SADRAJ 1. UVOD...................................................................................................................................1 2. DEFINISANJE MENADMENTA.....................................................................................2 2.1 Teorija i praksa menadmenta........................................................................................4 3. TA JE SPORTSKI MENADMENT?..............................................................................5 3.1 Metode sportskog menadmenta....................................................................................8 3.2 Sportski menader..........................................................................................................9 4. PREDVIANJE KAO FUNKCIJA SPORTSKOG MENADMENTA.........................11 4.1 Pojam predvianja........................................................................................................12 4.2 Sportsko predvianje....................................................................................................12 4.3 Metode predvianja......................................................................................................13 4.3.1 Ekstrapolacija trenda.............................................................................................14 4.3.2 Regresiona analiza.................................................................................................14 4.3.3 Brainstorming........................................................................................................14 4.3.4 Delfi metoda..........................................................................................................14 4.3.5 Analiza osetljivosti................................................................................................15 4.3.6 Metod scenarija.....................................................................................................15 4.3.7 Metod simulacije...................................................................................................15 5. ZAKLJUAK.....................................................................................................................16 LITERATURA.......................................................................................................................17

1. UVODMenadment se u novije vreme posmatra kao svojevrsna drutvena tehnologija koja omoguava efektivnost i efikasnost preduzea-organizacija.Menadment kao proces, (funkcionalno), ima svoje faze: predvianje, planiranje, organizovanje i kontrolu poslovne

aktivnosti. Svojevremeno je reeno da je menadment nova tehnologija koja je ameriku privredu uinila preduzetnikom privredom. Jo uvek je aktuelna veoma koncizna definicija autorke Folet: Menadment je sposobnost da se posao obavi preko ljudi. Danas se menadment definie kao proces putem koga ljudi (menaderi) koordiniraju aktivnosti drugih ljudi, jer retko sami obavljaju posao. Modelovanje obuhvata najbitnija pitanja u oblasti sterategijskog menadmenta, pod kojim se podrazumeva izrada i funkcionisanje takvih modela strategije, koji omoguuju celovito i dugorono predvianje aktivnosti, u svrhe upravljanja i kontrole procesa aktivnosti u sportskim organizacijama. Savremeni sistem sporta u svetu doivljava neprekidne duboke kvalitativne, kvantitativne i strukturalne transformacije, koje proistiu iz sve novijih drutvenih, ekonomskih, politikih i tehnolokih uslova razvoja drutva. Sve bolji sportski rezultati koji se poslednjih godina postiu u raznim sportovima, u znatnoj su meri promenili shvatanja i karakter rada u sportu i postavili nove zahteve za reavanje niza aktuelnih zadataka na integralnoj osnovi. Nastanak, razvoj i brze promene u sportsko-tehnolokoj i poslovnoupravljakoj funkciji savremenih sportskih organizacija nesumnjivo predstavljaju u dananjem svetu jedan od najvanijih podsticaja promene sportske i poslovne funkcije i filozofije, i okretanje oveka prema njegovom znanju i kreativno-stvaralakim potencijalima, kao najvanijim proizvodnim i razvojnim resursima.

2. DEFINISANJE MENADMENTAPojam menadment ima koren u latinskoj rei manus to znai ruka, italijanskoj rei maneggiare u znaenju obuke konja u manjeu, i francuske rei menage u znaenju Strana 2

