POMOĆ EU KOSOVUPomoć onima kojima je najviše potrebna

POMOĆ ONIMA KOJIMA JE NAJVIŠE POTREBNA | 3

LJUDSKA PRAVA ČINE VELIKI DEO EU

LJUDSKA PRAVA SU MNOGA I RAZLIČITAEvrposka unija (EU) nije samo o ekonomijama, tržištima i napretku. Ona je i o ljudskim pravima. Koncept ljudskih prava je uvršten u osnivačkom aktu EU. On je razvijen u Evropskoj konvenciji za zaštitu osnovnih ljudskih prava i sloboda koja je stupila na snagu 1953. Ona je ponovo ojačana usvajanjem Povelje o osnovnim pravima 2000.

Pa šta su ljudska prava? Ona su mnoga i različita. Postoji pravo na sklonište, na krov nad glavom. Ukoliko ste dete, postoji pravo na obrazovanje i igru i na jednak pristup obema. Postoji pravo da ne budete diskriminisani bilo zato što ste žena ili zato što pripadate određenoj etničkoj ili verskoj grupi, ili zato što imate neki invaliditet ili zbog vašeg seksualnog opredeljenja.

Postoji pravo na socijalnu zaštitu ukoliko niste zaposleni ili se na drugi način suočavate sa teškim vremenima. I postoje mnoga druga prava. Ima ih, uopšteno, za sve.

Ono što je jasno je da ljudska prava nisu samo briga nesrećnih manjina. Ona su svačija briga. Zato što oni štite svakog pojedinca. I zbog toga što su mera toga koliko je zemlja stvarno civilizovana.

Ono što je jasno je da postkonfliktna društva kao što je Kosovo sa svojom tragičnom bliskom istorijom ima posebnu potrebu da pokaže da vodi računa o ljudskim pravima svih svojih građana. Oni su traumatizovani sukobom. Njihove institucije i infrastruktura, društvena i fizička, su okrutno poremećene. Stare mržnje kao i nove mogu ometati toleranciju i pošten tretman. Teret prošlosti može dovesti do toga da se razlike teško prihvataju.

Ono što je jasno je da će napredak Kosova ka EU biti meren delimično kroz njegov napredak u obezbeđivanju ljudskih prava za sve svoje građane.

I ono što je na kraju jasno je da je EU tu da pomogne ovom napretku, da je već dosta pomogla i da će nastaviti i dalje pomagati. Hajde da razmotrimo neke od njenih aktivnosti

¹Prema Rezoluciji Saveta bezbednosti UN-a 1244/1999

4 | POMOĆ ONIMA KOJIMA JE NAJVIŠE POTREBNA

PRAVO NA KROV NAD GLAVOM

EU je izgradila i popravila hiljade kuća

Konflikt od juna 1999. je raselio mnoge ljude, uključujući 225,000 ne-Albanaca i uništio domove. Smeštaj je osnovna ljudska potreba. I Ustav Kosova naglašava pravo svih izbeglica i interno raseljenih lica (IRL) da se vrate svojim kućama. Kao i EU. I, osim reči bilo je i dela.

Između 1999. i 2003. EU je izgradila oko 17.000 kuća, uglavnom za kosovske Albance. A od 2003. je EU dodelila 36 miliona evra za potrebe povratka i zajednica kosovskih manjina:

› Jedan od primera je podrška EU za program povratka i reintegracije na Kosovu, koji je u prvoj fazi obezbedio nove kuće za nekih 180 porodica iz Gnjilana, Istoka, Kosova Polja i Peći.

› Sledi prateći program inspirisan uspehom projekta koji će dodatno obezbediti kuće za 210 raseljenih i izbegličkih porodica iz manjinskih zajednica u Klini, Obiliću, Uroševcu i Orahovcu. Važno, njime upravlja lokalna opština na taj način pokazujući interes da služi svim svojim građanima.

› Treći je projekat of 5 miliona evra lansiran u februaru 2010. od strane EU u partnerstvu sa Vladom Kosova i opštinom Mitrovica za preseljavanje članova romske, aškalijske i egipćanske (RAE) manjine koji su 11 godina živeli u improvizovanim kampovima zagađenim olovom blizu Mitrovice nakon što su njihove kuće uništene tokom sukoba 1999. god.

BILO JE HILJADE RASELJENIH TOKOM SUKOBA

POMOĆ ONIMA KOJIMA JE NAJVIŠE POTREBNA | 5

PRAVA DECE

EU gradi tople, svetle, privlačne škole i igrališta

EU takođe nastoji da se osigura da sva deca steknu obrazovanje. Pre sukoba je stopa upisa RAE, turske, bošnjačke i drugih manjina bila samo 77%. Stvari su i dalje loše. Skoro 20 % RAE članova nema čak ni jednu godinu obrazovanja, samo 4% imaju obaveznih 9 godina, a 33% RAE devojčica ne pohađa školu.

