135
Dušanka Vujović Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku - semantika i derivacija - Novi Sad, 2019.

Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

  • Upload
    others

  • View
    15

  • Download
    0

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Dušanka Vujović

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku

- semantika i derivacija -

Novi Sad, 2019.

Page 2: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u
Page 3: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FILOZOFSKI FAKULTET NOVI SAD

21000 Novi Sad

dr Zorana Đinđića 2

www.ff.uns.ac.rs

Za izdavača

Prof. dr Ivana Živančević Sekeruš

Dušanka Vujović

Glagoli kretanja u savremenom srpskom jeziku

– semantika i derivacija –

Recenzenti

Dr Jasmina Grković-Mejdžor

Dr Rajna Dragićević

Dr Jasmina Dražić

Dr Maja Đukanović

Tehnička priprema

Igor Lekić

ISBN

978-86-6065-562-4

URL

http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2019/978-86-6065-562-4

Novi Sad, 2019.

Zabranjeno preštampavanje i fotokopiranje. Sva prava zadržavaju izdavač i

autor.

Page 4: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u
Page 5: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

SADRŽAJ

PREDGOVOR .................................................................................................................................. 7

1. UVOD ........................................................................................................................................... 9

1.1. Pojmovni i teorijski okvir istraživanja ............................................................ 10

1.1.1. Pojam kretanja .................................................................................................... 10

1.1.2. Teorija leksičkog (semantičkog) polja ...................................................... 13

1.1.3. Leksičko polje i komponentna analiza ...................................................... 17

1.1.4. Leksičko polje i teorija prototipa ................................................................ 21

1.2. Cilj i predmet istraživanja i osnovni metodološki postupci .................. 22

1.3. Korpus ............................................................................................................................ 26

1.4. Prethodna istraživanja ........................................................................................... 29

2. GLAGOLI KRETANJA .......................................................................................................... 33

2.1. Strukturni elementi kretanja i fokus kretanja ............................................. 36

2.1.1. Adlativnost ........................................................................................................... 38

2.1.2. Ablativnost ........................................................................................................... 39

2.1.3. Perlativnost .......................................................................................................... 40

2.2. Vid glagola kretanja ................................................................................................. 42

2.3. Semantička klasifikacija glagola kretanja ...................................................... 43

2.4. Glagol kretati se .......................................................................................................... 47

2.5. Glagoli hodanja ........................................................................................................... 49

2.6. Glagoli otežanog kretanja ...................................................................................... 57

2.7. Glagoli ubrzanog kretanja ..................................................................................... 62

2.8. Glagoli kretanja bez cilja ........................................................................................ 70

2.9. Ablativni glagoli ......................................................................................................... 76

2.10. Adlativni glagoli ...................................................................................................... 79

2.11. Glagoli kretanja prema gore .............................................................................. 81

3. PREFIKSACIJA GLAGOLA KRETANJA .......................................................................... 83

Page 6: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

6

3.1. Prefiksacija u sistemu tvorbe reči...................................................................... 83

3.2. Prefiksacija glagola kretanja ................................................................................ 88

3.2.1. Prefiks do- ............................................................................................................. 89

3.2.2. Prefiks od- (ot-) ................................................................................................... 95

3.2.3. Prefiks na- ............................................................................................................. 98

3.2.4. Prefiks pro- ........................................................................................................... 99

3.2.5. Prefiks iz- (is-, i-) .............................................................................................. 103

3.2.6. Prefiks po- .......................................................................................................... 105

3.2.7. Prefiks za- ........................................................................................................... 108

3.2.8. Prefiks uz- (uza-, us-) ..................................................................................... 110

3.2.9. Prefiks u- ............................................................................................................. 112

3.2.10. Prefiks pre- ...................................................................................................... 114

3.2.11. Prefiks raz- (ras-, ra-) ................................................................................. 115

3.2.12. Prefiks s- (sa-) ................................................................................................ 116

3.2.13. Prefiks ob- (op-) ............................................................................................ 117

3.2.14. Prefiks pri- ....................................................................................................... 118

3.2.15. Prefiks pod- ..................................................................................................... 118

3.2.16. Prefiks mimo- ................................................................................................. 118

3.2.17. Prefiks nad- ..................................................................................................... 118

4. ZAKLJUČNE NAPOMENE ............................................................................................... 121

SUMMARY ................................................................................................................................. 125

LITERATURA ........................................................................................................................... 127

Page 7: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

PREDGOVOR

Ova studija predstavlja leksičko-semantičku i tvorbenu analizu grupe

glagola kojima se obeležava ljudsko voljno kretanje. Nastala je, delom, kao

rezultat višegodišnjeg istraživanja u cilju izrade doktorske disertacije pod

nazivom Semantička i derivaciona analiza glagola kretanja u srpskom jeziku1,

a delom i kasnijim radom u okviru naučnoistraživačkog projekta Standardni

srpski jezik: sintaksička, semantička i pragmatička istraživanja (178004) koji

finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Građa za studiju preuzeta je iz disertacije kao i deo teksta koji je u velikoj

meri preobličen, izmenjen i skraćen.

U ovom istraživanju želimo da, iz semantičke i tvorbene perspektive,

osvetlimo glagole ljudskog kretanja kao jedan segment leksikona srpskog

jezika. Glagole kretanja smo izabrali zato što je kretanje imanentna ljudska

osobina i ono, kao primarna ljudska aktivnost formira jednu od najvažnijih

konceptualnih kategorija čoveka kao ljudskog bića. Ljudsko kretanje se

nominuje različitim leksičkim sredstvima, a jedno od najizrazitijih sredstava

predstavljaju glagoli kretanja.

Struktura studije je, uglavnom, određena ciljem istraživanja. Čine je

sledeća poglavlja: Predgovor, 1. Uvod, 2. Glagoli kretanja, 3. Prefiksacija

glagola kretanja, 4. Zaključne napomene i Literatura.

U Uvodu su opisani pojmovni i teorijski okvir istraživanja, cilj i

predmet istraživanja kao i korpus na kojem je istraživanje sprovedeno, a

jedan deo posvećen je i prethodnim istraživanjima glagola kretanja u domaćoj

i stranoj literaturi. U poglavlju Glagoli kretanja analizirani su strukturni

elementi kretanja, kategorija glagolskog vida, arhisemski glagol kretati se, a

nakon toga predložena je semantička klasifikacija glagola kretanja na osnovu

koje su formirane sledeće grupe: glagoli hodanja (npr. ići, hodati, koračati),

1 Doktorska disertacija je odbranjena u januaru 2010. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu pred komisijom u sastavu: prof. dr Vera Vasić, mentor, prof. dr Vladislava Ružić i prof. dr Rajna Dragićević.

Page 8: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

8

glagoli otežanog kretanja (npr. ćopati, šepati, hramati), glagoli ubrzanog

kretanja (npr. brzati, juriti, žuriti), glagoli kretanja bez cilja (npr. basati,

bazati, bauljati), ablativni glagoli (npr. bežati, kidnuti, klisnuti), adlativni

glagoli (npr. vratiti se, stići, dospeti) i glagoli kretanja prema gore (npr. peti se,

penjati se, verati se). U poglavlju Prefiksacija glagola kretanja dat je, na

početku, opšti pregled prefiksacije u sistemu tvorbe reči srpskog jezika, a

zatim posebno glagolske prefiksacije sa detaljno opisanim prefiksima koji se

dodaju na glagole kretanja i njihova uloga u procesu prefiksacije. U završnom

poglavlju Zaključne napomene daje se sumaran pregled najvažnijih zaključaka

koji su izvedeni iz analize korpusa.

Page 9: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

1. UVOD

Glagol je veoma složena gramatička kategorija kojoj pripada posebno

mesto u jezičkom sistemu. Zbog svoje funkcionalnosti, bogate semantičke

baze, leksičke slojevitosti, obličke raznovrsnosti i izuzetne slikovitosti i

izražajnosti, glagol, uz imenicu, predstavlja osnovnu vrstu reči. Svaka

komunikacija počiva na glagolu jer on predstavlja jezičko sredstvo koje

omogućava da se vanjezička realnost iskaže u svojoj punoj dijalektici. Njime

se formira dinamika iskaza.

Kretanje ima ogromnu važnost za čoveka jer je ono jedna od osnovnih

radnji u čovekovoj sferi, u sferi svih živih bića i prirode uopšte. Kretanje

predstavlja kinetički aspekt prostornih odnosa. Ispitivanja semantike

prostornih odnosa su važna jer je percepcija prostora i prostornih odnosa u

ljudskom saznajnom procesu primarna. Ona predstavlja bazu za razvijanje i

strukturiranje vremenskih odnosa kao i drugih domena ljudskog mišljenja

koje koristimo u svakodnevnom životu, služeći se metaforičnim izrazima sa

prostornim odnosom kao izvornim domenom. Kada kažemo npr. da smo došli

na ideju ili ušli u problem ili da nam zdravlje ide nabolje, koristimo se

prostornim metaforama.

Jezik raspolaže bogatim gramatičkim i leksičkim sredstvima pomoću

kojih može da denotira kretanje objekta kroz prostor. Glagoli, kao vrsta reči,

najizrazitije spadaju u tu kategoriju. Ako kretanje shvatimo kao radnju

premeštanja nekog objekta iz mesta X, u jednom vremenskom odsečku t1, na

mesto Y u kasnijem vremenu t2, onda možemo reći da su glagoli kretanja oni

glagoli koji imaju za cilj da označe takvu aktivnost.

U redovima koji slede predstavljen je leksičko-semantički sistem

grupe onih glagola kretanja koji u savremenom standardnom srpskom jeziku

označavaju prirodno, voljno čovekovo premeštanje iz tačke X u tačku Y u

jednom vremenskom odsečku.

Page 10: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

10

1.1. POJMOVNI I TEORIJSKI OKVIR ISTRAŽIVANJA

1.1.1. Pojam kretanja

Pojmom kretanja uopšte i odnosom čovek – prostor bavili su se

filozofi i naučnici od antičkih grčkih vremena do danas2. Kretanje je

mnogoznačan pojam. Filozofsko poimanje kretanja je apstrakcija, međutim

kretanje može da se posmatra i kao materijalizovana pojava u konkretnom

smislu koja se realizuje kroz konkretne forme kretanja materije. U fizičkom

smislu, kretanje se shvata kao promena uopšte, kao univerzalna i obavezna

osobina materije.

Savremena nauka kaže da kretanje postoji kroz različite forme

mehaničkog, fizičkog (fizika), hemijskog, biološkog i društvenog kretanja

(KLAUS 1972: 21). Mehaničko kretanje, koje je vekovima bilo shvatano kao

jedini oblik kretanja, zapravo je samo jedan od elemenata grupe fizičkih

oblika kretanja.

U mehanici se kretanje određuje kao promena mesta u vremenu,

svedena na jedan čvrst, jasno postavljen i tvrdo utemeljen koordinatni sistem.

Karakteristika mehaničkog kretanja je premeštanje nekog tela u prostoru.

Ono je svojstveno samo klasi materijalnih predmeta i podleže delovanju

posebnih pravila kao što su, recimo, Njutnovi zakoni. Mehaničko kretanje ne

postoji izvan prostora i izvan vremena.

Kretanje nekog tela može se utvrditi ako se telo posmatra u odnosu

prema drugim telima iz svoje okoline. Zakoni mehanike kažu da, kada je neko

telo u pokretu, menja se njegova udaljenost od drugog tela. Kada se neko telo

u prostoru kreće, to kretanje uvek predstavlja prostorni odnos prema nekom

drugom telu ili tački u prostoru koja miruje ili koja se kreće različitom

brzinom. Bez tog odnosa, samo kretanje ne bi se uopšte moglo primetiti. Na

2 Iscrpan istorijski pregled pojma kretanja kroz filozofske, fizičke i lingvističke teorije nalazimo u knjizi M. Fuks Znanje o jeziku i znanje o svijetu (ŽIC-FUCHS 1991: 9–16). Ona navodi da su najveći uticaj na filozofsku i naučnu misao imali Platon i Aristotel. Naročito se Aristotel bavio pojmovima prostora, vremena i kretanja u svom manje poznatom delu Fizika i njegova viđenja ovih pojmova predstavljala su podlogu za filozofsku misao srednjeg veka (ŽIC-FUCHS 1991: 10).

Page 11: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

UVOD

11

primer, ako se dva voza kreću jedan pored drugog istom brzinom, putnici koji

gledaju kroz prozor jednog voza u drugi voz uopšte neće primetiti da se kreću,

već će imati utisak da stoje, sve dok drugi voz ne počne da se kreće različitom

brzinom ili dok se u vidokrugu ne ukaže neka tačka u odnosu na koju će se oni

kretati brže ili sporije, tj. u odnosu na koju će se menjati njihova udaljenost.

Kretanje, smeštanje u neki prostor, imanentna je ljudska osobina i

predstavlja jednu od najvažnijih konceptualnih kategorija čoveka kao ljudskog

bića. Čovek postoji u prostoru, kreće se i smešta u prostor, reaguje na prostor i

misli pomoću kategorije prostora. Kretanje i smeštanje u prostoru omogućava

nam sistem za ravnotežu koji je urođen i koji obezbeđuje da se čovek orijentiše,

da stoji uspravno i da se uspravno kreće3.

Spoznaja sveta u prostornim kategorijama je prirodna funkcija ljudskog

uma. Čovek i svet oko njega nalaze se u prostoru. Relacije u kojima se nalazimo

u vanjezičkom prostoru moramo da imenujemo. Zbog toga su nam u

svakodnevnom životu izrazito važne prostorne kategorije kao što su gore –

dole, iznad – ispod, levo – desno, blizu – daleko, spolja – unutra, napred – nazad,

periferija – centar i mnoge druge pomoću kojih lokalizujemo kako sebe tako i

stvari u datom prostoru. Prostor i odnos čoveka prema prostoru pretpostavka

su kretanja. Taj odnos se odražava u jeziku i pomoću jezika. Svakom kretanju je

imanentan prostor, pravac i smer kretanja. Prostor kao medijum kroz koji se

čovek kreće obično je specifikovan već u samom glagolu. Tako, za kretanje

obeleženo glagolom hodati znamo (podrazumeva se) da se odvija po zemlji

nekom putanjom, radnja glagola plivati odvija se kroz vodu a glagol leteti

označava kretanje koje se realizuje u vazduhu.

Kretanje je veoma širok pojam koji svako razume i ima o njemu sasvim

jasnu predstavu. Bez obzira na to nije sasvim lako dati jednostavnu, a celovitu

definiciju koja bi u potpunosti obuhvatila tako širok pojam. Kao polazište za

određivanje pojma kretanja poslužili smo se Filmorovom definicijom prema

kojoj je nešto bilo u pokretu ako se nalazilo na jednoj lokaciji u jednom

trenutku, a na drugoj lokaciji u sledećem trenutku (FILLMORE 1997: 79).

3 Prikaz različitih teorija kretanja u knjizi M. Fuks (1991) pruža uvid u složenost pojma kretanja i u veoma različite definicije kojima se taj pojam određuje.

Page 12: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

12

Dakle, kretanje shvatamo kao promenu mesta objekta koji se kreće,

tako što polazi iz jedne tačke u prostoru u jednom odsečku vremena i smešta se

u drugu tačku u prostoru u drugom, kasnijem vremenskom odsečku.

Pojam kretanja i čovekovo lokalizovanje u prostoru iskazuju se u

prirodnom jeziku na razne načine, pomoću brojnih formalnih i značenjskih

odnosa, pomoću velikog broja leksičkih sredstava kao i različitim gramatičkim

sredstvima. Jezičke jedinice kojima možemo iskazati prostorne odnose često su

grupisane u složene podsisteme kao što su, na primer, prilozi (ovde, onde,

napred, pozadi) predlozi (ispred, iza) imenice (nomina loci: stepenište, učionica),

zamenice (taj, onaj), pridevi (gornji, donji), glagoli (ući, izaći), brojevi (Prvi je

stajao ispred ulaza, a deseti tri metra dalje). Kako ističe P. Piper (1997: 12), „ ...

prostorna značenja nalazimo i kod strukturno tako jednostavnih jedinica kao

što su morfeme (npr. prefiksi i sufiksi), ali i u komplikovanim gramatičkim

strukturama (npr. proste rečenice sa adverbijalima mesta i pravca, složene

rečenice sa zavisnim klauzama mesta i pravca itd.)”.

Raznovrsne su mogućnosti iskazivanja prostornih odnosa. Čak i u

tipološki srodnim jezicima postoje različiti sistemi za iskazivanje prostora.

Recimo u ruskom i poljskom jeziku postoji sistem određenih i neodređenih

glagola kretanja, npr. rus. бежать / беgать, идти / ходить, лететь /

летать, što ne postoji u srpskom ili u makedonskom jeziku. U srpskom i

makedonskom jeziku postoji tročlani sistem demonstrativnih zamenica za

iskazivanje mesta ovaj, taj, onaj sr. ili овој, тој, оној mak., što ne postoji na

primer, u češkom ili bugarskom jeziku gde su ti sistemi dvočlani.

Reči za obeležavanje prostornih odnosa u različitim jezicima sveta vrlo

su frekventne. To nam govore podaci dobijeni iz frekvencijskih rečnika.

„Frekvencijski rečnik semantičkih komponenti takođe pokazuje da su među

najfrekventnijim (u ruskom jeziku) komponente sa konkretno-prostornim

značenjem” (PIPER 1983: 92). A glagoli kretanja su „gotovo najfrekventniji

glagoli engleskog jezika” (ŽIC-FUCHS 1991: 7). Iako nemamo dovoljno podataka

o učestalosti upotrebe glagola kretanja u srpskom jeziku, polazimo od

pretpostavke da su oni česti kao i u drugim evropskim jezicima4.

4 U Frekvencijskom rečniku savremenog srpskog jezika (ВАСИЋ 2004) tipičan glagol kretanja, glagol ići nalazi se na 84. mestu u frekvencijskoj listi svih reči, a među glagolima zauzima sedmo mesto, iza glagola biti, hteti, moći, znati se, kazati (se) i videti.

Page 13: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

UVOD

13

1.1.2. Teorija leksičkog (semantičkog) polja

U lingvistici se reči ili druge jedinice manje od reči, npr. sufiksi i

prefiksi, kao što je uobičajeno i za druge nauke, udružuju na osnovu nekih

međusobnih sličnosti i na taj način formiraju grupe.

Ideja o sistematizaciji i klasifikaciji stvarnosti, u tom smislu i o

formiranju grupa reči, veoma je stara. Kako kaže Milorad Radovanović u

svojoj knjizi Fazi lingvistika „Zna se da je čovek biće koje kategorizuje,

sistematizuje i klasifikuje. ‒ On neprestano (jezikom i drugačije) razvrstava

svet svekolike varijacije što je opaža ...” (РАДОВАНОВИЋ 2015: 11, 12).

Jedan od prvih ozbiljnih leksikografskih poduhvata da se reči

pojmovno organizuju u skupove jeste Rožeov Tezaurus iz 1852. godine

(Roget՚ s Thesaurus of English Words and Phrases: 1987). U njemu britanski

leksikograf P. M. Rože nije koristio uobičajeni alfabetski princip pri navođenju

odrednica, već je grupisao reči i izraze prema njihovom značenju u šest

osnovnih kategorija: apstraktni odnosi, prostor, materijalni svet, intelekt, volja,

emotivne i moralne vrednosti, unutar kojih je dalje grupisao reči u brojne

potkategorije. Taj rečnik je, zbog svoje dobre organizacije, preciznosti,

iscrpnosti, izuzetne sistematičnosti, postao brend i do danas doživeo mnoga

izdanja i redovno se dopunjuje i proširuje.5

Grupe reči se formiraju na razne načine i pomoću različitih tehnika i

metoda. To mogu biti grupe koje nastaju intuitivno, na osnovu asocijacija, na

osnovu pripadnosti određenim gramatičkim kategorijama, na osnovu

etimoloških ili tvorbenih veza, na osnovu semantičkih sličnosti ili razlika i sl. S

obzirom na način na koji su formirane, grupe reči se različito nazivaju te tako

postoje npr. tematske grupe reči, asocijativna polja, familije reči, tvorbena

gnezda, leksički skupovi, leksička polja, semantička polja, leksičko-semantičke

grupe reči i još mnoge druge. Nekada ista grupa reči u različitim lingvističkim

tradicijama ima različito ime. Dok jedni autori koriste za određenu, tematski

povezanu grupu reči termin leksičko polje, drugi autori istu tu grupu nazivaju

semantičko polje, treći pojmovno polje (engl. lexical field, semantic field, nem.

Wortfeld, Bedeutungsfeld rus. лексико-семантическое поле, семантическое

5 Prvo izdanje iz 1952. godine imalo je oko 15000 reči, a izdanje iz 2006. godine ima preko 250000 reči.

Page 14: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

14

поле).6 Svi navedeni pojmovi imaju približno slično značenje. T. Prćić ipak

ističe razliku u značenju između pojmova leksičko i semantičko polje: „Takve

značenjske dimenzije, ponekad pod nazivom semantička polja, u domenu su

vanjezičke (posebno, pojmovne) stvarnosti; one čine segment unutar

celovitog i sveobuhvatnog semantičkog prostora, koji, u pojedinačnom

opisivanju stvarnosti, jezici razdeljuju na različite načine ‒ u tom smislu,

moglo bi se reći da leksička polja predstavljaju konkretne realizacije

apstraktnih semantičkih polja.” (PRĆIĆ 1997: 108 prema MCCARTHY 1990: 21).

Kao teorijska osnova za formiranje leksičko-semantičke grupe glagola

koji se analiziraju u ovom radu primenjena je teorija leksičkog polja. Leksičko

polje je po prvi put, kao lingvistički pojam, definisao u svojim radovima Jost

Trir, 1931. i 1934. godine7. Njegovu teoriju je kasnije, pedesetih godina 20.

veka, razvio i dopunio Leo Vajsgerber (WEISGERBER 1954), a mnogi lingvisti su

je prerađivali, prilagođavali i koristili kao jednu od teorija ili polazište za

kreiranje svojih predstava o formiranju grupa reči i o njihovim međusobnim

odnosima i vezama8. U Trirovoj teoriji leksičkog polja kaže se da reč u svesti

govornika nekog jezika ne postoji izolovano, već uvek stoji u pojmovnoj vezi

sa čitavim nizom drugih reči sa kojima sačinjava celinu, uređen sklop reči koji

možemo nazvati leksičkim poljem (Wortfeld). Jedna reč ima svoje značenje ne

samo u okviru rečenice kojom se nešto iskazuje, ne samo na osnovu njene

denotacije i njenih sintagmatskih veza sa ostalim rečima, već takođe i na

osnovu njenih paradigmatskih veza u leksičkom sistemu. Značenje reči će se

formirati u vezi sa značenjem drugih reči koje, kao celokupno polje reči,

odnosno, semantičko polje, govornik određenog jezika skladišti u svom

mentalnom leksikonu. To znači da se semantička polja kreiraju na

sinhronijskoj ravni.

6 Detaljan prikaz leksičkih polja i leksičkih skupova onako kako ih shvataju anglo-saksonski autori kao što su Lajons, Kruz, Lipka, Najda i drugi, nalazimo u knjizi T. Prćića Semantika i pragmatika reči (1997: 107–113), a kod R. Dragićević u knjizi Leksikologija srpskog jezika taj prikaz je proširen i obogaćen shvatanjima leksičkih skupova u slavističkoj literaturi (2007: 234–343).

7 I on se, naravno, oslanjao na filozofska i lingvistička istraživanja njegovih prethodnika i savremenika Kasirera, Ipsena i Porciga.

8 Iscrpan prikaz istorije teorije polja nalazimo u Trirovoj knjizi Aufsätze un Vorträge zur Wortfeldteorie (TRIER 1973).

Page 15: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

UVOD

15

Prema Triru, u okviru jednog semantičkog polja reči vladaju određeni

principi koji reči tog semantičkog polja čvrsto drže na okupu. To su sledeći

principi:

- značenje jedne reči ne može da se razume samo za sebe već, po

principu celovitosti, zavisi od celokupnog polja reči sa kojima je

povezana (Ganzheitsprinzip),

- jedinice u okviru jednog polja reči sistematski su uređene

(Geordnetheit),

- elementi jednog polja reči imaju zajednički imenitelj, a razlikuju se

jedni od drugih pomoću diferencijalnih obeležja

(Wechselbestimmtheit),

- svaka reč pripada jednom polju reči (Wohlgeschiedenheit),

- jedno polje reči ne bi trebalo da ima leksičke praznine – trebalo bi da

bude potpuno (Lückenlosigkeit). (TRIER 1931: 25)

Poslednji navedeni princip prema kome jedno polje ne bi trebalo da ima

leksičke praznine naročito je kritikovan i osporavan. Međutim, ako ga

shvatimo više kao dinamičan princip popunjavanja leksičkih praznina, a ne

kao rezultat, kao nešto što kao takvo, već gotovo, mora da funkcioniše u

svakom semantičkom polju, onda ćemo videti da on, zapravo i funkcioniše, jer

semantičke grupe su jedan mozaik u kome postoje praznine, a jezik sam,

budući da je dinamičan fenomen, razvija se i menja se popunjavajući te

praznine.

Trirova teorija izazivala je mnoge burne reakcije i kritike lingvista.

Mnoga pitanja u vezi sa njom i danas su otvorena. Listu tih pitanja nalazimo u

Leksikologiji srpskog jezika Rajne Dragićević. Neka od njih su: „1. Da li je polje

jezička jedinica? ... 2. Kako se saodnose polje i polisemija? Da li mnogoznačne

reči ulaze u jedno polje ili u nekoliko polja? 3. Kako treba razumeti odsustvo

praznina u polju i kako u vezi s ovim svojstvom treba da izgleda njegova

struktura? Da li je ona dvodimenzionalna i mozaična ili složena, duboka? 4.

Kakva je psihološka realnost polja? Da li polje treba tretirati u sferi ogleda? Da

li je ono jeziku imanentno ili ga treba posmatrati sa stanovišta vanjezičke

realnosti?ˮ (ДРАГИЋЕВИЋ 2007: 236). Na ova i ovakva pitanja još nemamo

konkretne odgovore, ali mnogi radovi iz oblasti semantike kojih je sve više,

daju svoj doprinos u njihovom razrešavanju.

Page 16: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

16

U semantičkom mozaiku jednog leksičko-semantičkog polja značenja

reči zavise jedna od drugih. Ona se tokom vremena mogu, manje ili više,

menjati. Neke reči dobijaju nova značenja, a neke izgube samo neko od svojih

semantičkih obeležja ili dobiju poneko novo. Svaka, i najmanja promena u

semantici reči, menja odnos lekseme sa drugim leksemama unutar polja. Zbog

toga je potrebno sistemski beležiti promene u značenju reči i analizirati

leksičko-semantička polja u određenim vremenskim presecima. Osim toga,

analiza leksičkih polja pomaže u otkrivanju i boljem razumevanju strukture i

organizacije leksikona što ima značaj za leksikološka, ali i za druga jezička i

nejezička istraživanja, istraživanja u književnosti, psiholingvistici, psihologiji,

istorijskim i kulturološkim proučavanjima, u antropologiji itd.

Semantičko polje složen je leksički mikrosistem koji objedinjuje reči

po semantičkom principu i karakteriše se specifičnom strukturom. U jednom

leksičko-semantičkom polju postoji jedan nadređen pojam za sve članove tog

polja, a lekseme kojima popunjavamo polje dele između sebe osobine

nadređenog pojma. Njih tražimo i nalazimo putem asocijacija. Asocijacije su

veze između leksema koje se uspostavljaju na osnovu ličnog ili kolektivnog

vanjezičkog iskustva. Ako bismo kao nadređeni pojam za jedno leksičko-

semantičko polje glagola ljudskog kretanja odredili, recimo, ‘otežano

kretanje’, asocijativnim putem bismo brzo pronašli lekseme hramati, šepati,

ćopati, teturati se, gegati se i druge koje popunjavaju to semantičko polje

deleći semantičko obeležje ‘otežano kretanje՚ .

Polisemične lekseme mogu da ulaze i u više leksičkih polja, npr. kada

glagol ići označava ljudsko kretanje, npr. idemo kroz park, on ulazi u leksičko

polje sa drugim glagolima ljudskog kretanja kao što su hodati, šetati se. Kada

označava kretanje tečnosti, npr. ide mi krv iz nosa, onda ulazi u isto polje sa

glagolima lije, teče, curi, a kada označava približavanje, npr. ide zima nalazi se

u istom leksičkom polju sa glagolima dolaziti, nastupati, primicati se,

približavati se.

U zavisnosti od broja leksema širina leksičko-semantičkog polja može

da varira i da uključuje u sebe i mikropolja. Lekseme jednog polja obično, ali

ne i obavezno, pripadaju istoj vrsti reči i stoje između sebe u semantičkoj vezi.

Granice između različitih polja, kao i između mikropolja u okviru jednog polja,

često nisu oštre. Tako se, recimo, glagol glavinjati, označavajući i kretanje bez

cilja, ali i otežano kretanje, nalazi na periferiji oba polja, tj. na prelazu iz

jednog polja u drugo.

Page 17: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

UVOD

17

Osnovu ustrojstva polja čini značenje reči koje može da se predstavi

pomoću diferencijalnih semantičkih obeležja, odnosno semantičkih

komponenata koje ga formiraju.

Leksičko polje može biti šire i uže, može se sastojati i od velikog i od

malog broja leksičkih jedinica. „Veličina leksičkog polja je relativna i kreće se

od veoma mnogo uključenih članova, do samo dva kod onih izuzetno

specifičnih.ˮ (PRĆIĆ 1997: 108).

1.1.3. Leksičko polje i komponentna analiza

Terminom leksička struktura možemo označiti unutrašnju strukturu

jedne lekseme, ali takođe i strukturu ukupnog leksikona jednog jezika. Kada

govorimo o unutrašnjoj leksičkoj strukturi jedne lekseme, mislimo na njenu

semantičku strukturu, na njeno leksičko značenje. Jedan od načina analize

semantičke strukture reči je komponentna analiza prema kojoj je leksičko

značenje jedne lekseme sastavljeno od više uopštenih semantičkih obeležja

(LYONS: 1977: 317). Koncept obeležja prenet je iz fonologije na druge

lingvističke discipline uključujući sintaksu i semantiku. Zasnovan je u Praškoj

lingvističkoj školi četrdesetih godina prošlog veka. Prema Pražanima, fonema

nije najmanja, nedeljiva jezička jedinica, već se sastoji iz niza fonoloških

obeležja koja se raspoznaju samo u opoziciji dve foneme. Hjelmslev i

Jakobson, začetnici strukturalne semantike, bili su najuticajniji zagovornici

komponentne analize. Obojica su smatrali da principi fonoloških obeležja,

koje je Trubeckoj uveo u fonologiju, mogu da se prošire na gramatiku i

semantiku. Paralelizam između fonološkog i semantičkog jezičkog nivoa

omogućava nam da opišemo oba nivoa sličnim tipom distinktivnih obeležja.

Prema Vajnrajhu, u unutrašnjoj strukturi leksema ogleda se sintaksička

struktura rečenica i fraza, što će prihvatiti i zagovornici generativne

semantike (LYONS 1977: 318). To je kasnije uticalo i na Čomskog koji je

preneo koncept obeležja na plan sintakse.

Značenje leksema se pomoću komponentne analize dekomponuje na

više semantičkih obeležja ‒ sema. Seme kao konstitutivne komponente

značenja nisu jednake po svom karakteru i hijerarhijskom statusu. Centralno i

hijerarhijski glavno mesto u hijerarhijskoj strukturi sema zauzima arhisema.

Arhisema je nadređena, integrišuća sema koja predstavlja opštu pojmovnu

vrednost svojstvenu svim članovima jedne leksičko-semantičke grupe

Page 18: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

18

(ГОРТАН-ПРЕМК 1997: 43). Arhisema ne može da funkcioniše izvan leksičko-

semantičke grupe reči i ne možemo je odrediti samo za jednu leksemu. Tek u

poređenju sa semantičkim sadržajem više leksema iz iste leksičko-semantičke

grupe može se zaključiti koji je to značenjski elemenat zajednički svim

leksemama koji možemo odrediti kao integrišući, nadređeni elemenat, tj. kao

arhisemu za tu grupu reči. U leksičkom značenju glagola:

trčati „kretati se vrlo brzo”

ići „kretati se, pomicati se s jednog mesta na drugo praveći korake”

lutati „kretati se, ići bez cilja”

pojam ‘kretanjeʼ izdvaja se kao zajednički imenitelj i semantički sadržaj tj.

zajednička sema, odnosno arhisema, koja je sadržana u svakom od značenja

navedenih leksema.

