Semantike i leksike osobine glagola kretanja u savremenom srpskom jeziku- semantika i derivacija -
Novi Sad, 2019.
Dušanka Vujovi
– semantika i derivacija –
autor.
SADRAJ
1.1.1. Pojam kretanja .................................................................................................... 10
1.1.3. Leksiko polje i komponentna analiza ...................................................... 17
1.1.4. Leksiko polje i teorija prototipa ................................................................ 21
1.2. Cilj i predmet istraivanja i osnovni metodološki postupci .................. 22
1.3. Korpus ............................................................................................................................ 26
2.1.1. Adlativnost ........................................................................................................... 38
2.1.2. Ablativnost ........................................................................................................... 39
2.1.3. Perlativnost .......................................................................................................... 40
2.3. Semantika klasifikacija glagola kretanja ...................................................... 43
2.4. Glagol kretati se .......................................................................................................... 47
2.5. Glagoli hodanja ........................................................................................................... 49
2.8. Glagoli kretanja bez cilja ........................................................................................ 70
2.9. Ablativni glagoli ......................................................................................................... 76
2.10. Adlativni glagoli ...................................................................................................... 79
3. PREFIKSACIJA GLAGOLA KRETANJA .......................................................................... 83
6
3.2.1. Prefiks do- ............................................................................................................. 89
3.2.3. Prefiks na- ............................................................................................................. 98
3.2.4. Prefiks pro- ........................................................................................................... 99
3.2.6. Prefiks po- .......................................................................................................... 105
3.2.7. Prefiks za- ........................................................................................................... 108
3.2.9. Prefiks u- ............................................................................................................. 112
3.2.10. Prefiks pre- ...................................................................................................... 114
3.2.12. Prefiks s- (sa-) ................................................................................................ 116
3.2.13. Prefiks ob- (op-) ............................................................................................ 117
3.2.14. Prefiks pri- ....................................................................................................... 118
3.2.15. Prefiks pod- ..................................................................................................... 118
3.2.16. Prefiks mimo- ................................................................................................. 118
3.2.17. Prefiks nad- ..................................................................................................... 118
4. ZAKLJUNE NAPOMENE ............................................................................................... 121
Ova studija predstavlja leksiko-semantiku i tvorbenu analizu grupe
glagola kojima se obeleava ljudsko voljno kretanje. Nastala je, delom, kao
rezultat višegodišnjeg istraivanja u cilju izrade doktorske disertacije pod
nazivom Semantika i derivaciona analiza glagola kretanja u srpskom jeziku1,
a delom i kasnijim radom u okviru naunoistraivakog projekta Standardni
srpski jezik: sintaksika, semantika i pragmatika istraivanja (178004) koji
finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
Graa za studiju preuzeta je iz disertacije kao i deo teksta koji je u velikoj
meri preoblien, izmenjen i skraen.
U ovom istraivanju elimo da, iz semantike i tvorbene perspektive,
osvetlimo glagole ljudskog kretanja kao jedan segment leksikona srpskog
jezika. Glagole kretanja smo izabrali zato što je kretanje imanentna ljudska
osobina i ono, kao primarna ljudska aktivnost formira jednu od najvanijih
konceptualnih kategorija oveka kao ljudskog bia. Ljudsko kretanje se
nominuje razliitim leksikim sredstvima, a jedno od najizrazitijih sredstava
predstavljaju glagoli kretanja.
sledea poglavlja: Predgovor, 1. Uvod, 2. Glagoli kretanja, 3. Prefiksacija
glagola kretanja, 4. Zakljune napomene i Literatura.
U Uvodu su opisani pojmovni i teorijski okvir istraivanja, cilj i
predmet istraivanja kao i korpus na kojem je istraivanje sprovedeno, a
jedan deo posveen je i prethodnim istraivanjima glagola kretanja u domaoj
i stranoj literaturi. U poglavlju Glagoli kretanja analizirani su strukturni
elementi kretanja, kategorija glagolskog vida, arhisemski glagol kretati se, a
nakon toga predloena je semantika klasifikacija glagola kretanja na osnovu
koje su formirane sledee grupe: glagoli hodanja (npr. ii, hodati, koraati),
1 Doktorska disertacija je odbranjena u januaru 2010. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu pred komisijom u sastavu: prof. dr Vera Vasi, mentor, prof. dr Vladislava Rui i prof. dr Rajna Dragievi.
8
glagoli oteanog kretanja (npr. opati, šepati, hramati), glagoli ubrzanog
kretanja (npr. brzati, juriti, uriti), glagoli kretanja bez cilja (npr. basati,
bazati, bauljati), ablativni glagoli (npr. beati, kidnuti, klisnuti), adlativni
glagoli (npr. vratiti se, stii, dospeti) i glagoli kretanja prema gore (npr. peti se,
penjati se, verati se). U poglavlju Prefiksacija glagola kretanja dat je, na
poetku, opšti pregled prefiksacije u sistemu tvorbe rei srpskog jezika, a
zatim posebno glagolske prefiksacije sa detaljno opisanim prefiksima koji se
dodaju na glagole kretanja i njihova uloga u procesu prefiksacije. U završnom
poglavlju Zakljune napomene daje se sumaran pregled najvanijih zakljuaka
koji su izvedeni iz analize korpusa.
1. UVOD
komunikacija poiva na glagolu jer on predstavlja jeziko sredstvo koje
omoguava da se vanjezika realnost iskae u svojoj punoj dijalektici. Njime
se formira dinamika iskaza.
Kretanje ima ogromnu vanost za oveka jer je ono jedna od osnovnih
radnji u ovekovoj sferi, u sferi svih ivih bia i prirode uopšte. Kretanje
predstavlja kinetiki aspekt prostornih odnosa. Ispitivanja semantike
prostornih odnosa su vana jer je percepcija prostora i prostornih odnosa u
ljudskom saznajnom procesu primarna. Ona predstavlja bazu za razvijanje i
strukturiranje vremenskih odnosa kao i drugih domena ljudskog mišljenja
koje koristimo u svakodnevnom ivotu, sluei se metaforinim izrazima sa
prostornim odnosom kao izvornim domenom. Kada kaemo npr. da smo došli
na ideju ili ušli u problem ili da nam zdravlje ide nabolje, koristimo se
prostornim metaforama.
Jezik raspolae bogatim gramatikim i leksikim sredstvima pomou
kojih moe da denotira kretanje objekta kroz prostor. Glagoli, kao vrsta rei,
najizrazitije spadaju u tu kategoriju. Ako kretanje shvatimo kao radnju
premeštanja nekog objekta iz mesta X, u jednom vremenskom odseku t1, na
mesto Y u kasnijem vremenu t2, onda moemo rei da su glagoli kretanja oni
glagoli koji imaju za cilj da oznae takvu aktivnost.
U redovima koji slede predstavljen je leksiko-semantiki sistem
grupe onih glagola kretanja koji u savremenom standardnom srpskom jeziku
oznaavaju prirodno, voljno ovekovo premeštanje iz take X u taku Y u
jednom vremenskom odseku.
Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija
10
1.1.1. Pojam kretanja
Pojmom kretanja uopšte i odnosom ovek – prostor bavili su se
filozofi i naunici od antikih grkih vremena do danas2. Kretanje je
mnogoznaan pojam. Filozofsko poimanje kretanja je apstrakcija, meutim
kretanje moe da se posmatra i kao materijalizovana pojava u konkretnom
smislu koja se realizuje kroz konkretne forme kretanja materije. U fizikom
smislu, kretanje se shvata kao promena uopšte, kao univerzalna i obavezna
osobina materije.
mehanikog, fizikog (fizika), hemijskog, biološkog i društvenog kretanja
(KLAUS 1972: 21). Mehaniko kretanje, koje je vekovima bilo shvatano kao
jedini oblik kretanja, zapravo je samo jedan od elemenata grupe fizikih
oblika kretanja.
U mehanici se kretanje odreuje kao promena mesta u vremenu,
svedena na jedan vrst, jasno postavljen i tvrdo utemeljen koordinatni sistem.
Karakteristika mehanikog kretanja je premeštanje nekog tela u prostoru.
Ono je svojstveno samo klasi materijalnih predmeta i podlee delovanju
posebnih pravila kao što su, recimo, Njutnovi zakoni. Mehaniko kretanje ne
postoji izvan prostora i izvan vremena.
Kretanje nekog tela moe se utvrditi ako se telo posmatra u odnosu
prema drugim telima iz svoje okoline. Zakoni mehanike kau da, kada je neko
telo u pokretu, menja se njegova udaljenost od drugog tela. Kada se neko telo
u prostoru kree, to kretanje uvek predstavlja prostorni odnos prema nekom
drugom telu ili taki u prostoru koja miruje ili koja se kree razliitom
brzinom. Bez tog odnosa, samo kretanje ne bi se uopšte moglo primetiti. Na
2 Iscrpan istorijski pregled pojma kretanja kroz filozofske, fizike i lingvistike teorije nalazimo u knjizi M. Fuks Znanje o jeziku i znanje o svijetu (IC-FUCHS 1991: 9–16). Ona navodi da su najvei uticaj na filozofsku i naunu misao imali Platon i Aristotel. Naroito se Aristotel bavio pojmovima prostora, vremena i kretanja u svom manje poznatom delu Fizika i njegova vienja ovih pojmova predstavljala su podlogu za filozofsku misao srednjeg veka (IC-FUCHS 1991: 10).
UVOD
11
primer, ako se dva voza kreu jedan pored drugog istom brzinom, putnici koji
gledaju kroz prozor jednog voza u drugi voz uopšte nee primetiti da se kreu,
ve e imati utisak da stoje, sve dok drugi voz ne pone da se kree razliitom
brzinom ili dok se u vidokrugu ne ukae neka taka u odnosu na koju e se oni
kretati bre ili sporije, tj. u odnosu na koju e se menjati njihova udaljenost.
Kretanje, smeštanje u neki prostor, imanentna je ljudska osobina i
predstavlja jednu od najvanijih konceptualnih kategorija oveka kao ljudskog
bia. ovek postoji u prostoru, kree se i smešta u prostor, reaguje na prostor i
misli pomou kategorije prostora. Kretanje i smeštanje u prostoru omoguava
nam sistem za ravnoteu koji je uroen i koji obezbeuje da se ovek orijentiše,
da stoji uspravno i da se uspravno kree3.
Spoznaja sveta u prostornim kategorijama je prirodna funkcija ljudskog
uma. ovek i svet oko njega nalaze se u prostoru. Relacije u kojima se nalazimo
u vanjezikom prostoru moramo da imenujemo. Zbog toga su nam u
svakodnevnom ivotu izrazito vane prostorne kategorije kao što su gore –
dole, iznad – ispod, levo – desno, blizu – daleko, spolja – unutra, napred – nazad,
periferija – centar i mnoge druge pomou kojih lokalizujemo kako sebe tako i
stvari u datom prostoru. Prostor i odnos oveka prema prostoru pretpostavka
su kretanja. Taj odnos se odraava u jeziku i pomou jezika. Svakom kretanju je
imanentan prostor, pravac i smer kretanja. Prostor kao medijum kroz koji se
ovek kree obino je specifikovan ve u samom glagolu. Tako, za kretanje
obeleeno glagolom hodati znamo (podrazumeva se) da se odvija po zemlji
nekom putanjom, radnja glagola plivati odvija se kroz vodu a glagol leteti
oznaava kretanje koje se realizuje u vazduhu.