bavljenje domainstvom. H. Tejlor je u svojim radovima koristio menadment i menader u njihovom sadanjem znaenju. U SAD se re menadment ne odnosi samo na proces, ve i na ljude koji ga obavljaju. Ve u prvim dekadama XX veka menaderi se definiu kao ljudi koji nemaju vlasnitvo. Oni iznajmljuju svoju strunost. Njih angauju vlasnici da obave rukovodilake aktivnosti u nekoj privrednoj delatnosti. Menadment je kontinuelni proces kojim se pokree i usmerava poslovna aktivnost radi ostvarenja svrhe poslovanja preduzea. Rezultat procesa upravljanja je poslovna odluka i njena realizacija u poslovnoj aktivnosti. Rezultat poslovne aktivnosti preduzea su odreeni proizvodi i usluge kojima se podmiruju potrebe potroaa, privrede i drutva, to je osnova za ostvarenje dobiti. Upravljanjem se alociraju izvori na one poslovne aktivnosti (proizvode i usluge) za kojima postoje uoene i identifikovane potrebe i zahtevi u privredi i drutvu. Ekonomski karakter menadmenta se ogleda u podmirenju potreba potroaa, privrede i drutva u proizvodima i uslugama. Preduzee se osniva da bi zadovoljilo potrebe potroaa, privrede i drutva koje imaju trajni karakter, iz ega proizilazi i trajna aktivnost upravljanja. Menadment kao proces je od posebnog znaaja jer ukupan rezultat ukljuuje serije aktivnosti (predvianje, planiranje, organizovanje, kontrolu) i akcije koje se obavljaju zajedno na kontinuirani nain. Menadment je proces objedinjavanja i usmeravanja pojedinanih izvora neophodnih za obavljanje poslovne aktivnosti. Neophodni, ali nepovezani izvori se integriu u ukupan poslovan sistem radi ostvarenja ciljeva poslovanja. Uloga menadmenta je da integrie, koordinira i usmerava aktivnosti podsistema i stavlja ih u racionalni odnos sa sredinom u kojoj preduzee obavlja svoju poslovnu aktivnost. Menadment omoguava da se organizacija prilagoava i utie na zbivanja u sredini u kojoj obavlja svoju poslovnu aktivnost. U znatnom broju sluajeva organizacija nije poslovni sistem koji je iskljuivo pod delovanjem faktora sredine u kojoj obavlja svoju poslovnu aktivnost bespomono i uglavnom u pasivnoj poziciji prilagoavanja faktorima sredine. Ono je poslovni sistem koji se upravljanjem prilagoava i aktivno utie na zbivanja u sredini. Organizacija upravljanjem nastoji da minimalizuje negativno i optimalizuje pozitivno delovanje pojedinih faktora kojima se prilagoava i na koje utie. Dinaminost faktora sredine u kojoj organizacija obavlja svoju poslovnu aktivnost unosi dinamike elemente u koncept menadment procesa koji je bazino statikog karaktera. Proces upravljanja se mora prilagoavati da bi preduzee obezbedilo opstanak, stabilnost i rast. Upravljanje je nain da se uspostavi odgovarajui balans izmeu rastuih potreba i mogunosti da se efikasno i efektivno podmiri te potrebe. Strana 3

2.1 Teorija i praksa menadmenta"Teorija je koriena grupa pretpostavki koje se izvode da bi se objasnio odnos izmeu dve i vie injenice, kao i da se obezbedi vrsta baza za predvianje buduih dogaaja.". ire teorije su gledita pomou kojih ljudi lake tumae svoje iskustvo sa svetom. Formalno, teorija je koristan skup pretpostavki koje slue da se objasni odnos dve ili vie injenica. Kao prvo, teorije obezbeuju stabilno stanovite za razumevanje iskustva. Teorija obezbeuje kriterijume da utvrdimo ono to je relevantno. Kao drugo, teorije omoguavaju efektivno komuniciranje i ulaenje u sve kompleksnije odnose meu ljudima. Kao tree, teorije pruaju mogunost odnosno one su podstrek da neprekidno uimo o svetu u kome ivimo. Po definiciji teorije imaju svoje granice, ni jedna teorija ne moe da objasni sve. Kada se ovo jednom shvati lake je proveravati da li postoje alternativni naini sagledavanja sveta, naroito ako se teorije ne podudaraju sa iskustvima i lake je razmatrati konsekvence prihvatanja alternativnih verovanja. Teorija daje pretpostavke. Hipoteze su spekulacije. Eksperiment slui da se provere iznete hipoteze. Rezultati su ishodi do kojih se dolo testiranjem hipoteze. Zakljuak se dobija iz rezultata istraivanja. To je model kako se stvaraju, preispituju i dobijaju nove teorije u menadmentu. Pogreno je neku naunu disciplinu koju oznaavamo "teorijskom" smatrati nepraktinom. Teorija pomae, a ne odmae u tumaenju praktinih stvari. Ako se predvianja zasnovana na teoriji potvrde poveava se stepen poverenja u teoriju i obrnuto. Proces razvoja i provere teorije je veoma naporan. Zato se postavlja pitanje zato naunici neprekidno "podeavaju" svoje teorije. Odgovor lei u injenici da teorije slue veoma korisnim ciljevima. Teorije imaju tri vane funkcije usmeravanje. One se moraju proveravati istraivanjem. U menadmentu su neke teorije doivljavale u jednom periodu veliku popularnost da bi se kasnije istraivanjem ustanovilo da one ne daju vidljive koristi u privrednoj praksi. Da bi se razumelo ta se moe oekivati od neke teorije u oblasti menadmenta treba razlikovati deskriptivne, normativne i prediktivne teorije. Deskriptivna teorija nastoji da opie fenomen, dogaaj, funkciju ili posao. Normativna teorija opisuje nain rada u idealnim uslovima. Zasnovana je na kompletnoj racionalnosti menadmenta. Prediktivne teorije imaju za cilj opis i objanjenje prolosti i predvianje budunosti. Deskriptivne i normativne teorije pomau menadmentu da razume svoju ulogu i funkcionisanje u preduzeu u sadanjosti. One se ne mogu koristiti za predvianje. Strana 4 organizovanje, sumiranje i

