju akciju po pitanju teme Vašeg pisma.

o Pismo završite sa prigodnim pozdravima tipa: "Uz poštovanje", "Očekujući Vašu porudžbinu, mi Vas sa poštovanjem pozdravljamo", "Pozdravljam Vas u nadi da ćemo sarađivati na obostrano zadovoljstvo", "Očekujući Vaš odgovor, srdačno Vas pozdravljam" i slično.

Potpis pošiljaocaSastavni deo pisma koji pismu daje značaj službenog dokumenta. Poslovno pismo potpisuje ovlašćeno lice koje zastupa kompaniju (direktor ili vlasnik). Potpis se sastoji od naziva kompanije, ličnog potpisa i otkucanog imena i prezimena ovlašćenog lica s titulom. Ako poslovno pismo potpisuju dve osobe, onda se osoba višeg ranga potpisuje sa desne strane, a osoba nižega ranga sa leve straneNa kraju pisma se obavezno potpišite, a uz potpis otkucajte i puno ime i prezime, i ukoliko je potrebno i funkciju ili zvanje.

PriloziAko uz pismo šaljete i dodatne dokumente, obavezno to naznačite tako što ćete u donjem levom uglu strane napisati "Prilozi" i ispod toga ih nabrojati pod crticama (prilog br. 1, prilog br. 2 itd.).

Dužina pismaPoslovna pisma u principu ne treba da prelaze jednu stranu. Ukoliko imate potrebu da primaocu skrenete pažnju i na podatke kojih ima mnogo, ukratko ih spomenite u pismu, a detaljnije ih predstavite u prilogu koji dostavljate. Poslovna komunikacija treba da bude kratka i jasna, koliko god je to moguće, i da već u početku pisma bude vidljivo koja je svrha pisanja. Ukoliko Vaše pismo ipak ima više strana, a šaljete ga poštom, postarajte se da stranice budu zaheftane.

Raspored kopijaOriginal se šalje poslovnom partneru, a kopija se raspoređuje prema potrebi. U rasporedu kopija navodi se u koliko je primeraka poslovno pismo umnoeno i kome su kopije dostavljene:

Dostavljeno:ImenovanomRukovodstvuArhivi

FontKoristite standardne fontove, pogotovo ako pismo šaljete e-mejlom. Ako pošaljete pismo u nekom od nestandardnih fontova, rizikujete mogućnost da primalac neće moći da ga pročita pošto nema taj font. Arial i Times New Roman su možda najprimereniji za ovakva pisma, sa veličinom fonta koja nije veća od 12 tačaka.

Dodatak ili postskriptum

Sporedni deo pisma koji se piše ako je ispušteno nešto u sadržaju.Dodatak se piše tako što se s leve strane nakon 10. slovnog mesta stavi P.S. (post scriptum). Dodatak se uvek parafira jer se stavlja ispod potpisa i pečata.

Sposobnost da se jasno komunicira pisanim putem je veština koja je presudna kako za uspeh u toku akademskog obrazovanja, tako i za uspeh u profesiji. Pisanim poslovnim dokumentima jasno se izražava stav prema primaocu i prama predmetu kome je posvećen dokument (na primer: ponuda za poslovnu saradnju, ugovor, zvanično obaveštenje, molba, žalba i slično). Istraživanja su pokazala da je pisanje poslovnih dopisa jedna od najvažnijih veština na koju se gleda pri zapošljvanju i unapređenju zaposlenih. Velike kompanije pisanje smatraju toliko važnim da su spremne da ulaže značajna novčana sredstva kako bi putem obuke iz poboljšale veštine pisanja svojih zaposlenih.

Poslovno pismo je najčešći oblik pisane poslovne komunikacije. Ono predstavlja dokument o određenom poslu i njegova osnovna karakteristika je da pretpostavlja odgovor. Sadržaj poslovnog pisma je raznovrsan i zavisi od vrste poslovnog odnosa.

