VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U ZRENJANINU
Nastavni predmet : UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMAStudijski
program : Inenjerski menadmentModul : Raunarstvo
Znaaj organizacionog ponaanja u savremenoj kompaniji na
primeru-seminarski rad-
PREDMETNI NASTAVNIK : STUDENTI, Br. Indeksa :
U Zrenjaninu, maj 2013. godine
SADRAJ1 Pojam organizacionog ponaanja32 Znaaj izuavanja
organizacionog pomaanja33 Nauni osnovi organizacionog ponaanja44
Pristupi organizacionom ponaanju45 Nivoi organizacionog ponaanja56
Uticaj organizacionog ponaanja u savremenoj organizaciji na
primeru57 injenice koje otkrivaju organizaciono ponaanje u
hotelu6Literatura7
1 Pojam organizacionog ponaanjaKoreni izuavanja organizacionog
ponaanja seu u daleku prolost i to u 1924. godinu i vezuju se za
poznati Hotorn eksperiment. Lari Kamings kae da je organizaciono
ponaanje nain razmiljanja, nain shvatanja problema, sprovodjenja
istraivanja i pronalaenja odgovarajuih reenja. Ako bismo zeleli da
sumiramo definiciju organizacionog ponaanja,onda je to razumevanje,
predvidjanje i kontrola ljudskog ponaanja u organizaciji. Predmet
organizacionog ponaanja je prouavanje ljudskog ponaanja, stavova i
performansi u organizacijama. Organizaciono ponaanje omoguava
shvatanje ljudske prirode, samim tim daje mogunost za predvidjanje
ponaanja zaposlenih u odredjenim situacijama, ali isto tako ukazuje
i na to kako organizaciona sredina utie na ponaanje zaposlenih. Ono
u sebi sadri osnove izuavanja ponaanja ljudi u organizaciji, kao I
metode koje se mogu koristiti kako bi se kanalisalo ponaanje u
organizaciji. Poto ponaanje podrazumeva interakciju zaposlenih u
organizaciji, neophodno je predvideti I konstruktivno isplanirati
odvijanje dogaaja izmedju uesnika u radnom okruenju.Ono sadri tri
grupe procesaI one se predstavljaju kao: individualni, grupni i
interpersonalni,kao I organizacioni procesi. Sve tri grupe procesa
su u interakciji .Organizaciono ponaanje predstavljalo je
svojevrstan fenomen na svom poetku ali je vremenom postalo
konstrukcija svake organizacije, ono je neophodno i nadasve
opirno.
2 Znaaj izuavanja organizacionog ponaanja Govoriti o tome koliko
je znaajno organizaciono ponaanje bilo bi kao da elimo da ubedimo
nekoga koliki je znaaj ispunjavati osnovne potrebe organizma. Ono
je neophodno, I neizostavni inilac svake organizacije. Sa tenjom da
ostvari sopstveni identitet, ve se uvrstilo na vodeim pozicijama
menadmenta ali I kao osnovna delatnost u oblasti ljudskih
resursa.Ubudunosti bi trebalo da postoji odeljenje za organizaciono
ponaanje u kompaniji, I ono bi trebalo da stoji kao primarni I
sastavni deo organizacije, I terbalo bi mu dodeliti isti znaaj koji
je ve dat ostalim sektorima kao to su sektor ljudskih resursa,
sektor za top menadment itd. Miljenja smo da formiranje ovog
sektora moe da doprinese veliki napredak kao i redinzajniranje ve
postojeih sistema unutar kompanije. Organizaciono ponaanje
predstavlja poseban segment menadmenta i kao tako se smatra
posebnom naunom disciplinom. Velike greke su se pravile u
organizacijama poetkom osamdesetih godina, jer su mnoga preduzea u
tom periodu naila na veliki pad u svom poslovanju i u tim
trenutcima umesto da se pozabave organizacijom svojih ljudskih
resursa, direktori su panju posvetili davanjem otkaza svojim
zaposlenim radnicima. Ukoliko se organizaciono ponaanje primeni u
svom najboljem svetlu, organizacija e za uzvrat dobiti srene
zaposlene radnike, koji e vie panje posvetiti poslu koji im je
dodeljen, stvorie im se elja za razvijanjem i ujedno e biti bolji
rezultati poslovanja, koji e svima sluiti u korist. Pomou razliitih
nauka,moemo veoma esto objasniti ta se deava, promeniti ono to se
deava i kontrolisati dogadjaje.