Kretanje je veoma širok pojam koji svako razume i ima o njemu sasvim
jasnu predstavu. Bez obzira na to nije sasvim lako dati jednostavnu, a celovitu
definiciju koja bi u potpunosti obuhvatila tako širok pojam. Kao polazište za
odreivanje pojma kretanja posluili smo se Filmorovom definicijom prema
kojoj je nešto bilo u pokretu ako se nalazilo na jednoj lokaciji u jednom
trenutku, a na drugoj lokaciji u sledeem trenutku (FILLMORE 1997: 79).
3 Prikaz razliitih teorija kretanja u knjizi M. Fuks (1991) prua uvid u sloenost pojma kretanja i u veoma razliite definicije kojima se taj pojam odreuje.
Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija
12
Dakle, kretanje shvatamo kao promenu mesta objekta koji se kree,
tako što polazi iz jedne take u prostoru u jednom odseku vremena i smešta se
u drugu taku u prostoru u drugom, kasnijem vremenskom odseku.
Pojam kretanja i ovekovo lokalizovanje u prostoru iskazuju se u
prirodnom jeziku na razne naine, pomou brojnih formalnih i znaenjskih
odnosa, pomou velikog broja leksikih sredstava kao i razliitim gramatikim
sredstvima. Jezike jedinice kojima moemo iskazati prostorne odnose esto su
grupisane u sloene podsisteme kao što su, na primer, prilozi (ovde, onde,
napred, pozadi) predlozi (ispred, iza) imenice (nomina loci: stepenište, uionica),
zamenice (taj, onaj), pridevi (gornji, donji), glagoli (ui, izai), brojevi (Prvi je
stajao ispred ulaza, a deseti tri metra dalje). Kako istie P. Piper (1997: 12), „ ...
prostorna znaenja nalazimo i kod strukturno tako jednostavnih jedinica kao
što su morfeme (npr. prefiksi i sufiksi), ali i u komplikovanim gramatikim
strukturama (npr. proste reenice sa adverbijalima mesta i pravca, sloene
reenice sa zavisnim klauzama mesta i pravca itd.)”.
Raznovrsne su mogunosti iskazivanja prostornih odnosa. ak i u
tipološki srodnim jezicima postoje razliiti sistemi za iskazivanje prostora.
Recimo u ruskom i poljskom jeziku postoji sistem odreenih i neodreenih
glagola kretanja, npr. rus. / g, / , /
, što ne postoji u srpskom ili u makedonskom jeziku. U srpskom i
makedonskom jeziku postoji trolani sistem demonstrativnih zamenica za
iskazivanje mesta ovaj, taj, onaj sr. ili , , mak., što ne postoji na
primer, u eškom ili bugarskom jeziku gde su ti sistemi dvolani.
Rei za obeleavanje prostornih odnosa u razliitim jezicima sveta vrlo
su frekventne. To nam govore podaci dobijeni iz frekvencijskih renika.
„Frekvencijski renik semantikih komponenti takoe pokazuje da su meu
najfrekventnijim (u ruskom jeziku) komponente sa konkretno-prostornim
znaenjem” (PIPER 1983: 92). A glagoli kretanja su „gotovo najfrekventniji
glagoli engleskog jezika” (IC-FUCHS 1991: 7). Iako nemamo dovoljno podataka
o uestalosti upotrebe glagola kretanja u srpskom jeziku, polazimo od
pretpostavke da su oni esti kao i u drugim evropskim jezicima4.
4 U Frekvencijskom reniku savremenog srpskog jezika ( 2004) tipian glagol kretanja, glagol ii nalazi se na 84. mestu u frekvencijskoj listi svih rei, a meu glagolima zauzima sedmo mesto, iza glagola biti, hteti, moi, znati se, kazati (se) i videti.
UVOD
13
1.1.2. Teorija leksikog (semantikog) polja
U lingvistici se rei ili druge jedinice manje od rei, npr. sufiksi i
prefiksi, kao što je uobiajeno i za druge nauke, udruuju na osnovu nekih
meusobnih slinosti i na taj nain formiraju grupe.
Ideja o sistematizaciji i klasifikaciji stvarnosti, u tom smislu i o
formiranju grupa rei, veoma je stara. Kako kae Milorad Radovanovi u
svojoj knjizi Fazi lingvistika „Zna se da je ovek bie koje kategorizuje,
sistematizuje i klasifikuje. On neprestano (jezikom i drugaije) razvrstava
svet svekolike varijacije što je opaa ...” ( 2015: 11, 12).
Jedan od prvih ozbiljnih leksikografskih poduhvata da se rei
pojmovno organizuju u skupove jeste Roeov Tezaurus iz 1852. godine
(Roget s Thesaurus of English Words and Phrases: 1987). U njemu britanski
leksikograf P. M. Roe nije koristio uobiajeni alfabetski princip pri navoenju
odrednica, ve je grupisao rei i izraze prema njihovom znaenju u šest
osnovnih kategorija: apstraktni odnosi, prostor, materijalni svet, intelekt, volja,
emotivne i moralne vrednosti, unutar kojih je dalje grupisao rei u brojne
potkategorije. Taj renik je, zbog svoje dobre organizacije, preciznosti,
iscrpnosti, izuzetne sistematinosti, postao brend i do danas doiveo mnoga
izdanja i redovno se dopunjuje i proširuje.5
Grupe rei se formiraju na razne naine i pomou razliitih tehnika i
metoda. To mogu biti grupe koje nastaju intuitivno, na osnovu asocijacija, na
osnovu pripadnosti odreenim gramatikim kategorijama, na osnovu
etimoloških ili tvorbenih veza, na osnovu semantikih slinosti ili razlika i sl. S
obzirom na nain na koji su formirane, grupe rei se razliito nazivaju te tako
postoje npr. tematske grupe rei, asocijativna polja, familije rei, tvorbena
gnezda, leksiki skupovi, leksika polja, semantika polja, leksiko-semantike
grupe rei i još mnoge druge. Nekada ista grupa rei u razliitim lingvistikim
tradicijama ima razliito ime. Dok jedni autori koriste za odreenu, tematski
povezanu grupu rei termin leksiko polje, drugi autori istu tu grupu nazivaju
semantiko polje, trei pojmovno polje (engl. lexical field, semantic field, nem.
Wortfeld, Bedeutungsfeld rus. - ,
5 Prvo izdanje iz 1952. godine imalo je oko 15000 rei, a izdanje iz 2006. godine ima preko 250000 rei.
Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija
14
).6 Svi navedeni pojmovi imaju priblino slino znaenje. T. Pri ipak
istie razliku u znaenju izmeu pojmova leksiko i semantiko polje: „Takve
znaenjske dimenzije, ponekad pod nazivom semantika polja, u domenu su
vanjezike (posebno, pojmovne) stvarnosti; one ine segment unutar
celovitog i sveobuhvatnog semantikog prostora, koji, u pojedinanom
opisivanju stvarnosti, jezici razdeljuju na razliite naine u tom smislu,
moglo bi se rei da leksika polja predstavljaju konkretne realizacije
apstraktnih semantikih polja.” (PRI 1997: 108 prema MCCARTHY 1990: 21).
Kao teorijska osnova za formiranje leksiko-semantike grupe glagola
koji se analiziraju u ovom radu primenjena je teorija leksikog polja. Leksiko
polje je po prvi put, kao lingvistiki pojam, definisao u svojim radovima Jost
Trir, 1931. i 1934. godine7. Njegovu teoriju je kasnije, pedesetih godina 20.
veka, razvio i dopunio Leo Vajsgerber (WEISGERBER 1954), a mnogi lingvisti su
je preraivali, prilagoavali i koristili kao jednu od teorija ili polazište za
kreiranje svojih predstava o formiranju grupa rei i o njihovim meusobnim
odnosima i vezama8. U Trirovoj teoriji leksikog polja kae se da re u svesti
govornika nekog jezika ne postoji izolovano, ve uvek stoji u pojmovnoj vezi
sa itavim nizom drugih rei sa kojima sainjava celinu, ureen sklop rei koji
moemo nazvati leksikim poljem (Wortfeld). Jedna re ima svoje znaenje ne
samo u okviru reenice kojom se nešto iskazuje, ne samo na osnovu njene
denotacije i njenih sintagmatskih veza sa ostalim reima, ve takoe i na
osnovu njenih paradigmatskih veza u leksikom sistemu. Znaenje rei e se
formirati u vezi sa znaenjem drugih rei koje, kao celokupno polje rei,
odnosno, semantiko polje, govornik odreenog jezika skladišti u svom
mentalnom leksikonu. To znai da se semantika polja kreiraju na
sinhronijskoj ravni.
6 Detaljan prikaz leksikih polja i leksikih skupova onako kako ih shvataju anglo- saksonski autori kao što su Lajons, Kruz, Lipka, Najda i drugi, nalazimo u knjizi T. Pria Semantika i pragmatika rei (1997: 107–113), a kod R. Dragievi u knjizi Leksikologija srpskog jezika taj prikaz je proširen i obogaen shvatanjima leksikih skupova u slavistikoj literaturi (2007: 234–343).
7 I on se, naravno, oslanjao na filozofska i lingvistika istraivanja njegovih prethodnika i savremenika Kasirera, Ipsena i Porciga.
8 Iscrpan prikaz istorije teorije polja nalazimo u Trirovoj knjizi Aufsätze un Vorträge zur Wortfeldteorie (TRIER 1973).
UVOD
15
Prema Triru, u okviru jednog semantikog polja rei vladaju odreeni
principi koji rei tog semantikog polja vrsto dre na okupu. To su sledei
principi:
- znaenje jedne rei ne moe da se razume samo za sebe ve, po
principu celovitosti, zavisi od celokupnog polja rei sa kojima je
povezana (Ganzheitsprinzip),
(Geordnetheit),
- elementi jednog polja rei imaju zajedniki imenitelj, a razlikuju se
jedni od drugih pomou diferencijalnih obeleja
(Wechselbestimmtheit),
- svaka re pripada jednom polju rei (Wohlgeschiedenheit),
- jedno polje rei ne bi trebalo da ima leksike praznine – trebalo bi da
bude potpuno (Lückenlosigkeit). (TRIER 1931: 25)
Poslednji navedeni princip prema kome jedno polje ne bi trebalo da ima
leksike praznine naroito je kritikovan i osporavan. Meutim, ako ga
shvatimo više kao dinamian princip popunjavanja leksikih praznina, a ne
kao rezultat, kao nešto što kao takvo, ve gotovo, mora da funkcioniše u
svakom semantikom polju, onda emo videti da on, zapravo i funkcioniše, jer
semantike grupe su jedan mozaik u kome postoje praznine, a jezik sam,
budui da je dinamian fenomen, razvija se i menja se popunjavajui te
praznine.
Trirova teorija izazivala je mnoge burne reakcije i kritike lingvista.
Mnoga pitanja u vezi sa njom i danas su otvorena. Listu tih pitanja nalazimo u
Leksikologiji srpskog jezika Rajne Dragievi. Neka od njih su: „1. Da li je polje
jezika jedinica? ... 2. Kako se saodnose polje i polisemija? Da li mnogoznane
rei ulaze u jedno polje ili u nekoliko polja? 3. Kako treba razumeti odsustvo
praznina u polju i kako u vezi s ovim svojstvom treba da izgleda njegova
struktura? Da li je ona dvodimenzionalna i mozaina ili sloena, duboka? 4.
Kakva je psihološka realnost polja? Da li polje treba tretirati u sferi ogleda? Da
li je ono jeziku imanentno ili ga treba posmatrati sa stanovišta vanjezike
realnosti? ( 2007: 236). Na ova i ovakva pitanja još nemamo
konkretne odgovore, ali mnogi radovi iz oblasti semantike kojih je sve više,
daju svoj doprinos u njihovom razrešavanju.
Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija
16
U semantikom mozaiku jednog leksiko-semantikog polja znaenja
rei zavise jedna od drugih. Ona se tokom vremena mogu, manje ili više,
menjati. Neke rei dobijaju nova znaenja, a neke izgube samo neko od svojih
semantikih obeleja ili dobiju poneko novo. Svaka, i najmanja promena u
semantici rei, menja odnos lekseme sa drugim leksemama unutar polja. Zbog
toga je potrebno sistemski beleiti promene u znaenju rei i analizirati
leksiko-semantika polja u odreenim vremenskim presecima. Osim toga,
analiza leksikih polja pomae u otkrivanju i boljem razumevanju strukture i
organizacije leksikona što ima znaaj za leksikološka, ali i za druga jezika i
nejezika istraivanja, istraivanja u knjievnosti, psiholingvistici, psihologiji,
istorijskim i kulturološkim prouavanjima, u antropologiji itd.
Semantiko polje sloen je leksiki mikrosistem koji objedinjuje rei
po semantikom principu i karakteriše se specifinom strukturom. U jednom
leksiko-semantikom polju postoji jedan nadreen pojam za sve lanove tog
polja, a lekseme kojima popunjavamo polje dele izmeu sebe osobine
nadreenog pojma. Njih traimo i nalazimo putem asocijacija. Asocijacije su
veze izmeu leksema koje se uspostavljaju na osnovu linog ili kolektivnog
vanjezikog iskustva. Ako bismo kao nadreeni pojam za jedno leksiko-
semantiko polje glagola ljudskog kretanja odredili, recimo, ‘oteano
kretanje’, asocijativnim putem bismo brzo pronašli lekseme hramati, šepati,
opati, teturati se, gegati se i druge koje popunjavaju to semantiko polje
delei semantiko obeleje ‘oteano kretanje .
Polisemine lekseme mogu da ulaze i u više leksikih polja, npr. kada
glagol ii oznaava ljudsko kretanje, npr. idemo kroz park, on ulazi u leksiko
polje sa drugim glagolima ljudskog kretanja kao što su hodati, šetati se. Kada
oznaava kretanje tenosti, npr. ide mi krv iz nosa, onda ulazi u isto polje sa
glagolima lije, tee, curi, a kada oznaava pribliavanje, npr. ide zima nalazi se
u istom leksikom polju sa glagolima dolaziti, nastupati, primicati se,
pribliavati se.
U zavisnosti od broja leksema širina leksiko-semantikog polja moe
da varira i da ukljuuje u sebe i mikropolja. Lekseme jednog polja obino, ali
ne i obavezno, pripadaju istoj vrsti rei i stoje izmeu sebe u semantikoj vezi.
Granice izmeu razliitih polja, kao i izmeu mikropolja u okviru jednog polja,
esto nisu oštre. Tako se, recimo, glagol glavinjati, oznaavajui i kretanje bez
cilja, ali i oteano kretanje, nalazi na periferiji oba polja, tj. na prelazu iz
jednog polja u drugo.
UVOD
17
Osnovu ustrojstva polja ini znaenje rei koje moe da se predstavi
pomou diferencijalnih semantikih obeleja, odnosno semantikih
komponenata koje ga formiraju.
Leksiko polje moe biti šire i ue, moe se sastojati i od velikog i od
malog broja leksikih jedinica. „Veliina leksikog polja je relativna i kree se
od veoma mnogo ukljuenih lanova, do samo dva kod onih izuzetno
specifinih. (PRI 1997: 108).
Terminom leksika struktura moemo oznaiti unutrašnju strukturu
jedne lekseme, ali takoe i strukturu ukupnog leksikona jednog jezika. Kada
govorimo o unutrašnjoj leksikoj strukturi jedne lekseme, mislimo na njenu
semantiku strukturu, na njeno leksiko znaenje. Jedan od naina analize
semantike strukture rei je komponentna analiza prema kojoj je leksiko
znaenje jedne lekseme sastavljeno od više uopštenih semantikih obeleja
(LYONS: 1977: 317). Koncept obeleja prenet je iz fonologije na druge
lingvistike discipline ukljuujui sintaksu i semantiku. Zasnovan je u Praškoj
lingvistikoj školi etrdesetih godina prošlog veka. Prema Praanima, fonema
nije najmanja, nedeljiva jezika jedinica, ve se sastoji iz niza fonoloških
obeleja koja se raspoznaju samo u opoziciji dve foneme. Hjelmslev i
Jakobson, zaetnici strukturalne semantike, bili su najuticajniji zagovornici
komponentne analize. Obojica su smatrali da principi fonoloških obeleja,
koje je Trubeckoj uveo u fonologiju, mogu da se prošire na gramatiku i
semantiku. Paralelizam izmeu fonološkog i semantikog jezikog nivoa
omoguava nam da opišemo oba nivoa slinim tipom distinktivnih obeleja.
Prema Vajnrajhu, u unutrašnjoj strukturi leksema ogleda se sintaksika
struktura reenica i fraza, što e prihvatiti i zagovornici generativne
semantike (LYONS 1977: 318). To je kasnije uticalo i na omskog koji je
preneo koncept obeleja na plan sintakse.
Znaenje leksema se pomou komponentne analize dekomponuje na
više semantikih obeleja sema. Seme kao konstitutivne komponente
znaenja nisu jednake po svom karakteru i hijerarhijskom statusu. Centralno i
hijerarhijski glavno mesto u hijerarhijskoj strukturi sema zauzima arhisema.
Arhisema je nadreena, integrišua sema koja predstavlja opštu pojmovnu
vrednost svojstvenu svim lanovima jedne leksiko-semantike grupe
Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija
18
(- 1997: 43). Arhisema ne moe da funkcioniše izvan leksiko-
semantike grupe rei i ne moemo je odrediti samo za jednu leksemu. Tek u
poreenju sa semantikim sadrajem više leksema iz iste leksiko-semantike
grupe moe se zakljuiti koji je to znaenjski elemenat zajedniki svim
leksemama koji moemo odrediti kao integrišui, nadreeni elemenat, tj. kao
arhisemu za tu grupu rei. U leksikom znaenju glagola:
trati „kretati se vrlo brzo”
ii „kretati se, pomicati se s jednog mesta na drugo pravei korake”
lutati „kretati se, ii bez cilja”
pojam ‘kretanje izdvaja se kao zajedniki imenitelj i semantiki sadraj tj.
zajednika sema, odnosno arhisema, koja je sadrana u svakom od znaenja
navedenih leksema.
Arhisema je nadreena svim ostalim semama u semantikoj strukturi
rei, ona je glavna sema koja je sadrana u semantici svake lekseme unutar
odreene leksiko-semantike grupe i predstavlja njen najopštiji sadraj. Ona
moe da se leksikalizuje kao arhileksema. Arhileksema je, dakle,
leksikalizovana arhisema. Ona, u pogledu svog semantikog sadraja, pripada
svim leksemama odreenog leksiko-semantikog polja jer funkcioniše kao
njihov hiperonim obino (ali ne i obavezno) iste kategorijalne pripadnosti.
Budui da moe da ima više znaenja jedno od njih e funkcionisati kao
arhisemema koja je ugraena u elementarno znaenje svakog lana leksiko-
semantikog polja. Za glagole kretanja to je glagol kretati se sa sememom
„pomicati se s mesta”.
ekspliciraju odreene, izraene karakteristike lekseme. Vano je istai da se
njima u komponentnoj analizi ne opisuje leksema bez ostatka ve se njima
iskazuju samo one semantike karakteristike koje uestvuju u formiranju
njene denotacije. Seme nieg ranga od arhiseme u semantikoj strukturi
lekseme mogu se predstaviti na dva naina. Jedan nain je da se obelee
simbolima plus /+/ i minus /-/ kojima se, putem binarnog sistema, po
principu „sve ili ništa” izraava prisustvo /+/ ili odsustvo /-/ nekog
semantikog obeleja relevantnog za uspostavljanje osnovnog znaenja i
semantikog kontrasta prema drugim leksemama iz istog leksiko-
semantikog polja. Pošto nije mogue svako obeleje iskazati uvek putem
UVOD
19
binarnog principa, tj. pomou prisustva ili odsustva nekog svojstva, koristi se i
drugi nain pomou kojeg se seme obeleavaju samo kao prisustvo odreene
osobine. U lingvistikoj literaturi, osim termina sema, postoje i drugaiji
nazivi kao što su npr.: semantika komponenta (LYONS 1977, 1995),
semantiki primitiv (WIERZBICKA 1972), semantiko obeleje (CHOMSKY 1965;
WEINREICH 1966), semantiki marker (KATZ/FODOR 1963) i dr.
Semantiari esto u svojim radovima, kao tipian i ilustrativan primer
analize semantikog sadraja leksema, navode lekseme muškarac, ena, deak
i devojica koje pripadaju leksiko-semantikom polju ‘ljudska bia’ (LEECH,
1976: 90; LYONS 1977: 322-234; PALMER 1976; 86). Ako razloimo njihov
semantiki sadraj na seme dobiemo sledeu semsku strukturu iskazanu na
dva mogua naina, kroz prisustvo odreenih obeleja i putem binarnog
sistema oznaavanja prisustva ili odsustva odreenog obeleja.
muškarac LJUDSKO, ODRASLO, MUŠKO ili
+ LJUDSKO, + ODRASLO, + MUŠKO9
+ LJUDSKO, + ODRASLO, - MUŠKO
+ LJUDSKO, - ODRASLO, + MUŠKO
+ LJUDSKO, - ODRASLO, - MUŠKO
Ako bismo ovim primerima dodali i leksemu dete u njenoj semantikoj
strukturi bi bile distinktivne seme + LJUDSKO i - ODRASLO, dok bi sema pôla bila
neutralna u opoziciji prema ostalim leksemama. Neutralnost, odnosno,
nedistinktivnost odreenog semantikog obeleja, koje moe biti distinktivno
za ostale lanove leksiko-semantike grupe, oznaava se kao /+/-/:
dete + LJUDSKO, - ODRASLO, +/- MUŠKO
9 Sema pôla mogla bi biti iskazana i drugaije, umesto + MUŠKO mogli bismo je obeleiti kao - ENSKO, kao i sve druge seme koje se zasnivaju na principu binarnosti, odnosno, prisustva tj. odsustva neke osobine, npr. + MLADO, - MLADO ili + ODRASLO, - ODRASLO i sl.
Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija
20
arhisema jer je zajednika svim analiziranim leksemama.
Uporeujui znaenja glagola ii, trati, hramati i puzati iz grupe
glagola kretanja, dekompozicijom njihovog semantikog sadraja dobili smo
semantiku strukturu sa arhisemom KRETANJE i semama:
Razliita semantika obeleja relevantna su za uspostavljanje
semantikog kontrasta izmeu glagola jedne leksiko-semantike grupe. Npr.
za glagol lutati iz leksiko-semantike grupe glagola kretanja moramo uvesti i
obeleje cilja kako bismo ga uporedili, recimo, sa glagolom ii. Njihova
semantika struktura mogla bi se predstaviti na sledei nain:
ii + POMOU NOGU, + UVEK SA JEDNOM NOGOM NA PODLOZI, + SINHRONIZOVANO, +/- CILJ
lutati +/- POMOU NOGU, +/- UVEK SA JEDNOM NOGOM NA PODLOZI, +/- SINHRONIZOVANO, - CILJ
Sema se realizuje kao komponenta sememe – jednog odreenog
znaenja rei. Npr. neke od semema glagola ii jesu i:
1. „tei”: voda ide iz slavine.
2. „dolaziti, nastupati, primicati se, pribliavati se: ide zima.
