Seminarski rad iz predmeta: Revizija i Kontrola

Tema: Značaj i uloga finansijske kontrole i nadzora

Sadržaj:

I Uvod 2

II Razgraničenje pojmova nadzora i kontrole 3

III Podela nadzora 4

IV Kontrola kao suština nadzora – pojam i načela 6

4.1 Načela kontrole 64.2 Podela kontrole 7

V Organizacija internih kontrola i nadzora 9

5.1 Računovodstvena interna kontrola 105.1.1 Osnove računovodstvene kontrole 105.1.2 Discipline nad funkcionisanjem računovodstvenih kontrola 11

VI Instrumenti uspostavljanja finansijskog internog nadzora 126.1. Interna revizija kao oblik nadzora 12

VII Eksterna (nezavisna)revizija kao oblik nadzora 13

VIII Zaključak 15

IX Literatura 16

I Uvod

1

Još od nastanka prvih oblika ekonomija kontrola i nadzor imali su svoj značaj i formu.

Kontrola i nadzor su zapravo veoma slični termini. Oni se dopunjuju, a današnja shvatanja

najbliža su tome da kontrolu smatraju nešto užim pojmom, i delom nadzora.

Današnji oblici finansijske kontrole imaju svoje začetke u trgovačkom centru

srednjevekovnog sveta Veneciji. Od tada do danas promenilo se mnogo, jer su se oblici

privrednih subjekata menjali i usložnjavali.

Nastankom velikih privrednih društava i razvojem kapitalističke privrede postepeno se

odvaja funkcija vlasnika i funkcija menadžera, to jest onoga ko vodi firmu. Zato se

povećava i potreba za kontrolom i nadzorom.

Na drugoj strani, istovremeno se razvijaju veliki državni monopolisti koji upravljaju

značajnim nacionionalnim resursima. Te velike državne kompanije postaju motor razvoja

privrede, ali i izvor korupcije. Zbog toga kontrola i nadzor postaju deo obaveznih zakonskih

regulativa i nezaobilazan deo pravnih sistema svih ozbiljnih država.

U ovom radu trudiću se da prikažem gde to sve u praksi postoji potreba za kontrolom i

revizijom. Takođe, pokušaću da raščlanim tipove i oblike nadzora i kontrole, kao i njihovu

međuzavisnost.

II Razgraničenje pojmova nadzora i kontrole

2

Prema stručnim izvorima, nadzor je širi pojam od kontrole. Nadzor obuhvata kompleksan

skup mera, metoda i postupaka čiji je cilj da se utvrdi da li je ponašanje pravnih i fizičkih

lica u skladu sa zakonskim propisima i drugim aktima države i firme koji su u procesu

poslovanja moraju poštovati. Nadzor je veoma važan jer treba da predupredi ili identifikuje

nepravilnosti u radu zaposlenih. Podpojmovi nadzora su kontrola, inspekcija i revizija.

Nadzor je opštiji pojam i obuhvata sve mere i postupke koji se sprovode tokom inspekcije,

kontrole i revizije. Nadzor je instrument upravljanja i zaštite. Kao sistem upravljanja on

ima značajne specifičnosti u okviru poslovnih sistema sa jedne, i državnih institucija sa

druge strane. Razlike između poslovnih i državnih sistema pre svega postoje u strukturi. I

poslovni i državni sistemi imaju po tri segmenta. Poslovni sistemi mogu imati:

- Internu kontrolu

- Internu reviziju

- Eksternu (nezavisnu) reviziju

Državni nadzor obuhvata:

← - Kontrolu

← - Inspekciju

← - Reviziju

Kontrole predstavljaju tekući, svakodnevni nadzor. Inspekcije su vrlo specifično

organizovane službe koje vrše stručni nadzor nad pojedinim oblastima, dok revizija ispituje

javne rashode, ocenjujući efikasnost, efektivnost i ekonomičnost trošenja budžetskih

sredstava. Kontrola kao deo nadzora kontroliše pravilnost i zakonitost poslovanja.