Pojedini autori upozoravaju na neke greke koje treba izbegavati. Prvo da postoji kao kod odee moda brojne menadment teorije ne traju dugo. Zbog toga sugerie da menadment treba da posmatra teorije kao hir (prolaznu modu), dok se ne ustanovi da koriste. Druga greka je nekorisnost teorije. Svrha teorija menadmenta je da se stvori mentalni model realnosti, to nije jednostavno. Realnost se ne moe lako uprostiti. Tree, teorija moe biti logino korektna, ali zasnovana na pogrenim pretpostavkama. etvrto je verovanje da "tranja kreira njenu sopstvenu ponudu". Istina je da tranja za teorijama od strane menadmenta uveava njihovu ponudu. Peto, treba biti oprezan sa optim istinama. injenica da je teorija validna ne znai automatski da e dovesti do potpuno tanog predvianja. esto, u svetu sutranjice steeno znanje ne mora biti relevantno. Svi ovi razlozi sugeriu opreznost menadmentu. Poslednjih godina dosta se ini na razvoju teorija koje pomau menadmentu da bolje sagleda preduzee i sredinu u kojoj obavlja poslovnu aktivnost. Rezultati istraivanja moraju da doprinose teoriji kao znanju generisanom u nauci o menadmentu.

3. TA JE SPORTSKI MENADMENT?U literaturi se nailazi na razliite pojmove menadmenta, a najee da je to nauka o upravljanju, vetina upravljanja, proces upravljanja, dok neki smatraju da je to filozofija upravljanja. Menadment u sportu obezbeuje funkcionisanje celokupnog sistema sportske organizacije, prevdei je iz jedne nie u eljenu viu poziciju, uz Strana 5

dominantno uvaavanje generalnih ciljeva sporta i sportske organizacije, visoko vrednujui sve humane i pozitivne tekovine, sadrane u teoriji i filozofiji sporta Menadment se moe odnositi na profitne i neprofitne organizacije i njegova primenjivost je razliita u tim oblastima. Sport u celini, najee pripada neprofitnim organizacijama, drutvenoj delatnosti ili nadgradnji", i otuda se moe govoriti o specifinoj primeni principa menadmenta u ovoj oblasti, koja mora potovati svrhu postojanja sporta i sportske organizacije, njene ciljeve, kao i druge osobenosti. Meutim, sport, naroito onaj vrhunskog karaktera, danas sve vie biva organizovan u sistemu profitnih organizacija koje se kao i druge organizacije iz biznisa neminovno pojavljuju na tritu, bez koga se ne moe zamisliti njihova poslovna, pa i sportska egzistencija. Na takve sportske organizacije moe se primeniti podjednako menadment profitnih i neprofitnih organizacija jer se neizbeno i u svakom sluaju moraju uvaavati misija, a zatiin teorijski i etiki principi i zakonitosti samoga sporta. Procesom menadmenta obezbeuje se sportska i poslovna efikasnost i stabilna pozicija sportske organizacije na dui rok. U sportskoj organizaciji menadment obezbeuje integralnost svih procesa i resursa koji su relevantni za upravljanje procesima i funkcijama, a pre svega da se ideje prtetoe u uspenu realizaciju ciljeva. Menadment u sportu je uspeno voenje ideje ka cilju. On obezbeuje funkcionisanje celokupnog sistema sportske organizacije, odnosno uspostavljanja sistema selekcije talenata, obezbeuje struni rad i stvara opte uslove za pripremanje sportista za najvia dostignua, stvara pretpostavke za organizovanje sportskih takmienja, obezbeivanje materijalnih i finansijskih sredstava i, naravno, obezbeduje komumiciranje sa sportskom javnou. Sportski menadment je proces predvianja, planiranja, organizovanja, rukovoenja, obezbeenja kadra i kontrole ljudskih, materijalnih, finansijskih i drugih organizacionih resursa sportske organizacije, radi ostvarivanja utvrenih ciljcva. Sportski menadment je odgovoran za sve procese u sportskoj organizaciji, pre svega, za sportsku stabilnost i pozicioniranost organizacije, sportske i poslovne rezutate (profit), radnu efikasnost, racionalnost trokova i dr. U isto vreme menadment predstavlja osnovu i pokretaku snagu razvoja sportske organizacije i sporta uopte. Sportski menadment, kao i u drugim oblastima, ukljuuje skup znanja i vetina" neophodnih za obezbeenje razvoja mnogih, a naroito ljudskili resursa kao najznaajnijih za dostizanje postavljenih ciljeva u sportu. Menadment u sportu je sila koja organizuje i ini bazinu i integralnu komponentu svake sportske i bilo koje druge aktivnosti u organizaciji. Tu silu ine ljudi, grupa ljudi, sa Strana 6