Tako EU podržava projekat pod nazivom “Upisivanje i registracija RAE dece u osnovnom obrazovanju na Kosovu“. Lansiran 2010. ovaj projekat cilja da poveća svest među RAE zajednicama o važnosti obrazovanja i upisa u škole.

PRAVO NA IGRU Ali obrazovanje nije sve za mlade ljude. Od 1999. je ukupno 80 miliona evra posvećeno izgradnji javnih zgrada i opštinske infrastrukture na Kosovu, uključujući ne samo škole već i zgrade za dokolicu. Finansirala je, na primer, univerzitetski sportski centar, dva dečja igrališta u Prištini i kulturne i sportske centre u drugim mestima Kosova.

Kao deo serije projekata za opštinsku infrastrukturu predloženih od strane opština, trenutni projekat finansiran od strane EU za izgradnju sportskih terena i igrališta, vredan 900,000 €, obuhvata izgradnju sedam dečjih igrališta u četiri opštine: Prištini, Mitrovici, Peći i Prizrenu kao i ustanova za tenis, fudbal, košarku i trčanje.

EU je finansirala i aktivnosti festivala „Igra za sve“, koga karakterišu biskopske i pozorišne predstave, izložbe reciklažne umetnosti, takmičenja u pisanju sastava i mogućnosti da deca pokažu svoje talente i veštine i koji je obišao Kosovo leta 2010. Više od 600 škola i 200.000 dece je bilo uključeno. I za mnogu decu ovo je bila prva prilika da vide predstavu ili film.

PRAVA DETETAŠanse za igru i pohađanje škole su dva osnovna dečja prava. I EU, koja poštovanje dečjih prava vidi kao nešto osnovno u svakoj državi koja želi postati članica EU, radi sve što može da olakša to poštovanje. Ti napori su sastavni deo reformi koje su u toku u službama pravde, obrazovanja, zdravstva i socijalnih usluga.

6 | POMOĆ ONIMA KOJIMA JE NAJVIŠE POTREBNA

PRAVA DECE SA INVALIDITETOM I NAPUŠTENE DECEDok sva deca imaju prava, neka takođe imaju i posebne potrebe – i pravo da se na njih odgovori. To je posebno važno na Kosovu gde je sukob ostavio duboke ožiljke i traume. I njihovo omogućavanje na Kosovu je daleko od savršenog: još uvek nema zakonske zaštite za decu sa invaliditetom dok, prema UNICEF-u, manje od 10% dece sa posebnim potrebama ima pristup školama.

Tako da EU pomaže i u ovome. Evropski instrument za ljudska prava i demokratiju (EIDHR) je finansijski instrument koji podržava aktivnosti nevladinih organizacija (NVO) i, od 2008, dodeljuje po 900.000 € godišnje za Kosovo. Jedan od ovih projekata je inovativni „Jedan na Jedan“ dečiji fond. 2-ogodišnji projekat podržava socijalne usluge za decu sa invaliditetom i ugroženu decu na Kosovu obezbeđivanjem prekopotrebne emocionalne podrške obučenih savetnika i radnika na dnevnoj nezi za hiljade traumatizovane dece širom Kosova. I planira da pruži domove ili privremeno sklonište u četiri opštine na Kosovu za najmanje 100 najugroženije dece među decom sa invaliditetom, napuštene, zapostavljene ili dece bez roditeljske brige ili dece koja su žrtve nasilja u porodici ili trgovine ljudima.

PRAVA MLADIH PRESTUPNIKANema sumnje da se iz siromaštva i dislokacije može izroditi kriminal i da prestupnici mogu biti mladi. I nema sumnje da je i Kosovo takav slučaj: prema UNICEF-u jedna petina svih ozbiljnih zločina između 2000. i 2004. uključivala je ljude ispod 18. Pitanje je: šta uraditi sa tim: da li bi mladi na ivici zakona trebali biti prepušteni sami sebi ili bi im trebala biti pružena pomoć nadajući se da će biti spašeni od budućeg kriminala?

Zakon Kosova o pravdi za maloletnike ne ostavlja prostora za sumnju u vezi sa odgovorom: u potpunom je skladu sa međunarodnim standardima koji predviđaju da kazna za maloletne prestupnike bude neplaćeni rad, na primer u društvenim institucijama ili sa invalidima ili starima. Ovakve aktivnosti podstiču reintegraciju mladih prestupnika u društvu umesto da ih samo kažnjavaju. A projekat finansiran od strane EU pomaže da se osigura da se ovaj pravni princip primenjuje i u praksi. Sa početkomo u 2007, još u uvek je u toku projekat o pravdi za maloletnike na Kosovu koji obuhvata osnivanje kluba mladih za 60-oro dece između 15 i 18 godina starosti sa problemima u ponašanju; obuku 171 nastavnika, socijalnih radnika, članova policije i roditelja za rad sa decom pod rizikom; i istraživanje o nasilju u osnovnim i srednjim školama.