Finansijska kontrola ima za predmet pre svega računovodstveno poslovanje. Finansijska

kontrola proverava: poštovanje zakona i drugih propisa prilikom korišćenja finansijskih

sredstava, raspodelu prihoda među privrednim subjektima, ali i unutar samih preduzeća.

Finansijska kontrola obuhvata proveru finansijskog stanja preduzeća, ispravnost vođenja

računovodstva, ispravnost obračunavanja i plaćanja poreza, budžetsku kontrolu tj.st kontrolu

korišćenja budžetskih sredstava.

3

Prema Američkom savezu računovođa revizija je sistematičan proces objektivnog

prikupljanja i procjene dokaza vezanih za izjave uprave preduzeća o ekonomskim

aktivnostima i događajima, kako bi se utvrdio stepen saglasnosti tih izjava (tvrdnji) sa

utvrđenim kriterijumima, a dobijeni rezultati preneli zainteresovanim korisnicima.

Ipak, u najširem smislu nadzor i kontrola treba da podrazumevaju potpunu kontrolu svih

poslovnih procesa koji utiču na ukupni rezultat rada preduzeća.

III Podela nadzora

Nadzor se može deliti prema različitim kriterijumima, ali je najznačajnija podela nastala u

odnosu na organ, to jest subjekat koji ga vrši. To je podela ne Interni i Eksterni nadzor.

Interni nadzor se obavlja od strane lica koja su zaposlena u poslovnom sistemu. Ta činjenica

implicira i dobre i loše posledice. Dobre posledice, su te što lica koja vrše interni nadzor

svakodnevno prisustvuju poslovnom procesu i mogu trenutno i permanentno da utiču na

njega. Preventivni uticaj najbitniji je u sprečavanju devijacija, opstrukcija i prevara, ali se ne

sme se zanemariti ni savetodavnost internog nadzora jer može da uvidi kako se neki procesi

mogu ekonomičnije ili efikasnije ostvarivati. Loša strana interne kontrole i nadzora je njena

involviranost u profesionalne i međuljudske odnose u preduzeću, što može da prouzrokuje

pristrasnost u oceni nečijeg rada.

Eksterni nadzor, ako se radi o obaveznom nadzoru, uslovljen je zakonskim propisima koje

propisuje država. Osnovni cilj te vrste nadzora je obezbeđivanje poštovanja zakonitosti u

državi i preduzećima. Lica koja vrše eksterni nadzor imaju manju mogućnost ulaženja u

detalje rada preduzeća, često ne mogu ni da dođu u posed svih relevantnih dokaza koji su

im potrebni za rad, što može da umanji njihovu efiksanost. Prednost eksterne kontrole je u

potpunoj nezavisnosti od menadžmenta preduzeća i nema nikakvu vrstu obligacije koja bi

prouzrokovala pristrasnost.

Nadzor se deli i sa aspekta vremenske dimenzije na: stalni, povremeni, periodični,

prethodni, tekući i naknadni.

4

Stalni nadzor podrazumeva permanentnost i implementiranost u radne procese. Stalni

nadzor uvek vezujemo za interni nadzor, jer samo u okviru njega može postojati

permanentost kontrole

Povremeni nadzor vrši se samo po potrebi, bez ikakve vremenske uslovljenosti. Povremeni

nadzor uslovljen je pojavama devijacije ili sumnji u devijacije poslovnih procesa.

Periodičan nadzor vrši se u unapred projektovanim vremenskim intervalima.

Prethodni nadzor je instrument preventive u preduzeću. Ova kontrola služi da se pre

odvijanja nekog procesa ili poslovne promene preduprede moguće devijacije.

Tekući nadzor ekvivalentan je stalnom nadzoru. On traje tokom trajanja poslovnih procesa

i ugrađen je u sistematizaciju poslova u preduzeću. U njemu najčešće učestvuju svi

zaposleni.

Naknadni nadzor se odvija nakon svih poslovnih procesa koji predstavljaju određenu celinu

poslovanja. Naknadni nadzor treba da deluje tek nakon što deluju svi drugi vidovi kontrole.