svojim sposobnostima, znanjima i vetinama, koji nose teret menadmenta, a takve ljude nazivamo menaderima. Sport ine ljudi.U celom njegovom okruenju je ovek, bilo da je u menadmentu, ili na sportskom igralitu. ovek je pokreta svih aktivnosti i niko drugi i nita drugo izvan te kategorije. Menadment u sportu najmanje treba da se bavi tehnologijama, ili proizvodnim linijama i slinim kategorijama, a najvie ljudima - sportistiina. U sportu je najvaniji resurs ovek sa svojim nadama, eljama i stvaralakom akcijom sportista i sportskih strunjaka. ovek je takoe najvaniji resurs menadmenta, odnosno grupe ljudi koja u jednoj sportskoj organizaciji donosi krupne odluke, najee za i u ime drugih ljudi sportista. Vie nego u drugim oblasdma, na primer, u proizvodnji ili ekonomiji, menadment u sportu moe doi u konflikt sa svojim osnovnim ljudskim resursom - sportistima. U svakom preduzeu cilj poslovne aktivnosti je profit, dok je u sportu osnovni cilj ovek kao sportski potencijal. Konflikti u proizvodnji najee su na nivou sindikalnih zahteva i slino. U sportu se, meutim, mogu razviti sukobi osnovnih interesa izmeu menadmenta i sportista. Ambicije menadmenta nisu uvek podudarne s osnovnim stremljenjiina samih sportista. Ponekad menadment naglaava poslovnu funkciju, to moe biti u supromosti sa sportskim ambicijama samih sportista. Neretko se dogaa i suprotno da menadment tei sportskom uspehu, za razliku od sportista koji u svakoj sportskoj akciji vide materijalnu dobit. Cilj i zadatak sportskog menadmenta je da: 1) obezbedi sistematsko organizova-nje resursa, 2) upravlja cclokupnom strukturom sportske organizacije, 3) upravlja delovanjem celokupne menadmentske strukture 4) upravlja radom nemenadmentskih struktura 5) poveava sportsku produktivnost. . U sportskoj organizaciji menadment, u irem smislu, obezbeuje integralnost svih procesa koji su relevantni za upravljanje procesima i funkcijama, sa generalnim ciljem, da se stvorene ideje transformiu u uspenu operacionalizaciju ciljeva. U uem smislu, sportski menadment predstvlja roces predvianja, planiranja, organizovanja, rukovenja, obezbeivanja kadrovske politike i koontrole ljudskih, materijalnih i finansijskih i drugih organizacionih resursa sportske organizacije.

Strana 7

Konkretno, sportski menadment predvia sportski razvoj, planira opte poslove u oblasti sporta, organizuje resurse, procese i funkcije, ostvaruje politiku razvoja ljudskih resursa, organizuje poslovnu funkciju, obezbeuje komunikaciju i koordinaciju, kontrolie procese i eliminie destruktivne konflikte. U sportskom menadmentu, najvaniji resurs je sportista kao i njegov trener uz odreene grupe ljudi koje donose veoma vane odluke za razvoj sportske organizacije i postizanje visokih sportskih vrednosti.