Arhisema je nadređena svim ostalim semama u semantičkoj strukturi

reči, ona je glavna sema koja je sadržana u semantici svake lekseme unutar

određene leksičko-semantičke grupe i predstavlja njen najopštiji sadržaj. Ona

može da se leksikalizuje kao arhileksema. Arhileksema je, dakle,

leksikalizovana arhisema. Ona, u pogledu svog semantičkog sadržaja, pripada

svim leksemama određenog leksičko-semantičkog polja jer funkcioniše kao

njihov hiperonim obično (ali ne i obavezno) iste kategorijalne pripadnosti.

Budući da može da ima više značenja jedno od njih će funkcionisati kao

arhisemema koja je ugrađena u elementarno značenje svakog člana leksičko-

semantičkog polja. Za glagole kretanja to je glagol kretati se sa sememom

„pomicati se s mesta”.

Seme su operacionalne jedinice komponentne analize kojima se

ekspliciraju određene, izražene karakteristike lekseme. Važno je istaći da se

njima u komponentnoj analizi ne opisuje leksema bez ostatka već se njima

iskazuju samo one semantičke karakteristike koje učestvuju u formiranju

njene denotacije. Seme nižeg ranga od arhiseme u semantičkoj strukturi

lekseme mogu se predstaviti na dva načina. Jedan način je da se obeleže

simbolima plus /+/ i minus /-/ kojima se, putem binarnog sistema, po

principu „sve ili ništa” izražava prisustvo /+/ ili odsustvo /-/ nekog

semantičkog obeležja relevantnog za uspostavljanje osnovnog značenja i

semantičkog kontrasta prema drugim leksemama iz istog leksičko-

semantičkog polja. Pošto nije moguće svako obeležje iskazati uvek putem

Page 19: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

UVOD

19

binarnog principa, tj. pomoću prisustva ili odsustva nekog svojstva, koristi se i

drugi način pomoću kojeg se seme obeležavaju samo kao prisustvo određene

osobine. U lingvističkoj literaturi, osim termina sema, postoje i drugačiji

nazivi kao što su npr.: semantička komponenta (LYONS 1977, Апресян 1995),

semantički primitiv (WIERZBICKA 1972), semantičko obeležje (CHOMSKY 1965;

WEINREICH 1966), semantički marker (KATZ/FODOR 1963) i dr.

Semantičari često u svojim radovima, kao tipičan i ilustrativan primer

analize semantičkog sadržaja leksema, navode lekseme muškarac, žena, dečak

i devojčica koje pripadaju leksičko-semantičkom polju ‘ljudska bića’ (LEECH,

1976: 90; LYONS 1977: 322-234; PALMER 1976; 86). Ako razložimo njihov

semantički sadržaj na seme dobićemo sledeću semsku strukturu iskazanu na

dva moguća načina, kroz prisustvo određenih obeležja i putem binarnog

sistema označavanja prisustva ili odsustva određenog obeležja.

muškarac LJUDSKO, ODRASLO, MUŠKO ili

+ LJUDSKO, + ODRASLO, + MUŠKO9

žena LJUDSKO, ODRASLO, ŽENSKO ili

+ LJUDSKO, + ODRASLO, - MUŠKO

dečak LJUDSKO, MLADO, MUŠKO ili

+ LJUDSKO, - ODRASLO, + MUŠKO

devojčica LJUDSKO, MLADO, ŽENSKO ili

+ LJUDSKO, - ODRASLO, - MUŠKO

Ako bismo ovim primerima dodali i leksemu dete u njenoj semantičkoj

strukturi bi bile distinktivne seme + LJUDSKO i - ODRASLO, dok bi sema pôla bila

neutralna u opoziciji prema ostalim leksemama. Neutralnost, odnosno,

nedistinktivnost određenog semantičkog obeležja, koje može biti distinktivno

za ostale članove leksičko-semantičke grupe, označava se kao /+/-/:

dete + LJUDSKO, - ODRASLO, +/- MUŠKO

9 Sema pôla mogla bi biti iskazana i drugačije, umesto + MUŠKO mogli bismo je obeležiti kao - ŽENSKO, kao i sve druge seme koje se zasnivaju na principu binarnosti, odnosno, prisustva tj. odsustva neke osobine, npr. + MLADO, - MLADO ili + ODRASLO, - ODRASLO i sl.

Page 20: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

20

U semantičkoj strukturi navedenih primera sema + LJUDSKO funkcioniše kao

arhisema jer je zajednička svim analiziranim leksemama.

Upoređujući značenja glagola ići, trčati, hramati i puzati iz grupe

glagola kretanja, dekompozicijom njihovog semantičkog sadržaja dobili smo

semantičku strukturu sa arhisemom KRETANJE i semama:

Različita semantička obeležja relevantna su za uspostavljanje

semantičkog kontrasta između glagola jedne leksičko-semantičke grupe. Npr.

za glagol lutati iz leksičko-semantičke grupe glagola kretanja moramo uvesti i

obeležje cilja kako bismo ga uporedili, recimo, sa glagolom ići. Njihova

semantička struktura mogla bi se predstaviti na sledeći način:

ići + POMOĆU NOGU, + UVEK SA JEDNOM NOGOM NA PODLOZI, + SINHRONIZOVANO, +/- CILJ

lutati +/- POMOĆU NOGU, +/- UVEK SA JEDNOM NOGOM NA PODLOZI, +/- SINHRONIZOVANO, - CILJ

Sema se realizuje kao komponenta sememe – jednog određenog

značenja reči. Npr. neke od semema glagola ići jesu i:

1. „teći”: voda ide iz slavine.

2. „dolaziti, nastupati, primicati se, približavati seˮ: ide zima.

3. „prolaziti, menjati se”: vreme ide.

U svojoj hijerarhijskoj strukturi seme se među sobom razlikuju.

Postoje one koje su, po svojoj funkciji, slične arhisemi. One su, poput

arhiseme, zajedničke manjim grupama reči, tj. mikropoljima unutar jednog

leksičko-semantičkog polja. To su integrišuće diferencijalne seme. Unutar

jedne veće leksičko-semantičke grupe (makropolja), kao što su npr. glagoli

kretanja, na osnovu integrišuće diferencijalne seme mogu da se formiraju

manje grupe unutar kojih se dalje mogu formirati seme nižeg ranga i

diferencijalne seme za svaku leksemu ponaosob. U analizi semske strukture

glagola trčati, lutati, hramati uporedivši ih sa ostalim glagolima kretanja kao

Page 21: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

UVOD

21

integrišuće diferencijalne seme izdvojile su se sledeće: za glagol trčati +

BRZINA, za glagol lutati – CILJ tj. ‘kretanje bez cilja’, za glagol hramati ‘otežano

kretanje’. U semantičkom sadržaju leksema često ima više od jedne

diferencijalne seme.

Pored diferencijalnih sema, postoje i prateće seme pomoću kojih se

iskazuje neka prateća okolnost pod kojom se vrši kretanje. U grupi glagola

kretanja, na primer, za jedan broj glagola to je smanjena brzina. Ona nije

diferencijalno semantičko obeležje, ali pojavljuje se kao prateće obeležje

nekih glagola, kao što su, npr. glagoli gegati se, hramati, vući se i sl. kojima se

označava otežano kretanje zbog čega se podrazumeva da je ono istovremeno i

usporeno. Prateće seme su istovremeno i latentne, odnosno potencijalne jer

se ne ekspliciraju u osnovnom semantičkom sadržaju, ali se pojavljuju u

određenim kontekstima u kojima se podrazumeva njihovo postojanje.

1.1.4. Leksičko polje i teorija prototipa

U analizi značenja reči, pored analize semantičkih obeležja primenjuje

se i teorija prototipa (ДРАГИЋЕВИЋ 2007: 79–84). Pošto su članovi jedne

leksičko-semantičke grupe reči, manje ili više, među sobom slični, pomoću

teorije prototipa jedan od članova grupe se izdvaja i postavlja u centar kao

prototipičan, najbolji primerak, tj. kao karakterističan, tipičan predstavnik

grupe, a ostali članovi su okupljeni oko njega. Članovi sličniji prototipu nalaze

se bliže centru, a oni manje slični nalaze se na periferiji često i na granici sa

drugom leksičko-semantičkom grupom. Npr. u grupi glagola kretanja bez cilja

lutati, lunjati, skitati (se), švrljati, bazati, glavinjati i sl., glagol lutati javlja se

kao tipičan predstavnik grupe. To zaključujemo zbog toga što se uglavnom i

obično pomoću njega opisuju glagoli kretanja bez cilja. Glagoli lunjati i skitati

(se) bliži su prototipu, dok je glagol glavinjati manje sličan prototipu jer u

svojoj semantici ima elemente otežanog kretanja zbog čega je udaljeniji od

njega. Glagol glavinjati osim značenja „ići bez cilja, lutati, tumarati” ima i

značenje „teturati se, posrtati” u kojem, pak pripada polju tj. mikropolju

glagola otežanog kretanja. On se, zapravo nalazi u preseku dve leksičko-

semantičke grupe reči. Prototip nam pomaže u semantičkoj analizi pogotovo

u onim slučajevima u kojima granice između leksičko-semantičkih polja nisu

uvek oštre.

Page 22: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

22

Sl. 1. Preklapanje semantičkog polja glagola lutanja i glagola otežanog

kretanja

Iako se lingvisti uglavnom opredeljuju između komponentne analize i

teorije prototipa samo za jednu od njih, čini se ipak da, nijedan od ova dva

pristupa ne može podjednako dobro sam da reši sve probleme i na

odgovarajući način da opiše sve fenomene – integracija oba pristupa je hitan

zadatak semantičke teorije i prakse (LIPKA 202: 134).

1.2. CILJ I PREDMET ISTRAŽIVANJA I OSNOVNI METODOLOŠKI

POSTUPCI

Cilj istraživanja u ovom radu jeste da osvetlimo deo strukture i

organizacije leksikona srpskog jezika koji se odnosi na ljudsko kretanje. Kao

predmet proučavanja postavili smo glagole ljudskog kretanja pod kojima

podrazumevamo grupu glagola koji su međusobno povezani semantički,

morfološki i kategorijalno i koje analiziramo pomoću deskriptivno-

eksplanatornog metodološkog postupka koristeći se pritom teorijama

komponentne analize i prototipa.

Page 23: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

UVOD

23

Po principu teorije semantičkog polja formirana je leksičko-

semantička grupa izabranih osnovnih glagola kretanja čiji je subjekat čovek,

sa nadređenim glagolom tj. arhileksemom kretati se i arhisemom ‘kretanje’. U

okviru nje glagoli su klasifikovani u manje leksičko-semantičke grupe, tj.

mikropolja. U okviru svojih mikropolja, glagoli su opisani metodom

komponentne analize uz izdvajanje tipičnih glagola grupe, tamo gde je to bilo

moguće. Prototipičan glagol za celu grupu glagola kretanja jeste glagol kretati

se. Njime se može parafrazirati svaki glagol kretanja iz odabranog korpusa. On

predstavlja pojam koji smo intuitivno, po onomasiološkom principu, postavili

kao hiperonim za celu grupu glagola i na osnovu njega definisali ‘kretanje’ kao

integrišući semantički element i arhisemu grupe.

Pored arhiseme, u opisu osnovnog značenja svakog glagola, definisane

su seme nižeg ranga od arhiseme. To su integrišuće diferencijalne seme, tj.

semantička obeležja zajednička svim glagolima iz jednog mikropolja, na

osnovu kojih se razlikuju mikropolja glagola kretanja između sebe, i

diferencijalne seme, tamo gde je to bilo potrebno i moguće, na osnovu kojih se,

u okviru jedne grupe, razlikuju pojedinačni glagoli između sebe.

Glagoli su analizirani u posebnim odeljcima kreiranim na osnovnu

dominantnog semantičkog obeležja zajedničkog podgrupi tj. mikropolju

glagola kao što su npr. način kretanja, brzina kretanja, pravac kretanja i sl.

Mikropolje je kreirano ukoliko postoji više od dva glagola sa zajedničkom

integrišućom diferencijalnom semom10. Glagoli od kojih se polazi u analizi

nazivaju se osnovni glagoli kretanja. U prvom delu se opisuje njihova

semantika. Oni su, u tvorbenom smislu, obično osnovni (neizvedeni,

nederivirani) glagoli, ali ne moraju obavezno takvi i da budu. Ima ih nekoliko

koji, u tvorbenom smislu, nisu osnovni, odnosno nisu nederivirani, ali za

glagole kretanja daju tvorbene osnove jer se od njih dalje izvode drugi glagoli.

To su, na primer, glagoli koračati, marširati, bližiti se i sl. U drugom delu knjige

sledi opis njihove prefiksalne derivacije i derivaciono-semantička

identifikacija svakog tvorbenog tipa posebno jer je prefiksacija dominantan

10 Iz tog razloga u analizu nije ušao npr. glagol šunjati se kojim se označava prikrivenost agensa kretanja i čija je dominantna sema ‛neopaženo kretanje’, i nije formirano mikropolje glagola neopaženog kretanja. Iako ima nekoliko glagola koji imaju diferencijalnu semu 'neopaženo kretanje' oni su uvršteni u druga mikropolja na osnovu svoje dominantne seme. To su glagoli kidnuti, klisnuti, šmugnuti, koje smo uvrstili u mikropolje ablativnih glagola.

Page 24: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

24

vid tvorbe glagola. Sufiksacija ovom prilikom nije razmatrana jer se

sufiksacijom obično deriviraju drugostepeni imperfektivni derivati od

perfektivnih prefiksala. Unutar svake grupe davani su i ilustrativni primeri

upotrebe u kontekstu sa primerima, ekscerpirani iz Rečnika srpskohrvatskog

književnog jezika (RMS), Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika

(RSANU), iz elektronskog Korpusa savremenog srpskog jezika (KSSJ) ili sa

interneta (I).

U polazišnu grupu analiziranih glagola uvršteni su oni glagoli kojima

se u standardnom jeziku primarno denotira čovekovo aktivno, prirodno

samokretanje, odnosno volјno premeštanje celog tela. Takvih glagola ima

dosta, ali u korpus nisu ušli svi glagoli sa tim značenjem koji se nalaze u RMS,

već samo izabrani glagoli. Nije nam, naime, bio cilj da opišemo leksičko-

semantičku strukturu svakog od njih, nego da prikažemo njihova opšta

svojstva i strukturu, sa sinhronijskog stanovišta, a na osnovu izbora

reprezentativnih primera za koje smatramo da se u savremenom srpskom

jeziku javljaju kao tipični glagoli kojima se nominuju različiti načini kretanja.

U korpus su ušli tipični reprezenti različitih leksičko-semantičkih podgrupa

glagola kretanja, a iz korpusa su izostali, uglavnom, oni primeri koji su u

rečniku obeleženi kao okazionalizmi, arhaizmi, razgovorne ili pokrajinske

reči, istoricizmi, poetizmi, glagoli ograničene upotrebe za koje nismo mogli da

pronađemo primere ili koje smo na osnovu sopstvenog jezičkog osećanja

smatrali nefrekventnim ili neodgovarajućim. I pored toga dobijen je veliki

broj leksema što govori o širini leksičko-semantičke grupe glagola kretanja.

Sve ekscerpirane glagole povezuje arhisema ‘kretanje’. Pošto je cilj rada da

rasvetli strukturu jednog dela leksikona, kreće se od manjih značenjski

povezanih grupa, i po već naznačenom principu – od značenja pojedinačne

lekseme prema većim grupama, kako bismo na kraju sagledali sve navedene

glagole i njihove odnose.

Semantička analiza je bazirana na osnovnim značenjima glagola, a

samo po izuzetku u obzir su uzimana sekundarna značenja. To je zbog toga

što se sekundarna značenja razvijaju pomoću različitih semantičkih

transformacija iz primarnih, osnovnih značenja leksema, i zato što analiza

osnovnih značenja leksema predstavlja osnovu za analizu mehanizama

polisemije.

Analiza je sprovedena u sinhronijskom preseku, na materijalu koji

pruža savremeni jezik. Opisom nisu obuhvaćeni oni glagoli koji se zbog svoje

Page 25: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

UVOD

25

arhaičnosti, stilske ili teritorijalne obeleženosti, retko upotrebljavaju u

savremenom standardnom srpskom jeziku. Takvi su npr. glagoli gonati,

bačijati, razminuti se, lazati i slično.

Glagoli kretanja iz našeg korpusa u najužem smislu predstavljaju one

glagole koji denotiraju kretanje čoveka tj. promenu mesta na kojem se nalazi

čovek u određenom prostoru za određeno vreme. To su uglavnom (ne i

obavezno) intranzitivni glagoli, dok su tranzitivni glagoli kao što su voditi,

nositi, gurati ostali van okvira ovoga rada.

Studije iz oblasti semantičke klasifikacije glagola veoma su retke,

pogotovo u domaćoj literaturi. „Radovi s područja lingvistike u kojima se

spominju glagoli kretanja (bilo da im je uporište semantika ili sintaksa)

najčešće opisuju samo neke izdvojene osobine tih glagola, obično u

prikazivanju drugih jezičnih problema. Stoga postoji potreba da se definira

šta su u stvari glagoli kretanja, kakve su njihove značenjske osobine, kakvi

odnosi vladaju među njima, te da se dođe do zaključka je li uopšte opravdano

govoriti o nekom zatvorenom krugu, odnosno polju leksika (leksičko-

semantičkom polju)” (ŽIC-FUCHS 1991: 7).

Određivanje osnovnog značenja pojedinih glagola obuhvata dve

moguće sfere realizacije značenja, to su određivanje značenja lekseme same

za sebe bez rečeničnog okruženja i određivanja značenja u sklopu raznih

rečeničnih okruženja. Takvo gledanje implicira dva postupka, prvi ‒

određivanje ‘komponenata’ odnosno ‘osnovnih značenjskih elemenata’ koji su

rezultat obrade izolovane lekseme i drugi – utvrđivanje značenjskih obeležja

koja su rezultat sagledavanja leksema u različitim rečenicama. S obzirom na

to ciljevi ovog istraživanja jesu sledeći:

1) opis semantike glagola kretanja s obzirom na njihova osnovna

značenja i

2) opis prefiksalne tvorbe glagola kretanja.

Na osnovu semantičko-derivacione analize glagola kretanja u radu se

osvetljava jedan od onih segmenata leksikona koji u potpunosti potvrđuju

međuodnos leksike, odnosno semantike i gramatike, odnosno sintakse, koji se

očituje i na derivacionom planu.

Page 26: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

26

1.3. KORPUS

Kao polazište pri odabiru glagola koji imaju značenje kretanja služili

smo se uglavnom jednostavnom i vrlo jasnom Filmorovom definicijom

kretanja11, koja kaže da se neka stvar kreće ako započne kretanje na jednom

mestu u jednom trenutku, a završi kretanje na drugom mestu u drugom

trenutku. Glagol koji označava takvu vrstu kretanja definiše se kao glagol

kretanja. Ako je subjekatski argument takvog glagola čovek i ako se radnja

kretanja izvodi samoinicijativno, neposredno, bez pomoći prevoznih

sredstava ili upotrebe neke spoljašnje sile, takav glagol je ušao u korpus.

Građa za rad ekscerpirana je iz Rečnika srpskohrvatskog književnog

jezika u izdanju Matice srpske (RMS), a proveravana je u Rečniku

srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika u izdanju Srpske akademije

nauka i umetnosti (RSANU) i u Rečniku srpskoga jezika u izdanju Matice

srpske (RSJ). Primeri su uvršteni u korpus ako označavaju voljno kretanje

celog čoveka. Glagoli kojima se označavaju pokreti delovima tela kao što su

glagoli mahati, tresti se, klimati i glagoli kojima se označavaju pokreti u mestu

kao što su sesti, ustati, sagnuti se sl. nisu uzimani u obzir. Leksikografska

praksa, u izradi standardnih jezičkih rečnika, nalaže da se osnovno značenje

lekseme navodi kao prvo značenje u rečniku. Postoje i oni glagoli koji

označavaju kretanje, ali kojima značenje kretanja nije primarno. Npr. glagol

grabiti tek svojim 5. značenjem u RMS „5. žuriti, hitatiˮ denotira kretanje. Taj

glagol i svi oni njemu slični glagoli koji u sekundarnom značenju imaju semu

ljudskog kretanja, kao što su npr. glagoli grebati, nabadati, suknuti i sl. obično

nisu uzimani u korpus analiziranih glagola.

Pri izboru leksema najčešće smo se rukovodili leksikografskom

definicijom ponuđenom u rečnicima RMS ili RSANU, kao i sopstvenom

jezičkom kompetencijom. Ako glagol po definiciji u osnovnom značenju

denotira ljudsko kretanje, uvrstili smo ga u korpus, ali bilo je i primera kod

kojih se ipak, iz sinhronijske perspektive, značenje kretanja oseća kao

dominantno, a u rečniku je navedeno iza prvog značenja, kao drugo ili treće.

Smatrali smo potrebnim da i takve primere uvrstimo u građu. To je slučaj sa

11 Up. str. 11.

Page 27: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

UVOD

27

glagolom vući se. Ograničenost upotrebe glagola proveravana je u

elektronskom korpusu KSSJ i na internetu pomoću Gugla. Glagoli za koje

nismo uspeli da pronađemo više od jedne ili dve potvrde u ova dva izvora

nisu uvršteni u građu.

Ako glagol ima više od jednog značenja kojim denotira kretanje, što

kod glagola kretanja nije često, obično je uzimano u obzir prvo, odnosno

osnovno značenje. Npr. glagol smucati se znači: „1. a. hodati tamo-amo bez

posla i cilja, lunjati, tumarati; b. krišom dolaziti i lunjati negde, muvati se”. U

radu je analizirano samo njegovo prvo značenje pod a. na osnovu kojeg je

svrstan u grupu glagola kretanja bez unapred utvrđenog cilja.

Osim RMS, koji je poslužio kao osnovni korpus, služili smo se i

dopunskim korpusima, jer građa koju je pružio RMS nije obuhvatala dovoljan

broj primera, koji bi mogli da ilustruju različite kontekstualne upotrebe

izabranih glagola. Za određivanje glagolskog značenja dovoljna je

leksikografska definicija, ali za određivanje upotrebe glagola i glagolske

rekcije, potreban je dobar kontekst. I to ne samo jedan, već što je moguće više

njih. U tom pogledu, RMS je sveden na veoma mali broj primera upotrebe,

barem kada su u pitanju glagoli kretanja. Odgovarajuće kontekste uopšte nije

bilo lako pronaći i zbog toga je bilo potrebno u izvore za građu uključiti

dodatne korpuse.

Za dodatne korpuse korišćeno je više izvora. Prvo, Rečnik SANU. Sve

primere iz RMS u čije značenje nismo bili sigurni, kao i kontekste koji su

nedostajali tražili smo u njemu. Pošto u jednoj leksičko-semantičkoj grupi,

obično, vladaju principi koji važe za sve članove grupe, moguće je da, u

sistemu parova ablativnih i adlativnih glagola neke od podgrupa, nedostaje

jedan član para. Pretragom RSANU ponekad je leksema koja nedostaje i

pronađena. Recimo, u RMS je zabeležen glagol došepeljati, a nema

zabeleženog glagola odšepeljati. Pošto skoro u celoj leksičko-semantičkoj

grupi glagola otežanog kretanja postoje ablativno – adlativni parovi, logično je

bilo pretpostaviti da postoji i ablativni par glagola došepeljati, glagol

odšepeljati12. Potražili smo ga i pronašli u RSANU.

12 Glagol šepeljati kao i njegovi derivati došepeljati i odšepeljati, zbog nedovoljnog broja potvrda u korpusima, na kraju ipak nisu ušli u građu za analizu, ali poslužili su kao ilustrativan primer.

Page 28: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

28

Na sličan način, građa je dopunjavana iz još dva izvora. Oba su

elektronska. Jedan je elektronski Korpus savremenog srpskog jezika (KSSJ) koji

je kreirao profesor Duško Vitas sa svojim saradnicima na Matematičkom

fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bez ove elektronske građe bilo bi veoma

teško, praktično i nemoguće, doći do tolikog broja adekvatnih primera. U

trenutku završetka ovog teksta Korpus je sadržao oko 122 miliona reči.

Drugi elektronski izvor jesu razne stranice na internetu sa primerima

do kojih smo došli pomoću pretraživača interneta Gugl. Primere koji su

skinuti sa interneta obeležili smo samo oznakom (I) jer bi detaljno navođenje

linkova do svake stranice preterano i nepotrebno opteretilo obim knjige

pogotovo zbog toga što su svi primeri lako pretraživi, dostupni i proverljivi

preko konteksta. O internetu kao korpusu informacija za naučnoistraživačke

radove dosta je polemisano. Jasno je da sam internet nije i ne može biti jedini,

pravi i dovoljan naučni korpus, samim tim što u njega svako može da unese

informacije i naučno proverene i naučno neproverene. Ali, za potrebe

lingvista, kao jedna ogromna suma najrazličitijih tekstova iz raznih oblasti

života, napisanih raznim funkcionalnim stilovima, može vrlo dobro da posluži,

naravno, uz svest o obeležjima informacija koje na taj način dobijamo. Jezik

interneta nije dovoljno proučavan ni standardizovan, nemamo naučnih

potvrda o njegovom karakteru i osobinama i zato ne može da posluži kao

dovoljno dobar ili jedini korpus nekog lingvističkog istraživanja, ali kao

dopunski korpus može da bude solidan izvor informacija. Pretražujući

internet pomoću Gugla, pronašli smo kontekst za mnoge glagole koji su u

rečnicima opisani samo pomoću definicije, a bez primera upotrebe.

Spomenućemo još jedan korpus koji je integrisan u elektronski korpus

srpskog jezika. To je jedan od prvih korpusa srpskog jezika napravljen u

elektronskoj formi tzv. Heningov korpus. Sačinio ga je 1992. godine danski

profesor slavistike sa Univerziteta u Arhusu, Hening Merk. U ovaj korpus, koji

obuhvata 728.952 reči, uvrstio je savremene književne srpske i hrvatske

tekstove.

Page 29: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

UVOD

29

1.4. PRETHODNA ISTRAŽIVANJA

Glagoli kretanja, kao posebna leksičko-semantička grupa, skretali su

na sebe pažnju lingvista i o njima su pisani radovi kao i monografske studije u

kojima su obrađivani na različite načine i na korpusu različitih jezika.

Spomenućemo neke od njih koji su obogatili naša znanja i u izvesnom smislu

uticali na naše shvatanje i analizu leksičko-semantičkih osobina glagola

kretanja.

U nekim istraživanjima govori se generalno o glagolima kretanja i o

njihovoj semantici (LEISI 1971, MILLER 1972, NIDA 1975). Neke studije uzimaju

u razmatranje sve glagole kretanja jednog jezika (IKEGAMI 1970, DIERSCH 1972,

ORTHEN 1976, SOLECKA 1982, ŽIC-FUCHS 1991), a druge uzimaju u obzir samo

nekoliko glagola kretanja iz jednog jezika (COLLITZ 1931, FILLMORE 1971a,

1997, DI MEOLA 1994). Često se glagoli kretanja analiziraju u kontrastivnim ili

komparativnim studijama koje uzimaju u analizu jednu grupu glagola

kretanja i upoređuju ih u dva ili više jezika (EFSTATHIOU 1992, SÖDER 2001,

FILIPOVIĆ 2007).

U monografiji o komponentnoj analizi značenja Componential Analysis

of Meaning Judžin Najda (NIDA 1975a) pored drugih leksema razmatra i

glagole kretanja u engleskom jeziku. Svoje istraživanje bazira na

komponentnoj analizi pomoću koje definiše semantičku strukturu reči i

značenjske odnose u koje reči stupaju. Kao zagovornik autonomne semantike,

on u ova istraživanja ne uključuje sintaksičke kriterijume. Njegovo shvatanje

komponentne analize proizilazi iz shvatanja da značenje ne postoji samo za

sebe već da ono predstavlja skup kontrastivnih obeležja. Cilj komponentne

analize, za njega, nije da se značenje u potpunosti opiše, već da se istaknu

relevantna semantička obeležja pomoću kojih se lekseme razlikuju jedne od

drugih. Kao diferencijalne semantičke elemente glagola kretanja on predlaže

sledeće:

a. okruženje

b. izvor energije

c. korišćenje udova

d. tačka kontakta sa površinom

e. redosled ponavljanja kontakta između udova i površine

Page 30: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

30

f. usmerenost (NIDA 1975a: 79).

Jedna od studija posvećena glagolima kretanja u engleskom jeziku

jeste i studija Jošika Ikegamija The Semological Structure of the English Verbs

of Motion (IKEGAMI 1969). Ona se, takođe, bazira na komponentnoj analizi, ali

nudi malo detaljniju podelu glagola kretanja koje, na osnovu najizraženijih

semantičkih komponenata, deli na 17 kategorija. Komponente glagola

kretanja koje izdvaja jesu: 1. aspekt; 2. pravac: gore-dole, napred-nazad-

postrance, unutra-napolje, od-do i ka-od; 3. prolaz ;4. promena pravca kretanja;

5. brzina; 6. pokretačka sila; 7. trajanje; 8. razdaljina; 9. način; 10. modus; 11.

relativni položaj; 12. propratne okolnosti; 13. sredstvo; 14. svrha i rezultat; 15.

prostor; 16. uzrok; 17. agentivnost. (IKEGAMI 1969). U ovoj studiji Ikegami, za

razliku od Najde, u analizu glagola kretanja uvodi i sintaksički kriterijum.

U svojoj semantičko-sintaksičkoj studiji o glagolima kretanja u

savremenom nemačkom jeziku Verben der Fortbewegung in der deutschen

Sprache der Gegenwart: Eine Untersuchung zu syntagmatischen und

paradigmatischen Beziehungen des Wortinhalts, Helga Dirš (DIERSCH 1972)

analizira glagole kretanja grupišući ih, na osnovu sličnosti semantičkih

obeležja, oko tri centralna, prototipska glagola kretanja ‒ ići, trčati i puzati,

formirajući na taj način tri glavne leksičko-semantičke grupe glagola. Za svaki

glagol navodi leksikografske definicije iz više rečnika savremenog nemačkog

jezika, detaljno analizirajući semantički sadržaj svakog od glagola iz grupe

kao i sintagmatske i paradigmatske odnose u koje stupa. Deo analize

posvećen je semantičkoj spojivosti glagola sa nosiocem kretanja, odnosno

subjektom, kao i semantičkoj spojivosti sa prostornim i sa načinskim

dopunama.13

Klaudio Di Meola je autor kognitivnolingvističke studije Kommen und

gehen, Eine kognitiv-linguistische Untersuchung der Polysemie deiktischer

Bewegungsverben, o samo dva nemačka glagola kretanja, o glagolima doći i

otići (Di Meola 1994). On ih, u svojoj studiji, posmatra kao deiktičke glagole i

analizira njihovu polisemiju. U jednom delu studije posmatra njihova

semantička obeležja uzimajući u obzir njihovo značenje konkretnog kretanja

13 „Diese drei semantischen Kategorien, Aktor, R/R-Angabe (Raum-Richtungsangaben) und Artangabe, sind bei der Inhaltsbestimmung des FB-Verbs besonders zu beachten.” (DIERSCH 1972: 53)

Page 31: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

UVOD

31

kroz prostor, a u drugom delu studije analizira kako se oni koriste u

apstraktnom smislu u savremenom nemačkom jeziku. Koristeći model

prototipa objasnio je primere polisemije (DI MEOLA 1994: 23). On se zalaže za

kognitivne modele analize jer je pomoću njih moguće zabeležiti nijanse

značenja leksema, što pomoću strukturalne semantike, po njegovom

mišljenju, nije moguće. Prema Di Meoli, u strukturalnoj semantici obeležja /+/

i /–/ nisu dovoljna da izraze sve semantičke osobine jedne lekseme.

Norbert Orten u svojoj studiji o nemačkim glagolima kretanja Zur

Semantik deutscher Bewegungsverben nudi semantičku analizu glagola u

okvirima generativno-dependencijalnog modela (ORTHEN 1976). On u analizu

uvodi dve vrste semantičkih obeležja, to su funktori i modifikatori. Funktori

su semantička obeležja koja su zajednička za celu grupu glagola. Njima se

izražava osnovno značenje glagola14. Modifikatori su semantička obeležja na

osnovu kojih se, između sebe, razlikuju glagoli u okviru jedne grupe15. Za

Ortena uvođenje funktora praktično znači pronalaženje nadređene

arhilekseme koja je upravni element grupe glagola16.