3. „prolaziti, menjati se”: vreme ide.
U svojoj hijerarhijskoj strukturi seme se meu sobom razlikuju.
Postoje one koje su, po svojoj funkciji, sline arhisemi. One su, poput
arhiseme, zajednike manjim grupama rei, tj. mikropoljima unutar jednog
leksiko-semantikog polja. To su integrišue diferencijalne seme. Unutar
jedne vee leksiko-semantike grupe (makropolja), kao što su npr. glagoli
kretanja, na osnovu integrišue diferencijalne seme mogu da se formiraju
manje grupe unutar kojih se dalje mogu formirati seme nieg ranga i
diferencijalne seme za svaku leksemu ponaosob. U analizi semske strukture
glagola trati, lutati, hramati uporedivši ih sa ostalim glagolima kretanja kao
UVOD
21
integrišue diferencijalne seme izdvojile su se sledee: za glagol trati +
BRZINA, za glagol lutati – CILJ tj. ‘kretanje bez cilja’, za glagol hramati ‘oteano
kretanje’. U semantikom sadraju leksema esto ima više od jedne
diferencijalne seme.
Pored diferencijalnih sema, postoje i pratee seme pomou kojih se
iskazuje neka pratea okolnost pod kojom se vrši kretanje. U grupi glagola
kretanja, na primer, za jedan broj glagola to je smanjena brzina. Ona nije
diferencijalno semantiko obeleje, ali pojavljuje se kao pratee obeleje
nekih glagola, kao što su, npr. glagoli gegati se, hramati, vui se i sl. kojima se
oznaava oteano kretanje zbog ega se podrazumeva da je ono istovremeno i
usporeno. Pratee seme su istovremeno i latentne, odnosno potencijalne jer
se ne ekspliciraju u osnovnom semantikom sadraju, ali se pojavljuju u
odreenim kontekstima u kojima se podrazumeva njihovo postojanje.
1.1.4. Leksiko polje i teorija prototipa
U analizi znaenja rei, pored analize semantikih obeleja primenjuje
se i teorija prototipa ( 2007: 79–84). Pošto su lanovi jedne
leksiko-semantike grupe rei, manje ili više, meu sobom slini, pomou
teorije prototipa jedan od lanova grupe se izdvaja i postavlja u centar kao
prototipian, najbolji primerak, tj. kao karakteristian, tipian predstavnik
grupe, a ostali lanovi su okupljeni oko njega. lanovi sliniji prototipu nalaze
se blie centru, a oni manje slini nalaze se na periferiji esto i na granici sa
drugom leksiko-semantikom grupom. Npr. u grupi glagola kretanja bez cilja
lutati, lunjati, skitati (se), švrljati, bazati, glavinjati i sl., glagol lutati javlja se
kao tipian predstavnik grupe. To zakljuujemo zbog toga što se uglavnom i
obino pomou njega opisuju glagoli kretanja bez cilja. Glagoli lunjati i skitati
(se) blii su prototipu, dok je glagol glavinjati manje slian prototipu jer u
svojoj semantici ima elemente oteanog kretanja zbog ega je udaljeniji od
njega. Glagol glavinjati osim znaenja „ii bez cilja, lutati, tumarati” ima i
znaenje „teturati se, posrtati” u kojem, pak pripada polju tj. mikropolju
glagola oteanog kretanja. On se, zapravo nalazi u preseku dve leksiko-
semantike grupe rei. Prototip nam pomae u semantikoj analizi pogotovo
u onim sluajevima u kojima granice izmeu leksiko-semantikih polja nisu
uvek oštre.
Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija
22
Sl. 1. Preklapanje semantikog polja glagola lutanja i glagola oteanog
kretanja
Iako se lingvisti uglavnom opredeljuju izmeu komponentne analize i
teorije prototipa samo za jednu od njih, ini se ipak da, nijedan od ova dva
pristupa ne moe podjednako dobro sam da reši sve probleme i na
odgovarajui nain da opiše sve fenomene – integracija oba pristupa je hitan
zadatak semantike teorije i prakse (LIPKA 202: 134).
1.2. CILJ I PREDMET ISTRAIVANJA I OSNOVNI METODOLOŠKI
POSTUPCI
Cilj istraivanja u ovom radu jeste da osvetlimo deo strukture i
organizacije leksikona srpskog jezika koji se odnosi na ljudsko kretanje. Kao
predmet prouavanja postavili smo glagole ljudskog kretanja pod kojima
podrazumevamo grupu glagola koji su meusobno povezani semantiki,
morfološki i kategorijalno i koje analiziramo pomou deskriptivno-
eksplanatornog metodološkog postupka koristei se pritom teorijama
komponentne analize i prototipa.
semantika grupa izabranih osnovnih glagola kretanja iji je subjekat ovek,
sa nadreenim glagolom tj. arhileksemom kretati se i arhisemom ‘kretanje’. U
okviru nje glagoli su klasifikovani u manje leksiko-semantike grupe, tj.
mikropolja. U okviru svojih mikropolja, glagoli su opisani metodom
komponentne analize uz izdvajanje tipinih glagola grupe, tamo gde je to bilo
mogue. Prototipian glagol za celu grupu glagola kretanja jeste glagol kretati
se. Njime se moe parafrazirati svaki glagol kretanja iz odabranog korpusa. On
predstavlja pojam koji smo intuitivno, po onomasiološkom principu, postavili
kao hiperonim za celu grupu glagola i na osnovu njega definisali ‘kretanje’ kao
integrišui semantiki element i arhisemu grupe.
Pored arhiseme, u opisu osnovnog znaenja svakog glagola, definisane
su seme nieg ranga od arhiseme. To su integrišue diferencijalne seme, tj.
semantika obeleja zajednika svim glagolima iz jednog mikropolja, na
osnovu kojih se razlikuju mikropolja glagola kretanja izmeu sebe, i
diferencijalne seme, tamo gde je to bilo potrebno i mogue, na osnovu kojih se,
u okviru jedne grupe, razlikuju pojedinani glagoli izmeu sebe.
Glagoli su analizirani u posebnim odeljcima kreiranim na osnovnu
dominantnog semantikog obeleja zajednikog podgrupi tj. mikropolju
glagola kao što su npr. nain kretanja, brzina kretanja, pravac kretanja i sl.
Mikropolje je kreirano ukoliko postoji više od dva glagola sa zajednikom
integrišuom diferencijalnom semom10. Glagoli od kojih se polazi u analizi
nazivaju se osnovni glagoli kretanja. U prvom delu se opisuje njihova
semantika. Oni su, u tvorbenom smislu, obino osnovni (neizvedeni,
nederivirani) glagoli, ali ne moraju obavezno takvi i da budu. Ima ih nekoliko
koji, u tvorbenom smislu, nisu osnovni, odnosno nisu nederivirani, ali za
glagole kretanja daju tvorbene osnove jer se od njih dalje izvode drugi glagoli.
To su, na primer, glagoli koraati, marširati, bliiti se i sl. U drugom delu knjige
sledi opis njihove prefiksalne derivacije i derivaciono-semantika
identifikacija svakog tvorbenog tipa posebno jer je prefiksacija dominantan
10 Iz tog razloga u analizu nije ušao npr. glagol šunjati se kojim se oznaava prikrivenost agensa kretanja i ija je dominantna sema neopaeno kretanje’, i nije formirano mikropolje glagola neopaenog kretanja. Iako ima nekoliko glagola koji imaju diferencijalnu semu 'neopaeno kretanje' oni su uvršteni u druga mikropolja na osnovu svoje dominantne seme. To su glagoli kidnuti, klisnuti, šmugnuti, koje smo uvrstili u mikropolje ablativnih glagola.
Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija
24
vid tvorbe glagola. Sufiksacija ovom prilikom nije razmatrana jer se
sufiksacijom obino deriviraju drugostepeni imperfektivni derivati od
perfektivnih prefiksala. Unutar svake grupe davani su i ilustrativni primeri
upotrebe u kontekstu sa primerima, ekscerpirani iz Renika srpskohrvatskog
knjievnog jezika (RMS), Renika srpskohrvatskog knjievnog i narodnog jezika
(RSANU), iz elektronskog Korpusa savremenog srpskog jezika (KSSJ) ili sa
interneta (I).
U polazišnu grupu analiziranih glagola uvršteni su oni glagoli kojima
se u standardnom jeziku primarno denotira ovekovo aktivno, prirodno
samokretanje, odnosno volno premeštanje celog tela. Takvih glagola ima
dosta, ali u korpus nisu ušli svi glagoli sa tim znaenjem koji se nalaze u RMS,
ve samo izabrani glagoli. Nije nam, naime, bio cilj da opišemo leksiko-
semantiku strukturu svakog od njih, nego da prikaemo njihova opšta
svojstva i strukturu, sa sinhronijskog stanovišta, a na osnovu izbora
reprezentativnih primera za koje smatramo da se u savremenom srpskom
jeziku javljaju kao tipini glagoli kojima se nominuju razliiti naini kretanja.
U korpus su ušli tipini reprezenti razliitih leksiko-semantikih podgrupa
glagola kretanja, a iz korpusa su izostali, uglavnom, oni primeri koji su u
reniku obeleeni kao okazionalizmi, arhaizmi, razgovorne ili pokrajinske
rei, istoricizmi, poetizmi, glagoli ograniene upotrebe za koje nismo mogli da
pronaemo primere ili koje smo na osnovu sopstvenog jezikog oseanja
smatrali nefrekventnim ili neodgovarajuim. I pored toga dobijen je veliki
broj leksema što govori o širini leksiko-semantike grupe glagola kretanja.
Sve ekscerpirane glagole povezuje arhisema ‘kretanje’. Pošto je cilj rada da
rasvetli strukturu jednog dela leksikona, kree se od manjih znaenjski
povezanih grupa, i po ve naznaenom principu – od znaenja pojedinane
lekseme prema veim grupama, kako bismo na kraju sagledali sve navedene
glagole i njihove odnose.
Semantika analiza je bazirana na osnovnim znaenjima glagola, a
samo po izuzetku u obzir su uzimana sekundarna znaenja. To je zbog toga
što se sekundarna znaenja razvijaju pomou razliitih semantikih
transformacija iz primarnih, osnovnih znaenja leksema, i zato što analiza
osnovnih znaenja leksema predstavlja osnovu za analizu mehanizama
polisemije.
Analiza je sprovedena u sinhronijskom preseku, na materijalu koji
prua savremeni jezik. Opisom nisu obuhvaeni oni glagoli koji se zbog svoje
UVOD
25
savremenom standardnom srpskom jeziku. Takvi su npr. glagoli gonati,
baijati, razminuti se, lazati i slino.
Glagoli kretanja iz našeg korpusa u najuem smislu predstavljaju one
glagole koji denotiraju kretanje oveka tj. promenu mesta na kojem se nalazi
ovek u odreenom prostoru za odreeno vreme. To su uglavnom (ne i
obavezno) intranzitivni glagoli, dok su tranzitivni glagoli kao što su voditi,
nositi, gurati ostali van okvira ovoga rada.
Studije iz oblasti semantike klasifikacije glagola veoma su retke,
pogotovo u domaoj literaturi. „Radovi s podruja lingvistike u kojima se
spominju glagoli kretanja (bilo da im je uporište semantika ili sintaksa)
naješe opisuju samo neke izdvojene osobine tih glagola, obino u
prikazivanju drugih jezinih problema. Stoga postoji potreba da se definira
šta su u stvari glagoli kretanja, kakve su njihove znaenjske osobine, kakvi
odnosi vladaju meu njima, te da se doe do zakljuka je li uopšte opravdano
govoriti o nekom zatvorenom krugu, odnosno polju leksika (leksiko-
semantikom polju)” (IC-FUCHS 1991: 7).