3.1 Metode sportskog menadmentaU sistemu menadmenta metode zauzimaju posebao mesto ukoliko imaju iskljuivo praktinu primenu.Upravo pomou metoda menaderi deluju na objekte kojima se upravlja u cilju njihovog podizanja sa jednog nieg na drugi vii novo, odnosno prelaska iz trenutnog i eljeno stanje.Metodi su naini ostvarivanja upravljake delatnosti, koji s jedne strane predstavljaju proces realizacije funkcije memdmenta, a s druge strane proces delovanja na osoblje organizacije sa ciljem da se njihov rad aktivira, pre svega stvaralaki zainteresovan i aktivni karakter tog rada.Ta karakteristika pretpostavlja korienjc dvojakih metoda u menadmentu. Metodi ostvarivanja funkcija menadmenta veoma su raznovrsni i mnogobrojni. Meutim, veina takvih mctoda bie razmatrana u okviru rasprave o svakoj pojedinanoj funkciji menadmenta, odnosno onim delovima knjige posveenim konkretnim funkcionalnim podsistemima. Ovde treba napomenuti samo neke osnovne metode koje se primenjuju, na primer, prilikom analize ekonomskog sastava organizacije. To su metode sravnjivanja pokazatclja, metode srednjih veliina, metode grupisanja, korelacije, ekonomsko-matematiko modeliranje i mnoge druge. Osnovni uslov efektivnosti i efikasnosti primene metoda menadmenta nalazi se u kompleksnotn i istovremenom pokrivanju ekonomskih, pa i imovinskih, organizacionih, socijalnih i psiholokih interesa. Ljudi koji rade i deluju u okvirima sportske organizacije. U tom smislu najee koriene metode menadmenta nalaze se u okvirima ekonomskih, organizacionih, socijalnih i psiholokih metoda.

METODE MENADMENTA

Strana 8

Ekonomske metode

Socijalne metode

Organizacione metode

Psiholoke metode

Slika 1. Klasifikacija metoda menadmenta

3.2 Sportski menaderRezultati istraivanja poslova koje obavljaju sportski menaderi pokazuju da osnovu tog zanimanja karakteriu: zadaci, sposobnosti i znanja. Aktivnosti koje su neophodne da bi menaderi sportskih klubova odgovorili ciljevima i svojoj profesionalnoj misiji, obuhvataju: konceptualne zadatke i reevanje problema sa naglaenim lokalnim aspektom to ukljuuje analizu razvoja kluba i razradu strategije upravljanja klubom, obavljanje poslova odnosa sa javnou i menadmenta komunikacija, kontrolisanja celine procesa (sportski ciljevi, budet), menadment ljudskog resursa, obezbeivanje ponude sportskih aktivnosti i strukturaciji administracije kluba. Izvravanje zadataka pretpostavlja akciju u tri podruja: konceptualnom (sposobnost razumevanja uloge kluba i njegovog okruenja), humanom (sposobnost rukovoenja grupom i organizacijom), tehnikom (sposobnost organizovanja i voenja sportskog kluba). Radi postizanja svojih ciljeva, menader sportskog kluba treba da stekne teorijsku i praktinu pozadinu koja obuhvata: istoriju, sociologiju sporta, ekonomiju sporta, marketing sporta, planiranje, pravo u sportu, menadmenet ljudskih resursa. Funkcije menadera u sportskom klubu obuhvataju: Menadment (planiranje, organizovanje); Optimizaciju meuljudskih odnosa (kadrovanje, rukovoenje); Finansijske resurse i ekonomiku objekta (kontrolisanje, poslovna efikasnost); Menadment dogaaja i marketing (praenje i upravljanje). Ove funkcije su prisutne u delokrugu rada svakog menadera iako u razliitom obimu na razliitim nivoima menadmenta. Menaderi sa vrha piramide - genaralni direktori, sekretari i sl. - bdiju nad irim okruenjem organizacije, razvijaju njenu filozofiju, Strana 9