O glagolima kretanja u ruskom jeziku mnogo je pisano, ali su te studije

uglavnom posvećene parnim glagolima kretanja kao što su идти/ходить,

ехать/ездить koji su tipični za ruski jezik. Studija Ljudmile Ferm

Выражение направленија при приставочных глаголах перемещения в

современном русском языке, o glagolima kretanja u ruskom jeziku, nudi

dobro strukturiranu analizu i opis sintaksičke spojivosti prefiksiranih glagola

kretanja sa prostornim predloško-padežnim konstrukcijama (ФЕРМ 1990). Na

srpskom jeziku je o semantičkoj spojivosti glagola kretanja u ruskom jeziku u

poređenju sa srpskohrvatskim pisao A. Ševo u radu Leksička spojivost glagola

kretanja u ruskom jeziku u poređenju sa srpskohrvatskim (ŠEVO 1987).

14 „Die Funktoren können als Grundaussagen eines Verbs interpretiert werden, die innerhalb semantisch verwandter Wörter gleich sind.” (ORTHEN 1976: 95).

15 „Die Bedeutungsunterschiede innerhalb einer Gruppe von Verben werden erst durch Modifikatoren gekennzeichnet.” (ORTHEN 1976: 95).

16 „Denn auch bei der Klassifizierung der traditionellen Grammatik ist es notwendig, Merkmale zu konstatieren, die für größere Gruppen von Verben relevant sind, also praktisch Archilexema hoher Ordnung zu finden, die größere Feldern von Verben regieren.” (ORTHEN 1976: 95).

Page 32: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

32

U svojoj studiji Talking about motion: A crosslinguistic investigation of

lexicalization patterns Luna Filipović predstavlja sličnosti i razlike u shemama

leksikalizacije glagola kretanja u srpskohrvatskom i engleskom jeziku

(FILIPOVIĆ 2007). Korpus za njeno istraživanje srpskohrvatskih glagola

predstavljaju samo prefiksirani glagoli. U ovoj monografiji najviše pažnje je

posvećeno glagolima sa prefiksima od- i do- jer su oni najbrojniji u grupi

prefiksiranih glagola.

U domaćoj literaturi glagoli kretanja se često spominju, ali ne postoji

nijedna obimnija studija posvećena samo njima. Oni su ili tema nekih kraćih

radova17 ili se samo spominju u okviru gramatika i studija posvećenih drugim

temama. Najčešće se o njima govori prilikom analize sistema padeža i

predloško-padežnih konstrukcija sa mesnim značenjem. Iz te oblasti su

naročito značajni radovi Milke Ivić (ИВИЋ 1951-1952, 1957, 1957-1958) i

Predraga Pipera (PIPER 1977-1978, 1997, 1983, 2005).

17 Up. Ivić (1957), Piper (1977-1978, 1997, 1983, 2005), Krile (1981), Kovačević (1986), Maletić (1988-1990).

Page 33: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

2. GLAGOLI KRETANJA

Pojam kretanja veoma je širok i leksikalizuje se pomoću velikog broja

leksema. Kretanje predstavlja suštinu radnji i ono je obeležje gotovo svih

glagola kojima se označava vršenje bilo kakve radnje, npr.:

Stavio je knjigu na policu.

Dete raste.

Dečaci se tuku.

Cveće cveta.

Krompir klija.

Kuvar kuva.

Radnje obeležene podvučenim glagolima obavezno su propraćene

određenom vrstom kretnji, ali kretanje, za ove glagole, nije glavno semantičko

obeležje. Ono se samo podrazumeva kao uslov ili prateća okolnost pod kojom

se vrši radnja. Oni ne referišu o samom kretanju i ono za njihovo značenje nije

od presudne važnosti. U rečenici Žena pere veš. glagolom prati nemamo

nameru da saopštimo informaciju o kretanju ruku, vode ili tkanine. To

kretanje za značenje glagola prati nije uopšte važno (SOLECKA 1983: 53). Dok,

recimo, u rečenici Ana se šeta pomoću glagola šetati se imamo nameru da

označimo upravo kretanje osobe. Kretanje je tu osnovno semantičko obeležje

glagola.

Sl. 2. Shema koncepta kretanja

Zbog složenosti pojma kretanja i velikog broja varijanata i mogućnosti

kojima kretanje može da se označi, glagole kojima se označava kretanje prvo

Page 34: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

34

ćemo definisati uopšte, u širem smislu. Glagoli kretanja su, u opštem, najširem

smislu, svi oni glagoli koji znače pomeranje, kretanje nekog objekta O iz tačke

X u tačku Y za neko vreme t.

U tom smislu glagolima kretanja smatramo sve glagole koji se na taj

način mogu parafrazirati. To su, na primer, glagoli teći, sipiti, prosipati se kao i

ići, hodati, plivati ...

teći (o vodi) – voda teče (kreće se) iz slavine do lavaboa,

sipiti (o kiši) – kiša sipi (kreće se) iz oblaka na zemlju,

prosipati se (o pesku) – pesak se prosipa (kreće se) iz džaka na zemlju,

ići (o ljudima) – čovek ide (kreće se) iz sobe u sobu,

hodati (o ljudima) – čovek hoda (kreće se) od ćoška do ćoška,

plivati (o ljudima) – čovek pliva (kreće se) od obale do bove.

U prirodi sve može da se kreće, i ono što je živo i ono što nije živo.

Pogonska snaga kretanja može da leži u samom nosiocu kretanja i da ga tera

na kretanje iznutra, sopstvenom energijom ili može da deluje spolja

posredstvom raznih sila i faktora koji prisiljavaju neko telo da se kreće. Ljudi i

životinje mogu da se kreću uz pomoć sopstvenih pokretačkih snaga (udova),

uz pomoć prevoznih sredstava (životinja ili mehaničkih i motornih naprava)

ili pod uticajem spoljašnjih sila, a sve ostalo što postoji u prirodi može da se

kreće samo pod uticajem spoljašnjih sila ili faktora. Čovek može pomoću

sopstvene energije da hoda, uz pomoć automobila da se vozi ili na konju da

jaše, može konj da ga zbaci sa sebe pa da „pomoću delovanja spoljašnje sile”

padne. Ptice lete „na sopstveni pogon” ali voda teče, pesak leti, drveće se njiše,

zemlja klizi, stene se odronjavaju, kiša sipi i sneg pada pod uticajem

spoljašnjih sila.

Glagolima hodati, voziti se, jahati, pasti, leteti, teći, njihati se, kliziti,

odronjavati se, sipiti obeležava se kretanje. Njima je kretanje osnovno

semantičko obeležje, za razliku od glagola rasti, cvetati, klijati, tući se, staviti,

kuvati, kojima je kretanje samo prateća, podrazumevana okolnost pod kojom

se odvija radnja.

Neki autori, među kojima su i E. Leisi (LEISI 1971) i H. Dirš (DIERSCH

1972), dele kretanje kao promenu mesta u tri grupe:

Page 35: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

GLAGOLI KRETANJA

35

1) aktivno samokretanje (aktive Fortbewegung) – ono podrazumeva

da se nosilac kretanja ceo kreće u svom okruženju pomoću

sopstvene snage,

2) kretanje čiji pokretač nije istovremeno i nosilac kretanja –

pasivno kretanje (passive Fortbewegung) – to je kretanje pomoću

transportnih sredstava, pritiska, bacanja i dr.,

3) kretanje bez promene mesta tj. kretanje pri kojem se pokreće

samo neki deo tela dok celo telo ostaje u istom mestu.

U prirodi postoje veoma različite vrste kretanja i velik je broj glagola

kojima se one imenuju. U ovom radu pažnju posvećujemo samo jednoj grupi

glagola kretanja kojima se obeležava ljudsko kretanje. To su oni glagoli čiji je

subjekat čovek koji je istovremeno i pokretač i nosilac kretanja, a samo

kretanje je translokativnog tipa jer podrazumeva promenu lokacije nosioca

kretanja. To su glagoli iz gore navedene prve grupe, koje Leisi i Dirš nazivaju

glagolima aktivnog samokretanja. Aktivno samokretanje podrazumeva

kretanje pri kojem čovek namerno i svesno koristi svoju energiju u cilju

sopstvenog premeštanja sa jednog mesta na drugo.

U analizu nisu uključeni oni glagoli kretanja iz gore navedene druge

grupe, glagoli pasivnog kretanja koji, kako ih opisuje Lj. Šarić u svojoj studiji

Prostor u jeziku i metafora. Kognitivnolingvističke studije o prefiksima i

prijedlozima, označavaju uzrokovano kretanje koje obuhvata konstrukcije u

kojima neka energija ili sila, tipično čovekova, izaziva kretanje nekog objekta

s određenog mesta ili na određeno mesto. U takvim konstrukcijama subjekat

prouzrokuje kretanje, a predikatom se izražava kretanje objekta koji je

pokrenut. To su npr. glagoli gurati, nositi, voziti i sl. Kod ovakvog,

uzrokovanog kretanja, pokretač i pokretano nisu isti: pokretač prenosi

energiju na pokretani objekat i na taj način uzrokuje kretanje (ŠARIĆ 2014:

26).

Izvan okvira našeg interesovanja ostali su svi oni glagoli kretanja iz

gore navedene treće grupe, koji označavaju kretanje čoveka u mestu ili

kretanje delova tela kroz prostor, dok celo telo ostaje na istom mestu. Takvi

glagoli su, na primer, glagoli: cupkati, mahati, drhtati, oticati, tresti se, treptati,

klimati, sesti, udariti, zgrabiti, dohvatiti i sl. Oni sačinjavaju, jednu posebnu

leksičko-semantičku grupu glagola sa svim svojim leksičkim i semantičkim

specifičnostima, drugačijim od onih koje su karakteristične za glagole

Page 36: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

36

kretanja koji su u korpusu ovog rada. Njihovo glavno semantičko obeležje

jeste kretanje, ali kretanje tela u mestu ili pokretanje samo dela tela, a ne

kompletnog tela. Njihovo kretanje ne podrazumeva promenu mesta celog

nosioca kretanja u smislu pređenog puta kroz prostor i vreme.

Glagoli koji su u fokusu pažnje ovog rada dinamični su glagoli

prostorno-agentivne prirode budući da se odnose na izvesnu akciju: promenu

mesta u prostoru, tj. promenu odnosa između lokalizatora i subjekta

lokalizacije. Za sistem značenja glagola kretanja relevantno je kretanje

nosioca kretanja, od čijeg položaja i načina promene položaja zavisi koje je

dinamičko obeležje realizovano u semantičkoj strukturi glagola kretanja koji

o datom prostornom odnosu tj. kretanju referiše.

2.1. STRUKTURNI ELEMENTI KRETANJA I FOKUS KRETANJA

Svako kretanje koje izvodi čovek manifestuje se kroz određene

prostorne odnose, ono počinje i završava se na nekoj lokaciji i odvija se

nekom putanjom. Zbog toga se kao strukturni elementi kretanja izdvajaju:

a. početna tačka kretanja – mesto gde kretanje počinje,

b. krajnja tačka kretanja – mesto gde se kretanje završava i

c. putanja kretanja.

Sl. 3. Strukturni elementi kretanja

Čarls Filmor je u svom radu How to know whether you’re coming or going

(Fillmore 1971a) koristio pojmove „Source” za početnu tačku kretanja „Goal”

za krajnju tačku kretanja i „Path” za putanju kretanja, pomoću kojih je

Page 37: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

GLAGOLI KRETANJA

37

određivao specifičan pravac kretanja18. Početna i krajnja tačka kretanja nalaze

se na suprotnim krajevima zamišljene ose kretanja i smer kretanja predstavlja

upravljenost kretanja ka jednom od ta dva kraja ose, odnosno putanje kretanja.

Ljudsko kretanje najčešće se odvija tako što nosilac kretanja19, obično svesno,

odlučuje gde će započeti kretanje, u kojem pravcu će se kretati, kojim putem i

ka kojem mestu u prostoru će kretanje biti upravljeno i gde će se završiti.

Takvo kretanje je usmereno, ciljno kretanje.

Kod većine osnovnih glagola kretanja, u primarnom značenju,

najčešće uopšte ne postoji predstava o početnoj ili krajnjoj tački kretanja već

je fokus značenja na samom kretanju koje se odvija na specifičan način, npr.

hramati, ćopati, ili većom brzinom, npr. trčati, juriti ili bez namere da se kreće

prema određenom cilju, npr. lutati, skitati. Usmerenost ovih glagola se

podrazumeva samim tim što su u pitanju glagoli kretanja jer je svako kretanje

usmereno, bilo svesno ili nesvesno, ali ne eksplicira se jer za njihovo značenje

usmerenost nije relevantno semantičko obeležje. Postoji samo nekoliko

osnovnih glagola kretanja koji u svom primarnom semantičkom sadržaju

imaju semu usmerenosti jer je ona bitan elemenat njihovog značenja. To su

npr. glagoli vratiti se, stići i sl.

Osnovni glagoli kretanja, koji ne označavaju usmereno kretanje, semu

usmerenosti dobijaju putem tvorbe reči u procesu prefiksacije, npr.: doći –

otići, dohramati – othramati, dolutati – odlutati, dotrčati – otrčati.

U rečenicama:

(1) Otišao je u školu u osam sati,

(2) Došao je u školu u osam sati,

18 Posle Filmora mnogi su lingvisti koristili „source-path-goalˮ shemu u svojim radovima, pogotovo u okvirima kognitivne lingvistike. Njenu razradu nalazimo u radovima Ortena (ORTHEN 1976), Lejkofa (LAKOF 1987), Radena (RADEN 1988), Di Meole (DI MEOLA 1994) i drugih. „Source-path-goalˮ koncept kretanja spada, verovatno, u najranija ljudska iskustva. On je jasan, razumljivo i čvrsto strukturiran i sveprisutan u svakodnevnom, normalnom življenju. Zbog toga je i logično što predstavlja izvor mnogih metaforičnih značenja. O „source-path-goalˮ konceptu kretanja i drugim konceptima kretanja kao o izvorima metafore piše Lejkof (LAKOFF 1987: 278).

19 U anglosaksonskoj literaturi se za nosioca kretanja koristi termin trajector.

Page 38: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

38

glagolima kretanja otići i doći tvorenim prefiksacijom glagola ići, fokusiraju se

različiti elementi kretanja. U rečenici (1) težište glagolske semantike je na

udaljavanju od početne tačke kretanja, tj. napuštanju lokalizatora (npr. Bio je

kod kuće pa je otišao u školu.), a u rečenici (2) u fokusu pažnje je završetak

kretanja, odnosno približavanje, tj. stizanje do krajnje tačke kretanja.

Usmerenost glagola kretanja postiže se i sintaksičkim sredstvima, tj.

pomoću glagolskih dopuna iskazanih različitim predloško-padežnim

konstrukcijama. Njima se postiže usmerenost kretanja tako što ekspliciraju

početnu ili krajnju tačka kretanja ili putanju kretanja i na taj način fokusiraju

kretanje na te elemente i lokalizuju ga, npr. išli smo sa igrališta / iz dvorišta /

preko parka / kroz tunel / na plažu / u garažu i sl.

Lokalizator shvatamo kao objekat u prostoru ili mesto (otvoreno,

ograđeno ili zatvoreno) u odnosu prema kojem se menja udaljenost nosioca

kretanja i na taj način se odvija kretanje. Odnos između nosioca kretanja i

lokalizatora iskazuje se pomoću orijentira. Orijentir je, kako kaže P. Piper u

svojoj studiji Jezik i prostor „konkretizator odnosa” između objekta

lokalizacije i lokalizatora (PIPER 1997: 20). Njime se označava neki deo

lokalizatora (npr. njegova gornja ili donja površina) ili neki prostor koji se

nalazi u blizini lokalizatora. U rečenici Popeli smo se na podijum orijentir je

gornja površina lokalizatora, što je označeno predlogom na, a lokalizator je

imenica podijum.20

2.1.1. Adlativnost

Ako je određeno kretanje orijentisano, usmereno ka nekom cilju, a

glagol kojim se ono obeležava označava stizanje, dolazak do neke tačke u

prostoru, onda takvo, ciljno usmereno kretanje, odražava adlativan odnos

između nosioca kretanja i lokalizatora, a glagol kojim ga obeležavamo ima

adlativnu semantičku vrednost. Za adlativne glagole kretanja važi da je

početna tačka kretanja van granica lokalizatora, a tačka ka kojoj je upravljeno

kretanje, odnosno cilj kretanja, nalazi se u okvirima lokalizatora, odnosno u

njegovoj neposrednoj blizini.

20 O pojmovima lokalizator i orijentir, kako ih u radu shvatamo i koristimo, pisao je P. Piper u svojoj studiji Jezik i prostor (1997: 20 – 29).

Page 39: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

GLAGOLI KRETANJA

39

Sl. 4. Shema adlativnog kretanja

Tipični glagoli kojima se izražava adlativna koncepcija kretanja jesu

glagoli doći, stići, prići.

2.1.2. Ablativnost

Glagoli kretanja koji označavaju odlazak, napuštanje, udaljavanje od

početne tačke kretanja, odražavaju ablativan odnos između nosioca kretanja i

lokalizatora. To su ablativni glagoli kretanja.

Sl. 5. Shema ablativnog kretanja

Tipičan glagol kojim se iskazuje ablativna koncepcija kretanja je glagol

otići. Ablativni su, na primer, i glagoli poći, izaći, otrčati, pobeći.

„Viđenju ablativnosti kao početne punktualne granice u najširem

smislu saobrazno je viđenje adlativnosti kao završne punktualne granice u

najširem smislu, što ilustruju primeri tipa doneti do auta, raditi do tri sata,

dati do znanja. Iz toga sledi da je priroda i ablativnosti i adlativnosti određena

Page 40: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

40

semantičkim kriterijumom granice kao konkretno ili apstraktno shvaćene

tačke kojom se omeđava neka akcija.ˮ (ПИПЕР 2008: 309)

2.1.3. Perlativnost

Perlativno značenje primarno se vezuje za padeže i predloško-

padežne konstrukcije kojima se označava linija kretanja, odnosno presecanje

prostora sa jednog na drugi kraj lokalizatora. Tipični perlativni glagoli

kretanja јеsu oni glagoli koji denotiraju prelazak preko površine

lokalizatora21 s jednog njegovog kraja na drugi kraj. U njihovom značenju u

fokusu je putanja kretanja koja vodi preko lokalizatora od početne do krajnje

tačke kretanja koje se nalaze na granicama lokalizatora. Perlativno kretanje je

tranzitivno kretanje za koje je relevantna promena udaljenosti nosioca

kretanja u odnosu prema graničnim tačkama lokalizatora. Tipičan glagol

kretanja perlativne koncepcije je glagol preći.

Sl. 6. Shema perlativnog kretanja

Za razliku od adlativnosti i ablativnosti „prema kriterijumu smera kretanja

perlativnost je postavljena neutralno, pošto može da se odnosi na pravac, ali

ne i na određeni smer kretanja objekta lokalizacije u odnosu na orijentir u

smislu određenosti početnom ili završnom tačkom kretanja. [...] adlativnost i

ablativnost ulaze u najužu, ekvipolentnu opoziciju, odnoseći se na proces

lokalizacije u izvestan orijentir (adlativnost), ili proces lokalizacije iz izvesnog

orijentira (ablativnost).” (PIPER 1997: 26).

21 Za osnovno određivanje perlativnosti kao kriterijum uzimamo prelazak preko površine lokalizatora, mada, kako će se videti kasnije u primerima, perlativnu koncepciju kretanja predstavljaju i glagoli koji označavaju prolazak kroz unutrašnjost lokalizatora kao i prolazak pored lokalizatora ili oko lokalizatora.

Page 41: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

GLAGOLI KRETANJA

41

Kretanje koje denotiraju perlativni glagoli odvija se u granicama

lokalizatora i/ili njihovih orijentira dok su kod ablativnih i adlativnih glagola

početna ili krajnja tačka kretanja obavezno izvan granica lokalizatora

iskazanog njihovom rekcijskom dopunom. Zbog toga aspekt fokusa kretanja i

njegova deiktička funkcija mogu ponekad (naizgled) da budu u neskladu sa

glagolskom rekcijom. Adlativni glagoli mogu da imaju rekciju ablativnog tipa,

npr. doći iz škole i obratno, ablativni glagoli mogu da imaju rekciju adlativnog

tipa, npr. otići u školu. Međutim, taj nesklad suštinski ne postoji ako se ima u

vidu širi rečenični kontekst. Za glagole sa ablativnom koncepcijom kretanja i

adlativnom rekcijom najčešće je iz šireg konteksta moguće identifikovati

početnu tačku kretanja i obratno, za glagole sa adlativnom koncepcijom

kretanja i ablativnom rekcijom moguće je identifikovati završnu tačku

kretanja. Tako je, na primer, moguće formirati rečenicu sa adlativnim

glagolom i rekcijom koja lokalizuje početak kretanja. U takvom slučaju je u

širem kontekstu eksplicirano ili na svojevrstan način implicirano mesto

završetka kretanja ili se ono podrazumeva u narativnom kontekstu kao mesto

radnje celog događaja. Ako imamo npr. rečenice kao što su Došao je iz

prodavnice. Došao je iz Vranja. sa adlativnim glagolom doći i ablativnom

rekcijom iz prodavnice / iz Vranja, negde je u širem kontekstu obavezno

morao biti spomenut lokalizator završne faze kretanja (obično je to prostor

na kojem se nalazi govornik ili neko mesto koje je ranije već spomenuto) do

kojeg se odvijalo kretanje, npr.:

– Stajali smo u dvorištu kada je došao iz prodavnice. Došao je u

dvorište.

– Saobraćajnom policijom Srbije danas komanduje general-major

Petar Marković ... Ovaj diplomirani pravnik je sredinom devedesetih

došao iz Sombora ... Došao je u komandu saobraćajne policije

Srbije.

Pojam kretanja na prvi pogled izgleda veoma jednostavan i bez mnogo

značenjskih obeležja, ali nije tako. Čak i glagoli koje smatramo tipičnim

glagolima kretanja ne moraju uvek da denotiraju kretanje sa istim stepenom

eksplicitnosti. Primer:

(1) Čovek trči kroz park. (2) Dečak pliva u bazenu.

(3) On trči svako jutro. (4) On ume da pliva.

Page 42: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

42

U određenim kontekstima u kojima glagolu više ne možemo da

pripišemo obeležje (semu) promene mesta u prostoru, on prestaje da bude

glagol kretanja. Tako, na primer, u rečenicama (1) i (2) glagolima trčati i

plivati označava se aktuelno kretanje a u rečenicama (3) i (4) glagoli trčati i

plivati ne označavaju aktuelno kretanje. U rečenici (3) glagol trčati ima

habitualno značenje, a u rečenici (4) glagol plivati ima kvalifikativno značenje,

označava stečenu sposobnost za dati način kretanja.

2.2. VID GLAGOLA KRETANJA

Terminom vid glagola kod glagola kretanja referišemo o tome:

a) da li se kretanje odvija, odnosno traje (imperfektivni vid) ili

b) da li je kretanje započelo ili se završilo (perfektivni vid).

Vid glagola kretanja, kao uostalom i svih ostalih glagola, kako kaže A.

Belić u svojoj knjizi Reči sa konjugacijom, dvojakog je karaktera. Može biti

prirodni glagolski vid ili može biti oformljen gramatičkim sredstvima (БЕЛИЋ

1965: 120).

Kod osnovnih, vidskih glagola, vid se očituje u značenju same

glagolske radnje, na primer, glagoli maći se, stići, vratiti se su perfektivni, а

glagoli trčati, hodati, gegati se su imperfektivni. Informaciju o glagolskom

vidu osnovnih glagola nosi sama leksička osnova i on je uslovljen samo

semantikom glagola.

Kod dvovidskih glagola vid se markira određenim sintaksičkim

konstrukcijama. Npr. Upravo se parkiram ispred zgrade. (parkirati se kao

imperfektivni glagol) ili Kad se parkiram javiću ti se. (parkirati kao perfektivni

glagol).

Na promenu glagolskog vida glagola utiču, u procesu derivacije,

tvorbeni afiksi kojima se od imperfektivnih glagola grade perfektivni, npr. do-

trčati, od-gegati se, i obratno, od perfektivnih imperfektivni npr. dotrč-av-ati,

stiz-ati. Od perfektivnih glagola se dodavanjem prefiksa grade imperfektivni,

odnosno imperfektivizovani glagoli, a od imperfektivnih i

imperfektivizovanih glagola pomoću sufiksa se grade perfektivni, odnosno

Page 43: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

GLAGOLI KRETANJA

43

perfektivizovani glagoli. Takvu tvrdnju nalazimo još u Belićevim spisima

„Uopšte, zakon je zajedničkoslovenskog jezika da se prema perfektivnom

glagolu gradi nastavkom osnove imperfektivni; a od imperfektivnog

dodavanjem prefiksa perfektivni. Samo treba tačno odrediti odnos među

glagolima; jer glagoli se mogu gubiti i jedan može zameniti drugiˮ (БЕЛИЋ

1965: 119). Prilikom prefiksacije glagola kretanja perfektivni glagoli ostaju

perfektivni, npr. pri-stići, po-maći se, a imperfektivni i dvovidski glagoli

prelaze u perfektivne, npr. do-gegati se, pre-trčati, is-parkirati.

Kretanje kao premeštanje subjekta u prostoru podrazumeva i

premeštanje u vremenu, odnosno trajanje radnje. Zato je logično, jasno i

očekivano da glagoli kretanja, u svom najužem smislu, obuhvataju one glagole

kojima možemo pripisati trajnost. Međutim, semu kretanja, odnosno

premeštanja u prostoru, možemo pripisati i onim glagolima čija radnja kratko

traje, npr. skočiti, maći se ili čije je kretanje započelo ili pak trajalo neko vreme

i završilo se, npr. stići, vratiti se. U tom smislu i perfektivnost može biti

osobina nekih osnovnih glagola kretanja. Glagoli perfektivnog vida

označavaju kretanje sa manje eksplicitnosti nego glagoli imperfektivnog vida

zato što označavaju više određeni deo, interval kretanja, a manje kretanje u

celini. Diferencijalna sema perfektivnih glagola kretanja je najčešće jedna od

faza početak ili završetak, prestanak kretanja. Oni označavaju ili prelazak iz

stanja kretanja u stanje mirovanja ‒ stići, ili iz stanja mirovanja u stanje

kretanja ‒ otići, poći, krenuti.

2.3. SEMANTIČKA KLASIFIKACIJA GLAGOLA KRETANJA

Semantička analiza glagola kretanja veoma je složena i u nauci ne

postoji opšteprihvaćena supkategorizacija na koju bismo mogli da se

oslonimo prilikom njihove semantičke klasifikacije. Oni mogu da se

klasifikuju na razne načine što smo videli u poglavlju 1.4. Prethodna

istraživanja u kojem smo opisali različite podele glagola kretanja koje

prikazuju u svojim knjigama autori Jošiko Ikegami (IKEGAMI 1970), Helga Dirš

(DIERSCH 1972), Judžin Najda (NIDA 1975) i Norbert Orten (ORTHEN 1976).

Neki autori, kao što je npr. Orten, u podelu glagola kretanja, kao

njihovo osnovno semantičko obeležje, uključuju prostor kroz koji se odvija

Page 44: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

44

kretanje. Na osnovu toga glagoli kretanja se kategorizuju na one čija se radnja

kretanja odvija po zemlji, kroz vodu i u vazduhu22. Takva podela ima smisla

jer uključuje u analizu glagole kretanja i ljudi i životinja i svih objekata iz

prirode koji uopšte mogu da se kreću i koji se kreću kroz različite medijume.

Za našu osnovnu klasifikaciju, međutim, uzeti su samo oni glagoli kretanja

koji denotiraju čovekovo voljno kretanje po tlu. Medijum kretanja za našu

analizu nije relevantan kriterijum jer u vazduhu i kroz vodu čovek može da se

kreće, ali pod određenim uslovima. Kretanje kroz vodu i u vazduhu ne

predstavlja čovekovo regularno, obično, prirodno kretanje tako da voda i

vazduh nisu uobičajeno okruženje za ljudsko kretanje. Kroz vazduh čovek

može da se kreće samo pomoću prevoznih sredstava ili mehaničkih naprava23,

a kroz vodu samo pod uslovom da nauči da pliva24 ili takođe pomoću

prevoznih sredstava ili naprava. Zbog toga vodu i vazduh, kao medijume

kretanja, nismo uvrstili u elemente osnovne semantičke klasifikacije jer oni

ne spadaju u osnovna diferencijalna semantička obeležja samog glagola

prirodnog ljudskog kretanja.

Zbog prirode značenja reči nije sasvim jednostavno formirati

egzaktnu klasifikaciju građe po kojoj će svaki glagol imati svoje tačno

određeno, jasno i uvek isto mesto u sistemu. Mnogi se primeri nalaze na

granici između grupa i ne daju se lako klasifikovati. Za neke glagole teško je

odrediti šta im je integrišuća sema jer čak i u svom osnovnom značenju imaju

ukrštene dve seme koje su toliko prisutne u njegovoj semantici da nije lako

odlučiti koja je sema dominantna. Podele i klasifikacije često su

problematične i komplikovane jer ih je moguće formirati na razne načine s

obzirom na različite elemente i modele klasifikacije koji mogu doći u obzir.

Međutim, imajući u vidu većinu naših primera koje smo uzeli za glagole

kretanja, može se ipak reći da je bilo moguće sprovesti jednu relativno jasnu i

neproblematičnu klasifikaciju s obzirom na dominanta semantička obeležja

22 Vazduh je prirodno okruženje čoveka bez kojeg je nemoguće živeti i svako ljudsko prirodno kretanje odvija se kroz vazduh, ali kretanjem u vazduhu u ovoj klasifikaciji smatra se ono kretanje koje se odvija bez kontakta sa tlom.

23 Ovde se misli na voljno čovekovo kretanje. Kroz vazduh je moguće i slobodno padati bez upotrebe ikakvih pomagala, ali to kretanje, zbog njegovih posledica, ne smatramo voljnim i prirodnim čovekovim kretanjem.

24 I hodanje se uči, ali ono je za čoveka prirodan način kretanja, a plivanje nije.

Page 45: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

GLAGOLI KRETANJA

45

posmatranih glagola. Klasifikacija je mogla i drugačije da se organizuje, kao

što smo prethodno predstavili u paragrafu 1.4. Prethodna istraživanja, ali

nama je u fokusu bila semantika uglavnom osnovnih glagola čije smo

promene značenja pratili kroz proces prefiksacije. Zbog toga smo odlučili da

ih podelimo prema semantici osnovnih oblika na one za čije je značenje bitan

način kretanja, zatim upravljenost kretanja i na kraju putanja kretanja, a

nakon toga da pratimo šta se u prefiksalnoj derivaciji dešava sa njihovim

značenjem.

Glagolom hodati denotira se ljudsko uobičajeno, normalno, tipično

kretanje prilikom kojeg se izvode ravnomerni, sinhronizovani koraci. Takvo

kretanje koje deluje prirodno (više ili manje) i uvek sinhronizovano, ritmično,

obeležava se glagolima kao što su npr. ići, hodati, koračati i sl. Ako je hodanje

iz bilo kojeg razloga poremećeno ili se izvodi nesinhronizovanim kretnjama

kao npr. hramanje, govorimo o otežanom kretanju koje se označava glagolima

kao što su npr. hramati, ćopati, šepati i sl. Ako je, pak, kretanje brže od

uobičajenog kao, na primer, trčanje, govorimo o ubrzanom kretanju tj. o

kretanju koje percipiramo kao brže od prosečnog, uobičajenog kretanja /

hodanja i nominujemo ga glagolima kao što su brzati, juriti, trčati i sl.

Ovakvom podelom dobijene su tri osnovne grupe glagola ljudskog kretanja –

glagoli hodanja, glagoli otežanog kretanja i glagoli ubrzanog kretanja. Svima

njima način kretanja predstavlja osnovno semantičko obeležje. Za glagole

hodanja taj način je ‘sinhronizovano, ravnomerno kretanje’, za glagole

otežanog kretanja to je ‘otežano, neravnomerno kretanje’ i za glagole

ubrzanog kretanja to je ‘brzo kretanje’.

Za sledeće tri grupe glagola upravljenost, odnosno neupravljenost

kretanja jeste dominantno semantičko obeležje. Tu ubrajamo glagole kretanja

koje se odvija bez unapred utvrđenog cilja kretanja čije je dominantno

semantičko obeležje neupravljenost kretanja, tj. upravljenost (-), odnosno

nepostojanje cilja kretanja kao što su lutati, skitati, tumarati i sl., zatim

glagole ablativne upravljenosti kojima je dominantno semantičko obeležje

udaljavanje od početne tačke kretanja, kao što su bežati, kidnuti i sl., i na

kraju, glagole adlativne upravljenosti, tj. one glagole kojima je dominantno

semantičko obeležje približavanje krajnjoj tački kretanja kao što su glagoli

vratiti se, stići i sl.

