Serbian

SERBIAN

Brisel, 6.11.2007 SEC(2007) 1433

RADNI DOKUMENT OSOBLJA KOMISIJE

KOSOVO u skladu sa UNSCR 1244 2007

Izveštaj o napretku

SRPSKI

{COM(2007)663}

2

SADRŽAJ

1. Uvod............................................................................................................................. 4

1.1. Predgovor.................................................................................................................... 4

1.2. Kontekst ...................................................................................................................... 4

1.3. Odnosi između EU i Kosova u skladu sa UNSCR 1244.......................................... 5

2. Politički kriteriji ......................................................................................................... 6

2.1. Demokratija i vladavina zakona............................................................................... 7

2.2. Ljudska prava i zaštita manjina ............................................................................. 13

2.3. Regionalna pitanja i međunarodne obaveze.......................................................... 21

3. Ekonomski kriteriji.................................................................................................. 22

3.1. Postojanje funkcionalne tržišne ekonomije .......................................................... 22

3.2. Kapaciteti za rešavanje konkurentskog pritiska i snaga tržišta unutar Unije... 25

4. Evropski standardi................................................................................................... 27

4.1. Unutrašnje tržište..................................................................................................... 27

4.1.1. Slobodno kretanja roba ........................................................................................... 27

4.1.2. Kretanje osoba, usluga i osnivačkih prava ............................................................ 28

4.1.3. Slobodno kretanje kapitala ..................................................................................... 28

4.1.4. Carine i oporezivanje............................................................................................... 29

4.1.5. Konkurencija ............................................................................................................ 30

4.1.6. Javna nabavka.......................................................................................................... 30

4.1.7. Zakon o intelektualnoj svojini ................................................................................ 31

4.1.8. Zapošljavanje i socijalna politika ........................................................................... 31

4.1.9. Obrazovanje i istraživanje ...................................................................................... 32

4.1.10. WTO pitanja............................................................................................................. 33

4.2. Sektoralne politike ................................................................................................... 33

4.2.1. Industrija i MSP....................................................................................................... 33

4.2.2. Poljoprivreda i ribolov............................................................................................. 34

4.2.3. Okolina...................................................................................................................... 35

4.2.4. Politike transporta ................................................................................................... 36

4.2.5. Energetika................................................................................................................. 37

4.2.6. Informaciono društvo i mediji ................................................................................ 38

3

4.2.7. Finansijska kontrola ................................................................................................ 40

4.2.8. Statistike.................................................................................................................. 400

4.3. Pravosuđe, sloboda i bezbednost .......................................................................... 411

4.3.1. Vize, granice, azil i migracije ................................................................................ 411

4.3.2. Pranje novaca ......................................................................................................... 422

4.3.3. Droga ......................................................................................................................... 42

4.3.4. Policija....................................................................................................................... 43

4.3.5. Borba protiv organizovanog kriminala i terorizma............................................ 433

4.3.6. Zaštita ličnih podataka .......................................................................................... 444

STATISTIČKI DODATAK ................................................................................................ 455

4

RADNI DOKUMENAT OSOBLJA KOMISIJE

KOSOVO u skladu sa UNSCR 1244

Izveštaj o napretku za 2007. godinu

1. UVOD

1.1. Predgovor

Od marta 2003., Komisija je redovito izveštavala Savet i Parlament o napretku zemalja zapadnog Balkana.

Ovaj izveštaj uvelikoj meri sledi istu strukturu kao i prijašnjih godina. Izveštaj:

– Ukratko opisuje odnose između Kosova (u skladu sa UNSCR 1244) i Unije;

– Analizuje političku situaciju na Kosovu kada su u pitanju demokratija, vladavina zakona, ljudskih prava, zaštita manjina i regionalna pitanja;

– Analizuje ekonomsku situaciju na Kosovu;

– Ostvaruje uvid u kapacitete Kosova za primenu evropskih standarda, odnosno, postepeno približava njegove zakone i politike acquisu, u skladu s prioritetima Evropskog parlamenta.

Period koji pokriva ovaj izveštaj započinje u oktobru 2006. i traje do početka oktobra 2007. Napredak je meren na osnovu donosenih odluka, usvojenih zakona i primenjenih mera. U pravilu, zakoni ili mere koji su u pripremi ili čekaju odobrenje Skupštine, nisu uzeti u obzir. Ovaj pristup obezbeđuje jednak tretman za sve izveštaje i omogućava objektivnu procenu.

Izveštaj se bazira na informacijama sakupljenim i analizovanim od strane Komisije. Nadalje, korišćeni su mnogi izvori, uključujući i podatke vlasti Kosova, država članica, izveštaje1 Evropskog parlamenta i informacije iz raznih međunarodnih i nevladinih organizacija.

Komisija donosi detaljne zaključke o Kosovu u svojoj posebnoj komunikaciji o proširenju2, na osnovu tehničke analize sadržane u ovom izveštaju.

1.2. Kontekst

Institucionalno uređenje Kosova određeno je Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UNSCR), koja uspostavlja Privremenu administrativnu misiju Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK). Najvišu zakonodavnu i izvršnu vlast ima Posebni predstavnik

1 Izveštavač za Kosovo je gdin. Joost Lagendijk. 2 Strategija proširenja i glavni izazovi 2007.-2008.

5

Generalnog sekretara (SRSG). Pod UNSCR 1244, učešće Kosova u regionu i pregovorima u međunarodnim sporazumima ulazi u nadležnosti UNMIK-a.

Ustavni okvir za privremenu samoupravu Kosova deli odgovornosta za razvoj samouprave na Kosovu između UNMIK-a i Privremenih institucija samoupravljanja (PISU), zbog nerešenog konačnog statusa. Prenos nadležnosti od UNMIK-a na PISU bio je opsežan. Procena Komisije u ovom izveštaju odnosi se na sve vlasti Kosova bez obzira na njihove nadležnosti.

Pravni sistem na Kosovu je regulisan mešavinom zakona koje usvaja PISU i odredabama UNMIK-a i administrativnim odredbama, te jugoslavenskim zakonima koji su postojali pre 22. marta 1989. godine

U novembru 2005. je bivši finski predsednik Martti Ahtisaari imenovan za posebnog izaslanika Generalnog sekretara UN-a, kako bi pripremio predlog za budući status Kosova. Nakon brojnih konsultacija o statusu i završnog sastanka na visokom nivou između Beograda i Prištine u Beču 10. marta 2007. godine, gdin. Ahtisaari je 15. marta 2007. izneo Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova Generalnom sekretaru UN-a. Na 26. mart Generalni sekretar je prosledio Predlog Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija u potpunosti podržavajući preporuke gdina Ahtisaarija o nadgledanoj nezavisnosti. Predlog gdina Ahtisaarija uključivao je pravo na samoupravljanje, nadležnost za zaključivanje međunarodnih sporazuma i za traženje članstva u međunarodnih organizacijama, kao i stvaranje posebnih nacionalnih simbola koji odražavaju multietnički karakter Kosova. Kreiran je širok spektar mera za zaštitu manjinskih zajednica, posebno kosovskih Srba. U skladu sa predlogom o decentralizaciji, opštinama u kojima su kosovski Srbi većina ponuđena je znatna autonomija za rukovođenje njihovim aktivnostima, kao i privilegovane veze s Beogradom, te mogućnost finansijske podrške Beograda.

Beograd i Priština zadržali su različite statove o tome da li Kosovo treba da bude nezavisno ili autonomni deo Srbije. Kosovski pregovarački tim takozvani ''Tim jedinstva'', u kojem se nalaze članovi sadašnje koalicijske vlade i opozicije, izrazio je svoje zadovoljstvo ovim rešenjima; Skupština Kosova potvrdila ga je na glasanju 14. marta 2007. Srbija je odbacila ovaj predlog.

Još uvek nije postignut sporazum u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Prvog avgusta 2007. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija je predstavio novu inicijativu za rešenje budućeg statusa Kosova kroz nastavak pregovora, pod predsedavanjem trojke koja je uključivala EU, SAD i Rusiju. Došlo je do serije odvojenih sastanaka i direktnih razgovora u ovom okviru, uz direktne razgovore između Prištine i Beograda u Njujorku, počevši od 28. septembra 2007. Trojka treba podneti izveštaj Generalnom sekretaru UN-a 10. decembra.

1.3. Odnosi između EU i Kosova u skladu sa UNSCR 1244

Kosovo, u skladu sa UNSCR 1244, učestvuje u Procesu stabilizacije i pridruživanja. Sastanci o Mehanizmima za praćenje Procesa stabilizacije i pridruživanja (MPPSP) održani su u Prištini u novembru 2006. i martu 2007. U martu 2007. uspostavljena je nova struktura MPPSP-a u oblasti dobrog upravljanja, ekonomije, unutrašnjeg tržišta, inovacija i infrastrukture. Nove strukture pružaju mehanizme za detaljniju analizu usklađenosti zakona, praksi i politika na Kosovu s evropskim standardima.

EU pruža smernice vlastima za reformske prioritete kroz Evropsko partnerstvo. Napredak u tim prioritetnim reformama potican je i nadziran preko MPPSP. PISU su odobrile Akcioni plan Evropskog partnerstva u avgustu 2006. Agencija za evropske integracije (AEI) sve je

6

više u mogućnosti ispuniti svoju ulogu kao koordinaciono telo za pitanja integracije u EU. AEI svaka tri meseca izveštava Evropsku komisiju o primeni Akcionog plana za Evropsko partnerstvo (APEP). O APEP-u se redovno razgovara na sastancima Vlade i njegova provedba se pažljivo nadgleda. Predstavnici Agencije za evropske integracije redovito izveštavaju stalne sekretare o svojim aktivnostima i razgovaraju o zajedničkim akcijama za primenu APEP-a. Sedamnaest radnih grupa koje se odnose na APEP sada su u potpunosti operativne i redovno se sastaju.

Strukture evropskih integracija unutar PISU-a u velikoj su meri ojačane i proširene od decembra 2006. Imenovan je izvršni šef novouspostavljene Agencije za evropske integracije i zaposleno je dodatno osoblje. Uspostavljeni su kontakti za evropske integracije u svim resornim ministarstvima.

Međutim, administrativni kapaciteti AEI-a još uvek nisu dobro razvijeni. Fluktuacija osoblja je i dalje veliki problem. AEI se u velikoj meri nastavlja oslanjati na tehničku pomoć od raznih donatora, što smanjuje njenu održivost. Posebno se to odnosi na mehanizme za obezbeđivanje provere pravne usklađenosti za sve nove zakone, koji su samo delomično operativni.

2007. je prva godina novog programa finansijske pomoći, Instrumenta za predpristupnu pomoć (IPA). U junu 2007. odobren je Višegodišnji indikativni dokumenat planiranja (MIDP), koji postavlja prioritete programa za period 2007.-2009. za Kosovo. Za 2007. predpristupna finansijska pomoć EU za Kosovo iznosi € 68,3 miliona. Ključni prioriteti za finansiranje u 2007. godini uključuju jačanje administrativnih kapaciteta na svim nivoima, poboljšavanje vladavine zakona, ljudskih prava i dobrog upravljanja, poboljšanje socio-ekonomskih uslova za sve zajednice i razvoj regionalne saradnje. Priprema IPA programa okončana je u bliskoj saradnji s grupama Saveta za planiranje (EUPT i ICO) kako bi se obezbedila komplementarnost sa aktivnostima buduće misije ESDP na Kosovu i međunarodne civilne kancelarije.

Neprestana pomoć EK kroz instrument CARDS iznosi nekih €170 miliona i uključuje preko 80 projekata. Sadašnji programi, između ostalog, pružaju pomoć organizacijama civilnog društva. Sa brojnim organizacijama civilnog društva sklopljeni su ugovori za dobijanje grantova EK nakon provođenja konkursne procedure.

Program pomoći CARDS provodi Evropska agencija za rekonstrukciju i u toku su pripreme za prenos ove nadležnosti na na Kancelariju EK u Prištini. IPA-u će provoditi Kancelarija EK. Decentralizacija upravljanja je srednjoročni cilj za Kosovo.

Savet je izdao odluku za pružanje € 50 miliona vanredne finansijske pomoći Zajednice u formi makrofinansijske pomoći budžetu Kosova. Ova će sredstva biti dostupna ako se ispune uslovi navedeni u Memorandumu o razumevanju.

U februaru 2007. PISU su uspostavile Upravni odbor za koordinaciju donatora, određujući strateške politike za koordinaciju donatora. Odbor se sastao jednom na ministarskom nivou i uspostavio Centar za koordinaciju donatora pri Kabinetu Premijera. Njegov je zadatak obezbeđivanje koordinacije između ministarstava i vršenje uloge sekretarijata odbora. Agencija za evropske integracije odgovorna je za koordinaciju EU predpristupne pomoći na Kosovu.

7

2. POLITIČKI KRITERIJI

Ovo poglavlje je posvećeno napretku Kosova po pitanju ispunjenja političkih kriterija iz Kopenhagena, koji podrazumevaju stabilnost institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu zakona, ljudska prava i poštovanje i zaštitu manjina. Takođe nadgleda regionalnu saradnju, dobrosusedske odnose sa zemljama koje obuhvata proširenje i državama članiama, te poštivanje međunarodnih obaveza, kao što je saradnja s Međunarodnim kaznenim sudom UN-a za bivšu Jugoslaviju.

2.1. Demokratija i vladavina zakona

Ustav

Ustavni okvir za privremene institucije samoupravljanja Kosova deli odgovornosti za razvoj samoupravljanja na Kosovu između UNMIK-a i PISU-a. Poslednjih godina PISU neprestano preuzimaju nadležnosti od UNMIK-a, iako su neka područja ostala pod isključivom nadležnošću UNMIK-a. SRSG još uvek snosi najvišu zakonsku i izvršnu odgovornost na Kosovu. Zbog velike prisutnosti NATO snaga i postojanja paralelnih struktura kosovskih Srba, PISU nema potpunu kontrolu nad teritorijem. Nepostojanje konačnog rešenja statusa Kosova znači da određeni evropski standardi još uvek ne mogu biti ispunjeni.

Ustavna radna grupa, koja uključuje predstavnike opozicije, etničkih manjina i civilnog društva, uspostavljena je u februaru 2007. kako bi pripremila nacrt budućeg ustava Kosova. Zajednica kosovskih Srba nije imenovala svoje predstavnike u ovu grupu. U junu 2007. uspostavljena je posebna radna grupa za buduće simbole Kosova. Paralelno s tim, Tim jedinstva objavio je javni konkurs za izradu novih simbola koji predstavljaju multietnički karakter Kosova. Organizovane su javne debate na celom Kosovu kako bi se razgovaralo o manjinskim pravima u budućem ustavu.

Skupština

Skupština je ojačala svoju administraciju i poboljšala svoje metode rada, posebno u komisijama. Većina komisija je imenovala izvestioce, a neke komisije su osnovale potkomisije, kako bi racionalizovale svoj posao. U junu 2007. uspostavljena je jedinica za standardizaciju jezika. Odbor za ljudska prava i interese zajednica nastavlja s revidiranjem svih nacrta zakona za zaštitu prava različitih zajednica.

U proleće 2007. Skupština je po prvi put odobrila godišnji program rada. Procedura za budžet postala je transparentnija i povećao se broj javnih rasprava, što je ojačalo ulogu Skupštine. Kancelarija Skupštine za odnose sa javnošću uspostavljena je u junu 2007.

Neki od članova srpske zajednice osnovali su novu političku partiju sa sedištem u Prištini.

Međutim, deset kosovskih Srba, koji su članovi Skupštine Kosova, odbili su sudelovati u plenarnoj sednici. Skupštini nedostaje kvalifikovanog osoblja, posebno za pravna i pitanja informacionih tehnologija. Zbog toga Skupština i dalje ostaje ovisna o međunarodnim stručnjacima. Ovo se posebno odnosi na zakonodavni proces i na nadzor primene zakona. Komisija za međunarodne odnose i evroatlanske integracije nije bila uključena u proveru kompatibilnosti nacrta zakona sa propisima EU. Retko se raspravljaju pitanja integracije u EU. Odbor ne koordiniše učinkovito s izvršnom vlašću po pitanjima evropskih integracija. Godišnji program rada za 2007. nije primenjen na dosledan način. Postoji malo interakcije između Skupštine i civilnog društva. Skupština nije uspela da razgovara o Godišnjem izveštaju Ombudsmana za 2005. - 2006. ni godinu dana nakon njegovog objavljivanja niti

8

izabrati prvog ombudsmana. Kancelarija za odnose s javnošću ne pruža uvek informacije javnosti na nepristrasan način.

Ne postoji skupštinska komisija koji radi na pitanjima ljudskih prava.

Jedinica za standardizaciju jezika još uvek nije u funkciji. Ne postoje pravnici lingvisti koji rade u Skupštini, što često rezultuje nedoslednim prevodima i dvosmislenostima u raznim verzijama tekstova na službenim jezicima koje se objavljuju u Službenom listu. Skupština ne pruža jezičku obuku za svoje osoblje kako bi poboljšali tečno poznavanje zvaničnih jezika.

Izbori za Skupštinu i opštine planirani su za 17. novembar 2007. Amandmani na regulativu o centralnoj izbornoj komisiji i propisi za opštinske izbore na Kosovu prihvaćeni su u avgustu 2007. Komisija za opštinske izbore uspostavljena je u samo 27 od 30 opština.

Generalno gledajući, Skupština je načinila određeni napredak u polju zakonodavstva, ali njeni administrativni i kapaciteti za izradu politika i dalje ostaju ograničeni. Većina kosovskih Srba, koji su članovi Skupštine, i dalje ne zauzimaju svoja mesta. Glavne političke partije kosovskih Srba nisu se registrovale za učešće na izborima planiranim za 17. novembar 2007., nakon poziva vlasti u Beogradu na bojkot izbora.

Vlada

Koalicija Demokratke lige Kosova (LDK) i Alijanse za budućnost Kosova (ABK) i dalje je stabilna. Dva ministra su podneli ostavke tokom izveštajnog perioda. Oba su zamenjena u februaru. Stabilnost vlasti održana je, jer se nije suočila s teškim okolnostima.

Rešenje statusa ostalo je glavno pitanje koje okupira pažnju Vlade. U aprilu 2007. partije vladine koalicije i glavna opozicijska stranka predstavljena u Timu jedinstva potpisale su Pocantico deklaraciju, kojom se obavezuju na jedinstvo tokom prelaznog perioda.

Vlada je dogovorila listu od 18 prioritetnih zakona na početku 2007. godine.

Centralni potencijali za koordinaciju u sklopu Kabineta Premijera su poboljšani. U januaru 2007. Vlada je usvojila nova pravila i procedure. One regulišu strukturu, mehanizme koordinacije i organizaciju Vlade, te pružaju smernice za donošenje odluka, uključujući i pravna pitanja. Od januara 2007., Vlada se sastaje jednom mesečno kako bi razgovarala o pitanjima evropskih integracija, kao i o primeni Akcionog plana Evropskog partnerstva. U maju 2007. odobrena je Strategija za informacije i komunikaciju za proces Evropskih integracija Kosova 2007 -2010., pokrivajući period od januara do juna 2007. U maju 2007. odobrene su instrukcije za principe i procedure za klasifikaciju zvaničnih dokumenata. Stalnim sekretarima i izvršnim šefovima agencija i opština data je veća uloga u nadgledanju primene zakona.

Vlada je povećala svoje aktivnosti u odnosu na etničke manjine, posebno kosovske Srbe. Premijer i ministri više su puta posetili srpska naselja, obraćali se na srpskom jeziku i ponavljali poruku kako Kosovo pripada svim građanima. Vlada je usvojila konstruktivnu poziciju tokom pregovora o statusu i preduzela je velike napore kada su u pitanju komunikacija i opravdavanje ustupaka namijenjenih etničkim manjinama. U maju 2007. imenovan je Šef Kancelarije za dobro upravljanje pri Kabinetu Premijera. Ona je vladin koordinator za ljudska prava i koordiniše jedinice za ljudska prava. Kancelarija sve više ispunjava svoju koordinacionu ulogu i zadatke u vezi sa izveštavanjem. Zapošljavanje predstavnika manjina u vlasti je nastavljeno. Oni čine 11,5% državnih službenika na centralnom nivou i 12% na lokalnom. Zacrtano je dostizanje cilja od 16,6%. Tristaosamnaest

9

od 3.300 kosovskih Srba, koji su zvanično zahtevali da ih se skine s platnih spiskova PISU-a nakon direktive koju je Beograd izdao u decembru 2005., zatražili su povratak na posao i primili su svoje akumulisane plate koje su bile u fondu PISU-a.

Ministarstvo za lokalnu vlast odigralo je konstruktivnu ulogu u pripremama rešenja statusa, posebno kada je u pitanju plan primene decentralizacije. Vlada je uspostavila koordinacijsko telo – privremeni odbor za decentralizaciju – za pripremu primene Ahtisaarijevog predloga za decentralizaciju. Generalno, opštine su uspele podići svoj nivo delovanja. Sve su opštine ostale unutar budžetskih granica za 2007. u odnosu na broj državnih službenika. Ukupan broj mesta smanjen je za nešto manje od 1% u odnosu na 2006. Zakon o pristup dokumentima primenjen na lokalnom nivou na zadovoljavajući način.

Međutim, fokus na rešavanje statusa Kosova značajno je odgodio aktivnosti na reformama. Saradnja Vladinih odseka i Skupštine i između centralnog i opštinskih nivoa i dalje je otežana. PISU nisu uvek bile u stanju identifikovati jasne političke prioritete.

