VISOKA ZDRAVSTVENO-SANITARNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA VISAN ZEMUN

STUDIJSKI PROGRAM: STRUKOVNA MEDICINSKA SESTRA

SEMINARSKI RAD IZ INFEKTOLOGIJE SA EPIDEMIOLOGIJOM I NEGOM OBOLELIH

VARIČELA I NEGA OBOLELOG S VARIČELOM

Mentor, Student,

Prof.dr. Dušan Vešović Stijepović Aleksandra

1-II/2014

Beograd, 2015.

SADRŽAJ:

1. UVOD……………………………………………...........STR3 1.1 PUTEVI PRENOŠENJA..............................................STR4 1.2. EPIDEMIOLOGIJA......................................................STR5 1.3.KLINIČKA SLIKA........................................................STR6-8 1.4 DIJAGNOZA..................................................................STR8 1.5 TERAPIJA.......................................................................STR92. MERE PREVENCIJE.......................................................STR102.1.Vakcinacija ........................................................................STR 10-112.2 Kultura kašljanja i respiratorna higijena.............................STR122.3 Ispitivanje lica koji su bili u kontaktu sa obolelim od varičele...STR123. NEGA OBOLELOG .............................................................STR134.KOMPLIKACIJE....................................................................STR144.1 Herpes Zoster........................................................................STR154.2 Varičela u trudnoći...............................................................STR16-175. CILJEVI RADA .....................................................................STR186.METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA.....................................STR18 6.1.Rezultati i diskusija ankete.................................................STR19-237.ZAKLJUČAK...........................................................................STR24 8.PREDLOG MERA ..................................................................STR259.LITERATURA.........................................................................STR2510.PRILOG..................................................................................STR26

1.UVODVARIČELA (varicella)

Varičela spada u grupu infektivnih bolesti izazvanih virusom . Varičelu je prvi uočio  naučnik, filozof i lekar (Abu Bakr Muhamed ibn Zakarija Razi 850—925), poznat i kao Al Razi, koji je znao da ovu bolest razlikuje od velikih i malih boginja. Tomas Veler  (1954) prvi je izolovao varičela virus iz kulture tkiva embrionalnih ćelija i serijskog pasiranja virusa od kulture na kulturu.

Slika 1. Varičela zoster virus (viđeno pomoću mikroskopa)

31.1 PUTEVI PRENOŠENJA

Prouzrokovač varičele je virus herpes zostera ili varičela virus, poznat i kao varicela-zoster virus (varicella-zoster virus).

Virus se najčešće prenosi respiratornim putem sa inficirane osobe u ranoj fazi infekcije.  Vazduhom, kašljanjem ili kijanjem bolesnika ili neposrednim kontaktom sa sekretom iz mehurića. Obolela osoba je zarazna od jedan do pet dana pre pojave ospe i četiri do pet dana posle pojave ospe, ili do stvaranja kraste nakon pucanja mehurića. U periodu kraste osoba obolela od varičele nije zarazna. Period inkubacije od momenta kontakta sa obolelom osobom, do pojave prvih simptoma ospe u proseku traje 10 do 21 dan.

Virus varičele zaražena osoba unosi u telo kroz konjunktivu ili gornje disajne puteve nos  i ždrelo) gde on kolonizuje mukozu gornjeg respiratornog trakta i izaziva tzv primarnu viremiju. Odatle se putem krvi  širi do lokalnih limfnih čvorova i retikuloendotelnog tkiva raznih organa (jetra, slezina, koštana srž).

Tu se stvaraju sekundarna žarišta odakle se putem krvi virus širi u druge organe (sekundarna viremija). Posle nedelju dana, sekundarna viremija širi viruse kroz telo i kožu, izazivajući tipične (vezikulozne) promene nakoži. Viremija takođe širi virus duž disajnih puteva i drugih organa u telu koji pokazuju poseban afinitet i odgovorna je za simptome zaraze pre pojave ospe. U ovom periodu nastaje i infekcija centralnog nervnog sistema ili jetre, što može u teži licima viremije izazvati encefalitis, hepatitisa ili pneumoniju.