Poslovno pismo može da bude: Poslovni pozivi Rutinski zahtevi, upitnici i narudžbenice Rutinski odgovori Potvrde Prateći dopisi Informativna pisma Izveštaji Zahvalnice E-pošta

Poslovna pisma se pišu zbog: Kupovine ili prodaje proizvodnih usluga Zapošljavanjal, davanja otkaza, disciplinovanja ili nagrađivanja zaposlenih Raspravljanja ili pregovaranja oko uslova dogovora Odgovaranja na pitanja ili traženja informacija Žalbe ili odgovaranja na žalbu Potvrđivanja detalja usmene komunikacije

Iako je 21. vek doba elektronske komunikacije, klasično poslovno pismo nije u potpunosti izgubilo značaj. Poslovno pismo i e-mejl treba da se međusobno dopunjuju, jer su slabosti jednog najčešće prednosti drugog.

Prednosti klasično poslovnog pisma u odnosu na e-mail su: Lakše se čita, pokazuje bliskim saradnicima i nosi sa sobom (kući, na sastanak, čita

usput...). Lakše se dodaju beleške, podvlače detalji. Lakše se stavlja u klasičnu preglednu formu sa zaglavljem i ostalim tekstualnim

formatiranjem. U slučaju slanja poslovnog pisam preko e-mejla, koristi se hibridna

forma, što znači da se pravilno formatirano poslovno pismo stavlja u attachment, pa primalac može da ga po potrebi odštampa i čuva.

Lakše se čuva i kod pošiljaoca i kod primaoca, tako što se sva ulazna i izlazna poslovna korespondencija arhivira u okviru kompanije.

Glavni problem arhiviranja e-mejlova je to što su dostupni samo vlasniku (nije uobičajeno da se pristupa tuđem inboksu). Ozbiljne firme u prvim koracima komuniciranja često više koriste klasična poslovna pisma, jer overeno poslovno pismo može da posluži kao materijalni dokaz.

Prednosti elektronske pošte: efikasnija je, jer neuporedivo brže stiže i teže se gubi (poslovna pisma se najčešće

ne gube u pošti, već kada stignu u firmu primaoca) neposrednija je i lakše se uspostavljaju lični odnosi među korespondentima, mnogostruko su ažurnija, jer se brže odgovara, postoji mogućnost slanja manjih multimedijalnih sadžaja i linkova ka raznim internet

stranicama, lakše se distribuira među poslovno udaljenim saradnicima, naročito ako ih je više

(opcija forward) pogodnija je za kratke poruke i konsultacije.

E-mail Poslovna pravila nalažu da se na svaki primljeni e-mail odgovori u roku od 24 sata,

da se reči ili cele rečenice ne pišu velikim slovima i da se e-mail smatra referentnim dokumentom u slučaju (ne)sporazuma.

Svaki zaposleni, čiji delokrug poslova to zahteva, dobija svoju e-mail adresu, kao i pristup internetu.

Sve e-mail poruke i Internet aktivnosti su vlasništvo kompanije i kompanija ima pravo da pristupi, pregleda ii zahteva uvid u elektronsk poštu vezanu za posao.

Kako pravilno napisati e-mailVreme dopisivanja i očekivanja pisama je zadobilo potpuno drugi kontekst osavremenjavanjem tehnologije. Umesto poštara danas očekujemo malu, belu kovertu na dnu monitora. Iako je u velikoj meri komunikacija olakšana, moramo biti svesni da i elektronska pošta zahteva određena pravila ponašanja i pisanja. Jasno formulišite adresu primaoca. Bitan segment e-mail-a je „subject" tj. naslov mejla koji služi kako biste u par reči