3 Nauni osnovi organizacionog ponaanja
Antropologija: je nauka o oveku. Ona je kljuna disciplina u
izuavanju organizacionog ponaanja, posebno onog dela koji govori o
organizacionoj kulturi.
Sociologija: je nauka o drutvu. Moderna sociologija polje svojih
istraivanja sve vie usmerava od najoptijeg ka najuem:
drutvo-institucija-organizacija-grupa-uloga.
Psihologija: ja nauka o ljudskom ponaanja. Za izuavanje
organizacionog ponaanja najvanija je posebna psiholoka
disciplina-socijalna psihologija,koja se bavi izuavanjem ponaanja
pojedinca u drutvenom okruenju.
Teorija organizacije: istraava strukture i procese u samoj
organizaciji. Organizaciono ponaanja istrauje individualno i grupno
ponaanje u okvirima organizacije.
4 Pristupi organizacionom ponaanju
1. Kongitivni ili spoznajni pristup posmatra oveka kao zatvoren
sistem i njegovo ponaanje vezuje za line karakteristike i unutranje
procese. Predpostavlja se da je ponaanje ljudi ciljno orijentisano
i objanjava ga unutranjim procesima, kao to su oekivanje i
percepcija.
2.Bihejvioristiki pristup, za razliku od predhodnog insistira na
vidljivim uzrocima (pokretaima) ljudskih ponaanja. Ivan Pavlov i
Don Votson su dali klasini bihejvioristiki pristup i njegova
sustina je u S-R (stimulans-respond) modelu ponaanja, odnosno da
organizam odgovara na odredjene nadraaje.
3.Socijalno-saznajni pristup: ima elemente bihejvioristikog u
sebi. On predstavlja kombinaciju recipronu interakciju izmedju
kognitivnih,bihejvioristikih i determintanti okruenja. To znai da
su najvaniji elementi ovog pristupa: isticanje intuitivnog
reagovanja u okruenju, modeliranje na ponaanje drugih ,
samokontrola u ponaanju
5 Nivoi organizacionog ponaanja
5.1 Individualni procesi
Ljudi stvaraju pretpostavke o onima sa kojima rade, koje
nadgledaju ili sa kojima provode vreme van posla
5.2 Grupni i interpersonalni odnosi
Ljudi uglavnom ne biraju da ive ili rade sami. Oni veinu svog
vremena provode u interakciji sa drugima. Ljudi su rodjeni u
porodici, mole su u grupama, rade u timovima i ive u grupama. Mnogi
organizacioni ciljevi mogu biti ostvareni samo u saradnji sa
drugima.
5.3 Organizacioni procesi
Odluivanje u organizacijama nije posebno dodeljeno ili totalno
pod kontrolom donosilaca odluke. Na individualne, timske i
organizacione odluke utiu i interni i eksterni faktori.
Upravljavljanje promenama obuhvata adaptiranje organizacije na
zahteve okruenja i modifikovanje stvarnih ponaanja zaposlenih.
