SADRŽAJ:

1.Uvod.................................................................................................3

1.1. pojam preduzetništva.........................................................3

1.2. preduzetništvo i izbor biznisa.........................................4 1.2.1. preduzetništvo u oblastima usluga....................................5 1.2.2. preduzetništvo u oblasti proizvodnje.................................5 1.2.3. preduzetništvo i vrste biznisa u budućnosti.......................6

1.3. faktori preduzetničkog uspeha.......................................6 1.3.1. lične karakteristike i potencijal preduzetnika......................6 1.3.2. karakteristike i potencijal eksternog okruženja..................8

2.Porodično preduzetništvo....................................................9

2.1. pojam porodičnih preduzeća...........................................9

2.2. dobre i loše strane porodičnih preduzeća................10

2.3. motivi za rad u porodičnim preduzećima.................10

2.4. konflikti u porodičnim preduzećima............................11 2.4.1.najznačajnija pitanja porodičnih preduzeća......................11

2.5. pogledi starije generacije na nasledstvo..................12

2.6. mlađa generacija u porodičnim preduzećima........13

3.Primer porodičnog preduzeća........................................14

3.1. od kreativnosti do porodičnog biznisa-kreativna radionica „Flowers and arts“...........................................14 3.1.1. nastanak i razvoj „Flowers and arts“................................14 3.1.2. izložbe kao jedna od marketinških akcija.........................15 3.1.3. kreativnost kao proces.....................................................15 3.1.4. sajamski nastup...............................................................15 3.1.5. „Flowers and arts“ i saradnici...........................................16 3.1.6. kanali prodaje...................................................................17 3.1.7. gde je sada i planovi za budućnost..................................17

4.Zaključak......................................................................................18

Literatura..........................................................................................19

2

1.Uvod

1.1. Pojam preduzetništva

-Preduzetništvo je, kao inovativna i dinamična poslovna aktivnost kreativno nadahnutih ljudi, veoma interesantno i atraktivno za savremenu ekonomiju. Ono dobija na značaju u privredama različitog nivoa i stepena razvoja. Njihovo zajedničko obeležje je poslovanje u uslovima brzih promena, nesigurnosti i rizika, što zahteva nov pristup biznisu, nove poslovne orjentacije i strategije. Najveće efekte i najbolje rezultate u takvim uslovima postižu preduzetnici i rastuće firme koje neguju preduzetnički menadžment. -Kao pokretač razvoja , kao faktor koji može značajno da ubrza rast i ublaži posledice promena privrednih struktura kroz samozapošljavanje i otvaranje novih radnih mesta, preduzetništvo je interesantno za sve tranzicione privrede. Preduzetništvo je obeležje tržišnih privreda i razvijenih ekonomija i daje najbolje razultate u takvoj poslovnoj klimi i ambijentu. Međutim, preduzetništvo svoju reafirmaciju doživljava u zemljama koje se vraćaju otvorenoj tržišnoj privredi. Ono je u njima nada za hiljade ljudi koji ostaju bez posla i koji žele da pokrenu neki sopstveni posao i tako reše problem egzistencije svoje porodice i daju doprinos bržoj promeni privredne strukture i definitivnom napuštanju zaostalosti i siromaštva. -U svim civilizacijama preduzetništvo je bilo prisutno u određenim oblicima. Definitivnu i snažnu afirmaciju preduzetništvo i preduzetnici su doživeliu SAD sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka, od kada se beleži ubrzani razvoj peduzetničkog biznisa i njegovo nezadrživo prodiranje u privrede različitih karakteristika. Preduzetništvo se potvrdilo kao nov i delotvoran način rešavanja problema u proizvodnji, kao pravi put u pronalaženju novih mesta i pozicija na postojućim tržištima uprkos masovnoj ponudi i žestokoj konkurenciji, ali i kao način stvaranja i razvoja novih tržišta. Zato se preduzetništvo smatra novim sektorom savremene privrede, a preduzetnici kreatorima novih radnih mesta. Zahvaljujući preduzetništvu i preduzetnicima, brže raste broj novih poslova nego zaposlenih u postojućim institucijama, organizacijama i preduzećima. -O preduzetnicima se sa puno opravdanja govori kao o eksploatatorima promena i tržišnih prilika, kao o osobama čiji su poslovni poduhvati odgovori na probleme koji proizilaze iz promena, i koje iz ničega stvaraju nešto. Oni su osobe nestandardnih poslovnih profila za koje su promene, neizvesnosti i rizik prirodno stanište u kome pronalaze poslovne inspiracije, a kreativnost i inovativnost suština poslovne filozofije. Biti preduzetnički kreativan i inovativan znači sposobnost da se uoče izvesnosti u neizvesnim situacijama i znači imati potrebna znanja da bi se prepoznala prilika i pronašli pravi načini da se ona pretvori u uspešan biznis. -Za problematiku preduzetništva karakteristično je postojanje različitih pristupa u istraživanju i proučavanju, odakle proizilazi veliki broj definicija, često i oprečnih stavova i razmišljanja. U brojnim pokušajima preciznijeg određenja suštine i osnovnih principa preduzedništva, mogu se sresti vrlo široki i dosta slobodni pristupi, poput onih koji preduzetništvo tretiraju kao umetničku formu. -Preduzetništvo je objektivno moguće posmatrati i tumačiti kroz različite aspekte ljudskog delovanja i ponašanja, ali najpotpuniju suštinu preduzetništvo ispoljava i