formulisali temu o kojoj pišete u samom pismu. Naslov mejla je važan, jer veliki broj pisama koji se šalju u svojstvu reklame bivaju izbrisani. Zato jasno naznačite šta želite da kažete pismom koje šaljete. Naslov mejla treba da bude dobar i primamljiv jer će, na taj način odmah privući ljude da pročitaju mejl i dati im jasnu sliku o čemu se u mejlu govori. Ako je u pitanju, npr. bitan mejl koji biste hteli da pošaljete poslovnom partneru, naslov mejla na to treba da ukaže. Isto tako, ako je u pitanju mejl sa nekom šalom, naslov je taj koji to treba da nam otkrije, jer tako odmah možete uvideti da je to nešto što možete pročitati i u pauzi. Još jedan razlog zašto naslov mora da bude jasan je da bi ljudi kasnije u sandučetu sa primljenom poštom (inbox-u) ili sandučetom za poslatu poštu (outbox-u) lakše našli određeni mejl.

Pismo započnite pozdravom kao što je: Poštovani XY, Cenjeni XY. Ispod pozdrava bi trebalo da stoji uvod kojim biste svog "sagovornika" uveli u

osnovni sadržaj i cilj pisma tj. poruku. Poruka, kao što smo već i rekli, mora da bude veoma precizna, da se ne postavlja

pitanje "šta je pisac hteo da kaže ovim pismom". Zaključak kojim završavate pismo služi da jasno naglasite šta želite da postignete. Na samom dnu završenog pisma bi trebalo da stoji vaš potpis koji uključuje i vašu

poziciju u kompaniji za koju radite i vaš službeni kontakt.

Pravila kucanja u WorduAko ne poštujete pravila kucanja kao pravopisnu normu, čitaoci dokumenta mogu steći utisak o vašoj neprofesionalnosti. Budete li poštovali samo ovih deset pravila, vaši dokumenti pisani u word-u biće uredni:1. Znakovi interpunkcije (.,;:!?) kucaju se neposredno iza poslednjeg slova u reči, a iza njih se kuca jedan razmak;Pravilno: Šta to radiš? Brzo pokupi stvari.Nepravilno: Šta to radiš ? Brzo pokupi stvari.kao i : Šta to radiš ?Brzo pokupi stvari.2. Na kraju pasusa, iza znaka interpunkcije ne treba kucati razmak, nego samo znak za novi red (Enter). Pasus ne sme da počinje razmakom; Ovaj pasus ne počinje kako treba jer počinje sa nepotrebnim poljem razmaka.3. Između dve reči kuca se isključivo jedan razmak.4. Pre otvorenih navodnika i otvorene zagrade kuca se razmak, a neposredno iza kuca se tekst koji je pod navodnicima tj. u zagradi. Znak za zatvaranje navoda i zatvorena zagrada kucaju se neposredno iza poslednjeg slova u tekstu, a eventualni razmak ili znak interpunkcije koji se odnosi na celu rečenicu unosi se neposredno iza navodnika ili zagrade.Nepravilno: Odmah iza otvorene zagrade ( nalazi se razmak viška).5. Aritmetički znakovi (+ - x : =) uvek se kucaju kao samostalne reči, sa razmakom ispred i iza njih. Izuzetak je dvotačka kada se koristi u funkciji oznake razmere, kada se kuca bez razmaka (npr. R 1:100)Pravilno: 120 x 60 pikselaNepravilno: 120x60 piksela6. Procenat i promil (%, ‰), ako stoje uz broj, kucaju se bez razmaka (npr. 100%);7. Merne oznake se kucaju sa razmakom ispred i iza:Pravilno: ostalo je 5 km do...Nepravilno: ostalo je 5km do...8. Numerički zapis datuma se ispisuje u redosledu brojeva: dan, mesec i godina. Ispisuje se sa tačkama i bez razmaka (5.2.2008.). Načelno, vodeće nule u broju dana i meseca se ne kucaju, mada postoje pravila odstupanja u tehničkim dokumentima (05.02.2008.);9. Decimalni brojevi se kucaju sa zarezom kao znakom za razdvajanje celog i decimalnog dela, bez razmaka (1,234). Tačka se može koristiti kao znak za razdvajanje klasa, što se često koristi za pisanje novčanih iznosa (1.234,56);10. Latinično slovo đ nikad ne treba kucati kao dvoznak dj.