Odreivanje osnovnog znaenja pojedinih glagola obuhvata dve
mogue sfere realizacije znaenja, to su odreivanje znaenja lekseme same
za sebe bez reeninog okruenja i odreivanja znaenja u sklopu raznih
reeninih okruenja. Takvo gledanje implicira dva postupka, prvi
odreivanje ‘komponenata’ odnosno ‘osnovnih znaenjskih elemenata’ koji su
rezultat obrade izolovane lekseme i drugi – utvrivanje znaenjskih obeleja
koja su rezultat sagledavanja leksema u razliitim reenicama. S obzirom na
to ciljevi ovog istraivanja jesu sledei:
1) opis semantike glagola kretanja s obzirom na njihova osnovna
znaenja i
Na osnovu semantiko-derivacione analize glagola kretanja u radu se
osvetljava jedan od onih segmenata leksikona koji u potpunosti potvruju
meuodnos leksike, odnosno semantike i gramatike, odnosno sintakse, koji se
oituje i na derivacionom planu.
Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija
26
Kao polazište pri odabiru glagola koji imaju znaenje kretanja sluili
smo se uglavnom jednostavnom i vrlo jasnom Filmorovom definicijom
kretanja11, koja kae da se neka stvar kree ako zapone kretanje na jednom
mestu u jednom trenutku, a završi kretanje na drugom mestu u drugom
trenutku. Glagol koji oznaava takvu vrstu kretanja definiše se kao glagol
kretanja. Ako je subjekatski argument takvog glagola ovek i ako se radnja
kretanja izvodi samoinicijativno, neposredno, bez pomoi prevoznih
sredstava ili upotrebe neke spoljašnje sile, takav glagol je ušao u korpus.
Graa za rad ekscerpirana je iz Renika srpskohrvatskog knjievnog
jezika u izdanju Matice srpske (RMS), a proveravana je u Reniku
srpskohrvatskog knjievnog i narodnog jezika u izdanju Srpske akademije
nauka i umetnosti (RSANU) i u Reniku srpskoga jezika u izdanju Matice
srpske (RSJ). Primeri su uvršteni u korpus ako oznaavaju voljno kretanje
celog oveka. Glagoli kojima se oznaavaju pokreti delovima tela kao što su
glagoli mahati, tresti se, klimati i glagoli kojima se oznaavaju pokreti u mestu
kao što su sesti, ustati, sagnuti se sl. nisu uzimani u obzir. Leksikografska
praksa, u izradi standardnih jezikih renika, nalae da se osnovno znaenje
lekseme navodi kao prvo znaenje u reniku. Postoje i oni glagoli koji
oznaavaju kretanje, ali kojima znaenje kretanja nije primarno. Npr. glagol
grabiti tek svojim 5. znaenjem u RMS „5. uriti, hitati denotira kretanje. Taj
glagol i svi oni njemu slini glagoli koji u sekundarnom znaenju imaju semu
ljudskog kretanja, kao što su npr. glagoli grebati, nabadati, suknuti i sl. obino
nisu uzimani u korpus analiziranih glagola.
Pri izboru leksema naješe smo se rukovodili leksikografskom
definicijom ponuenom u renicima RMS ili RSANU, kao i sopstvenom
jezikom kompetencijom. Ako glagol po definiciji u osnovnom znaenju
denotira ljudsko kretanje, uvrstili smo ga u korpus, ali bilo je i primera kod
kojih se ipak, iz sinhronijske perspektive, znaenje kretanja osea kao
dominantno, a u reniku je navedeno iza prvog znaenja, kao drugo ili tree.
Smatrali smo potrebnim da i takve primere uvrstimo u grau. To je sluaj sa
11 Up. str. 11.
glagolom vui se. Ogranienost upotrebe glagola proveravana je u
elektronskom korpusu KSSJ i na internetu pomou Gugla. Glagoli za koje
nismo uspeli da pronaemo više od jedne ili dve potvrde u ova dva izvora
nisu uvršteni u grau.
Ako glagol ima više od jednog znaenja kojim denotira kretanje, što
kod glagola kretanja nije esto, obino je uzimano u obzir prvo, odnosno
osnovno znaenje. Npr. glagol smucati se znai: „1. a. hodati tamo-amo bez
posla i cilja, lunjati, tumarati; b. krišom dolaziti i lunjati negde, muvati se”. U
radu je analizirano samo njegovo prvo znaenje pod a. na osnovu kojeg je
svrstan u grupu glagola kretanja bez unapred utvrenog cilja.
Osim RMS, koji je posluio kao osnovni korpus, sluili smo se i
dopunskim korpusima, jer graa koju je pruio RMS nije obuhvatala dovoljan
broj primera, koji bi mogli da ilustruju razliite kontekstualne upotrebe
izabranih glagola. Za odreivanje glagolskog znaenja dovoljna je
leksikografska definicija, ali za odreivanje upotrebe glagola i glagolske
rekcije, potreban je dobar kontekst. I to ne samo jedan, ve što je mogue više
njih. U tom pogledu, RMS je sveden na veoma mali broj primera upotrebe,
barem kada su u pitanju glagoli kretanja. Odgovarajue kontekste uopšte nije
bilo lako pronai i zbog toga je bilo potrebno u izvore za grau ukljuiti
dodatne korpuse.
Za dodatne korpuse korišeno je više izvora. Prvo, Renik SANU. Sve
primere iz RMS u ije znaenje nismo bili sigurni, kao i kontekste koji su
nedostajali traili smo u njemu. Pošto u jednoj leksiko-semantikoj grupi,
obino, vladaju principi koji vae za sve lanove grupe, mogue je da, u
sistemu parova ablativnih i adlativnih glagola neke od podgrupa, nedostaje
jedan lan para. Pretragom RSANU ponekad je leksema koja nedostaje i
pronaena. Recimo, u RMS je zabeleen glagol došepeljati, a nema
zabeleenog glagola odšepeljati. Pošto skoro u celoj leksiko-semantikoj
grupi glagola oteanog kretanja postoje ablativno – adlativni parovi, logino je
bilo pretpostaviti da postoji i ablativni par glagola došepeljati, glagol
odšepeljati12. Potraili smo ga i pronašli u RSANU.
12 Glagol šepeljati kao i njegovi derivati došepeljati i odšepeljati, zbog nedovoljnog broja potvrda u korpusima, na kraju ipak nisu ušli u grau za analizu, ali posluili su kao ilustrativan primer.
Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija
28
Na slian nain, graa je dopunjavana iz još dva izvora. Oba su
elektronska. Jedan je elektronski Korpus savremenog srpskog jezika (KSSJ) koji
je kreirao profesor Duško Vitas sa svojim saradnicima na Matematikom
fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bez ove elektronske grae bilo bi veoma
teško, praktino i nemogue, doi do tolikog broja adekvatnih primera. U
trenutku završetka ovog teksta Korpus je sadrao oko 122 miliona rei.
Drugi elektronski izvor jesu razne stranice na internetu sa primerima
do kojih smo došli pomou pretraivaa interneta Gugl. Primere koji su
skinuti sa interneta obeleili smo samo oznakom (I) jer bi detaljno navoenje
linkova do svake stranice preterano i nepotrebno opteretilo obim knjige
pogotovo zbog toga što su svi primeri lako pretraivi, dostupni i proverljivi
preko konteksta. O internetu kao korpusu informacija za naunoistraivake
radove dosta je polemisano. Jasno je da sam internet nije i ne moe biti jedini,
pravi i dovoljan nauni korpus, samim tim što u njega svako moe da unese
informacije i nauno proverene i nauno neproverene. Ali, za potrebe
lingvista, kao jedna ogromna suma najrazliitijih tekstova iz raznih oblasti
ivota, napisanih raznim funkcionalnim stilovima, moe vrlo dobro da poslui,
naravno, uz svest o obelejima informacija koje na taj nain dobijamo. Jezik
interneta nije dovoljno prouavan ni standardizovan, nemamo naunih
potvrda o njegovom karakteru i osobinama i zato ne moe da poslui kao
dovoljno dobar ili jedini korpus nekog lingvistikog istraivanja, ali kao
dopunski korpus moe da bude solidan izvor informacija. Pretraujui
internet pomou Gugla, pronašli smo kontekst za mnoge glagole koji su u
renicima opisani samo pomou definicije, a bez primera upotrebe.
Spomenuemo još jedan korpus koji je integrisan u elektronski korpus
srpskog jezika. To je jedan od prvih korpusa srpskog jezika napravljen u
elektronskoj formi tzv. Heningov korpus. Sainio ga je 1992. godine danski
profesor slavistike sa Univerziteta u Arhusu, Hening Merk. U ovaj korpus, koji
obuhvata 728.952 rei, uvrstio je savremene knjievne srpske i hrvatske
tekstove.
UVOD
29
Glagoli kretanja, kao posebna leksiko-semantika grupa, skretali su
na sebe panju lingvista i o njima su pisani radovi kao i monografske studije u
kojima su obraivani na razliite naine i na korpusu razliitih jezika.
Spomenuemo neke od njih koji su obogatili naša znanja i u izvesnom smislu
uticali na naše shvatanje i analizu leksiko-semantikih osobina glagola
kretanja.
U nekim istraivanjima govori se generalno o glagolima kretanja i o
njihovoj semantici (LEISI 1971, MILLER 1972, NIDA 1975). Neke studije uzimaju
u razmatranje sve glagole kretanja jednog jezika (IKEGAMI 1970, DIERSCH 1972,
ORTHEN 1976, SOLECKA 1982, IC-FUCHS 1991), a druge uzimaju u obzir samo
nekoliko glagola kretanja iz jednog jezika (COLLITZ 1931, FILLMORE 1971a,
1997, DI MEOLA 1994). esto se glagoli kretanja analiziraju u kontrastivnim ili
komparativnim studijama koje uzimaju u analizu jednu grupu glagola
kretanja i uporeuju ih u dva ili više jezika (EFSTATHIOU 1992, SÖDER 2001,
FILIPOVI 2007).
U monografiji o komponentnoj analizi znaenja Componential Analysis
of Meaning Judin Najda (NIDA 1975a) pored drugih leksema razmatra i
glagole kretanja u engleskom jeziku. Svoje istraivanje bazira na
komponentnoj analizi pomou koje definiše semantiku strukturu rei i
znaenjske odnose u koje rei stupaju. Kao zagovornik autonomne semantike,
on u ova istraivanja ne ukljuuje sintaksike kriterijume. Njegovo shvatanje
komponentne analize proizilazi iz shvatanja da znaenje ne postoji samo za
sebe ve da ono predstavlja skup kontrastivnih obeleja. Cilj komponentne
analize, za njega, nije da se znaenje u potpunosti opiše, ve da se istaknu
relevantna semantika obeleja pomou kojih se lekseme razlikuju jedne od
drugih. Kao diferencijalne semantike elemente glagola kretanja on predlae
sledee:
e. redosled ponavljanja kontakta izmeu udova i površine
Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija
30
Jedna od studija posveena glagolima kretanja u engleskom jeziku
jeste i studija Jošika Ikegamija The Semological Structure of the English Verbs
of Motion (IKEGAMI 1969). Ona se, takoe, bazira na komponentnoj analizi, ali
nudi malo detaljniju podelu glagola kretanja koje, na osnovu najizraenijih
semantikih komponenata, deli na 17 kategorija. Komponente glagola
kretanja koje izdvaja jesu: 1. aspekt; 2. pravac: gore-dole, napred-nazad-
postrance, unutra-napolje, od-do i ka-od; 3. prolaz ;4. promena pravca kretanja;
5. brzina; 6. pokretaka sila; 7. trajanje; 8. razdaljina; 9. nain; 10. modus; 11.
relativni poloaj; 12. propratne okolnosti; 13. sredstvo; 14. svrha i rezultat; 15.
prostor; 16. uzrok; 17. agentivnost. (IKEGAMI 1969). U ovoj studiji Ikegami, za
razliku od Najde, u analizu glagola kretanja uvodi i sintaksiki kriterijum.