Sve ove navedene vrste nadzora obavljaju se u tri osnovne forme:

- Kontrola,

- Inspekcija i

- Revizija

IV Kontrola kao suština nadzora – pojam i načela

5

Reč kontrola potiče iz francuskog jezika (controle) što znači pregled knjiga, nadgledanje,

proveravanje. Da bi kontrola postojala potrebno je da postoje izvesna merila prema kojima

će se utvrđivati pravilnost vršenja neke radnje. Da bi kontrola postojala moraju da postoje i

lica koja imaju odgovarajuća ovlašćenja za njeno vršenje. Da bi bila uspešna kontrola mora

da bude sistematska i zasnovana na naučnim osnovama.

Tradicionalno, kontrola poslovanja se najpre zasniva na računovodstvenoj kontroli. Ona

treba da pokaže koliko je vođenje knjiga jednog poslovnog sistema usklađeno sa

Računovodstvenim standardima i opštim aktom preduzeća koji reguliše način vođenja

knjiga. U računovodstvenu kontrolu spadaju sve metode, mere i postupci koji otkrivaju sva

eventualna nepoštovanja propisa, zloupotrebe i pronevere.

Kontrola, danas, u preduzećima zauzima širi opseg i značenje. Ona podrazumeva prisutnost

pri svakoj radnji i aktivnosti u toku radnog procesa. Svi zaposleni imaju zadatak da

sprečavaju devijacije procesa jer na taj način upravljanje resursima biva efikasno i

efektivno.

4.1 Načela kontrole

Kontrola mora da uvaži sledeća načela: 1. Zakonitost zakonitost2. Iznenadnost3. Istovremenost4. Kontinuitet5. Dokumenatovanost6. Odgovornost

Prvo načelo je veoma jasno i podrazumeva poštovanje zakonskih normi. Kontrola mora da

predstavlja poređenje stvarnog činjenja sa onim što propisuje zakon. U načelo zakonitosti

spada i poštovanje svih internih akata firme, odluka i uputstava kojim se uređuje ponašanje

tokom poslovnih procesa.

Načelo iznenadnosti podrazumeva da se kontrola mora preduzimati ne samo kao

permanantna aktivnost već i kao skup mera i metoda koje deluju iznenenada i time dodatno

preventivno deluju na sprečavanje devijantnih pojava.

6

Načelo istovremenosti se primenjuje u slučajevima kada u preduzeću postoji više

računopolagača novca i drugih vrednosti. Istovremenošću se postiže efikasnost kontrole jer

u suprotnom jedan računopolagač može pozajmiti vrednost drugom i tako pokriti manjak.

Načelo dokumentovanosti zahtevano je i od zakonodavstva, i od teorije, i od prakse. Sve

poslovne promene moraju biti dokumentovane, to jest bazirane na odgovarajućoj ispravi ili

dokazu.

4.2 Podela kontrole

Pored vremenske podele kontrole na stalnu, povremenu i periodičnu i podeli na prethodnu,

tekuću i naknadnu. kontrolu možemo podeliti i na:

1. Samokontrolu

2. Ličnu i mehaničku

3. Direktnu i indirektnu

4. Računovodstvenu i upravljačku

5. Progresivnu i retrogradnu

6. Preventivnu i represivnu

7. Formalnu i materijalnu

8. Internu i eksternu

Samokontrolu obavljaju svi zaposleni kao deo svojih radnih obaveza i to bi trebalo da bude

najznačajnija vrsta kontrole u preduzeću

Lična kontrola obuhvata samokontrolu, ali i kontrolu drugih lica. Lična kontrola se može

ostvarivati nad ljudima ali i materijalnim dobrima. Nasuprot njoj sve prisutniji oblik je

mehanička kontrola koju obavljaju razni automati, roboti i kompjuteri.

Direktna kontrola podrazumeva uveravanju u ispravnost svih izvornih dokumenata,

transakcija i poslovnih promena. Ona je veoma skupa, obimna i spora, pa se češće

upotrebljava indirektna kontrola. Indirektna kontrola do uverenja dolazi preko zbirnih

podataka i uzoraka.