Kako pisati…Velika i mala slova (drugi deo)

Ustanove - Nazivi ustanova, preduzeća, organizacija, političkih tela i udruženja pišu se velikim slovom na početku prve reči: Gradski sekretarijat za saobraćaj, Srpska demokratska stranka. Nezvanični nazivi ustanova koji se sastoje od prideva imena mesta u kom se nalazi i vrste ustanove takođe se mogu pisati velikim početnim slovom prve reči: Beogradski univerzitet, Berlinska opera. Kada se umesto zvaničnog i punog naziva neke ustanove koristi samo jedna imenica koja je sastavni deo naziva iste, ta imenica se piše velikim slovom, jer se odnosi na jednu jedinu, određenu ustanovu (Matica i njen Pravopis...). Ako se govori uopšteno o više ustanova istog tipa, onda se piše malim slovom. Takođe će se pisati malim slovom ako je ta imenica određena nekom zamenicom ili pridevom: naše udruženje, ovaj savet, gorepomenuta akademija. Ako naziv ustanove čini deo neke veće i složenije organizacije, oba naziva će se pisati velikim slovom prve reči (Izvršni odbor Udruženja novinara Srbije). Transkribovani nazivi ustanova će se pisati samo velikim početnim slovom prve reči: Stejt department, Forin. U slučaju da nismo sigurni da li je druga reč vlastito ime ili nije, uvek je bolje pisati je velikim slovom.

Narodi, etnici, rase, države, gradovi, sela i dr. naseljena mesta - Imena naroda, etnika (imena stanovnika) država, zemalja, pokrajina, gradova i dr. naseljenih mesta pišu se velikim slovom: Srbi, Bosanci, Nemci, Valjevci, Istrani, Tršićani, Španija, Engleska, Sarajevo, Madrid. Naziv rase se piše malim slovom: crnci, belci, crvenokožci. Ako rasna pripadnost označava ujedno i etničku pripadnost, onda se piše velikim slovom: američki Crnci. Ukoliko je etnik postao zajednička imenica, onda se piše malim slovom: francuz (alatka), turopoljac (vrsta svinja), švaba (insekt).

Višečlana imena država - Službena i pravna imena današnjih i ranijih država pišu se velikim slovom svake reči: Sjedinjene Američke Države, Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika, Savezna Republika Jugoslavija.

Nazivi administrativnih jedinica - Nazivi administrativnih jedinica se pišu malim slovom: valjevski okrug, primorsko-krajiška oblast. Ako se ti isti nazivi koriste kao imena administrativnih ustanova, onda se prva reč piše velikim slovom: Kolubarski okrug se sastoji od više opština. Ali: U kolubarskom okrugu dobro uspeva paradjz. Višesložna imena naseljenih mesta, zemalja, država i kontinenata. Ako se ime sela, grada, zemlje, države ili kontinenta sastoji iz više reči, svaka reč se piše velikim slovom, osim veznika i predloga: Novi Sad, Banja Luka, Autonomna Pokrajina Vojvodina, Savezna Republika Srbija, Severna Amerika, Južna Amerika, Bosna i Hercegovina.

Geografska imena - Imena geografskih pojmova pišu se velikim početnim slovom prve reči, ukoliko je druga reč zajednička imenica. Ukoliko se radi o vlastitom imenu, i druga reč se piše velkim slovom: Jadransko more, Balkansko poluostrvo, Velika Morava, Beli Drim. Transkribovana geografska imena pišu se velikim slovom obeju reči: Sijera Nevada, Rio Grande. Prevedena strana geografska imena pišu se velikim početnim slovom samo prve reči: Ognjena zemlja, Žuta reka, Aralsko jezero.