I u poslednjoj, nevelikoj grupi glagola nalaze se oni glagoli kojima je

putanja kretanja dominantno semantičko obeležje. To su glagoli kojima se

Page 46: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

46

označava kretanje po vertikalnoj ili kosoj putanji kao što su peti se, verati

se i sl. Oni se nalaze na periferiji u sistemu glagola kretanja jer označavaju

veoma specifično kretanje. Pada u oči to da se osnovnim glagolima kretanja

koji formiraju grupu, obeležava samo kretanje prema gore, a da izostaju

glagoli kretanja prema dole (v. sl. 7). To je zbog toga što su svi glagoli koji

označavaju spuštanje ili silazak građeni pomoću prefiksa i oni će biti opisani u

odgovarajućem odeljku posvećenom derivaciji uz odgovarajuće prefikse.

Dobijene grupe glagola su detaljno opisane u odgovarajućim

paragrafima:

1. Glagoli hodanja (2.5)

2. Glagoli otežanog kretanja (2.6)

3. Glagoli ubrzanog kretanja (2.7)

4. Glagoli kretanja bez cilja (2.8)

5. Ablativni glagoli kretanja (2.9)

6. Adlativni glagoli kretanja (2.10)

7. Glagoli kretanja prema gore (2.11)

Sl. 7. Semantička kategorizacija glagola kretanja

Page 47: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

GLAGOLI KRETANJA

47

2.4. GLAGOL KRETATI SE

Postojanje hiponimijskih hijerarhijskih relacija i generalno postojanje

hiperonima, odnosno arhilekseme, kako ga još Lipka naziva, pretpostavka je

za postojanje semantičkog polja uopšte (LIPKA 2002: 153)25. Budući da je

kretanje zajednički imenitelj svih glagola kretanja, logično je to što glagol

kretati se smatramo arhileksemskim glagolom koji se javlja u funkciji

(apsolutnog) hiperonima za sve glagole kretanja, a kretanje u smislu

„promene mesta u prostoruˮ smatramo arhisemom glagola kretanja. U svom

osnovnom značenju glagol kretati se jeste platisemičan i kada govorimo o

njemu kao o hiperonimu za glagole ljudskog kretanja imamo u vidu onaj deo

značenja koji se odnosi na promenu mesta u prostoru. U tom smislu, slažemo

se sa D. Gortan-Premk i naše istraživanje potvrđuje ono što ona napominje u

svojoj knjizi Polisemija i organizacija leksičkog sistema u srpskome jeziku, da je

arhisema kod glagola određena glagolskim rodom i tipom procesa, „npr. jedna

je arhisema kod glagola skakati, okretati se, vrteti se, a druga je kod glagola ići,

trčati, juriti; prva je kretati se u okviru jednoga mesta, druga je kretati se

menjajući mesto.ˮ (ГОРТАН-ПРЕМК 1997: 100).

Nadređeni pojmovi (hiperonimi) po pravilu imaju manji broj

semantičkih obeležja za razliku od podređenih (hiponima), a širi izbor

izražajnih mogućnosti. Semantička struktura im je manje složena, a

denotacija, po pravilu, šira od denotacije hiponima. Kao prototipski i

arhisemski glagol u hiponimijskoj strukturi glagola kretanja glagol kretati se

sa sememom „menjati mesto u prostoruˮ predstavlja hiperonim jer je taj

njegov semantički sadržaj uključen u značenje svih ostalih glagola kretanja

što je vidljivo i u nekim definicijama, npr. ići je definisano kao „kretati se,

pomicati se sa jednog mesta na drugo praveći korakeˮ, vući se definisano je

kao „teško, sporo se kretatiˮ, trčati kao „kretati se vrlo brzoˮ, i sl. U

definicijama u kojima nije upotrebljen glagol kretati se, moguće ga je uvek

upotrebiti umesto glagola ići ili hodati koji se često koriste kao opšti deo

25 „In the case of hyponymy the relationship between the contens is of a different kind, not one of oppositeness. In this case, the signs are related in a hierarchic order. The subordinate lexical item is calld hyponym, the other one hyperonym, or (less confusingly) supperordinate (term), or archilexeme. Such hierarchic relations lead to the postulation of one type of lexical field.ˮ (LIPKA 202: 153)

Page 48: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

48

leksikografske definicije glagola kretanja. Njegov semantički sadržaj „menjati

mesto u prostoruˮ jeste generički, te stoga i neobeležen, opšti, jer označava

kretanje uopšte, a ne govori ništa o samom načinu kretanja. Zbog toga je on

široko upotrebljiv, širokoznačan i višeznačan glagol.

Navešćemo primer iz hiponimijske strukture glagola kretanja.

Semantički sadržaj hiperonima kretati se uključen je u semantički sadržaj

hiponima trčati ‘kretati se vrlo brzo, odbacujući se naizmenično nogama od

zemlje’. Hiponim trčati u svoje značenje ima uključen semantički sadržaj

hiperonima „menjati mesto u prostoruˮ i dodatne elemente ‘brzo’ i

‘odbacujući se nogama’ te mu je stoga semantička struktura složenija od

semantičke strukture glagola kretati. Denotacija hiponima trčati sačinjava

jedan deo denotacije hiperonima kretati se jer se hiperonimom označavaju

sve vrste kretanja uopšte, a hiponimom se označava samo ta jedna vrsta

kretanja.

Sl. 8. Semantički trougao hiperonima i hiponima

Page 49: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

GLAGOLI KRETANJA

49

Glagol kretati se refleksivni je oblik glagola kretati26. Ukoliko se uopšte

može govoriti o derivaciji refleksivnih oblika, kao takav on nije plodan, za

razliku od njegovog osnovnog, nerefleksivnog oblika koji ima mnogo derivata.

I pored toga što je glagol kretati veoma plodan u derivaciji on uopšte ne

derivira glagole kretanja ablativnog, adlativnog ili perlativnog tipa sa

prefiksima od-, do-, pro-, što je osobina derivacije većine glagola kretanja iz

našeg korpusa. Razlog za to moglo bi biti njegovo značenje koje je toliko

uopšteno i neutralno, neobeleženo, da se, u nekom smislu, približava

apstraktnom značenju koje više nemamo potrebu da obeležavamo u smislu

konkretnog pravca kojim se odvija, odnosno orijentacije prema nekoj stajaćoj

tački u prostoru.

2.5. GLAGOLI HODANJA27

Grupu glagola kojima se označava uobičajeno ljudsko kretanje po čvrstoj

površini koje se odvija ravnomernim pravljenjem koraka nazvali smo

glagolima HODANJA. U njih svrstavamo sledeće glagole:

ići, hodati, koračati, gaziti, tabanati, tapkati, pešačiti, šetati se,

marširati, stupati, defilovati, paradirati.

Svi oni denotiraju voljno ljudsko kretanje kroz prostor koje se odvija

sinhronizovanom, ritmičkom izmenom nogu kao oslonca tela. Prilikom

izmene nogu, u jednom kratkom trenutku obe noge istovremeno dodiruju

podlogu. Kontakt sa podlogom prilikom ovakvog kretanja nikada se ne gubi, a

26 Glagol kretati leksikografi su u jednojezičnicima RSANU i RMS različito definisali. RSANU ima prilično dugačak članak pod odrednicom kretati dok RMS pod odrednicom kretati upućuje na krenuti definišući glagol kretati kao ’nesvrš. prema krenuti, voditi (u pravcu čega)’. Značenje koje je navedeno u RSANU pod ’1.a. polaziti, ići; napuštati neko mesto, neku sredinu, odlaziti’, u RMS je, pod krenuti navedeno kao ’5.a. poći, uputiti se’.

27 Ovo poglavlje predstavlja proširen i modifikovan rad objavljen pod naslovom Osnovna značenja i prefiksalna derivacija glagola ići i hodati (ВУЈОВИЋ 2012).

Page 50: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

50

telo je uspravno i ravnomerno se pomalo izdiže i spušta kako se tačka oslonca

izmenjuje, što je jasno vidljivo. Ovakvo ritmičko kretanje u uspravnom

položaju obezbeđuje čovekov sistem za ravnotežu. Dominantno semantičko

obeležje za ovu grupu glagola je ‘ritmičnost kretanja pomoću nogu’.

2.5.1. U grupi glagola hodanja, centralni su glagoli:

ići „kretati se, pomicati se s jednog mesta na drugo praveći korake,

hodati”28,

hodati „ići korakom, ići peške, koračati”,

koračati „činiti korake, ići, hodati korakom”,

gaziti „ići, stupati, koračati; kretati seˮ.

Oni označavaju uobičajeno, tipično, uspravno kretanje pomoću nogu koje je

neutralno tj. neobeleženo u smislu pređenog prostora i vremena za koje se to

kretanje odvija, zbog čega ih smatramo centralnim glagolima kretanja. Oni su

između sebe sinonimni što se vidi iz njihove upotrebe, kao i iz njihovih

leksikografskih definicija u kojima su opisani jedni drugima. Međutim, nisu

svi podjednako tipični. Glagol gaziti je zbog svog osnovnog značenja svrstan u

ovu grupu, ali nalazi se na njenoj periferiji jer se po svojoj upotrebi približava

glagolima usiljenog i glagolima otežanog kretanja. Osim primera u kojima

označava normalno ljudsko kretanje kao u rečenicama:

– Ja sam stalno otkriven, gazim čistinom, prezirem grmlje (KSSJ) – ...

gazio je klateći se po seoskim ulicama ... (KSSJ) – ... i gazio dalje

između stabala jednim putem koji je bio više utaban stopalima, nego

što je bio raskrčen ... (KSSJ) – Tiho sam gazio preko mrkog tapisona.

(KSSJ)

javlja se i u kontekstima u kojima označava kretanje ljudi u vojnim

formacijama koje se obično izvodi čvrstim korakom ili usiljeno, npr.

– Bataljon je gazio i trapao29 sve dalje kroz šume ... (KSSJ) – ... jer su

po našim ravnicama gazile vekovima vojske istoka i zapada ...

(KSSJ).

28 Definicije glagola su preuzimane ili parafrazirane i prilagođene uglavnom prema leksikografskim definicijama koje se nalaze u RMS.

Page 51: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

GLAGOLI KRETANJA

51

U takvim kontekstima ovaj glagol je bliži glagolima usiljenog kretanja kao što

su marširati i defilovati (v. odeljak 2.5.4). Glagol gaziti ima razvijenu

polisemijsku strukturu unutar koje ima više značenja kojima se denotira

čovekovo kretanje. Jedno od njih je, prema RSJ „kretati se po podlozi

prekrivenoj nekom tečnom, žitkom ili rastresitom materijomˮ, npr.

– ... jedva gazi kroz crveno blato. (KSSJ). – Zato sam morao ... da

gazim preko reke. (KSSJ).

Čini se, sudeći prema brojnim primerima iz Korpusa savremenog srpskog

jezika, da je upravo to značenje postalo i dominantno značenje ovog glagola. U

prilog tome ide i podatak da je izvedenica gacati u značenju „gaziti, ići po

vodi, blatu, vlažnom sneguˮ, dobijena od glagola gaziti u njegovom

sekundarnom značenju „kretati se po podlozi prekrivenoj nekom tečnom,

žitkom ili rastresitom materijomˮ.

2.5.2. U drugu podgrupu glagola hodanja svrstali smo glagole:

pešačiti „ići peškeˮ (peške „idući nogamaˮ)”,

šetati se „hodati laganim korakom radi odmora i razonode”.

Oni zadržavaju osnovna semantička obeležja grupe, ali imaju i neka dodatna

diferencijalna obeležja zbog kojih se udaljavaju od tipičnih, centralnih glagola.

Kretanje obeleženo glagolima pešačiti i šetati (se) podrazumeva mogućnost

prelaska većih distanci i stoga se odvija duže vreme:

– ... do škole kroz šumu pešače skoro četiri kilometra. (KSSJ) – Voli

da se šeta noću kejevima Sene. (KSSJ)

Ne možemo tačno reći koje su to distance ili koji je vremenski period jer za to

nemamo dovoljno primera za analizu, ali znamo da se uz njih obično ne

javljaju odredbe koje podrazumevaju kraću distancu ili kratak vremenski

29 Glagoli kretanja trapati i trupati nisu uvršteni u korpus. Oni su veoma ekspresivni i iako u RMS postoje primeri njihove upotrebe kod pisaca kao što su Lalić i Nušić, nismo pronašli primere njihove upotrebe pretragom pomoću Gugla kao ni u KSSJ. To nam ukazuje da danas nisu frekventni kao što je većina glagola iz analiziranog korpusa.

Page 52: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

52

period. Zbog toga, rečenice u kojima ovi glagoli imaju odredbe koje

označavaju kraći put ili kraće vreme kao što su: Šetao se pet metara, Pešačio je

pet minuta, nisu uobičajene. Uz glagol šetati (se) mogu stajati i odredbe kojima

se označava kraća putanja, odnosno, manji prostor ili prostorija, ali u tim

kontekstima glagol šetati se najčešće ne označava više ‘hodati laganim

korakom’ već ima značenje ‘ići, hodati tamo-amo’, npr.

– U razgovoru ministar se šetao po sobi ... (KSSJ). – Ponovo sam je

posmatrao, ona je mutila krem, šetala po kuhinji brzim skakutavim

korakom... (KSSJ)

Diferencijalno semantičko obeležje za glagole šetati (se) i pešačiti je

‘duže vreme’. U semantičkoj strukturi glagola šetati (se) izdvajaju se i seme

‘prijatno’ i ‘sporo’. Za glagol pešačiti seme ‘prijatno’ i ‘naporno’ predstavljaju

potencijalne seme koje se aktiviraju samo u nekim kontekstima. Na primer, u

sledećim rečenicama glagol pešačiti označava naporno kretanje:

– Žene sa decom po deset dana pešače kroz pustinju da bi došle do

obroka hrane. (I) – Ovaj hotel je u blizini pozorišta, a nije na početku

Tajms skvera (zna da bude naporno pešačiti tuda svaki dan). (I)

dok se u rečenicama:

– Voleo je da pešači, posebno po Fruškoj gori. (I) – Voli da pešači ̶

svakodnevno pređe pet kilometara. (I)

glagolom pešačiti označava kretanje koje izaziva prijatnost.

2.5.3. Glagoli:

tabanati „ići pešice, hodati, koračati (obično dugo, s naporom); lupati

tabanima o podlogu (tlo, patos i sl.)ˮ,

tapkati „kretati se, koračati obično laganim i sitnim koracima

proizvodeći tupe šumove tap(a)-tap(a); hodati, ići”

označavaju kretanje prilikom kojeg se proizvodi glasniji ili tiši zvuk. Glagol

tabanati je denominal imenice taban i njime se označava kretanje koje može

biti dugo i naporno i kretanje prilikom kojeg se, usled udaranja tabana o pod,

čuje obično glasniji zvuk. Glagolom tapkati označeno je kretanje sitnim

Page 53: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

GLAGOLI KRETANJA

53

koracima prilikom kojeg se čuje slabiji zvuk. Kao diferencijalnu semu za oba

glagola izdvajamo semu ‘proizvođenje zvuka’. U leksikografskoj definiciji

glagola tabanati nalazi se i sema ‘naporno’, međutim nju smatramo

potencijalnom semom jer iz analiziranih primera vidimo da nije prisutna u

svakoj upotrebi ovog glagola. U sledećim primerima u semantičkoj strukturi

glagola tabanati u prvoj rečenici tabanati 12 kilometara aktivirana je

potencijalna sema ‘naporno’ dok je u ostalim primerima nema.

– ... neće morati ... da tabanaju po 12 kilometara svakog dana. (I)

– ... sećaš li se nedavno kada si glasno tabanao u gluvoj sobi... (I) – ...

sita sam bezdušnih i bahatih komšija čija deca non-stop tabanaju iznad

moje glave. (I) – Tama se spuštala brzo, dok su oni sporo tapkali

nizbrdo pa opet naviše ... (KSSJ)

2.5.4. U sledeću podgrupu glagola hodanja uvršteni su glagoli koji označavaju

usiljeno kretanje koje se odvija čvrstim koracima. To su glagoli:

defilovati „prolaziti u svečanom maršu, povorci, učestvovati u defileu”,

marširati „ići u maršu, stupati, koračati ujednačenim korakom”,

paradirati „ići paradnim korakom”,

stupati „ići, koračati ujednačenim korakom u maršu, marširati”.

Oni se nalaze najdalje od semantičkog centra glagola hodanja. Njima se

označava kretanje koje se izvodi sinhronizovanim čvrstim koracima uz

prenaglašeno uspravan položaj tela. Najčešće se koriste da označe kretanje

grupe ljudi u određenoj formaciji, ali mogu da označavaju i kretanje

pojedinca, npr.

– ... gardisti su ... marširali kao jedan. (KSSJ) – Više hiljada protivnika

globalizacije marširalo je danas u centru Praga (KSSJ) – ... gledala [je]

kako defiluju vojnici ... (KSSJ) – Sto hiljada studenata paradiralo je

ulicama starog dela Praga. (KSSJ) – Iza njih stupali su čvrstim

korakom oficiri zastavnog voda... (KSSJ) – ... okrenuo se, podražavajući

manekena koji defiluje na podijumu. (KSSJ) – ... postade mu vruće na

pomisao da defiluje kroz dva salona. (KSSJ) – ... mi smo stupali po

tvrdoj, nezaleđenoj podlozi. (KSSJ) – Zaphod je brzo marširao niz

prolaz, đavolski nervozan... (KSSJ) – Raširenih ruku paradirao je ovaj

stari domaćin sajamskom šatrom... (KSSJ)

Page 54: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

54

Diferencijalno semantičko obeležje navedenih glagola u odnosu na

prethodnu grupu jeste ‘usiljenost kretanja’.

2.5.5. Kao prototipski glagoli u čitavoj grupi glagola hodanja izdvajaju se

glagoli ići i hodati. Glagol ići je, u svom osnovnom značenju šireg i opštijeg

značenja od značenja glagola hodati jer označava i opšte, nespecifikovano

kretanje, ali i specifikovano kretanje koje se izvodi pravljenjem koraka. Zbog

toga je u odnosu parcijalne sinonimije sa glagolom hodati koji ima užu

denotaciju, odnosno uže primarno značenje, obeleženo kao kretanje koje se

odvija pravljenjem koraka. Zbog toga je u sinonimskom paru ići - hodati

glagol ići dominanta. Zbog svoje specifikovanosti glagol hodati nema razvijenu

polisemiju. U RMS ima dva osnovna značenja i jedno podznačenje: „1.a. Ići

korakom, ići peške, koračati; b. fig. prenositi se; 2. pomerati se, micati se

(ovamo‒onamo)ˮ. Razvijanje sekundarnih značenja glagola ići zasniva se na

manjoj specifikovanosti njegovog osnovnog semantičkog sadržaja, kao i na

njegovim pratećim, potencijalnim semantičkim obeležjima. Prema Kristini

Funk glagol ići je jedna od najčešće korišćenih leksema u opisivanju ljudskog

kretanja (FUNK 1995: 8), a u Frekvencijskom rečniku srpskog jezika (ВAСИЋ

2004) među glagolima zauzima sedmo mesto. Njegova polisemija je veoma

razgranata. U RMS ima zabeleženih jedanaest značenja, a u RSANU ih ima

petnaest, od kojih neka imaju više podznačenja ‒ „njegova značenja se odnose

na najrazličitije segmente stvarnosti, a proizilaze iz njegovih semantičkih

obeležja” (VUJOVIĆ 2011: 725).

Široku rasprostranjenost značenja i frekvenciju upotrebe pokazuje i

broj pojavljivanja u KSSJ u kojem se pojavljuje skoro 53500 puta u svim

svojim oblicima, dok se glagol hodati pojavljuje 2615 puta, takođe u svim

svojim oblicima.30

Različite semantičke realizacije glagola ići razvijaju se na osnovu

semantičkih obeležja ‘direktivna neobeleženost’, ‘rasprostiranje kretanja po

površini’ i ‘sinhronizovano i najčešće linearno kretanje koje se odvija bez

pauze’. Navedena obeležja predstavljaju prateće osobine kretanja koje

omogućavaju da se u širokoj polisemijskoj strukturi, kao subjekatski

30 Ovi podaci bazirani su na veličini postojećeg korpusa iz 2018. godine. U budućnosti će se sigurno, kako se korpus bude širio, zbog svoje mnogoznačnosti, povećavati frekvencija glagola ići.

Page 55: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

GLAGOLI KRETANJA

55

argument glagola ići pojave subjekti sa semantičkim obeležjima ‘živo +/-ʼ i

ʻlјudsko +/-.ʼ

Direktivna neobeleženost glagola ići omogućava da se njime označi

opšte direktivno - perlativno kretanje i posebno direktivno - ablativno i

adlativno kretanje (PIPER 1997: 68) i to pomoću prefiksa, rekcijskih odnosa u

koje stupa (sa imenicom u padežu ili predloško-padežnoj konstrukciji) ili

pomoću konteksta u kojem se nalazi gde se specifikuje tip kretanja.

Perlativno kretanje:

- iskazano uz pomoć prefiksa: preći31;

- iskazano pomoću rekcijskih odnosa: ide ulicom; ide kroz kuću; ide

preko polja.

Ablativno kretanje:

- iskazano uz pomoć prefiksa: otići;

- iskazano pomoću rekcijskih odnosa: ide iz kuće; ide od kuće;

- iskazano pomoću konteksta: idu gosti, otključaj im da izađu.

Adlativno kretanje:

- adlativno kretanje iskazano uz pomoć prefiksa: doći;

- adlativno kretanje iskazano pomoću rekcijskih odnosa: ide u kuću;

ide prema kući;

- adlativno kretanje iskazano pomoću konteksta: idu gosti, otključaj

im da uđu.

‘Rasprostiranje kretanja po površini’ kao jedna od sema glagola ići

omogućava da se njime u metaforičnim transformacijama označi

rasprostiranje, pružanje, širenje nečega uopšte, materijalnog, konkretnog ili

pak apstraktnog: ide potok, ide put, ide glas/priča.

31 Iako smo za analizu uzimali obično imperfektivne glagole jer oni eksplicitno označavaju kretanje, za perlativno, ablativno i adlativno značenje glagola ići dobijeno u procesu derivacije pomoću prefiksa uzeli smo perfektivan primer jer se imperfektivni oblik gradi od supletivne vezane osnove -laziti dok je u perfektivnim primerima očigledna osnova glagola ići.

Page 56: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

56

Semantički elemenat ‘sinhronizovano i najčešće linearno kretanje koje

se odvija bez pauze’ u semantici glagola ići omogućava mu da se javi u

sledećim metaforičnim konstrukcijama: ide sat, ide vreme, ide krv, ide

razgovor (VUJOVIĆ 2011: 725).

Pošto se čovek obično kreće praveći korake, odnosno hodajući, glagole

ići i hodati koji obeležavaju takvo, tipično, kretanje smatramo neobeleženima

u smislu nekog manje običnog, specifičnog načina kretanja ili u smislu brzine i

upravljenosti kretanja (up. glagole hramati, juriti, lutati, bežati koji su u tom

smislu obeleženi). Oni se, stoga, javljaju kao pojmovno nadređene lekseme

glagolima u grupi glagola hodanja, koji u svoj semantički sadržaj uključuju i

sadržaj jednog od njih ili neretko i oba glagola, npr. šetati se „hodati laganim

korakom radi odmora i razonode”, koračati „činiti korake, ići, hodati

korakom”. Međutim, i u okviru drugih semantičkih grupa analiziranih glagola

kretanja glagoli ići i hodati pojavljuju se kao pojmovno nadređene lekseme. U

leksikografskim definicijama jednog broja glagola kretanja genus proximum

iskazan je glagolom ići i/ili hodati, a differentia specifica je neki determinator

kretanja, npr. pešačiti „ići peške”, žuriti se „ići brzo”, hramati „ići kao hrom”,

lunjati „ići besciljno”, bazati „ići bez cilja”, šetati se „hodati laganim korakom”,

tabanati „hodati dugo (s naporom i sl.) ići pešice, koračati”, tumarati „hodati

tamo-amo bez posla i cilja”, penjati se „ići sa nižeg mesta na više”.

Page 57: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

GLAGOLI KRETANJA

57

2.6. GLAGOLI OTEŽANOG KRETANJA32

Glagoli sa integris uc om diferencijalnom semom ‘otez ano kretanje’

referis u o nesigurnom, nesinhronizovanom, tes kom, napornom i otez anom

kretanju. To su glagoli:

bangati, ćopati, gacati, gegati se, giljati, glibati, hramati, klipsati,

lomatati se, šantati, šepati, teturati (se), vući se, bauljati, puzati.

C ovekovo kretanje koje nije skladno, koje se odvija neravnomerno, s

manje ritma ili potpuno neritmic no, s manje ili vis e napora i sporo ili u

kontaktu c itavog tela sa podlogom, okarakterisac emo kao neuobic ajeno,

netipic no kretanje. Ono je specific no i jezic ki moz e da bude iskazano na dva

nac ina: pomoc u nemarkiranog glagola kretanja sa dopunom u vidu adverba

nac inskog tipa, npr. ići teško; hodati vukući noge; poteško, nespretno ići; hodati

neravnomerno, ili leksikalizacijom semantic kih obelez ja kao s to su npr. seme

‘tes ko’ i ‘neravnomerno’ koje su ugrađene u semantic ki sadrz aj lekseme, kako

je to npr. kod glagola hramati (hramati znac i ‘tes ko, neravnomerno hodati’)

kao, uostalom, i kod svih ostalih glagola kojima se oznac ava otez ano i

neravnomerno kretanje.

Imajuc i u vidu uzroke otez anog kretanja koji mogu biti razlic iti,

glagole ovog mikropolja delimo u tri podgrupe. U prvoj se nalaze oni glagoli

koji oznac avaju neravnomerno kretanje c ija je neravnomernost

prouzrokovana iskljuc ivo nekim fizic kim nedostatkom u vezi sa nogama kao

s to je krac a noga, trajna ili trenutna povreda noge (nova ili stara), ili neka

bolest noge. To su glagoli:

ćopati „hramati, s epatiˮ,

šepati „ic i vukuc i noge, hramati, s antati, c opatiˮ,

bangati „ic i vukuc i noge, hramati, s antati, c opatiˮ,

hramati „ic i kao hrom, tes ko, neravnomerno hodati zbog bolesne nogeˮ

šantati „hramati, c opatiˮ.

32 Ovo poglavlje predstavlja preuređen deo rada objavljenog pod naslovom Semantička i derivaciona obeležja glagola otežanog kretanja (ВУЈОВИЋ 2011).

Page 58: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

58

Prilikom analize konteksta u kojima se pojavlјuje ovaj tip glagola,

primec ujemo da se priroda nedostatka, obic no, spominje negde u uz em ili

s irem kontekstu.

– Jedan je jako hramao i pored veoma debelog đona na kraćoj nozi ...

(KSSJ) – Imao je iščašen kuk i hramao je. (I) – Nešto je šepao na jednu

nogu, bio je ranjen u nekim prethodnim borbama. (KSSJ) – ... iz dvorišta

su izlazila tri mladića, a jednom od njih leva noga bila je u zavoju, i on je

vidno ćopao. (I) –Zarašće mu prelomljena cevanica, al’ će bangati dok

je god živ. (SANU)

Iz leksikografskih definicija kao i iz upotrebe glagola ćopati, šepati,

bangati, hramati, šantati vidi se da su oni između sebe sinonimni. U RMS je

skoro svaki od glagola iz ove grupe opisan kombinacijom opisne i sinonimske

definicije u kojoj se, kao sinonimi, pojavljuju ostali glagoli iz grupe. Jedino

glagol hramati nije opisan pomoc u sinonimske definicije, vec c istom opisnom

definicijom. On se nalazi i u definicijama ostalih glagola iz ove podgrupe kao

sinonim svakog od njih, s to ga, na neki nac in, stavlјa u centar podgrupe kao

tipic an glagol. Pokazalo se, takođe, da su glagoli iz ove podgrupe u istom

kontekstu međuzamenjivi, bez vec ih posledica po znac enje. U rec enici Despot

je bolovao duže vreme od noge, hramao je, nije mogao da hoda ... (I) glagol

hramati moz emo da zamenimo glagolima šepati, šantati, ćopati ili bangati,

praktic no, bez ikakvih posledica po njeno znac enje kao i u rec enici Zvezdin

košarkaš je posle utakmice šepao, a novinarima je rekao da se povredio u

doskoku (KSSJ) u kojoj glagol šepati moz emo zameniti ostalim glagolima iz

grupe a da njeno znac enje ostane neizmenjeno.

Drugu podgrupu glagola ovog mikropolja sac injavaju oni glagoli koji

takođe referis u o kretanju koje se odvija neravnomerno, tes ko i s naporom, ali

ne ukljuc uje obavezno neki fizic ki nedostatak ili povredu noge. To su glagoli:

vući se „tes ko, sporo se kretatiˮ.

gacati „gaziti, (obic no naporno), po vodi, blatu, snegu i sl.ˮ,

glibati „ic i, gaziti po glibu; jedva ic i, vuc i seˮ,

gegati (se) „klatiti se u hodu; vuc i se, ic i lenjo; ic i tes ko, s mukomˮ,

gilјati „ic i tes ko, vuc i seˮ,

klipsati „tes ko ic i, jedva se vuc iˮ,

Page 59: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

GLAGOLI KRETANJA

59

lomatati se33 „ic i, kretati se s naporom, s mukom, obic no po rđavom,

neravnom, kamenitom i sl. putu, po los em vremenu i sl.ˮ,

teturati (se) „ic i nesigurno, jedva odrz avajuc i ravnotez u, zavoditi

se, posrtatiˮ,

Kretanje koje se njima obelez ava otez ano je i neravnomerno zato s to

je ometano raznim preprekama. C ovek je opremlјen centrom za ravnotez u

koji obezbeđuje da se normalno kretanje obic no izvodi ravnomerno,

pravolinijski i bez tes koc a u odrz avanju ravnotez e tela. Glagoli iz ove

podgrupe, uglavnom, oznac avaju kretanje prilikom kojeg se gubi ravnotez a

tela zbog c ega se skrec e sa prave linije putanje kretanja. Uzroci ometanog

kretanja koje obelez avaju glagoli iz ove podgrupe mogu biti ‘unutras nje’ i

‘spolјas nje’ prirode. Sve ono s to se tic e samog c oveka, njegovo psihic ko ili

fizic ko stanje, stanje u kome se c itavo telo nalazi, spada u unutras nje uzroke. U

njih spadaju opterec enja pod kojima se c ovek krec e, prekomerna tez ina ili

teret koji se nosi, ali i los e fizic ko ili los e psihic ko stanje npr. pijanstvo, ludilo,

nesrec a, tuga, bol i slic no. Sve ono s to se tic e terena po kome se c ovek krec e,

spada u spolјas nje uzroke ometanog kretanja. Spolјas nji uzroci mogu biti

neravan teren, nevreme sa jakim vetrom, kis om ili snegom, voda sneg ili druge

prepreke na putu. Bez obzira na uzroke, kretanje koje obelez avaju ovi glagoli

odvija se s naporom i tes ko. Glagoli iz ove podgrupe najc es c e su opisivani

izrazima ‘tes ko ic i’ i ‘jedva se vuc i’. I kod njih se c esto iz konteksta vidi uzrok

takvog tes kog, ometanog kretanja, npr.:

– ... teturao se pod teretom puške. (KSSJ) – U teškom pijanstvu teturao

se od zida do zida. (KSSJ) – Ranjenici gegaju teško i bosi po planinama.

(RMS) – Načelnik Hamo se gegao teškim koracima... Vagao je po

Andrijinoj slobodnoj proceni oko sto četrdeset kila ... (I) – Nenad se

teturao za Stojanom potpuno u bunilu. (KSSJ) – Marko Nenad se

teturao za Stojanom potpuno u bunilu pijan … (KSSJ) – Po drumu [se] ...

napravile čitave barice, da sam često i kroz vodu morao giljati

(RSANU). – ... svi su razdraženi, vuku se unaokolo kao prebijeni psi ...

33 Ovaj glagol je deriviran od glagola lomiti se koji u svom sekundarnom značenju denotira kretanje. Značenje kretanja za glagol lomiti se nije često niti uobičajeno, i pošto se ne pojavljuje kao tvorbena osnova u prefiksalnoj tvorbi drugih glagola kretanja, nije uzet u analizu on već njegova sufiksalna izvedenica lomatati se koja primarno označava kretanje.

Page 60: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

60

(KSSJ) – Jer, nije baš tako zabavno lomatati se na visokim potpeticama.