7

O razlici izemđu računovodstvene i upravljačke kontrole smo već govorili. Obe

podrazumevaju tekuću kontrolu, sa tom razlikom što upravljačka kontrola obuhvata sve one

poslovne procese koji ne spadaju u računovodstvenu.

Progresivna kontrola u svom postupku polazi od prvog radnog procesa i ide ka završetku

poslovnog ciklusa. Za razliku od nje retrogradna kontrola polazi suprotno od procesa rada,

dakle od završnog perioda prema početku.

Vrlo je važna podela na formalnu i materijalnu kontrolu. Formalna ispituje urednost

poslovnih promena. Urednost podrazumeva da su svi poslovni procesi pokriveni

dokumentima i da su ti dokumenti izrađeni u skladu sa zakonskim i drugim standardima.

Formalna kontrola prethodi materijalnoj. Materijalna kontrola je zapravo suštinska i

proverava suštinsku i sadržinsku tačnost poslovnih promena i njihovu usklađenost sa

propisima.

Podela na internu i eksternu kontrolu je možda i najznačajnija. Interna obuhvata

računovodstvenu i upravljačku i obavljaju je lica zaposlena u preduzeću. U internu kontrolu

ne spada interna revizija kao dodatak internom nadzoru. Eksterna kontrola je najčešće

zakonska. Obavljaju je državni organi radi zaštite principa zakonitosti u poslovanju. Po

službenoj dužnosti, ovlašćeno službeno lice proverava poslovanje i preduzima represivne

mere u slučaju devijantnih pojava. Najčešći oblik eksterne državne kontrole su državne

inspekcije.

Državna kontrola ne proverava efikasnost poslovanja. Ovaj aspekt kontrole u središtu je

interesovanja interne kontrole ali i eksternog nadzora oličenog u eksternoj (nezavisnoj)

reviziji.

8

V Organizacija internih kontrola i nadzora

Razvojem kapitalističke privrede povećavao se obim proizvodnje, a samim time i potreba za

kontrolom. Povećala se potreba za kvanititetom ali i kvalitetom (stručnošću) interne

kontrole. Prema, Međunarodnom standardu revizije, sistem interne kontrole obuhvata sve

mere i postupke koje je donelo rukovodstvo pravnog subjekta kao pomoć da se ostvare

upravljački ciljevi i obezbedi ispravno i efikasno vođenje preduzeća. To uključuje:

1. Primenu poslovne politike preduzeća

2. Očuvanje integriteta sredstava

3. Sprečavanje i otkrivanje zloupotreba i grešaka

4. Tačnost i ispravnost računovodstvenih evidencija

5. Blagovremenu primenu pouzdanih finansijskih informacija

Intrene kontrole su impelemntirane u tekući proces rada, u njima učestvuju svi zaposleni, a

organizovane su kao računovodstvena i upravljačka interna kontrola. Osim njih postoji i

interna revizija koja se i danas pre svega odnosi na nadzor nad internom računovodstvnom

kontrolom. Računovodstvene kontrole obavljaju lica zaposlena na računovodstvenim

poslovima u okviru svojih redovnih aktivnosti. One se baziraju na sledećim načelima:

1. poslovne promene moraju biti zasnovane na zakonima i opštim aktima

2. poslovne promene moraju biti kontrolisane tokom realizovanja

3. sprečavanje negativnih uticaja na istinitost i realnost računovodstvenih izveštaja

Da bi se interna kontrola efikasno sprovodila potrebno je da ovlašćenja svih zaposlenih

budu precizno definisana, da se izvrši precizno razgraničenje kompetencija i dužnosti

zaposlenih i da kontrola bude raščlanjena odgovarajuće kontrolne postupke.