3

dokazuje kroz ekonomski ili poslovni kontekst. U tom okviru su prihvatljiva različita stanovišta posmatranja i određivanja suštine pojma preduzetništva, jer je ono karakteristično kako za samozaposlene, tako i za firme različitih delatnosti, veličina i organizacionih formi, kao i za različitu vlasničku strukturu i različite faze životnog ciklusa biznisa i preduzeća. -Preduzetništvo je inovativan i dinamičan proces kreiranja, organizovanja, ostvarivanja i razvoja konkretnog poslovnog poduhvata ili poslovne aktivnosti radi stvaranja neke nove vrednosti i poslovnog uspeha u promenljivom i neizvesnom okruženju. To je specifičan i orginalan posao ili biznis koji nastaje pronalaženjem i eksploatacijom tržišnih mogućnosti i prilika ili uočavanjem problema u sistemu potrošnje i njihovim rešavanjem na različit, drugačiji i bolji način od do tada primenjivanih i poznatih. -Poenta preduzetništva je u sposobnosti pronalaženja dobrih poslovnih ideja i njihovom pretvaranju u uspešan ishod kroz proizvode i usluge koje će zadovoljiti potrebe kupaca i doneti preduzetniku profit i druge satisfakcije. U pitanju je proces bitno drugačijeg odnosa prema okruženju, traganje za šansama koje drugi nisu prepoznali i za potrebama koje se mogu zadovoljiti preko nivoa očekivanja samih kupaca. -Preduzetnička aktivnost se može posmatrati kao most između preduzetnika i njemu bliskog i funkcionalnog okruženja. Preduzetnik mora često preko tog mosta- najpre do poslovne ideje, a zatim po rezultate i priznanja za uspešno pretvaranje ideje u proizvod ili uslugu koja će rešiti problem okruženja na bolji način. Pitanje je koliko potencijalnih preduzetnika realno razume i prepoznaje potrebu ili problem potrošača i kako i koliko drugačije i bolje od drugih odgovara na njih. Nažalost, mnogo je neuspelih pokušaja, više ih propadne nego što opstane i nastavi da raste i razvija se. Zašto? Potencijalni preduzetnik pokušava da obezbedi uspeh biznis ideji koju je osmislio ili zamislio, a ne onoj koja proističe iz okruženja, sa tržišta. -Početna i nužna pretpostavka uspeha preduzetničkog poduhvata jeste realna i dobra procena tržišnih mogućnosti iz kojih treba pronalaziti poslovne ideje i sposobnost preduzetnika da takvu ideju pretvori u novu vrednost i ekonomski poduhvat koji donosi uspeh.

1.2. Preduzetništvo i izbor biznisa

-Sa dobrom dozom sigurnosti može se reći da nema delatnosti ili grane koje su posebno ili isključivo preduzetničke i da, takođe, nema poslovne oblasti ili područja gde uopšte nema elemenata i tragova preduzetništva. Ipak postoje delatnosti u kojima su preduzetničke prilike dominantnije, podsticajnije, jače izražene i lakše prepoznatljive. Preduzetništvo se najbolje reflektuje i daje najvidljivije rezultate u oblastime koje pružaju najviše inovativnih mogućnosti i šansi. To su područja sa brzim ritmom promena.

4

1.2.1. Preduzetništvo u oblastima usluga

-Usluge su poslovno područje koje je najviše privlačilo preduzetnike, a tendencije pokazuju da će tako biti i u budućnosti. Razloge za to treba tražiti u činjenici da je lakše ući u ove oblasti i delatnosti, kako sa stanovišta obezbeđenja finansijskih sredstava, kadrova, potrebnih materijala i oprema, tako i zbog većih mogućnosti izbora poslovnih ideja i tržišta za uspešno započinjanje i razvoj preduzetničkog biznisa. -Istraživanja preduzetničke poslovne prakse najrazvijenijih zemalja sveta pokazuju da je preduzetništvo osvojilo brojna područja koja se bave pružanjem usluga. Taj proces je naročito intenziviran tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka, tako da se može zaključiti da je preduzetnički biznis u velikoj meri prisutan u sledećim sektorima usluga: *trgovina i svi oblici poslovanja u prometu, *transport, *građevinarstvo, *ugostiteljstvo, *osiguranje, *nekretnine, *računovodstveno-knjigovodstveni poslovi, *obrazovanje, *zdavstvo, *turizam.

1.2.2. Preduzetništvo u oblasti proizvodnje

-Za pokretanje i uspešno razvijenje proizvodnog procesa potrebno je mnogo novca, radne snage, sirovina, opreme, energije i prostora, dakle svih resursa i faktora proizvodnje. Samim tim, i rizik ovakvog posla je veliki, jer je teško ući u proizvodnju mnogih proizvoda i uspešno opstati, uz moćne kompanije kao konkurenciju. Ali to ne znači da u ovoj oblasti nema preduzetnika; naprotiv, oblasti sa visokim rizikom i velikim mogućnostima zarade predstavljaju izazov za preduzetnike. U dosadašnjem razvoju, organizovani preduzetnički poduhvati afirmisani su u brojnim proizvodnim oblastima, a naročito u: *proizvodnji hemikalija, *farmaceutskoj industriji, *proizvodnji parfimerijskih i kozmetičkih proizvoda, *elektronici, *plastici, *proizvodnji igračaka, *tekstilnoj industriji, *proizvodnji različite opreme i uređaja.

-Poslednjih godina, i proizvodne grane kojima dominira tradicionalni i klasični pristup postaju interesantne za preduzetnike, jer one kriju veće mogućnosti za inovacije. Biti inovativan i kreativan u ovim oblastima znači privući pažnju velikih

5

preduzeće, koja često nisu u potrebnoj meri zainteresovana i sposobna za inovacije i ne tragaju za šansama i novim prilikama. Taj nedostatak se obično kompenzuje tako što se uspostavljaju partnerski odnosi između velikih i malih preduzeća ili veliki kupuju mala inovativna preduzeća.

1.2.3. Preduzetništvo i vrste biznisa u budućnosti

-Uz sve teškoće objektivnog predviđanja budućnosti zbog permanentnih promena, diskontinuiteta i neizvesnosti, futurolozi procenjuju da će prilika za preduzetnički biznis biti mnogo više i da će preduzetništvo biti znatno atraktivnije za angažovanje pojedinaca nego ranije. Kunkurencija će biti znatno oštrija, što će pogodovati potrošačima i njihovim zahtevima, s obzirom da će ponuda biti raznovrsnija i kvalitetnija. Dominantan faktor razvoja i konkurentske prednosti će biti znanje, odnosno intelektualni, humani kapital ili neopipljiva aktiva. -Sa privrednim i ekonomskim razvojem i rastom uvećaće se bogatstvo i društva i pojedinaca i intezivirati tehnološki progres, što će bitno izmeniti uslove života i rada ljudi, naročito u najrazvijenijim delovima sveta. Ljudi će imati više slobodnog vremena i interesovanja za njegovo osmišljanje i korišćenje, bilo za dokolicu i zabavu ili za individualno pokretanje, organizovanje i razvoj vlastitog posla.Time se otvaraju šanse i mogućnosti za preduzetničke poduhvate u stim oblastima, a naročito u oblasti usluga. -U oblasti proizvodnje, ubrzani razvoj tehnologije omogućiće nove proizvode, nove uređaje i nove opreme, a to će stvoriti nove šanse za veći prodor preduzetništva. -Prognozira se i intenzivan razvoj grana visoke tehnologije, koje će povećati interesovanje preduzetnika za brži i veći prodor u njih.