Sam cilj Vlade o zastupljenosti manjina još nije ispunjen. Zakon o zvaničnim jezicima još nije u potpunosti primenjen. Nedostatak kapaciteta, posebno na lokalnom nivou, ostaje problematičan. U nekoliko prilika SRSG je, uz podršku Ministarstva administracije lokalnih vlasti, iskoristio svoje pravo kako bi poništio odluke opština. Odgovornosti Kancelarije za dobro upravljanje pri Kabinetu Premijera veoma su raznolike. Često nedostaje kapaciteta za ispunjenje zadataka i za saradnju s lokalnim partnerima. Saradnja s institucijom Ombudsmana je slaba. Kao rezultat toga, preporuke Ombudsmana često se ne primenjuju. Ombudsman je jedina institucija koja drži vlast odgovornom pred zakonom. PISU nema nadležnost za istragu pritužbi protiv UNMIK-a.

Odgađanje lokalnih izbora s jeseni 2006. na jesen 2007. imalo je suprotan uticaj na razumevanje legitimiteta i učinkovitosti lokalnih vlasti. Predlog decentralizacije u rešenju statusa unosi napetost u odnose između centralne vlasti i nekih opština koje su najviše pogođene predviđenom decentralizacijom i stvaranjem novih opština. Te su opštine sada manje sklone uključenju u proces.

Sveukupno, određeni je napredak učinjen u konsolidaciji vlasti. Osnovna radna sredstva za učinkovitu vladavinu su na svom mestu, ali trebaju biti poboljšana i u potpunosti primenjena.

Javna administracija

Vlada je odobrila Strategiju i Akcioni plan za reformu javne administracije za period 2006. - 2011. u martu 2007. U junu 2007. međuresorna radna grupa i centralni mehanizmi za koordinaciju uspostavljeni su za nadzor njihove primene. Vlada je rezervisala € 6 miliona za primenu ovog akcionog plana za period 2007. - 2009. i uspostavila je radne grupe za brojna područja. Ove su radne grupe operativne.

U novembru 2006. usvojena je instrukcija za povećanje učinkovitosti javne administracije. Ona reguliše procedure za procenu, transfer i napredovanje državnih službenika. U februaru 2007. odgovornost za primenu PISU strategije za izgradnju kapaciteta prenesena je s Kabineta Premijera na Ministarstvo javnih službi (MJS). Do juna 2007. MJS završila je reviziju plata za sve državne službe Kosova.

Nezavisni odbor za nadzor, nezavisno telo koje savetuje SRSG, jedno je od glavnih mehanizama za obezbeđivanje profesionalne, nezavisne i odgovorne državne službe. U 2006. zaprimio je 186 žalbi, od kojih je 129 rešeno. Između januara i maja 2007. rešeno je 115

10

slučajeva. U decembru 2006. odobrena su pravila i procedure Odbora za viša javna imenovanja. Između juna 2006. i maja 2007. ovaj odbor je pregledao 32 slučaja.

Svi osim jednog stalnog sekretara sada su imenovani u resorna ministarstvima. Discipliniski odbori i odbori za pritužbe uspostavljeni su u svim ministarstvima i u 26 od 30 opština. Službenici za pritužbe javnosti uspostavljeni su u svim PISU institucijama.

Međutim, državni službenici su još uvek osetljivi na politička uplitanja, koruptivne prakse i nepotizam. Međuresorna radna grupa, centralni mehanizam za koordinaciju za nadzor javne administracije, samo se jednom sastala. Odbor za viša javna imenovanja, odgovoran za imenovanja stalnih sekretara i šefova izvršnih agencija, još uvek ne funkcioniše efikasno. Nezavisni odbor za reviziju još nije transformisan u autonomno telo koje odgovara Skupštini. Kodeks ponašanja za državnu službu ne poštuje se uvek.

Lokalne vlasti su i dalje slabe na administrativnom nivou. Podela odgovornosti između centralnog i opštinskih nivoa treba biti jasnije definisana. Paralelne administrativne strukture, finansirane iz Beograda, nastavile su postojati u opštinama u kojima su kosovski Srbi većina. Određen broj Kosovara još uvek se uzda u te usluge.

Generalno, javna administracija Kosova ostaje slaba i neučinkovita. Određeni napredak je ostvaren u reformisanju javne administracije, ali reforme su još uvek na ranom stadiju razvoja.

Pravosudni sistem

Ministarstvo pravosuđa i Kosovski savet za pravosuđe nastavili su s izgradnjom svojih kapaciteta za primenu ovlasti koje su im prenesene od strane UNMIK-a. Ministarstvo je usvojilo petogodišnji Strateški plan za period 2007. - 2012., i u martu 2007. započelo je s primenom Godišnjeg operativnog plana za 2007. preko planova odseka.

Jedinica za istrage u pravosuđu pod odgovornošću UNMIK-a nastavila je sa razmatranjem pritužbi na loše postupke sudija i tužilaca PISU-a. Do januara 2007. Jedinica za istrage zaprimila je 51 pritužbu od kojih je 21 na daljim istragama. Dvoje je sudija proglašeno krivim za korupciju. Ukupno 20 disciplinskih slučajeva obrađeno je od strane Disciplinske komisije Ministarstva. To je rezultovalo s dve suspenzije, četiri prekida ugovora i 14 pismenih upozorenja. U toku je još 16 disciplinskih postupaka.

Kosovski savet za pravosuđe odobrio je strategiju za period 2007. - 2012. u aprilu 2007., postavljajući ključne prioritetne zadatke i aktivnosti na uspostavi potpuno funkcionalnog pravosuđa na Kosovu. U martu 2007. Savet je odobrio dodelu 326 sudskih pozicija za Vrhovni sud, okružne sudove, opštinske sudove i prekršajne sudove. Od januara 2007. kosovsko Sudsko veće odgovorno je za prikupljanje statističkih podataka od sudova i tužilaca. U novembru 2006., 12 novih osoba imenovano je u pravosuđe Kosova, od kojih je pet iz manje zastupljenih zajednica. Nastavljen je transfer sudskog osoblja sa sudova s manje posla na sudove koji su prebukirani.

Pravosudnim okvirom iz aprila 2006. postavljena je kvota od 15% za sudije i tužioce iz nealbanskih zajednica i 8% iz reda kosovskih Srba. U javnoj administraciji postoji kvota jedino za predstavnike manjina. Sada preko 13% osoblja Ministarstva pravosuđa pripada nealbanskim zajednicama i 9% tih deo su zajednice kosovskih Srba.

Kosovska Kancelarija specijalnog tužioca postala je operativna u proleće 2007. Imenovano je šest tužilaca. Ministarstvo pravosuđa sada je odgovorno za administraciju tužilaštava.

11

Kosovski Institut za sudstvo, institut za obuku sudija, nastavlja funkcionisati. Uz nekoliko izuzetaka, uslovno kažnjavanje uz rad i popravne institucije Kosova sada su pod kontrolom Ministarstva pravosuđa.

Saradnja između sudstva i trezora i bankarskog sektora znatno je poboljšana, što je doprinelo poboljšanju provođenja presuda. Globe se sada mogu naplatiti bez pristanka osuđene osobe.

Uspostava automatskog sudskog sistema rukovođenja dovršena je u svih pet okružnih sudova za rukovođenje zatvorskim kaznama. Ministarstvo pravosuđa i kosovski Sudski savet uložili su značajne napore da objasne da je korišćenje sistema obavezno.

Domaći procesi za ratne zločine isključivo su pod vodstvom međunarodnih sudija i tužilaca, sa ili bez uključenja ICTY-a. Osam procesa za ratne zločine sada je u toku i još 48 drugih slučajeva su pod istragom.

Oprema za zaštitu svedoka i ISDN veze instalisane su u svim okružnim sudovima kako bi se omogućile video konferencije. Okružni sudovi u Prištini i Prizrenu imaju kapacitete za omogućavanje svedočenja preko video konferencije, čak i izvan Kosova.

Zakoni za upravne procedure stupili su na snagu u novembru 2006.

Međutim, nepostojanje ustavnog suda stvara pravnu nesigurnost u tumačenju zakona. Paralelni sudovi koji primenjuju srbijanske zakone nastavili su funkcionisati u područjima u kojima su dominantni kosovski Srbi. PISU nije u mogućnosti da kontinuirano sakuplja, štampa i dostavlja zakone. Primerci Službenih novina ne dostavljaju se sudovima i tužilaštvima dosledno i redovno. Pošto Kosovo ima tri službena jezika, nepostojanje pravnika lingvista u PISU često rezultuje kontradiktornim verzijama pravnih dokumenata.

Administrativni kapaciteti Ministarstva pravosuđa još su slabi. Njegova struktura još nije konačna. Korišćenje prostorija Ministarstva za pružanje podrške vođama partija još uvek zabrinjava.

Postoji zabrinutost u odnosu na balans između nezavisnosti i odgovornosti članova kosovskog Saveta za sudstvo. Nakon usvajanja strategije od strane kosovskog Saveta za sudstvo nije usledio akcioni plan i posebne budžetske odredbe. Sakupljanje podataka od sudova i tužilaštava još uvek je slabo i nepouzdano.

Transfer sudskog osoblja sa sudova s malim obimom rada na one koji su prebukirani još nije dovršen. Cilj pravične zastupljenosti manjina u sudstvu još nije u potpunosti postignut. Dok je oko 12% osoblja u sudskim institucijama iz manjinskih zajednica, i oko 8% njih kosovskih Srba, samo 1% sudija pripada manjinskim grupama i manje od 0,5% pripada srpskoj manjini. Samo šest od 88 tužilaca pripada manjinskim grupama. Zapošljavanje preostalih tužilaca u posebnom kosovskom uredu za tužioce mora se nastaviti.

Nezavršeni slučajevi se nagomilavaju, s više od 50.000 građanskih parnica i preko 36.000 krivičnih. Upravljački kapaciteti na sudovima, efikasnost sistema i relevantni zakoni nisu dovoljni. Izvršenje presuda je i dalje slabo. To je delomično i zbog činjenice da ne postoji civilni registar, nedostaju prave adrese i ne postoje kosovski Srbi koji rade kao sudski kuriri. Policijske istrage nisu uvek profesionalno provedene.

Kada su u pitanju domaća suđenja za ratne zločine, postoji nekoliko stotina nagomilanih slučajeva. Oni su blokirani nedostatkom volje lokalnog stanovništva da svedoči. Aktivnosti

12

obuke kosovskog Sudskog instituta ostaju ograničene zbog budžeta. Ljudski potencijali na kosovskom Sudskom institutu i dalje su nedovoljni.

Postoji potreba za odobravanjem zakona na sudovima i tužilačkim službama, kao i racionalizacijom pravosudnog sistema. Iako je koncept sudske policije odbijen od strane svih uključenih aktera, koncept još uvek postoji u zakonima.

Automatizovani sistem rukovođenja još se ne koristi na svim sudovima. Posebno sudije na prištinskom Okružnom sudu, još nisu obučeni za njegovo korištenje. Neke sudije oklevaju da koriste sistem zaštite svedoka. Kosovo je malo društvo u kojem se sve zna, pa postoje ograničene mogućnosti za preselenje svedoka izvan Kosova. Zbog toga, postoji mali broj iskaza svedoka, posebno kada su u pitanju ratni zločini. Još uvek ne postoje posebni zakoni za zaštitu svedoka. Zaštita svedoka pokrivena je samo privremenim kodeksom za krivične postupke. Konsekventno tome, shema zaštite svedoka i dalje je slaba.

Jedino Vrhovni sud ima specijalizovane ovlasti za pregled administratvinih akata. Ima samo dvoje specijalizovanih sudija za revidiranje administrativnih akata, i oni imaju zaostatak od preko 2.000 slučajeva. Što se tiče Administrativog zakona, postoje i dalje nejasnoće vezane za njegov delokrug, budući da jugoslavenski Zakon o administrativnom postupku iz 1986. nije ukinut. Također ostaje zabrinutost zbog mogućnosti da se zahteva sudski pregled administrativnih akata.

Očigledno zanemarivanje Zakona o izgradnji iz 2004. i opšte ignorisanje građevinskih dozvola i urbanog planiranja, koje uključuje brojne visoko pozicionirane političare i civilne dužnosnike, ozbiljno ugrožava poverenje građana Kosova u vladavinu zakona. Razlog za zabrinutost posebno predstavlja nedosledna primena ovih zakona od strane mnogih opština.

Generalno govoreći, pravosudne institucije načinile su mali napredak tokom izveštajnog perioda. Sistem je i dalje slab.

Antikorupciona politika

Zbog nedostatka jasne političke volje za borbu protiv korupcije i zbog neučinkovitih zakona i mera za primenu, korupcija je još uvek raširena i dalje predstavlja veliki problem.

Kosovska Agencija za antikorupciju (KAA) postala je operativna u februaru 2007. Sada ima svoju zgradu i 15 zaposlenih. KAA je prva agencija koju je u celosti uspostavila PISU i za koju ima visok stepen vlastite odgovornosti. Sada KAA vrši uvid u 80 slučajeva koji uključuju optužbe za korupciju, od kojih je 37 predano tužilaštvu i policiji. Ovi slučajevi uključuju službenike iz privremenih institucija samoupravljanja. Konačne sudske presude su donesene u samo nekoliko antikorupcionih slučajeva.

U martu 2007., 732 političara i viših državnih službenika moralo je prijaviti svoju imovinu kosovskoj Antikorupcionoj agenciji. Nakon što je rok produžen na maj 2007., 692 osobe ispunile su ovaj zahtev. Imena ostalih zvaničnika objavljena su u novinama i započeli su disciplinski postupci.

Primena Antikorupcionog zakona i Antikorupcionog akcionog plana je nastavljena. U decembru 2006. Vlada je provela javnu antikorupcionu kampanju, te kampanju podizanja svesti. Otvorene su otvorene telefonske linije za prijavljivanje slučajeva u kojima se sumnja na korupciju. Neki javne kancelarije su postavile kutije za pritužbe i otpočeta je javna kampanja protiv korupcije. Održani su određeni kursevi obuke državnih službenika o pitanjima borbe protiv korupcije.

13

Međutim, korupcija još prevladava, potkopavajući dobro funkcionisanje institucija na Kosovu. KAA još nije u potpunosti popunjena kadrovima. Nekoliko je puta morala braniti svoju nezavisnost protiv političkih pritisaka iz Vlade i Skupštine. Potrebna je daljnja obuka osoblja ove agencije.

Sadašnji zakon za prijavu imovine ne dopušta KAA da objavi ove prijave ili provede istragu o poreklu prijavljenih dobara. Korektnost prijava nije proverena s drugim relevantnim telima.

Sastav vladinog Antikorupcionog saveta ne garantuje nepristranost. Savet nije aktivan u definisanju i primeni antikorupcionih politika. Nejasna je definicija odgovornosti između KAA i Kancelarije za dobro upravljanje, čiji je šef Zamenik Šefa Antikorupcionog saveta, dovela je do napetosti i treba tek da se razreši.

Različite definicije korupcije u kaznenom zakonu i u antikorupcionom zakonu dovode do pravne nesigurnosti. Primena Antikorupcionog akcionog plana kasni.

Sveukupno, došlo je do određenog napretka u borbi protiv korupcije, ali korupcija je još uvek raširena i vrlo je ozbiljan problem.

2.2. Ljudska prava i zaštita manjina

Pridržavanje međunarodnih zakona za ljudska prava

Kako nema rešenja statusa, Kosovo ne može ratifikovati instrumente za ljudska prava. Pod ustavnim okvirom Kosova za privremeno samoupravljanje, međunarodni instrumenti za ljudska prava i fundamentalne slobode na Kosovu se direktno primenjuju.

Kosovske sudije i tužioci obučeni su o jurisprudenciji Evropskog suda za ljudska prava (ECtHR). Samo su dva slučaja koji se odnose na Kosovo bila izneta ovom sudu. Oni su proglašeni nedopustivima od strane sudija EctHR-a u maju 2007. Međutim, advokati i sudije Kosova retko se pozivaju na slučajeve ECtHR. Profesionalno znanje advokata, sudija i tužilaca Kosova o Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i jurisprudenciji EctHR-a i dalje je veoma ograničeno.

Na području promocije i provođenju ljudskih prava, savetodavni panel za ljudska prava – čiji je zadatak pregled pritužbi bilo koje osobe ili grupe pojedinaca koji tvrdi da je bio žrtva povrede ljudskih prava od strane UNMIK-a – još nije operativan. Odbor za nadzor ljudskih prava uspostavljen 2002. kao savetodavno telo za SRSG za pitanja ljudskih prava, nije se sastao od 2004. Pritužbe protiv povrede ljudskih prava od strane PISU-a razmatra lokalni pravosudni sistem.

Kada je u pitanju primena Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, Kancelarija za dobro upravljanje nije još započela s primenom preporuka izdanih od strane Saveta Evrope u junu 2006. Radna grupa napokon je uspostavljena sredinom 2007. za razmatranje traženih mera.

Jedinice za ljudska prava uspostavljene su u svim ministarstvima. One su u potpunosti operativne u svim osim pet ministarstava. Njihov je zadatak nadgledanje, zajedno s Kancelarijom za dobro upravljanje, primene najboljih praksi u poštivanju ljudskih i manjinskih prava, te u području nediskriminacije.

Sveukupno, malo je napretka postignuto u promociji i provođenju ljudskih prava. Administracija nije u stanju obezbediti punu primenu standarda za ljudska prava.

14

Građanska i politička prava

U odnosu na prevenciju torture i lošeg postupanja i borbe protiv nekažnjivosti, jedinice za standarde koje pregledaju navodne proceduralne i manje prekršaje policije, deluju u sedištu Policijske službe Kosova (PSK) pod nadzorom UNMIK-a. Svaki stanovnik ima pravo na podnošenje pritužbe u bilo kojoj policijskoj stanici. Njihove se pritužbe razmatraju prema standardnim procedurama. U nekoliko slučajeva policijski su službenici otpušteni na temelju tih pritužbi. Jedinica za policijske inspekcije, koja je nezavisna ali podnosi izvještaje Ministarstvu unutrašnjih poslova, odgovorna je za pritužbe za znatnije prekršaje, uključujući i one u policijskim centrima za zadržavanje. Odsek za ljudske resurse Ministarstva pravosuđa glavno je telo koje rešava pritužbe lošeg postupanja u centrima za pritvor.

Delegacija Komiteta za prevenciju torture i nehumanog ili degradirajućeg postupanja ili kazni Saveta Evrope posetila je Kosovo na poziv UNMIK-a i KFOR-a u martu 2007. Do sada UNMIK i NATO nisu objavili ove rezultate.

Kada su u pitanju nestala lica, rešeno je 240 slučajeva.

Međutim, nisu svi građani svesni postojanja ovih mehanizama za podnošenje pritužbi, i PSK ne informiše uvek građane o njihovom ishodu. Odsek za ljudske resurse u Ministarstvu pravosuđa nije još u potpunosti operativan.

2,047 lica još se uvek smatra nestalima. Obaveza vlasti na svim nivoima nije dovoljna za postizanje ciljeva i učinkovite istrage na ovom polju, bez obzira na etničko poreklo nestalih lica.

Generalno, svesnost o potrebi sprečavanje torture i lošeg postupanja i borbe protiv nekažnjivosti povećana je kod političkih vođa, ali još uvek nije došlo do istraga ili procedura za torture ili loše postupanje. Potrebno je više napora za istraživanje i obuku istražitelja koji rade na slučajevima nestalih lica.

U području pristupa pravosuđu, Komisija za pravnu pomoć, zadužena za administriranje i monitoring sistema pravne pomoći imenovana je od strane Premijera u julu 2007. Kao dodatak Komisiji, postoji agencija koja se sastoji od koordinacione kancelarije za pravnu pomoć u Prištini i pet okružnih biroa. Komisija za pravnu pomoć inaugurisana je u septembru 2007. Nadležnost za pravnu pomoć prenesen je s UNMIK-a na ovu komisiju. Pravna je pomoć garantovana u nekim krivičnim slučajevima. Šef Koordinacione kancelarije za pravnu pomoć, koji služi kao sekretarijat komisiji, imenovan je u maju 2006, te je dalje imenovano još osam osoba u septembru 2007.

Međutim, sistem pravne pomoći još uvek ne funkcioniše u potpunosti u građanskim parnicama i još je manje učinkovit u krivičnim slučajevima. Koordinaciona kancelarija za Pravnu pomoć i Okružni biro za pravnu pomoć još nisu uspostavljeni. Od 2006. do 2007., budžet za pravnu pomoć smanjen je više od 23%. Nadalje, validnost pravne zastupljenosti u imovinskim transakcijama još nije u potpunosti proverena. Pravni predstavnici slabo deluju i tako ugrožavaju pristup pravosuđu, posebno kada se stranke ne pojave. Postoji neprestana potreba za obukom advokata. Advokati još uvek krše etičke kodekse i nisu kažnjavani za to. Legalizacija sudelovanja institucije Ombudsmana u sudskim postupcima sadašnju će pravnu pomoć odvesti na viši nivo.

Sveukupno, postignuto je malo napretka. Sistem pravne pomoći još nije u potpunosti funkcionalan.

15

U odnosu na zatvorski sistem, popravne službe prenesene su na Ministarstvo pravosuđa u 2006., ali neke su funkcije još uvek nadgledane od strane UNMIK-a. UNMIK takođe održava interventnu ulogu u događajima velikog incidenta u Zatvoru Dubrava, najvećem zatvoru na Kosovu.