41.2 EPIDEMIOLOGIJA

Varičela je često oboljenje, među najčešćim u pedijatrijskoj populaciji. Više od 90% dece oboli u uzrastu mlađim od deset godina. Kod zdrave dece bolest je beningna, ali se povećan morbiditet javlja kod imunokompromitovanih. Zemlje koje su uvele vakcinaciju značajno su smanjile morbiditet od ove bolesti. Bolest nema ni rasnu ni polnu predilekciju. Zemlje sa tropskom i subtropskom klimom imaju veću učestalost oboljenja kod starije populacije.

Prema podacima iz 2003. Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja Beograd samo u ovoj godini od zaraznih bolesti u Gradu Beogradu obolelo je 66.297 osoba, od čega 45.423 od gripa, a od ostalih zaraznih i parazitskih bolesti 10.985 ili 31,5 odsto osoba. Među ostalim zaraznim bolestima dominira varičela sa 9.699 obolelih, i na drugom je mestu po učestalosti u gradu Beogradu (odmah iza gripa).

Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, u periodu 2001-2008. evidentiran je nezanemarljiv broj prijavljenih slučajeva varičele u Beogradu i njegovoj okolini, koji je prosečno godišnje iznosio 10.129 (ili od 8.216-14.024). Prosečna incidencija ove bolesti bila je prosečno 639,8 ± 154 ili od 432-876 na 100.000 stanovnika. Najveći broj obolelih (preko 90%) pripadao je dečjem uzrastu do 16 godina. U istom periodu u Institutu za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije u Beogradu, hospitelizovano je i lečeno 474 bolesnika zbog komplikacija varičele ili 4,85% od ukupno registrovanih obolelih od varičele na teritoriji Beograda u navedenom periodu. Najveći broj hospitalizovanih (58%) pripadao je dečjem uzrastu (do 16 godina starosti).

5

1.3 KLINIČKA SLIKA OBOLELOG

Simptomi i znaci bolesti obično se javljaju dve nedelje posle dolaska u kontakt sa virusom, odnosno nakon perioda inkubacije koji traje u rasponu od 10 do 21 dan. Bolest ima ciklusni karakter i njen tok se može podeliti u tri stadijuma.

Prodromalni stadijum

 Obično slabo izražen, naročito kod dece. Nedostatak prodromalnih simptoma, odnosno njihovo slabo ispoljavanje toliko je karakterističan znak za varičelu da se može smatrati jednom od osobina po kojoj se varičela razlikuje od variole, kod koje je prodromalni stadijum redovan i jako razvijen.

Jačina prodroma zavisi od težine bolesti, pa kako je varičela u odraslih teža bolest nego u dece, ona u tom životnom dobu ima i jasnije prodrome.

Prodromi se kod varičele, najčešće ispoljavaju opštim simptomima; blago povišenom temperaturom tela, glavoboljom, curenjem nosa, opštom slabošću malaksaloću, povraćanjem, groznicom i zatim pojavom nekarakterističnog „prodromalnog osipa“ na koži koji je promenjljiv i prolazan. Najčešće su osipi šarlahoformni, u vidu urtikarije, ređe morbiliformni. Javljaju se najviše na trupu. Prodromi traju 1-2 dana.

Eruptivni stadijum

Osip počinje sa malim kvrgama koje prelaze u plikove, a potom u kraste. Sve vreme, izgled osipa varira zavisno od toga u kojoj fazi razvoja se nalazi. Osip se u većoj meri javlja na trupu, nego na udovima (centripetalna distribucija). Javlja se na licu, vratu i kosmatomdelu glave. Pojavljuje se i na sluzokoži usta i ždrela, a najbolje se uočava na nepcu (enantem). U nekim slučajevima može se javiti i na sluzokoži grkljana.