(KSSJ)

Pored izraza kao s to su ‘tes ko ic i’, ‘jedva se vuc i’, ‘naporno hodati’, ovi

glagoli su u definicijama vrlo c esto opisivani jedni drugima. Zbog toga oni

između sebe, uglavnom, mogu da stupaju u sinonimski odnos.

Granica između prethodne i ove podgrupe, naravno, nije os tra. Zbog

toga, ovim glagolima moz e da se oznac i i kretanje ometano fizic kim

nedostatkom npr.: Bilo je na ulici mnogo ranjenika koji su gegali na štakama

(RSANU) i obratno, glagolima iz prethodne podgrupe moz e da se oznac i

kretanje koje je ometano npr. neravnim terenom, velikim teretom, umorom,

pijanstvom i sl.: Na repu kolone su šepali iznureni penzioneri (KSSJ), ali na

takve primere smo retko nailazili.

U treću podgrupu uvrstili smo dva glagola koji se nalaze sasvim na

semantičkoj periferiji glagola otežanog kretanja, to su glagoli:

puzati/puziti „na kolenima, četvoronoške ili potrbuške pomicati se,

vući se polako, bauljati, gamizati” i

bauljati „ići četvoronoške, pobaučke, puzati; teško ići”.

Glagoli puziti/puzati i bauljati su sinonimni što se vidi u definicijama u

kojima su opisani jedan drugim. To su imperfektivni glagoli koji označavaju

otežano kretanje prilikom kojeg je oslonac kretanja istovremeno na kolenima

i rukama ili na čitavom telu. Ono se izvodi tako što se, obično istovremeno,

podižu od površine i pomeraju unapred suprotna ruka i noga34 služeći kao

oslonac za pomeranje čitavog tela. Važno je da se pokret ponavlja uvek

podizanjem suprotne ruke pa noge (ili noge pa ruke).35 Varijanta ovog

kretanja može biti i kretanje koje se odvija uz kontakt stomaka sa podlogom.

Primarno značenje glagola puziti vezano je za kretanje životinja „pomicati se

po površini celim telom (o gmizavcima) ili nožicama (o nekim insektima)”. U

značenju čovekovog kretanja označava prvenstveno kretanje male dece koja

34 Ne mora biti uvek istovremeno, može prvo da se podigne i pomeri unapred ruka pa kad se ruka spusti da se pomeri suprotna noga.

35 Zbog toga što se u tom kretanju koriste sva četiri ekstremiteta i što ono podseća na kretanje životinja koje imaju četiri noge, takvo kretanje se naziva još i kretanje četvoronoške.

Page 61: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

GLAGOLI KRETANJA

61

još nisu ovladala veštinom hodanja, a onda i kretanje odraslog čoveka pod

određenim, otežanim okolnostima, zbog čega je ovaj glagol ušao u naš korpus.

– Kažu da je bitno i vrlo korisno da beba puzi pre nego što prohoda. (I)

– Da bi se kretao kroz kuću tiho i pažljivo, puzao je na trbuhu kao

zmija.(KSSJ) – Nepristupačan je teren. Moramo puzati prema njima

strmom vododerinom. (KSSJ)

Diferencijalno semantičko obeležje glagola puzati/puziti i bauljati je

kontakt ruku i nogu ili čitavog tela sa podlogom. To obeležje ih čini

drugačijima od ostalih glagola iz grupe glagola otežanog kretanja i smešta ih

potpuno na semantičku periferiju, ali ipak i dalje u okvire same grupe.

Kretanje oznac eno glagolima iz mikropolja glagola otez anog kretanja

netipic no je i neobic no jer odstupa od normalnog ljudskog kretanja zbog c ega,

glagoli koji ga obelez avaju, a c esto i njihovi derivati, imaju negativnu,

pejorativnu konotaciju ili konotaciju sa dozom humora. To se naroc ito

primec uje kod glagola gegati se koji osim ljudskog kretanja oznac ava se i

nespretno, klimavo kretanje pernatih z ivotinja. Kretanje osobe koja se gega

moz e da izaziva smeh jer podsec a na kretanje koje je tipic no za patke, guske,

pingvine.36

– Među kolonom gusaka koja se gegala stazom ka jezeru, na isti način

gegao se stariji čovek sa naočarima, koji je povremeno krivio vrat i

počinjao da gače... (I) – Velika sam k’o morž, a gegam se k’o pingvin. (I)

Glagoli glibati i gacati u svom semantic kom sadrz aju, pored

dominantne seme ‘otez ano kretanje’ imaju jos jednu diferencijalnu semu

kojom se semantizuje uzrok otez anog kretanja, tac nije podloga po kojoj se

kretanje odvija zbog c ije je strukture kretanje otez ano. Kretanje koje

oznac avaju glagoli glibati i gacati odvija se po specific noj podlozi. Glibati

oznac ava kretanje po glibu, blatu, a gacati po blatu, vodi ili snegu.

36 Slično je i sa deriviranim imenicama nomina attributiva kojima se denotira čovek prema svojoj osobini kojom se iskazuje način na koji se kreće, npr. gegavac, gegalo, ćopa, ćopavac, šepa, šepavac.

Page 62: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

62

Kretanje koje se oznac ava glagolima iz ove grupe, bas zato s to je

ometano, odvija se brzinom smanjenom u odnosu na prosec nu brzinu

c ovekovog tipic nog, normalnog kretanja. Obic no je to kretanje vrlo sporo. Iako

je smanjena brzina zajednic ka karakteristika svim glagolima iz ove grupe, ona,

nije njihova dominantna osobina. Dominantno je obelez je ovih glagola otez an

nac in kretanja, a smanjena brzina kretanja pojavljuje se kao njihova obavezna

pratec a osobina. Ona se pojavljuje kao pratec a sema i kod glagola kretanja iz

drugih semantic kih grupa, npr. kod glagola kretanja bez utvrđenog cilja kao

s to su glagoli lunjati, lutati, skitati, tumarati, glavinjati i sl.

Glagoli iz ove leksic ko-semantic ke grupe imperfektivni su, a u pogledu

tvorbene strukture mogu biti i osnovni i izvedeni. Izvedeni su tipic ni glagoli

otez anog kretanja bangati, hramati, šantati, lomatati se, gacati i glibati. Glagoli

hramati i šantati izvedeni su sufiksacijom od pridevskih osnova: hramati >

hrom, šantati > šantav. Oni, kao i mnogi drugi glagoli izvedeni od pridevskih

osnova, oznac avaju radnju koja se odvija u skladu sa osobinom koja je

oznac ena pridevom: hramati ‘hodati kao hrom’, šantati ʻhodati kao s antav’.

Glagoli lomatati se, gacati i glibati izvedeni su sufiksacijom. Glagol lomatati se

izveden je od glagola lomiti se koji, primarno, nije glagol kretanja, gacati od

glagola gaziti, a glibati je izvedeno od imenice glib. Glagol vući se refleksivan je

oblik glagola vući koji, takođe, u svom osnovnom znac enju ne spada u

semantic ku kategoriju glagola kretanja. Primarno znac enje glagola vući se u

RMS je ‘c upati ili potezati sebe, deo vlastitog tela’, ali uvrs ten je u analizu zato

s to se sa znac enjem otez anog kretanja pojavlјuje veoma c esto, c ini se, c ak,

c es c e nego u primarnom znac enju, a i zato s to su njime opisani mnogi glagoli

iz ove leksic ko-semantic ke grupe.

2.7. GLAGOLI UBRZANOG KRETANJA

U glagole ubrzanog kretanja ubrajamo sledeće glagole:

brzati, hitati, hrliti, juriti, trčati, žuriti (se).

Leksema brzina u RMS ima dva značenja. Prema prvom značenju

brzina je ʻosobina onoga što je brzoʼ, a pošto brz znači ʻkoji u što kraćem

vremenu prelazi što veći razmakʼ, drugim rečima, brzina bi bila ʻprelazak što

Page 63: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

GLAGOLI KRETANJA

63

većeg razmaka za što kraće vremeʼ. Prema drugoj definiciji koja spada u

oblast fizike brzina je definisana veoma egzaktno kao ‘odnos pređenog puta

prema vremenu upotrebljenom da se pređe taj put’. Svako kretanje se odvija

određenom brzinom koju je moguće precizno izmeriti mereći tačno dužinu

puta i vreme potrebno da se taj put pređe. Brzina može da se izrazi brojem

pređenih kilometara za sat vremena ili pređenim metrima u minuti ili u

sekundi i sl. Na primer, čovek hodajući prosečnom brzinom pređe 6-7 km za

sat vremena.

Brzina kretanja, u smislu prelaska određenog prostora za određeno

vreme, jeste osobina koja je imanentna svim glagolima kretanja. Svako

kretanje, obeleženo glagolom kretanja, odvija se nekom svojom brzinom koja

se smatra prosečnom za tu vrstu kretanja. Kretanje brže od proseka ili sporije

od proseka obično se iskazuje kvalifikatorima kao što su brzo/sporo uz glagol

kretanja: brzo/sporo ide/korača/hoda. Međutim, postoje i oni glagoli kod

kojih je brzina kretanja semantizovana i javlja se kao centralno semantičko

obeležje i diferencijalna integrišuća sema leksičko-semantičkog mikropolja.

To su glagoli kojima se označava kretanje brže od prosečnog:

brzati „ići brzo, žuriti, hitati, govoriti brzo; uopšte raditi nešto brzoˮ

hitati „nastojati da se što pre negde stigne, dospe ili da se nešto učini,

žuriti, hrlitiˮ

hrliti „žurno ići, žuriti, hitatiˮ,

juriti „vrlo brzo se kretati, trčati, leteti, bežatiˮ,

trčati „kretati se vrlo brzo, odbacujući se naizmenično nogama od

zemlje tako da telo kratko vreme lebdi u vazduhu, juriti,

bežatiˮ,

žuriti (se) „hitati, brzo ićiˮ.

Neki autori ih nazivaju glagolima trčanja37 i ističu glagol trčati kao

prototipski glagol ove grupe. Ima i autora koji ih, s razlogom, drugačije

komentarišu. Bet Levin ih naziva glagolima žurenja (Verbs of Rushing) ne

37Npr. M. Žic-Fuks (ŽIC-FUCHS 1991: 190), H. Dirš (DIERSCH 1972: 135).

Page 64: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

64

uključujući pritom uopšte glagol trčati u tu leksičko-semantičku grupu38

(LEVIN 1993: 271).

Analizirajući semantiku i kontekste u kojima se javljaju glagoli brzog

kretanja primetili smo da se glagolima trčati i juriti naglašava fizički aspekt

kretanja više nego ostalim glagolima iz grupe, te ih stoga smatramo

centralnim glagolima ovog mikropolja. Međutim, nismo ih iskoristili za

imenovanje grupe jer je glagol juriti polisemičan i u svom sekundarnom

značenju, koje je veoma često, označava „brzo i bez prekida ići za kim ili čim,

goniti, progoniti, vijati”, a glagol trčati iako je tipičan glagol ovog mikropolja, u

svojoj primarnoj semantici uz semu ‘povećana brzina’ ima podjednako

dominantnu semu 'odvajanje obe noge od podloge’ što nije slučaj kod glagola

juriti kao ni kod ostalih glagola iz grupe. Zbog toga je kao naziv grupe

izdvojeno samo diferencijalno integrišuće semantičko obeležje ‘povećana

brzina’ te su glagoli u grupi nazvani glagolima brzog kretanja.

Osnovno značenje lekseme trčati jeste „kretati se vrlo brzo,

odbacujući se naizmenično nogama od zemlje tako da telo kratko vreme lebdi

u vazduhu, juriti, bežati”. Semantički elementi u značenju ovog glagola jesu

‘veća brzina’ i ‘način kretanja’ koji je definisan u delu definicije u kojem se

kaže da ʻtelo kratko vreme lebdi u vazduhuʻ. Teško je reći koji je od ta dva

semantička elementa dominantan. Veća brzina kretanja i odvajanje u jednom

trenutku obe noge od tla obeležja su koja razlikuju glagol trčati od glagola

hodati. Za glagol hodati podrazumeva se da je nosilac kretanja u svakom

trenutku jednom nogom u kontaktu sa podlogom kretanja (Sl.9), dok kod

kretanja koje označava glagol trčati u jednom trenutku gubi kontakt sa

podlogom (Sl.10).

38 Bet Levin (LEVIN : 271) u grupu glagola ՚ žurenja ՚ svrstava glagole hasten, hurry, rush.

Page 65: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

GLAGOLI KRETANJA

65

Sl. 9. Grafički prikaz glagola hodati

Sl. 10. Grafički prikaz glagola trčati

Judžin Najda čak smatra da elemenat brzine nije uopšte distinktivan

za glagol trčati već da on samo modifikuje elemenat ‘odvajanje obe noge od

tla’ te ovaj glagol svrstava u grupu glagola koji su modifikovani pomoću

određenog ‘načina kretanja’ u smislu odvajanja tela od podloge39 (NIDA

39 Najda kaže da većina govornika engleskog jezika na prvi pogled smatra elemenat brzine kao razlikovni element između glagola trčati i hodati ali samo dotle dok čovek brže trči nego što hoda. Kada se suoče sa činjenicom da neki ljudi mogu brže da hodaju nego što drugi mogu da trče i da je moguće trčanje u mestu, onda se slažu sa tvrdnjom da je razlika između ta dva glagola, zapravo, u vrsti kontakta sa podlogom.

Page 66: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

66

1975a: 21). Naravno, granice između leksičko-semantičkih grupa nisu uvek

oštre. Semantička obeležja teško bi se dala tačno izmeriti i tumačenja, ma

koliko da se zasnivaju na konkretnoj pojavnosti predmeta, uvek su pomalo i

subjektivna. Zato se i događa da različiti autori iste glagole svrstaju u različite

značenjske grupe. Kako vidimo, glagol trčati je različito tretiran u literaturi.

To, ipak, nije bez razloga. Obe njegove seme, i ‘povećana brzina’ i ‘način

kretanja’, u zavisnosti od konteksta, mogu postati dominantne. Na primer, u

rečenici:

– Ona je polako vozila bicikl a ja sam trčao pored nje.

glagol trčati označava način kretanja koji uključuje istovremeno odvajanje

obe noge od podloge i za njegovu semantiku u ovom kontekstu brzina je

manje relevantna kategorija. To zaključujemo zato što u ovom kontekstu

trčati ne znači ʻpreći što veći prostor za što kraće vremeʼ, dakle ne uključuje u

svoje značenje semu povećane brzine kao dominantnu, već označava način

kretanja koje se odvija tako što se obe noge u jednom trenutku odvajaju od

tla. Za razliku od toga, u rečenicama:

– Trčala je na čas da ne zakasni. – Trčao sam po selu da nađem

vlasnika ključa.

brzina predstavlja relevantno semantičko obeležje, dok je način kretanja

manje važan semantički elemenat. To zaključujemo po značenju glagola koje u

navedenim kontekstima možemo protumačiti kao „prelazak što većeg

prostora za što kraće vremeˮ.

U kontekstu u kojem se glagolom trčati obeležava način kretanja,

brzina kretanja je od sekundarnog značaja. Tome u prilog ide i relativnost

pojma brzine uopšte. Čovekovo kretanje iskazano glagolom hodati, ako se

izvodi veoma brzo, što je sasvim moguće, može fizički da bude i brže od

Poput Najde postupa i T. Seder u svojoj studiji Walk This Way: Verbs of Motion in Three Finno-Ugric Languages (SÖDER 2001: 23). Maria Efstatiu u svojoj studiji Die Verben der Fortbewegung. Eine kontrastive Analyse der Sprachen Neugriechisch und Deutsch, glagole kretanja sa semom ՚ brzina kretanja ՚ ubraja u grupu glagola kretanja po čvrstoj podlozi (EFSTATHIOU 1992). I za nju brzina kretanja, kao npr. i kretanje po horizontalnoj površini, predstavljaju samo modifikatore glagola sa osnovnim semantičkim elementom ՚ kretanje po čvrstoj podlozi ՚ . Bet Levin svrstava glagole trčanja u grupu glagola kojima se iskazuje način kretanja (LEVIN 1993: 264).

Page 67: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

GLAGOLI KRETANJA

67

kretanja koje se iskazuje glagolom trčati40. Drugim rečima, hodati se može

vrlo brzo i trčati se može vrlo sporo. Pri tome, trčanje može da se realizuje i

kao trčanje u mestu prilikom kojeg uopšte i ne postoji promena mesta. Za

trčanje u mestu distinktivno je samo ‘odvajanje obe noge od tla’.

Svi osnovni glagoli sa dominantnom semom ‘povećana brzina’

imperfektivni su i uglavnom su, ali ne uvek, između sebe sinonimni. To se vidi

iz njihovih definicija u RMS u kojima su opisani jedni pomoću drugih. Tako je

žuriti (se) opisano pomoću glagola hitati; brzati pomoću žuriti, hitati; juriti

pomoći trčati; hitati pomoću žuriti, hrliti; hrliti pomoću žuriti, hitati; a trčati

pomoću juriti. Naravno, radi se o delimičnoj sinonimiji zato što u njihovim

ukupnim semantičkim sadržajima kao i u realizacijama ima razlike. Njihovu

sinonimiju proverili smo metodom supstitucije u sledećim rečenicama:

– Marko obično hoda polako i oprezno, a sad je trčao ne

gledajući ispred sebe.

– Marko obično hoda polako i oprezno, a sad je jurio ne

gledajući ispred sebe.

– Marko obično hoda polako i oprezno, a sad je žurio ne

gledajući ispred sebe.

– Marko obično hoda polako i oprezno, a sad je hitao ne

gledajući ispred sebe.

– Marko obično hoda polako i oprezno, a sad je hrlio ne

gledajući ispred sebe.

– Marko obično hoda polako i oprezno, a sad je brzao ne

gledajući ispred sebe.

U svakoj od navedenih rečenica glagoli brzog kretanja mogu da se

zamene jedan drugim bez posledica po razumevanje značenja rečenice.

Kao subjekat glagola trčati može se pojaviti samo imenica sa

obeležjem ‘+ živo’. Glagol juriti mu je po značenju najsličniji, međutim, pošto u

svojoj semantičkoj strukturi nema semu ‘način kretanja’, koja upućuje na

korišćenje nogu i na imenicu sa značenjem ‘+živo’ u poziciji subjekta, osim

40 U prilog svemu ovome ide i sportska disciplina koja se zove ՚ brzo hodanje ՚ i koja podrazumeva da se nosilac kretanja kreće što je moguće većom brzinom, ne odvajajući pritom, ni u jednom trenutku, obe noge od podloge po kojoj se kreće.

Page 68: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

68

dominantne seme ‘povećana brzina’, u njegovoj semantičkoj strukturi nalazi

se i sema ‘+/–živo’. To znači da subjekt glagola kretanja obeleženog glagolom

juriti može biti čovek, ali i objekti iz čovekovog okruženja ili iz prirode kao što

je to slučaj u sledećim rečenicama:

- Kamen je jurio pravo na njih. (I)

- ... oganj [je] jurio kroz savanu ... (KSSJ)

Sema ‘+/–živo’, za nas, u krajnjem, nije važna, jer se njen elemenat ‘–živo’ ne

odnosi na glagole koji su u korpusu ovog rada, ali primećujemo da se uz ostale

glagole iz ovog mikropolja kao subjekatski argument retko pojavljuju imenice

koje označavaju nešto neživo jer je u njihovoj semantici prisutna sema

‘namera’.

Glagoli žuriti (se), hitati, hrliti, brzati ne obeležavaju uvek fizički

aspekt samog kretanja već ponekad, više samo nameru da se kretanje njima

obeleženo što brže izvede, najčešće kako bi se postigao željeni cilj41. Zbog toga

je njihova diferencijalna sema ‘namera’. Međutim i oni se među sobom

razlikuju po svojoj upotrebi. Za razliku od glagola žuriti (se) glagoli hitati,

hrliti i brzati su ekspresivni, stilski obeleženi i nisu frekventni u

svakodnevnom jeziku. Glagol hrliti izveden je od priloga hrlo koji se u

savremenom jeziku više ne koristi, a glagol brzati izveden je od prideva brz.

On u svom osnovnom značenju obeležava i konkretno ljudsko kretanje koje se

odvija brzo, ali i bilo koju drugu radnju koja se brzo odvija.

– Žurila je na avion za London. (I) – Odmah nakon završene smene u

fabrici hitali su, najčešće pešice, da odrade ugovoreni posao. (I)

– Majkl je hrlio napred. (I) – Po hodnicima su uvijek brzali tuđi,

užurbani, nestrpljivi ljudi. (RMS) – Simke je u štiklama od 15 cm

brzala po kozjoj stazici. (I)

Izrazi koje nudi jezik za opisivanje brzine kretanja nisu raznovrsni.

Iako je prirodno da čovekovo kretanje može biti veoma brzo i veoma sporo, u

41 Glagol žuriti (se) se ne odnosi se samo na kretanje, već, praktično, na svaku aktivnost koju čovek može da obavlja. U rečenici Žurio je za Čačak. glagol žuriti označava čovekovo kretanje, ali u rečenicama žurila je da napiše pismo/skuva ručak/opere kosu, glagol žuriti ne označava više čovekovo kretanje već nameru da nešto učini u što kraćem vremenskom periodu.

Page 69: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

GLAGOLI KRETANJA

69

grupi osnovnih glagola kretanja skoro da nema glagola koji bi označavali malu

brzinu kretanja, odnosno sporo kretanje. Glagol mileti (militi) jedini je među

osnovnim glagolima kretanja koji označava čovekovo kretanje izrazito malom

brzinom42. Dakle njegova dominantna sema, kada označava čovekovo

kretanje, bila bi ‘smanjena brzina’. On bi jedini mogao stajati u antonimskom

odnosu prema ostalim glagolima iz ove leksičko-semantičke grupe koji imaju

semantičko obeležje ‘povećana brzina’. Međutim, pošto je glagol mileti (militi)

u svom osnovnom značenju glagol kojim se označava kretanje životinja, nije

uzet u analizu. Semantičko obeležje ‘smanjena brzina kretanja’ nalazi se kao

prateća diferencijalna sema glagola koji označavaju otežano kretanje i

kretanje bez unapred određenog cilja. U semantičkoj strukturi ovih glagola,

‘smanjena brzina kretanja’ javlja se samo kao prateća manifestacija načina

kretanja, zbog čega nije dominantno semantičko obeležje. Npr. glagoli bazati,

lunjati, gegati se, hramati, klipsati, vući se, označavaju besciljno kretanje ili

otežano kretanje za koje se podrazumeva da se odvija sporije od normalne

brzine kretanja. Pošto u korpusu nemamo osnovnih glagola sa

diferencijalnom integrišućom semom ‘smanjena brzina kretanja’

zaključujemo da smanjena brzina kao semantička komponenta ne igra važnu

ulogu u semantičkoj diferencijaciji glagola ljudskog kretanja.

Brzina kretanja obeleženog glagolima brzog kretanja može biti veoma

različita i naravno, fizički je izmerljiva, ali se stepen brzine ne leksikalizuje.

Zbog toga je teško, praktično nemoguće, utvrditi razliku u brzini kretanja

označenog glagolima brzati, žuriti (se), juriti, trčati, hitati, hrliti i utvrditi koje

kretanje je brže od kojeg, odnosno kojom brzinom se kreće čovek kada trči,

kojom kada juri ili hita. Ne može se uspostaviti gradacija brzine niti neka

detaljna hijerarhija među ovim glagolima jer nemamo dovoljno primera da

proverimo koje je kretanje brže a koje sporije. Ne može se sa sigurnošću

utvrditi da li je trčati brže od juriti a opet juriti recimo od hitati i sl., pogotovo

zato što su u definicijama ti glagoli, praktično, opisani jedni drugima. Ako nije

merena u broju pređenih kilometara na čas, brzina je relativna i, izgleda,

prilično subjektivna stvar.

42 I to ne u svom osnovnom značenju, već tek u drugom značenju. U osnovnom značenju ovaj glagol označava kretanje životinja – gmizavaca ili insekata.

Page 70: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

70

2.8. GLAGOLI KRETANJA BEZ CILJA

Čovekovo kretanje obično se odvija voljno, sa unapred određenom

namerom da se negde stigne, da se dosegne određeni cilj tako da je logično i

podrazumeva se da se ono uvek odvija u nekom smeru. Iako je smer kretanja

inherentno obeležje svakog kretanja, obično ne spada u dominantna

semantička obeležja osnovnih glagola kretanja. On je kod malog broja glagola

leksikalizovan, kod nekih glagola se iskazuje različitim dopunama, a najčešće

se iskazuje uz pomoć prefiksa.

Postoji jedan broj glagola kretanja koji označavaju kretanje koje se

odvija bez jasno utvrđenog smera, pravca, putanje i cilja kretanja. To su

glagoli:

basati, bazati, glavinjati, lunjati, lutati, skitati (se), smucati se, švrljati,

tumarati, vrzmati se.

Njihovo glavno semantičko obeležje po kojem se razlikuju od ostalih

glagola čovekovog kretanja jeste nepostojanje unapred određenog cilja, tj. ‘–

cilj’43. Oni su glagoli neodređeno usmerenog kretanja, odnosno glagoli

kretanja bez cilja, jer označavaju kretanje koje se odvija i tamo i ovamo, u

raznim pravcima i smerovima koji nisu unapred određeni. U rečenicama

lunjao je po gradu, lutao je kroz šumu, glagolima lunjati i lutati označeno je

kretanje neodređenog usmerenja, koje se odvija u raznim, unapred

nedefinisanim pravcima i smerovima zbog čega možemo da ga označimo i kao

raznousmereno kretanje.

43 Ovo ne znači da glagoli iz drugih grupa obavezno imaju semu ’+ cilj’, već da imaju neku drugu semu koja nije ’– cilj’.

Page 71: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

GLAGOLI KRETANJA

71

Ove glagole neodređeno usmerenog kretanja ne treba mešati sa

glagolima sa značenjem neusmerenog kretanja koje nalazimo kod Babića

(BABIĆ 1986: 474). On pod njima podrazumeva glagole koji imaju značenje

kretanja koje se ponavlja, kretanja tipa ‘tamo-vamo’, glagole koje znače

odlazak i vraćanje, tipa letati, gonati, lovati, vozati ... To su glagoli koji su

sekundarno iterativni. O njima je dosta pisano kao o čestoj pojavi u ruskom

jeziku. To su tzv. parni glagoli kretanja44. Na osnovu naše građe, možemo

samo potvrditi Babićevu tvrdnju da je tvorba glagola, koje on naziva

glagolima neusmerenog kretanja, neplodna (BABIĆ 1986: 474). Iako je i u

definicijama glagola basati, bazati, glavinjati, lunjati, lutati, skitati, smucati se,

švrljati, tumarati, vrzmati se, čest elemenat kretanje tipa ‘tamo-vamo’ taj

semantički elemenat nije dominantan, već je samo sastavni elemenat

raznousmerenog kretanja u okviru kojeg i kretanje tipa ‘tamo-vamo’ odnosno,

dolazak i vraćanje, dolazi u obzir.

Osnovni semantički element glagola neodređeno usmerenog kretanja

jeste nedostatak usmerenja kretanja izražen dominantnom semom ‘– cilj’. To

se u njihovim leksikografskim definicijama obično izražava kao ‘ići bez cilja’.

U ovu grupu spadaju sledeći glagoli:

basati „ići ne gledajući kuda, ići bez cilja, lutatiˮ

bazati „ići bez cilja, skitati, tumarati, švrljati, šalabazatiˮ

glavinjati „ići bez cilja, lutati, tumaratiˮ

lunjati „besciljno ići, lutati, skitati seˮ

lutati „ići bez cilja, tumaratiˮ

skitati (se) „provoditi vreme u neradu i lutanju, švrljati, bazatiˮ

smucati se „hodati tamo-amo bez posla i cilja, lunjati, tumaratiˮ

švrljati „ići tamo-amo, lutati bez cilja, bazatiˮ

tumarati „ići bez cilja, bazati, lutatiˮ

vrzmati se „kretati se tamo-amo, motati se, vrteti seˮ.

Gotovo svi glagoli iz ove grupe opisani su skoro istim definicijama. U

većini definicija nalazimo elemenat ‘ići bez cilja’ koji smo, stoga, izdvojili kao

diferencijalnu integrišuću semu ‘– cilj’. Na osnovu sličnosti definicija, a i zbog

44 Up. studiju A. Ševa Leksička spojivost glagola kretanja u ruskom jeziku u poređenju sa srpskohrvatskim (ŠEVO 1987).

Page 72: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

72

toga što su često opisani jedni pomoću drugih, može se reći da su ovi glagoli

visoko sinonimični. Npr. u semantičkom opisu glagola bazati nalazimo čak tri

glagola iz ove grupe, glagole tumarati, švrljati se, skitati (se). A i obratno ‒ u

semantičkim definicijama svakog od ova tri glagola nalazimo glagol bazati.

Ako uporedimo sve definicije videćemo da je slično sa većinom ostalih glagola

iz ove grupe. Definicije glagola kretanja bez cilja obično su formirane kao

kombinacija opisa ‘ići bez cilja’ i jednog ili više sinonima. Međutim, bez više

konteksta i jedne detaljnije analiza semantike ovih glagola u različitim

kontekstima, teško je utvrditi stepen njihove sinonimije, a takođe i precizniju

razliku u njihovom značenju.

Kretanje obeleženo glagolima iz ove grupe obično se odvija na većim,

otvorenim, širim prostorima. To se vidi iz njihovih tipičnih rekcijskih dopuna,

a to su npr. lekseme livada, šuma, grad i sl. Ponekad mogu da označavaju i

kretanje velikim prostranstvima, državama ili kontinentima. U tom slučaju u

njihovom značenju dominira semantički elemenat ‘putovati’ i oni se u tim

kontekstima značenjski skoro izjednačavaju sa glagolom putovati dodajući

njegovom značenju elemente lakoće i neobaveznosti kretanja. U sledećim

rečenicama glagoli tumarati, švrljati, lutati mogu biti zamenjeni glagolom

putovati bez posledica po značenje:

– Tumarao sam / putovao sam svuda po svetu.

– Švrljao je / putovao je Egiptom.

– Lutao je / putovao je po Balkanu i Evropi.

Glagoli neodređeno usmerenog kretanja mogu da označavaju i

kretanje manjim, ograđenim ili zatvorenim prostorima kao što su, npr. kuća,

soba, prodavnica i sl. Na primer:

– Tumara po kući.

– Vrzma se po stanu.

– Smucao se po sobama.

U takvim kontekstima se, ipak, ređe pojavljuju jer takva upotreba nije

karakteristična za ovaj tip glagola.

Page 73: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

GLAGOLI KRETANJA

73

M. Fuks glagole iz ove grupe, u engleskom jeziku, naziva „glagolima

tumaranja” i deli ih prema pojmu „udaljenosti”, odnosno, pređenog prostora,

na one koji u rečenicama impliciraju manju udaljenost i one koji u rečenicama

impliciraju veću udaljenost (ŽIC-FUCHS 1991: 165). Takvu distinkciju među

našim glagolima nismo mogli tako strogo da potvrdimo jer, kako se vidi iz

prethodno navedenih primera, iako se češće javljaju u kontekstima u kojima

označavaju prelazak većih udaljenosti, takođe u određenim kontekstima

mogu da označe i prelazak manjih razdaljina.

Glagol tumarati bez ograničenja nalazimo i kao glagol kretanja širim,

otvorenim i manjim zatvorenim prostorom, i u tom smislu on je potpuno

neobeležen.

– ... tumaram po svojoj sobi... (I) – Tumarao sam po mojoj garaži ... (I)

– Tumarao sam svuda po svetu ... (I) – Prije toga sam bio u Indoneziji,

tumarao po džunglama centralne Jave u potrazi za Kobrama. (I)

– ... tumara po dvorištu ... (I) – ... nasumice tumara ulicama grada.

(KSSJ) – ... ona je ... stvorenjce što je nesputano tumaralo šumama ...

(KSSJ)

Glagoli lutati, lunjati, bazati, glavinjati, švrljati, smucati se, uglavnom

označavaju kretanje otvorenim, širim prostorom. Mogu da obeleže i kretanje

u zatvorenom prostoru, ali uz određena ograničenja. To može da bude

zatvoren prostor veće površine, niz povezanih manjih prostorija ili više

zatvorenih prostora istog tipa, npr. prodavnica, knjižara i sl.

– ... u gostima i popodne sam lutao po velikoj kući ... (KSSJ) – Lutali

smo po staroj obrtničkoj četvrti. (RMS) – ... lutao je po ostrvu i u

kamenolomu ... Lunjao je i po zagrebačkim birtijama... (I) – ... ali

uglavnom sam lunjao po klubu ... (I) – Tada je bežao iz vodenice i

lunjao po vrbacima. (RMS) – ... isti oni koji su tri meseca bazali po

ulicama da bi oteli lokalnu samoupravu. – ... nonšalantno bazao po

knjižarama i „bahato” kupovao knjige ... (I) – ... trideset i pet-šest godina

sam glavinjao Sarajevom ... (I) – ... pa je gologlav glavinjao po sceni ...