U svojoj semantiko-sintaksikoj studiji o glagolima kretanja u
savremenom nemakom jeziku Verben der Fortbewegung in der deutschen
Sprache der Gegenwart: Eine Untersuchung zu syntagmatischen und
paradigmatischen Beziehungen des Wortinhalts, Helga Dirš (DIERSCH 1972)
analizira glagole kretanja grupišui ih, na osnovu slinosti semantikih
obeleja, oko tri centralna, prototipska glagola kretanja ii, trati i puzati,
formirajui na taj nain tri glavne leksiko-semantike grupe glagola. Za svaki
glagol navodi leksikografske definicije iz više renika savremenog nemakog
jezika, detaljno analizirajui semantiki sadraj svakog od glagola iz grupe
kao i sintagmatske i paradigmatske odnose u koje stupa. Deo analize
posveen je semantikoj spojivosti glagola sa nosiocem kretanja, odnosno
subjektom, kao i semantikoj spojivosti sa prostornim i sa nainskim
dopunama.13
gehen, Eine kognitiv-linguistische Untersuchung der Polysemie deiktischer
Bewegungsverben, o samo dva nemaka glagola kretanja, o glagolima doi i
otii (Di Meola 1994). On ih, u svojoj studiji, posmatra kao deiktike glagole i
analizira njihovu polisemiju. U jednom delu studije posmatra njihova
semantika obeleja uzimajui u obzir njihovo znaenje konkretnog kretanja
13 „Diese drei semantischen Kategorien, Aktor, R/R-Angabe (Raum- Richtungsangaben) und Artangabe, sind bei der Inhaltsbestimmung des FB-Verbs besonders zu beachten.” (DIERSCH 1972: 53)
UVOD
31
kroz prostor, a u drugom delu studije analizira kako se oni koriste u
apstraktnom smislu u savremenom nemakom jeziku. Koristei model
prototipa objasnio je primere polisemije (DI MEOLA 1994: 23). On se zalae za
kognitivne modele analize jer je pomou njih mogue zabeleiti nijanse
znaenja leksema, što pomou strukturalne semantike, po njegovom
mišljenju, nije mogue. Prema Di Meoli, u strukturalnoj semantici obeleja /+/
i /–/ nisu dovoljna da izraze sve semantike osobine jedne lekseme.
Norbert Orten u svojoj studiji o nemakim glagolima kretanja Zur
Semantik deutscher Bewegungsverben nudi semantiku analizu glagola u
okvirima generativno-dependencijalnog modela (ORTHEN 1976). On u analizu
uvodi dve vrste semantikih obeleja, to su funktori i modifikatori. Funktori
su semantika obeleja koja su zajednika za celu grupu glagola. Njima se
izraava osnovno znaenje glagola14. Modifikatori su semantika obeleja na
osnovu kojih se, izmeu sebe, razlikuju glagoli u okviru jedne grupe15. Za
Ortena uvoenje funktora praktino znai pronalaenje nadreene
arhilekseme koja je upravni element grupe glagola16.
O glagolima kretanja u ruskom jeziku mnogo je pisano, ali su te studije
uglavnom posveene parnim glagolima kretanja kao što su /,
/ koji su tipini za ruski jezik. Studija Ljudmile Ferm

, o glagolima kretanja u ruskom jeziku, nudi
dobro strukturiranu analizu i opis sintaksike spojivosti prefiksiranih glagola
kretanja sa prostornim predloško-padenim konstrukcijama ( 1990). Na
srpskom jeziku je o semantikoj spojivosti glagola kretanja u ruskom jeziku u
poreenju sa srpskohrvatskim pisao A. Ševo u radu Leksika spojivost glagola
kretanja u ruskom jeziku u poreenju sa srpskohrvatskim (ŠEVO 1987).
14 „Die Funktoren können als Grundaussagen eines Verbs interpretiert werden, die innerhalb semantisch verwandter Wörter gleich sind.” (ORTHEN 1976: 95).
15 „Die Bedeutungsunterschiede innerhalb einer Gruppe von Verben werden erst durch Modifikatoren gekennzeichnet.” (ORTHEN 1976: 95).
16 „Denn auch bei der Klassifizierung der traditionellen Grammatik ist es notwendig, Merkmale zu konstatieren, die für größere Gruppen von Verben relevant sind, also praktisch Archilexema hoher Ordnung zu finden, die größere Feldern von Verben regieren.” (ORTHEN 1976: 95).
Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija
32
U svojoj studiji Talking about motion: A crosslinguistic investigation of
lexicalization patterns Luna Filipovi predstavlja slinosti i razlike u shemama
leksikalizacije glagola kretanja u srpskohrvatskom i engleskom jeziku
(FILIPOVI 2007). Korpus za njeno istraivanje srpskohrvatskih glagola
predstavljaju samo prefiksirani glagoli. U ovoj monografiji najviše panje je
posveeno glagolima sa prefiksima od- i do- jer su oni najbrojniji u grupi
prefiksiranih glagola.
U domaoj literaturi glagoli kretanja se esto spominju, ali ne postoji
nijedna obimnija studija posveena samo njima. Oni su ili tema nekih kraih
radova17 ili se samo spominju u okviru gramatika i studija posveenih drugim
temama. Naješe se o njima govori prilikom analize sistema padea i
predloško-padenih konstrukcija sa mesnim znaenjem. Iz te oblasti su
naroito znaajni radovi Milke Ivi ( 1951-1952, 1957, 1957-1958) i
Predraga Pipera (PIPER 1977-1978, 1997, 1983, 2005).
17 Up. Ivi (1957), Piper (1977-1978, 1997, 1983, 2005), Krile (1981), Kovaevi (1986), Maleti (1988-1990).
2. GLAGOLI KRETANJA
Pojam kretanja veoma je širok i leksikalizuje se pomou velikog broja
leksema. Kretanje predstavlja suštinu radnji i ono je obeleje gotovo svih
glagola kojima se oznaava vršenje bilo kakve radnje, npr.:
Stavio je knjigu na policu.
Dete raste.
Radnje obeleene podvuenim glagolima obavezno su propraene
odreenom vrstom kretnji, ali kretanje, za ove glagole, nije glavno semantiko
obeleje. Ono se samo podrazumeva kao uslov ili pratea okolnost pod kojom
se vrši radnja. Oni ne referišu o samom kretanju i ono za njihovo znaenje nije
od presudne vanosti. U reenici ena pere veš. glagolom prati nemamo
nameru da saopštimo informaciju o kretanju ruku, vode ili tkanine. To
kretanje za znaenje glagola prati nije uopšte vano (SOLECKA 1983: 53). Dok,
recimo, u reenici Ana se šeta pomou glagola šetati se imamo nameru da
oznaimo upravo kretanje osobe. Kretanje je tu osnovno semantiko obeleje
glagola.
Zbog sloenosti pojma kretanja i velikog broja varijanata i mogunosti
kojima kretanje moe da se oznai, glagole kojima se oznaava kretanje prvo
Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija
34
emo definisati uopšte, u širem smislu. Glagoli kretanja su, u opštem, najširem
smislu, svi oni glagoli koji znae pomeranje, kretanje nekog objekta O iz take
X u taku Y za neko vreme t.
U tom smislu glagolima kretanja smatramo sve glagole koji se na taj
nain mogu parafrazirati. To su, na primer, glagoli tei, sipiti, prosipati se kao i
ii, hodati, plivati ...
tei (o vodi) – voda tee (kree se) iz slavine do lavaboa,
sipiti (o kiši) – kiša sipi (kree se) iz oblaka na zemlju,
prosipati se (o pesku) – pesak se prosipa (kree se) iz daka na zemlju,
ii (o ljudima) – ovek ide (kree se) iz sobe u sobu,
hodati (o ljudima) – ovek hoda (kree se) od oška do oška,
plivati (o ljudima) – ovek pliva (kree se) od obale do bove.
U prirodi sve moe da se kree, i ono što je ivo i ono što nije ivo.
Pogonska snaga kretanja moe da lei u samom nosiocu kretanja i da ga tera
na kretanje iznutra, sopstvenom energijom ili moe da deluje spolja
posredstvom raznih sila i faktora koji prisiljavaju neko telo da se kree. Ljudi i
ivotinje mogu da se kreu uz pomo sopstvenih pokretakih snaga (udova),
uz pomo prevoznih sredstava (ivotinja ili mehanikih i motornih naprava)
ili pod uticajem spoljašnjih sila, a sve ostalo što postoji u prirodi moe da se
kree samo pod uticajem spoljašnjih sila ili faktora. ovek moe pomou
sopstvene energije da hoda, uz pomo automobila da se vozi ili na konju da
jaše, moe konj da ga zbaci sa sebe pa da „pomou delovanja spoljašnje sile”
padne. Ptice lete „na sopstveni pogon” ali voda tee, pesak leti, drvee se njiše,
zemlja klizi, stene se odronjavaju, kiša sipi i sneg pada pod uticajem
spoljašnjih sila.
Glagolima hodati, voziti se, jahati, pasti, leteti, tei, njihati se, kliziti,
odronjavati se, sipiti obeleava se kretanje. Njima je kretanje osnovno
semantiko obeleje, za razliku od glagola rasti, cvetati, klijati, tui se, staviti,
kuvati, kojima je kretanje samo pratea, podrazumevana okolnost pod kojom
se odvija radnja.
Neki autori, meu kojima su i E. Leisi (LEISI 1971) i H. Dirš (DIERSCH
1972), dele kretanje kao promenu mesta u tri grupe:
GLAGOLI KRETANJA
da se nosilac kretanja ceo kree u svom okruenju pomou
sopstvene snage,
pasivno kretanje (passive Fortbewegung) – to je kretanje pomou
transportnih sredstava, pritiska, bacanja i dr.,
3) kretanje bez promene mesta tj. kretanje pri kojem se pokree
samo neki deo tela dok celo telo ostaje u istom mestu.
U prirodi postoje veoma razliite vrste kretanja i velik je broj glagola
kojima se one imenuju. U ovom radu panju posveujemo samo jednoj grupi
glagola kretanja kojima se obeleava ljudsko kretanje. To su oni glagoli iji je
subjekat ovek koji je istovremeno i pokreta i nosilac kretanja, a samo
kretanje je translokativnog tipa jer podrazumeva promenu lokacije nosioca
kretanja. To su glagoli iz gore navedene prve grupe, koje Leisi i Dirš nazivaju
glagolima aktivnog samokretanja. Aktivno samokretanje podrazumeva
kretanje pri kojem ovek namerno i svesno koristi svoju energiju u cilju
sopstvenog premeštanja sa jednog mesta na drugo.
U analizu nisu ukljueni oni glagoli kretanja iz gore navedene druge
grupe, glagoli pasivnog kretanja koji, kako ih opisuje Lj. Šari u svojoj studiji
Prostor u jeziku i metafora. Kognitivnolingvistike studije o prefiksima i
prijedlozima, oznaavaju uzrokovano kretanje koje obuhvata konstrukcije u
kojima neka energija ili sila, tipino ovekova, izaziva kretanje nekog objekta
s odreenog mesta ili na odreeno mesto. U takvim konstrukcijama subjekat
prouzrokuje kretanje, a predikatom se izraava kretanje objekta koji je
pokrenut. To su npr. glagoli gurati, nositi, voziti i sl. Kod ovakvog,
uzrokovanog kretanja, pokreta i pokretano nisu isti: pokreta prenosi
energiju na pokretani objekat i na taj nain uzrokuje kretanje (ŠARI 2014:
26).