Eflorescencije prolaze kroz nekoliko razvojnih stadijuma (makula, papula, vezikula, krasta). Karakteristično za varičelu je kratka evolucija eflorescencija, koja obično nije duža od 6-8 časova. Sadržina vezikule je u početku bistra, s vremenom postaje mutna. Nakon toga se vezikule suše i pretvaraju u kraste. Kako se eflorescencije stvaraju u površnim delovima epidermisa struktura epidermisa se nakon opadanja kraste brzo regenerišu, na ostavljajući, po pravilu, nikakve promene. 6

Samo u slučajevima dubljeg oštećenja kože (kao posledica sekundarne infekcije) mogu nastati ožiljci.

Erupciju prati povišena temperatura i obično svrab kože. Takođe za vričeloznu ospu karakteristično je i to da se ona ne javlja odjedanput, već u više naleta, bez nekog redosleda. Posledica toga je da se na vrhuncu bolesti na bolesnikovoj koži nalaze eflorescencije različitog evolucionog stadijuma i da je opšta slika egzantema polimorfna. Polimorfija je još više istaknuta time što se obično ne razvijaju sve eflorscencije do stadijuma vezikule, već pojedine zaostaju u stadijumu papule, pa i makule.

Po pravilu vezikule na sluzokožama su macerirane i mogu se videti u ustima, na nepcu, jeziku, ali i na konjunktivi i spoljnim genitalijama. Osip izbija u toku 4-5 dana, najkasnije do sedmog ili osmog dana bolesti u 3-5 erupcije. Na mestima gde je koža izloženaija oštećenjima, ospa je gušća, (npr na mestima gde je koža upaljena delovanjem mokraće).

Slika 2. Razvijene eflorescencije kod varičele

Slika 3. Osip se javlja više na trupu nego na udovima

7

Stadijum regresije

Ovaj stadijum se karakteriše definitivnim padom temperature i regresivnim pojavama egzantema u celini. Na koži se nalaze osušene vezkule, kraste, plitka udubljenja nakon otpadanja krasta, a u nekim slučajevima i sveže ogrebotine. U ovom stadijumu bolesnik počinje da se oporavlja. Većina pacijenata se oporavlja bez komplikacija, međutim, ponekad infekcija može da dovede do ozbiljnih komplikacija, kao što su upala pluća i mozga. U retkim slučajevima, infekcija može da bude čak i smrtonosna.

1.4 DIJAGNOZA

Klinička slika je ubedljiva za postavljanje dijagnoze. U nekim slučajevima, potrebno je uraditi detekciju virusa u sadržaju vezikule, kulturu sadršaja iz vezikule, serološke testove, radiografske i histološke preglede. U sadržaju vezikula se dokazuju multinukliotidne gigantske ćelije i epitelne ćelije sa eozinofilnim intranuklearnim inkluzionim telima. Pozitivna kultura virusa iz sadržaja vezikula obezbeđuje definitivnu dijagniozu. Radiografski pregledi, posebno pluća, se rade prema kliničkim indikacijama. Histološki se nalaze promene slične onima koje se uočavaju kod infekcije herpes simpleks virusom.

8

1.5 TERAPIJA

Primarna infekcija kod predhodno zdrave dece najčešće daje blago oboljenje. Zahteva samo simptomsku terapiju. Zdrava deca se leče puderima ili se primenjuju oralni antihistaminici. Aciklovir ublažava simptome bolesti i trajanje infekcije ako se primeni 24 sata od početka simptoma. Ako se sumlja na razvoj teže bolesti ili je razvijena primenjuje se oralna forma aciklovira. Intravenski aciklovir treba primeniti kod imunosuprimiranih bolesnika. Pored aciklovira primenjuju se i drugi lekovi iz ove grupe VALACIKLIVIR I FAMCIKLOVIR.

Slika 4. Puder u prahu

9

2. MERE PREVENCIJA

Pacijenti koje imaju varičelu treba da izbegavaju kontakt sa drugim (zdravim) osobama (i da nikako ne idu u obdanište ili školu) najmanje pet dana posle pojave osipa i dok se svi plikovi (vezikule) ne osuše.