1.3. Faktori preduzetničkog uspeha

-Na uspeh preduzetničkog poduhvata utiče veliki broj faktora. Preduzetnički posao je orginalan, jedinstven, prepoznatljiv i drugačiji i zato su faktori uticaja na svaki posao praktično različiti, brojni i vrlo ih je teško uopštiti. -Iz prepoznatljivog cilja preduzetništva da pokreće i realizuje novi poslovni projekat i uloge preduzetnika kao kreatora i nosioca projekta, treba identifikovati ključne faktore uticaja na ishod ili konačni rezultat preduzetničkog poduhvata. Ti se faktori mogu svrstati u dve osnovne grupe: *lične karakteristike i potencijal preduzetnika i *karakteristike i potencijal eksternog okruženja.

1.3.1. Lične karakteristike i potencijal preduzetnika

6

-U principu potencijal preduzetnika zavisi od ličnih karakteristika koje uključuju adekvatnu kombinaciju talenta, sposobnosti, znanja i iskustva osobe koja pretenduje na uspešno pokretanje, razvoj i upravljanje konkretnim biznisom. -Polazeći od ključnih faza preduzetničkog procesa, zadatak preduzetnika je da: *prepozna poslovnu ideju i šansu i definiše stratešku viziju i ciljeve budućeg posla u smislu odgovora na pitanja šta se konkretno očekuje i želi od tog posla i u kom pravcu će se biznis razvijati;

*definiše model organizacije i obezbedi njeno skladno funkcionisanje u cilju stvaranja pretpostavki za uspešnu realizaciju poslovne vizije i efikasno ostvarivanje poslovnih ciljeva;

*identifikuje i obezbedi vitalne resurse za uspešno startovanje i razvoj svog biznisa, poput informacija, finansijskih izvora, ljudskih resursa, sirovina, materijala, opreme i prostora i rangira ih po sistemu značaja i važnosti;

*permanentno radi na otkrivanju i proceni potencijalnih šansi i mogućnosti u okruženju kako bi obezbedio sigurniju perspektivu svom biznisu i uslove za njegovo širenje na nova područja i diverzifikovanje kroz nove programe.

-Da bi mogao uspešno da ostvari navedene i druge zadatke i stvori ponudu koju će potrošači ili kupci vrednovati kao novu, drugačiju i bolju od drugih, preduzetnik treba da ima mentalni sklop u kome će dominirati sledeće karakteristike:

*izražene potrebe za inovativnim i (ili) kreativnim radom, sposobnost da se napravi nešto korisno i vredno, da se uživa u novim dostignućima i novim uspesima;

*želje i uporna nastojanja da se bude prepoznatljiv, orginalan i najbolji u onome što radi, kao i uverenje da uvek postoji bolji način da se efikasnije i efektivnije nešto uradi i zato vredi tragati za takvim prilikama i mogućnostima;

*otvorenost za kontakte i saradnju sa investitorima i kreatorima, kupcima, dobavljačima, državnim organima i institucijama, uz potpuno prihvatanje i uvažavanje činjenice da niko nije potpuno nezavistan, samostalan i dovoljan sam sebi u svom uspehu; *spremnost da se deo poslova poveri drugima koji su kompetentniji za njihovu uspešniju realizaciju, bilo da su oni zaposleni u firmi ili da su angažovani na drugi način, pri čemu treba jasno pokazati koliko se ceni njihov rad, koliko im se pruža sloboda u kreaciji, šansa da ispolje svoje znanje i veštine, kao i nagrada za postizanje rezultata;

*motivisanost na uspeh, potpuna posvećenost poslu, orjentisanost ka novim izazovima, ambiciozno i samouvereno prihvatanje neizvesnog i rizičnog okruženja kao izazova i dodatnog podsticaja za afirmisanje i dokazivanje ličnih afiniteta i ukupnih potencijala;

*sposobnost permanentnog učenja, usavršavanja i podizanja ukupnog nivoa obrazovanja u funkciji efikasnijeg rešavanja biznis problema iz internog i eksternog

7

okruženja i osposobljenosti da se u kontinuitetu osmišljavaju nove poslovne i razvojne vizije.

1.3.2. Karakteristike i potencijal eksternog okruženja

*Karakteristike i opšti uslovi, dosegnuti stepen razvoja i perspektivnost eksternog okruženja mogu stimulisati i podsticati ili destimulisati i ograničavati preduzetničke poduhvate i uspešnost njihovog izvođenja. Objektivno, uslovi, mogućnosti i opasnosti eksternog okruženja su od odlučujućeg značaja i uticaja na poslovanje svih subjekata, pa tako i na poslovnu aktivnost preduzetnika. Značaj je time veći što je dejstvo faktora iz okruženja najčešće teško predvideti, proceniti i izmeriti i uglavnom ih poslovni subjekti ne mogu kontrolisati, niti oblikovati. -Sa stanovišta značaja za opstanak, razvoj i uspešnost upravljanja preduzetničkim poduhvatom ili biznisom, karakteristike i potencijal eksternog okruženja procenjuju se kroz: *opšte društvenoistorijske, kulturne i političke faktore, *ekonomskofinansijske i *tehničkotehnološke faktore poslovanja.

-Opšte nacionalne karakteristike jednog društva, koje se ogledaju kroz istorijski razvoj i tradiciju, kulturnu baštinu, političku strukturu, stabilnost i efikasnost institucija vlasti, veoma su važne zbog činjenice da one determinišu okvire i osnovne pretpostavke i principe preduzetničkih uslova poslovanja. Ključni faktori koji iz ovog ambijenta utiču na preduzetničku uspešnost su: *dominantne društvene norme, mišljenja i stavovi prema poslovnoj aktivnosti preduzetnika, njegovoj nezavisnosti i samostalnosti;

*otvorenost društva za podsticanje i negovanje preduzetničke inicijative, afirmisanje ličnih i pojedinačnih rezultata rada, orjentacija na stručnost, keativnost i profesionalnost u poslovanju uopšte, a naročito u obavljanju specifičnih preduzetničkih aktivnosti;

*obezbeđena i garantovana sigurnost i zaštita vlasništva i stečenih prava, kao i poštovanje ugovora;

*demografske karakteristike populacije u pogledu broja stanovnika, stope rasta ili opadanja stanovništva i njegove starosne, polne i obrazovne strukture.