Izvan okvira našeg interesovanja ostali su svi oni glagoli kretanja iz
gore navedene tree grupe, koji oznaavaju kretanje oveka u mestu ili
kretanje delova tela kroz prostor, dok celo telo ostaje na istom mestu. Takvi
glagoli su, na primer, glagoli: cupkati, mahati, drhtati, oticati, tresti se, treptati,
klimati, sesti, udariti, zgrabiti, dohvatiti i sl. Oni sainjavaju, jednu posebnu
leksiko-semantiku grupu glagola sa svim svojim leksikim i semantikim
specifinostima, drugaijim od onih koje su karakteristine za glagole
Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija
36
kretanja koji su u korpusu ovog rada. Njihovo glavno semantiko obeleje
jeste kretanje, ali kretanje tela u mestu ili pokretanje samo dela tela, a ne
kompletnog tela. Njihovo kretanje ne podrazumeva promenu mesta celog
nosioca kretanja u smislu preenog puta kroz prostor i vreme.
Glagoli koji su u fokusu panje ovog rada dinamini su glagoli
prostorno-agentivne prirode budui da se odnose na izvesnu akciju: promenu
mesta u prostoru, tj. promenu odnosa izmeu lokalizatora i subjekta
lokalizacije. Za sistem znaenja glagola kretanja relevantno je kretanje
nosioca kretanja, od ijeg poloaja i naina promene poloaja zavisi koje je
dinamiko obeleje realizovano u semantikoj strukturi glagola kretanja koji
o datom prostornom odnosu tj. kretanju referiše.
2.1. STRUKTURNI ELEMENTI KRETANJA I FOKUS KRETANJA
Svako kretanje koje izvodi ovek manifestuje se kroz odreene
prostorne odnose, ono poinje i završava se na nekoj lokaciji i odvija se
nekom putanjom. Zbog toga se kao strukturni elementi kretanja izdvajaju:
a. poetna taka kretanja – mesto gde kretanje poinje,
b. krajnja taka kretanja – mesto gde se kretanje završava i
c. putanja kretanja.
Sl. 3. Strukturni elementi kretanja
arls Filmor je u svom radu How to know whether you’re coming or going
(Fillmore 1971a) koristio pojmove „Source” za poetnu taku kretanja „Goal”
za krajnju taku kretanja i „Path” za putanju kretanja, pomou kojih je
GLAGOLI KRETANJA
odreivao specifian pravac kretanja18. Poetna i krajnja taka kretanja nalaze
se na suprotnim krajevima zamišljene ose kretanja i smer kretanja predstavlja
upravljenost kretanja ka jednom od ta dva kraja ose, odnosno putanje kretanja.
Ljudsko kretanje naješe se odvija tako što nosilac kretanja19, obino svesno,
odluuje gde e zapoeti kretanje, u kojem pravcu e se kretati, kojim putem i
ka kojem mestu u prostoru e kretanje biti upravljeno i gde e se završiti.
Takvo kretanje je usmereno, ciljno kretanje.
Kod veine osnovnih glagola kretanja, u primarnom znaenju,
naješe uopšte ne postoji predstava o poetnoj ili krajnjoj taki kretanja ve
je fokus znaenja na samom kretanju koje se odvija na specifian nain, npr.
hramati, opati, ili veom brzinom, npr. trati, juriti ili bez namere da se kree
prema odreenom cilju, npr. lutati, skitati. Usmerenost ovih glagola se
podrazumeva samim tim što su u pitanju glagoli kretanja jer je svako kretanje
usmereno, bilo svesno ili nesvesno, ali ne eksplicira se jer za njihovo znaenje
usmerenost nije relevantno semantiko obeleje. Postoji samo nekoliko
osnovnih glagola kretanja koji u svom primarnom semantikom sadraju
imaju semu usmerenosti jer je ona bitan elemenat njihovog znaenja. To su
npr. glagoli vratiti se, stii i sl.
Osnovni glagoli kretanja, koji ne oznaavaju usmereno kretanje, semu
usmerenosti dobijaju putem tvorbe rei u procesu prefiksacije, npr.: doi –
otii, dohramati – othramati, dolutati – odlutati, dotrati – otrati.
U reenicama:
(1) Otišao je u školu u osam sati,
(2) Došao je u školu u osam sati,
18 Posle Filmora mnogi su lingvisti koristili „source-path-goal shemu u svojim radovima, pogotovo u okvirima kognitivne lingvistike. Njenu razradu nalazimo u radovima Ortena (ORTHEN 1976), Lejkofa (LAKOF 1987), Radena (RADEN 1988), Di Meole (DI MEOLA 1994) i drugih. „Source-path-goal koncept kretanja spada, verovatno, u najranija ljudska iskustva. On je jasan, razumljivo i vrsto strukturiran i sveprisutan u svakodnevnom, normalnom ivljenju. Zbog toga je i logino što predstavlja izvor mnogih metaforinih znaenja. O „source-path-goal konceptu kretanja i drugim konceptima kretanja kao o izvorima metafore piše Lejkof (LAKOFF 1987: 278).
19 U anglosaksonskoj literaturi se za nosioca kretanja koristi termin trajector.
Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija
38
glagolima kretanja otii i doi tvorenim prefiksacijom glagola ii, fokusiraju se
razliiti elementi kretanja. U reenici (1) teište glagolske semantike je na
udaljavanju od poetne take kretanja, tj. napuštanju lokalizatora (npr. Bio je
kod kue pa je otišao u školu.), a u reenici (2) u fokusu panje je završetak
kretanja, odnosno pribliavanje, tj. stizanje do krajnje take kretanja.
Usmerenost glagola kretanja postie se i sintaksikim sredstvima, tj.
pomou glagolskih dopuna iskazanih razliitim predloško-padenim
konstrukcijama. Njima se postie usmerenost kretanja tako što ekspliciraju
poetnu ili krajnju taka kretanja ili putanju kretanja i na taj nain fokusiraju
kretanje na te elemente i lokalizuju ga, npr. išli smo sa igrališta / iz dvorišta /
preko parka / kroz tunel / na plau / u garau i sl.
Lokalizator shvatamo kao objekat u prostoru ili mesto (otvoreno,
ograeno ili zatvoreno) u odnosu prema kojem se menja udaljenost nosioca
kretanja i na taj nain se odvija kretanje. Odnos izmeu nosioca kretanja i
lokalizatora iskazuje se pomou orijentira. Orijentir je, kako kae P. Piper u
svojoj studiji Jezik i prostor „konkretizator odnosa” izmeu objekta
lokalizacije i lokalizatora (PIPER 1997: 20). Njime se oznaava neki deo
lokalizatora (npr. njegova gornja ili donja površina) ili neki prostor koji se
nalazi u blizini lokalizatora. U reenici Popeli smo se na podijum orijentir je
gornja površina lokalizatora, što je oznaeno predlogom na, a lokalizator je
imenica podijum.20
2.1.1. Adlativnost
Ako je odreeno kretanje orijentisano, usmereno ka nekom cilju, a
glagol kojim se ono obeleava oznaava stizanje, dolazak do neke take u
prostoru, onda takvo, ciljno usmereno kretanje, odraava adlativan odnos
izmeu nosioca kretanja i lokalizatora, a glagol kojim ga obeleavamo ima
adlativnu semantiku vrednost. Za adlativne glagole kretanja vai da je
poetna taka kretanja van granica lokalizatora, a taka ka kojoj je upravljeno
kretanje, odnosno cilj kretanja, nalazi se u okvirima lokalizatora, odnosno u
njegovoj neposrednoj blizini.
20 O pojmovima lokalizator i orijentir, kako ih u radu shvatamo i koristimo, pisao je P. Piper u svojoj studiji Jezik i prostor (1997: 20 – 29).
GLAGOLI KRETANJA
Tipini glagoli kojima se izraava adlativna koncepcija kretanja jesu
glagoli doi, stii, prii.
poetne take kretanja, odraavaju ablativan odnos izmeu nosioca kretanja i
lokalizatora. To su ablativni glagoli kretanja.
Sl. 5. Shema ablativnog kretanja
Tipian glagol kojim se iskazuje ablativna koncepcija kretanja je glagol
otii. Ablativni su, na primer, i glagoli poi, izai, otrati, pobei.
„Vienju ablativnosti kao poetne punktualne granice u najširem
smislu saobrazno je vienje adlativnosti kao završne punktualne granice u
najširem smislu, što ilustruju primeri tipa doneti do auta, raditi do tri sata,
dati do znanja. Iz toga sledi da je priroda i ablativnosti i adlativnosti odreena
Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija
40
take kojom se omeava neka akcija. ( 2008: 309)
2.1.3. Perlativnost
prostora sa jednog na drugi kraj lokalizatora. Tipini perlativni glagoli
kretanja su oni glagoli koji denotiraju prelazak preko površine
lokalizatora21 s jednog njegovog kraja na drugi kraj. U njihovom znaenju u
fokusu je putanja kretanja koja vodi preko lokalizatora od poetne do krajnje
take kretanja koje se nalaze na granicama lokalizatora. Perlativno kretanje je
tranzitivno kretanje za koje je relevantna promena udaljenosti nosioca
kretanja u odnosu prema graninim takama lokalizatora. Tipian glagol
kretanja perlativne koncepcije je glagol prei.
Sl. 6. Shema perlativnog kretanja
Za razliku od adlativnosti i ablativnosti „prema kriterijumu smera kretanja
perlativnost je postavljena neutralno, pošto moe da se odnosi na pravac, ali
ne i na odreeni smer kretanja objekta lokalizacije u odnosu na orijentir u
smislu odreenosti poetnom ili završnom takom kretanja. [...] adlativnost i
ablativnost ulaze u najuu, ekvipolentnu opoziciju, odnosei se na proces
lokalizacije u izvestan orijentir (adlativnost), ili proces lokalizacije iz izvesnog
orijentira (ablativnost).” (PIPER 1997: 26).
21 Za osnovno odreivanje perlativnosti kao kriterijum uzimamo prelazak preko površine lokalizatora, mada, kako e se videti kasnije u primerima, perlativnu koncepciju kretanja predstavljaju i glagoli koji oznaavaju prolazak kroz unutrašnjost lokalizatora kao i prolazak pored lokalizatora ili oko lokalizatora.
GLAGOLI KRETANJA
lokalizatora i/ili njihovih orijentira dok su kod ablativnih i adlativnih glagola
poetna ili krajnja taka kretanja obavezno izvan granica lokalizatora
iskazanog njihovom rekcijskom dopunom. Zbog toga aspekt fokusa kretanja i
njegova deiktika funkcija mogu ponekad (naizgled) da budu u neskladu sa
glagolskom rekcijom. Adlativni glagoli mogu da imaju rekciju ablativnog tipa,
npr. doi iz škole i obratno, ablativni glagoli mogu da imaju rekciju adlativnog
tipa, npr. otii u školu. Meutim, taj nesklad suštinski ne postoji ako se ima u
vidu širi reenini kontekst. Za glagole sa ablativnom koncepcijom kretanja i
adlativnom rekcijom naješe je iz šireg konteksta mogue identifikovati
poetnu taku kretanja i obratno, za glagole sa adlativnom koncepcijom
kretanja i ablativnom rekcijom mogue je identifikovati završnu taku
kretanja. Tako je, na primer, mogue formirati reenicu sa adlativnim
glagolom i rekcijom koja lokalizuje poetak kretanja. U takvom sluaju je u
širem kontekstu eksplicirano ili na svojevrstan nain implicirano mesto
završetka kretanja ili se ono podrazumeva u narativnom kontekstu kao mesto
radnje celog dogaaja. Ako imamo npr. reenice kao što su Došao je iz
prodavnice. Došao je iz Vranja. sa adlativnim glagolom doi i ablativnom
rekcijom iz prodavnice / iz Vranja, negde je u širem kontekstu obavezno
morao biti spomenut lokalizator završne faze kretanja (obino je to prostor
na kojem se nalazi govornik ili neko mesto koje je ranije ve spomenuto) do
kojeg se odvijalo kretanje, npr.:
– Stajali smo u dvorištu kada je došao iz prodavnice. Došao je u
dvorište.