Pacijenti koje imaju varičelu treba da kada kašlju ili kijaju pokriju nos i usta, treba da upotrebljavaju i bacaju upotrebljene papirne maramice, dobro peru ruke i brišu ih posebnim peškirom. Da ne jedu istim priborom za jelo sa drugima, kao i da ne konzumiraju hranu ili piće iz istih čaša.

Deca kod koje ne postoji imunitet (na primer, koja imaju leukemiju) ili koja primaju hemoterapiju treba da izbegavaju kontakt sa svakim ko ima varičelu ili herpes zoster pošto kod njih bolest može da bude izuzetno ozbiljna.

Roditeljima inficirane dece treba savetovati da deci skraćuju nokte kako bi se smanjile lezije koze zbog svraba i sprečile bakterijske komplikacije. Takođe je važno savetovati da ne koriste aspirin za kontrolu febrilnosti, zbog mogućeg razvoja Rejovog sindroma.

2.1 VAKCINACIJA

Za prevenciju infekcije u upotrebi je živa oslabljena vakcina za zdravu decu i odrasle. U Evropi, prva vakcina protiv varičele bila je dostupna 1984. Njena šira primena počela je u SAD, Kanadi, Australiji i Evropi (Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo) 1995. Iako mnogi lekari u početku nisu prepoznali potrebu da se vakcinom prevenira varičela, podaci o broju obolelih, komplikacijama, troškovima za njihovo lečenje [53] i moguć nepovoljan ishodu uticali su na to da se vakcina uvede u redovan program imunizacije u mnogim zemljama sveta.

Veliki broj evropskih zemalja uvrstio je ovu vakcinu u redovni program vakcinacije. Vakcinacija u SAD do 2004. obuhvatala je skoro 90% dece od 12 do 18 meseci, kao i neimune (imunokompromitovane) adolecsenate i odrasle.

Vakcina efikasno prevenira bolest kod 85-90%, a teške simptome bolesti kod 97% vakcinisanih. Ona se pokazala jako uspešnom i kod imunokompromitovanih bolesnika 10

Vakcinacija se sprovodi kod dece, adolescenata i odraslih (imunokompromitovanih ili riziku izložene) osobe;

Dece starije od 18 meseci i dece u prvom razredu srednje škole koja nisu prethodno primila vakcinu protiv varičele i koja ih nisu nikada bolovala od varičele.

Vakcina se takođe preporučuje osobama koje imaju 14 i više godina starosti koje nemaju imunitet. Njima se daju 2 doze u razmaku od 1 do 2 meseca.

Vakcina se naročito preporučuje onim osobama kod kojih postoji povećani rizik, na primer zdravstvenim radnicima, osobama koje žive ili rade sa malom decom, ženama koje planiraju da ostanu u drugom stanju i osobama koje žive ili dolaze u kontakt sa ljudima čiji je imunitet oslabljen.

Ako vakcinisana osoba dobije boginje ono može da ih prenese nevakcinisanim osobama.

Vakcina sprečava oboljevanje od varičele, čak i ako se da pet dana nakon dolaska u kontakt sa virusom.

Kratkoročna imunizacija varičela zoster imunoglobulinom - varicella-zoster immunoglobulin (VZIG) (koja se proizvodi od antitela iz krvi dobovoljnih davalaca krvi), može da spreči pojavu bolesti kod pacijenata koji su pod velikim rizikom od komplikacija. Da bi bio efikasan, imunoglobulin mora da se da 96 časa posle dolaska u kontakt sa virusom. Osobe kod kojih postoji velik rizik od komplikacija posle dolaska u dodir sa virusom i zahtevaju primenu imunizacije, su trudnice koje nisu varičelu i nisu imunizovane, novorođenčad i neki pacijenti sa oslabljenim imunitetom.

U Srbiji ova vakcina se ne primenjuje. Iz objektivnih razloga ona još nije među obaveznim vakcinama, mada je vakcina protiv varičele (pod nazivom Varivaks ) dostupna i u Srbiji.