Aktivnosti obuke za zatvorsko osoblje su nastavljene. Oko 14% osoblja u zatvorima dolazi iz manjinskih zajednica, od kojih 10% pripada srpskoj zajednici, i preko 17% osoblja su žene. Broj međunarodnog osoblja je smanjen. Opšti standardi zatvora na Kosovu su zadovoljavajući. Shema vokacijske obuke za zatvore postavljena je u zatvoru Dubrava i popravnom centru u Lipjanu, i u obe su ustanove uvedene mogućnosti obrazovanja za zatvorenike.

Međutim, bezbednosni standardi zatvora Dubrava nisu još zadovoljavajući, kako je demonstrirano begom zatvorenika u avgustu 2007. Osoblje još uvek ne može da odgovori na krizne situacije i potrebna je nadgradnja bezbednosne opreme. Postoji nekoliko specijalizovanih ustanova za maloljetnike i osobe s poteškoćama u razvoju. Ustanove za pretprocesni pritvor vrlo su ograničene. Svi osuđeni kosovski Srbi služe svoje kazne u Mitrovici, što nije prigodno za duge kazne. Ukupan broj zatvorskih mesta u odnosu na sveukupnu populaciju je ispod evropskog proseka. Nadalje, ne postoje ustanove za služenje zatvorske kazne blizu najvećeg grada, Prištine.

Sveukupno, može se izvestiti o određenom napretku u zatvorskom sistemu na Kosovu. PISU još nema sve nadležnosti za zatvorski sistem.

Na području slobode izražavanja, Nezavisna komisija za medije počela je s održavanjem redovnih sastanaka i usvajanjem odredbi kako je zahtevano zakonom. Nastavila je s aktivnostima na primeni medijskog kodeksa ponašanja. U februaru 2007. objavljen je zakon za uvrede i kletve. On dekriminalizuje kletve u skladu s preporukama Saveta Evrope i predstavnika OEBS-a o slobodi medija.

Međutim, nezavisna komisija za medije suočava se s budžetnim ograničenjima koji koče njeno bazično funkcionisanje. Postoji pravna nekonsistentnost između novog zakona i privremenog kaznenog zakona, u kojem je kletva i dalje prekršaj. Zakoni za autorska prava i pristup zvaničnim dokumentima još nisu u potpunosti primenjeni. Prema kasnijem zakonu, informacijski službenici još uvek mora da budu imenovani. Neumesan pritisak na medije postoji, ozbiljno ograničavajući otvorenu javnu debatu. Sudski slučajevi protiv političkih aktivista ne slede uvek uspostavljene procedure i odredbe zakona.

Sveukupno, određeni je napredak postignut u institucionalnom okviru za zaštitu slobode izražavanja. Politička volja za podržavanje sloboda izražavanja i dalje je niska.

PISU su učinile napore za garanciju poštovanja slobode udruženja i okupljanja. Međutim, policija i naoružane snage uvek su potrebne za aktivnosti na nadgledanju događaja koje organizuju manjinske grupe. Zakon za slobodu udruživanja, usvojen od strane skupštine na početku 2005, još nije promulgisan. Ovaj je zakon u kontradikciji s Evropskom konvencijom o ljudskim Pravima. Aktivisti civilnog društva predložili su Skupštini amandmane.

Generalno, određeni napredak je postignut, ali manjine i druge ranjive grupe suočavaju se s restrikcijama u praktikovanju svoga prava na slobodu okupljanja i udruživanja na celom Kosovu.

16

Po pitanju organizacija civilnog društva, jedinica za registraciju NVO-a i jedinica za vezu odgovorna je, zajedno s Ministarstvom javnih službi, za registrovanje i nadzor organizacija civilnog društva. Prema registru, postoji više od 3.000 organizacija civilnog društva na Kosovu. Samo organizacije sa statusom javnih korisnika se nadgledaju i zahteva se od njih da predaju godišnje izveštaje svojih aktivnosti i finansijsko stanje. Sada postoji oko 270 takvih NVO-a.

Kosovska podružnica srbijanskog NVO-a koji radi na manjinskom povratku po prvi je put otvorila kancelariju u Prištini. Ubojstvo policajca u septembru 2007. dovelo je do protesta protiv krimunala i korupcije koji je organizovan od strane organizacija civilnog društva. Oko jedne trećine organizacija civilnog društva ima etnički mešoviti sastav osoblja, uključujući Mrežu civilnog društva u Mitrovici.

Međutim, veruje se da postoji određen broj aktivnih NVO-a više nego što je registrovano. Struktura organizacija civilnog društva sastoji se od malih organizacija koje su često zavisne od kratkoročnog finansiranja jednog donatora. Organizacije civilnog društva većinom su etnički isključive i nastavile su nesaradnja između etnički podeljenih NVO-a na Kosovu. Administrativni, finansijski i rukovodstveni kapaciteti organizacija civilnog društva veoma su neujednačeni i velikim su delom siromašni na opštinskom nivou, što sprečava njihov razvoj. Saradnja između vlasti i organizacija civilnog društva ostaju neujednačeni.

Sveukupno, skoro nikakav napredak nije učinjen na ovom području. Organizacije civilnog društva ostaju slabe.

Zakon za versku slobodu je objavljen. On, između ostalog, omogućava izuzimanje verskih institucija od plaćanja poreza. Verske zajednice takođe mogu prihodovati od svoje imovine, aktivnosti i preko humanitarnih i volonterskih priloga. Zakon proklamira nediskriminaciju verskih odnosa i odsudstvo zvanične vere.

Neke katoličke i pravoslavne crkve su izgrađene ili rekonstruisane. Vlada, uz finansijsku podršku EU-a, dodelila je značajna sredstva za rekonstrukciju uništenih pravoslavnih spomenika i crkava.

Međutim, zakon ne uspostavlja formalni dijalog između verskih zajednica. Nije usledio odgovor na prošlogodišnju međuversku konferenciju i nije bilo zvaničnog sastanka između Srpske pravoslavne crkve i muslimanske zajednice. Odnosi između verskih zajednica, posebno između muslimanska zajednice i Srpske pravoslavne crkve na Kosovu nastavili su zastranjivati. Dela vandalizma i napada na verske spomenike, uključujući one s minobacačima, i dalje predstavljaju veliki problem. Istrage nisu profesionalno izvedene u svim slučajevima.

Sveukupno, samo je ograničen napredak postignut na ovom području, osim razvoja zakona. Verske se slobode ne poštuju u potpunosti.

Ekonomska i socijalna prava

Na polju ženskih prava, Agencija za ravnopravnost polova pri Kabinetu Premijera primenjuje i nadgleda Zakon o ravnopravnosti polova. Premijer je 2007. godinu proglasio godinom afirmativne akcije za žene na Kosovu. U ovom okviru izdane su administrativne upute za mere za postizanje ravnopravnost polova u institucijama javne administracije tokom 2007. U junu 2007., Vlada Kosova je uspostavila šest radnih grupa čiji je zadatak izrada programa za ravnopravnost polova. Iznesene su mere obuke o konvenciji za eliminaciju svih

17

oblika diskriminacije žena. Opšti kontakti dalje su ojačani na ministarskim i opštinskim nivoima. Tridesetšest od 120 članova Skupštine Kosova su žene. Samo jedna od 14 ministara je žena.

Međutim, Šef Agencije za ravnopravnost polova dao je ostavku u junu 2007. zbog neuspeha Kabineta Premijera da pruži jasne uloge i kompetencije, i još uvek nije zamenjen. Administrativne i profesionalne veštine osoblja Agencije veoma su slabe. Program za ravnopravnost polova na Kosovu još nije elaborisan. Nedovoljna legitimnost Agencije uzrokovana je nejasnom podelom odgovornosti između Agencije i Kancelarije za dobro upravljanje. Uticaj opštinskih službenika za ravnopravnost polova ograničen je zbog njihova nejasnog mandata i ograničenih resursa. Oni odgovaraju samo Ministarstvu javnih službi, a ne i Agenciji za ravnopravnost polova.

Zakoni protiv nasilja u porodici nisu učinkoviti. Oni zahtevaju jasna pravila primene. Nedovoljno poznavanje ovog zakona od strane sudija i tužilaca je dodatna prepreka.

Zakoni za ravnopravnost polova treba da budu dalje prilagođeni za aktualnu situaciju na Kosovu. Agencija za ravnopravnost polova treba veće kapacitete, legitimnost i jasan status. Ovi institucionalni problemi imaju nepovoljan uticaj na situaciju žena na Kosovu, koja je što se najviše ogleda u nasilju u porodici i ekonomskoj diskriminaciji.

Sveukupno, određeni je napredak postignut na području ravnopravnosti polova, ali primena treba da bude ubrzana na ovom području. Svesnost prava žena u društvu veoma je niska.

U maju 2007. PISU su uspostavile Međuministarski Odbor za dečja prava, pod predsedanjem Premijera. Čine ga predstavnici resornih ministarstava, Kancelarije za dobro upravljanje, UNICEF-a i tri predstavnika iz Foruma za dečja prava. Odbor za nadzor dečjeg rada uspostavljen je i sastoji se od 12 ministarstava kao i NVO-a. U junu 2007. opštine Priština, Prizren i Mitrovica postigle su sporazum za nadzor politika protiv dečjeg rada. U januaru 2007. izdan je Zakon za poticanje i zaštitu dojenja dece koji potiče dojenje i obavezuje zdravstvene institucije da dele informacije i daju podršku majkama koje doje. On uključuje set sankcija protiv zaposlenika koji krše zakon.

Međutim, dodele budžeta za zaštitu dečjih prava nisu dovoljne za svoju svrhu. Smrtnost novorođenčadi na Kosovu i dalje je visoka. Treba da budu preduzete daljnje mere za zaštitu dece Kosova od nasilja, za poboljšanje stepena uključenosti dece s posebnim potrebama i dece iz manjinskih grupa, posebno kada su u pitanju obrazovanje, zaštitu od radne eksploatacije dece i trgovine decom. Predškolsko obrazovanje nije obavezno i često je loše kvalitete; uključeno je tek 10% dece. Porodični i zakoni za socijalne službe nisu primenjeni i u nekim su slučajevima protivrečni, posebno kada su u pitanju usvajanje i starateljstvo.

Sveukupno, nije došlo do napretka u odnosu na poštivanje dečjih prava i zakona za zaštitu istih. Poštivanje dečjih prava ne garantuje se u potpunosti.

Na području socijalno ranjivih i/ili osoba s invaliditetom postavljen je međuministarstki odbor. On uključuje sudelovanje osoba s invaliditetom. Kancelarija za dobro upravljanje nastavila je promovisati prava osoba s invaliditetom kroz diskusije u Skupštini Kosova. Kosovo sudeluje na međunarodnom forumu za podržavanje ratifikacije Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba s invaliditetom, usvojenu od strane Skupštine UN-a u decembru 2006. Zbog svog statusa, Kosovo ne može potpisati tu konvenciju. U aprilu, Vlada je organizovala sedmicu Kosova za prava osoba s invaliditetom za promociju konvencije. Veličina struktura za mentalno zdravlje na Kosovu odgovarajuće su za izlaženjem na kraj s

18

brojem pacijenata. Reforma sektora u toku je od 2001., kada je usledila nakon usvajanja Strateškog plana za mentalno zdravlje za Kosovo.

Međutim, situacija socijalno ugroženih osoba, posebno Roma, Aškala i Egipćana, osoba s invaliditetom, povratnika i trajno raseljenih lica ostaje razlog zabrinutosti. Zdravstvena zaštita nije dovoljno razvijena i za nju nedostaju sredstva na celom Kosovu. Pristup zdravstvenoj nezi i dalje je težak, posebno za socijalno ugrožene grupe, kao što su manjine i siromašni. Korupcija je još rasprostranjena i pristup specijalističkoj nezi, posebno na ruralnim područjima, je neadekvatan. Primena strateškog plana za mentalno zdravlje je nekompletan i budžet i zahtevi za ljudskim resursima nisu adekvatni za operativnost novih struktura. Slaba integracija i slaba koordinacija raznih struktura unutar sistema Ministarstva zdravstva rezultuje u prebukiranosti pojedinih struktura i neiskorištenosti drugih. Službe na bazi zajednica nisu učinkovito razvijene kao alternativa institucionalizaciji i finansijska sredstva dodelena za mentalnu zdravstvenu negu su veoma oskudna.

Sveukupno, sitan napredak je ostvaren u ovom području. Integracija i zaštita socijalno ugroženih grupa nije u potpunosti garantovana.

Kada su u pitanju pravo na rad i sindikati, Vlada je 2004. usvojila novi kodeks za rad i 2005. Nacrt Zakona o štrajkovima i pravima za organizovanje sindikata, ali Skupština do sada nije uspela odobriti niti jedan od ovih zakona. Osim Nezavisnih sindikata Kosova, postoji još jedna organizacija koja reševa situaciju zaposlenika na celom Kosovu, a to je nedavno formirana Nezavisna konfederacija sindikata.

Opšti kolektivni sporazum potpisan je 2004., od strane Vlade, Sindikata i Privredne komore za regulisanje njihovih pravnih, socijalnih i ekonomskih odnosa i prava i obaveze između zaposlenika i poslodavaca. Budžet za primenu sporazuma je nedovoljan. Javna administracija ne može uvek obezbediti adekvatno sprovođenje postojećih zakona o radu. Zbog toga što postoji velik deo neformalne ekonomije mnogo radnika često nije svesno ili nisu u poziciji za sprovođenje svojih prava na poslu.

Sindikati ostaju slabi i prava na rad nisu generalno poštivana.

Pravni okvir za antidiskriminaciju uključuje važan deo direktiva Zajednice. U martu 2007., Vlada je odlučila operacionalizovati jedinice za ljudska prava unutar ministarstava koje su zadužene za nadzor primene antidiskriminacijskih zakona.

Međutim, uspostava jedinica za ljudska prava u ministarstvima ostaje neučinkovita za obezbeđivanje da svi građani imaju koristi od antidiskriminacijskih politika u svakodnevnom životu. Aktivnosti na podizanju svesti ne generišu konkretne rezultate. Administrativni kapaciteti glavnih institucija odgovornih za primenu antidiskriminacijskih zakona, - Kancelarija za dobro upravljanje, sudovi i jedinice za ljudska prava u ministarstvima – ostaju slabi. Postoji potreba za aktivno promovisanje prava grupa kao što su homoseksualci za borbu protiv predrasuda i verbalnog i fizičkog nasilja.

Generalno, pravni okvir je skoro usaglašen s evropskim standardima, ali malo je napretka postignuto u primeni antidiskriminacijskih zakona.

U odnosu na imovinska prava, odobren je zakon za ekspropriaciju u februaru 2007., ali nije objavljen, i zakon za arbitaciju je odobren u januaru 2007. U junu 2007 uspostavljena je Komisija za imovinske zahteve. Deo je kosovske Agencije za imovinu (KAI). KAI je do sada zaprimila više od zahteva, od kojih se 90% odnosi na poljoprivrednu imovinu. 228 osuda je

19

izneseno protiv okupatora koji su odbili da sudeluju u rentalnoj shemi omogućujući ilegalnim okupatorima za legalizovanje njihove situacije. Započet je proces prenosa preko 20.000 zahteva koji se odnose na imovinu sa sudova na KAI. U julu 2007. Skupština je u prvom čitanju odobrila zakon za prodaju stanova sa zakupnim pravima. Ovaj nacrt zakona prepoznaje zakupna prava za imovinu u društvenom vlasništvu, kako je definisano u bivšoj Jugoslaviji kao pravo na posedovanje.

Međutim, nacrt zakona za prodaju stanova ignoriše odluku Žalbene komisije za Stambeno- svojinska pitanja. Njene nejasne odredbe stvaraju rizik kontradiktorne interpretacije i samim tim nepravde, posebno protiv kosovskih Srba i Roma. Nedavne prodaje privatne imovine u malom broju opština konsolidovali su segregaciju etničkih zajednica. Primena rentalne sheme je nezadovoljavajuća. Od 4.628 imanja pod upravljanjem, KAI više je od 2,550 njih je uključeno u rentalne sheme. Rentalni sporazumi za više od 647 imanja do sada su potpisani, ali tek je nekoliko kirija sakupljeno. KAI ima poteškoća u provođenju odluka koje se odnose na imovinu, posebno u slučaju optužbi koje se odnose na nelegalno zauzimanje imovine. Neke opštine odbile su sarađivati s KAI.

Još uvek postoji konfuzija oko tipa i delokruga zahteva koji su mogući za prenos na KAI. Nije se našlo rešenje za velik broj nepresuđenih zahteva, koji bi mogli da budu vraćeni na sudove nakon što mandat KAI istekne na kraju 2008. Podešavanje odgovarajućeg balansa između pravde i učinkovitosti glavni je izazov za KAI. Rasprostranjeno ignorisanje građevinskih dozvola i sistema urbanog planiranja također ometa poštivanje imovinskih prava. Procedure eksproprijacije preduzete od strane opština kako bi se izgradila javna infrastruktura retko su u saglasnosti sa zvaničnim procedurama, i opštine u većini slučajeva ne uspevaju informisati i kompenzovati vlasnicima imovine. Ukupno 10.405 slučajeva neobnavljanja uništenih kuća registrovano je i verifikovano od strane KAI.

Nekih 21.000 zahteva nakupljeno je na sudovima protiv UNMIK-a, KFOR-a PISU-a za nezaštitu privatnog vlasništva u slučajevima pljački. Ovo se uglavnom odnosi na nemire u martu 2004. Ti su zahtevi još uvek na čekanju.

Sveukupno, malo je napretka postignuto na ovom području.

Prava manjina, kulturna prava i zaštita manjina

Na području kulturnih prava, zakon za kulturnu baštinu objavljen je u novembru 2006; dobar napredak postignut je u izradi zakona za primenu. Rad Komisije za rekonstrukciju, koju podržavaju Srpska pravoslavna crkva i Ministarstvo kulture, imao je pozitivan uticaj na rekonstrukciju pravoslavnog nasleđa na celom Kosovu. U decembru 2006. srbijanski i kosovski ministri kulture sastali su se u Tirani kako bi potpisali sporazum za povratak određenih arhiva na Kosovo. Ministarstvo kulture lansiralo je kampanju podizanja svesti za učenike u osnovnim školama usredseđujući se na nasleđe Kosova kao zajedničko za sve zajednice.

Zakon o zvaničnim jezicima objavljen je u oktobru 2006. U februaru 2007. usvojene su administrativne upute od strane vlade koja determiniše sastav i savetodavne moći Komisije za jezike i administrativnu uputu koja pokriva administrativne sankcije u slučajevima povrede. Skupština Mitrovice ozakonila je zvaničnu upotrebu turskog jezika.

U maju 2007. Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je usvojilo strategiju za preduniverzitetsko obrazovanje s inkluzivnim i posebnim merama za manjine na Kosovu. U

20

martu 2007. UNMIK je reakreditovao javni univerzitet na srpskom u Mitrovici, dopuštajući mu sudelovanje u bolonjskom procesu.

Međutim, strategije za predškolsko i više obrazovanje, posebno za manjine, ne prate budžeti i manjinske zajednice nastavljaju se suočavati s restrikcijama pristupa obrazovanju, posebno kada je u pitanju nauka na materinjem jeziku. Ministarstvo obrazovanja i Univerzitet u Mitrovici na srpskom jeziku zvanično ne komuniciraju, i nisu bili u mogućnosti da dogovore buduće odnose između dva javna univerziteta na Kosovu. Bezbednosni incidenti na mestima od kulturnog značaja i dalje su razlog za zabrinutost.

Generalno, određeni je napredak učinjen na području zaštite i promocije kulturnog nasleđa. Mali je napredak postignut na području obrazovanja.

Vladini su lideri su u nekoliko navrata preduzeli akivnosti kako bi dosegnuli manjinske zajednice. Manjinske zajednice pokazuju povećano poverenje u instituciju Ombudsmana. Oko 25% žalbi zaprimljenih u ovoj instituciji dolaze od strane pripadnika manjinske zajednice. Većina se njih odnose na pitanja imovine, rekonstrukciju kuća i diskriminaciju na profesionalnom polju. Institucija ombudsmana olakšala je podržavanje i stupanje na snagu prava za većinu ovih slučajeva.

U julu 2007. Ministarstvo obrazovanja usvojilo je strategiju obrazovanja za Rome, Aškalije i Egipćane. Ovo je u skladu s tripartijskim memorandumu o razumevanju potpisanim od strane Premjera, OEBS Misije na Kosovu i kosovske fondacije Otvoreno društvo za razvoj Strategije Kosova za integrisanje Roma, Aškalija i Egipćana. Ovaj memorandum u skladu je s ciljevima Dekade Roma.

Međutim, posebno zajednica kosovskih Srba, još uvek gleda na svoju slobodu kretanja kao na ograničenu zbog bezbednosnih razloga. Kuće povratnika još su uvek mete nasilnih napada. Još uvek ne postoji sveobuhvatna strategija integrisanja Roma, Aškalija i Egipćana. Kosovo se sudeluje u 2005. – 2015. - Dekadi inkluzije Roma. Kontakti između opštinskih dužnosnika i nekih manjinskih naselja na Kosovu treba da budu poboljšani.

Programi za manjine Radio Televizije Kosova (RTK) još uvek iznose manje od 15% emitovanja koliko je propisano zakonom. Do sada relevantni finansijski izvori nisu podeljeni od strane fonda za manjinske medije.