(I) – Švrljao sam ovih dana po dućanima ... (I) – ... švrljao je Egiptom

(I) – Smucaju se po hodnicima... ... (KSSJ) – ... smucaju se ulicama i

radnjama. (I) – ... smucaju se pustinjama Amerike. (I)

Page 74: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

74

Glagol basati45 u korpusu nije frekventan i zato ne raspolažemo sa

dovoljno primera da bi se o njemu moglo išta slično zaključiti. Primeri kojima

raspolažemo potvrđuju da basati označava kretanje otvorenim prostorom.

– Po cijeli dan basa po okolini. (RMS) – Stranputnom stazom sve dalje

zaneta basa i luta. (RSANU)

Glagol skitati (se) ograničen je, u našim primerima, obično na

označavanje kretanja širokim, otvorenim prostorom.

– Vojica jaše na golom konju, preplivava baru ... i skita po okolini.

(RMS) – ... beskućnik koji je pijan skitao ulicama (I) – Skitao je

Engleskom (I)

Glagolom vrzmati se označava se kretanje i otvorenim i zatvorenim

prostorom. Iako ima i primera gde označava kretanje širim prostorom,

uglavnom ga nalazimo u rečenicama u kojima implicira kretanje ograničenim,

površinski manjim, ograđenim ili zatvorenim prostorom:

– ... kako se smušeno vrzma po menzi sa svojim poslužavnikom, tražeći

gde će sesti .... (KSSJ) – ... Vrzmao se po potkrovlјima otvarajući stare

škrinje krcate odećom... (I) – Vrzmao se po ćeliji lupkajući čizmama.

(RMS) – Vrzmaju se [šašavi beskućnici] sa svojim loncem oko kazana

vojnih kuhinja. (RMS) – u crkvu nije ušao, i vrzmao se po groblju, među

grobovima, kršeći ruke. (KSSJ) – ... koji se vrzmao po beogradskim

ulicama. (I) – Kao klinac vrzmao se po pariskom Pigalu... (KSSJ)

S pravom je M. Žic Fuks izdvojila glagol tumarati kao centralni glagol

ove leksičko-semantičke grupe. On se jedini pojavljuje kao nemarkiran u

smislu pređenog prostora i zato možemo da ga obeležimo kao tipičan glagol

kretanja neodređenog usmerenja, odnosno kretanja bez cilja.

Glagoli kretanja bez cilja, pored diferencijalne integrišuće seme ‘– cilj’

imaju još dva relevantna semantička obeležja. Sema ‘– cilj’ podrazumeva da

45 Za glagole basati i bazati Skok kaže „Semantički čini se da [basati] ide zajedno sa impf. bazati, bazam ...” (SKOK 1971: 115).

Page 75: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

GLAGOLI KRETANJA

75

ne postoji ideja o pravcu kretanja kao ni predstava o tački u kojoj bi se

kretanje završilo, odnosno o završetku radnje uopšte. To je jedan od

preduslova za trajanje radnje ovih glagola, zbog kojeg se kao inherentno

semantičko obeležje, tj. kao stalna njihova osobina pojavljuje durativnost.

Kretanje koje oni označavaju odvija se neko relativno duže vreme: skitao je

dugo, bazala je dva sata i zbog toga se uz njih neće naći odredbe kojima se

iskazuje neki kratak vremenski odsečak, npr. skitao je trenutak*, bazala je

jedan momenat*. Oni su stoga svi imperfektivni, a u pogledu tranzitivnosti su

intranzitivni. Drugo njihovo relevantno semantičko obeležje je smanjena

brzina kretanja. Sema ‘smanjena brzina’ prateća je sema svih glagola iz ove

grupe, ali nije dominantna jer je ne nalazimo nigde u rečničkim definicijama

ovih glagola. Dominantna osobina je nedostatak cilja, a prateća inherentna

osobina je smanjena brzina kretanja. Njenu inherentnost pokazuje i

nemogućnost kombinovanja ovih glagola sa adverbima brzo i sporo: sporo

tumara ulicama*/ brzo tumara ulicama*. Seme glagola tumarati su ‘ – cilj’ i

‘smanjena brzina’, te stoga adverbe sporo ili polako ne možemo da

kombinujemo u rečenici sa ovim glagolom, a ni sa drugim glagolima iz ove

grupe, jer bismo na taj način duplirali semu ‘smanjena brzina’: npr. glagol

tumarati znači već ‘ići bez cilja, sporo’, a polako tumarati bi značilo ‘sporo ići

bez cilja, sporo’. Ni adverb brzo, takođe ne možemo da kombinujemo sa ovim

glagolima jer bismo na taj način dobili kontradiktoran iskaz: brzo tumarati *

značilo bi ‘brzo ići bez cilja, sporo’.

Preko sema ‘durativnost’ i ‘smanjena brzina’ glagoli ove grupe se

semantički približavaju glagolima ometanog kretanja koji u svom semskom

sastavu takođe imaju semu ‘smanjena brzina’. Zbog toga, recimo, glagol

glavinjati može da stoji i u grupi glagola neodređeno usmerenog kretanja i u

grupi glagola ometanog kretanja. On u svom osnovnom značenju označava

kretanje bez cilja, a u sekundarnom značenju označava otežano kretanje,

teturanje i posrtanje46.

Prisustvo seme ‘smanjena brzina’, a sa njom i seme ‘durativnost’

razlog je zbog kojeg su neki autori glagole iz ove grupe uvrstili u grupe sa

osnovnim semantičkim obeležjem ‘smanjena brzina’ kao dominantnom

semom (ORTHEN 1976: 140) ili sa durativnošću kao dominantnom semom

46 U ovom radu se analiziraju samo osnovna značenja glagola pa stoga glagol glavinjati (kao ni svi drugi slični glagoli) nije naveden u obe semantičke grupe.

Page 76: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

76

(IKEGAMI 1969: 137)47. Imajući to u vidu, trebalo bi možda razmisliti i o tome

da se u leksikografske definicije, nekih od ovih glagola, ako ne i svih, uvede i

sema ‘smanjena brzina’ pa da, recimo, definicija glagola tumarati glasi ‘ići bez

cilja, bez žurbe, bazati, lutati’. Na taj način bi značenje ovih glagola dobilo na

širokoznačnosti što bi, još više preciziralo njihove definicije.

2.9. ABLATIVNI GLAGOLI

Glagoli kojima se označava ablativno usmereno kretanje jesu sledeći

glagoli:

bežati, kidnuti, klisnuti, kretati, šmugnuti 48

Upravljenost kretanja obično označavaju glagoli građeni prefiksima

jer je najčešće prefiks elemenat koji osnovnom glagolu kretanja dodaje

semantiku ablativnosti i adlativnosti. Malo je glagola koji svojim osnovnim

oblikom označavaju upravljenost kretanja i oni su posve netipični u grupi

glagola kretanja jer su u pogledu derivacije, a onda i rekcije, a i vida, malo

drugačiji od glagola iz drugih podgrupa. Delom su perfektivni (kidnuti,

klisnuti, šmugnuti) što nije tipično za glagole kretanja koji se nalaze u

prethodnim mikropoljima.

Ablativnost se, kao diferencijalna integrišuća sema, nalazi u značenju

osnovnog imperfektivnog glagola bežati, kao i perfektivnih glagola kidnuti,

klisnuti i šmugnuti. Osim ablativnosti u njihovoj se semantici izdvaja i sema

‘brzo kretanje’.

bežati „brzo odlaziti, udaljavati se; uklanjati se brzo od opasnosti;

uklanjati se od strahaˮ

47 Orten ih stavlja u grupu glagola pod nazivom „Glagoli sporog kretanja” (Langsame Fortbewegung) (ORTHEN 1976:140), a Ikegami u grupu „Glagoli kretanja sa komponentom durativnostiˮ (Verbs Of Motion With Components Of Duration ) (IKEGAMI 1969:137).

48 U ovu grupu nije uvršten glagol (u)daljiti se jer je on formalno, tvorbeno gledajući, denominal od prideva dalek (SKOK 1971: 376).

Page 77: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

GLAGOLI KRETANJA

77

kidnuti „naglo pobeći, umaći, klisnutiˮ

klisnuti „naglo pobeći, umaći, kidnuti; izgubiti seˮ

kretati „polaziti, ići; napuštati neko mesto, neku sredinu, odlaziti”.

šmugnuti „neopaženo i brzo se izmaći, krišom uteći, klisnutiˮ

U semantici glagola bežati sema ‘povećana brzina’ može da preuzme

mesto dominantne seme i u tom slučaju glagol bežati dobija novo značenje

‘trčati, juriti’49. U tom značenju pripada grupi glagola sa dominantnom semom

‘povećana brzina’. Koliko je sema ‘povećana brzina’ prisutna u semantici

glagola bežati vidi se u semantici i semantičkoj interpretaciji njegovog

perfektivnog prefiksala pobeći u kojoj je opisan na sledeći način ‘trčeći uteći,

izmaći’. Pošto je u osnovnom značenju glagola bežati sema ‘ablativnost’

dominantnija od seme ‘povećana brzina’ on pripada grupi ablativnih glagola.

Javlja se i u dubletnim formama begati i -beći. Glagol begati je, prema P. Skoku,

denominal dobijen od postverbala beg (SKOK 1971: 166) , a oblik -beći javlja

se samo kao vezana leksička osnova sa prefiksima iz-, od-, pre-, pri-, po-, raz-.

‒ ... čuo sam od posluge koju sam video kako beži iz kuće. (KSSJ)

‒ Uhapšen je dok je bežao preko krova objekta. (KSSJ) ‒ Druga

devojčica, s dugim kikama, beži do bunara na sredini dvorišta. ... (KSSJ)

‒ Ljudi su u strahu počeli da beže prema moru i plaži. (KSSJ)

Glagoli kidnuti i klisnuti dominantno su ablativni, ali u svom

semantičkom sadržaju takođe imaju diferencijalno obeležje ‘povećana brzina’

zbog čega se nalaze na granici sa mikropoljem glagola brzog kretanja, ali u

svojim sekundarnim značenjima ne prelaze u tu grupu kao što se dešava sa

glagolom bežati. Oni su između sebe sinonimni što se vidi i iz njihovih

leksikografskih definicija u kojima su opisani jedan drugim. Glagol kidnuti

primarno označava „trgnuti, izvaditiˮ, ali u tom značenju ga nismo pronašli u

našem korpusu tako da izgleda da je ono u savremenom jeziku potisnuto i da

je dominantno značenje glagola kidnuti postalo značenje kretanja.

‒ ... hitro se sagnula i navrat-nanos kidnula u susednu kuću.. (I) – ...

Luka prvi klisnu u jednu sporednu ulicu ... (KSSJ)

49 To značenje u RMS navedeno je kao treće.

Page 78: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

78

Semantika glagola kretati veoma je složena i on je različito opisan u

rečnicima, (v. fusnotu 26). Uvrstili smo ga među ablativne primere jer

svakako označava ablativno voljno čovekovo samokretanje, međutim, kao i

glagol kretati se, on je veoma širokog i uopštenog značenja i odnosi se, ne

samo na ljudsko voljno kretanje nego na svaku vrstu kretanja. Njime se

obeležava i voljno kretanje pomoću nogu, ali i kretanje raznim prevoznim

sredstvima.

– Žurajica je upravo kretao kući posle noći provedene na dežurstvu.

(KSSJ) – ... nosači su ga uočili i preteći kretali prema njemu, uvek po

dvojica – trojica. (KSSJ)

Glagol šmugnuti ‘neopaženo i brzo se izmaći, krišom uteći, klisnuti’

veoma je ekspresivan i pored sema ‘ablativnost’ i ‘povećana brzina’ njemu se

pripisuje i sema ‘neopaženo kretanje’.

‒ ... baćuška je brzo šmugnuo u spavaću sobu ... (KSSJ) ‒ Čuvši da se

otvaraju vrata spavaće sobe, šmugnula je u kuhinju (I) ‒ ... poljubila

sam je u obraz i brže-bolje šmugnula iz kuće. (I)

Page 79: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

GLAGOLI KRETANJA

79

2.10. ADLATIVNI GLAGOLI

U glagole kretanja adlativnog usmerenja svrstali smo sledeće glagole:

bližiti se, dospeti, prispeti, stići, vratiti se.

Kao i ablativni glagoli ljudskog kretanja tako i adlativni glagoli obično

dobijaju obeležje adlativnosti u procesu derivacije pomoću adlativnih

prefiksa, ali izdvojili smo nekoliko glagola koji u svom osnovnom značenju

denotiraju približavanje nečemu zbog čega smo adlativnost za njih označili

kao integrišuću diferencijalnu semu. To su glagoli:

bližiti se „približavati se, primicati seˮ,

dospeti „naći se gde, doći na kakvo mestoˮ,

prispeti „doći, stići kudaˮ,

stići/stignuti „idući naći se na istom mestu s nekim koji je bio izmakao,

doći, prispeti na određeno mestoˮ,

vratiti se „doći natrag, doći onamo odakle se pošloˮ.

Glagol bližiti se denominal je prideva blizak, ali nismo sigurni da li je

nastao od oblika pozitiva ili od komparativa bliži. Kod Skoka ga nalazimo kao

denominal komparativa bliži, a Klajn smatra da bi mogao nastati „bilo od

komparativa ili od pozitiva” (SKOK 1971: 173, КЛАЈН 2003: 343).

‒ Laganim korakom su prolazili putevima kroz krš, šume ali i polja

kada su se bližili cilju. (I) ‒ ... kuhinjski prozor je bleštao dok se bližila

brvnari ... (I) ‒ Polako smo se bližili ka finalnoj tački naše destinacije, i

smenjivali su se kamenito-šumoviti predeli i livade... (I)

Glagol vratiti se perfektivan je i primarno adlativan, ali u svom

značenju podrazumeva da je mesto do kojeg se odvija kretanje istovremeno i

mesto početka kretanja koje je prvobitno moralo biti ablativnog usmerenja.

Glagol vratiti se u svoje značenje uključuje i semantiku glagola otići kao uslova

za realizaciju značenja zato što označava dolazak u ishodišnu tačku kretanja i

Page 80: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

80

određeni sled kretanja. Da bi se neko vratio na neko mesto mora prethodno

odatle da ode nekuda.

– Moj brat Kolm je napustio sobu i vratio se sa svojim telefonom. (I)

– Smilja se vratila u klupu. (RMS) – Jednog dana on seđaše s

kapetanom koji se vratio, da nešto pazari u dućanu. (RSANU)

Glagol stići, sa svojom manje frekventnom dubletnom formom

stignuti, tipičan je glagol adlativnog usmerenja. Označava dolazak do završne

tačke kretanja koja može biti neki statičan orijentir u prostoru (značenje 2),

ali može biti i neki objekat (živ ili neživ) koji se takođe kreće (značenje 1). Za

ovaj glagol smo uneli dva značenja zato što smatramo da su oba podjednako

dominantna, ali i zato što nema velike razlike u samom kretanju koje se njima

označava. Razlika je samo u lokalizatoru kretanja koji je u prvom značenju

pokretan, a u drugom statičan. U kontekstima sa pokretnim lokalizatorom

glagol stići postaje prelazan npr. Stigao je Marka, dok je u kontekstima sa

statičnim lokalizatorom, neprelazan, npr. Stigao je do ulaza zgrade.

– Stići [ga] ne možeš: ide uz brdo i niz brdo kao ikoji Crnogorac. (RMS)

– ... stigao je mladića i sapleo ga. (I) – Prošao odbranu, zaobišao

golmana, stigao pred gol i pogodio – stativu! (I) – Već je bio stigao

pred veliku građevinu u kojoj je bio cirkus. (I)

Glagoli dospeti i prispeti građeni su od vezane leksičke osnove –speti i

prefiksa do- i pri-. Pošto se vezana leksička osnova –speti ne pojavljuje u

savremenom jeziku samostalno, odlučili smo da glagole dospeti i prispeti

navedemo uz ostale bazično adlativne glagole, ali pošto su, očigledno građeni

prefiksacijom, biće analizirani i uz odgovarajuće prefikse. Kao i ostali glagoli

ove grupe, označavaju približavanje lokalizatoru.

– Čim su dospeli u senku lipa, ... pisci najpre pohitaše do šareno

obojenog kioska... (KSSJ) – ... mršavi i debeli klinci teško će do praga

prispeti neukaljane i suve obuće. (KSSJ)

Page 81: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

GLAGOLI KRETANJA

81

2.11. GLAGOLI KRETANJA PREMA GORE

U glagole kretanja prema gore (glagole penjanja) ubrajamo

glagole:

peti se, penjati se, pentrati se, verati se.

Početna tačka kretanja koje obeležavaju navedeni glagoli nalazi se na

visini nižoj od visine na kojoj se nalazi ciljna tačka kretanja. Zbog toga se

kretanje odvija se po vertikalnoj, odnosno kosoj osi kretanja.

peti se50 „ići s nižeg mesta na više”,

penjati se „s većim ili manjim naporom ići s nižeg mesta na više,

uzlaziti”,

pentrati se „s mukom uzlaziti, penjati se, verati se”,

verati se „hvatajući se rukama ili upirući se nogama penjati se ili

spuštati se, pentrati se”

Oni sačinjavaju jasno definisanu grupu glagola kretanja povezanih

dominantnom semom ‘kretanje prema gore’ na kojoj se zasniva pojedinačno

značenje svakog od njih.

Glagoli peti se, pentrati se i verati se osnovni su, neizvedeni glagoli.

Tipičan glagol ove grupe je glagol peti se. U semantičkom pogledu on je

najmanje složen i najopštiji te stoga ima najrazvijeniju polisemiju51.

Glagol pentrati se u značenju ‘s mukom uzlaziti, penjati se, verati se’

ima nešto složeniju semantičku strukturu. Pored seme ‘kretanje nagore’

njemu možemo pripisati i semu ‘otežano kretanje’. Osim toga, pentrati se ima

pomalo i negativnu konotaciju, npr. u rečenicama: Ne pentraj se po tim

stepenicama! (detetu) ili Pentrali su se po tim planinčinama (u značenju

50 I. Klajn smatra da je ovaj glagol nastao semantičkom depreverbacijom jer je umesto prvobitnog značenja ‘zatezati’, današnje značenje dobio od prefiksala uspeti ili ispeti

(КЛАЈН 2002: 245). Ovde se glagol peti se uzima kao osnovni glagol.

51 RMS beleži pet značenja glagola peti se.

Page 82: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

82

„planinarili suˮ – sa izraženim negativnim stavom i zbog samog glagola, a i

zbog augmentativa planinčine).

Glagol verati se u značenju „hvatajući se rukama ili upirući se nogama

penjati se ili spuštati se, pentrati seˮ, uz semu kretanje nagore, kao i pentrati

se, ima dodatnu semu načina kretanja koju možemo da definišemo kao

kontakt svih udova sa podlogom , odnosno, „kretanje pomoću ruku i noguˮ

istovremeno zbog koje, u određenim kontekstima, može da označava i

spuštanje, međutim, u našem korpusu ga nismo pronašli u tom značenju.

Ako pogledamo paradigmatske odnose u koje stupaju ova tri glagola,

vidimo da su u velikom broju konteksta međuzamenjivi, dakle – sinonimni.

Peo se na drvo. Peo se na krov. Peo se na vrh.

Pentrao se na drvo. Pentrao se na krov. Pentrao se na vrh.

Verao se na drvo. Verao se na krov. Verao se na vrh.

Glagolima penjanja označava se veoma specifično kretanje po

vertikalnoj ili kosoj putanji koje se izvodi nogama, ali ako je putanja

vertikalna onda i pomažući se rukama. Zbog toga se oni nalaze na periferiji,

daleko od semantičkog prototipa glagola ljudskog kretanja označenog

glagolima ići i hodati.

Page 83: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

3. PREFIKSACIJA GLAGOLA KRETANJA

3.1. PREFIKSACIJA U SISTEMU TVORBE REČI

U Enciklopedijskom rječniku lingvističkih naziva Rikarda Simeona

navedeno je više definicija prefiksa u kojima je on najčešće opisan kao vrsta

afiksa koji se stavlja ispred korena ili osnove reči (SIMEON 1969 I: 150).

Definicije prefiksa u drugim lingvističkim rečnicima i gramatikama uglavnom

se slažu sa navedenom definicijom52.

Tradicionalna zaokupljenost gramatičara sufiksacijom, kao

dominantnim vidom tvorbe reči, u domaćoj lingvistici dovela je do toga da se

samoj prefiksaciji ranije nije posvećivalo mnogo pažnje53. Razlog tome leži i u

činjenici da su prefiksi u srpskom jeziku obično bivali izjednačavani sa

predlozima iz čega je proizašlo tradicionalno shvatanje prefiksacije kao

slaganja reči i svrstavanje reči sa prefiksima među složenice. Tako, na primer,

T. Maretić u knjizi Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga književnog

jezika, u odeljku Složeni glagoli, za pojam ‘prefiks’ koji se koristi u savremenoj

tvorbi reči, koristi pojam ‘predlog’, a za glagole građene prefiksacijom koristi

termine ‘složenice’, ‘složeni glagoli’ i ‘glagolske složenice’ svrstavajući ih u

složeni tip tvorbe (1899: 381–390).

„S glagolima se vežu u složenice ovijeh 16 prijedloga: do, iz, na, nad,

o(b), od, po, pod, pre, pri, pro, raz, s(a), u, uz, za. ... Prijedlog do u

glagolskijem složenicama često znači da glagolska radnja dopire kamo

treba; na pr. dòčekati, dòčuti, dòći ...ˮ (1899: 382).

Poput Maretića i potonji domaći ugledni lingvisti, A. Belić i M.

Stevanović, tvorci referentnih gramatika (BELIĆ: 1949; STEVANOVIĆ: 1986), kao

i njihovi naslednici, izjednačavajući prefikse sa predlozima svrstavaju

52 Kristal 1988, Лингвистический энциклопедический словарь 1990, Todorov 1987.

53 U knjizi I. Klajna Tvorba reči u savremenom srpkom jeziku nalazi se informativan i vrlo detaljan pregled stavova domaćih gramatičara o prefiksima i prefiksaciji kao

načinu tvorbe reči (КЛАЈН 2002: 173–182).

Page 84: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

84

prefiksalni vid tvorbe reči u slaganje. Belić u svojoj Nauci o građenju reči

sledećim rečima objašnjava zašto prefiksalnu tvorbu smatra slaganjem:

„Pravim složenim glagolima možemo nazvati glagole složene sa

prefiksima, jer u njima prefiksi uvek zadržavaju izvesnu autonomiju:

osećaju se kao delovi složenog glagola i unose u nj ili izmenu realnog

značenja (iskòpati: „kopanjem izvaditi iz zemljeˮ) ili izmenu

glagolskog vida (vršiti: svršiti). Ti se glagoli našim osećanjem tako dele

u dva dela da mogu poslužiti kao ugled za obrazovanje novih sličnih

glagola (iskòpati : kòpati, izvúći: vúći, ìzvaditi: väditi i sl.). To su

produktivni složeni glagoli.ˮ (БЕЛИЋ 2000: 200).

Treba svakako napomenuti i to da je Belić u ovom svom delu iz 1949.

godine prvi put u srbistiku uveo pojam prefiksa koristeći ga kao sinonim

za predmetak.

Stevanović u svojoj gramatici Savremeni srpskohrvatski jezik I, u

poglavlju Složeni glagol, prefiksalne glagole takođe naziva ‘složeni glagoli’ ili

‘složenice’:

„A produktivni su samo složeni glagoli postali od prostih, njihovim

slaganjem sa pojedinim prefiksima.

Glagoli postali slaganjem prostih glagola s prefiksima po

međusobnom sintaksičkom odnosu sastavnih delova su, kako smo

napred rekli, odredbene složenice, jer prefiks uvek sobom unosi i

izvesnu izmenu značenja glagola s kojim srasta u složenicu.ˮ

(СТЕВАНОВИЋ 1986: 434).

U većini gramatika, pogotovo školskih, tako je i danas, prefiksacija se

obično smatra slaganjem, mada ima i drugačijih shvatanja prema kojima je

prefiksacija poseban, autonoman vid tvorbe reči. Jedan od prvih glasnih

zagovornika te ideje u srbistici, Ivan Klajn, u svojoj knjizi Tvorba reči u

savremenom srpskom jeziku, navodi sledeće:

„Sve činjenice, dakle, navode na zaključak da treba definitivno

odbaciti tumačenje prefiksa kao predloga: neopravdano je ne samo

njihovo potpuno izjednačavanje, kao kod Maretića i Leskina, nego i

donekle ublažene interpretacije kao kod Stevanovića (po kome su

prefiksalne složenice „dobivene srastanjem predloga s drugom rečju”,

Page 85: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

PREFIKSACIJA GLAGOLA KRETANJA

85

v. citat u 1.1.1.) ili kod Babića („Prefiksalna tvorba ... je način slaganja

riječi kad je u prvom dijelu složenice prijedlog ili niječnica ne”, 1986:

33). Vreme je da se i naša gramatika oslobodi shvatanja XIX veka i da

izričito konstatuje da su prefiks i predlog dva različita pojma, iako su

pojedini (nipošto ne svi) prefiksi po obliku jednaki predlozima. ...

Zaključak da prefiksi nisu predlozi, dakle nisu reči, nego su afiksi,

nužno podrazumeva i da se prefiksacija ne može smatrati vrstom

slaganja, kao u našim dosadašnjim gramatikama.” (КЛАЈН 2002: 178).

Razloge za dugotrajno shvatanje prefiksacije kao vrste slaganja Rajna

Dragićević u svom radu Prefiksacija u srbistici i slavistici vidi u sledećem:

1) U srpskoj lingvistici je duga dominacija komparativno-

istorijske paradigme dovela do toga da su se samo dijahronijska istraživanja

smatrala vrednima pažnje. „Pošto su prefiksi po poreklu predlozi, srbisti su

im pristupali kao samostalnim leksemama, a ne kao formantima. ... Prefiksi

koji poreklom nisu predlozi potpuno su zanemareni kao sporedna pojavaˮ;

2) Na tvorbenom šavu „između prefiksa i lekseme na koju se on

dodaje ponekad [se] ne vrše morfofonološke promene, čak i ako postoje

uslovi za njih (npr. izljubiti, a ne ižljubiti). Izgleda kao da se čuva granica

između dve reči, tj. između predloga i lekseme na koju se on dodaje;

3) Prefiks (koji je često po poreklu samostalna reč) dodaje se na

celu reč, a ne na osnovu, pa taj spoj liči na spoj između dve lekseme, a ne na

spoj između formanta i lekseme;

4) U srpskoj lingvistici (ali i u tvorbi reči, generalno) tek

odnedavno se više pažnje posvećuje prefiksaciji. Dugo je u centru pažnje bila

sufiksacija. Ona je odvlačila pažnju istraživača, pa se i zbog toga pojam i

termin prefiks u srpskoj lingvistici upotrebljava tek od 1949. godine.ˮ

(ДРАГИЋЕВИЋ 2015: 355) U zaključku svog rada R. Dragićević se, kao i I. Klajn,

opredeljuje za pristup prefiksaciji kao posebnom načinu tvorbe reči.

Iako se, kako smo videli, u mnogim domaćim gramatikama

poistovećuje prefiks sa predlogom, ipak, „Prefiks i predlog nisu isti, odnosno,

prefiksi nisu predlozi spojeni sa osnovom reči. Prefiksi su, gledajući

dijahronijski, nastali od predloga i zadržali njihov oblik, ali se semantička i

funkcionalna veza među njima izgubila i prefiksi su postali posebni

nesamostalni tvorbeni elementi posve različiti od predlogaˮ (ВУЈОВИЋ 2018:

44). To potvrđuje broj prefiksa koji se nikada ne pojavljuju samostalno, koji je

Page 86: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

86

veći nego što se to ranije mislilo i nego što to predstavljaju gramatike (КЛАЈН

2002: 176). „Npr. prefiksi naj-, pra-, pre-, pro-, raz-, su-, koji se javljaju u

rečima najviši, praunuk, prepešačiti, proleteti, razići se, sunarodnik ne

pojavljaju se samostalno kao predlozi, što znači da nisu predlozi. Osim toga,

„ima dosta prefiksa koji su formalno isti sa predlogom ali se od njega u

značenju potpuno razlikuju. Npr. prefiks po- u poleteti ili u pomajka ne može

da se izjednači niti sa jednim značenjem predloga po (ima ih petnaestak u

RMS). Ili prefiks na- u natrčati se, najesti se, nagluv i sl. takođe nema nikakve

semantičke veze sa predlogom na. Ovu razliku u značenju registruje i RMS

gde npr. predlog na ima blizu pedeset značenja, a na- kao prefiks ima trinaest

značenja sasvim različitih od značenja predloga na. ... To je jedan od mogućih

argumenata za potpuno odvajanje prefiksa od predloga i utvrđivanje prefiksa

kao posebne nesamostalne tvorbene jediniceˮ. (ВУЈОВИЋ 2018: 44)

„O nesamostalnosti prefiksâ govori i činjenica da ih u lingvističkim

rečnicima54 definišu kao afikse, a afiksi su po definiciji nesamostalne tvorbene

jedinice, odnosno kako se kaže u Simeonovom rečniku, vezane morfeme.

Znači, sudeći po rečničkim definicijama, prefiksi su nesamostalne tvorbene

jedinice odnosno vezane morfeme, što isključuje mogućnost da su prefiksi,

zapravo, predlozi.ˮ (ВУЈОВИЋ 2018: 44)

Osim toga, u našem jeziku uopšte ne postoji sintagmatska veza tipa

predlog + glagol. Zato, na primer, glagol dotrčati nije mogao nastati od

predloga do + trčati ili izbaciti od predloga iz + baciti ili upasti od predloga u +

pasti. I. Klajn smatra da „Nisu mogli postati ni inverzijom od baciti iz (čega),

pasti u (nešto) itd.ˮ (КЛАЈН 2002: 177) jer je vrlo česta rekcijska dopuna

glagola predloško-padežna konstrukcija sa mesnim značenjem u kojoj je

predlog po svom obliku i po svom značenju isti kao prefiks, npr. dotrčati do,

upasti u. Prefiks u takvim konstrukcijama ne može biti predlog jer bi bilo

nelogično da se predlog sa istim značenjem duplira i pojavi i ispred i iza

glagola. Prefiksi u ovakvim primerima, prema I. Klajnu, imaju prilošku

funkciju: dotrčati = trčati + blizu nečega/nekoga, upasti = pasti+ unutra (КЛАЈН

2002: 177‒178). Međutim, A. Belić je smatrao da su prefiksi u takvim

konstrukcijama tipa ući u kuću ponovljeni predlozi:

54 Simeon 1969, Kristal 1988, Лингвистический энциклопедический словарь 1990.

Page 87: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

PREFIKSACIJA GLAGOLA KRETANJA

87

„... ovi predlozi su u praindoevropskom jeziku imali mesto između

imenice i glagola značeći verovatno odnos između njih. Zamislimo:

kuće do ići (ići do kuće). Kada je do postalo prefiks u doći u kojem se

značenje prefiksa do izgubilo u svršetku radnje, ono se moralo ponoviti

sada uz imenicu, pošto je njegov odnos prema imenici izgubljen. Deleći

se na glagol i imenicu, on je bio za svaki deo svoga značenja

upotrebljen. Tako se došlo do izraza: doći do kuće i sl.ˮ (1999: 318).

Neke prefiksalne imenice i denominalni pridevi, izvedeni prefiksalno-

sufiksalnom tvorbom od imenica, motivisani su sintagmatskim spojem

predloga i imenice pa su zbog toga prefiksi u njima istog značenja kao i

predlozi. To su npr. tvorenice potpalublje (nastala od sintagmatskog spoja pod

+ palubom) ili bezimen (od bez + imena) i sl. U njima se prefiksom, koji jeste

dobijen od predloga, izražava odnos prema imenici. Ovakve tvorenice

možemo smatrati endocentričnim zato što njihovi tvorbeni elementi

zadržavaju svoje značenje koje su imali pre prelaska u tvorenicu55.