11

2.2 KULTURA KAŠLJANJA I RESPIRATORNA HIGIJENA

Kultura kašljanja predstavlja preventivnu meru u domenu respiratorne higijene i doprinosi smanjenju stvaranja zaraznih kapljičnih jezgara u prostorijama zdravstvenih ustanova i pri sprovodjenju zdravstvenih procedura.

Neophodno je obezbediti dostupnost sažetih i jasnih informacija o priručnim i dostupnima ličnim merama i zaštite prema ostalim pacijentima i zdravstvenom osoblju (kašljati u maramicu, rukav, postavljanje i nošenje zaštitne maske).Pacijenti koji kašlju treba da imaju prioritet u zbrinjavanju i pregledu u cilju što kraćeg boravka u čekaonicama,ambulanti i kabinetima. Takođe je neophodno obezbediti ličnu zaštitnu opremu za osoblje koje radi u prostorijama gde borave pacijenti koji kašlju.

2.3 ISPITIVANJE LICA KOJI SU BILI U KONTAKTU SA OBOLELIM

Ispitivanje lica koji su bili u kontaktu sa obolelim od varičele je jedna od glavnih mera prevencije. Glavne rizične grupe su deca koja nisu preležala varičelu, odrasli, trudnice……Posebnu pažnju treba obratiti na osobe koje se sumlja da su već zaražene i da se nalaze u periodu inkubacije,i kao takve ih izolovati.

12

3. NEGA OBOLELOG OD VARIČELE

Osipne groznice se klinički karakterišu pojavom febrilnosti i ospe različite morfologije. Najčešće su zastupljeni u dečijem uzrastu. Kada govorimo o nezi obolelog najčešce je u pitanju dete mada primenjuje se isti režim i kod odraslih. U ispoljenoj fazi bolesti neophodno je bolesnika smestiti u komfornu, dobro provetrenu i umereno vlažnu sobu. Shodno patološkom procesu u svim osipnim bolestima terapija je simptomska uz higijensko dijeteski režim. On podrazumeva održavanje higijene kože i sluznice usne duplje. Kod varičele neophodna je pažljiva nega kože. Savetuje se svakodnevno kupanje sa blagim rastvorom hipermangana radi dezinfekcije kože . Na ispoljene promene se može staviti 2% alkoholni rastvor eozina koji doprinosi bržem sušenju ospe i smanjuje svrab. U fazi febrilnosti dete treba hidrirati, čajem ili vodom, osloboditi suvišne odeće, i temperature skidati antipireticima. Aspirin je kontraindikovan zbog mogućnosti nastanka Rejevog sindroma. Sluzokože, pre svega usne duplje, treba negovati antimikoticima i neutralnim dezificjensima. Varičela obično ima nekoliko „naleta“ ospe, koji najčešće traju sedam do deset dana. Potom se promene na koži suše, a kraste otpadaju još oko nedelju dana. To je bar dve nedelje „bolovanja“, mada bi bilo dobro da se dete odmori još jednu nedelju, kako bi „ojačalo“ pre nego što se vrati redovnim aktivnostima. Za vreme boravka kod kuće dete treba zanimati, igrati se sa njim i provoditi sto više vrmena da bi vreme koje mora da provede kod kuće prošlo brže i bezbolnije.

Slika 5. Tipična ospa na glavi deteta od varičele

13

4. KOMPLIKACIJE

Komplikacije kod bolesnika sa varičelom su retke i nastaju najčešće u osipnom stadijumu bolesti, a mogu biti izazvane samim uzročnikom - Varičela-Zoster (lat. Varicella-Zoster) virusom (VZV) ili sekundarnom bakterijskom infekcijom.Najčešće komplikacije su na koži, respiratornom sistemu i centralnom nervnom sistemu. Ostale komplikacije opisane kod varičele su trombocitopenijska purpura, nefritis, retinalna hemoragija, Giljen-Bare sindrom, hepatitis i miokarditis .

Na koži se najčešće viđa sekundarna infekcija vezikula koju izazvaju piogeni streptokok i stafilokokus aureus. Kožne komplikacije najčešće nastaju kod dece .