6 Uticaj organizacionog ponaanja u savremenoj organizaciji na
primeru
Kao primer za prikazivanje koliko dobra/loa organizacija unutar
nekog preduzea moe pozitivno/negativno da utie na poslovanje samog
preduzea kao i na raspoloenje i privrenost poslu samih radnika tog
preduzea odluili smo da obradimo Hotel Sirmium iz Sremske
Mitrovice, koji se nalazi u privatnom vlasnitvu lokalnog biznismena
sa iskustvom.Hotel Sirmium se nalazi na veoma atraktivnoj lokaciji
u ve pomenutom gradu, gledajui iz tog ugla ima sve predispozicije
za odlino poslovanje. Medjutim ono to nas interesuje i to je tema
naeg seminarskog rada jeste nain organizovanosti ljudskih i ostalih
resursa unutar hotela.
7 injenice koje otkrivaju organizaciono ponaanje u hotelu
Po izgledu samog hotela moe se predpostaviti da funckionisanje
hotela nije na zavidnom nivou, jer spoljanji izgled objekta ne
odaje takav utisak, medjutim da se okrenemo organizacionom ponaanju
unutar hotela kao objekta koji prua usluge svojim posetiocima.
Struktura zaposlenih nam otkriva da hotel Sirmium na svom vrhu ima
generalnog direktora, koji je ujedno i vlasnik hotela i koji donosi
odluke bitne za funcionisanje objekta ili odobrava odnosno ne
odobrava predloge menadera koji se nalaze ispod njega u strukturi.
Sa neke strane gledita ovo i nije toliko loe, jer je on gazda i ima
pravo da bude glavni. Medjutim, veliki problem koji ima hotel u
organizacionoj strukturi zaposlenih jesu pozicije menadera, na tim
pozicijama nalaze se dve mlade osobe, sa veoma malo iskustva, ali
velikom eljom za dokazivanjem, i upravo problem nastaje to se takve
dve osobe nalaze na istom radnom mestu i brinu se o svim
menaderskim poslovima unutar jednog preduzea, nemaju medjusobno
podeljene poslove i esto dolazi do sukoba izmedju dva radnika jer
svaki od njih eli da na svoj nain pobolja kvalitet hotela. Kako se
sputamo na lestvici organizacione strukture zaposlenih nailazimo na
sve vee problem, moe se rei da se najvei problem nalazi u kuhinji
hotela, tu se ekipa od glavnog kuvara i nekoliko pomonih kuvara
koja radi u jednoj smeni esto menja, dakle pojedinci prelaze u
druge grupe, vraaju se, radnici se menjaju i slino. Ovo je problem
jer praktino ne postoji jedan tim koji je uskladjen i koji brzo,
efektivno i kvalitetno moe da odgovori na potrebe posetilaca
hotela. Takodje smo saznali da dva glavna kuvara koja u toku jednog
meseca imaju isti broj radnih asova i isti broj odradjenih
razliitih smena, nemaju istu visinu zarade. Ovako se stvara
nezadovoljstvo kuvara koji je postavljen u loiju situaciju, tako se
i smanjuje njegova elja za to produktivnijim radom, koji hotelu
donosi bolju uslugu.Sankcije su u organizaciji prisutne, u veini
sluajeva su to sankcije kanjavanja, koje takodje loe utiu na
radnike. Ovi problemi se nekada mogu reavati manje bolnim potezima
po radnika, od smanjenja njegovih prihoda.Isplata zarada je na loem
nivou.Na radnim pozicijama istaica, domara i portira, nismo naili
na probleme. Oni kao is vi ostali radnici hotela imaju primedbu
samo na neredovnu isplatu zarade.Ukoliko sve sumiramo, doolazimo do
zakljuka da u preduzeu hotel Sirmium koji se bavi pruanjem usluga
ishrane i smetaja, postoji loe organizaciono ponaanje i da to
pogorava njihovu ansu za boljom produktivnou i veom zaradom, koja
je cilj svakog biznisa.
LITERATURA
1. Janievi N. Organizaciono ponaanje Data status, 2009.2.
Prezentacija predavanja na sajtu.
IZVOR ZA PRIMER
1. Razgovor sa zaposlenim radnicima i gazdom hotela.
.
7