Titule, kad se nađu ispred vlastitih imena, obično se pišu malim slovom: car Dušan, knez Lazar, predsednik Buš, premijer Bler, don Pepe, hadži Toma, ban Kulin, Kulin ban, osim kada čine deo imena: Don Kihot, Hadži Ruvim, Don Huan.

Pridevi - Prisvojni pridevi na -ov, -ev i -in izvedeni od vlastitih imena, prezimena i nadimaka pišu se velikim slovom. Međutim, pridevi na -ski i -čki se pišu malim slovom. Pridevi izvedeni od imena praznika pišu se malim slovom: božićni, svetosavski, ćurđevdanski, prvomajski, itd.

Školski predmeti - Imena školskih predmeta se pišu malim slovom, osim ako se ne navodi zvaničan naziv predmeta: Juče sam polagao istoriju jezika; Ima keca iz biologije i hemije; Engleski mu je oduvek dobro išao, itd. Ali: U petak sam prijavio ispit iz predmeta Opšta lingvistika.

Strane sveta se pišu velikim početnim slovom ukoliko se koriste da označe narode koji tamo žive: Američki građanski rat je bio rat između Severa i Juga. Ukoliko reči sever, jug, istok, zapad predstavljaju čisto geografske pojmove, onda se pišu malim slovom. Sintagme Bliski/Srednji/Daleki istok i Divlji zapad pišu se velikim početnim slovom samo u prvoj reči.

Prva reč u rečeniciPrva reč u rečenici se piše velikim slovom, takođe se prvim slovom pišu prve reči stihova Veliko početno slovo se piše i iza dve tačke, kao deo upravnog govora Ako je upravni govor prekinut, nastavak se piše malim slovomPri pisanju pisama, nakon uvodnog pozdrava, obično se stavlja ili zarez ili uzvičnik. U oba slučaja, ako se pismo nastavlja u sledećem redu, rečenica počinje velikim slovom prve reči. Ukoliko, pak, nastavak sledi u istom redu, onda, ako uvodnom pozdravu sledi zarez, nastavak se piše malim slovom prve reči. Ako se pak, radi o uzvičniku, onda se piše veliko slovo. Reči koje izražavaju poštovanje - Velikim početnim slovom pišu se zamenice Vi i Vaš iz poštovanja prema osobi kojoj se piše, ali nije pogrešno ni vi, vaš, ili Ti, Tvoj. U izrazima Vaša svetosti, Vaša ekselencijo Vaš ide velikim slovom, a titula malim.

Kako pisati…Velika i mala slova (prvi deo)Sve većom upotrebom tastature (kako kompjuterske tako i one na mobilnim telefonima) pisanje postaje zanemareno. Kucanje umesto pisanja nas je dovelo do toga da slova poput čćšđž sve manje koristimo, a reči iz drugih jezika sve više naviru u naš. Čak i usled svih ovih promena, koje jesu sastavni deo života i kojima se treba prilagoditi, očuvanje jezika i pravopisa je postalo sve veći imperative. Velike dileme se javljaju pri upotrebi malih i velikih slova.

Lična imena i prezimena se pišu velikim slovom (Stefan, Dora, Pavlišin, Janković, Ivanov). Ako vlastito ime ima opšte značenje, onda se piše malim slovom, na primer, Njutn (vlastito ime), ali njutn (merna jedinica). U stranim imenima, član, predlog ili veznik se piše malim slovom, osim kada se nalazi na početku imena (Da Vinčijev kod, Leonardo da Vinči).

Atributi i nadimci, se pišu velikim slovom ukoliko su deo imena ili se koriste kao ime: Karlo Veliki, Ričard Lavljeg Srca, Jovan Jovanović Zmaj, Petar Prvi, Hajduk Veljko, Hadži Ruvim, Aleksandar Dima Sin, Plinije Mlađi. Atribut koji nije deo imena, već je njegova svrha u rečenici opisivanje i bliže određivanje imenice uz koju stoji, piše se malim slovom: Marković otac, Crnković mlađi.