Generalno, prava manjina Kosova garantovane su zakonom, ali zajednice još uvek gledaju smatraju da je njihova sloboda kretanja u praksi ograničena, jer nisu sigurni da je slobodno kretanje bezbedno. Uslovi života za neke manjinske zajenice još nisu poboljšani.

Postoji više od 250.000 izbeglica i interno raseljenih osoba koje očekuju da se vrate svojim domovima na Kosovo. Opštinski saveti za bezbednost zajednica, lokalni saveti za javnu bezbednost, i zajednice i medijacijski odbori uspostavljeni su u svim opštinama. Strategija za repatrijaciju tražitelja azila, koje su evropske zemlje odbile, usvojena je u maju 2007.

Međutim, jako malo ljudi koji su se dobrovoljno vratili na Kosovo. Kako ne postoji rešenje statusa za Kosovo, mnogo izbeglica i interno raseljenih osoba oklevaju da se vrate. Ljudski potencijali Ministarstva povratka i zajednica i njegovi kapaciteti i budžet nisu dovoljni su za nastavak primene dokumentovanog projekta povratka. Mandat Ministarstva zahteva pojašnjavanje, kako opštinske grupe koje rade na povratku izveštavaju samo Ministarstvu administracije lokalne vlasti. Opštinske grupe nisu odgovarajuće opremljeni za pimenu i nadzor procesa politika povratka. Kosovo nema bazu podataka za primenu i nadzor procesa

21

povratka. Ne postoje zvanični odnosi između Ministarstva za povratak i Koordinacionog centra za Kosovo, koji podržava Beograd, te to koči proces povratka.

Interno raseljene osobe iz svih zajednica suočavaju se stambenim problemima zbog nedovoljnih alokacija iz budžeta. Oni takođe nailaze na probleme za registrovanje u građanskim registrima. U odnosu na politike povratka, strukture postavljene u pregledanom priručniku održivog povratka nisu operativne što dovodi do poteškoća u iznošenju poseta orjentacije i informacije. Kosovu još uvek nedostaju i reintegracijska strategija i budžet za reševanje pitanja tražitelja azila koje su odbili zapadne evropske zemlje.

Sveukupno, gotovo da i nije došlo do napretka. Proces povratka ostaje veliki izazov, politički, institucionalno i finansijski.

Vlada je pokazala svoju predanost rešavanju neadekvatnih uslova življenja u nelegalnim naseljima Roma. U decembru 2006. odobren je od strane Skupštine na prvom čitanju zakon za tretiranje nelegalne izgradnje. U martu 2007. amandmani na zakon za planiranje korištenja zemlje, pružajući pravnu bazu za regulisanje neformalnih boravišta prošao je prvo čitanje u Skupštini. Šezdesetpet romskih porodica uspešno je reintegrisano u četvrt Rasadnik u Mitrovici, takozvanu Romsku mahalu. Kamp u severnoj Mitrovici, koji je zatrovan olovom, zatvoren je i ljudi su preseljeni.

Međutim, Romi, Aškali i Egipćani još su bez privilagija i predmetom su diskriminacije. Mere koje imaju za cilj dovršavanje civilne registracije Roma, Aškala i Egipćana unutar šest meseci još nisu primenjene. Mnogo nelegalnih naselja još uvek postoji, i kao posledica su loši zdravstveni uslovi. Ljudi koji žive u kampu u Plementini ili oni koji su preseljeni iz olovom zaraženog kampa u severnoj Mitrovici još moraju podnositi veoma loše zdravstvene uslove. Prva faza rekonstrukcije Romske mahale dovela je do negativnih reakcija od strane Roma, Aškalija i Egipćana iz inozemstva.

Prisutnost romske, aškalske i egipćanske dece u školama i dalje je mala na svim nivoima obrazovanja, uz manje od 10% ukupnog broja romske dece koja pohađaju osnovnu školu. Strategija za Rome, Aškalije i Egipćane još nije dovršena, i ljudi u tim zajednicama nisu uključeni u njenu izradu. Nivo zaposlenosti Roma, Aškalija i Egipćana još uvek je puno niži od proseka. Ove se zajednice češće nego sve ostale zapošljavaju u neformalnoj ekonomiji.

Sveukupno, došlo je do neznatnog napretka u poboljšanju situacije Roma, Aškalija i Egipćana koji se nastavljaju suočavati s veoma teškim životnim uslovima i diskriminacijom, posebno na područjima obrazovanja, socijalne zaštite, zdravstva, stanovanja i zapošljavanja.

2.3. Regionalna pitanja i međunarodne obaveze

PISU daje neprestanu podršku UNMIK-u u saradnji s Međunarodnim kaznenim sudom u Hagu (ICTY). U februaru 2007. bivši je premijer Ramush Haradinaj otišao na sudski proces za ratne zločine u Hagu, pozivajući javnost da ostane mirna. Međutim, jedan je ključni svedok za Haradinajevo suđenje umro i ostali su svedoci zastrašeni. Zaštita svedoka treba da bude poboljšana.

Generalno, određeni napredak u saradnji s ICTY-jem je postignut. Ne postoji pravni okvir za zamrzavanje imovine onih koji su osuđeni od strane ICTY-ja. Domaća suđenja za ratne zločine isključivo su u rukama međunarodnih sudija i tužilaca. U toku je osam suđenja za ratne zločine i 48 drugih slučejeva je pod istragom. Međutim, postoji zaostatak od nekoliko

22

stotina slučajeva. Oni su zakočeni nevoljom lokalnog stanovništva da svedoči. Adekvatne mere zaštite svedoka još uvek nedostaju.

Kosovo nastavlja da aktivno i uspešno sudeluje u nekoliko regionalnih inicijativa za saradnju u skladu sa UNSCR 1244. U decembru 2006. UNMIK je u ime Kosova potpisao Sporazum o slobodnoj trgovini srednjoistočne Evrope (CEFTA). Sporazum je nakon toga ratifikovala Skupština Kosova. Uspostavljene su radne grupe za obezbeđivanje pune primene Sporazuma. Kosovo takođe učestvuje u Incijativi za ukidanje tarifnih barijera pod pokroviteljstvom Pakta stabilnosti. Ova će inicijativa biti integrisana u CEFTA-u..

U novembru 2006. zajednička delegacija UNMIK - PISU je učestvovala u lansiranju prvog Indeksa reforme investicija jugoistočne Evrope organizovanim od strane Indeks Reformi Jugoistočne Evrope organizovan od strane Investment Compacta – programa Pakta stabilnosti i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) izrađen za poboljšanje investicijske klime i ohrabrenja razvoja privatnog sektora u regionu.

Kosovo je uključeno u rad Pakta stabilnosti i procesa njegove transformacije u više regionalni saradnički okvir. SRSG i Premijer prisustvovali su samitu Procesa saradnje jugoistočne Evrope (SEECP) održanom u Zagrebu u maju 2007.

Kosovo sudeluje u Nadgledanju transporta jugoistočne Evrope(SEETO).

Kosovo nastavlja s primenom odredbi koje proizlaze iz Sporazuma o energetskoj zajednici i Sporazuma o zajedničkom evropskom vazdušnom prostoru (ECAA), koji su potpisani 2006. godine.

Kosovo prisustvuje sastancima Povelje EU za mala preduzeća i bio je domaćin regionalnog sastanka u oktobru 2006.

Generalno, Kosovo aktivno i konstruktvno učestvuje inicijativama regionalne saradnje.

Kada su u pitanju bilateralni odnosi s drugim zemljama koje su u krugu proširenja i susednim državama članicama, Centralno bankarsko tijelo je potpisalo operacionalni memorandum o razumevanju u decembru 2006. s Agencijom za nadzor osiguranja Slovenije, kako bi poboljšao saradnju na području standardizacije i akreditacije. Ovo omogućuje kosovskoj Agenciji za standardizaciju pristup tehničkim standardima Evropske unije koje je ustanovio evropski Odbor za standardizaciju (CEN). Kosovsko Centralno bankarsko tijelo potpisalo je memorandum o razumevanju s albanskim Biroom za osiguranje za zajedničko prihvaćanje domaćih polica osiguranja za odgovornost treće strane za vozila s albanskim i kosovskim registarskim pločicama.

Granica s Bivšom Jugoslavenskog Republikom Makedonijom još nije definitivno demarkirana.

3. EKONOMSKI KRITERIJI

U pregledu ekonomskog razvoja na Kosovu, pristup Komisije bio je vođen zaključcima Saveta Evrope u Kopenhagenu iz juna 1993., koji su iskazali da članstvo u Uniji zahteva postojanje funkcionalnog ekonomskog tržišta i kapacitete za se suoči s konkurencijskim pritiskom i snagama tržišta unutar Unije.

23

3.1. Postojanje funkcionalne tržišne ekonomije

Osnove ekonomske politike

Posebna politička situacija na Kosovu, kombinovana s podelom odgovornosti između Privremenih institucija samoupravljanja (PISU) i Privremene administrativne misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), imaju uticaj na ekonomsku politiku. Nesigurnost oko budućeg političkog statusa Kosova utiče na svako područje ekonomske politike.

Određeni je napredak postignut prema stvaranju povoljne okoline za uspešnu tranziciju prema funkcionirajućoj tržišnoj ekonomiji. Budžet za 2006., kao i sadašnji, ostao je na koloseku, kako je Vlada ostala predana održavanju fiskalnih politika na održiv način Kosovo je usvojilo srednjoročni okvir potrošnje 2008. - 2010. koji kvantifikuje potrebe ubrzanja i definiše odabire politika i investicija za brojne ključne sektore. Međutim, prioritizacija ključne potrošnje još nije započela na odgovarajući način. Teškoće s obezbeđivanjem sveukupnog političkog konsensusa kako bi se poštovale političke odluke, delomično se događaju zbog nedostatka koordinacije unutar Vlade, posebno između Ministarstva finansija i ekonomije i resornih ministarstava tokom definisanja strategije i faza primene. Nadalje, približavanje stavova s MMF-om o Memorandumu za ekonomske i finansijske politike odgođeno je kako Vlada nije načinila nikakav napredak u akcijama koje su trebale biti izvršene pre kako je zahtevano od strane Fonda. Unutar tog konteksta, politike koje postoje su tržišno orijentisane. No, koordinacija ekonomske politike ostaje slaba.

Makroekonomska stabilnost

Realna proizvodnja porasla je na procenjenih 3.8% u 2006. nakon povećanja od 0.6% u 2005.3 Smanjenje spoljašnje pomoći kompenzovano je rastom u drugim sektorima. Potrošnja privatnih domaćinstava povećana je skoro za 5% u nominalnim terminima, gde je rast javne potrošnje dobara i službi ostao ravan. Potrošnja donatora smanjena skoro u svim kategorijama (plate stanaca, lokalnog zaposlenog osoblja, potrošnja dobara i usluga). Opšta vladina potrošnja investicija pala je za jednu trećinu kako je samo 70% potrošnje budžetnih investicija stvarno potrošeno. Investicije financirane od donatora smanjile su se za 15% i, kao posledica toga, njihov je udio u ukupnim investicijama pao na 11% u 2006., od 14% u 2005. Privatne investicije nastavile su rasti - do 32% u 2006., do 24% u 2005. Unutar ove kategorije, privatne investicije u objekte za stanovanje porasle su na 9.4% nakon 8.8% u 2005. No, po prvi su puta nestambene investicije preuzele stambene investicije u relatvnim odnosima, rastući na 12.6% BDP-a u 2006 uz ukupne investicije (privatne i javne) od 31.3%BDP-a u 2006, s 29.1% u 2005. Sveukupno, postoji nastavak rasta, iako je on umjeren.

Nakon 3.7% u 2005., uvoz roba i usluga povećan je za 10.4%. Unutar uvoza u privatnom sektoru, konačna potrošnja robe porasla je na ratu od 12.9% gde je uvoz investicijskih dobara bio do 36.5% u 2006. Trgovinski deficit (samo robe) porastao je još na 53% BDP-a u 2006, od 48% u 2005. i trend je nastavljen tokom prve polovine 2007. Omer izvezenih i uvezenih roba je povećan, ali je ostao veoma nizak sa 8.5% u 2006, reflektujući nedostatak izvoznih kapaciteta i konkurentnosti, što su dvije najveće slabosti ekonomije Kosova. Sadašnji izračun deficita – ne uzimajući u obzir spoljašnju pomoć - ostao je okvirno stabilan na oko 19% BDP-a u 2006. nakon 18.5% u 2005. Nivo spoljašnje pomoći smanjen je s 21% BDP-a u 2005. na 18% u 2006. i transferi privatnog kapitala bili su solidni (oko 20% BDP-a u 2006). Dotok direktnih stranih investicija, na pozadini ubrzane aktivnosti privatizacije, narastao je na oko

3 Nacionalni računi (BDP i njegove podkomponente) bazirani su na procenama MMF-a iz juna 2007.

24

.

10% BDP-a u 2006. nakon samo 3.5% u 2005.4 Sveukupno, spoljašnji bilans Kosova i dalje je neizvestan

Na kraju 2006., broj registrovanih nezaposlenih osoba povećan je za 2.4% u usporedbi s 2005., i dalje je narastao u 2007. 47% nezaposlenih osoba su žene. Nizak nivo upotrebljivosti zvaničnih podataka za zapošljavanje stvara poteškoće u analizi razvoja tržišta rada. Nedostatak ekonomskih i socijalnih statistika generalna je osobina ekonomije Kosova. Prema pregledu radnih snaga, nezaposlenost je stala na 44.9% aktivnih radnih snaga u 2006. Međutim, velik broj registrovanih nezaposlenih mogu da budu aktivni u neformalnoj ekonomiji. Međutim, delomično zbog procenjene veličine sive ekonomije, registrovana nezaposelnost još sistemetski ne reflektuje pravu sliku ekonomije.

Inflacija potrošačkih cena u 2006. bila je neznatno pozitivna za 0,6%, nakon dve godine padanja cena. Od januara do avgusta 2007., prosečna godišnja situacija stala je na 1,9% radi ubrzanja cena hrane u avgustu. Generalno, rast inflacije proizvedene robe i usluga ima negativnu tendenciju.

Rezultati budžeta za 2006. obeležili su višak od 3.6% BDP-a, umesto budžetnog deficita od 2.0%. Ovaj višak postoji, s jedne strane, zbog prihoda koji su bili viši od planiranog, većim delom radi efikasnijeg prikupljanja poreza, i, s druge strane, zbog stope izvršenja kapitalne potrošnje od samo 70%, što reflektuje ograničene administratvine kapacitete, kapacitete za javnu nabavku i kapacitete za rukovođenje projektima. Uz sadašnju potrošnju koja je pod kontrolom, budžet je zabeležio višak od 8,6% BDP-a na kraju septembra 2007. Udio Vladine potrošnje smanjen je s 3.1% BDP-a 2005 na 29.2% u 2006. Funkcionalnom klasifikacijom, ekonomska pitanja sadrže 24% javne potrošnje (29% u ovoj su kategorije opadanja, najviše zbog javnih preduzeća (JP-i) i 59% bili su kapitalni troškovi), socijalna zaštita 21%, obrazovanje 18%, javni red i bezbednost 12% (plate u ovoj kategoriji čine jednu petinu svih javnih plata), opšte javne službe 11% i zdravstvo 10%. Sveukupno, fiskalna pozicija je ostala restriktivnija nego što je prvobitno planirano, ali i visoko promenljiva, uz potrošnju koja je ispod postavljenog budžetskog limita i prihode koji su bolji nego što je očekivano. Zbog sadašnjeg političkog statusa, Kosovo ne može preuzeti nikakva javna spoljna zaduženja.

U odsutstvu monetarne politike, budući da Kosovo koristi evro kao svoju valutu, budžet je samo valjano sredstvo za vođenje makroekonomske politike na Kosovu. Zbog nenamerno jake fiskalne konsolidacije, sveukupni politički miks je neadekvatan.

Uigravanje tržišnih snaga

U 2006., potrošnja privatnog sektora iznosila je 74% ukupne potrošnje. Udio privatnih investicija povećao se s 62% ukupnih investicija u 2005 na 75% i udio privatnog uvoza povećan je s 74,2% u 2005. na 80,2%. Znatan napredak je postignut privatizacijom bivših društvenih preduzeća. Međutim, neki veliki DP-i, zajedno s DP-ima u srpskim enklavama, tek treba da budu privatizovani. U julu 2007. Kosovska agencija poverenja (KAP) odlučila je lansirati 28 val privatizacije, većinom trgovina i poljoprivrednih zemljišta. Od 30 juna 2007. 315 miliona evra od privatizacije plaćeno je na posebno namenjene račune, od čega je više od

4 Većina direktnih stranih investicija finansira privatizaciju. Privatizacijska zarada sada je pohranjena na

posebne račune i investirana u vrednosne papire u inozemstvu i još ne finansira stvarne aktivnosti u ekonomiji Kosova (kao što su investicije ili potrošnja).

25

60 miliona evra predviđeno za podelu bivšim radnicima DP-a.5 Velika proporcija ovih sredstava sada ostaje blokirana, čekajući presude za potraživanja. Vlada je započela s inkorporacijom sedam regionalnih vodoprivreda kompanija u decembru 2006. i inkorporacija preduzeća za navodnjavanje i otpad u martu 2007. Srbija se, međutim, i dalje suprotstavlja privatizacijskom procesu pod vodstvom UNMIK-a, obrazlažući to time kako to krši imovinske zakone, i srpski građani podnose mnoge pritužbe kada je ovo u pitanju. Generalno, neprestana ekspanzija privatnog sektora reflektuje se na ubrzavanje procesa privatizacije u 2006. godini.

Ulazak na tržište i izlazak sa tržišta

Broj registrovaih biznisa na Kosovu narastao je za 13% u 2006. na više od 57.000. Informacije o preprekama za ulazak na tržište i izlazak sa tržišta postale su detaljnije i pouzdanije. Više od 50% preduzeća obznanilo je da dolaženje do poslovne licence ili dozvole, zajedno sa suglasnostima s carinskim odredbama predstavlja problem u u poslovanju. Nesigurnost u vezi regulatornih politika i troškova pristupa finansijama takođe stvara probleme. Više od 80% novih investicija finansirano je iz vlastitih resursa. Glavni registrovan razlog za nepribegavanje formalnom posuđivanju finansijskih sredstava jest taj da su stope previsoke. 70% firmi smatraja da su poreske stope previsoke i svaki drugi biznis smatra da su odredbe za rad preristriktivne. Ulazak na tržište je i dalje podugačak proces: odbor KAP-a je do sada odobrio 84 likvidacija bivših DP-a. Ministarstvo finansija i ekonomije poslalo je Vladi Nacrt Zakona o bankrotu i likvidaciji 5. oktobra 2006., od kada čeka konačno odobrenje njegove objave. Generalno, ograničen pristup finansijama, prekomerna birokratizacija i pravna nesigurnost (između ostalog, o vlasništvu nad imovinom) nastavljaju negativno uticati na ulaz na tržište. Sada kada su takve sveobuhvatne ankete situacije malih i srednjih preduzeća postale dostupne, dolazimo do toga da optimistični rezultati ranije izdate studije o poslovnom okruženju iz perspektive velikih spoljšanjih investitora ne prenose na situaciju poslovanja MSP-a na Kosovu.

Pravni sistem

Korištenje sudova za rešavanje pitanja imovine ostaje nerazvijeno. Korupcija i nesigurnost oko imovinskih prava ostaju ometati ekonomsku aktivnost, delomično zbog toga što nije rešen politički status Kosova i delomično zbog registara zemlje koja je pod raspravama ili nepostojećih poslovnih katastara. Uopšte, nedovoljna vladavina zakona koči razvoj poslovanja.

Razvoj finansijskog sektora

Nivo finansijskog posredovanja i dalje se povećava, čak iako uspostavlja slabu bazu, kako su zajmovi banaka prema privatnom sektoru narasli na 26,1% BDP-a do kraja 2006. Porast kredita ostao je između 20% i 25% godišnje. Skoro sve to je zbog povećanja aktivnih zajmova tokom 2006. od strane dve strane banke koje deluju na Kosovu. 77,1% neisplaćenih kredita bili su usmereni na nefinansijske korporacije, od kojih su velika većina MSP-i. U 2007., slovenska banka je kupila većinu dionica u dve najveće kosovske banke: 51.4% KASABANKE i 75% Banka e Re e Kosoves (BRK). Takođe, Nacionalna komercijalan banka Albanije zaprimila je (preliminarno) dozvolu za delovanje na Kosovu. Nakon ove konsolidacije, pet najvećih banaka drži 98% ukupne imovine domaćih kreditnih institucija, uz

5 20% učesnika u privatizaciji raspoređeni su za izvršenje uplata prema bivšim uposlenicima JP-a. 12

miliona evra uplaćeno je do sada Nezavisnom savezu sindikata Kosova koji raspodeljuje sredstva radnicima.

26

tri velike banke u stranom vlasništvu koje same kontrolišu 91%. Sveukupno, finansijski je sektor dalje proširen i konsolidovan u kontekstu povećanog stranog vlasništva.