DECA IMAJU MNOGE POTREBE. ZA EU, NEKE OD NJIH SU PRAVA

POMOĆ ONIMA KOJIMA JE NAJVIŠE POTREBNA | 7

Siromašne i neobrazovane žene su posebno osetljive

na kršenja ljudskih prava.

Podrška se nastavlja: očekuje se da fondovi EU i UNICEF-a iznose 2,2 miliona evra. Sveukupno, najmanje 400 dece će imati koristi od poboljšanih usluga probnog perioda. I 150,000 adolescenata će proći kroz aktivnosti sprečavanja, 300 stručnjaka za pravdu za maloletnike i roditelja kao i 500 nastavnika širom Kosova biće obučeno o sprečavanju nasilja i delikvencije u školama.

PRAVA ZATVORENIKAI oni koji završe u zatvoru takođe imaju svoja prava, zapravo pravo da ne budu izloženi torturi. Ovo je fokus drugog projekta finansiranog od strane EU koji je počeo 2007.

Nazvan Sprečavanje torture i drugih oblika kršenja ljudskih prava u pritvorima Kosova, on obuhvata praćenje popravnih centara, centara za pritvor i policijskih ćelija širom Kosova osiguravajući tako da se njima upravlja u skladu sa međunarodnim standardima ljudskih prava i kosovskim zakonima.

BORBA PROTIV TRGOVINEEU je takođe na čelu borbe protiv jednog od najgorih kršenja ljudskih prava, modernog ropstva koje obuhvata trgovinu ženama i decom radi seksualnog iskorišćavanja i prisilnog rada. 60 % žrtava trgovine ljudima, prema proceni UNICEF-a, je mlađe od 18 godina.

Napori EU obuhvataju bavljenje sa jednim od ključnih faktora koji naglašava problem: nedostatkom obrazovanja i mogućnosti koje olakšavaju trgovcima ljudima da mlade žene privuku lažnim ponudama za posao.

EU troši skoro 100,000 € na projekat pod nazivom Sprečavanje trgovine ugroženim mladima i ženama na Kosovu, koji obezbeđuje obuku i edukaciju o trgovini u osnovnim školama u seoskim sredinama u opštinama Mitrovica, Peć i Obilić.

Projekat obuhvata otprilike 1,500 ekonomski ugroženih mladih ljudi iz osnovnih škola u seoskim sredinama. Takođe radi sa 500 majki dece pod rizikom, kao na primer ženske dece koja napuštaju škole, na razvijanju veština rada i na taj način na povećanju potencijala za nezavisan život.

8 | POMOĆ ONIMA KOJIMA JE NAJVIŠE POTREBNA

PRAVA ŽENAŽene na Kosovu su tradicionalno ekonomski, politički i društveno unazađene u poređenju sa muškarcima. To je zbog nedostatka obrazovanja i obuke za žene i ograničenog pristupa kreditima, pozajmicama i zemlji. Žene poseduju samo 8% nepokretnosti i 6 % biznisa. Samo jedna od tri žene ima posao. I 26% devojaka mlađih od 20 je klasifikovano kao nepismeno.

U potpunosti posvećena rodnoj ravnopravnosti, EU je obezbedila finasije u vrednosti od 120.000 € za istraživanje i praćenje primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Aktivizam žena se podstiče kroz dva projekta kroz koje se prožimaju etnička i verska pitanja: 150,000 € vredan projekat ženske mreže u Mitrovici i 100,000 € za osnivanje ženske i mreže mladih u Peći.

PODRŠKA UDOVICAMADruga NVO, pomognuta od strane EU, je Medica Kosova koja je pomagala udovicama iz sukoba 1999. Traumatizovane, retko se ponovo udaju i lišene ekonomije, ratne udovice su posebno osetljiva grupa. Počevši od 2004, Medica Kosova je žene u Đakovici, Prizrenu, Dečanima organizovala po grupama koje su uključene u manje poljoprivredne aktivnosti, uključujući proizvodnju meda, upravljanje stočarstvom i vožnju traktora.

Do danas, žene iz 15 sela su uključene, obezbeđujući prihod za više od 450 porodica i pružajući ženama emotivno lečenje i motivaciju. EU je i ovde pomogla: najskorije je doprinela sa 100,000 € za dvogodišnji projekat preko koga će Medica Kosova ojačati ulogu žena poljoprivrednika u društvenom i političkom životu osnivanjem službene Organizacije žena poljoprivrednika na nacionalnom nivou.