Imena životinja, građevina i stvari se pišu takođe velikim slovom: Brundo (medved), Hektor(pas), Jablan (bik), Labud (brod), Savski most, Vakufski neboder, Omladinska pruga itd. Ako ovi nazivinisu vlastita imena, onda se pišu malim slovom: dunavski most (bilo koji most na reci Dunav). Isto sedešava i sa nazivima životinja koja se daju po nekoj fizičkoj osobini iste, a nisu vlastita imenaživotinja: vranac, sivonja, šarulja, blekna, itd.

Imena nebeskih tela i sazvežđa pišu se velikim početnim slovom prve reči: Mesec, Zemlja, Mlečniput, Veliki medved, Halejeva kometa, itd. Ukoliko se imenice zemlja, sunce i mesec koriste kaozajedničke imenice, pišu se malim slovom: Ceo dan smo šetali po suncu.

Naslovi knjiga,časopisa, novina, članaka itd. pišu se velikim početnim slovom prve reči i deonaslova koji označava vlastito ime: Gorski vijenac, Na Drini ćuprija, Društvo u Zolinoj Nani, Naš jezik imi, itd.

Imena praznika pišu se velikim početnim slovom prve reči: Bajram, Uskrs, Nova godina, Prvi maj,itd. Ako je drugi deo višesložnog imena praznika i sam vlastito ime, onda se piše velikim slovom: DanRepublike (odnosi se na SFRJ), Sveti Sava (praznik).

Božanstva i sveci - Imena božanstava pišu se velikim slovom: Zeus, Hera, Svevišnji, Jehova,Gospod. Kada ime božanstva predstavlja višečlani naziv, onda se piše samo prvo slovo veliko (Svetatrojica, Duh sveti), osim u slučajima kada se radi o vlastitom imenu (sveta devica Marija, prepodobnimučenik Teodosije, itd.). Kod pluralnih imena božanstava u grčkoj mitologiji, imena se pišu velikimslovom iako su zajedničke imenice, jer obično predstavljaju određen i konačan broj ličnosti (Gorgone,Ernije, Eumenide, Mojre), pa se stoga smatraju ličnim imenima. Ima imenica ovog tipa koje se takođe

koriste i u prenesenom značenju i tada se pišu malim slovom. Imenice bog, boginja, božica, kad seupotrebe kao zajedničke imenice, pišu se malim slovom: bog Zevs, boginja Atina. Imenice Bog i Alahse pišu velikim slovom kada se njima personifikuje božanstvo ili se označava ime nekog lica: RečeBogu Mihail arhangel... Kada se koriste u opštem značenju, uvek se pišu malim slovom: bog, alah.Imenica sveti kao i skraćenica iste (sv.) se piše malim slovom ako se odnosi na samog sveca kaočoveka. Ako se odnosi na praznik, crkvu ili geografsko ime, onda se piše velikim slovom.Crkve, verske organizacije i hramovi - Imena crkava i verskih organizacija, ako se radi ozvaničnim nazivima, pišu se velikim početnim slovom prve reči: Srpska pravoslavna crkva, Katoličkacrkva. Nezvanični nazivi verskih organizacija se pak, pišu malim slovom: protestantska crkva. Nazivihramova i crkava pišu se malim slovom: crkva svetog Marka, katedrala u Milanu. Međutim, ako seradi o samom imenu crkava i hramova, onda se piše velikim početnim slovom: Sveti Naum, Đurđevistupovi.

Sportski, društveni i kulturni događaji - Nazivi skupova, kongresa, sajmova, izložbi, sportskih i kulturnih događaja takođe se pišu velikim početnim slovom prve reči: Sajam mode, Festival malih i eksperimentalnih scena Jugoslavije, Olimpijske igre, Oktobarski salon, itd.