Petar Markovi ... Ovaj diplomirani pravnik je sredinom devedesetih
došao iz Sombora ... Došao je u komandu saobraajne policije
Srbije.
Pojam kretanja na prvi pogled izgleda veoma jednostavan i bez mnogo
znaenjskih obeleja, ali nije tako. ak i glagoli koje smatramo tipinim
glagolima kretanja ne moraju uvek da denotiraju kretanje sa istim stepenom
eksplicitnosti. Primer:
(1) ovek tri kroz park. (2) Deak pliva u bazenu.
(3) On tri svako jutro. (4) On ume da pliva.
Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija
42
U odreenim kontekstima u kojima glagolu više ne moemo da
pripišemo obeleje (semu) promene mesta u prostoru, on prestaje da bude
glagol kretanja. Tako, na primer, u reenicama (1) i (2) glagolima trati i
plivati oznaava se aktuelno kretanje a u reenicama (3) i (4) glagoli trati i
plivati ne oznaavaju aktuelno kretanje. U reenici (3) glagol trati ima
habitualno znaenje, a u reenici (4) glagol plivati ima kvalifikativno znaenje,
oznaava steenu sposobnost za dati nain kretanja.
2.2. VID GLAGOLA KRETANJA
Terminom vid glagola kod glagola kretanja referišemo o tome:
a) da li se kretanje odvija, odnosno traje (imperfektivni vid) ili
b) da li je kretanje zapoelo ili se završilo (perfektivni vid).
Vid glagola kretanja, kao uostalom i svih ostalih glagola, kako kae A.
Beli u svojoj knjizi Rei sa konjugacijom, dvojakog je karaktera. Moe biti
prirodni glagolski vid ili moe biti oformljen gramatikim sredstvima (
1965: 120).
Kod osnovnih, vidskih glagola, vid se oituje u znaenju same
glagolske radnje, na primer, glagoli mai se, stii, vratiti se su perfektivni,
glagoli trati, hodati, gegati se su imperfektivni. Informaciju o glagolskom
vidu osnovnih glagola nosi sama leksika osnova i on je uslovljen samo
semantikom glagola.
konstrukcijama. Npr. Upravo se parkiram ispred zgrade. (parkirati se kao
imperfektivni glagol) ili Kad se parkiram javiu ti se. (parkirati kao perfektivni
glagol).
Na promenu glagolskog vida glagola utiu, u procesu derivacije,
tvorbeni afiksi kojima se od imperfektivnih glagola grade perfektivni, npr. do-
trati, od-gegati se, i obratno, od perfektivnih imperfektivni npr. dotr-av-ati,
stiz-ati. Od perfektivnih glagola se dodavanjem prefiksa grade imperfektivni,
odnosno imperfektivizovani glagoli, a od imperfektivnih i
imperfektivizovanih glagola pomou sufiksa se grade perfektivni, odnosno
GLAGOLI KRETANJA
glagolu gradi nastavkom osnove imperfektivni; a od imperfektivnog
dodavanjem prefiksa perfektivni. Samo treba tano odrediti odnos meu
glagolima; jer glagoli se mogu gubiti i jedan moe zameniti drugi (
1965: 119). Prilikom prefiksacije glagola kretanja perfektivni glagoli ostaju
perfektivni, npr. pri-stii, po-mai se, a imperfektivni i dvovidski glagoli
prelaze u perfektivne, npr. do-gegati se, pre-trati, is-parkirati.
Kretanje kao premeštanje subjekta u prostoru podrazumeva i
premeštanje u vremenu, odnosno trajanje radnje. Zato je logino, jasno i
oekivano da glagoli kretanja, u svom najuem smislu, obuhvataju one glagole
kojima moemo pripisati trajnost. Meutim, semu kretanja, odnosno
premeštanja u prostoru, moemo pripisati i onim glagolima ija radnja kratko
traje, npr. skoiti, mai se ili ije je kretanje zapoelo ili pak trajalo neko vreme
i završilo se, npr. stii, vratiti se. U tom smislu i perfektivnost moe biti
osobina nekih osnovnih glagola kretanja. Glagoli perfektivnog vida
oznaavaju kretanje sa manje eksplicitnosti nego glagoli imperfektivnog vida
zato što oznaavaju više odreeni deo, interval kretanja, a manje kretanje u
celini. Diferencijalna sema perfektivnih glagola kretanja je naješe jedna od
faza poetak ili završetak, prestanak kretanja. Oni oznaavaju ili prelazak iz
stanja kretanja u stanje mirovanja stii, ili iz stanja mirovanja u stanje
kretanja otii, poi, krenuti.
2.3. SEMANTIKA KLASIFIKACIJA GLAGOLA KRETANJA
Semantika analiza glagola kretanja veoma je sloena i u nauci ne
postoji opšteprihvaena supkategorizacija na koju bismo mogli da se
oslonimo prilikom njihove semantike klasifikacije. Oni mogu da se
klasifikuju na razne naine što smo videli u poglavlju 1.4. Prethodna
istraivanja u kojem smo opisali razliite podele glagola kretanja koje
prikazuju u svojim knjigama autori Jošiko Ikegami (IKEGAMI 1970), Helga Dirš
(DIERSCH 1972), Judin Najda (NIDA 1975) i Norbert Orten (ORTHEN 1976).
Neki autori, kao što je npr. Orten, u podelu glagola kretanja, kao
njihovo osnovno semantiko obeleje, ukljuuju prostor kroz koji se odvija
Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija
44
kretanje. Na osnovu toga glagoli kretanja se kategorizuju na one ija se radnja
kretanja odvija po zemlji, kroz vodu i u vazduhu22. Takva podela ima smisla
jer ukljuuje u analizu glagole kretanja i ljudi i ivotinja i svih objekata iz
prirode koji uopšte mogu da se kreu i koji se kreu kroz razliite medijume.
Za našu osnovnu klasifikaciju, meutim, uzeti su samo oni glagoli kretanja
koji denotiraju ovekovo voljno kretanje po tlu. Medijum kretanja za našu
analizu nije relevantan kriterijum jer u vazduhu i kroz vodu ovek moe da se
kree, ali pod odreenim uslovima. Kretanje kroz vodu i u vazduhu ne
predstavlja ovekovo regularno, obino, prirodno kretanje tako da voda i
vazduh nisu uobiajeno okruenje za ljudsko kretanje. Kroz vazduh ovek
moe da se kree samo pomou prevoznih sredstava ili mehanikih naprava23,
a kroz vodu samo pod uslovom da naui da pliva24 ili takoe pomou
prevoznih sredstava ili naprava. Zbog toga vodu i vazduh, kao medijume
kretanja, nismo uvrstili u elemente osnovne semantike klasifikacije jer oni
ne spadaju u osnovna diferencijalna semantika obeleja samog glagola
prirodnog ljudskog kretanja.
Zbog prirode znaenja rei nije sasvim jednostavno formirati
egzaktnu klasifikaciju grae po kojoj e svaki glagol imati svoje tano
odreeno, jasno i uvek isto mesto u sistemu. Mnogi se primeri nalaze na
granici izmeu grupa i ne daju se lako klasifikovati. Za neke glagole teško je
odrediti šta im je integrišua sema jer ak i u svom osnovnom znaenju imaju
ukrštene dve seme koje su toliko prisutne u njegovoj semantici da nije lako
odluiti koja je sema dominantna. Podele i klasifikacije esto su
problematine i komplikovane jer ih je mogue formirati na razne naine s
obzirom na razliite elemente i modele klasifikacije koji mogu doi u obzir.
Meutim, imajui u vidu veinu naših primera koje smo uzeli za glagole
kretanja, moe se ipak rei da je bilo mogue sprovesti jednu relativno jasnu i
neproblematinu klasifikaciju s obzirom na dominanta semantika obeleja
22 Vazduh je prirodno okruenje oveka bez kojeg je nemogue iveti i svako ljudsko prirodno kretanje odvija se kroz vazduh, ali kretanjem u vazduhu u ovoj klasifikaciji smatra se ono kretanje koje se odvija bez kontakta sa tlom.
23 Ovde se misli na voljno ovekovo kretanje. Kroz vazduh je mogue i slobodno padati bez upotrebe ikakvih pomagala, ali to kretanje, zbog njegovih posledica, ne smatramo voljnim i prirodnim ovekovim kretanjem.
24 I hodanje se ui, ali ono je za oveka prirodan nain kretanja, a plivanje nije.
GLAGOLI KRETANJA
45
posmatranih glagola. Klasifikacija je mogla i drugaije da se organizuje, kao
što smo prethodno predstavili u paragrafu 1.4. Prethodna istraivanja, ali
nama je u fokusu bila semantika uglavnom osnovnih glagola ije smo
promene znaenja pratili kroz proces prefiksacije. Zbog toga smo odluili da
ih podelimo prema semantici osnovnih oblika na one za ije je znaenje bitan
nain kretanja, zatim upravljenost kretanja i na kraju putanja kretanja, a
nakon toga da pratimo šta se u prefiksalnoj derivaciji dešava sa njihovim
znaenjem.
kretanje prilikom kojeg se izvode ravnomerni, sinhronizovani koraci. Takvo
kretanje koje deluje prirodno (više ili manje) i uvek sinhronizovano, ritmino,
obeleava se glagolima kao što su npr. ii, hodati, koraati i sl. Ako je hodanje
iz bilo kojeg razloga poremeeno ili se izvodi nesinhronizovanim kretnjama
kao npr. hramanje, govorimo o oteanom kretanju koje se oznaava glagolima
kao što su npr. hramati, opati, šepati i sl. Ako je, pak, kretanje bre od
uobiajenog kao, na primer, tranje, govorimo o ubrzanom kretanju tj. o
kretanju koje percipiramo kao bre od prosenog, uobiajenog kretanja /
hodanja i nominujemo ga glagolima kao što su brzati, juriti, trati i sl.
Ovakvom podelom dobijene su tri osnovne grupe glagola ljudskog kretanja –
glagoli hodanja, glagoli oteanog kretanja i glagoli ubrzanog kretanja. Svima
njima nain kretanja predstavlja osnovno semantiko obeleje. Za glagole
hodanja taj nain je ‘sinhronizovano, ravnomerno kretanje’, za glagole
oteanog kretanja to je ‘oteano, neravnomerno kretanje’ i za glagole
ubrzanog kretanja to je ‘brzo kretanje’.
Za sledee tri grupe glagola upravljenost, odnosno neupravljenost
kretanja jeste dominantno semantiko obeleje. Tu ubrajamo glagole kretanja
koje se odvija bez unapred utvrenog cilja kretanja ije je dominantno
semantiko obeleje neupravljenost kretanja, tj. upravljenost (-), odnosno
nepostojanje cilja kretanja kao što su lut