POMOĆ ONIMA KOJIMA JE NAJVIŠE POTREBNA | 9

PRAVA MANJINAU svim oblastima pomenutih ljudskih prava, najosetljivija manjina u kosovskom društvu su 35,000-40,000 jake zajednice Roma, Aškalija i Egipćana (RAE).

Duboko ukorenjene istorijske nepravde pomešane sa oštećenjima zdravstvene i socijalne infrastrukture kao rezultat sukoba iz 1999. Statistike pokazuju da se nezaposlenost među RAE u 2004 povećala na 75% za muškarce starosti 15-24 godina i zapanjujućih 90% za žene ovog uzrasta. Nepismenost se procenjuje na 16%. I jedno od dvoje RAE dece živi u apsolutnom siromaštvu, npr. živi sa manje od jednog evra dnevno.

Zajedno sa Fondacijom za otvoreno društvo, Evropska unija finansira projekat za integraciju RAE u obrazovanju, zapošljavanje i promociju kulture.

Ovo će uključiti najmanje 200 grantova za mlade članove RAE manjina za pohađanje srednjeg obrazovanja i 20 grantova za studiranje na višem nivou i na fakultetima.

Programi će takođe biti ponuđeni u centrima za učenje koji obezbeđuju obrazovenje u ranom detinjstvu, osnovno i srednje obrazovanje, dodatnu podršku za osoblje u srednjim školama i na fakultetima i programe opismenjavanja. Obuka će takođe biti obezbeđena u Centrima za profesionalnu obuku, posebno za tradicionalne zanate. Članovi RAE će takođe biti osnaženi veštinama učenja kao npr. kako napisati poslovni plan ili komunicirati sa medijima.

I, kako dolikuje zemlji sa bogatom višekulturnom istorijom, Kosovo će biti domaćin međunarodnog festivala kulture RAE u 2011.

PRAVO NA OBRAZOVANJEObrazovanje je takođe ljudsko pravo. I pre sukoba 1999, stepen upisa u osnovnu školu je bio visok, skoro 100% za etničke Albance i Srbe između šest i četrnaest godina starosti. Ali samo 17% škola nije oštećeno ili uništeno u toku konflikta što znači pretrpanost i nastavu u smenama u gradskim delovima i zatvaranje nekih škola u seoskim sredinama.

10 | POMOĆ ONIMA KOJIMA JE NAJVIŠE POTREBNA

EU je i u ovome pomogla. Samo 2009. i 2010. izgrađeno je sedam novih škola samo sa EU fondovima: u Đakovici, Podujevu, Uroševcu, Gnjilanu, selima Sevcu i Brodu u opštini Štrpce i selu Žaži u opštini Zvečan. U Gnjilanu na primer, zahvaljujući 550,000 € iz fondova EU, 500 učenika sada pohađa nastavu u dve smene umesto u tri.

I oni to rade u toplim, svetlim i privlačnim učionicama, da ne pominjemo prostorije za laboratorijske radionice i biblioteku umesto razrušenih škola u kojima su bili pre oktobra 2009.

NA PRAVOM PUTUObezbeđivanje prava RAE zajednica je važan test za kosovsko društvo i važan put napred za zemlju na njenom putu ka članstvu u EU. Tu su i napori za obezbeđivanje različitih gore pomenutih ljudskih prava. Ljudska prava-prava svakog pojedinca-su ključna vrednost Evropske unije. Ali, na Kosovu su ona na neki način važnija upravo zbog toga što su prekršena toliko puta u prošlosti i na mnoge brutalne načine.

Kosovo je najverovatnije iskusilo mnogo dramatičnije promene u zadnjih 30 godina nego bilo koja teritorija Evrope. Njegov društveni sistem je dizajniran iz temelja pod međunarodnim nadzorom i sa međunarodnom podrškom.

Mnoge stvari još uvek nedostaju: postoji osnovna socijalna pomoć ali nema beneficija za nezaposlene i ne postoji šema za dečije beneficije. Iz svih ovih razloga, jaka društvena povezanost je važna za kosovsku društvenu i političku budućnost i stabilnost. I zbog svega ovoga EU je tu da pomogne.

SVAKO DRUGO RAE DETE ŽIVI U APSOLUTNOM SIROMAŠTVU SA MANJE OD 1 EVRA NA DAN

“Ova publikacija je pripremljena uz pomoć Evropske unije. Sadržaj ove publikacije je jedino odgovornost Kancelarije za vezu Evropske komisije na Kosovu i ni na koji način ne odražava poglede Evropske unije.”

KONTAKTIKancelarija za vezu Evropske komisije na Kosovu

A. Ulica Kosovo 1 (P.O. Box 331)

Pristina, KOSOVOT. +381 38 51 31 200 F. +381 38 51 31 304

E. delegation-kosovo@ec.europa.eu

W. www.delprn.ec.europa.eu