9

Pored internih računovodstvenih kontrola u poslovnom sistemu postoje:

1. Kontrole proizvodne funkcije

2. Kontrole prodajne funkcije

3. Kontrole nabavne funkcije

4. Kontrole u okviru opštih, kadrovskih i pravnih poslova

5. Kontrole elektronske obrade podataka

6. Kontrole finansijske funkcije

5.1 Računovodstvena interna kontrola

Interne računovodstvene kontrole dele se na:

1. Osnovne računovodstvene kontrole

2. Discipline nad funkcionisanjem osnovnih računovodstvenih kontrola

5.1.1 Osnove računovodstvene kontrole

Osnovne računovodstvene kontrole obuhvataju:

1. kontrole valjanosti obrade podataka

2. kontrole potpunosti obrade podataka

3. ponavljanje računovodstveno-kontrolnih postupaka

Kontrola valjanosti obrade podataka je bazična provera. Njen cilj je da ustanovi da li su

poslovne promene odobravane od ovlašćenog lica i spreči eventualno nastajanje

neodobrenih poslovnih promena. Osim navedenog valjanost obrade podataka podrazumeva

i postojanje valjanog dokaza da je promena zaista i nastala.

Kontrola potpunosti obrade podataka zasniva se na urednom, preciznom i hronološkom

vođenju knjiga. Dokumenta se moraju označavati određenim hronološkim brojevima, a

proces kontrole olakšavaju i kontrolni zbirovi određenih grupa dokumenata.

10

Ponavljanje računovodstveno-kontrolnih postupaka je treći vid opštih kontrola i

podrazumeva praksu da određeno lice ponavlja određeni računovodstveno-kontrolni

postupak koje je izvršilo neko drugo lice.

5.1.2 Discipline nad funkcionisanjem računovodstvenih kontrola

Discipline nad funkcionisanjem osnovnih računovodstvenih kontrola dele se na tri grupe:

1. kontrole razgraničenja dužnosti

2. kontrola materijalne odgovornosti i sprečavanje pristupa neovlašćenim licima

3. nadzorne kontrole

Kontrola razgraničenja podrazumeva pravilo da se unutrašnjom organizacijom onemogući

da jedna celovita poslovna promena bude u ingerenciji jednog izvršioca. Tako se

onemogućava prikrivanje grešaka.

Kontrola materijalne odgovornosti podrazumeva da pristup dobrima mogu imati samo

ovlašćena i odgovorna lica. Posebno je važno da se sistematizacijom uspostavi efikasan

sistem odgovornosti kada je u pitanju pristup novcu i zalihama koje se lako mogu otuđiti.

Naravno, veoma je važno sprečiti pristup neovlašćenih lica knjigovodstvenoj i drugoj

evidenciji.

Nadzorna kontrola deli se na:

1. ugrađene nadzorne kontrole

2. neposredne nadzorne kontrole

Ugrađene kontrole deluju u sklopu redovnih aktivnosti, dok neposredne kontrole nastaju

tako što poslovodstvo određuje lica koja neposredno kontrolišu određene poslovne procese.

11

VI Instrumenti uspostavljanja finansijskog internog nadzora

Iako ne postoje univerzalna rešenja za sve firme i poslovne sisteme, možemo govoriti o

određenim instrumentima koji imaju najširu primenu. Da bi se uredio sistem interne

finansijske kontrole potrebno je koristiti sledeće instrumente:

1. Uvesti sistem organizacije kojim se uvodi precizna podela poslova, zadataka,

kompetencija, ovlašćenja i odgovornosti

2. Organizovati računovodstveni sistem koji obuhvata knjigovodstvo, planiranje,

analizu i nadzor

3. Propisati kontni plan prilagođen sopstvenim potrebama

4. Propisati pravilnik o knjigovodstvu kojim se regulišu sva pitanja koja je Zakon o

računovodstvu prepustio na regulisanje preduzećima

5. Propisati svu potrebnu dokumentaciju koja mora da prati poslovne procese u

preduzeću

6. Propisati mehanizam naknadnog nadzora, to jest interne revizije

6.1. Interna revizija kao oblik nadzora

Stalnim rastom preduzeća, decentralizacijom poslovanja usložen je i proces upravljanja.

Zato je osim interne kontrole potrebna i interna revizija. Rukovodstvo firme ne može da se

bavi nadzorom jer mora da rešava strateška pitanja. Tu nastupa interna revizija kao stručna

služba.