-Ekonomskofinansijske karakteristike i potencijali okruženja najdirektnije utiču na razvoj preduzetništva i nivo preduzetničkih aktivnosti. Najvažniji faktori za uspeh preduzetničkih poslova su:

*uloga i uticaj državnih organa i institucija na ekonomski i privredni razvoj

*sposobnost i moć finansijskog tržišta i finansijskih institucija;

*kreditnomonetarna i fiskalna politika;

8

*otvorenost i dostupnost finansijskih izvora za preduzetničke poslove

-Tehničkotehnološki faktori uticaja na preduzetničku aktivnost i njene rezultate postaju sve značajniji, s obzirom na ulogu znanja kao osnovnog i najbitnijeg činioca razvoja. Neposredan uticaj ovih faktora na uspeh preduzetničkog biznisa ogleda se kroz:

*mere i programi vlade za podsticaj razvoja preduzetničkih poduhvata;

*otvorenost nacionalnog tržišta i uloga mikro, malih, srednjih i velikih preduzeća;

*zaposlenost; *dostupnost informacija iz oblasti ekonomskih, finansijskih i marketinških istraživanja.

2.Porodično preduzetništvo

2.1. Pojam porodičnih preduzeća

-Porodična preduzeća se definišu različito. Hanh (1992) definiše porodično preduzeće kao preduzeće bilo kojeg statusnog oblika, na čije postojenje i razvoj utiču članovi porodice sa većinskim udelom u kapitelu i sa svojim radom u preduzeću. Porodični članovi učestvuju u najvišim telima upravljanja i poslovođenja, a snažna je sklonost tome, da preduzeće ostaje u vlasti porodice, iako u mlađim generacijama sve više dolazi do ideje o „otvaranju“ tih preduzeća za spoljne vlasnike. -Neubauer i Lank (1998) su različita polazišta definicija porodičnih preduzeća saželi u sledećim tačkama:

*udeo (deoničkog) kapitala u vlasništvu porodice; *zapošljavanje članova porodice u preduzeću u vlasti porodice; *prisustvo zaposlenih i članova menadžmenta, koji ne ulaze u krug porodice; *stepen očekivanja o uključivanju članova porodice u preduzeće i ubuduće; *broj generacija vlasničke porodice, koji su uključeni u posao; *broj članova porodice, koji su menadžeri i/ili vlasnici. *odluka porodice o kontroli nad preduzećem, koja se stoga smišljeno organizuje; *zaposleni van kruga porodice osećaju, kako rade u porodičnom preduzeću zbog naročite skale vrednosti i načina odlučivanja; *direktni potomak stvaraoca preduzeća ima menadžersku i/ili vlasničku kontrolu nezavisno o drugim svojstvima; *veličina preduzeća, naročito prema broju zaposlenih.

9

2.2.Dobre i loše strane porodičnih preduzeća

-Uspešni poslovi porodičnog preduzeća najviše zavise od razumevanja osobenosti i dinamike porodičnih preduzeća i od planiranja razvoja preduzeća. Porodica, koja razume i zna savladati nedoumice na putu razvoja, koja zna strateški planirati prava rešenja, ima velike mogućnosti za napredak. Isto je činjenica, kako prelaz preduzeća na mlađu generaciju nije lak proces i mnoga porodična preduzeća nisu podnela taj test tranzicije preduzeća. -Porodično vlasništvo i kontrola daju preduzeću i prednosti, naročito zbog dugoročnije koncepcije preduzeća, tradicionalno dobrih odnosa sa kupcima i dobavljačima, udruženja u poslovima i ličnim kontaktima, što sve doprinosi poverenju. -Porodična preduzeća prema fazi razvojnog ciklusa: * “pre-start up“, stvorena nedavno; * ustanavljačka generacija; *partnerstvo dece (braće i sestara); *konfederacija bratića i posestara; * muž i žena (su-preduzetnici); *roditelj i dete; *vlasništvo i upravljanje više porodica.

Prednosti i slabosti porodičnih preduzeća Prednosti : Slabosti : Predanost poslu i porodici Rigidnost (krutost) Veliko znanje kroz generacije Problem modernizacije zastarelih metoda upravljanja Fleksibilnost u vremenu,radu i novcu Upravljanje tradicije- prelaza na novu generaciju Razmišljanje na dugi rok Pridobijanje kapitala Stabilna kultura Pitanje nasledstva Brzo prihvatanje odluka Uticaj osećaja na poslove Pouzdanost i ponos Postojanje liderstva

2.3. Motivi za rad u porodičnim preduzećima

-Porodična preduzeća pre svega stvaraju ljudi, koji dolaze iz takve porodične tradicije seljaka i zanatlija. Motivi za osnivanja preduzeća su pre svega samostalnost (u 88%), određena postignuća koja nisu moguća unutar velikih preduzeća (84%) i realizacija ciljeva (72%). Neka istraživanja među zaposlenim osobama su pokazala, kako su naročito žene sklone tome, da osnivaju preduzeća zajedno sa partnerima i

10

da zapošljavaju članove porodice. Snažan je „porodični element“, zajedničko stvaranje materijalne sigurnosti / zaposlenja, kao i pitanje poverenja u druge osobe. Nisu toliko snažni motivi rasta i obogaćivanja, što kazuje, kako porodična preduzeća baš i nisu usredsređena na rast.