Imenice koje dolaze iza rednog broja pišu se malim slovom, jer redni broj zamenjuje prvu reč: 1. bataljon/Prvi bataljon, 7. kongres Udruženja ortodonta Srbije (Sedmi kongres Udruženja ortodonata Srbije).

Istorijski događaji - Imena ratova, primirja, sporazuma, ustanaka, revolucija pišu se velikim početnim slovom prve reči: Oktobarska revolucija, Stogodišnji rat, Španski građanski rat, Seljačka buna, Ilindenski ustanak, Pariska komuna, Sporazum u Rambujeu, Minhenski sporazum, Novosadski dogovor, itd. Ukoliko naziv istorijskog događaja ima opisni karakter, onda se piše malim slovom: ustanak 13. jula. Nazivi ratova i drugih istorijskih događaja koji imaju simboličko ime i koji se sastoje od prideva i imenice, uvek se pišu velikim početnim slovom prve reči: Kosovski boj, Cerska bitka,Sremski front, Sarajevski atentat, Nirnberško suđenje.

Trgovi, gradska naselja i ostali javni prostori - Imena ulica, trgova, gradskih naselja, parkova, građevina, spomenika, pišu se uvek velikim početnim slovom prve reči: Bosanska ulica, Savski venac, Studentski park, Ulica socijalističke revolucije.

Ulica - Kada se reč ulica u množini ili u jednini množinskog značenja nađe ispred posebnih imena treba je pisati malim slovom, a velikim slovom početak posebnog imena: Bez struje su ostale ulice Čika Ljubina, Vasina i Studentski trg. Kada je reč ulica već upisana, normalno je velikim slovom upisati kraće ime ulice, npr.: Knez Mihailova, Kneza Miloša, Internacionalnih brigada. Budući da reč ulica u ovim primerima nije neodvojivi deo imena, nije jezički pogrešno ako se ona shvati kao najavna opšta reč i piše malim slovom, a velikim slovom početak karakterističkog imena: ulica Bosanska (bolje Bosanska ulica). Reč ulica treba pisati malim slovom i kad se (kao termin) nađe ispred imeničkog ili pridevsko-imeničkog naziva: ulica Velike spomenica, ulica Mirijevski venac, ulica Ilica, itd. Nazivi u kojima nema reči ulica ispisuju se uvek kao puni nazivi, velikim početnim slovom. Puni naziv, velikim početnim slovom, treba ispisivati i kad je reč ulica neodvojivi deo imena: Ulica brodarica, Ulica breza i sl.

Kako pisati… Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči i skraćeniceSastavljeno i rastavljeno pisanje reči predstavlja polje velikih nedoumica kada su pravila u pitanju. Sastavljeno se pišu:a) Složenice koje imaju samo jedan akcenat i u kojima se prvi deo ne menja, na primer: Beograd (Beograda, Beogradu), goloruk, parobrod, pismonoša, bezdušan, jugozapadni, prepoloviti, izvući;b) Nazivi stanovnika naselja i ako se imena tih naselja sastoje od dve akcentovane reči i pišu se odvojeno; na primer: Novosađanin (prema Novi Sad), Belocrkvanka (prema Bela Crkva), Bjelopoljac (prema Bjelo Polje);v) Prisvojni prodevi izvedeni od naziva mesta i ako se naziv mesta sastoji od dve akcentovane reči, npr. gornjomilanovački (prema Gornji Milanovac), južnoamerički (prema Južna Amerika), krivopalanački (prema Kriva Palanka)g) Rečca ne uz imenice, prideve i priloge s kojima srasta u složenice:- neznanje, nečovek, nezahvalnost, neznalica, nebriga, neprijatelj;- nepoznat, neprirodan, nezreo, nepismen, nevelik, nevidljiv;- nerado, nevoljno, nezdravo, nespretno, nezainteresovano, nekorektno, neorganizovano;d) Imenice prepodne i popodne kad označavaju u celini vreme dana pre 12 sati ili posle 12 sati,na primer: Celo popodne/prepodne smo te čekali. Ali, kad se ovim izrazom označava neki trenutak pre ili posle 12 časova, piše se rastavljeno, npr.: Doći ću sutra pre podne, odmah posle doručka.;đ) Rečca naj - u superlativu opisnih prideva, na primer: najlepši, najlakši, najbolji, najjači,najjednostavniji.e) Složeni prilozi kao: malopre, pokadšto, gdekad, gdegde, najednom, napamet, otprilike, sneruke i predlozi: povrh, namesto, ukraj, uoči, podno; S crticom između prvog i drugog dela pišu se polusloženice, ako svaki od sastavnih delova čuva svoj akcenat i ako se prvi deo ne menja po padežima. Tako se pišu:a) Višečlani nazivi mesta mogu se pisati s crticom, s tim što se prednost daje odvojenom pisanju, na primer može: Herceg-Novi (iz Herceg-Novog, u Herceg-Novom), Ivanić-Grad; ali bolje je Herceg Novi, Ivanić Grad.b) Dve imenice od kojih jedna određuje drugu , a zajedno označavaju jedan pojam, na primer:baš-čaršija (i baščaršija), radio-aparat, rak-rana, general-major, general-potpukovnik;