strategiju i politiku razvoja. Menaderi srednjeg nivoa - efovi odeljenja, rukovodioci strunih tabova i sl. - bave se ciljevima svojih funkcionalnih podruja (finansije, marketing, sistem informisanja i sl.) i odeljenja. Menaderi prve linije - treneri, kapiteni timova, predradnici i grupovoe i sl. - zaokupljeni su prvenstveno radom sa ljudima, individualnim ciljevima sportista, njihovim takmiarskim karakteristikama, tehnikotaktikim vetinama, motivisanou. Menaderi imaju, unutar i izvan sportske organizacije - takoe drutvene uloge. Prvo, interpersonalnu ulogu lidera ili predstavnika formalnih funkcija. Drugo, informativnu ulogu izvora obavetenja o vanim podacima ili govornika - izvetaa koji nastupa pred spoljnom publikom - javnou. Tree uloga sudije - arbitra koji donosi odluku u trenutcima krize, pregovaranja i rasporeivanja - alokacije oskudnih sredstava - resursa. Realizacija funkcija i drutvenih uloga zahteva da menaderi neprekidno stiu i usavravaju tri vrste ekspertskih sposobnosti. Prvo, konceptualne - logiko - misaone sposobnosti koje obuhvataju mo analize, razjanjavanja i reavanja problema. Ove sposobnosti dobijaju na znaaju sa rastom nivoa na kojem se menader nalazi u hijerarhiji upravljakih ovlaenja. Drugo, interpersonalne sposobnosti ili sposobnosti usmeravanja meuljudskih odnosa. Ove sposobnosti su vane na svim nivoima menadmenta ali im znaaj raste idui ka dnu piramide ovlaenja. Tree, tehnike sposobnosti koje se odnose na posebne zahteve konkretne organizacije. Znaaj ovih sposobnosti je najvei na niim nivoima menadmenta. Glavni zadaci i odgovornosti menadera sastoje se od planiranja, organizovanja, kontrolisanja i rukovoenja dnevnih radnih aktivnosti podreenih u odreenoj grupi. Ovi zadaci pripadaju: Menaderu korporacije - "Corporate manager" - ovoj grupi pripadaju osobe koje - kao direktori, glavni izvrni ili odeljenski menaderi - upravljaju preduzeima ili organizacijama, ili odeljenjima, za ije upravljanje su potrebna ukupno tri ili vie menadera; Generalnom menaderu - "General manager" - grupa koja obuhvata osobe koje upravljaju preduzeima, ili u nekim sluajevima organizacijama, za sopstveni raun ili raun vlasnika, uz manju ne menadersku pomo i uz asistenciju ne vie od jednog menadera koji takoe moe da se svrsta u poslove koji su iri od poslova specijalizovanih menadera u velikim preduzeima ili organizacijama.

Strana 10

4. PREDVIANJE KAO FUNKCIJA SPORTSKOG MENADMENTAZalaganje da se predvianje tretira kao posebna funkcija menadmenta, pa i sportskog menamenta, ima svoje opravdanje. Predvianje je najee posmatrano kao deo planiranja, njegova nuna pretpostavka to je nesumnjivo tano. Meutim, praksa pokazuje da se predviaaje ne moe posmatrati jedino u interakciji sa planiranjem. Predvianje je kategorija i pojam za sebe. To je posebna funkcija, sa svojim principima, zaakonitostima i metodama, koje se u isto vreme razlikuju od planiranja i deo su svih drugih funkcija menadmenta. Menaderi u sportu moraju se baviti predvianjem kao i u Strana 11

svim drngm poslovima i funkcijama. Na primer, odluivanjem. Bez predvianja nema razvoja sporta i ukoliko se njegova uloga umanji vezivanjem samo za jednu funkciju, sportske akcije e biti siromanije. Predvianjcm i njegovim pravilnim korienjem trae se novi, jasniji i sigumiji putevi prosperiteta sporta. Zbog znaaja koji moe da ima na razvoj sporta (ak i da nema drugog razloga), predvianje trai poseban tretman kao nova funkcija sportskog menadmenta.

4.1 Pojam predvianjaStrategijski menadment je u celini okrenut budunosti. Zbog toga je neophodno predvideti budua stanja i budue dogaaje, kako bi se definisali ciljevi koje u budunosti elimo postii i definisati strategije ijom realizacijom se moe stii do buduih ciljeva. Nije mogue govoriti o buduim ciljevima preduzaa, o namerama ta se eli postii u budunosti, o pravcima kretanja u budunosti,ako nemamo dovoljno informacija o toj budunosti o kojoj govorimo, i o tome ta nas u budunosti oekuje. Budunost je neizvesna i nepoznata i zato je potrebno dobrim predvianjem smanjiti rizik moguih poslovnih promaaja koji nastaju usled neizvesne i nepoznate budunosti. Predvianjem mi nastojimo da smanjimo neizvesnost i rizik koji nose nepoznati budui dogaaji i da neizvesnu i nepoznatu budunost dovedemo do relativne izvesnosti, nepoznato do relativno poznatog. U tom smilu metode predvianja slue da nepoznate i naizgled nepredvidive ili teko predvidive dogaaje, dovedu do mogunosti predvianja i da nepoznato dovedu do koliko-toliko poznatog.

4.2 Sportsko predvianjePredvianje sportskih rezultata i uea na tritu sportskih vrednosti, kao najznaajnijih sportskih kategorija u okviru sportske funkcije jedne sportske organizacije, nije jedino projektovanje budunosti u sportu. Ali, predvianje trendova sportskih rezultata je osnov i svrha menadmenta u organizaciji i na njemu se zasnivaju i prognostike aktivnosti. Predvianje u sportu je projekcija ili procer nekog budueg dogaaja ili stanja, ona je polazna osnova koju dalje slede ostale funkcije.