2.4. Konflikti u porodičnim preduzećima

-Isreplitanje porodičnih i poslovnih vrednosti otvara mogućnosti za konflikte. Najlošiji je izbor, ako porodica ne razrešava probleme, jer oni mogu izrasti u rušilačke snage. Bitno je:

*onemogućiti zaoštravanje konflikata i njihovo upravljanje na osnovu razumevanja odnosa u porodica i njihove psihološke pozadine; *onemogućiti prerastanje zategnutih odnosa u otvorene konflikte uz direktnu komunikaciju među členovima porodice, i uz stručnu podršku;

-Problemi porodičnih preduzeća, koji olako vode do napregnutosti u osećanjima i nesklada među porodičnim i poslovnim ciljevima, jesu:

*šta je misija preduzeća (s obzirom na članove porodice); *kako upotrebiti dobit; *kakva treba da bude politika isplate udela i dobiti; *da li odabrati umerenu, konzervativnu politiku ili prihvatiti veće rizike; *da li preduzeće da raste ili prelazi na nove delatnosti; *kako pripremiti i osposobiti članove porodice za ulazak u porodični posao; *kako ocenjivati i nagrađivati članove porodice, koji rade u preduzeću; *da li zaposliti i bračne partnera porodičnih članova; *da li zaposliti stručnjake, koji nisu u porodičnim vezama; *da li ti stručnjaci trebaju dobiti udeo u vlasništvu preduzeća; *da li porodica treba da dugoročno održava preduzeće, ili ga prodaje itd.

-Istraživanja su pokazala, kako u slučaju konflikata između članova iste generacije (braće i sestara) oni najviše puta i nepokušavaju otvoreno raščistiti razmimoilaženja (u 63%), što stvara mogućnosti daljeg zaoštravanja. Ti sporovi vuku korenje čak iz detinjstva (29%), problem je u tome, što starija deca mlađim ne omogućavaju jednake uslove, sebe smatraju za pametnije i snažnije (21%), potcenjuju mlađe (17%), a ima i ljubomore (21%). Friedman & Friedman (1994) upozoravaju kako je poželjno, da se dogovori unutar porodice, koji se odnose na vlasništvo, zapišu, iako bi usmeni dogovori bili važeći.

2.4.1.Najznačajnija pitanja porodičnih preduzeća

-Porodično preduzeće susreće u svom razvoju određene promene, koje doprinose menjaju odnose unutar porodice (razvoj od mlade porodice, ustanovljenje preduzeća i prenos rukovođenja i vlasništva na decu), razvija se preduzeće, menja vlasništvo. Prenos porodičnog preduzeća u sledeću generaciju treba rešiti sa šest pitanja:

11

1. Ko će biti naslednik, novi menadžer preduzeća? 2. Kako će se razvijati proces transfera moći, odgovornosti, opunomoćenja? 3. Koja će biti nakon prenosa strategija preduzeća? 4. Kakva će biti nova vlasnička struktura preduzeća? 5. Kakav će biti finansijski aranžman za stvaraoca preduzeća u odlasku? 6. Kakva će biti uloga osnivača u preduzeću ubuduće?

-U tom se procesu prelaska značajna pitanja, koja utiču na odluke, brojna, nužno je mađusobno poverenje ali i poznavanje problema za smišljene odluke. -Kako će se razvijati taj proces, zavisi od više stvari: *pripremi starije (osnivačke) generacije na penzionisanje, prenos i predaju preduzeća. Leach (1994) razlikuje četiri tipa osnivača:monarhe, generale, ambasadore i guvernere; *spremnosti mlađe generacije na preuzimanje preduzeća:stručna sprema, lična zrelost i psihološki odnos do očekivanog nasledstva; *obim obavljenog planiranja nasledstva; *prihvatanje uloge drugih u preduzeću od strane članova porodice.

-Bitna osoba u čitavom procesu je sadašnji preduzetnik, jer on poseduje najveću moć i u stvari on rukovodi procesom. Mlađa generacija se ponekad oseća nesigurno, nespretno na prihvat preduzeća. Ipak, proces tranzicije znači radikalnu promenu u životu obe generacije, promene su omeri moći u porodici a i preduzeće počinje novu fazu, nov način života. -Nužno je dobro rešenje (1) pravnog statusa koje zavisi od statusnog oblika preduzeća (pitanje zanata i stručne spreme naslednika), (2) poreski vidik,koji traži odabir oblika prenosa vlasništva kako bi se minimizirao uticaj na finansije preduzeća i plaćali što je moguće manji porezi, (3) finansijski aspekat za preduzeće i osnivačku generaciju (visina penzije, kasnija primanja u preduzeću), (4) menadžerski aspekat, jer dolazi do promene u rukovodstvu preduzeća. Na osnovu svih tih aspekata bilo bi pogodno, da se prenos razvija kroz neko razdoblje, koje omogućava normalno rešenje svih pitanja koja su navedena.

2.5. Pogledi starije generacije na nasledstvo

-Prekid tradicije porodičnih preduzeća nakon 1945. godine uneo je dosta nedoumica u pitanja prave pripreme procesa nasledstva. Nova preduzeća iz 1990-tih godina baš se u većem broju približavaju tim pitanjima, a dosta su nespremna. Istraživanja su potvrdila:

1. Starija generacija pre svega vrednuje iskustvo, prikupljeno u vlastitom preduzeću, manje obrazovanje i iskustva u drugim preduzećima. To znači određeno podcenjivanje stručnosti i širih iskustava, koja daju mladima nužnu sigurnost i samopouzdanje, dok rad u drugim preduzećima omogućava prikupljanje drugačijih tehnoloških i organizacionih pristupa.

12

2. Roditelji očekuju pa i planiraju ulazak dece, dok prihvataju i činjenicu, kako neka deca jednostavno nemaju isti interes. Ipak postoji psihološki pritisak na decu, ponekad i nesvesno, kroz jasna očekivanja roditelja.

3. Roditelji bi ponekad za ulazak dece čak i stvorili „nepostojeće“ radno mesto (u 56%), dok bi se otpustilo manje radnika zbog zapošljavanja deteta (postoji lojalnost od radnika).

4. Najveći bi deo plaćao decu prema istim kriterijumima i zahtevima kao sve ostale radnike. Nagrađuju se deca i drugim bonitetima: školovanje, udeo u vlasništvu, materijalne bonitete, napredovanje u karijeri.

5. Ipak veliki deo preduzetnika potiskuje razmišljanje o nasledstvu u budućnosti. Još su tvrđi u pogledu prenosa vlasništva. Najveći bi deo to uradio sa penzionisanjem (62%), neki bi to radili postepeno (35%), neki to prepuštaju pitanju smrti i nasledstva (11%). Ipak je to ponašanje problem za decu koja trebaju strpljivo čekati (a može doći i do konflikata).