Raspon kamatnih stopa ostao je veoma visok na 10.4%, kao, na kraju 2006., na prosečnih 3% plaćeno je na depozite 13.4% na zajmove. Više od polovine ovog raspona odnosi se na troškove rada, dok ostalo reflektuje premije za rizik zbog nesigurnih imovinskih prava. Zajmovi za depozite stali su na 4.1% ukupnih troškova do kraja 2006. Kao posledica toga, ni jedan od ovih indikatora opreza u bankarskom sektoru ne pokazuje na bilo kakav velik sistematski rizik. Niti je povlačenje bankarskih licenci 2006. izazvalo nikakve negativne reperkusije. Generalno, sistematski rizik u bankarskom sektoru čini se nizak, ali finansijsko posredovanje nastavlja trpeti od visokih širenja kamatnih stopa, skupe registracije zaloga, oskudnih katastarskih procedura i slabih procedura za informisanje o kreditima.

3.2. Kapacitet za izlaženjem na kraj s konkurentskim pritiskom i snagama tržišta unutar Unije

Postojanje funkcionalne tržišne ekonomije

Općenito, Kosovo je razvilo odgovarajuće zakonske i institucionalne okvire za funkcionisanje tržišne ekonomije. Međutim, primena i stupanje na snagu ovog okvira slabe. Kosovo je postiglo određeni stepen makroekonomske stabilnosti, kako su se fiskalni računi pokazali boljima od očekivanih i inflacija ostaje niska. Procenjeni ekonomski rast od blizu 4% realnog BDP-a u 2006. u celosti je zbog fleksibilnosti privatnog sektora u okruženju negativnog rasta potrošnje vlade i daljnjeg smanjenja donatorske podrške. Generalno, nesigurnosti povezane sa statusom, fiskalni rizici i vanjska neravnoteža nastavljaju imati negativan uticaj na predvidljivost poslovne klime i pouzdanosti u tržišni mehanizam za alokaciju.

Ljudski i fizički kapital

Otprilike jedna petina stanovništva uključena je u obrazovanje, od kojih je 78% u vrtiću ili osnovnoj školi, 16% u srednjim školama i 6% u tercijarnom obrazovanju. Uključenost u obrazovni sistem i dalje je na niskom nivou, uz 90% u poslednjim godinama nižeg srednjoškolskog obrazovanja. Oko 55% još je uključeno u 12 razred višeg srednjeg obrazovanja (škola za kvalifikovane radnike ili kao preduslov za upis na univerzitet). Škole nastavljaju delovati u nekoliko smena (do četiri) zbog nedostatka prostora. Vlada je nastavila investirati, uz donatorsku pomoć, u obuku i rekvalifikaciju uz fokus na mlade, manjine, žene i osobe s invaliditetom. Sveukupno, napredak je postignut uz poboljšanje obrazovanja. Međutim, fizički uslovi školske infrastrukture ostaju siromašni, kako nedostaju odgovarajuće ustanove, didaktički materijali i oprema. Dodatno, niski kapaciteti obuke nastavljaju usporavati razvoj dobrog sistema obrazovanja potrebnim za poboljšanje ljudskog kapitala.

Korištenje mobilnih telefona ubrzano raste. U martu 2007. tijelo za regulaciju telekoma dodelilo je licencu za delovanje drugom operateru, konzorciju uspostavljenom od strane Ipko-Net i Telekoma Slovenije/Mobitel. Međunarodni aerodrom u Prištini primio je 13.5 miliona evra koji će biti iskorišćeni za poboljšanje infrastrukture Aerodroma, što je potrebno za održavanje licence za 24-časovni rad. Malo je napretka učinjeno na infrastrukturi drumova, železnice i telokomunikacija. Loša transportna struktura koči ekspanziju aktivnosti privatnog sektora, i MSP-i pate od ograničenog pristupa online uslugama. Nedostatak transportne i internetske infrastrukture koči pristup biznisima Kosova na EU tržište i ograničava korisnike za regionalnu trgovinski integraciju. Tehnološka baza ekonomije ostaje ekstremno slaba. Sveukupno, slaba tehnološka baza (kombinovana s nedostatkom konkurentnosti cena) i niska naknada za kvalifikovani ljudski kapital ostaju glavne preprekeKosova da izlađe na kraj s

27

konkurencijskim pritiskom i snagama tržišta.

Sektoralna i struktura preduzeća

Vlasti su preduzele pripremne korake prema budućoj liberalizaciji mreža industrija koje proizvode energiju i nastavile su s izgradnjom električnih agregata i distribucijom. Uspostavljena je KOSTT, posebna kompanija koja za deluje sa sistemom i mrežom prenosa energije i i trgovinom energije. Uspostavljena su razna regulatorna tela za civilnu avijaciju, energije, rude i minerale, telekomunikacije, rukovođenje frekvencijama, vode i otpad. Do kraja 2006., regulator za rude i minerale izdao je 72 licence (15 za iskorišćavanje i 57 za rudarstvo) i započelo se s promocijom potencijala u sektoru kako bi se privukle direktne strane investicije. Struktura preduzeća ostaje pod dominacijom mikropreduzeća (98% od ukupno) zapošljavajući ne više od devet osoba, ali zapošljavaju 56.1% ukupnog broja zaposlenih. Postoji 36 velikih preduzeća (s preko 250 zaposlenih). Ova kategorija uključuje JP i velike DP i njihov je udio u sveukupnom zaposlenju 28.4%. Skoro polovina (47.8%) svih poslovanja bilo je u trgovini na malo ili veliko, zatim preradi hrane, izgradnji i drugim društvenim i ličnim uslugama (oba 5.3%). Neformalna ekonomija ostaje značajna, i ima uticaj na konkurentnost ekonomije. Poljoprivreda nastavlja trpeti zbog nerešenih pitanja imovinskih prava i niskog nivoa kapitalnih investicija. Kao poseldica toga, Kosovo je u nemogućnosti koristiti svoje potencijale za izvoz u slučaju neprocesuiranih i procesuisanih zaliha hrane, te tako u nemogućnosti koristiti snažne mehanizme za smanjenje spoljnog deficita. Sveukupno nije došlo do velike promene u sektoralnim strukturama ekonomije.

Vladin uticaj na konkurentnost

Javne subvencije i drugi transferi koji ne podrazumevaju penzije i socijalnu pomoć, smanjene su s 4.3% BDP-a na 2.9% u 2006. Jedna velika stavka u ovoj kategoriji potrošnje otpala je na JP ((3.6% BDP-a u 2005) od kojih je KEK, električna kompanija, nastavio biti glavni korisnik (2.5% BDP-a), uz TREPČA rudnike na drugom mestu (0.5%). U 2006., više od polovine poslovanja na Kosovu tvrdi da pati od antikonkurencijskih praksi. Političko mešanje u odabir članova odbora višeg rukovodstva JP-a ostaje očito. Vlada je intervenisala odbijajući podići cene struje što je predložio regulator za struju, potičući domaćinstva da ne plaćaju račune ako se ne vrate stare cene. Sveukupno, vladine intervencije nisu u velikoj meri zakočile konkurentnost privatnog sektora. Međutim, zbog nedostatka ambicije na području privatizacije, slabog korporativnog upravljanja JP-ima i Vladinog mešanja u regulisanje javnih ustanova, Vlada nije bila u mogućnosti u potpunosti primeniti svoje politike kako bi imala koristi od potencijalnih konkurencijskih dobitak.

Ekonomska integracija u EU

Otvorenost ekonomije, mereno vrednostima uvoza plus izvoza u robama i uslugama kao postotak BDP-a, povećana je na 77,9% u 2006, od 71,4% u 2005. na leđima jakih aktivnosti investicija, uvoz mašinerije povećana je znatno 2006, prenoseći strukture uvoza s konačne potrošnje roba na investicijska dobra. Međutim, ovaj trend nije nastavljen u prvoj polovini 2007.

EU je glavni trgovinski partner Kosova. Podela izvoza EU-a smanjen je s 38% u 2005. na 34% u 2006. Deo EU-a u ukupnom uvozu pokazao je skoro identičan trend, smanjujući se od 38% na 34% u 2006. Trgovinska integracija sa susednim zemljama povećana je, kako je izvoz u balkanske zemlje porasao 58% (i uvoz 2,5%) u 2006. Indeks potrošnje bazirao je stvarne učinkovite promene nastavio se umanjivati, ali na skromniji put od 3,9% u usporedbi s 5% u 2005. Sveukupno, trgovinski je deficit ostao znatan, i izvoz veoma slab.

28

Prema procenama MMF-a, BDP po stanovniku stoji na oko 1.100 evra što je u skladu sa tek 5% proseka u 27 zemalja EU.

4. EVROPSKI STANDARDI

Ovaj deo analizira kapacitete Kosova da postepeno uskladi svoje zakone i politike koje se odnose na unutrašnje tržište, sektoralne politike i pravosuđe, slobodu i bezbednost, s onima acquisa, u skladu s Procesom stabilizacije i pridruživanja i prioritetima Evropskog partnerstva. Ono takođe analizuje administrativne kapacitete Kosova.

4.1. Unutrašnje tržište

4.1.1. Slobodno kretanje roba

Određeni je napredak postignut u odnosu na standardizaciju. Kosovska Agencija za standardizaciju (KAS) povećala je broj svog osoblja (od 4 na 5 zaposlenika). Usljed nedefinisanosti statusa, KAS ne može postati član evropskih i međunarodnih organizacija za standardizaciju. U tom pogledu, Kosovo je potpisalo Memorandum o razumevanju s Ministarstvom finansija i ekonomije, trgovine i energetike Albanije, što će omogućiti KAS da usvoji i podeli tehničke standarde. Do danas, Kosovo je usvojilo je 171 evropski standard. Uspostavljena su četiri tehnička komiteta na području građevinskih proizvoda, tekućih goriva, sistema upravljanja kvalitetom i transporta i telekomunikacija.

Akreditovanje nije obavezno za imenovanje tela procene usklađevnosti. Dvanaest laboratorija za testiranje u procesu je akreditacija, ali do sada nijedno telo za procenu usklađenosti nije ni akreditovano ili imenovano na Kosovu.

Zakon o meriteljstvu određuje odsek za meriteljstvo kao izvršnu agenciju unutar Ministarstva trgovine i industrije. Primena zakona započela je uz usvajanje potrebnih propisa za primenu, i prvi je privatni laboratorij dobio licencu za pripremu mernih jedinica za verifikaciju u decembru 2006. Pripreme su u toku za izgradnju glavnog podešavajućeg i verifikacionog laboratorija za meriteljstvo unutar Ministarstva trgovine i industrije.

Po pitanju aktivnosti na nadgledanja tržišta, Centralni inspektorat za trgovinu (GIT) je uspostavljen kao izvršna agencija na bazi zakona o tržišnom inspektoratu.

U odnosu na posebne zakone za produkte, samo acquis za građevinske proizvode i opremu s niskom voltažom prenesen je do sada u zakone Kosova.

Međutim, KAS nema dovoljno osoblja i još nije u potpunosti operativna. U Glavnom inspektoratu za trgovinu (GIT), do sada samo je trgovinski inspektorat u potpunosti operativan. Ljudski i finansijski potencijali GIT-a nisu adekvatni za obezbeđivanje odgovarajuće koordinacije aktivnosti raznih autoriteta za tržišni nadzor, i GIT ima osoblje koje se sastoji od samo 7 ljudi. Potrebni su značajni napori na razvoju ove infrastrukture i za povećanju njenih kapaciteta za primenu zakona. Nadalje, usklađenost zakona (uključujući zakone za proizvode specifične za ovaj sektor) s evropskim standardima treba biti verifikovan.

Tržišni nadzor je na početnoj fazi i bit će potrebno mnogo rada kako bi se razvio sistem nadzora u skladu acquisom za slobodno kretanje roba.

Ne može se izvestiti o posebnom napretku postignutom u oblasti zaštite potrošača.

29

Generalno, došlo je do određenog napretka u uspostavi potrebne horizontalne infrastrukture potrebne za acquis po pitanju slobodnog kretanja roba. Znatni su napori još uvek potrebni za razvoj ove infrastrukture i za poboljšanje administrativnih kapaciteta koji mogu da primene acquis. Zajednički problem za sve vlasti i institucije na Kosovu uključenih u usvajanje i primenu acquisa na području slobode kretanja roba jesu neučinkoviti ljudski kapaciteti i finansijski resursi.

4.1.2. Kretanje ljudi, usluga i prava na osnivanje

U području slobode kretanja usluga, pregledana su pravila nadzora za penzije, stavljeni su amandmani i izdana naredba kako bi se primenila Odredba za penzije. Pravni okvir za slobodu za pružanje usluga i osnivačko pravo još je uvek fragmentisano.

Uopšte je postignuto malo je napretka na ovom području.

4.1.3. Slobodno kretanje kapitala

U februaru 2007. Autoritet centralne banke Kosova (ACBK) usvojio je bankarsku odredbu o izdavanju dozvola stranim banakama i restrikcije za njihove podružnice. Međutim, prenos srbijanskog dinara na srpska područja treba biti transparetniji. U severnom delu Kosova plaćanja su još uvek u srpskim dinarima - UNMIK Carine još uvek imaju važnu ulogu u kontroli kretanja srpskog dinara.

Sveukupno, malo je napretka postignuto na ovom području.

4.1.4. Carine i oporezivanje

Kosovski carinski kod, koji je na snazi od marta 2004., kompatibilan je s EU zakonima. Nove odredbe stupile su na snagu, kao što su trgovinske restrikcije za oružje i proizvode pokrivene Konvencijom o međunarodnoj trgovini za ugrožene vrste (CITES), novi režim administratvinih kazni i Etički kodeks (63 disciplinske procedure započete su i u toku su i Profesionalna jedinica za standarde nadzire primenu odredbi Koda).

UNMIK Carine povećale su svoje kapacitete zapošljavanjem novog osoblja, obukama i instalacijom sistema bezbednosnih kamera. Jedinica za carinsku usklađenost, koja uključuje brojne međunarodne dužnosnike, radi na severu Kosova. Odsek za borbu protiv krijumčarenja, koji se sastoji od 47 carinskih dužnosnika, takođe je operativan.

Zatvoreni TV sistem carinske službe operativan je od marta 2007. Sistem puža direktne veze i dopušta nadzor svih graničnih tačaka. Postoji posebna telefonska linija za sve građane, poslovanja i druge relevantne institucije za prijavljivanje mogućih slučajeva korupcije, krijumčarenja ili drugih informacije po pitanju zloupotreba u carini.

U februaru 2007., carinska služba se pridružila Kos-giro shemi plaćenja, što dopušta standardizaciju i automatizaciju procesa izdavanja, uticaja naredbi plaćanja poreza administrovano od strane Carinske službe UNMIK-a.

UNMIK Carinska služba sakuplja više prihoda nego što je planirano, i sada gotovo 75% svih poreza prikupljeno je na granici. Sistem rukovođenja integrisanom tarifom dozvoljava trgovcima da podnesu 90% svojih deklaracija elektronski na bazi Integrisane tarife (TARIK) informacijama, koja je usvojena na vreme i u potpunosti prilagođena najnovijoj Kombinovanoj nomenkulaturi. Note koje sadrže objašnjenja o harmonizovanom sistemu dostupne su samo na engleskom.

30

Strateški Akcioni plan za administraciju poreza Kosova dobro napreduje i startegija 2007. -2010. je usvojena u februaru 2007. Međutim, objašnjenje Sistema rukovođenja informacijama pomaknuto je na 2008. zbog nedostatka ključnih IT veština. TAK nastavlja s modernizacijom.

Delovanje TAK-a ostaje slabo. Sakupljanje domaćih poreza za samo 25% ukupnog sakupljenog poreza, uz ostalo sakupljeno je na granici. Nadalje, trend je negativan kako TAK sakuplja 10.4% manje poreza u prvoj polovini 2007. nego u prvih šest meseci prošle godine.

Domaće sakupljanje PDV-a neučinkovito je i postoji određeni oslonac na biznise da izveste o platama. PDV se plaća samo od strane korporacija uz godišnje prihode od 50.000 evra ili s vlastitom imovinom najmanje 50.000 evra. Pod postojećim odredbama, kompanije mogu da ostanu ispod ovog praga kako bi izbegle porez. Kako bi se popravilo njegovo sakupljanje i mehanizmi prisile, Kosovo bi trebalo stvoriti potrebne uslove za obezbeđivanje registracije biznisa i povećati stepen poštivanja propisa od strane poreskih obaveznika.

Sveukupno, može se izvestiti o dobrom napretku na polju carine, dok je malo napretka postignuto na polju oporezivanja.

4.1.5. Konkurencija

Komisija za konkurenciju još nije operativna. Dok Skupština odobrava kandidate za Komisiju za konkurenciju, metod imenovanja članova Komisije mogao bi dovesti do njegove politizacije. Kosovo treba da dovrši uspostavu Komisije, te da aktivira resurse potrebne za funkcionisanje Komisije. Zakon o državnoj pomoći (koji će da uspostavi Kancelariju za državnu pomoć u Ministarstvu finansija i ekonomije) još nije usvojen.

Došlo je do skromnog napretka na području politike za konkurenciju.

4.1.6. Javne nabavke

U junu 2007. objavljen je Zakon o dopunama i izmenama Zakona o javnim nabavkama (ZJN) iz 2004. ZJN s amandamnima ima za cilj poboljšanje usagašenosti aktivnosti na nabavkama sa zahtevima EU i s međunarodno priznatim najboljim standardima i praksama, uvođenjem brojnih novih definicija. On takođe menja institucionalne strukture za zahteve za javnu nabavku, stavljajući amandmane na pravila za imenovanje službenika za nabavku (uključujući njihovu obuku), i mrežne sporazume, kao i nova pravila za Regulatornu komisiju za javnu nabavku (PPRC), Odbor za nadzor javnih nabavke (ONJN), i Agenciju za javnu nabavku (PPA). ZJN s amandmanima isključuje zahteve za prijašnje odobrenje za restriktne procedure, što bi bilo mnogo lakše koristiti u praksi kao rezultat.

PPA sada ima 13 zaposlenika. Njena glavna funkcija jeste centralna nabavka, iako takođe koristi tehničke i regulatorne funkcije u slučajevima gde su procedure nabavke provođene od strane ugovornih autoriteta. Razvila je bazu podataka koja nadgleda podatke o nabavki budžetnih organizacija. Ovo će sredstvo doprineti učinkovitosti statistike i rukovođenja.

PPRC je agencija odgovorna za sveukupan razvoj, nadzor i pregled sistema. Sastoji se od pet članova koji su predloženi od strane vlade i imenovani od strane parlamenta za pet godina. Najmanje tri člana moraju imati iste kvalifikacije koje se zahtevaju za sudije. PPRC ima 18 zaposlenika.

Novo telo za nadzor nabavki (TNN) uspostavljeno prema ZJN-u s amandmanima bit će kvazi-sudsko telo za pregled administrativnih odluka izdanih od strane središnjih institucija za nabavku (PPA i PPRC) uz odnos na provođenje procedura nabavke. Članove PRB nadziraće

31

Vlada i imenovaće Parlament na mandat od pet godina. Oni mogu biti smanjeni pod istim uslovima i prema istim procedurama kao za smenjivanje sudija.

Međutim, prolazak zakona koji dopunjavaju ZJN preko Skupštine Kosova bio je značajno odgođen, i konačna verzija nije u skladu s evropskim standardima. PRB (odgovoran za rukovođenje pritužbama) jeste odsek pod PPRC i tako je nezavisno telo. Još štaviše, postoje zabrinutosti oko metoda imenovanja članova odbora svih administracija koje vode do njihove politizacije. Ova tela nisu dovoljno popunjenja osobljem, i tako su u nemogućnosti rešavati pritužbe u vremenskom roku. Okvirni institucionalni okvir za javnu nabavku treba da obezbedi potrebne administrativne kapacitete i nezavisnost. To je još teže zbog toga što je sistem javne nabavke doprinosni faktor u značajnoj zaostajalosti u terminima kapitalne investicije u 2006.

Sveukupno, određeni je napredak postignut na području javne nabavke. Pripreme za usklađivanje s evropskim standardima na ovom području su na početku.

4.1.7. Zakon o intelektualnoj svojini

Kada je u pitanju industrijska imovinska prava u februaru 2007., Skupština je odobrila zakon koji dopunjuje Zakon o patentima. Pod tim novim zakonom, uspostavljen je nezavisan Kancelariju za industrijsko vlasništvo (KIV) pod Ministarstvom trgovine i industrije (MTI) za primenu zakona o patentima, zakon o zaštitnim znakovima, i zakon o industrijskom dizajnu. U septembru su usvojene četiri Administrativne instrukcije za registrovanje patenata, industrijski dizajn i zaštitu znakova, kao i i drugi aspekte industrijskih imovinskih prava.

Međutim, postoji očito i masivno kršenje prava na intelektualno vlasništvo i administrativni kapaciteti za primenu prava na intelektualno vlasništvo su neučinkoviti. Iako je zvanično otvoren u junu 2007., UIV još uvek nije u potpunosti operativan, i administrativni kapaciteti u MTI-u na ovom području su slabi. Potrebni su dodatni zakoni za primenu.

Generalno, malo je napretka postignuto na području zakona za intelektualno vlasništvo.

4.1.8. Zapošljavanje i socijalna politika

Broj novih lica koja traže posao beleži značajno smanjenje od 17% na kraju 2007. Vlada je odobrila Akcioni plan za zapošljavanje mladih u oktobru 2006. za zapošljavanje 200.000 mladih osoba koji će se pojaviti na tržištu rada u sledećih pet godina. PISU je takođe pristupio mnogim evropskim zemljama za pristup na tržištu rada za sezonske radnike.