Iako su ranije radovi posvećeni tvorbi imenica bili u većini, danas je

sve više onih koji se bave tvorbom glagola. Još uvek ne postoji zajedničko

mišljenje lingvista o tome u koji tvorbeni tip treba svrstati prefiksaciju, ali na

osnovu naših sagledavanja, bliži smo stavovima da prefiksaciju treba svrstati

u poseban, autonoman tvorbeni način, ravnopravan sa sufiksacijom i

slaganjem. Naravno, to je veoma složena tema o kojoj bi se moglo i trebalo još

mnogo toga reći, ali za potrebe našeg istraživanja zaključićemo samo da

prefiksi kao nesamostalne tvorbene jedinice učestvuju u slaganju glagola

tvorenih prefiksacijom koju smatramo posebnim, autonomnim tvorbenim

postupkom.

55 Više o endocentričnim složenicama videti u Vukićević (1994).

Page 88: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

88

3.2. PREFIKSACIJA GLAGOLA KRETANJA

U tvorbi glagola kretanja najčešći tvorbeni postupak jeste prefiksacija.

Prefiksi, kao i sufiksi, imaju posebno, uvek isto mesto u reči. Oni stoje na

početku reči i u čisto prefiksalnoj tvorbi dodaju se na punoznačnu reč: pre-

trčati, is-plivati, mimo-ići ...

Među glagolima kretanja postoje i tvorenice sa dva prefiksa, međutim

veoma se retko dva prefiksa dodaju istovremeno na tvorbenu osnovu glagola.

Ako u tvorbenoj strukturi prepoznamo dva prefiksa u takvim slučajevima

obično je u pitanju sekundarna derivacija, tj. prefiks se najčešće dodaje na već

prefiksiran glagol. Npr. lekseme za-ob-ići, pre-ob-ići dobijene su u procesu

sekundarne derivacije prefiksacijom prefiksala: zaobići > za + obići; preobići >

pre + obići (obići > ob+ići). Tvorbeni šav u njima nalazi se iza prvog prefiksa i

oni se, u postupku tvorbe, ne razlikuju od tvorbe jednoprefiksalnih glagola jer

nastaju istim postupkom dodavanjem prefiksa na punoznačnu (prefiksiranu)

reč. U slučaju glagola preobići, prefiks pre- skoro da uopšte ne menja značenje

osnove, pa se može shvatiti i kao pleonastičan prefiks.

Pravi dvoprefiksalni glagoli, nastali istovremenim dodavanjem dva

prefiksa na glagolsku osnovu, veoma su retki. To su oni glagoli u kojima oba

prefiksa utiču na značenje osnove i to tako da tvorenica dobija sasvim novo

značenje koje se bitno razlikuje od značenja osnove, kao što je slučaj u

tvorenicama s-po-taknuti se, ras-po-rediti se i sl.

Prefiksi učestvuju i u prefiksalno-sufiksalnoj tvorbi, npr.: za-peć-ak,

bez-briž-an i sl. Među glagolima kretanja iz naše građe nema glagola tvorenih

postupkom prefiksalno-sufiksalne tvorbe jer glagoli kretanja obično nastaju

prefiksacijom. Glagol tvoreni sufiksalnom tvorbom nisu analizirani.

„Svaki prefiks u principu učestvuje u dva leksička niza: u skupu reči sa

istim prefiksom (uz-glavlje, uz-vodan, uz-dići, us-trčati) i u alternaciji s drugim

prefiksima uz istu osnovu (us-trčati, is-trčati, do-trčati, po-trčati itd.).ˮ (КЛАЈН

2002: 180). Prefiksi su polisemične tvorbene jedinice. Oni nose određeno

kategorijalno značenje, ali često i značenje osnovnog glagola utiče na njih pa u

kombinaciji sa različitim glagolima isti prefiksi mogu da modifikuju značenje

na različite načine. Zbog toga je moguće da jedan isti prefiks, uz glagole

kretanja iz istog leksičko-semantičkog mikropolja, ponekad čak i uz isti glagol,

Page 89: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

PREFIKSACIJA GLAGOLA KRETANJA

89

izražava dve potpuno različite koncepcije kretanja. Npr. prefiks pro- u

glagolima proći i prohodati motiviše različita značenja novotvorenog glagola.

Glagol proći označava perlativnu koncepciju kretanja, a prohodati označava

sticanje sposobnosti hodanja. Ili prefiks na- u glagolima natrčati i natrčati se.

Glagol natrčati ima značenje slučajnog kontakta sa nekom preprekom na

putu, dok uz promenu dijateze natrčati se ima sativno značenje.

Prefiksi dodati na imperfektivne glagole perfektivizuju glagolsku

radnju i unose novi semantički elemenat u značenje glagola. Belić smatra da

„kada specifično značenje sufiksa izbledi, onda ostaje značenje svršenosti,

obeleženo u izvesnom trenutku glagolske radnje...ˮ (БЕЛИЋ 2000: 367).

Postoje dva tipa prefiksa, to su leksički i gramatički (tzv. puni i prazni

prefiksi). Leksički prefiksi osim elementa svršenosti glagolske radnje, unose u

glagol i neku novu, dodatnu semantiku, odnosno modifikuju u izvesnom

smislu značenje glagola, a gramatički prefiksi menjaju samo glagolski vid bez

uticaja na semantiku glagola.

Analizirani glagoli kretanja veoma su plodni u građenju perfektivnih

prefiksalnih derivata koje grade pomoću 17 prefiksa što znači da koriste

većinu prefiksa postojećeg prefiksalnog inventara. Najfrekventniji je prefiks

do- koji se dadaje skoro na sve glagole kretanja, zatim po frekvenciji idu

prefiksi od-, na-, pro-, iz- (is-, i-), po-, za-, uz- (uza-, us-), u-, pre-, raz- (ra-, ras-),

s- (sa-), ob- (op-), pri-, pod-, mimo- i nad-. Tim redom se i navode dalje u radu.

Analizirani su prefiksi koji perfektivizuju i/ili modifikuju značenje

glagola kretanja tako da oni i dalje ostaju glagoli kojima se obaveštava o

kretanju iako se kod nekih menja dominantno semantičko obeležje pa umesto

samog čina kretanja fokus značenja biva na početku ili završetku kretanja,

putanji ili smeru kretanja. Oni glagoli kojima se putem prefiksacije toliko

promenilo značenje da su izašli iz okvira kategorije glagola kretanja, nisu

uvršteni u korpus.

3.2.1. Prefiks do-

Prefiks do- je veoma frekventan u srpskom jeziku i služi uglavnom za

gradnju imenica i glagola. Kao glagolski prefiks do- se uvek dodaje na

imperfektivni glagol gradeći perfektivni oblik. Međutim, on nije prefiks koji

služi samo za čistu, gramatičku perfektivizaciju glagola zato što svojom

semantikom istovremeno i modifikuje značenje glagola. Zbog toga učestvuje,

Page 90: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

90

kao i ostali prefiksi glagola kretanja, u tzv. leksičkoj „nečistojˮ56

perfektivizaciji pri kojoj se menja značenje osnovnog glagola.

Glagoli kretanja sa prefiksom do- imaju konkretno, prostorno

značenje (koje se slaže sa prostornim značenjem predloga do), a to je

„kretanje koje se odvija do mesta u čijoj se neposrednoj blizini završava na

način iskazan glagolom u tvorbenoj osnoviˮ. Prefiks do- modifikuje značenje

glagola kretanja dodajući mu semantičku komponentu adlativnosti, tj. semu

„doći do/u blizinu neke tačke u prostoruˮ. On je u glagolskoj tvorenici nosilac

adlativne semantike.

Glavno semantičko obeležje glagola tvorenih sa prefiksom do-

proizilazi iz semantike, tj. semantičke modifikacije koju donosi prefiks i

osnovnog semantičkog obeležja tvorbenog glagola. Njegova vrednost je

iskazana kroz prototipski glagol adlativnog kretanja, glagol doći u značenju

„idući prispeti, stićiˮ. Diferencijalno semantičko obeležje tvorbenog glagola, tj.

diferencijalna sema u prefiksalima, označava način na koji se odvija kretanje,

tj. dolazak, tako da prefiksale sa do- možemo parafrazirati kao „doći na način

iskazan motivnim glagolomˮ. Na primer :

dobauljati = doći bauljajući = doći i pritom bauljati (ići četvoronoške,

pobaučke, puzati),

dojuriti = jureći stići kamo = doći i pritom juriti (vrlo brzo se kretati,

trčati, leteti, bežati), i sl.

Tvorbena osnova glagola kretanja tvorenih pomoću prefiksa do- jeste

glagol koji svojim osnovnim značenjem denotira kretanje. Prostornost je

osobina i prefiksa i glagolske osnove sa kojom se prefiks kombinuje. Ta

činjenica ide u prilog tvrdnji I. Grickat „da i pri ‘nečistoj’ perfektizaciji, pri

kojoj se značenje osnovnog glagola leksički menja, prefiks ‘vodi računa’ o

potencijalnim leksičkim orijentacijama u glagolu kome pristupa, a i glagol,

zavisno od svog značenja, privlači sebi bilo prostorno bilo apstrahovano

značenje prefiksa” (ГРИЦКAТ 1966: 194). Slično razmišlja i Dž. Galant u svojoj

knjizi Russian verbal prefixation and semantic features: an analysis of the prefix

vz- iznoseći ideju da prefiksi ne dodaju značenje glagolima na koje se dodaju,

56 Termin leksička ‘nečista’ perfektivizacija preuzet je iz rada I. Grickat (1966).

Page 91: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

PREFIKSACIJA GLAGOLA KRETANJA

91

već reprezentuju specifična obeležja koja su već sadržana u semantici

osnovnog glagola (GALLANT 1979: 14, 18).

Međutim, ima i onih glagola, koji ne denotiraju kretanje, ali u

kombinaciji sa prefiksom do- dobijaju značenje adlativnog kretanja. Njih je

malo i oni se ne nalaze u našem korpusu, ali ipak ih treba spomenuti. To je

grupa glagola koji označavaju proizvođenje glasnog zvuka, npr. galamiti u

značenju „dizati galamu, grajuˮ, tutnjati „proizvoditi snažne zvukeˮ, tandrkati

„stvarati tandrk, lupuˮ. Prefiksirani prefiksom do-, oni ne označavaju

prostiranje zvuka do neke tačke, što bi bilo očekivano značenje, već dobijaju

značenje adlativnog kretanja čoveka ili nekog prevoznog sredstva pri kojem

se proizvodi glasan zvuk: dogalamiti „doći, dospeti galamećiˮ, dotutnjati

„tutnjeći doći, stićiˮ, dotandrkati „tandrčući, s bukom stići, doćiˮ.57

Sema ‘dolazak’ implicira završetak kretanja, a samim tim i

perfektivizaciju glagola. Svi glagoli u analiziranom korpusu koji su tvoreni

pomoću prefiksa do- perfektivnog su vida. To, za sada, potvrđuje teze A. Belića

(1965), a kasnije i Đ. Grubora (1953) i S. Babića (1986), da nema

imperfektivnih glagolskih prefiksala. Takav stav zastupa i I. Grickat u svojim

radovima o imperfektivizaciji glagola (ГРИЦКAТ 1966, 1967). Tome u prilog

ide i grupa imperfektivnih glagola kretanja u čijoj se strukturi nalazi prefiks

do-, ali koji nisu nastali prefiksacijom. To su glagoli dojahivati, dovoziti,

dotrkivati, dovoditi, dobežavati i sl. Pošto u svom sastavu imaju prefiks moglo

bi se reći da su nastali tvorbenim procesom prefiksacije ili prefiksalno-

sufiksalnom tvorbom, npr. do-voditi, do-voziti ili do-trk-ivati, do-jah-ivati, do-

bež-avati. Međutim, sudeći po njihovom značenju, u ovim i ovakvim

primerima, obično se glagol perfektivnog vida izvodi od glagola

imperfektivnog vida. To znači da glagoli dojahivati, dovoziti, dotrkivati,

dovoditi, dobežavati nisu tvoreni ni prefiksalnom ni prefiksalno-sufiksalnom

tvorbom, već su nastali od prefiksala sufiksacijom ili konsonantskim

promenama u osnovi. Oni su glagolski prefiksali koji su sekundarno

imperfektivizovani. Npr. glagol dojahivati nastao je u tvorbenom procesu

imperfektivizacije sufiksacijom od dojah-ati : dojah-ivati, a ne prefiksalno-

sufiksalnom tvorbom do-jah-ivati, dovoziti je dobijeno od dovesti (promenom

osnove), a ne prefiksacijom do-voziti, kao i dovoditi > dovesti, ne od do-voditi,

57 O ovim glagolima pisala je Milka Ivić u radu O nekim principima glagolske prefiksacije

u slovenskim jezicima (ИВИЋ 1982).

Page 92: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

92

dotrk-ivati > dotrk-ati, ne od do-trk-ivati, dobež-avati > dobež-ati, ne od do-

bež-avati i sl. Da su ovo primeri čiste gramatičke imperfektivizacije vidi se i u

njihovoj semantici. Ako pogledamo leksikografske definicije glagola

dojahivati, dovoziti, dotrkivati, dovoditi, dobežavati i drugih sličnih, videćemo

da su svi oni u RMS označeni kao ‘nesvrš. i uč.ʼ prema: dojahati, dovesti,

dotrkati, dovesti, dobežati. Tu nema nikakve promene u značenju osnovnih

glagola, osim čiste promene vida. Leksema dojahivati u svom osnovnom

značenju denotira isto što i leksema dojahati, samo joj se još dodaje sema

‘trajnost’, tj. ’učestalost radnje’ koja ne izaziva semantičku modifikaciju

leksema. A značenje koje nosi prefiks do- „doći do/u blizinu neke tačke u

prostoruˮ ovi glagoli, budući da su prefiksali, imaju već u svojoj tvorbenoj

osnovi.

Prefiks do- kombinuje se sa većinom glagola kretanja. Ne nalazimo ga

uglavnom kod onih glagola kojima je usmerenost kretanja dominantna

semantička osobina kao što su vratiti se, bližiti se, klisnuti i sl. Za takve glagole

koji označavaju ablativno ili adlativno usmereno kretanje to je razumljivo jer

ako je glagol u osnovi ablativan obično se ne kombinuje sa prefiksom

adlativne semantike zato što nije uobičajeno da je istovremeno izraženo i

ablativan i adlativan, a ako je adlativan onda nema potrebe da mu se pomoću

prefiksa duplira adlativnost. Izuzetak je glagol dobežati koji je u tvorbenoj

osnovi ablativne semantike, ali prefiksacijom dobija adlativno značenje tako

da znači „bežeći doći nekamo ili nekome sklanjajući se ispred kakve

opasnostiˮ. On u savremenom jeziku deluje arhaično. Pronašli smo ga

uglavnom u tekstovima vezanim za starija vremena ili neke istorijske

događaje:

– Dobežao je, prema svedočenju Prizrenaca, među ove zidove i sam

srpski kralj Petar Prvi. (I) – Prema predanju, pre desetak generacija

dobežao je ovamo, iz straha od osvete ... (I)

Razlog zbog kojeg se prefiks do- dodaje na glagolsku osnovu glagola

bežati mogao bi biti i to što je sekundarno značenje glagola bežati „trčati,

juriti”. U tom značenju glagol nema izraženo obeležje ablativnosti pa ga je

moguće kombinovati sa adlativnim prefiksom u glagolu dobežati sa

sekundarnim značenjem „dotrčati, dojuriti”.

– Dobježao je Krčelić u svoj stan. (RMS)

Page 93: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

PREFIKSACIJA GLAGOLA KRETANJA

93

3.2.1.1. Primeri glagola sa prefiksom do- po mikropoljima

Pošto je prefiks do- veoma frekventan i gradi prefiksale sa većinom

glagola kretanja iz svakog od analiziranih mikropolja, predstavićemo njegovu

upotrebu posebno u okviru svakog mikropolja.

– HODANJE – doći, dohodati, dopešačiti, dokoračati, došetati (se),

dotabanati, dogaziti, domarširati.

– Došla je na plažu. (I) – ... u vodi je prvih nekoliko metara kamenje, a

nakon toga pesak i plićak do kojeg se može dohodati. (I) – Najviše

građana je dopešačilo iz Nikšića ... (KSSJ) – Vremenom sam mogao

dokoračati do željenog cilja ... (I) – Mekoj se jedva došetao do klavira

(KSSJ) – ... ja mogu samo dotabanati na vrh za cca 5 sati... –

Demonstranti u Atini domarširali su danas do zgrade parlamenta ... (I)

– U kasnu noć ... dogazi kući. (RMS)

– OTEŽANO KRETANJE – dohramati, doćopati, došepati, došantati, dobatrgati,

dogegati se, dogiljati, doteturati (se), dolomatati se, dovući se, dogacati.

– Dohramao je do terena ... (I) – Doćopao je do stola i sručio se u

stolicu. (I) – Došepao je do vrata Hitne ... (I) – ... [je] došantala do

seoceta... (I) – Sunce se već pomaljalo na horizontu kada smo se

dobatrgali do dvanaestog sprata. (I) – ... najeli se predobre hrane i

jedva se dogegali do kuce. (I) – ... tako smo evo umorni jedva ovamo

dogiljali... (I) Zagrljeni, doteturali smo se do same ivice provalije. (I) –

... najzad se dolomatao do imanja u brdovitoj pustari. (I) – Veseli i

Pipin dovukoše se napred ... (KSSJ) – On šljapnu u vodu i dogaca do

obale. (I) – Vukući se na kolenima on dopuza do korpe... (KSSJ) – On se

spusti pored plota, dobaulja do svinjca i tu stade. (RMS)

– BRZO KRETANJE – dotrčati, dojuriti, dohitati, dohrliti, dobrzati.

– Na kraju dotrča brodski kuvar Rikardo ... (KSSJ) – Kuvarica je

odjurila, a doktor dojurio. (KSSJ) – Potrčao je Bratislav prema kući,

dohitao do ulaznih vrata... (I) – Dohrle braća... nasrnu u izbu i iznesu...

iz plamena starca. (RMS) – Tiho su dobrzali i stali u polukrug oko

njega... (I)

Page 94: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

94

– KRETANJE BEZ CILJA – dobasati, dobazati, doglavinjati, dolunjati, dolutati,

doskitati, dosmucati se, dotumarati.

– Poželjno je dobasati do bazara i nakon bazanja, pazeći da se ne

zabasa, odbazati domu svome. (I) – Došao je bio u grad da se malo

proveseli, pa ... dobazao u Savsku ulicu. (RMS) – ... nekad pred zoru

doglavinjao bih preko njiva kući... (I) – Dolutao je u šumu u prljavoj

pocepanoj odeći, iznemogao i ranjen. (I) – ...napustio je psihijatrijsku

bolnicu i doskitao se do provincijskog gradića... (I) – Vidim da si se

dosmucao i ovde. (I) – Žena je konačno dotumarala u neko selo.

(I)

– PRIBLIŽAVANJE – dostići, dospeti.

Ako uporedimo značenje prefiksala dostići sa značenjem njegovog

motivnog glagola stići videćemo da se ono ne menja. Njihove definicije su

formirane drugačijim rečima, ali, u suštini znače isto: stići u svom prvom

značenju iz kojeg je derivirano značenje glagola dostići znači „idući naći se na

istom mestu s nekim koji je bio izmakao”, a dostići znači „idući za kim stići ga”.

Glagol stići prefiksiran prefiksom do- praktično ne menja svoje osnovno

značenje iz čega proizilazi da bismo u ovom slučaju prefiks do- mogli smatrati

praznim prefiksom. Glagol dostići u navedenom značenju ostaje prelazan

glagol kao što je i glagol stići u osnovnom značenju. Pregledajući korpus u

potrazi za primerima upotrebe, primetili smo da se glagol dostići daleko više

upotrebljava u svojim sekundarnim značenjima „približiti se postavljenom

cilju, uzoru i sl.” i „doći do određenog stupnja razvitka” koja su postala

dominantna u odnosu na primarno značenje.

Glagoli dospeti i prispeti građeni su od vezane leksičke osnove -speti i

prefiksa do-, odnosno pri-. Iako se u tvorbenoj strukturi oba glagola jasno

razaznaju prefiksi do- i pri- svrstani su u prethodno opisane semantičke grupe

koje formiraju bazični glagoli kretanja sa opštim značenjem ablativnog

kretanja jer se iz sinhronijske perspektive gledajući više ne prepoznaje i ne

koristi staroslovenski glagol spēti od kojeg su derivirani. Glagol dospeti

navodimo u ovom odeljku jer se kod njega jasno razaznaje tvorbeni prefiks

do-, a glagol prispeti će biti naveden uz prefiks -pri.

Page 95: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

PREFIKSACIJA GLAGOLA KRETANJA

95

– Kada su dospeli do starčeve kolibe, dečak uze klupčad konopca i

harpun i udice... (KSSJ) – Gonioci su jurili i brzo su dostigli Hadži

Murata. (KSSJ)

– UDALJAVANJE – dobežati.

– Posle Kosovske bitke dobežali su u Moraču... (I)– ... od straha

turskoga bio dobežao Lazar Mutap, ... i još mnogi kojekakvi momci.

(KSSJ) – Istina o sudbini popa Ćatića ... već sutradan je obelodanjena

kad su kućama dobežali živi ... (I)

Ovaj glagol se, kao uopšte i ostali glagoli ablativni glagoli, veoma retko

upotrebljava u savremenom jeziku verovatno i zbog toga što je u

suprotnosti ablativna semantika motivnog glagola sa adlativnom

semantikom prefiksala.

– PENJANJE – doverati se.

Glagoli penjanja se po pravilu ne vezuju sa ablativnim i adlativnim

prefiksima tako da se glagol doverati se pojavio kao jedini izuzetak.

Primere upotrebe za njega pronašli smo samo u rečnicima.

– ...doverao [se] preko planina i gudura sve do Niša. (RSANU)

3.2.2. Prefiks od- (ot-)

Prefiks od-, sa svojom alomorfnom varijantom ot-, javlјa se, takođe, uz

skoro sve analizirane glagole kretanja i sa njima tvori prefiksale sa značenjem

kretanja ablativnog usmerenja. Značenje ablativnosti kojim prefiks od-

modifikuje motivni glagol podudara se sa prostornim ablativnim značenjem

predloga od „odvajanje, napuštanje, udalјavanje”. Većina glagola sa prefiksom

od- i tvorbenim značenjem ablativnog kretanja mogu da se parafraziraju na

isti način, kao „otići, udaljiti se na način iskazan motivnim glagolom”, npr.

othramati „otići hramajući”, odgacati „udaljiti se gacajući”, otpuzati „udaljiti

se, otići pužući”, otrčati „trčeći, trkom otići”, odlutati „lutajući otići” itd. Glagol

otići u značenju „napustiti neko mesto, udaljiti se, ukloniti se” prototipski je

glagol za posmatranu grupu glagola jer se njime označava ablativnost uopšte i

njegova semantika se sadrži u arhisemi ablativnih prefiksala sa prefiksom od-.

Page 96: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

96

Glagoli otići i/ili udalјiti se javlјaju se kao opšti deo definicije svih glagola

kretanja ablativnog usmerenja sa prefiksom od-.

3.2.2.1. Primeri glagola sa prefiksom od- po mikropoljima

– HODANJE – otići, othodati, otpešačiti, otkoračati, odšetati (se), otabanati,

odmarširati, otapkati.

Prefiks od- kombinuje se skoro sa svim glagolima hodanja, osim nekih

koji u svom semantičkom sadržaju imaju diferencijalnu semu ‘usiljeno

kretanje’, a to su glagoli gaziti, paradirati i defilovati.

– Okrenuo se prema meni, naklonio i otišao ka kolibi. (KSSJ) –

Ohrabruje što je mogao nekako da othoda do klupe. (I) – ... zajedno

ćemo otpešačiti do kuće... (KSSJ) – Ponovio sam zabezeknuti izraz lica, i

žustro otkoračao stazom... (I) – Po velikoj vrućini poslovno sam morao

odšetati do grada. (I) – Kada je Ana otabanala iz dnevne sobe, bacila

je načas pogled na mene... (I) – Četa odmaršira dalje. (RMS) – Otapka

sitnim nožicama. (RMS)

Budući da je prefiks od- polisemičan, neki od glagola kretanja tvoreni

sa njim imaju, sekundarno značenje „provesti neko vreme u kretanju

iskazanom motivnim glagolom i završiti takvo kretanjeˮ. Najčešće se javljaju u

kontekstima u kojima označavaju završetak neke sportske aktivnosti, obično

trke, maratona i sl. U tom značenju glagoli naknadno dobijaju obeležje

tranzitivnosti.

– Uf, meni se to jednom izdešavalo kad sam otabanao veliki FG

maraton... (I) – Samo razmislite koliko ljudi znate koji su otrčali

polumaraton? (I) – Тако је до сада отрчао око 1.900 трка... (I) – U

patikama i šorcu odšetale su ovu stazu ne pokazujući nikakav napor.

(KSSJ)

– OTEŽANO KRETANJE – othramati, otćopati, odšepati, odšantati, odgegati

(se), odgiljati, oteturati (se), odvući se, odgacati, otklipsati, otpuzati,

odbauljati.

Skoro svi glagoli otežanog kretanja grade prefiksale sa prefiksom od-

u značenju ablativnog kretanja na način iskazan motivnim glagolom.

Page 97: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

PREFIKSACIJA GLAGOLA KRETANJA

97

– Bos othramah do potoka. (RMS) – nisam se pokajao što sam otćopao

do radnje... (I) – ... ali je potom zbog povrede odšepao sa terena. (KSSJ)

– Odšantala sam do kupatila i napunila kadu. (I) – Odgegao se do

svoje kancelarije... (KSSJ) Žao mi je što večeras nisam odgiljala do

grada... (I) I lagano [je] oteturao iz kuće. (RMS) – Nasumice se

odvukla do sanduka, čučnula kraj njega. (RMS) – ... te je na petama

odgacala do najbližeg hotela, punog seljaka i nakupaca na

proputovanju. (KSSJ) – Dobrovoljno je otklipsala da prebacuje

neko žito. (RMS) – Ako nikog nema, onda ćemo leći i otpuzati niz

brdašce. (I) – Leže potrbuške i oprezno odbaulja do pećine. (RMS)

– BRZO KRETANJE – odjuriti, othitati, othrliti, otrčati.

Prefiks od- se dodaje i na sve glagole brzog kretanja, osim na glagol

žuriti.

– Odjurili smo na treći peron ... (KSSJ) – Luka razdragano othita iz

sobe... (I) Othrlio [je] u plaču kući. (RMS) – Dete ... opet otrča u igru.

(RMS)

– KRETANJE BEZ CILJA – odbasati, odbazati, odglavinjati, odlunjati, odlutati,

odskitati, odsmucati (se), odšvrljati, otumarati.

– Jedva u neko doba odbasa iz kuće. (RSANU) – ... poslednji ljubavni par

je odbazao kući s kesicom pomfrita koji se pušio. (I) – Onda je Luka

odglavinjao kući. (RMS) – ... možete odlunjati ulicama njemačkih

gradova Kelna, Minhena i Dizeldorfa. (I) – ... okrenuo je leđa autobuskoj

stanici i odlutao u lavirint Londona. (I) – ... lep je dan pa ćemo negde

odskitati. (I) – Ćiro se odsmuca potajno. (RMS) – ... petkom uveče

obično odšvrljam do grada ... (I) – U polusnu sam otumarala do

kuhinje da nešto pojedem. (I)

Kao i kod glagola sa prefiksom do- i među glagolima kretanja sa

prefiksom od- ima onih koji u tvorbenoj osnovi imaju glagol koji ne označava

kretanje, ali u kombinaciji sa prefiksom označavaju ablativno kretanje pri

kome se proizvodi zvuk, npr. otandrkati „otići tandrčući”, otutnjiti „otići

tutnjeći”.

Većina glagola kretanja formira prefiksale sa prefiksima do- i od-

tvoreći antonimske parove sa značenjem ablativnog i adlativnog kretanja:

Page 98: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

98

doći – otići,

dohodati – othodati,

dokoračati – otkoračati,

dotabanati – otabanati,

dotapkati – otapkati,

dopešačiti – otpešačiti,

došepati – odšepati,

domarširati – odmarširati,

doćopati – otćopati,

dogacati – odgacati,

dogegati (se) – odgegati (se),

dogiljati – odgiljati,

dohramati - othramati,

doklipsati – otklipsati,

doljumati – odljumati,

došantati – odšantati,

došepati – odšepati,

doteturati (se) – oteturati (se),

dovući se – odvući se,

dopuzati – otpuzati,

dobauljati – odbauljati,

dotrčati ‒ otrčati,

došetati (se) ‒ odšetati se,

dolutati ‒ odlutati,

doskitati (se) – odskitati (se),

dosmucati se – odsmucati se,

došvrljati – odšvrljati,

dotumarati – otumarati.

3.2.3. Prefiks na-

Prefiks na- je polisemičan prefiks i sa glagolima kretanja gradi

prefiksale u kojima se njegova višeznačnost realizuje kroz različite

semantičke modifikacije motivnog glagola. Ima ih više, ali navešćemo samo

one koje smatramo osnovnim.

1) Značenje iznenadnog, slučajnog, neobaveznog dolaska ili dolaska

radi kratkog zadržavanja u glagolima naići, navratiti (se) i nalutati.

– Naišao je neki par, svađali su se, žena je plakala. (I) – Sutra , posle

službe, opet ću navratiti da vidim decu. (KSSJ) – S jeseni bi nalutao

kakav Ciganin. (RMS) – Među ovima koji nalutaju i dođu u Niš,

ogromna većina su dobri ljudi... (I)

2) Značenje dolaska do slučajne, neplanirane pojave lokalizatora na

putu kretanja ili kontakt sa njom na način iskazan motivnim glagolom u

glagolima naići (sekundarno značenje) nagaziti, natrčati, nabazati, nabasati i

natumarati:

– Tako u hodanju jednom naiđu na čudnu brezu... (KSSJ) – ... ili bi

nagazio na suvarke koji su mu pucketali pod nogama. (KSSJ) – U nekim

Page 99: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

PREFIKSACIJA GLAGOLA KRETANJA

99

slučajevima pešak može da natrči na zaustavljeni automobil... (KSSJ) –

Sasvim je slučajno nabazao na tu stazu. (I) – ... supružnici pored

pušnice nabasaše na novčanik sa 500 maraka ... (KSSJ) – ... kao

slučajno natumara na nekoga i odmah sledi slika na instagramu. (I)

3) Značenja sativnosti tj. „izvršenja radnje motivnog glagola u velikoj

meri ili do zasićenosti njome” u glagolima kao što su nahodati se, napešačiti se,

našetati se, nagacati se, nagegati se, naklipsati se, napuzati se, najuriti se,

natrčati se, nabazati se, nalunjati se, nalutati se, naskitati se, natumarati se i dr.

Većina glagola kretanja sa prefiksom na- ima sativno značenje. Kao i kod

glagola sa prefiksom iz- sativno značenje utiče na pretvaranje intranzitivnih

glagola u medijalne.

– Nahodao sam se, jedva vučem noge za sobom i umoran sam i žedan.

(I) – Tog dana kad sam obilazio Obedsku baru, pošteno sam se

napešačio putevima oko nje... (KSSJ) – Kada sam se našetao, vratio

sam se u hotel. (I) – Juče sam išao na pijacu i nagacao sam se blata. (I)

– ... treba ... sačekati da se sporaći nagegaju (I) – Naklipsao sam se

tražeći konje. (RSANU) – Naigrala sam se, natrčala, napuzala ... sa

mojim unucima (I) – Pošto bi se naskakale i najurile, zaustavljale se da

jedu. (RSANU) – A baba Pejzlerka, koja je posluživala kod njih, zbilja se

to veče natrčala i porazdrmala. (KSSJ) – Bome smo se nabazali danas

po šumi. (RSANU) – Mi smo se nalunjali danas i preumorna sam. (I) –

Nalutali smo se seoskim putevima. (KSSJ) – Naskitala sam se dok su

me noge mogle nositi . (I) – Natumarao sam se naokolo zbog vas. (I)

3.2.4. Prefiks pro-

Prefiks pro- veoma je plodan, polisemičan prefiks58 koji sa glagolima

iz našeg korpusa gradi sledeće prefiksale:

58 Prema Belaju, glagoli kretanja sa prefiksom pro- imaju više značenja koja se sva mogu podvesti pod zajedničko značenje etapne (sekvencijalne) translokativnosti koju definiše preko opozicije prema sumarnoj translokativnosti. (BELAJ 2008: 204). „Ta se sumarnost očituje u konceptualizaciji događajne strukture kao ukupnosti svih etapa kretanja s nešto jače istaknutom početnom i završnom fazom ...ˮ (BELAJ 2008: 152)

Page 100: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

100

proći, progaziti, propešačiti, prošetati se, promarširati, prodefilovati,

proparadirati, projuriti, protrčati, probazati, prolunjati, proskitati

(se), prošvrljati, prolutati, protumarati, propuzati, prohodati, provući

se.