-Zbog poreskog sistema prenos vlasništva ide kao darivanje (42%) ili nasledstvo (38%), mali deo razmišlja o prodaji deci (7%) ili prodaji zaposlenima van porodice (9%), ako nema pravih naslednika. -I nakon penzionisanja najveći deo ostaje u preduzeću ili u vezi sa njim (90% preduzetnika, 81% žena preduzetnika), pre svega u mentorskoj ulozi (ipak, kontrola nad decom nije isključena). Veliki deo (67%) odlučuje zajedno sa decom; 18% sarađuje sa advokatima; 11% odlučuju sami. U svetu veći deo prihvata asistenciju savetnika za porodična preduzeća, koji poznaju sve aspekte prenosa i mogu dati korisne savete.

2.6. Mlađa generacija u porodičnim preduzećima

-Porodična preduzeća postaju obično iz preduzeća, koji je stvorio bračni par, koji kasnije uključuje decu, iako 75% vlasnika misli, kako treba razlučiti poslove od porodice. Roditelji decu već u ranoj mladosti upoznavaju sa preduzećem, dozvoljavaju im obavljanje manjih poslova, uključuju ih u rad preko školskih raspusta i nagrađuju prema postignućima. -U svetu se preporučuje, kako deca trebaju ući u preduzeće prelaskom preko svih nivoa poslova, tako da otpočinju sa najjednostavnijim poslovima (već u vreme prakse) i prelaze naviše. Time ona upoznaju preduzeće, a zaposleni upoznaju naslednike i lakše ih kasnije prihvataju. Ipak, rad na nižim poslovima ne bi trebalo da obuhvati suviše dugo razdoblje, inače može frustrirati visoku obrazovanu generaciju da potraži izazov drugde. -U Srbiji se obnavlja tradicija porodičnih preduzeća, koja vremenom raste. Za par godina pitanja nasledstva postaju značajna za veliki broj tih preduzeća, kad osnivačka generacija bude započela procesom penzionisanja. Životni ciklus preduzeća će tražiti prenos na novu generaciju. Istraživanja pokazuju, kako je veliki broj preduzeća nespreman i nema baš jasne vizije tog prenosa, a ponekad shvatanja

13

o načinu prenosa odstupaju od dobre prakse u razvijenim tržišnim privredama. Mlađa generacija pozitivno se odnosi prema preuzimanju preduzeća, priprema se i obrazuje, ali su uvek moguća neslaganja među roditeljima i decom u više pitanja ulaska dece u preduzeće, nagrađivanja dece, preuzimanja menadžerskih pozicija i prenosa vlasništva.

3. Primer porodičnog preduzeća

3.1. Od kreativnosti do porodičnog biznisa- kreativna radionica „Flowers and arts“

-Predstaviću vam razvojni put i aktivnosti kreativne radionice „Flowers and arts“ kao primer porodičnog biznisa . Kreativnu radionicu su osnovali Marija Ranić i Predrag Miladinović u Beogradu 1999. godine. Radionica okuplja nekoliko saradnika koji neguju specifičan način obrade drveta i izrade ramova i raznih upotrebnih predmeta sa aplikacijama od presovanog cveća i lišća. U radu su date kako prednosti tako i pojedine mane porodičnog biznisa na osnovu njihovog dosadašnjeg iskustva.

3.1.1.Nastanak i razvoj „Flowers and arts“

-Kreativna radionica „Flowers and arts“ bavi se izradom slika i raznih upotrebnih predmeta, poslužavnika, polica, ogledala, stolova, lampi itd. sa aplikacijama od presovanog cveća. Radionicu su osnovali Marija Ranić i Predrag Miladinović početkom 1999. godine. Umetnički predmeti ove radionice su zanimljivi suveniri jer nose obeležje ovih prostora, bilo preko biljaka karakterističnih za ovo podneblje, zatim motiva koji su uglavnom inspirisani srpskom tradicijom ili preko ramova i upotrebnih predmeta koji se direktno oslanjaju na predmete i ramove iz prošlosti Srbije. Radionica neguje specifičan stil i nesvakidasnji pristup obradi presovanih biljaka. Fina struktura i bogat kolorit biljnog materijala zajedno sa unikatnim ramovima i predmetima od punog drveta čine da rukotvorine „Flowers and arts“ lako nalaze put do mnogih domova i čine toplijim svaki kutak u kome se nađu. -Neposredan povod osnivanja radionice je bio ostvarivanje dodatnih prihoda kućnom budžetu koji je zahvaljujući malim ličnim dohotcima u to vreme, bio sve nedovoljniji za zadovoljavanje tzv. „potrošačke korpe“.Kreativnost koja je postojala u glavama i rukama osnivača radionice pretočena je u konkretan proizvod: sliku od presovanog cveća. Važno je naglasiti da stručna sprema osnivača radionice nije u direktnoj vezi sa delatnošću „Flowers and arts“. Ulaganjem jako malog početnog kapitala u vrednosti od oko 30 $, nastale su prve slike koje kupce nalaze uz pomoć ulične prodaje koja je u to vreme bila jako rasprostranjena i jedan od mogućih načina ostvarivanja prihoda. U početku hobi koji je donosio određenu zaradu nije imao prava obeležja porodičnog biznisa što i jeste jedan od njegovih oblika, a to je da može nastati slučajno bez predhodnih analiza tržišta. Za konkretan proizvod- slike od

14

presovanog cveća, u periodu 1999-2000. godina, zaista se nije moglo pretpostaviti da će imati tako dobar odziv kod potencijalnih kupaca. Očigledno rezultat je postignut različitošću i orginalnošću proizvoda na tržištu koje je bilo preplavljeno proizvodima sumljivog porekla i kvaliteta. Ovakav razvoj situacije je uticao da sporedna delatnost počinje da dobija oblik i karakteristike porodičnog biznisa.