Na respiratornom sistemu najčešće su plućne komplikacije - upala pluća. Manifestuju se kao primarna varičelozna upala pluća (izazvana VZV), a ređe kao sekundarne, bakterijska upala pluća.

Komplikacije na centralnom nervnom sistemu mogu biti raznovrsne: cerebelitis (cerebelarne ataksija), encefalitis (1 od 5.000 pacijenata dobije encefalitis) i meningitis su najčešće, a ređe se viđaju transverzalni mijelitisa i Giljen-Bare sindrom.

Kod bolesnika u Srbiji smrtnost je bila 0,4%, (na osnovu studije sprovedene u Beogradu 2010). Umrlo je jedno dete staro pet meseci koje je imalo varičelu na terenu atopičnog dermatitisa i sepsu, Drugi smrtni ishod bio je kod bolesnika starog 17 godina koji je imao encefalitis. Do značajnog smanjenja smrtnosti kod svih teških oblika varičele praćenih komplikacijama u Srbiji došlo je zbog primene aciklovira.

14

4.1.HERPES ZOSTER

Herpes zoster je virusna infekcija koju uzrokuje Varičela-zoster virus. To je isti virus koji uzrokuje nastanak ovčijih boginja. Svako od nas ko je preležao ovčije boginje može kasnije imati herpes zoster.

Nakon preležanih ovčijih boginja virus ostaje neaktivan u pojedinim nervnim ćelijama i kada se reaktivira uzrokuje herpes zoster. Statistika pokazuje da oko 20% osoba koje su preležale ovčije boginje tokom života će imati herpes zoster. Većina osoba tokom života dobije ga samo jednom.

Slika 6. Herpes zoster na atipičnom mestu

Herpes zoster se najčešće manifestuje na trupu i na zadnjici pacijenta a retko na licu, rukama i nogama. Herpes zoster je manje zarazan nego ovčije boginje.

15

4.2 VARIČELA U TRUDNOĆI

Varičele u trudnoći mogu biti veoma ozbiljno oboljenje, što u najvećoj meri zavisi od perioda trudnoće u kom do infekcije dođe. Ako je došlo do infekcije u prvoj polovini trudnoće, može da dođe i do klinički manifestnog oboljenja ploda koji se zove  “kongenitalni varičela sindrom”. On se beleži kod manje od dva odsto fetusa. Ovaj sindrom je karakterističan po pojavi ožiljaka na koži bebe, niskim rastom, atrofijom i lošim formiranjem ruku i nogu. Kod novorođenčadi može da se javi katarakta, kao i kalcifikacijama u tkivu mozga. Nažalost deca sa kongenitalnim varičela sindromom imaju često i neurološke problemeUkoliko se majka razboli krajem trudnoće, to može da bude veoma rizično za bebu. Najteži oblici bolesti kod beba javljaju se ukoliko se osip kod majke pojavi od pet dana pre do dva dana posle porođaja. Tada virus prolazi kroz posteljicu i može da inficira fetus. U tom momentu koncentracija virusnih partikula kod majke je najveća. Naime, do porođaja ne stigne da se stvori dovoljno velika količina specifičnih antitela koja bi prelaskom iz majčinog u krvotok fetusa, zaštitile novorođenče od teškog oblika bolesti.Žene koje su u detinjstvu preležale ove boginje, već imaju ova antitela, koja prolaze kroz posteljicu i opstaju u krvotoku bebe otprilike do šestog meseca, što bebu čini otpornom na infekciju ili bar na teške oblike bolesti. Najbolji način da proverite da li je sve uredu je ultrazvučni pregled fetusa. Ultražvučni pregled je najbolje uraditi između 16. i 20. nedelje trudnoće. Ovi nalazi mogu sa sigurnošću da ukažu na kongenitalne varičele infekcije. Uz pomoć UZ-a ginekolog može da vidi da li je došlo do ograničenja rasta bebe, mikrocefaliju i prisustvo ehogena žarišta u jetri fetusa, kao i da sa sigurnošću utvrdi da li je došlo do do ožiljaka i deformiteta udova. Horionske čupice, amniocenteza  i kordocenteza igraju važnu ulogu u dijagnostici kongenitalne varičele infekcije. Antitela sa majke na fetus se prenose krvotokom, a ne dojenjem. To znači da dojenje, iako neprocenjivo za razvoj imuniteta, ne štiti bebu od infekcije. Najbolji način da se zaštite od njih je da primite vakcinu protiv varičele. Ne preporučuje se da vakcinu primite tokom trudnoće. To znači da bi trebalo da se vakcinišete čim se porodite, kako biste zaštitili i novorođenče. Prvu doza možete primiti već u porodilištu, a drugu šest do osam nedelja posle porođaja.  Žene koje razmišljaju o trudnoći, a nisu zaštićene protiv varičele trebalo bi da se vakcinišu najmanje jedan do tri meseca pre trudnoće.

