FAKULTET ZA OBRAZOVANJE RUKOVODEIH KADROVA U PRIVREDI NOVI
SAD
SEMINARSKI RAD
MIKROEKONOMIJA I MAKROEKONOMIJA
TEMA: Pojam mikroekonomije i makroekonomije
Student : Milica Lazarevi br.indeksa D 182-07
Predmetni nastavnik Prof.dr. Duan Jari
NOVI SAD 2008. god.
SADRAJ
Uvod
............................................................................2
1.
Makroekonomija......................................................3
1.1. Makroekonomski agregati..........................4 1.2.
Makroekonomija i EP..................................4 2.
Mikroekonomija.....................................................5
2.1. Osnovni elementi potranje i ponude.........6 2.1.1.
Potranja....................................................6
2.1.2.
Ponuda........................................................7
Zakljuak..................................................................8
Literatura.................................................................9
2
1.Uvod Ekonomija prouava mnoge oblasti i probleme, razvijajui
teorije ljudskog ponaanja u donoenju kljunih odluka u korienju
ogranienih resursa radi proizvodnje i raspodele vrednih
materijalnih dobara i usluga meu ljudima. Odabiranje zanimanja
kojim emo se baviti je najvanija ekonomska odluka koju smo doneli.
Istie se nekoliko definicija ekonomije: ekonomija pita ta (koja
dobra i usluge) trba proizvoditi, kako treba ta dobra i usluge
proizvoditi i za koga treba proizvoditi; ekonomija prouava kretanja
u celoj privredi, trendove kretanja cena, proizvodnje,
nezaposlenosti i spoljne trgovine. ekonomija je znanje izbora. Ona
prouava kako ljudi odabiraju oskudne resurse da bi proizveli
razliite robe i izvrili raspodelu na potronju ekonomija je nauka o
novcu, bankarstvu, tritu, kapitalu, finansiranju privrednog razvoja
ekonomija je prouavanje trgovine izmeu drava;
ekonomija je vetina privreivanja, odnosno sposobost pribavljanja
neophodnih dobara za ivot; ekonomija omoguava sagledavanje uslova
kako ostvariti maksimalne rezultate uz minimalna ulaganja
materijalnih, kapitalnih i kadrovskih potencijala, odnosno kako da
se raspoloivom koliinom resursa ostvari to vei pozitivni ekonomski
rezultat.
Ekonomija nauka o tome kako ljudi i drutvo koriste retke resurse
koji imaju alternativne upotrebe s ciljem da proizvedu razliite
proizvode i usluge i raspodele ih za potronju izmeu pojedinaca i
grupa u drutvu.Ekonomija je nauna disciplina koja prouava osnovna
pravila ponaanja i ekonomske zakonitosti u ekonomskim aktivnostima.
U svakoj epohi razvoja, ekonomija prouava ekonomske aktivnost, kako
drutvo koristi oskudne resurse radi proizvodnje dobara i usluga i
vri njihovu raspodelu meu lanovima drutva. Ona kao nauka bavi se
razotkrivanjem, analizom i produbljivanjem saznanja o ekonomskim
zakonitostima i pojavama u drutvenoj proizvodnji sa stanovita
analize odnosa proizvodnje. Analiza se vri na makro i mikro nivou,
gde je vano istai korisnu i normativnu ekonomiju, s jedne, i
pozitivnu i normativnu ekonomiju, s druge strane. 1. Makroekonomija
potie od grkih rei macros (veliki) i oikonomija (privreda), to znai
da prouava probleme drutvene privrede, kao celine, gde se varijable
svode na mali broj globalnih veliina. U tom smislu makroekonomija
se bavi izuavanjem pojava, procesa i problema, kao to su : bruto
proizvod, drutveni proizvod, nacionalni
3
dohodak, potronja, tednja, ekonomski rast, platni bilans,
agregatna tranja i ponuda,itd. Prema tome, makroekonomija prouava
funkcionosanje i upravljanje ekonomijom u celini. 2. Mikroekonomija
potie od grkih rei micros (mali) i oikonomia (privreda), to bi u
prevodu znailo izuavanje pojedinanih ekonomskih pojava, veliina i
odnosa vezanisubjekte (domainstva i preduzea) sa stanovita trokova
proizvodnje, formiranja i raspodele profita I akumulacije,
formiranja cena,itd. - Pozitivna ekonomija prouava ciljeve i nauno
obajanjava kako privreda funkcionie. Cilj korisne ekonomije je da
proui kako drutvo stvara odluke o potronji, proizvodnji, raspodeli
i razmeni roba i usluga. Istovremeno pozitivan ekonomija objanjava
i zato privreda radi kako radi, a doputa i predvianja o tome kako e
privreda reagovati na promene. - Normativna ekonomija nudi
preporuke u funkcionisanju privrede, zasnovane na linom proraunu
miljenja. Normativna ekonomija je zasnovana na linoj proceni, a ne
na bazi istraivanja za svaku objektivnu istinu.