3.1.2. Izložbe kao jedna od marketinških akcija

-Izraženu uzlaznu liniju i prodor na tržištu- ovde se pod pojmom tržišta podrazumeva područje Beograda, Novog Sada, Kraljeva kraotivna radionica doživljava posle prve samostalne izložbe u martu 2001. godine. Slede i druga i treća samostalna izložba. Svaka izložba je veoma dobro medijski propraćena tako da je radionica od svog nastanka do danas imala preko 60 pojavljivanja u medijima-novine, radio, televizija. Kao što je pomenuto, „nedisciplinovano“ razmišljanje i planiranje je bilo veoma prisutno u radu radionice. Svaka izložba je sa jedne strane značila nekoliko meseci neostvarivanja prihoda od svakodnevne prodaje i ulaganje u eksponate i propratni materijal- znači, negativan bilans, a sa druge strane veliku reklamu u medijima. Finansijske okvire za takve poslovne poduhvate je bilo jako teško postaviti pri čemu je u prvi plan isticana dugoročna poslovna orjentacija- stvaranje brenda čak i uz negativan finansijski bilans. „Flowers and arts“ posredstvom dobrog PR-a koristi sredstva javnog informisanja kao svoju lansirnu rampu prema javnosti.

3.1.3. Kreativnost kao proces

-U toku razvojnog puta radionice „Flowers and arts“ se jako insistiralo na kreativnosti. Kreativnost je disciplina koja se vežba. Šta je to kreativan proizvod? Rezultat kreativnog procesa. Pošto je ravnoteža važan uslov opstanka svakog društva ili kulture i pošto je promena različitih tipova ravnoteže takođe važan uslov za razvoj svakog društva ili kulture, to su kreativni proizvodi sredstva opstanka ali i razvoja društva odnosno njegove kulture. Kreativnost kao proces u svojoj suštini dopušta odnosno zahteva neprestano menjanje proizvoda. Proizvod „Flowers and arts“ ima jak oslonac u tradiciji ali je „upakovan“ u moderno pakovanje prilagođeno novim stanovima i modernom načinu života i insistira na „sviđanju“ širokom opsegu godišta potencijalnih kupaca.

3.1.4. Sajamski nastup

-Pored samostalnih izložbi, „Flovers and arts“ je učestvovala na brojnim drugim grupnim izložbama i manifestacijama. Sve ove aktivnosti pretstavljaju potvrdu pomenutog stava da je kod porodičnog biznisa prisutna velika brzina donošenja

15

odluka i reagovanja na poslovne mogućnosti uz zaobilaženje hijerarhijskih komplikacija. -Jedna od ovih aktivnosti, koju je svakako važno napomenuti je učešće na internacionalnom sajmu preduzetništva marta 2003. godine u Minhenu, Nemačka. U domaćim uslovima potencijalni izlagači su pred dilemom da li učestvovati, ne zbog toga što sumnjajuu opravdanost sajamskog nastupa, već zbog toga što nisu sigurni da li će im se (ogromna) ulaganja isplatiti. Odluka o učestvovanju i odluka o budžetu za sajamski nastup često se donosi na osnovu predhodnih iskustava domaćih ili tuđih. Nastup „Flower and arts“ na Minhemskom sajmu, sada možemo reći, je preambiciozno postavljen. Usled nedostatka iskustva i pogrešno protumačenih pokazatelja kao što su troškovi po posetiocu, poseta sajmu itd.,uložena sredstva za nastup na sajmu su daleko nadmašila ostvareni prihod. Ostvareni kontakti počinju da daju rezultate posle godinu dana od održavanja sajma. Za mali porodični biznis poseta i izlaganje na ovako velikom sajmu svakako predstavlja veliko iskustvo i kao što je to slučaj sa izložbama, nesumljivu korist u dugoročnom smislu, bez obzira na trenutni negativni finansijski efekat. Osim toga, za dalji razvoj proizvoda, veoma je važno stvoriti sliku o konkurentnosti proizvoda u širim razmerama, dakle van domaćeg tržišta.

3.1.5. „Flowers and arts“ i saradnici

-Stabilna poslovna kultura u porodičnom biznisu, iako veoma važna, može da bude i dvosekli mač jer kreira izuzetno opasnu „zatvorenu“ atmosferu u kojoj stav „mi ovo radimo na ovaj način i od početka to radimo tako“ može da stvori kod zaposlenih osećaj da niko ne razmišlja o promenama koje mogu da doprinesu većoj efikasnosti. Da ne bi upali u zamku samo- ponavljanja i neinventivnosti proizvoda, „Flowers and arts“ stalno traga i uključuje u svoj rad nove saradnike koji sa sobom donose nove ideje. U primeru radionice „Flowers and arts“ postoji priličan stepen autonomije u kreativnom delu tj. osmišljavanju novih motiva ili novog proizvoda. Hijerarhija u odlučivanju naravno mora postojati ali se misljenja saradnika i njihovi predlozi razmatraju ravnopravno sa predlozima članova porodica. -iako je na ovim prostorima pojam saradnje, koja je od obostrane koristi, nažalost, prilično ne poznat, nije nemoguće povezivanje više porodičnih biznisa sa istim ciljem, što je radionica na svom primeru i pokazala. Zajedničkim snagama u cilju stvaranja što boljeg proizvoda, „Flowers and arts“ sarađuje trenutno sa nekoliko porodica i svako od njih pravi određeni deo proizvoda pri čemu se svaka usavršava u izradi sa svakom novom serijom. Takođe,za svaku novu seriju proizvoda je dopuštena potpuna sloboda u kreiranju i inovacijama, osim, kada se radi o porudžbinama, već postojećih proizvoda (konkretno, da bi bilo jasnije o čemu se ovde radi, radionica „Flowers and arts“ naručuje od svojih saradnika ramove tj. drvene delove za svoje proizvode bez striktnih upustava, a zati kreira sliku, odnosno aplikaciju od presovanog cveća na osnovu dobijenog rama, poslužavnika, lampe, itd.)

16

3.1.6. Kanali prodaje

-Važan segment poslovanja kreativne radionice „Flowers and arts“ je plasman, odnosno prodaja proizvoda. Postoje dva osnovna kanala prodaje: na uličnoj tezgi u Knez Mihajlovoj ulici u galeriji kreativne radionice „Flowers and arts“. U suštini su ovo dva vrlo različita pristupa prodaji.