Strana 12

Pretpostavke su rezultat procesa predvianja, koje se sprovode u planskoj akciji i svim funkcijama menadmenta. Predvianje buduih sportskih i sportsko-poslovnih dogaaja u sportu i u sportskoj organizaciji crpi svoje osnovne pretpostavke iz razvoja: 1. 2. 3. 4. svetskog sporta, . odgovarajue sportske grane, naunih, strunih i tehniko-tehnolokih znanja i dostignua konkurentskih sposobnosti sportskih organizacija. Neki autori poistoveuju pojmove predvianje i prognoziranje. Meutim, ini se da je prognoza u okviru predvianja onaj konkretniji, precizniji i kvantifikovaniji korak u ,,vienju" budunosti. Pojam prognoziranja znaajan je za sportsku nauku sa aspekta projektovanja optih sportskih dostignua odreene sportske grane, individualnijih i kolektivnijih rezultata sportista u budunosii. Sutina sportskog prognoziranja i predvianja u sportu nije u tome ta e se dogaati u budunosti, ve ta treba danas uiniti da bi se dostigla planirana sutranjica.

4.3 Metode predvianjaJedan od osnovnih razloga da se opredelimo za predvianje kao samostalnu funkciju menadmenta jeste injenica da je njegova posebnost izraena prisustvom samosvojnih metoda. irok spektar metoda ini ovu funkciju ozbiljnom i nezaobilaznom u menadmentu. Ako predvianje pokua da odgonetne budue dogaaje i to u svetlu neizvesnosti i rizika pre svega investicija i ulaganja u projekte koji e se realizovati u budunosti onda je veoma znaajno da se dobrim predvianjem u podnoljivoj meri eliminie mogunost bilo kakvih promaaja na sportsko-poslovnom planu. Predvidanje koristi bezbroj metoda koje su pre svega proverene u praksi. Metode predvianja mogu biti jednostavne i komplikovane, preciznije i manje preciznije. Mogu da se odnose na period predvianja i da odraavaju kratkoronost (od jednog do dva meseca), srednjoronost (od tri meseca do godinu dana) i dugoronost (od jedne do 10-15 godina). Meu najpoznatije metode predvianja spadaju: Ekstrapolacija trenda; Regresiona analiza; Brainstorming; Delfi metoda; Strana 13

Senzitivna analiza; Scenario metod; Metod simulacije; Pattern metod; Drvo odluivanja.

4.3.1 Ekstrapolacija trendaOva metoda koristi podatke iz prolosti da bi se na osnovu njih predvidela budunost. Ukoliko su raspoloive serije podataka koje opisuju dogaaje iz prolosti, i ukoliko pretpostavimo kontinuitet dogaanja u sadanjsti i budunosti, onda moemo trendove koji pokazuju prola dogaanja, da ekstrapoliramo u budunost, i tako dobijemo eljene projekcije u budunosti.

4.3.2 Regresiona analizaRegresiona naliza predstavlja statisitiki metod pomou koga se utvruju veze izmeu odreenih promenljivih veliina. Regresiona analiza meri prosene promene jedne veliine izazvane promenama druge veliine. U mnogim sluajevima je veoma korisno da se utvrde veze izmeu pojedinih veliina i uticaj promena pojedinih veliina usled promena drugih veliina koje mogu nastati u budunosti.

4.3.3 BrainstormingBrainstorming metoda spada u grupu intuitivnih metoda koja se primenjuje kroz organizovane sastanke grupe eksperata na kome oni raspravljaju o odreenom problemu i iznose svoje ideje i pretpostavke za reavanje problema. Jedna od osnovnih karakteristika brainstorming metoda je potpuno slobodno iznoenje razliitih ideja i omoguavanje potpuno slobodne atmosfere na sastanku za sve ideje, ime se podstie kreativni potencijal pojedinaca i stvaranje velikog broja ideja.

4.3.4 Delfi metodaDelfi metoda predstavlja najpoznatiji i najvie korienu metodu ekspertskih ocena. Delfi metoda prouava i daje prognoze o neizvesnim situacijama za koje nismo u stanju da izvedemo objektivne statistike zakonitosti, formiramo model ili primenimo neku formalnu metodu. To su fenomeni koje je veoma teko kvantifikovati jer su, uglavnom Strana 14

kvalitativne prirode, odnosno fenomeni za koje ne postoji dovoljno statistikih podataka na osnovu kojih bi se izvrilo prouavanje. Primena Delfi metode ukljuuje sistemsko i organizovano prikupljanje pojedinanih predvianja grupe eksperata, u cilju dobijanja traene prognoze.