Rastavljeno se pišu:a) Rečca ne u odričnim oblicima glagola, na primer: ne znam, ne veruju, ne dolazimo, ne pitaj, nemože; izuzetak su odrični glagoli neću, nemam, nemoj, nisam;b) Rečca li uz glagole u upitnim rečenicama, npr. Hoćeš li doći? Veruješ li mi? Znaš li to? i u upitnimrečenicama sa da, na primer: Da li bi mi pomogla? Da li imaš novca?v) Odrične zamenice niko, ništa, nikoji, ničiji, nikakav kad se upotrebljavaju s predlogom, naprimer: ni za koga, ni sa kim, ni u čijem, ni pred kakvim, ni za kojim;

SkraćeniceU srpskom jeziku postoje dve vrste skraćenica:I Skraćenice koje nastaju skraćivanjem reči u čitanju se izgovaraju potpuno, kao da nisuskraćene. I one se međusobno razlikuju, a najčešće se upotrebljavaju sledeće:a) skraćenice kod kojih se skraćivanje označava tačkom:br. (broj) tzv. (takozvani)ž.r. (ženskirod)i sl. (islično)tj. (to jest) v.d. (vršilacdužnosti)str. (strana) o.g. (ovegodine)uč. (učenik)b) skraćenice za mere, veličine, novčane jedinice koje se pišu bez tačke:km (kilometar) m (metar) cm(centimetar)hl (hektolitar) l (litar)t (tona) kg (kilograd) g (gram) mg (miligram) dcl (decilitar)JPY (japanskijen)USD (američkidolar)EUR (evro) GBP (britanskafunta)SIT (slovenačkitolar)*Pošto su to međunarodne skraćenice pišu se latinicom.c) Bez tačke se pišu i sledeće skraćenice: dr (doktor), gđa (gospođa), gđica (gospođica).II Skraćenice koje su nastale od prvog slova ili sloga svake reči u višesložnim izrazima(složene skraćenice) čitaju se različito:a) neke se čitaju potpuno kao da su svi delivi reči napisani, a pišu se bez tačke, npr.:VPŠ - Viša poslovna školaUN - Ujedinjene nacije

PTT - Pošta, telefon, telegrafb) neke postaju reči pa se čitaju kao skraćenice i menjaju po padežima, npr.:Bila sam u SAD-u. Iz SAD-a sam donela kompakt diskove sa operskom muzikom.c) skraćenice preuzete iz stranih jezika pišu se kako se izgovaraju i menjaju se po padežima, npr.:Uneskova pomoć zemljama u razvoju je dragocena. Pomoć u hrani i lekovima je stigla od Unicefa.