-Prodaja na uličnoj tezgi; Trenutno je ovo deo prodaje koju donosi oko 70 % prihoda. Asortiman je suvenirskog tipa, pogodan za nošenje (slike manjeg formata) sa bitnim obležjem folklora i srpske tradicije. Kod ovog tipa prodaje vrlo je bitna komunikativnost prodavca ( poznavanje engleskog jezika, dopadljiv izgled, šarm...) zato sto je vazno iz velikog broja prolaznika privući kupca izgledom tezge ali i šarmom prodavca. Unikatnost proizvoda, prirodni materijali, šarenilo boja, neobičnost proizvoda, tradicionalni motivi i sposobnost prodavca da na pravi način prezentuje proizvod, su aduti za ovaj način prodaje. Vrlo vazno, pri ovom načinu prodaje je da se kupcu približi cela priča o nastanku proizvoda i posebno o materijalima koji se koriste s obzirom na to da su prirodni materijali trenutno u trendu. Pored ovoga, vazno je na prodajnom mestu imati veliki izbor propagandnog materijala (vizit karte,katalozi....) tako da niko ne ode praznih ruku, neko sa proizvodom, a neko sa informacijom o kreativnoj radionici. I na kraju, ali ne i najmanje važno, je i način pakovanja kupljenog proizvoda (kako se radi o tezgi i smanjenom prostoru za pakovanje, kreativna radionica koristi papirne kese sa adresom galerije i logoom) kao i mogućnost popusta, „cenkanja“ što daje lepotu odnosu kupac-prodavac, kao i poklanjanje prigodnih poklona (čestitke, veženi jastučići sa bosiljkom.....) pri većim kupovinama.

-Prodaja u galeriji „Flowers and arts“; Galerija kreativne radionice „Flowers and arts“ je sigurno jedna od retkih u kojima kupac može da prati nastajanje proizvoda koji je odabrao. To svakako predstavlja komparativnu prednost u odnosu na veliki broj postojećih galerija. Od početka rada „Flowers and arts“ je imao interativni odnos sa kupcima. Sam kupac može da učestvuje u izradi slike ili barem da svojim sugestijama utiče na konačan izgled prizvoda. Ovakvim načinom rada, radionica zadržava svoje kupce koji se uvek vraćaju kupovini u „Flowers and arts“-u. Kućna atmosfera u galeriji (kafa,slatko,posluženje.....) svakako čine kupovinu „Flowers and arts“-u nezaboravnom. Popusti za drugu kupovinu, članstvo u klubu kreativne radionice, prigodni pokloni i uslužno pokovanje uz prijateljski odnos sa mušterijama povećavaju broj kupaca u galeriji.

-Pored ova dva osnovna načina prodaje kreativna radionica je prisutna na svim bazarima i akcijama koje se održavaju u Beogradu ali u celoj Srbiji. Osim toga, kreativna radionica ima svoju galeriju i na internet adresi www.flowersandarts.com i na taj način plasira svoje proizvode po celom svetu.

3.1.7. Gde smo sada i planovi za budućnost

-Oređeni pad prihoda se dešava u slučaju sprečenosti člana porodičnog biznisa da obavlja svoj deo posla, ukoliko niko drugi iz porodice nije u mogućnosti da ga zameni, dovodo do porebe reorganizacije i uključivanja saradnika sa strane. Ovakva

17

promena se svakako odražava na krajnji bilans što se u praksi i pokazalo. Ne samo da je član porodice motivisaniji da daje maximum prilikom obavljanja posla već je potrebno i izvesno vreme za obuku i osposobljavanje novog saradnika. Dobra strana ovakvih promena je u tome da članovi porodice koji učestvuju u porodičnom biznisu shvate da nisu nezamenljivi i da firma može privremeno, efikasno da funkcioniše i bez njih. Takođe, to saznanje dovodi do određenog opuštanja i spremnosti za nove poslovne poduhvate a da pritom svakodnevni, tekući posao može da se odvija bez problema. -U toku 2002. godine išlo se na prodaju većeg broja proizvoda - slika sa manjom cenom koštanja. Iako se ovakva poslovna politika dobro pokazala, „Flowers and arts“ najverovatnije neće i u budućnosti slediti ovakav kurs jer može biti kontraproduktivan. Veliki broj jeftinih proizvoda u konkretnom primeru, slika od presovanog cveća znači-„štanc“. Kako je svaki naš proizvod unikatan postavlja se pitanje kuda onda „stanc“ vodi? Po nama, smanjenju kvaliteta proizvoda. Bolje je u svaki proizvod uložiti viče vremena, ideja i uraditi ga maximalno, što dovodi do boljeg kvaliteta ali i do veće cene radi zadovoljavanja estetskih prohteva, opremanja stanova ili poklanjanja. Opadanjem ili stagnacija kvaliteta se može negativno odraziti i na stalne kupce koji su navikli na određeni nivo i neprestane i novacije, tako da se oni lako mogu izgubiti. Pri dobijanje novih „vernih“ kupaca je svakako mnogo teže nego „negovanjem“ starih. -Pored daljeg razvoja proizvoda, kako je „Flowers and arts“ već stekao određeno ime i reputaciju, naši planovi za budućnost odnose se i na dalju popularizaciju imena. To je još jedna od „investicija za budućnost“ koja spaja dve dobrobiti. S jedne strane to je pružanje prilike ljudima koji se bave sličnim kreativnim zanimanjima da prikažu svoje radove a sa druge strane je to dalje građenje brenda „Flowers and arts“.

4. Zaključak

- Iz svega do sada izloženog, može se steći određena slika o porodičnom biznisu kao i o razvojnom putu kreativne radionice „Flowers and arts“. Građenje porodičnog biznisa se može uporediti sa građenjem kule od karata; mukotrpnom, karta po karta, da bi jedan pogrešan potez moga da sruši sve do tada postignuto. treba donositi mudre odluke koje nisu uvek knjiški slučaj. Naravno, edukacija i izlaženje i okvira dosadašnje poslovne prakse i vaspitanja, određena širina u pogledu na svet i život i spremnost na rizik u mnogome doprinose postignutim rezultatima. Značaj podrške od strane odstatka porodice,koja ne učestvuje direktno u porodičnom biznisu. Ova vrsta podrške znači sigurnost u kriznim momentima i doprinosi većem stepenu odlučnosti pri ulaženju u nove poslovne poduhvate.

18

Literatura:

1) PREDUZETNIŠTVO- Prof.dr. Radmila Grozdanić2) EKONOMIJA PREDUZEĆA- Prof.dr. Radmila Grozdanić; Prof.dr.

Miroslav Radojičić; Prof.dr. Jasmina Vesić3) www.knowledge-bank1.org4) www.flowersandarts.com

19