Međutim, Kosovo nema sveobuhvatnu strategiju zapošljavanja. Stopa nezaposlenosti od 44.9% najviša je na zapadnom Balkanu. Stopa nezaposlenosti je još viša za socijalno ugrožene grupe stanovništva i znatno je preko proseka. Stopa nezaposlenosti za žene i mlade narasla je u 2006. za 2.4% u usporedbi s 2005., i trend je sličan za 2007.

Stope za mlade i članove manjina rastu brže od proseka, na 10.4% i 4% (za kosovske Srbe stopa je 6.3%). Zahtevi za radom ostaju niski i opskrbljenost tržišta ne odgovara karakteristikama tržišta. Zvanični podaci o neformalnom zapošljavanju nisu dostupni, što otežava borbu na ovom polju. Sadašnji status Kosova komplikuje pravne odredbe za dovršavanje transnacionalnih sporazuma za sezonski rad. Takođe postoji nedostatak kapaciteta unutar PISU-a za razvoj predloga za tehničke razgovore. Inspektorat za rad još uvek nema adekvatnih kapaciteta za nadzor primene osnovnih zakona za rad. Uslužni sektor glavni je poslodavac, posebno za mlade.

32

Na području socijalnih politika, Skupština je usvojila Zakon za zdravstveno osiguranje u februaru 2007. Komisija za pritužbe građana unutar Ministarstva zdravstva je operacionalna; predane pritužbe se rešavaju, i stranke se primaju. Mehanizmi Ministarstva za izdavanje dozvola privatnim zdravstvenim institucijama funkcionišu; preko 650 zahteva je popunjeno, i više od 100 istih je odobreno. Odbijeni aplikanti mogu da se žale.

Međutim, Zakon o zdravstvenom osiguranju i Zakon o javnoj zdravstvenoj pomoći još nisu objavljeni zbog nedostatka budžeta. Kao posledica toga, ne postoje sekundarni propisi. Na zdrastveni sektor posebno utiču što se paralelne strukture financiraju od strane srbijanske vlade; što dovodi do neujednačenog pružanja zdravstvene nege.

Zdravstveni su indikatori razlog za zabrinutost. Stopa smrtnosti dojenčadi, stopa smrtnosti dece od 5 godina i smrtnost porodilja više su od stopa na zapadnom Balkanu. Prosečna dužina života, koja je 69 godina, ispod je proseka u regionu. Sistem zdravstvenih informacija polako se uvodi u institucije javnog zdravstva; još do kraja uspostavljen i traži dodatne aktivnosti na pružanju integrisanog rukovođenja zdravstvenim institucijama i osobljem. Učinkovitost korištenja bolničkih kapaciteta treba da bude poboljšan. Zakon za zdravstveni inspektorat loše je primenjen i zdravstveni Sanitarni inspektorat ne ispunjava svoje obaveze na zadovoljavajući način.

Sistem socijalne bezbednosti pokazuje nedostatak koordinacije između ministarstava, što sprečava iste da se usaglaseo budžetskim zahtevima. Sadašnja shema socijalne bezbednosti dozvoljava budžetu da pokrije samo oko jedne trećine stvarne potrošnje po stanovniku. Ne dopušta izvlačenje sredstava (plata) i sprečava postojanje sheme privatnog osiguranja. Ljudi često nisu adekvatno informisani o svojim pravima i o tome kako da ih iskoriste. To je većim delom zbog institucionalne strukture, koja je složena i neprijatna za korisnike. Potrebno je više napora za dovršavanje uvođenja funkcionalno integrisane informacione mreže za pokrivanje svih resornih institucija.

Na području socijalnih službi, postoje veliki izazovi u razvoju odredbi o službama povezanih s postepenom decentralizacijom nadležnosti na opštine. Opštinama nedostaje razumevanje njihove uloge, njihovih odgovornosti i mehanizama koje mogu da koriste za pružanje usluga. Nadalje, postoji nedostatak kvalifikovanog osoblja u opštinskim i socijalnim službama; obuka je potrebna ne samo za administrativno osoblje, već i za sudije i tužioce koji često nisu upoznati s najnovijim zakonima koji pokrivaju ovu oblast.

Penzioni sistem finansijski je nestabilan kako je nezaposlenost visoka i neformalno je zaposlenje veoma uobičajeno. Postoji potreba za pravnim okvirom koji povezuje s bivšim jugoslavenskim penzionim sistemom, kojem je i stanovništvo Kosova dalo svoje doprinose.

Zakon za socijalnom pomoći ne može da bude u potpunosti primenjena zbog nedostatka sredstava. Ostaju veliki izazovi, uključujući postepenu decentralizaciju nadležnosti i poboljšanje opštinskih kapaciteta, borbi protiv prevara, i promociju rada u skladu s sektorom obrazovanja, uzimajući u obzir strukture tržišta rada. SRSG je doveo do stupanja na snagu zakona koji definiše status i prava familija veterana i familijama civilnih žrtava ratnog kontigenta za mogućnosti finansijskih izvora u Konsolidovanom budžetu Kosova. Iako zakon još nije stupio na snagu, Vlada je delomično primenila zakon i već je došlo do nekih isplata.

Sveukupno, ne može se izvestiti o napretku na području socijalnih politika. Postoji mali napredak na području politika zapošljavanja, što zahteva više pažnje od strane Vlade.

33

4.1.9. Obrazovanje i istraživanje

Usvojena je Preduniverzitetska strategija 2007. -2013. od strane Vlade u maju 2007. Osnova i budžet za ovu strategiju, kao i u slučaju drugih obrazovnih strategija, postavljeni su u planu i strategiji razvoja 2007. -2009. i srednjoročnom okviru potrošnje. Zakon za okvir nacionalne kvalifikacije usvojen je od strane Skupštine u julu 2007. Ministarstvo i civilno društvo učestvuju u radnim grupama koje imaju za zadatak da omoguće lakše stvaranje nacionalnog okvira za nadzor i procenu predavanja. Uvođenje informacionog sistema upravljanja integrisanim obrazovanjem je u toku; 16 opština već su opremljene s odgovarajućim softverima. Na početku 2007. Ministrstvo obrazovanja, nauke i tehnologije podržalo je reakreditaciju univerziteta na srpskom jeziku u Mitrovici.

Predstavnici ministarstva, uz podršku članova civilnog društva, organizovalo je i učestvovalo na forumu o bolonjskom procesu na Kosovu i u Strazburu u novembru 2006., u Londonu u maju i u Briselu u junu 2007. Ministarstvo je uspostavilo grupu za promociju bolonjskog procesa koja je sastavljena uglavnom od ministarskih službenika i pod predsedanjem aktivista civilnog društva.

U maju 2007., Kosovo je potpisalo Memorandum o razumevanju između ministara odgovornog za obrazovanje, nauku i tehnologije u jugoistočnoj Evropi pod pokroviteljstvom Pakta stabilnosti, koji poboljšava odredbe o saradnji memoranduma o razumevanju iz 2003. Kada su u pitanjuusmereno obrazovanje i obuka, izdato je pet administrativnih instrukcija i dve odluke za dalje poboljšanje Zakona o obrazovanju i profesionalnom razvoju. Neke aktivnosti istraživanja preduzete su na Kosovu. Vlada je započela s procesom zaposlenja članova Nacionalnog saveta za nauku, što je istaknuto u Zakonu o istraživanju.

Međutim, u oštrom kontrastu s ciljevima celoživotnog obrazovanja EU-a, situacija u obrazovanju Kosova ostaje kritična. Budžet za obrazovanje treba da bude značajno povećan kako bi se moglo izaći na kraj s velikim brojem mladih, paralelnim sistemom obrazovanja i lošim kvalitetom predavanja na Kosovu. Troškovi strategija bili su izračunati, ali nisu dodeljena sredstva za njihovu primenu.

Škole još uvek rade u dve ili tri smene, što zaprečuje sve pokušaje za razvoj kvalitetnog sistema obrazovanja. Opštine nemaju niti adekvatne budžete niti kvalifikovano osoblje za rešavanje obrazovnih aktivnosti koje su razvijene za njihov nivo. Koordinacija između središnjeg, regionalnog i opštinskog nivoa je neefikasna. Sistemi obrazovanja i obuke još su uvek ograničeni, i postoji ozbiljan nedostatak mehanizama i institucija za akreditacije, postavljanje standarda postignuća, i za sveukupno kvalitetno obezbeđivanje u obrazovnom sektoru. Ne postoji odgovarajuća koordinacija donatora u obrazovnom sektoru. Ne postoji zakon za privatno obrazovanje ili obuku.

Manjinama nedostaju nastavnici, knjige i materijali potrebni kako bi oni učili na svom materinjem jeziku. Često se susreću s problemima pristupu visokom obrazobanju. Ustanove za obrazovanje dece s posebnim potrebama su siromašne, i kvantitativno i kvalitativno, i nisu u skladu s potrebama.

Sektor istraživanja nastavlja biti problem. Aktivnosti istraživanja preduzimaju se na niskom nivou intenziteta i nisu u strateškim sektorima.

Sveukupno, malo je napretka postignuto na području obrazovanja i istraživanja.

34

4.1.10. WTO pitanja

Svako razmatranje WTO pristupa pre rešenja statusa Kosova je preuranjeno.

4.2. Sektoralne politike

4.2.1. Industrija i MSP-i

U odnosu na poslovno okruženje, omogućeno je brže registrovanje MSP-a, uključujući one-stop shop ustanove, mora se započeti s bržim administrativnim koracima uključenima u registraciju. Takođe je došlo do napretka u pitanjima oporezivanja, u terminima smanjenja rata poreza i poboljšanog sistema za sakupljanje poreza.

Agencija za podršku MSP-ima započela je s delovanjem u decembru 2006. Savetodavno telo za MSP-e već je uspostavljeno 2001. i započelo je sa serijom od četiri sastanaka koji su na rasporedu za 2007., uz pogled na to da služe kao forumi za razgovor, savetovanja i napredovanje u pitanjima koje preokupišu MSP sektor. Savet je pod okriljem Ministarstva za trgovinu i industriju i sastoji se od 26 članova koji predstavljaju razne vladine i nevladine institucije, poslovnu zajednicu, kao i kosovsku Privrednu komoru, univerzitete, banke donatorsku zajednicu i druge glavne uključene. Savet se sastaje četri puta godišnje.

Agencija za promociju investicija ojačala je svoje kapacitete i uspostavila novu kancelariju u Beču u novembru 2006. Kancelarija će nuditi besplatne usluge za potencijalne investitore kako bi privukla spoljašnje investicije na Kosovo. Agencija planira otvoriti kancelarije i u drugim zemljama.

Međutim, srednjoročna strategija za politiku MSP-a još nije usvojena i nije primenjena nikakva kratkoročna strategija zbog budžetnih razloga. Postoji nedostatak politike MSP-a za mnoga pitanja MSP Poglavlja. Postoji velik nedostatak aktivnosti u razvoju MSP-a, kao što su regulatorni uticaj, on-line pristup za MSP i kreditne garancije. Finansiranje ostaje teško. U brojnim instancama, zakoni ili odredbe postavljene su na svoje mesto, ali bez adekvatne akcije ili s resursima neadekvatnim za omogućivanje praktičnog napretka. Primeri uključuju elektronske potpise i odredbe inkubatora za mala preduzeća.

Sveukupno, došlo je do određenog napretka na području industrije i MSP-a.

4.2.2. Poljoprivreda i ribarstvo

Može se izvestiti o nekoliko razvitaka u odnosu na harmonizaciju s evropskim standardima, unatoč usvajanju zakona za ribolov i vodnu kulturu, poljoprivredna zemljišta, zaštitu biljaka i zaštitu prava na raznolikost biljaka.

Kosovski poljoprivredni sektor doprinosi BDP-u sa 30% i 60% stanovništva živi u ruralnim područjima. Ovaj značajan podatak ne reflektuje ni vladinu potrošnju ni reformske napore u ovom sektoru. Nedostatak političkog vlasništva kombinovano s teškim zaostacima u budžetu i nedostatak adekvatnih finansijskih resursa narušilo je primenu vladinog plana za poljoprivredni i ruralni razvoj.

Na početku 2007., Vlada je odobrila plan za razvoj poljoprivrede i ruralnih područja 2007. -2013. (ARDP), koji sadržava podsektoralne strategije. Ad hoc jedinica koja koordiniše primenu ARDP-a uspostavljena je unutar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (MAFRD). Institucija za vinarstvo i poljoprivredu uspostavljena je u Orahovcu u martu 2007.

35

Na području veterinarstva i fitosanitarnih pitanja, usvojene su određene mere za kontrolu životinjskih bolesti, kao i okvirni fitosanitarni zakoniski okviri i relevantni sekundarni zakoni. Spoljašnja je pomoć omogućila Kosovskim laboratorijima da nabave novu opremu. Zakon o hrani još nije usvojen. To je dovelo do odgode u razvoju i stupanju na snagu povezanih sekundarnih zakona i uspostave Agencije za bezbednost hrane.

Odgovornost veterinarske i fitosanitarne administracije ostaje nejasna, posebno u odnosima s MAFRD-om, lokalnim vlastima, i na opštinskom nivou. Agencija za veterinarstvo i hranu, Sanitarni inspektorat unutar Ministarstva zdravstva, fitosanitarna inspekcija i opštinski inspektori suočavaju se sa sličnim teškoćama. Plan za nadogradnju poljoprivrednih i hranidbenih uspostava je u početnoj fazi. Operacionalni karakter sistema za identifikovanje stada i registrovanje njihova kretanja treba da bude potvrđen. Identifikacija i registrovanje kretanja ovaca i koza tek je u početnom stadiju.

Sveukupno, došlo je do malog napretka na području poljoprivrede, veterinarstva i fitosanitarnih pitanja, kao i na području ribarstva.

4.2.3. Okolina

U januaru 2007., PISU su odobrile kosovski Akcioni plan za okolinu koji određuje aktivnosti za daljnje približavanje s EU standardima. Plan predviđa 52 projekta koji treba da budu primenjeni u periodu 2007. - 2010. Međutim, zbog finansijskih ograničenja budžet za samo ove projekte odobren je za 2007.

Napredak je postignut na području horizontalnih zakona. Skupština je odobrila Zakon za procenu uticaja na okolinu u avgustu 2007. Ministarstvo za okolinu i prostorno planiranje (MOPP) nastavlja s primenom administrativne instrukcije za provedbu Zakona. Zakon za zaštitu protiv prirodnih i drugih katastrofa objavljen je od strane SRSG-a. U tom periodu od oktobra 2006. do maja 2007. MOPP je izdao 121 okolišnih dozvola (nastavlja se s 55 daljnjih zahteva; 6 njih je odbijeno). Revidiran je postojeći plan i program koji se odnosi na okoliš na svim nivoima obrazovanja. Preduzete su određene mere za jačanje javne svesti o pitanjima zaštite okoliša. Međutim, aktivnosti na tom području nisu dovoljne i svesnost građana za okoliš je i dalje slabo razvijena.

Ne može se izvestiti o napretku na području kvaliteta vazduha. Još uvek nedostaju relevantni zakoni. Napredak je postignut na području rukovođenja otpadom i na području kvaliteta voda. Zakon za hidrometeorološke aktivnosti je objavljen. MOPP nastavlja s primenom Zakona o vodama. Između oktobra 2006 i maja 2007, izdanoo je 78 dozvola za vode i još se procesuiše sedam istih. Projekat za razvoj sistema nadzora voda pripremljen je od strane MOPP-a i prezentovan donatorima u aprilu 2007. Javne ustanove odgovorne za vode i otpad konsolidovane su i inkorporisane; sedam ustanova za otpad i tri ustanove za navodnjavanje tek treba da budu inkorporisane.

Međutim, ustanove se suočavaju s problemima sakupljanja prihoda, kako u proseku samo trećina potrošača plaća svoje račune. Na području voda, otpadnih voda, sakupljanje otpada i službi za otpad, strukture su još uvek krhke i sadašnji sporazumi za upravljanje otpadom trebaju se poboljšati.

Postignut je napredak na području zaštite prirode. Delovi Direktive za divlje ptice i Direktive za habitate uključeni su u zakon za konzervaciju prirode. Zakon za zaštitu biljaka objavljen je u januaru 2007. Nije došlo do napretka u odnosu na transpoziciju delova Direktive za divlje životinje kako je zahtevano od strane Sporazuma o energetskoj zajednici.

36

Ne može se izvestiti o napretku za industrijsko zagađenje i rukovođenjem rizicima.

Skupština je usvojila Zakon o hemikalijama, ali on još nije objavljen od strane SRSG-a.

Ljudski i finansijski resursi MOPP-a, kao i administratvni kapaciteti MOPP-a i resornih institucija ograničeni su i neučinkovito rešavaju okolišne izazove s kojima se suočava Kosovo. Postoji nedostatak kvalifikovanog osoblja i konfuzije u kompetencijama između raznih institucija na polju okoline. Postoji potreba za boljom saradnjom i koordinacijske akcije između MOPP-a i Ministarstva za energiju i rude i transport, kao i lokalnih vlasti. Potrebno je da Kosovo postepeno započne uzimati u obzir zaključke okolišnih aspekata u drugim politikama.

Agencija za zaštitu okoline započela je s radom u aprilu 2007. Jedan od njenih zadataka je uspostavljanje sistema informisanja za okolinu. Kako procenjene potrebe u oblasti zaštite okoline uveliko prelazilaze budžet MOPP-a, potrebna je pomoć donatora.

Sveukupno, određeni je napredak postignut na području okoline. Primena i uvođenje zakona i dalje ostaje izazov.

4.2.4. Politika transporta

Transportna infrastruktura na Kosovu i dalje je slaba, uz neefikasno održavanje drumova, rehabilitaciju i razvoj. Željeznička infrastruktura i uopšte službe niske su kvalitete.

Na području Transevropske transportne mreže, Kosovo je postiglo određeni napredak. Učestvuje u razvoju centralnog dijela mreže transporta i u SEETO-u. Kosovo je odobrilo drugi petogodišnji plan 2007. - 2011. Studija izvodljivosti i procene okolišnog uticaja za rute R6, koja povezuje Niš i Prištinu i Albaniju, i R7, koja povezuje Crnu Goru s Prištinom i Skopljem, dovršene su 2007. Rute su u skladu s SEETO prioritetima i one se pojavljuju kao prioriteti u nacrtu kosovskog Okvira srednjoročne potrošnje 2008. -2010. Vlada namerava finansirati R6 i R7 preko donatorske pomoći i/ili javnoprivatnog partnerstva.

Međutim, na području transportnih mreža primena prioritetnih projekata identifikovanih u višegodišnjem planu i njegove godišnje revizije još uvek zahtevaju neprestanu saradnju s SEETO, kako bi se postigao dalji napredak na definisanju regionalnih prioriteta i koordinacija investicija. U odnosu na rute R6 i R7 postoji potreba za harmonizacijom pristupa politici uz rezultate studije izvodljivosti. Nadalje, Kosovo treba da razvije pravni i institucionalni okvir i administrativne kapacitete za velike investicije i PPP. Kako bi se postiglo razumno planiranje infrastrukture transporta, Kosovo će trebati da sprovede planiranje korišćenja zemlje. Zakon o eksproprijaciji još nije objavljen i sproveden. Izgradnja prištinskog prstena takođe je prioritet za Vladu, i u toku je pravljenje Studije izvodljivosti.

Na području drumskog transporta, može se izvestiti o određenom napretku. Zakon o bezbednosti drumova odobren je od strane Skupštine Kosova u januaru 2007. i čeka da bude promulgisan od strane Posebnog Predstavnika Generalnog Sekretara. U martu 2007. uspostavljena je međuministarska grupa za bezbednost drumova i sastaje se na redovitoj bazi. Izveštaj Svetske banke preporučuje shemu za finansiranje održavanja drumova i rehabilitaciju u periodu 2007. – 2015. i daljnje institucionalno jačanje upravljanja drumovima. Nije usmereno dovoljno pažnje na održavanje drumova. Pripreme na ovom polju na ranoj su fazi.

Zabeležen je mali napredak u sektoru železničkog transporta. Zakon za železnice na Kosovu objavljen je u decembru 2006. Kosovo aktivno sudeluje u SEETO grupi za železnice. Međutim, železnička infrastruktura, kao i nivo železničkih službi ostaju na veoma niskom

37

nivou. Nije uspostavljen regulator za železnice. Sve dok se železnice Kosova ne pokažu kao pouzdana kompanija, neće ući u budžetne prioritete vlade. Kosovo bi trebalo uticati na ulogu železnica za razvoj ruda i minerala, koji su esencijalni izvori Kosova.

Na području vazdušnog transporta došlo je do određenog napretka. UNMIK je u ime Kosova potpisnik Sporazuma za uspostavu Zajedničkog evropskog vazdušnog prostora (ECAA) i započeto je s primenom prve faze Sporazuma. Regulatorni biro Kosova za Civilnu Avijaciju (CARO) izradio je Administrativnu uputu za bezbednosne zahteve za vazduhoplovne kompanije i avionske operateri; CARO je predao UNMIK-u Program obuke za vazdušnu bezbednost i Program kontrole kvaliteta za vazdušne bezbednosti na odobrenje. Oba su dokumenta u skladu s acquis-om i s dokumentom 30. Evropske konferencije za civilnu avijaciju (ECAC). CARO je takođe predao Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima putnika. U martu 2007. Ministarstvo transporta i komunikacija uspostavilo je radnu grupu za koordinaciju rada vanjskih eksperata na izradi zakona za Civilnu avijaciju u saradnji s CARO i Stubom IV UNMIK-a. Ovi zakoni uspostavljaju kosovsku instituciju za civilnu avijaciju i pokrivaju sva područja aktivnosti civilne avijacije na Kosovu u skladu s zakonima EU. Međunarodni aerodrom u Prištini (PIA) prenesen je na civilnog operatera i deluje kao zajednička kompanija. Sada PIA izvodi razne tehničke radove za poboljšanje aerodroma. Rad na polju vazdušnog prevoza je u toku.