Zadatak ekonomije kao nauke jeste da otkrije objektivne
ekonomske zakonitosti koje vladaju drutvenom proizvodnjom,
raspodelom, razmenom i potronjom, to znai da je ekonomija drutvena
nauka.
1. MAKROEKONOMIJA
Makroekonomija je grana ekonomske znanosti koja se, za razliku
odmikroekonomije, bavi celokupnim gospodarstvom nekog podruja,
prouavajui meusobne odnose ukupne (agregatne) proizvodnje, prihoda,
zaposlenosti, cena i drugih varijabli. Izbor u uslovima ogranienih
resursa i dohodaka Mogunost alternativnih upotreba u trinom
okruenju Objektivnost i nepristransnost u delovanju trita na
pojedinane proizvoae/potroae Nunost meunarodne ekonomske saradnje
za male zemlje, a Srbiji i Crnoj Gori je to gotovo uslov opstanka U
vreme merkantilista, fiziokrata, A. Smith-a, Ricardo-a, Malthus-a,
Marx-a i mnogih drugih ne postoji empirijska osnova za izuavanje
makroekonomskih agregata Teorijski zaokret J. M. Keynes-a i splet
potonjih okolnosti izazivaju organizovanje dravnih statistika,
sistematsko praenje ekonomskih promena
4
Prvenstveno izuavanje makroekonomskih agregata vri se u cilju
usmeravanja razvoja ekonomskom politikom
1.1.Makroekonomski agregati: nacionalni dohodak, stanovnitvo
zaposlenost/nezaposlenost kretanje cena inflacija profit ukupne
privrede. prirodni izvori i uslovi, akumulacija, drutveni proizvod,
investicije, potronja stanovnitva, prihodi i rashodi drave,
ekonomski odnosi sa inostranstvom izvoz i uvoz .......
1.2.MAKROEKONOMIJA I EP OBJEKAT izuavanja EP su osnovne
makroekonomske kategorije. Makroekonomija se materijalizuje
instrumentima ekonomske politike. EKONOMSKA POLITIKA POLAZI OD
MAKROEKONOMIJE JER SE BAVI EKONOMSKIM KATEGORIJAMA MAKROEKONOMIJA
SVOJA IZUAVANJA ZAVRAVA EKONOMSKOM POLITIKOM KORISTEI NJENE
INSTRUMENTE U PROJEKCIJI KRETANJA PRIVREDNIH TOKOVA U ELJENOM
SMERU
DEJSTVO EP ogleda se u fazi drutvene nadgradnje, odnosno uticaju
na nivo opteg drutvenog razvoja - parametar ukupnog materijalnog
bogatstva drutva drutveni proizvod, nacionalni dohodak. EKONOMSKA
POLITIKA JE PRIMENJENA EKONOMSKA DISCIPLINA IJE SU AKTIVNOSTI
USMERENE KA UBLAAVANJU POREMEAJA U PRIVREDI (tj. odravanju globalne
makroekonomske ravnotee) I STVARANJU USLOVA ZA KONTINUIRANI
PRIVREDNI RAST.
Sredstva makroekonomske politike su:-fiskalna -monetarna
-politika dohodaka
5
- Fiskalna se politika sastoji od porezna politike i politike
javnih rashoda. U razdoblju prekomerne ekspanzije kada preti
inflacija primeni e se kontrakcijska (restriktivna) fiskalna
politika, a u razdoblju depresije ekspanzivna. Prva e se sastojati
u poveanju poreza i smanjenju javnih rashoda, dok e se druga
satojati u smanjenju poreza i porastu javnih rashoda. - Monetarna
politika sastoji se od kontrole novane ponude od strane sredinje
banke, zavisno od faze privrednog ciklusa. U vreme inflacije
primjenjuje se politika ogranienja novane ponude, dok se u
razdoblju recesije, depresije vodi politika poveanja agregatne
ponude novca. -Politika dohodaka se sastoji od kontrole najamnine i
cena u irokom rasponu od neobavezujuih smernica i preporuka do
potpune regulacije. Ovaj je instrument manje rigidan i jeftiniji od
prethodna dva.
2. MIKROEKONOMIJAMikroekonomija je analiza koja se bavi
ponaanjem pojedinih elemenata privrede, kao to su odreivanje cene
nekog dobra ili ponaanje pojedinog potroaa ili preduzea. -
MIKROEKONOMIJA: dve najsnanije komponente trita: ponuda i
tranja.