Interna revizija shvata se na dva načina: na savremen i na klasičan. Klasičan pristup zasniva

se na shvatanju da je posao interne revizije da ispituje formalnu i materijalnu urednost i

ispravnost računovodstva i finansijskog poslovanja. U stranoj literaturi klasična revizija

poznata je kao ''Financial Auditing'' (revizija finansija).

Moderno shvatanje interne revizije zahteva da se revizijom obuhvati celokupno poslovanje,

što podrazumeva proveru primene predviđenih postupaka. Osim toga ''Operational

Auditing'' (revizija poslovanja) ima zadatak da oceni ekonomičnost, efektivnost i efikasnost

poslovanja.

12

Tako shvaćena interna revizija dobija sasvim novu dimenziju i iz pozicije kontrole i nadzora

prelazi u sferu savetodavne uloge. Na osnovu informacija do kojih dolazi operativna interna

revizija može pružiti menadžmentu preduzeća suštinski važne i vrlo kvalitetne pravce daljeg

delovanja.

VII Eksterna (nezavisna) revizija kao oblik nadzora

Eksterna revizija je vrh piramide nadzora. Ona je pre svega sredstvo u rukama vlasnika

kapitala. Naime, razvojem složenih oblika privrednih subjekata, ekonomije obima i

ukrupnjivanjem kapitala vlasnička i upravljačka funkcija u preduzeću se razdvajaju. Interna

revizija postaje nedovoljna jer je u potpunoj zavisnosti od menadžmenta. Finansijski

izveštaji i izveštaji o bitnim poslovnim aktivnostima zahtevaju nezavisnu eksternu proveru.

Tako nastaje nezavisna revizija.

Značaj nezavisne revizije najveći je u oblasti kontrole trošenje budžetskih sredstava od

strane različitih državnih organa i agencija. Rezultati revizija značajni su za nekoliko vrsta

korisnika:

1. Vlasnike kapitala koji žele da znaju kako se upravlja njihovim novcem

2. Poslovne partnere koji sa preduzećem ulaze u dužničko- poverilačke odnose

3. Banke koje kreditiraju preduzeće

4. Zaposlene

5. Državu koja prati ostvarivanje svojih makroekonomskih ciljeva i štiti građane od raznih

prevarnih, špekulantskih radnji.

Nezavisna revizija otkriva probleme u kompaniji ali daje i predloge za njihovo

prevazilaženje. Njen rad zasniva se na kontroli bilansa stanja, bilansa uspeha, bilansa

novčanih tokova i izveštaja o promenama na kapitalu.

VIII Zaključak

13

Tržišno poslovanje pruža ogromne mogućnosti ali predstavlja i potencijalni izvor devijacija

u ponašanju pojedinaca i privrednih subjekata. Proces globalizacije dodatno je usložio forme

organizovanja privrednih subjekata koji često imaju centrale u jednoj a filijale u mnogim

drugim zemljama sveta. Zato značaj kontrole i nadzora progresivno raste .

Nadzor i kontrola uglavnom se posmatraju sa aspekta subjekta koji ih organizuje. Ako se

radi o unutrašnjem nadzoru, tu su interna kontrola i interna revizija. Kada je u pitanju

spoljni nadzor dominiraju inspekcije i nezavisna revizija.

Unutrašnji nadzor u poslovnim sistemima organizuje menadžment kompanije. Taj nadzor

može biti uži – finansijski i širi – poslovni. Čine ga svakodnevne, tekuće, povremene,

periodične, prethodne i naknadne kontrole. Iznad svih tih kontrola stoji interna revizija koja

proverava rezultate svih internih kontrola.

Na kraju, eksterna revizija javlja se kao globalni kontrolor zakonitosti poslovanja

privrednih subjekata. Osim toga, ona pomaže u boljem vođenju preduzeća i prevazilaženju

teških stanja.

14

IX LITERATURA Doc. dr Milanka Aleksić Revizija i kontrola , Banja Luka

Dr Aleksandar Miljković, Finansijska kontrola i revizija, Novi Sad, 2006.

Dr Tihomir Tasić, Finansijska kontrola i revizija, Leskovac, 2005.

Dr Marko Ivaniš, Upravljanje finansijama, Beograd, 2008.

15