Kosovo još uvek nije razvilo sveobuhvatnu strategiju transporta.

Sveukupno, može se izvestiti o određenom napretku na području transporta, iako nije došlo do značajnog napretka u sektoru železnica. Treba da se obezbedi učinkovita struktura komunikacije.

4.2.5. Energija

Opskrba Kosova strujom i dalje je nesigurna i nepouzdana,, posebno u udaljenim područjima. Još uvek su učestali prekidi opskrbe strujom.

Nije došlo do napretka kada su u pitanju naftne zalihe.

Postignut je određeni napredak po pitanju unutrašnjeg tržišta energijom. UNMIK je u ime Kosova potpisnik Sporazuma o energetskoj zajednici (ECT) koji je stupio na snagu 1. jula 2006. Od jula 2007., Kosovo je tako obavezno primeniti relevantni acquis EU za energiju, osim odredbaba o otvaranju tržišta na koje se primenjuju posebne sheme. Kosovo je dobro napredovalo u odnosu na pravnu primenu relevantnog acquis-a. Važna je prekretnica bilo uspostava sistema prenosa struje (KOSST) kao odvojene kompanije u julu 2006. i njegovo licenciranje od strane Regulatora za energiju u oktobru 2006. KOSTT je u oktobru 2006 primljen za člana Operatora za sistem prenosa jugoistočne Evrope (SETSO). Kosovo sudeluje na svim regionalnim forumima povezanima s energijom, iako se još uvek suočava s barijerama zbog pravne nestabilnosti vezane uz pitanje statusa. Određeni je napredak postignut na području struje i njenog generisanja. Ministarstvo energije i ruda pripremilo je, u saradnji s relevantnim institucijama mapu koja uključuje aktivnosti na područjimapoput reforme elektroenergetskog sistema, postepeno otvaranje tržišta energije, restrukturisanje i stvaranje pravnog okvira za energetsku učinkovitost, kako je zahtevano od strane ECT-a. U novembru 2006. Vlada je usvojila Program za energetsku učinkovitost i obnovljive izvore energije za 2007. – 2009.

Preduzete su mere za restrukturisanje kosovskog komunalnog preduzeća za električnu energiju u aprilu 2007. Ekonomski i fiskalni savet uveo je predloge za povećanje kredita

38

KEK-u do 75 miliona evra iz Konsolidovanih sredstava. Kredit KEK-a omogućit će KEK-u da provodi, zajendo s drugim donatorima uključujući i Evropsku komisiju, potrebno obnavljanje ključne opreme za rudarstvo i da započne s pripremama za otvorenje rudnika Sibovć jugozapad. Otvaranje novih rudnika esencijalno je za Kosovo i očekuje se da će postojeći rudnici olova biti smanjeni do 2009.

U maju 2007. Odbor za regulisanje uzeo je u razmatranje zahtev KEK-a i KOSTT-a u po pitanju njihovih prihoda i odobrio je strujne tarife za KEK i KOSTT. Imenovan je predsedavajući Odbora, Kosovar, u februaru 2007. Regulator za energiju sada zaprima prihode od licenci što bi trebalo poslužiti ovom organu da deluje kao nezavisno regulatorno telo kako stoji u zakonu za regulator energije.

U maju 2007. KEK je najavio primenu novog akcionog plana koji ima za cilj povećanje prikupljanja novaca i jačanje politike isključenja za nelegalne potrošače. Mere isključenja usmerene su na komercijalne potrošače.

Nastavljene su pripreme za razvoj nove elektrane Kosovo C, uključujući otvaranje novog rudnika lignita i verovatnu rehabilitaciju odabranih jedinica postojeće elektrane Kosovo A. Svetska banka i Evropska komisija podržavaju izradu projekta pružajući tehničku pomoć. U avgustu je, nakon dugog procesam imenovano tri savetnika i započeli su s radom na Kosovu. To su savetnici za transakcije, pravo i zaštitu. Oni su podržani od strane Svetske banke. Njihova je uloga da savetuju Upravni odbor za Kosovo C i da pripreme proces za poziv za predloge. Očekuje se da će oni predati svoje predloge Upravnom odboru do kraja ove godine.

Kosovu treba daljnji napredak u uspostavi i primeni pravnog okvira postavljenog od strane ECT. Institucionalni i zakonodavni kapaciteti Ministarstva Energije i Ruda treba da budu dalje ojačani. Zapošljavanje kvalifikovanog osoblja ostaje izazov. Opskrba energijom nije uvek obezbeđena. Sakupljanje sredstava za primenu Programa energetske učinkovitosti i obnovljivih izvora ostaje izazov.

Restrukturisanje KEK-a je u početnom stadiju i ostaje veliki izazov; to je takođe srž rasprave između raznih zainteresovanih strana. Regularni autoritet još je uvek subjekt političkog uticaja i njegova nezavisnost nije uvek poštovana. Neplaćanje računa za struju ostaje veliki izazov za KEK i glavni je razlog za njegovu nesolventnost. KEK-u je potrebna potpora budžeta. Tehnički i finansijski gubici u sektoru struje i dalje su ekstremno visoki. 32% proizvedene energije klasifikovano je kao ukradeno od strane nelegalnih potrošača. Oko dve trećine isporučene struje se ne plaća. U proseku KEK gubi oko 13-14 miliona evra mesečno. Akumulisani dug KEK-u za neplaćene račune iznosi oko 250 miliona evra. Još su uvek potrebni neprestani napori za povećanje naplačivanja računa za struju i za postepeno uvođenje cena za srtruju koje reflektuju troškovi.

KOSST se suočava s poteškoćama u tehničkim radnim grupama SETSO Radnim grupama i Unutartransmisijonoj kompenzaciji i mehanizmima prekogranične trgovine, pristupu mreži i mehanizmima rukovođenja sakupljanja i nadolazećim Mehanizmima za balansiranje energetskih sredstva za jugoistočnu Evropu, koji su povezani s pozicijama preduzetima od strane srbijanakog pperatera sistema transmisije. Kao rezultat, KOSST nije kompenzovan, između ostalog, za prenos energije preko mreže Kosova.

Još uvek postoje zabrinutosti u vezi finansijske pouzdanosti projekta Kosovo C u dugoročnoj perspektivi i oko aspekata uticaja na okolinu. Za ovaj novi projekat Kosovo će trebati u potpunosti biti u skladu s odredbama Sporazuma o energetskoj zajednici koji se odnosi na EU acquis za nove projekte generacije energije (npr. na području energije, okoline i

39

konkurencije). Postoji nedostatak adekvatnog infrastrukturalnog razvoja i investicija u mreži distribucije. Ovo posebno utiče na ruralna i udaljena područja.

Ne postoji napredak po pitanju nuklearne bezbednosti i zaštite od radijacije. Na tom polju potrebno je primeniti osnovna pravila i treba biti postavljeno regulatorno telo koje će učinkovito delovati.

Generalno, došlo je do određenog napretka na području energije. Međutim, ostaju izazovi, posebno u odnosu na opskrbu.

4.2.6. Informatičko društvo i mediji

Napredak se može uočiti na polju elektronskih komunikacija. U junu 2007., Vlada je usvojila dokument o politici u ovom sektoru. U martu 2007., konzorcijum IPKO Neta, telekoma Slovenije i Mobitela, pobedio je na javnom tenderu za drugog mobilnog operatera. Regulatorna agencija za telekomunikacije (TRA) odobrila je nacionalni plan numerisanja i inicirala procedure za dodelu brojeva zainteresovanima. U maju 2007., grupa brojeva dodeljena je prvom alternativnom operateru fiksne telefonije.

Međutim, uvođenje konkurencije i liberalizacije u sektor elektroničkih komunikacija je odloženo. Obavezni operater fiksne telefonije ima ekskluzivno pravo na međunarodni izlaz do kraja 2007. TRA je dodelila četiri međunarodna ovlašćenja sa početkom 2008. i odobrila referentnu ponudu interkonekcije (RIO) koju je podneo obavezni operater fiksne telefonije, mada sporazumi o interkonekciji tek trebaju da budu zaključeni. Velik deo sekundarnog zakonodavstva je u fazi skiciranja te još nije odlučeno kada će da budu uvedeni različiti zaštitnici konkurencije, poput prenosivosti broja, mogućnosti izbora nosioca u frekvecijskom spektru, (pred) izbora nosioca i fragmentisanja lokalne petlje. Postoje tehnički problemi vezani uz činjenicu da Kosovo ne poseduje međunarodni telefonski kôd. Postoji potreba je za jačim nezavisnim regulatorom za, među ostalim, primenu i provođenje strategije i zakona u sektoru. TRA nema dovoljno administrativnog kapaciteta, ekspertize i nezavisnosti da obavi svoj zadatak. Administrativni kapaciteti Ministarstva transporta i komunikacija, jednako tako, trebaju biti ojačani.

U polju službi informatičkog društva nema napredovanja. Kosovo treba uskladiti svoje zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU zbog uslovnog pristupa.

Što se tiče audiovizuelne politike, zakonodavni okviri su znatno unapređeni u poslednjoj godini. Skupština Kosova prihvatila je pohvalan građanski Zakon protiv klevete i uvrede. Odgovarajuća primena Zakona o pristupu službenim dokumentima olakšana je administrativnom uredbom. Štampani mediji osnovali su multietnički Savet štampe, koji se brine o provođenju kodeksa ponašanja. Međutim, godinu i pol nakon objave odgovarajućeg zakona, Odbor javnog emitera (RTK) nije još imenovan. Od 1. februara 2008., KEK, elektroenergetska korporacija, prestati će da skuplja naknadu za emitovanje javnog servisa za RTK. Ovo će ugroziti opstanak javnog emitera RTK. Stabilno i održivo finansiranje RTK i Fonda za manjinske medije presudno je za ostvarenje ciljeva javnog emitujućeg servisa i pristup informacijama iz svih zajednica. Dve godine nakon osnivanja, kosovski Institut za medije još uvek nije potpuno operativan.

Postavljen je glavni rukovodilac Nezavisne komisije za medije (IMC). Srpska manjina zastupljena je u IMC. IMC je odgovoran za upravljanje, regulisanje i dodelu sredstava spektra frekvencije emitovanja, za izdavanje sekundarne legislative, dozvola i skupljanje naknada za upotrebu frekvencija za emitovanje na Kosovu. Do sad je licencirao 117 emitera na Kosovu.

40

IMC je pomogao Vladi da pripremi nacrt strategije o manjinskim i multi-etničkim medijima i da formira fond za potporu manjinskih i multietničkim medijima.

IMC još uvek mora da se pozabavi bitnim temama kao što su dekriminalizacija klevete i uvrede. Radne grupe bave se temama kao što su koncentracija medija i regulacija minimalnog oglašavačkog praga. Postoji potreba za koordinacijom odgovornosti u dodeli, raspodeli, upravljanju i nadzoru spektra frekvencija između TRA i IMC.

Globalno, nije bilo napretka u području informatičkog društva i tek malo napretka u području medija. Efikasna liberalizacija tržišta elektronskih komunikacija tek treba da bude ostvarena a pojačana konkurencija predstavljena. Reforma medija napreduje ali na ključnim temama kao što su dekriminalizacija klevete, regulacija oglašivačkog praga, adekvatno finansiranje javnog emitera, odgovarajuća implementacija Zakona o slobodi informacije i emitovanja na manjinskim jezicima još treba raditi. Pripreme na ovom području su još u ranoj fazi.

4.2.7. Finansijska kontrola

Progres postoji na području Interne kontrole javnih finansija (PIFC). U maju 2007., Vlada je usvojila dokumenat za politiku u području rada PIFC-a. U septembru 2007., Vlada je odobrila strategiju za delovanje interne revizije u kosovskim institucijama za period 2008. – 2012. Zakon o internoj reviziji je usvojen. Zakon je baziran na modelu interne kontrole javnih finansija EU i osigurava stvaranje centralne jedinice za usklađivanje za internu reviziju, koja će razviti standarde, obučiti interne revizore, pratiti razvoj interne revizije, te osigurati kvalitetan nadzor nad njenim radom. U Zakonu o internoj reviziji postoje neke nedoslednosti, najviše oko nezavisnosti delovanja internog revizora, koje će trebati da se uklone u budućnosti. Međutim, očekuje se da Zakon pomogne u razjašnjavanju obaveza revizora zainteresovanim licima. Odsek za internu reviziju u Ministarstvu ekonomije i finansija delomično dobavlja usluge za centralnu jedinicu za usklađivanje (CHU) za internu reviziju. Minimalni revizorski kapaciteti uspostavljeni su u većini budžetskih organizacija, ali upravljačka odgovornost i opći revizorni kapaciteti treba da budu pojačani.

Što se tiče spoljašnje revizije, Kancelarija glavnog revizora (OAG) jeste i ostati će do daljnjeg rezervna snaga. OAG izvešćuje o implementaciji Konsolidovanog budžeta Kosova, obuhvatno sa javnim komunalnim službama, Specijalnom predstavniku UN-ovog Generalnog sekretara. Razvoj OAG-a u najviše revizorsko telo bazirano na INTOSAI standardima i izveštavanju skupštini, će da ovisi o brojnim okolnostima. Do tad, OAG treba da skicira i primeni strateški razvojni plan.

Općenito, došlo je do određenog napretka na polju finansijske kontrole.

4.2.8. Statistike

Statistička infrastruktura na Kosovu, i dalje je slaba. Aktuelni zakon se u procesu usklađivanja sa Evropskim standardima u statistici pokazao nedovoljnim, a Memorandum o razumevanju sa pružateljima važnih javnih podataka tek je delomično postigao svoje ciljeve. Nadalje, operaciona i finansijska nezavisnost Statističkog biroa Kosova (SOK) nije obezbeđena.

Što se tiče klasifikacija, saglasnost sa EU i međunarodnim klasifikacijama veoma je ograničena. Nikakav napredak nije postignut. Registar poslovnih statistika se i dalje razvija, sa sprovođenjem istraživanja za poboljšanje kvalitete podataka.

Što se tiče sektorske statistike, napredak je uočen u sledećem:

41

U demografskim i društvenim statistikama glavna tema je bila planiranje populacije i popis stanovanja. Probni popis je proveden da se testiraju pripreme. S organizacijskog aspekta, probni popis je prošao dobro. Međutim, probni popis nije uspeo iz aspekta uključenosti stanovništva, pošto neke manjinske zajednice nisu sudelovale, što je preduslov za uspeh popisa. U pripremama za korištenje i održavanje budućih rezultata, nije napravljen napredak.

U makroekonomskim statistikama razvoj nacionalnih izveštaja se nastavlja, ali napredak je ograničen, pošto je SOK još uvek veoma ovisan o podršci. Zbog toga je teško nastavljati se na prethodne projekte i koordinirati sa aktuelnim projektima. Nastavlja se raditi na poboljšanju i proširenju postojećih nacionalnih izveštaja, ali izgradnja kapaciteta nije zadovoljavajuća. Indeks cena potrošnje (CPI) učvršćen je i statistike za 2002. -2006. su ponovo pregledane. Nadalje, domet CPI je proširen uvođenjem novih tačaka.

U poslovnim statistikama, probno istraživanje je bilo provedeno a rezultati i procedure analizirani. U statistikama spoljne trgovine, poboljšanje je ostvareno što se tiče ponovnog uvoza i ponovnog izvoza.

Generalno, na području statistika došlo je do određenog napretka. Statistički sistem Kosova u ranoj je fazi razvitka. Statističke infrastrukture i kapaciteti upravljanja u statističkim biroima su slabi. Nema dovoljno kvalifikovanih radnika, a budžet za provođenje aktivnosti je nedovoljan. Napredak je postignut na područjima gde je dana podrška, i to u statistikama za ratarstvo, makroekonomskim statistikama, poslovnim statistikama i popisima stanovništva.

4.3. Pravosuđe, sloboda i bezbednost

4.3.1. Vize, granična kontrola, azil i migracije

Kosovo nema vizni režim. Putni dokumenti, lične karte i vozačke dozvole izdane od UNMIK-a u skladu su sa standardima ICAO-a i uključuju bezbednosne funkcije. Međutim, putni dokumenti nisu usklađeni sa standardima EU i ne ispunjavaju biometrijske funkcije. U julu 2007., Skupština je odobrila Zakon o ličnim kartama.

Dok UNMIK zadržava krajnju odgovornost za granična pitanja, a KFOR nastavlja da bude zadužen za zelenu granicu, Granična policija kosovske Policijske službe (KPS) je zadužena za kontrolu toka lica preko kosovskih granica. KPS granična policija povećala je osoblje za oko 1.200 službenika. KPS jeste u principu deo Ministarstva unutrašnjih poslova. Međutim, krajnja odgovornost ostaje na UNMIK-u. U ovom Ministarstvu, Odsek za upravljanje granicama, azil i migracije potpuno je operativan od januara 2007. Devet lica je sada zaposleno u ovom odseku.

Integrisani pogranični upravljački odbor funkcionalan je od decembra 2006. Integrisani pogranični izvršni odbor takođe je osnovan. U martu i aprilu 2007., sporazumi o suradnji i međusobnoj potpori su bili potpisani između granične policije, carinske službe, agencije za veterinu i hranu, kao i Ministarstva kulture, omladine i sporta, da bi se osigurala celovita uprava granicama. Radni protokoli su ustanovljeni na ključnim područjima, sa radnim grupama za obaveštajnu zajednicu, operacije te administraciju/logistiku. Postoji dobra saradnja na lokalnom nivou s graničnom policijom Albanije, i, u manjoj meri, sa Graničnom policijom Bivše Jugoslavenske Republike Makedonije.

Međutim, KPS ima samo ograničenu kontrolu protoka lica u i iz Kosova. Broj ilegalnih prelazaka granice, nastavlja da bude visok. Kontrolu zelene granice još isključivo provodi KFOR. Nema zakona o graničnoj bezbednosti. KPS Granična policija nije još u poziciji da

42

efektivno kontroliše tok lica na granicama, posebno zbog nedostatka komunikacijske opreme. Softver korišten na tri glavna granična prelaza nije kompatibilan sa aktuelnim sistemima EU. Učinak i transparetnost KPS Granične policije treba biti povećan. Suradnja sa KPS Odsekom za organizovani kriminal, posebno u razmeni informacija, je slaba. Sporazuma o suradnji sa graničnom policijom ili fitosanitarnim službama susednih zemalja još uvek nema. Mnogi kosovski Srbi pripadnici granične policije koji služe na administrativnoj granici sa Srbijom nastavljaju da primaju plate iz Beograda, kao dodatak platama koje primaju iz budžeta Kosova.

Što se tiče azila, odsek za granice, azil i migracije u Ministarstvu unutrašnjih poslova je nastavlo da nadograđuje kapacitete. Nema zakona o azilu na Kosovu. Skloništa i mesta za stanovanje i smeštaj tražitelja azila ne postoje. Također, vrlo malo lica traži azil na Kosovu.

Direkcija za granice, azil i migraciju u Ministarstvu unutrašnjih poslova od januara 2007. je bila odgovorna i za poslove vezane uz migraciju. Međutim, PISU nije dovoljno pripremljen da se suoči sa socijalnim i bezbedosnim izazovima povećanog povratka iz zemalja članica EU: Nema zakona o migraciji, odgovarajućih strategija ili plana akcije, i nema budžetskih stavki.

U celini, malo je napretka postignuto na području viza, granične kontrole, azila i migracija. Osnovne strukture postoje, ali treba da budu ojačane i nadalje razvijane. Pogotovo zelena granica treba biti poboljšana.

4.3.2. Pranje novca

Ovlasti na području pranja novca tek su delomično prenesene na PISU. Finansijski obaveštajni centar povećao je broj svog lokalnog osoblja za deset. U četvrtom kvartalu 2006., zaključio je 30 slučajeva i otvorio 32 nova slučaja navodnog kršenja zakona za borbu protiv pranja novca. U prvom kvartalu 2007., 17 slučajeva je zaključeno i 45 novih slučajeva otvoreno. Istrage uključuju banke, menjačnice i kazina.

Nadmašene aktivnosti nastavljene su kao način za informisanje lica koja prelaze kosovske granice o iznosu novca koji mogu unositi i iznositi sa Kosova bez da ga prijave. Licima koja nisu pristala na ove zahteve, desile su se konfiskacije.

Međutim, sud nije doneo ni jednu osudu za pranje novca. Administrativni kapaciteti Odseka za organizirani kriminal u KPS za borbu protiv pranja novca još su slabi. Širok raspon učesnika u pranju novca te nedostatak jasne raspodele kompetencije ometaju istrage i progon prestupa pranja novca. Komunikacija među KPS-ovim odsekom za privredni kriminal i korupciju i regionalnih odeljenja koja se bore sa finansijskim kriminalom je slaba te nema zajedničke baze podataka. Nema prikladnih sredstava za čuvanje dokaza. Postoji manjak specijalizovanih tužilaca za borbu protiv pranja novca i ekonomske zločine. Istrage za pranje novca koje uključuju visokopozicionirane političare ne završavaju se uvek. Nema specijaliziranih tužitelja za probleme pranja novca niti odgovarajućeg skladišta za zaplenjene dokaze.