- Mikroekonomija posmatra ponaanje pojedinanih potroaa i
preduzea na razliitim tritima. - Zakon potranje ( tranja - cena) -
Zakon ponude ( ponuda - cena) - Ravnotene cene (presek krive ponude
i tranje), maksimizacija korisnosti i ukupnog vika. - Ekonomija
blagostanja vodi rauna i o tome da li je viak ravnomerno rasporeen
na sve drutvene grupe
Makroekonomsko regulisanje polazi od poslovnog ponaanja ekon.
subjekata (preduzea i domainstava) U trinoj privredi mikroprivredni
subjekti nalaze odgovore na pitanja ta proizvoditi, za koga i kako,
te se odreuju prema njima polazei od sopstvene motivacije Preduzea
maksimiraju razliku izmeu rezultata i trokova, a potroai
maksimiraju koristRacionalnost sistema na makro nivou kriterij
racionalnosti odreuje se na osnovu Pareto optimuma Na strani
proizvodnje on se odreuje ako pri datoj koliini resursa i postojeoj
tehnologiji nije mogue poveati proizvodnju nekog dobra, a da se ne
smanji drugog. Na strani potronje on opisuje stanje u kome pri
datim kolii-nama potronih dobara i poznatim preferencijama
pojedi-naca nije mogue popraviti poloaj ni jednog od njih, a da se
time ne pogora nekog drugog. 6
Cene kao predmet izuavanja mikroekonomske analize istovremeno su
objekt interesovanja nacionalne ekonomije. Na njih kao prvi vidljiv
signal raznovrsnim odlukama reaguju i preduzea i domainstva U
domenu cena i trinim strukturama preplie se mikroekonomija sa
makroekonomijom.
Zadatak makroekonomije u ovom domenu je da se uspostave uslovi u
kojima e mikroekonomski subjekti svoj izbor vriti saglasno
ostvarenju unapared postavljenih ciljeva celine nacionalne
privrede.
2.1.Osnovni elementi potranje i ponude
2.1.1. Potranja je koliina dobara i usluga koju su kupci spremni
i voljni platiti po odreenoj ceni. Izmeu te koliine i trine cene
postoji veza koja se naziva funkcija potranje. Qd = f (P)Krivulja
potranje ima negativan nagib , a takav oblik ima usled delovanja
zakona opadajue potranje prema kojem se porastom cena traena
koliina smanjuje dok se njenim padom traena koliina poveava.
Smanjenje traene koliine usled porasta cena posledica je delovanja
efekta supstitucije (prikazuje se u preusmeravanju potranje na
slino ili srodno dobro ako doe do porasta cena pri datom dohotku) i
efekta dohotka (prikazuje se u smanjenju traene koliine usled pada
kupovne moi izazvane smanjenjem dohotka).
Odrednice potranje :- prosean dohodak - veliina trita - cene
povezanih dobara (komplemenata i supstituta) - ukusi i preferencije
- posebni uticaji - oekivane budue cene - stanovnitvo - poboljanje
informisanosti Zakon potranje: Pri pretpostavci da su ostale
odrednice date, to su vie cene dobra to e biti manja traena koliina
i obrnuto.
7
2.1.2. Ponuda je koliina dobara i usluga koju su ekonomski
subjekti spremni iznetina trite po odreenoj ceni. Izmeu ponuene
koliine i trine cene postoji odnos koji se naziva funkcija ponude.
Qs = f(P)
Odrednice ponude :- trokovi proizvodnje (cene inputa i
tehnologija) - cene supstituta i komplemenata - politika drave -
posebni uticaji - oekivane budue cene - broj ponuaa - primenjena
tehnologija Zakon ponude: Pri pretpostavci da su ostale odrednice
date, to su vie cene dobra to e biti manja traena koliina i
obrnuto.
8
Z A K LJ U A K
pojam mikro i makro u ekonomsku analizu uvode se poetkom
tridesetih, a sa odgovarajuim sadrajem se koriste od etrdesetih
godina XX veka drugi deo kovanice ekonomska u slobodnijoj
interpretaciji znai odnos ljudi prema resursima i dobrima od kojih
zavisi njihov opstanak i razvoj mikroekonomija - ponaanje osnovnih,
mikroekonomskih subjekata pojedinac, porodica, preduzee
makroekonomija ponaanje raznovrsnih agregiranih celina,
proizvodnje, raspodele, razmene, upotrebe i potronje
9
LITERATURA
1. dr. Duan Jari i dr. Andrej agi , Mikroekonomska
analiza,Beograd 2002.god.
2. dr. Jovo Jednak ,"Osnovi ekonomije" ,PA,Beograd 2002.god. 3.
dr. Jovo Jednak , "Osnovi ekonomije,mikroekonomija i
makroekonomija"
10