4.3.5 Analiza osetljivostiAnaliza osetljivosti predstavlja raunski postupak predvianja uticaja promena ulaznih podataka na izlazne rezultate jednog modela. Analiza osetljivosti predstavlja raunski postupak istraivanja i utvrivanja uticaja promena polaznih veliina sa kojima se ulazi u predvianje, na vrednosti pojedinih izlaznih predvienih veliina, ve i sagledavanje uticaja ovih promena na donetu odluku. Takoe i definisanje potrebnih mera i akcija kojima bi se vrilo smiljeno uticanje na pojedine faktore da bi se izbegli mogi dogaaji u budunosti koji bi doveli do neeljenih promena pojedinih ulaznih veliina, a time i do neeljenih promena u efikasnosnit predvienih akcija u budunosti.

4.3.6 Metod scenarijaMetod scenarija predstavlja metod predvianja budunosti koji omoguava da se razvije vie moguih pogleda u budunost, odnosno da se kvalitativno i kvantitativno opie vie alternativnih slika (prikaza) budunosti. Uz pomo metoda scenarija definie se globalni prilaz dogaanja kroz opis vie povezanih parametara koji mogu biti kvantitativno ili kvalitativno izraeni. Ovi prikazi budunosti predstavljaju scenarija buduih dogaanja.

4.3.7 Metod simulacijeSimulacija je metod kojim se, uz pomo odreenog modela, opisuje rad nekog realnog sistema i vri istraivanje i analiza njegovog ponaanja u vremenu, kako bi se dobili potrebni zakljuci. Uz pomo odreenog modela mi siuliramo ponaanje realnog sistema i tako ostvarujemo mogunost da pratimo promene odreenih parametara i uticaj ovh promena na ponaanje elemenata sistema i sistema u celini.

Strana 15

5. ZAKLJUAKMenadment je veoma atraktivna profesija. Ovo zbog toga to je re o profesiji koja, ako se uspeno obavlja, omoguava visoke finansijske koristi, ugled, mo i vlast. Zato je i razumljivo da se sve vei broj strunjaka (naroito mladih) - koji imaju elevantne (profesionalne) kompetencije opredeljuje da se profesionalno bave menadmentom. Od menadera se trai samo tri stvari: prvo: uspeh, drugo: uspeh i tree: uspeh (odnosno: samo uspeh). Uspeh od menadera ne zahtevaju samo vlasnici kapitala. Uspeh zahteva i porodica (ako je menader ima). Konano, uspeh je potreban i samom menaderu (kao linosti).

Strana 16

Menadment u sportu predstavlja jednu od najvanijih i ujedno najsloenijih delatnosti, koji obezbeuju da se sportske i poslovne funkcije sprovode na to racionalniji, ekonominiji i efikasniji nain. Menadment u sportskim organizacijama predvia sportski razvoj, planira opte poslove u oblasti sporta, organizuje sve relevantne resurse, procese i funkcije, ostvaruje politiku razvoja ljudskih resursa, organizuje sportsku i poslovnu funkciju, obezbeuje komunikaciju i koordinaciju, odluuje o sprovoenju najpovoljnijih reenja, kontrolie procese i eliminie destruktivne konflikte. Bez sportske organizacije menadment ne moe da obezbedi svoj funkcionalni sadraj, i obratno, bez menadmenta sportska organizacija nema integralnu, odnosno optimalnu mo za svoje delovanje i strategijski razvoj. Menadment ljudskih resursa u sportu predstavlja nov teorijski, nauni i pragmatini pristup, koji se, s jedne strane, odnosi na upravljanje sportistima od strane trenera, tima strunjaka i sportskih naunika, a sa druge strane, na efikasno i efektivno upravljanje celokupnom sportskom organizacijom od strane upravljaa u sportu, sportskog menadera, marketing menadera i sportskih volontera.

LITERATURA1. 2. 3. 4. Drucker P.(1995),Menadment za budunost, Privredni pregled, Beograd, Tomi, M. (1995). Menadment u sportu. Beograd: Mitenko Malacko, J., Rao, I. (2006). Menadment ljudskih resursa u sportu. Sarajevo: ivoti, D. (2007). Menadment u sportu. Beograd: Univerzitet "Braa

Univerzitet u Sarajevu, Kari" u Beogradu, Fakultet za menadment u sportu.

Strana 17