Globalno, postoji određen, ali nejednak napredak u borbi protiv pranja novca. Napori u ovom pogledu trebaju da budu pojačani i podržani političkom odlučnošću.

4.3.3. Droge

Postoji napredak, ali Kosovo ostaje smešteno na glavnoj trasi trgovine drogom, uglavnom heroinom, u zapadnu Evropu. U aprilu 2007. Skupština je odobrila Zakon o narkoticima,

43

psihotropnim supstancama i prekurzorima. Posebna jedinica za istraživanje narkotika u Direkciji za organizovani kriminal KPS-a bavi se istragama vezanim uz drogu. Prisvajajući proaktivan pristup, ova jedinica uspela je zapljeniti nešto narkotika u 2007. Prema dostupnim informacijama, trenutno je na Kosovu mali broj ovisnika o drogi.

Međutim, nema strategije ni plana akcije za prevenciju i borbu protiv krijumčarenja i zloupotrebe droga. Regionalni istražitelji koji deluju pod komandom štaba regionalnih jedinica samo su delomično operativni, pošto im nedostaje opreme.

Generalno, napredak po pitanju suzbijanja droga postignut je u zakonodavstvu, ali krijumčarenje droge ostaje velika briga.

4.3.4. Policija

Kosovska Policijska služba (KPS) generalno izvršava zadatke profesionalno i sposobno, pogotovo kod manjih zločina. Nije bilo bitne promene u procentu članova manjinskih zajednica u KPS-u. Specijalne policijske snage uspostavljene da istraže slučajeve vezane uz nerede u martu 2004, istražile su preko 1.500 takvih slučajeva, od kojih je 300 zatvoreno a preko 750 na raspravi. Direkcija za kriminalnu analitiku bila je potpuno reorganizovana. Regionalne obaveštajne jedinice deluju u svakom od šest regionalnih štabova.

Međutim, nema zakona o policiji, koji bi regulisao policijske strukture i snage. Istrage KPS-a u slučajevima ubistva, međuetničkih zločina i trgovine osobama još su neefikasne. Rad policije je često sprečen nedostatkom dostupnih informacija. Razmena informacija među različitim telima KPS-a je slaba. Saradnja sa javnim tužiocima, međuagencijska i međunarodna saradnja nije uvek zadovoljavajuća. Objekti za policijski pritvor ne odgovaraju međunarodnim standardima. Nema jednoobraznih procedura i odgovarajućih formi policijskog pritvora. Kosovu još nedostaje strategija za smanjenje zločina na centralnom i regionalnom nivou. Trenutna upotreba statistika zločina kao upravne mehanizme u KPS je slaba. Format i sadržina ključnih podataka o zločinima je nedosledna na regionalnom i centralnom nivou.

Generalno, u policiji postoji određeni napredak. Pripreme relativno dobro napreduju.

4.3.5. Borba protiv organizovanog kriminala i terorizma

Na području borbe protiv organizovanog kriminala bilo je napretka. Ministarstvo unutrašnjih poslova u svom strateškom planu za 2007. – 2010. kao jedan od svojih strateških prioriteta stavlja borbu protiv svih formi organizovanog kriminala. Organizovanim kriminalom se bavi Odeljenje za organizovani kriminal KPS-a. Ovo odeljenje je podržano međunarodnim personalom. U novembru 2006., osnovan je antiteroristički odsek unutar KPS-ovog odelenja za organizovani kriminal. Broj istraživanih slučajeva organizovanog kriminala bitno se povećao u prvoj polovini 2007. Saradnja među različitim akterima bila je ostvarena, posebice sa Carinom. KPS-ov Odsek za istraživanje trgovine ljudima ima centralnu jedinicu u Prištini, te regionalne jedinice u regionalnim štabovima, što čini ukupno 28 zaposlenih. U periodu od januara do juna 2007. KPS je proverio 591 sumnjiv objekat, od kojih je 10 bilo zatvoreno. 26 lica je uhapšeno u vezi sa trgovinom ljudima i 19 žrtava je identificirano. Svi slučajevi trgovine ljudima su se odnosili na žene i devojke, krijumčarene za seksualnu eksploataciju (uključujući maloletnice), većinom kosovske Albanke i albanske državljanke.

KPS je postavio posebno opremljene prostorije za razgovore sa žrtvama trgovine ljudima. Opis posla za koordinatore antitrafikinga i međuinstitucionalne radne grupe je bio propisan.

U ovoj oblasti nema napretka. Još uvek nema opšteg zakonodavstva da zameni aktuelnu direktivu o zaštiti podataka i nije postavljeno neovisno telo za nadgledanje zaštite podataka. Ovo je razlog za zabrinutost.

4.3.6. Zaštita ličnih podataka

Globalno, ima malo malo na području organizovanog kriminala i borbe protiv trgovine ljudima. Borba protiv organizovanog kriminala, uključujući trgovinu ljudima, ostaje jedan od većih izazova. Hitno je potrebno značajno povećanje predanosti borbi protiv organizovanog kriminala. Ovo treba da bude podržano povećanim ljudskim i finansijskim sredstvima za ovaj zadatak.

Nema posebnog zakonodavstva o trgovini ljudima. Ona se smatra običnim kriminalom. Postoji samo jedan tužilac koji se bavi slučajevima trgovine ljudima. Nadležnosti za borbu protiv trgovine ljudima podeljene su među raznim jedinicama, prema tome da li je osoba prokrijumčarena preko Kosova ili u Kosovo.

Kosovo je još uvek destinacija i tranzitno područje za trgovinu ljudima. U praksi, saradnja između THBS i njegovih regionalnih jedinica je ograničena. Većina zadnjih ima malo ženskog osoblja i nije dostatno pripremljena za svoje zadatke. Nadalje, osoblje regionalnih jedinica često je ometano u borbi protiv trefikinga drugim, nevezanim zadacima. Efikasnost borbe protiv trafikinga razlikuje se znatno od jedne regije do druge. Zasad, nikakav memorandum razumevanja oko ovog problema nije potpisan sa susednim zemljama. Prekogranična saradnja sa Srbijom na regionalnoj razini, pokazala se teškom zbog negodovanja srpske strane da sarađuje sa KPS-om. Nema kosovskih Srba koji rade u jedinicama za borbu protiv trgovine ljudima, što je uzrok činjenicida su ograničene aktivnosti na područja naseljena Albancima. Kapaciteti su oskudni za bavljenje svim vrstama organizovanog kriminala.

Međutim, zakonodavni okvir koji bi se bavio programom organizovanog kriminala još je nepotpun, pogotovo u području zaštite svedoka, tajnih agenata, zakona protiv mafije i zakona o organizovanom kriminalu. Saradnja na konfiskaciji imovine ne funkcioniše kako treba. U obrađenom periodu nije bilo osuda za trgovinu ljudima. Još uvek nema strategije za skupljanje oružja. Nema zajedničke baze podataka za bezbednosne agencije, gde bi se čuvala obaveštenja o organizovanom kriminalu, što potkopava delotvornost odseka za organizovani kriminal unutar KPS-a. Borba protiv organizovanog kriminala dodatno je potkopana nedostatkom opšte potpore od KPS-a, njegove slabe saradnje sa graničnim policijskim službama i njegovim oskudnim sredstvima, pogotovo što se tiče kvalifikovanog osoblja. Postojeće mogućnosti automatizovanih sistema sa podacima nisu uvek delotvorno korištene.

Kancelarija za dobro upravljanje (KDU) preuzla je vođstvo u primeni kosovskog Akcionog plana za borbu protiv trgovanja ljudima iz 2005., a aktivna je i u podizanju svesti i prevenciji trgovine ljudima. Naročito, KDU je proizveo, u saradnji sa Međunarodnom organizacijom za migracije, dva TV filma za podizanje svesnosti, koji su bili često emitovani na celom Kosovu. Pomoć žrtvama trgovine ljudima je obezbeđena pomoću dva skloništa i sigurnom kućom na Kosovu (finansiranom preko NVO-a).

Formirane su relevantne podgrupe,predsednici i zamenici predsednika imenovani. Izvršena je potrebana obuka.

44

STATISTIČKI DODATAK STATISTIČKI PODACI (od 5. oktobra 2007.) Kosovo (pod Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija) Osnovni podaci Note 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 Stanovništvo (hiljade ukupno područje zemlje) 1) 2 169 : : : : : 1 985 2 016 2 041 2 070 Ukupno područje zemlje (km²) 10 887 10 887 10 887 10 887 10 887 10 887 10 887 10 887 10 887 : Nacionalni izračuni Note 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 Bruto domaći proizvod (BDP) (u milionima nacionalne valute) 2) : : : : 1 624 1 735p 1 797p 1895f : : BDP (milionima evra) : : : : 1 624 1 735p 1 797p 1 895f : : BDP (evra po stanovniku) : : : : : : 905p 940f : : BDP (po standardu prihodovne moći (PPS) po stanovniku) : : : : : : : : : : SI: BDP (u PPS po stanovniku, EU-25=100) : : : : : : : : : : SI: Rata rasta BDP-a (nacionalna valuta, konstatne cene, % promene za prijašnje godine) : : : : : 1.2p 3.1p 3.2f : : SI: Rast zaposlenja (nacionalni računi, % promena od prijašnje godine) : : : : : : : : : : Rasta produktivnosti rada: rast BDP-a po osobi zaposlenoj (% u odnosu na prijašnju godinu) : : : : : : : : : : SI: Jedinica za raste troškova rada (nacionalni mizračuni, % promene za prijašnju godinu) : : : : : : : : : : SI:Produktivnost rada (BDP u PPS za zaposlenu osobu, EU-25=100) : : : : : : : : : : Vrednost rasta dodana od strane glavnih sektora (%)

Poljoprivreda : : : : : : : : : : Industrija : : : : : : : : : : Izgradnja : : : : : : : : : : Usluge : : : : : : : : : :

Konačna potrošnja, kao deo BDP-a (%) 3) : : : : 163.1 151.6 147.5 140.7 : : Kućanstva i NPISH,kao deo BDP-a (%) 4) : : : : 101.3 96.9p 96.2p 93.5f : : Opšta vladavina, kao deo BDP-a (%) 5) : : : : 61.8 54.6p 51.4p 47.2f : :

Formacija fiksnog kapitala, kao deo BDP-a (%) 6) : : : : 40.7 34.5 29.3 27.9 : : Promene u invetorijima, kao deo BDP-a (%) : : : : : : : : : : Izvoz dobara i usluga, relativno za BDP (%) : : : : 16.6 12.5p 10.4p 10.0f : : Uvoz dobara i usluga, relativno za BDP (%) : : : : 120.4 98.6p 87.1p 78.6f : : Industrija Note 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 Indeks industrijske proizvodnje (2000=100) : : : : : : : : : : Rata inflacije Note 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 SI: Indeks cena potrošnje (CPI), (ukupno, % promena u odnosu na prijašnju godinu) : : : : : 2.1 1.6 -3.4 : : Bilans uplata Note 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 Bilans uplata: sadašnji izračuni ukupno (milioni evra) : : : : - 140 - 201 - 284 - 283 - 415 : Bilans uplata: sadašnji izračuni ukupno: bilans trgovine (milioni evra) : : : : - 962 - 871 - 856 - 945 -1 059 : Bilans uplata: sadašnji izračuni ukupno:izvoz dobara (milioni evra) : : : : 269 217 186 79 71 : Bilans uplata: sadašnji izračuni ukupno:uvoz dobara (milioni evra) : : : : 1 231 1 088 1 042 1 024 1 130 : Bilans uplata: sadašnji izračuni ukupno:usluge (milioni evra) : : : : - 725 - 622 - 523 - 33 - 64 : Bilans uplata: sadašnji izračuni ukupno:prihod (milioni evra) : : : : 185 149 123 24 30 :

45

Bilans uplata: sadašnji izračuni ukupno: sadašnji transferi (milioni evra) : : : : 1 361 1 143 973 671 677 : Od kojih vladini transferi (milioni evra) : : : : 1 144 902 732 364 297 :

Direktne strane investicije (DSI) u izveštaju ekonomije (u milionima evra) : : : : : : : 18 59 : Javne finansije Note 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 Opšti vladin deficit, relativan za BDP (%) 7) : : : : : 8.4 2.2 2.7 : : SI: Opšti vladin dug, relativan za BDP (%) : : : : : : : : : : Finansijski indikatori Note 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 Porast spoljašnjeg duga cele ekonomije, relativan za BDP (%) : : : : : : : : : : Porast spoljašnjeg duga cele ekonomije, relativan za spoljašnji uvoz (%) : : : : : : : : : : Opskrba novcem: M1 (kovanice, noćni depoziti, milioni evra) : : : 761 971 998 891 713 572 : Opskrba novcem: M2 (M plus depoziti do sve godine, milioni evra) : : : 761 1 096 1 126 1 112 1 128 1 092 : Opskrba novcem: M3 (M» plus tržišni instrumenti, milioni evra) : : : : : : : : : : Ukupan kredit monetarnih finansijskih institucija za građanje (konsolidovano) (milioni evra) : : : 3 26 87 233 374 : : Rate kamata: dnevne novčane rate, godišnje (%) : : : : : : : : : : Rate kamata za pozajmljivanje (jednogodišnje), godišnje (%) : : : : : : : : : : Depozitarne raze kamata (jedna godina) godišnje (%) : : : : : : : : : : Rate promene evra: prosečno za period – 1 evro - --- nacionalna valita : : 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000 Indeks efektivne promene rata (2000-100) : : : : : : : : : : Vrednost rezervne imovine (uključujući zlato) (milioni evra) : : : : : 355 459 259 272 : Vanjska trgovina Note 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 Trgovinski bilans: sva roba, svi partneri (milioni evra) : : : : : : : - 994 -1 131 -1 233 Vrednost izvoza: sva roba, svi partneri (milioni evra) : : : : : : : 57 49 82 Vrednost uvoza: sva roba, svi partneri (milioni evra) : : : : : : : 1 050 1 180 1 315 Uslovi trgovine (indeks izvozne cene /indeks uvozne cene, % promene u odnosu na prijašnju godinu) : : : : : : : : : : Udio izvoza za zemlje EU-127 u vrednosti ukupnog izvoza (%) : : : : : : : 29.3 37.9 35.7 Udio uvoza iz EU 27 u vrednostima ukupnog uvoza (%) : : : : : : : 40.3 38.4 34.2 Demografija Note 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 Stopa nacionalnog rasta: prirodne promene (rođenja minus smrti) (za 1000 stanovnika) 1) : : : : : : 12.8 14.1 14.6 11.8 Stopa migracije: imigranti plus emigranti (na 1000 stanovnika) : : : : : : : : : : Stopa smrtnosti dojenčadi. Smrti dece ispod jedne godine na 1000 stanovnika 1) 18.2 : : : : 11.2 15.1 11.8 9.6 12.0 Dužina života: muškarci (godine) 1) : : : : : : 67.0 : : : Trajanje života: žene (godine) 1) : : : : : : 71.0 : : : Tržište rada Note 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 Stopa ekonomske aktivnosti (15-64): udio populacije godina 15-64 koja je ekonomski aktivna (%) : : : : 45.6 52.8 50.3 46.2 49.2 52.3 SI: Stopa zaposlenja (15-64): udio populacije između 15-64 godine koja je zaposlena (%) : : : : 19.6 23.8 25.3 27.7 28.5 28.7

Udio muške populacije između 15 i 64 koja je zaposlena (%) : : : : 31.1 39.4 42.8 46.4 45.8 46.1 Udio ženske populacije između 15 i 64 koja je zaposlena (%) : : : : 8.1 8.8 8.3 9.9 11.7 11.8

SI: Stopa zaposlenosti starijih radnika (55-64) u populaciji između 15-64 koja je zaposlena (%) : : : : : : : : : : Zaposlenost u glavnim sektorima (%)

Poljoprivreda : : : : 6.2 10.3 17.3 24.7 18.8 : Industrija : : : : 16.9 17.2 15.4 14.0 14.4 :

46

Izgradnja : : : : 8.6 11.2 11.3 8.0 7.9 : Usluge : : : : 68.3 61.3 56.0 53.5 58.9 :

SI: Stopa nezaposlenosti: udio radnih snaga koje su nezaposlene (%) : : : : 57.1 55.0 49.7 39.7 41.4 44.9 Udio muške radne snage koja je nezaposlena (%) : : : : 51.8 45.2 40.3 31.5 32.9 34.6 Udio ženske radne snage koja je nezaposlena (%) : : : : 69.9 74.5 71.9 60.7 60.5 61.6

Nezaposlenost osoba <25 godina: udio radnih snaga iznad 25 godina koji su nezaposleni) : : : : 80.0 77.7 74.9 66.5 70.5 75.5 SI: Stopa dugoročne nezaposlenosti: udio radnih snaga koji su dugoročno nezaposleni (%) : : : : 47.6 47.3 42.7 34.9 34.7 41.1 Socijalna kohezija Note 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 Prosečna mesečna nominalna plata (nacionalna valuta) : : : : : : : : : : Indeks realnih plata: Indeks nominalnih plata podeleno CPI ((2000=100) : : : : : : : : : : SI: Rano ostavljanje školovanja: udio populacije između 18-24 godine koji nisu završili srednju školu i nisu u procesu školovanja ili obuke (%) : : : : : : : : : :

Životni standard Note 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 Broj auta na 1000 stanovnika : : : : : : : : : : Broj pretplata na mobilne telefone na 1000 stanovnika : : : : : : 158.7 169.5 : : Infrastruktura Note 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 Konentracija železničke mreže (linije koje su operativne, na 1000 km ²) : : : : : : : 39.5 : : Dužina autocesata (1000 km) - - - - - - - - - - Inovacije i istraživanje Note 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 SI: Potrošnja na ljudske potencijale (javna potrošnja za obrazovanje) reletivno na BDP (%) : : : : : : : : : : SI: Domaća potrošnja na istraživanje & razvoj, relativno na BDP (%) : : : : : : : : : : SI: Postotak domaćinstava koji nemaju pristup internetu(%) : : : : : : : : : : Okolina Note 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 SI: Ukupna emisija staklenika: CO2 ekvivalent (tonovi, , 1990=100) : : : : : : : : : : SI: Intenzitet energije u ekonomiji (kg nafte ekvivalentno za 1000 evra BDP-a) : : : : : : : : : : SI: Udio obnovljivih energija u potrošnji energije (%) : : : : : : : : : : SI: Drumski prevoz kao udio u kopnenom prevozu (%) : : : : : : : : : : Energija Note 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 Primarna proizvodnja svih energetskih produkata (hiljadu TOE) : : : : : : : : : :

Primarna produkcija nafte(hiljadu TOE) : : : : : : : : : : Primarna produkcija čelika i lignita(hiljadu TOE) 8) : : : : : 5 528 6 466 5 658 6 391 : Primarna produkcija prirodnih plinova(hiljadu TOE) : : : : : : : : : :

Uvoz svih energetskih proizvoda (hiljadu TOE) : : : : : : : : : : Potrošnja energije (hiljadu TOE) : : : : : : : : : : Generacija struje (hiiljadu GWh) : : : : : 3.2 3.2 3.5 4.0 : Poljloprivreda Note 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 Indeks poljoprivrednih proizvoda dobara i usluga (cene, prijašnja godina =100) : : : : : : : : : : Ukupno iskorišteno poljoprivredno područje (hiljadu hektara) : : : : 539 : : : : : Zalihe: goveda (hiljadu grla, kraj perioda) : : : 289 347 319 : 335 352 :

47

Zalihe: svinje (hiljadu grla, kraj perioda) : : : 59 76 110 : 55 48 : Zalihe: ovce i koze (hiljadu grla, kraj perioda) : : : 193 230 116 : 106 152 : Proizvodnja i iskorištenost mleka na farmama (ukupno mleka, hiljadu tona) : : : : : : : : : : Proizvodnja useva: žitarice (i ruža) (hiljdu tona, žetvena proizvodnja) : : : : 459 396 : 408 441 : Proizvodnja useva: šećerna repa hiljdu tona, žetvena proizvodnja) : : : : : : : : : : Proizvodnja useva: povrće (hiljdu tona, žetvena proizvodnja) : : : : 169 135 : 150 289 :

SI: Strukturalni indikator

e: procena

f: predviđeno

p: privremeno

1. Izvor: Eurostat.

2. Izvor: Procena misije MMF-a, ''Kosovo - Politike prema rastu i razvoju'', novembar 2004.

3. Vrednosti podeljene velikim raspona od uvoza do izvoza roba i usluga

4. Samo kućanstva, bez neprofitnih organizacija koje služe kućanstvima (NPISH). Vrednosti poredane velikim rasponom od uvoza do izvoza roba i usluga

5. Uključujući donatorski sektor (donatorski sektor uključuje UNMIK, KFOR i druge donatorske organizacije pod okriljem tzv. ''programa javnih investicija'', i potrošnja finansirana iz donatorskih grantova. Bez plata KFOR osoblja, kao i potrošnja robe uvezene direktno za KFOR. Vrednosti poredane velikim rasponom uvoza i izvoza dobara i usluga.

6. Investicije: uključujući donatorski sektor, vladu, privatne investicije. Vrednosti poredane prema velikom rasponu od uvoza do izvoza roba i usluga.

7. Podaci o BDP-u od strane MMF-a.

8. Lokalna proizvodnja uglje u hiljadama tona; podaci sakupljni od strane KEK-a (u skladu sa UNSCR 1244) .

48