16

Trudnice bi trebalo da se drže podalje od svih osoba koje su zaražene, a ovo uključuje i osobe koje su vakcinisane, jer i tada mogu da se dobiju boginje, ali u blažem obliku. Učestalost malih boginja u trudnoći je  jedan do pet slučajeva na 10.000 trudnoća. Žene koje dobiju boginje tokom trudnoće mogu da imaju spontani pobačaj, smrt fetusa i kongenitalne anomalije.Kako bi se sprečilo dobijanje varičela kod beba, novorođenče treba da bude izolovano od majke, dok sve ospe ne prođu odnosno dok se ne osuše i ne otpadnu. Novorođenče bi u tom slučaju odmah trebalo zaštititi vakcinom.  

Slika 7. Majka i dete

17

5. CILJEVI RADA

Ukazati na stepen informisanosti o varičeli anketiranih pacijenata/njihovih roditelja koji su bili u Dečijem dispanzeru u Vrbasu na pregledu od 06.11. do 13.11.2015.

6. METODOLOGIJA

Populacija: Mame uzraste od 25-45 godina ,koje su bile u Dečijem dispanzeru u Vrbasu u peridu od 06.11 2015 do 13.11.2015

Metod istraživanja: Anketa

Instrument istraživanja: Anketni list za roditelje koji je sačinjavao 10 pitanja

Tehnike istraživanja: Anketiranje

Uzorak: 50 roditelja,mame

18

7. REZULTAT ANKETE I DISKUSIJA

Grafikon br.1 : Da li je vaše dete imalo boginje?

85% anketiranih odgovorilo je sa DA da su deca imali boginje , 15% NE.

Grafikon br. 2: Da li je bilo u kontaktu s drugom decom tokom ospe?

90% anketiranih je odgovorilo sa DA su bili u kontaktu , dok je samo 10% NE.

19

10,00%

90,00%

0

0

15,00%

85,00%

3. Grafikon br. 3: Da li ste kupali dete u prve dve nedelje ospe?

40% anketiranih odgovorilo je sa DA su kupali svoje dete ,30% NE, 30% PONEKAD .

Grafikon br. 4 : Da li ste prali kosu detetu u prve dve nedelje ?

100% anketiranih,svi, su odgovorili sa NE

00

100,00%

20Grafikon br.5 : Da li detetu obarate temperaturu tokom varičele?

40% anketiranih odgovorilo je sa DA, 30% NE ne obaraju detetu temperaturu a 30% PONEKAD obaraju.

Grafikon br. 6 :Da li znate da brufen sirup ne sme da se daje deci tokom varičele?

Na ovo pitanje 100% anketiranih je odgovorilo sa NE, da ne znaju za sirup.

00

100,00%

21Grafikon br. 7 : Da li trudnice smeju da budu u kontaktu s decom obolelom od varičele?

100% anketiranih je odgovorilo sa NE. da trudnice ne smeju biti u kontaktu s obolelom decom .

Grafikon br. 8 : Da li puštate svoje dete u kolektiv iako znate da je neko dete imalo boginje u grupi?

30% anketiranih odgovorilo je sa DA svoje dete ipak pušaju u kolektivne smeštaje , 70% NE puštaju.

00

100,00%

22

Grafikon br.9 : Da li je vaše dete spremno za aktivne treninge tri nedelje nakon boginja?

85 % anketiranih je odgovorilo sa DA da su spremna deca da aktivno treniraju , dok je 15 % anketiranih je odgovorilo sa NE.

Grafikon br.10: Da li ste se informisali o varičeli na vreme kod vašeg pedijatra?

10% anketiranih odgovorilo je sa DA da se kod svoga pedijatra informisu na vreme , a čak 90% sa NE.

0

15,00%

85,00%

10,00%

90,00%

0

238. ZAKLJUČAK

Ovčje boginje su čest “nezvani gost” dečijih kolektiva gde se veoma lako šire među decom koja nisu preležala ovu zaraznu bolest. Retka je bolest sa toliko zabluda kao varičela. Najčešće roditelji greše po pitanju boginja. Ovo su samo neki primeri koje često čujemo a veoma su pogrešni, nažalost neki od roditelja ih primenjuju.

-Dete koje ima ovčje boginje (varičelu) ne treba kupati bar 2 nedelje.-Kosu nikako ne smemo da peremo detetu koje ima varičelu sve dok bolest ne prođe.-Dete je već imalo varičelu, a sada je ponovo leži – nije neobično, to ponekad može da se desi.-Posle tri nedelje od početka bolesti dete je spremno za nastavak treniranja.-Već posle nekoliko dana od početka bolesti dete nije opasno za drugu decu.-Ako dete nije ležalo varičele, bolje ga je odvesti kod bolesnog deteta da pregrmi varičelu pre škole.-Kada dete ima varičelu, ne treba mu davati lekove za obaranje temperature. I pored svih napora koje lekari ulažu da bi roditeljima objasnili šta su boginje i kako ih tretirati roditelji i dalje greše i ove stvari primenju naravno na štetu svoga deteta.

Slika 8.Dete plače kad mora da se kupa

24

9.PREDLOG MERA

- Izrada propagandnog materijala i njegova distribucija na javnim mestima

- Zaštitne hiruške maske , koristiti u čekaonicama - Poboljšati saradnju i komunikaciju između medicinske sestre i

pacijanata - Poboljšati saradnju i nivo komunikacije između lekar ai pacijenata - Promeniti negativne zdravstvene stavove i podsticati ljude u svojoj

okolini na ulaganje napora za bolji kvalitet zdravlja

10.LITERATURA:

1. Prof. Dr sci. med. Ivanko Bojić, Infektivne bolesti sa epidemiologijom i negom obolelih, , Zemun-Beograd 2012 godina

2. Kostić Svetislav ,Pedijatrija s negom, Beograd 2010 godina

3. https://sr.wikipedia.org/sr

25Prilog- anketni upitnik za pacijente

Anketni upitnik za pacijente

Poštovani, molimo vas da popunite ovaj anketni listić. Anketa je anonimna. Dobijeni podaci biće korišćeni za izradu seminarskog rada iz infektologije .

1. Da li je vaše dete imalo boginje? DA NE

2. Da li je bilo u kontaktu s drugom decom tokom ospe? DA NE

3. Da li ste kupali dete u prve dve nedelje ospe? DA NE

4. Da li ste prali kosu detetu u prve dve nedelje? DA NE

5. Da li detetu obarate temperaturu tokom varičele? DA NE

6. Da li znate da brufen sirup ne sme da se daje deci tokom varičele? DA NE

7.. Da li trudnice smeju da budu u kontaktu s decom obolelom od varičele? DA NE

8. Da li puštate svoje dete u kolektiv iako znate da je neko dete imalo boginje u grupi? DA NE

9. Da li je vaše dete spremno za aktivne treninge tri nedelje nakon boginja? DA NE

10.. Da li ste se informisali o varičeli na vreme kod vašeg pedijatra?

DA NE26