Navedeni primeri semantički nisu jednoobrazni zbog polisemije

prefiksa pro- te ih, stoga, možemo razvrstati u glagole sa:

- perlativnim značenjem,

- kontinuativnim značenjem,

- ingresivnim značenjem,

- značenjem prodiranja.

3.2.4.1. Značenje perlativno usmerenog kretanja imaju glagoli proći,

propešačiti, progaziti, promarširati, prodefilovati, proparadirati, projuriti,

provući (se). U njihovoj tvorbi najčešći motivni glagoli su oni iz grupe glagola

hodanja. Kao prototipski perlativni glagol sa prefiksom pro- izdvaja se

prefiksal prototipskog glagola ići, glagol proći u značenju „idući preći preko

kakvog prostora, otići s jednog mesta na drugo, prevaliti kakav putˮ jer je on

opšti deo definicija navedenih glagola pomoću kojeg možemo da

parafraziramo svaki od njih kao „proći na način iskazan motivnim glagolomˮ,

npr. propešačiti „pešačeći proćiˮ, progaziti „gazeći proćiˮ, promarširati

„marširajući proćiˮ, prodefilovati „defilujući proćiˮ, proparadirati „paradirajući

proćiˮ, projuriti „jureći proćiˮ, prošetati se „šetajući proći”, provući (se) „proći

vukući se”.

Glagoli iz ove grupe perlativni su jer obeležavaju prolazak linijom

kretanja koja vodi sa jednog kraja na drugi kraj lokalizatora bilo da se

kretanje odvija njegovom površinom ili unutrašnjošću, duž, oko, iznad ili

ispod njega: proći ulicom, proći kroz tunel, proći pored prozora, proći oko kuće,

proći ispod stola. Oni obeležavaju kretanje, odnosno onaj deo kretanja koji se

odvija između suprotnih tačaka površine, unutrašnjosti, ili spoljašnjosti

granica lokalizatora i njegovih orijentira, ali koje je počelo i nastavlja se ili

završava izvan granica lokalizatora.

Page 101: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

PREFIKSACIJA GLAGOLA KRETANJA

101

– Ovom ulicom svake godine prođe na hiljade Srba ... (I) – On prođe

kroz hodnike, dvorane i odaje. (KSSJ) – Onda smo prošli pored knjižare

na uglu ... (KSSJ) – Dok sam naišao slučajno na štab prošao sam svaku

kuću i pojatu... (KSSJ) – Ustao je, prošao oko stola do majke i poljubio je

u teme (KSSJ) – ... a morao je propešačiti uzduž i popreko čitavu

Mađarsku, gladan i odrpan kao prosjak. (KSSJ) – Propešačili su sela i

gradove ... (I) – Svega je možda tridesetak ljudi progazilo ovuda danas.

(I) – Srpski gardisti promarširali su Crvenim trgom... (I) – ...

promarširali su pored nas [vojnici], sve se treslo. (I) – Večeras su

centralnim gradskim trgom prodefilovali maturanti OŠ „Sveti Sava”.

(I) – Sada ćemo da prodefilujemo pored naših starih prijatelja. (I) – ...

zajedno pozdravljaju defile vojske i vojne tehnike koji će po ko zna koji

put proparadirati Crvenim trgom, ... (I) – ... kozaci su ipak uspeli da

projure preko mosta ... (I) – ... projurio je hodnikom i najzad stigao na

ulicu. (KSSJ) – Projurili su pored bašta, probili su se u centar ... (KSSJ) –

Pod puščanom vatrom projuriše ivicom sela ... (I) – On je mogao jurnuti

u kuću, protrčati po sobama ... (KSSJ) ... onda su pored mene protrčala

dva momka (KSSJ) – Brzo sam ... protrčao kroz kuhinju i otvorio

vrata između frižidera i šporeta. (KSSJ)

Glagoli kretanja su intranzitivni ali, kako vidimo iz navedenih primera,

glagoli proći i propešačiti kontekstualno podležu sekundarnoj tranzitivizaciji

dobivši kao rekcijsku dopunu direktni objekat: proći kuću, propešačiti sela i

gradove. U ovakvim primerima prostor se konceptualizuje kao objekat i kako

navodi Pranjković „Prostor u odnosu na te glagole naime nije više okolnost

pod kojom se vrši glagolska radnja, nego je predmet uključen u radnju, bliži

odnosno dalji objekt.” (PRANJKOVIĆ 2009: 3).

3.2.4.2. Kontinuativno59 značenje imaju glagoli probazati, prolunjati,

prolutati, proskitati, prošvrljati, protumarati i prošetati se. Kontinuativni su jer

im je dominantno semantičko obeležje kretanje koje se odvijalo izvesno,

kraće vreme te ih stoga parafraziramo na sledeći način „provesti neko vreme

u kretanju iskazanom motivnim glagolomˮ, tj. „provesti neko vreme bazajući/

59 Termin kontinuativni glagoli nalazimo kod Klajna. On ih, prema Stevanoviću,

predstavlja kao glagole sa značenjem vršenja radnje za izvesno kraće vreme (КЛАЈН 2002: 276).

Page 102: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

102

lunjajući/ skitajući/ švrljajući/ tumarajući/ šetajući seˮ. Motivne osnove za

ove glagole dobijene su od glagola kretanja bez cilja bazati, lunjati, lutati,

švrljati, tumarati. Jedini glagol iz ove grupe čija motivna osnova nije glagol

kretanja bez cilja jeste glagol prošetati se. On se nalazi na semantičkoj

periferiji između perlativnih i kontinuativnih glagola i mogao bi možda da

pripada obema grupama, međutim, čini nam se da ipak u njegovoj semantici

kao dominantni elemenat preovladava kretanje koje se odvija neko određeno,

kraće vreme, zbog čega smo ga svrstali u grupu kontinuativnih glagola60.

– Zemun volim, a kako je sad lepo vreme sa zadovoljstvom ću

probazati. (I) – Moraću da prolunjam po gradu i vidim kakva je

situacija ovde sa veterinarima ... (I) – ... imao sam nešto slobodnog

vremena i otišao na par sati prolutati. (I) – Pored dvorca, svakako

vredi proskitati po egzotičnom parku Pena... (I) – Posle toga će ponovo

preći okean i malo prošvrljati ulicama Njujorka. (I) – ... lepo smo

protumarali podzemnim hodnicima... (I) – Hajde da prošetamo

desetak minuta ... (KSSJ) – Prošetao se pored Beograda na vodi. (I) – ...

izišao je da se prošeta parkom ... (KSSJ) – Potraži me u Nord Pointu

reče ona, ići ću tamo da se malo prošetam. (KSSJ)

3.2.4.3. Ingresivno značenje i značenje sticanja osobine ili sposobnosti vršenja

radnje motivnog glagola imaju glagoli: prohodati, propuzati, proskitati se:

– Prohodao je sa godinu dana. (KSSJ) – ... prohodala operisana starica

... (KSSJ) – To je dobar znak da će dete uskoro propuzati. (I) – Joca ju je

nosio stalno sa sobom po kafanama, jer majka joj se proskitala. (I)

Glagol proskitati se u ovom značenju se pojavljuje samo u povratnoj

formi.

60 Irena Grickat u svom radu o deminutivnim glagolima, smatra glagol prošetati se deminutivnim glagolom: „Pošto su radnje označene glagolom sa pro- prvobitno vremenski ograničene, one stiču i značenje skraćenosti, ili, dalje, umanjenosti u poređenju sa osnovnim glagolima. Ali u današnjem srpskohrvatskom književnom jeziku takvo je značenje ostalo samo u malobrojnim primerima i nije karakteristično: prodremati, prokunjati, prošetati se. (ГРИЦКАТ 1955–1956: 88)

Page 103: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

PREFIKSACIJA GLAGOLA KRETANJA

103

3.2.4.4. Glagol progaziti, osim perlativnog kretanja, u određenim kontekstima

ima i značenje prodiranja, odnosno kretanja probijanjem kroz neprohodan

teren obrastao travom ili žbunjem ili zatrpan snegom ili blatom i sl.

– ... najvažnije da smo progazili puteve za branje ... (I) – pa je teže

progaziti sneg oko voćke nego nju orezati... (I) – ... trava bi se polako

uspravljala pošto bi progazio kroz nju. (I) – Čim prva kiša padne nama

trebaju rudarske čizme da progazimo do stana.

U kontekstima sa akuzativom bez predloga kao što su progaziti puteve,

progaziti sneg i sl. glagol progaziti postaje sekundarno tranzitivan.

3.2.5. Prefiks iz- (is-, i-)

Prefiks iz- (is) gradi sa glagolima kretanja sledeće prefiksale:

izaći/izići, izbasati, izbaulјati, izgegati se, izjuriti se, izmarširati,

izverati se, izvući se, ishodati se, iskitati se, ispentrati se, ispeti se,

ispuzati, istrčati (se), išantati, išetati.61

Prefiks iz- (is-, i-) prefigira glagole kretanja sa kojima gradi

perfektivne prefiksale najčešće sa opštim ekstralokativnim značenjem

„napuštanje unutrašnjosti nekog zatvorenog ili ograničenog, obeleženog

prostoraˮ. Značenje koje prefiks iz- unosi u takvu tvorenicu jednako je sa

prostornim značenjem predloga iz- „prostor od čije se unutrašnjosti nešto

odvaja”. U širem smislu to je ablativnost. Uz glagole kretanja prema gore

prefiks iz- služi kao perfektivizator, a sa nekoliko glagola gradi i prefiksale

sativnog značenja. Sa glagolom trčati u određenim kontekstima ima

kompletivno značenje.

Glagoli sa ekstralokativnim značenjem mogu da se parafraziraju

formulom „izići/izaći na način iskazan motivnim glagolom”, npr. išetati

„šetajući izići”, izmarširati „izaći marširajući”, izgegati (se)„izići gegajući se”,

istrčati „trčeći izići” itd. Glagol izići/izaći je, kao i većina ostalih prefiksala

61 U ovu grupu nije uvršten glagol izgaziti jer je njegovo značenje izvedeno iz sekundarnog značenja glagola gaziti „stupati po nečemu kvareći (to), pritiskati, gnječiti nogama uništavajući štoˮ, tako da mu glavna sema nije premeštanje u prostoru.

Page 104: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

104

glagola ići u drugim grupama glagola kretanja, dominantan član grupe sa

ekstralokativnim značenjem i pojavlјuje se u njihovim leksikografskim

definicijama kao opšti deo ‒ genus proximum.

– On već odavno želi iz kuće da izađe. (RMS) – Društvo išeta da vidi

varoš i okolinu. (RMS) – On je postrojio divizion i naredio da izmaršira

iz grada. (RMS) – Napokon tramvaj se zaustavio i ja sam se izgegao

napolje... (I) – Išantala je iz svoje sobe stara gospođa. (RMS) – Mališan

neopažen ispuzao iz kuće dok su mu roditelji spavali ... (I) – Iz jaruge

izbaulja onaj govornik, a za njim još dvojica. (I) – Oni izbasali ravno

nasred sela. (RMS) – Kad se Maja vratila pred noć, izvukao se iz nekog

budžaka i pokazao se. (RSSJ) – Čobani su istrčali pred nas. (RMS)

– ... okrete leđa i izjuri iz razreda. (RMS)

U nekim značenjima intranzitivni motivni glagoli su, bivajući

prefiksirani prefiksom iz-, postali medijalni i dobili sativno značenje. To se

desilo sa glagolima ishodati se „mnogo hodati, nahodati se, našetati seˮ,

istrčati se „zadovoljiti se, izigrati se trčeći, natrčati se”, izjuriti se „nauživati se

u jurnjavi, trčanju, istrčati se”, iskitati se „provesti u skitanju mnogo vremena,

naskitati se”.

– Umoran sam jer sam se danas dosta ishodao. (RMS) – Kad se čovek

istrči . . . onda mu sve zaista lepše prija. (RSANU) – Pročitaju jednu

stranicu, onda se izjure, pa se opet vrate na učenje. (RMS) – ...opet se

nadam lepom danu, da se iskitam ... (I)

Prefiks iz- uz glagole kretanja prema gore gradi perfektivne prefiksale

čije se značenje ne menja u odnosu na značenje motivnog glagola. To možemo

proveriti ako uporedimo njihova značenja.

ispeti se „premestiti se na više mesto, popeti se, uspeti se”

peti se „ići s nižeg mesta na više”

ispentrati se „pentrajući, hvatajući se rukama za što popeti se, uzverati

se”

pentrati se „s mukom uzlaziti, penjati se, verati se”

izverati se „popeti se verući se, uspentrati se”

verati se „hvatajući se rukama ili upirući se nogama penjati se ili

spuštati se, pentrati se”

Page 105: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

PREFIKSACIJA GLAGOLA KRETANJA

105

Zbog toga smatramo da prefiks iz- u navedenim primerima samo

perfektivizuje radnju i da je semantički prazan.

U procesu tvorbe reči, prilikom kombinovanja nekih glagola kretanja

sa prefiksima i određenim dopunama glagoli postaju prelazni. Tako smo

videli da npr. glagol preći sa prefiksom pre- i dopunom u akuzativu postaje

prelazan, npr. preći most. Slično je i sa glagolom trčati koji je intranzitivan, ali

prefiksiran prefiksom iz- podleže sekundarnoj tranzitivizaciji (ТЕШИЋ 1989) i

to obično u diskursu sportskih komentara, kao u primerima:

– Istrčao je maraton. – Istrčao je 1000 metara.

u kojima prefiks iz- unosi u tvorenicu kompletivno značenje, odnosno,

značenje vršenja radnje u potpunosti, do kraja. U tranzitivnim konstrukcijama

u kojima se pojavljuje glagol istrčati62 kao dopune se javljaju mere pređene

putanje, npr. metar, kilometar ili nazivi za različite sportske aktivnosti koje

podrazumevaju prelazak određene takmičarske staze, npr. trka ili maraton.

3.2.6. Prefiks po-

Prefiks po- je veoma frekventan prefiks u srpskom jeziku. Prema

Klajnu on je „jedan od najplodnijih, ako ne i najplodniji: s njim se gradi

izuzetno veliki broj glagola, a značenja su veoma raznovrsnaˮ (КЛАЈН 2002:

265). Irena Grickat ga smatra najinteresantnijim slovenskim prefiksom

(ГРИЦКAТ 1955–1956: 83). Sa glagolima kretanja iz našeg korpusa gradi

sledeće perfektivne prefiksale:

62 M. Žic-Fuks takve konstrukcije naziva pseudotranzitivnim konstrukcijama (ŽIC-FUCHS 1991: 109).

Page 106: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

106

pobeći, poći, pohitati, pohodati, pohrliti, pojuriti, popentrati se,

popeti se, pošetati se, potrčati, poverati se, povratiti se, povući se,

požuriti.63

I u njima se ogleda značenjska raznovrsnost prefiksa po- jer se javljaju

u više značenja. To su ingresivno, distributivno, kontinuativno i adlativno

značenje. Najviše je primera sa ingresivnim značenjem koje imaju glagoli: poći

„početi ići, krenuti s mesta, uputiti se”, pohitati „potrčati, pojuritiˮ, pohrliti

„pohitati, požuriti”, pojuriti „početi juriti, bežati, pohitati, potrčati”, potrčati

„krenuti trkom u nekom pravcu”, požuriti „žurno poći”.

– Pošli su zajedno , i ne pitajući se , niz strmu obalu. (KSSJ) – Hari i Ron

pohitaše uz stepenice... (KSSJ) – ... sa svih strana pohrliše na scenu žene.

(KSSJ) – Marija zastane ... i pojuri nam u susret. (RMS) – Potrčala je ka

glavnim vratima i ušla u kuću. (KSSJ) – ... ja požurih preko naraslog

snežnog pokrova, u koji su mi upadale patike. (KSSJ)

Iako su opisani na različite načine, čini se, ipak, da bi ih sve bilo

moguće parafrazirati pomoću tipičnog ingresivnog glagola kretanja, glagola

poći kao „poći na način iskazan u glagolskoj osnovi”, tj. poći hitajući / hrleći /

jureći / trčeći / žureći.

Distributivno značenje imaju glagoli popentrati se „popeti se jedno za

drugim hvatajući se nogama i rukama za štoˮ i poverati se „verući se popeti se

(jedan za drugim)”.

– Po zidu, po kukama, po ramenima deca se popentraše. (RMS) – Već

se ... Jaglenac poverao dobrano u planinu... (RMS)

Za glagol poverati se, osim primera upotrebe u RMS iz dela I. Brlić-Mažuranić

„Priče iz davnine”, druge primere nismo uspeli pronaći ni pretragom

interneta, ni u KSSJ. Međutim, u tom kontekstu ne odgovara distributivnom

značenju koje je navedeno u rečniku uz taj primer, jer ono podrazumeva više

63 Glagol pogaziti nije uvršten u ovu grupu iz istih razloga iz kojih ni glagol izgaziti nije uvršten u grupu glagola sa prefiksom iz- (up. str. 102, fn. 61). Poput glagola izgaziti, značenje glagola pogaziti izvedeno je iz sekundarnog značenja glagola gaziti „stupati po nečemu kvareći (to), pritiskati, gnječiti nogama uništavajući štoˮ te mu zbog značenja koje nosi „izgnječiti, izgaziti nogama hodajući, kolima vozeći i sl. gazeći gnječitiˮ kretanje nije više primarna semantička karakteristika.

Page 107: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

PREFIKSACIJA GLAGOLA KRETANJA

107

subjekata radnje, a u navedenom primeru se odnosi na jednog vršioca,

odnosno nosioca kretanja. Verujemo da bi se detaljnijom pretragom

književnih dela verovatno našao još poneki primer upotrebe glagola poverati

se, ali to što ga nema u našem korpusu potvrđuje da je on danas nefrekventan.

Navedeni distributivni glagoli opisani su pomoću glagola popeti se „premestiti

se na više mesto, podići seˮ i mogu da se parafraziraju kao „popeti se

pentrajući seˮ i „popeti se verući seˮ.

Glagol popeti se dobijen je prefiksacijom glagola peti se i predstavlja

njegovu perfektivnu varijantu. Prefiks po- u glagol popeti se „premestiti se na

više mesto, podići seˮ ne unosi nikakvu semantičku modifikaciju u odnosu na

značenje motivnog glagola peti se „ići s nižeg mesta na više”. Popeti se i peti se

imaju isto značenje jer oba označavaju premeštanje sa nižeg mesta na više

mesto. Prefiks po- unosi jedino razliku u glagolskom vidu zbog čega ga

možemo smatrati samo perfektivizatorom, odnosno sredstvom gramatičke

(čiste) perfektivizacije ili praznim prefiksom kako se još u literaturi naziva. 64

Isto važi i za glagol pobeći „trčeći uteći, izmaći”. Prefiksacijom pomoću

prefiksa po- glagol bežati koji se uz prefikse pojavljuje u svojoj dubletnoj

formi -beći dobija samo obeležje perfektivnosti dok semantika oba glagola

ostaje ista jer ih možemo parafrazirati na sledeći način „brzo se

udaljiti/udaljavatiˮ uz razliku samo u glagolskom vidu. U značenje glagola

povratiti se „doći natrag, na mesto odakle se pošloˮ prefiks po- ne unosi

nikakvu modifikaciju jer ima isto značenje i vidski se poklapa sa motivnim

glagolom vratiti se „doći natrag, doći onamo odakle se pošloˮ. To je razlog iz

kojeg se glagol povratiti se ređe koristi u savremenom srpskom jeziku od

glagola vratiti se, što zaključujemo iz malog broja potvrda koje smo za njega

pronašli u pregledanom korpusu.

Kako vidimo iz navedenog, prefiks po- u glagolima popeti se, pobeći i

povratiti se, ne pravi nikakvu razliku u značenju između motivnog i

prefiksiranog glagola (osim razliku u vidu u prva dva primera).

64 Prefiksima kao sredstvom gramatičke (čiste) perfeketizacije bavila se detaljno I. Grickat u svojoj u svojoj obimnoj studiji (ГРИЦКАТ 1966), a o tome da li su prefiksi koji služe samo za perfektivizaciju „prazniˮ odnosno da li su zapravo semantički prazne jedinice, pisala je Lj. Šarić u svom radu (ŠARIĆ 2011).

Page 108: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

108

– Uzeše sveću i popeše se na sprat. (KSSJ) – Nekoliko njih je uspelo

pobeći u obližnju šumu... (KSSJ) – Priđe prozoru, gleda na sve strane po

ulici, pa se opet povrati i sedne za sto. (RMS)

Glagoli pohodati „provesti u hodanju neko vreme” i pošetati (se)

„provesti nešto vremena u šetnjiˮ imaju kontinuativno65 značenje sa

elementima deminutivnosti. 66

– Malo pohoda pa uzme čašicu rakije te ... srkne. (RMS) – Prisutne

dame su pošetale živopisnim gradićem... (I)

Primere upotrebe glagola pohodati i pošetati (se) veoma teško smo pronašli.

Ti glagoli se, u analiziranom korpusu, skoro uopšte ne pojavljuju, što donekle

ide u prilog tvrdnji D. Matovca da prefiks po- nije moguće kombinovati sa

„glagolima načina kretanja, npr. *pošetati, *pohodati ...ˮ (MATOVAC 2018: 211).

Glagol povući se „poći natrag, povratiti seˮ jeste u ovoj grupi glagola sa

prefiksom po- glagol pojedinačnog značenja jer jedini označava kretanje u

nazad, odnosno suprotno od kretanja kojim se došlo do neke tačke u

prostoru.

– Partizanovi navijači povukli su se prema objektu sportske

kladionice... (KSSJ)

3.2.7. Prefiks za-

Prefiks za- gradi sa glagolima kretanja sledeće prefiksale:

65 Glagoli kontinuativnog značenja se u literaturi nazivaju još i delimitativni glagoli jer označavaju vršenje radnje osnovnog glagola neki određen, limitirani vremenski period (BUĐA 2010: 97; PADUČEVA 2010: 125; DICKEY 2007: 328; MATOVAC 2018: 207).

66 Prema Ireni Grickat, prefiks po- u glagolu pohodati nosi semantiku perfektivnosti sa elementom deminutivnosti: „Sa prefiksom po- i deminutivnom nijansom značenja nalazimo najpre obične perfektizovane glagole: podrémati, poígrati ... pohódati ... Ovakvi glagoli se i ne mogu nazvati čistim deminutivima prema osnovnim glagolima, pa ma kakva se modifikacija pod tim izrazom podrazumevala, pošto se u njih, pored te modifikacije, prefiksom po- unosi i značenje iz sasvim druge oblasti — značenje svršenosti.ˮ (ГРИЦКАТ 1955–1956: 82).

Page 109: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

PREFIKSACIJA GLAGOLA KRETANJA

109

zaći/zaići, zabasati, zaćopati, zagacati, zagaziti, zagegati (se),

zahramati, zajuriti se, zakoračati, zalutati, zaobići/zaobilaziti.

zapuzati, zatrčati se, zatumarati.

Prefiks za- je, prema Klajnu „jedan od semantički najsloženijih i

najneodređenijih, bez ijednog ‘prototipskog’ značenja, a sa mnogo nijansi koje

se mogu različito tumačiti i koje gramatičari različito klasifikuju” (КЛАЈН

2002: 251). Višeznačnost prefiksa za- odražava se donekle i u semantici

glagola kretanja tvorenih sa njim koji mogu da se realizuju u nekoliko

značenja, ali većina njih ima jedno, osnovno značenje, a tek se nekoliko

pojavljuje u drugim značenjima.

1) Osnovno i najčešće značenje koje imaju glagoli kretanja sa

prefiksom za- jeste ingresivno značenje. Glagoli sa tim značenjem su:

zaćopati, zakoračati, zahramati, zagegati (se), zagacati, zapuzati, zajuriti se,

zatrčati se, zatumarati. Pošto se ingresivnim glagolima kretanja označava

početak kretanja, oni se obično u rečnicima definišu sledećom formulom

„početi se kretati na način iskazan u tvorbenoj osnovi glagolaˮ, ali ponekad im

se kao sinonimi u definiciji dodaju tipični ingresivni glagoli kretanja poći ili

krenuti, npr. zaćopati „početi ćopatiˮ, zakoračati „početi koračati, poći,

krenutiˮ, zahramati „početi hramati”, zagegati se „početi se gegatiˮ, zagacati

„početi gacatiˮ, zapuzati „početi puzatiˮ, zajuriti se „početi juritiˮ, zatrčati se

„početi trčatiˮ, zatumarati „početi tumaratiˮ. Ingresivno značenje glagola

kretanja najčešće grade glagoli otežanog kretanja.

– Ej, požuri, što si zaćopao? (RSANU) – Okrete se na drugu stranu i

ponovo zakorača po sobi... (KSSJ) – S naporom se uspravio i zahramao

prema kući. (I) – ... bradati čovek se zagegao prema njoj. (I) – ...

debeljuškasti tip je zagacao po plićaku nasred jezera... (I) – ... svi ćemo

zapuzati iz mora među kamenje i bilje... (I) – samo treba da se zajurite

niz livadu i protrčite kroz gomile lišća... (I) – zatrčala se malena Milica

stazicom kroz parkić... (KSSJ) – zatumarao sam avenijom tu i tamo se

odmarajući... (I)

2) Značenje kretanja usmerenog ka zadnjoj spolјašnjoj strani

lokalizatora, tj. iza lokalizatora imaju glagoli zaći „krećući se doći, dospeti iza

čegaˮ i zaići „idući, krećući se dospeti iza čegaˮ.

Page 110: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

110

– Neki zađoše za han i izgubiše se u ljeskovoj šumi. (KSSJ) – Đoka sa

svojim dobrovoljcima sišao i zaišao Turcima za leđa. (I)

3) Slučajno skretanje sa želјenog puta, gublјenje puta, odnosno

kretanje koje se odvija neželјenim smerom označavaju glagoli zabasati

„izgubiti put, zalutatiˮ i zalutati „sići s puta, izgubiti se idući, zabludetiˮ.

– Prepustio se ćudima lavirinta u koji je zabasao... (KSSJ) – Devet

belgijskih turista spaseno je nakon što su danas zalutali u kanjonu

Međeđa... (I)

4) Prefiks za- učestvuje u gradnji dvoprefiksalnog glagola zaobići

„proći iza ili oko čega”, koji je, zapravo, plod drugostepene derivacije, što je

veoma retko među glagolima kretanja. U svom osnovnom značenju on se

približio značenju prefiksalnog glagola obići „proći sa svih strana, hodajući

oko čega napraviti krug” od kojega je deriviran, što znači da prefiks za- skoro

ne menja značenje osnovnog prefiksala obići, što po rečima I. Klajna „ostavlja

mogućnost da se cela tvorenica shvati kao pleonastična” (КЛАЈН 2002: 287). U

rečenici ... u trci na 1000m uspeo je da zaobiđe/obiđe prvog takmičara, glagol

zaobići možemo zameniti glagolom obići bez ikakvih posledica po značenje,

mada ova dva glagola nisu pravi sinonimi.

3.2.8. Prefiks uz- (uza-, us-)

Prefiks uz-, sa svojim alomorfnim varijantama uza- i us- sa glagolima

kretanja gradi perfektivne prefiksale:

uzići/uzaći, uspuzati (se), ustrčati, uspeti se, uspenjati se, uspentrati se,

uzverati se, usšetati se, ustrčati se, ustumarati se, uskoračati se.

Uz glagole horizontalnog kretanja ići, puzati i trčati prefiks uz-

perfektivizuje radnju i dodaje značenje kretanja nagore, odnosno penjanja, na

način iskazan glagolom u tvorbenoj osnovi. Prefiksom uz- implicira se

nagnuta, odnosno vertikalna putanja kretanja, na čijem se vrhu kretanje

završilo. Zbog toga se u definicijama ovi glagoli parafraziraju tipičnim

perfektivnim glagolom penjanja, glagolom popeti se: uzići / uzaći „idući

naviše, popeti se”, uspuzati (se) „popeti se puzeći”, ustrčati „trčeći popeti se uz

Page 111: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

PREFIKSACIJA GLAGOLA KRETANJA

111

nešto”, za razliku od većine ostalih grupa glagola kretanja koji se obično

parafraziraju prefiksalom glagola ići.

– Na prstima uzađe uza stepenice. (RMS) – On učenicima i onima koji

su uzašli na goru sa Njim, kao da rukom pokazuje na Carstvo Nebesko...

(I) – Smatrao je školu kao neko brdo uz koje treba uzići. (KSSJ) – Dve

poodrasle devojčice kratkih kikica brzo se uspuzaše na peć... (KSSJ) –

Paž je ustrčao uz široke stepenice... (KSSJ)

Uz glagole penjanja verati se, pentrati se, penjati se, peti se, prefiks uz-

perfektivizuje radnju dajući glagolu kretanja značenje kompletiranja, odnosno

završetka započetog kretanja nagore: uzverati se „popeti se verući se,

uspentrati seˮ, uspentrati se „popeti se pentrajući se, s mukomˮ, uspenjati se

„popeti se, dići se uvisˮ, uspeti se „popeti se, dići se uvisˮ. Pošto se glagolima

penjanja već označava kretanje nagore, značenje samog glagola i značenje

prefiksa se podudaraju tako da prefiks uz- koji ima istu semantiku, stoga

samo perfektivizuje glagole kretanja nagore. Potvrdu za ovakav stav nalazimo

i u radu Lj. Šarić A cognitive semantic account of the prefix uz- in Croatian u

kojem ona smatra da je prefiks uz- dodat na glagole koji u svojoj tvorbenoj

osnovi označavaju kretanje nagore „idealan perfektivizatorˮ jer svojom

semantikom ne doprinosi semantici glagola u kojoj je već sadržana semantika

samog prefiksa (ŠARIĆ 2012: 197, 207).

– Rober se ušunjao mimo obezbeđenja i uzverao se na vrh kule dva.

(KSSJ) – Sofi požuri ka bočnoj strani kuće i uspentra se na hrpu drva...

(KSSJ) – ... raspliće duge pletenice kako bi se princ uspenjao do njene

sobe. (I) – Jedva sam se uspeo uz stepenice. (RMS)

Glagoli hodati, koračati, šetati se, trčati, tumarati, kombinovani sa

prefiksom uz- mogu da dobiju i ingresivno značenje i u tom slučaju postaju

refleksivni: ushodati se, uskoračati se, usšetati se, ustrčati se, ustumarati se.

Ingresivni glagoli sa prefiksom uz- označavaju početak živog, ubrzanog

kretanja koje se odvija u okvirima lokalizatora, ali usmereno na razne strane.

Ono ne prelazi granice lokalizatora i obično se identifikuje kao užurbano ili

intenzivnije kretanje koje pokriva različite tačke prostora i koje se odvija

Page 112: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

112

tamo-vamo, gore-dole i sl.: usšetati se67 „početi hodati tamo-amo, gore-dole”,

ustumarati se „početi, stati neumorno ići na sve strane”, ustrčati se „rastrčati

se, užurbano i smeteno početi ići, kretati se gore-dole, tamo-amoˮ, uskoračati

se „ushodati se tamo-amoˮ, ushodati se „početi hodati tamo-amo, usšetati se,

ustumarati se; početi, stati neumorno ići na sve straneˮ.

– Boromir ustade i ushoda se nestrpljivo. (KSSJ) – Krčmar se

uskoračao prezirno zviždeći. (I) – Isprva se usšeta po mostu tukući

petama da mu isproba čvrstinu. (RMS) – Očajnički se ustrčao sobom

pokušavajući spasiti neki od svojih dragih predmeta. (I) – Ustumarao

se kao nikad u životu, pa je čas zamicao za kuću, pa izbijao sa druge

strane... (I)

3.2.9. Prefiks u-

Prefiks u- perfektivizuje glagole kretanja. Njegovo značenje uz njih

podudara se sa prostornim značenjem predloga u. Glagoli kretanja sa

prefiksom u- označavaju završetak kretanja u unutrašnjosti lokalizatora, te

imaju obeležje intralokalizacije, a u širem smislu i adlativnosti. To su glagoli:

ubasati, ubaulјati, uvući se, ugaziti, umarširati, upuzati, ući, ušetati,

utrčati.

Tipičan glagol kretanja sa značenjem intralokalizacije jeste prefiksal

glagola ići, perfektivizovani glagol ući „idući, krećući se, dospeti u kakav

zatvoren, ograničen prostor, u unutrašnjost nečega”. Pomoću njega možemo

da opišemo uglavnom sve glagole kretanja sa prefiksom u- na sledeći način

„ući na način iskazan glagolom u tvorbenoj osnovi”: ući basajući/ bauljajući/

marširajući/ puzeći/ šetajući se/ trčeći.

– Onda je u tu krčmu ubasao neki stranac. (I) – U sobu je ubauljao

ranjeni čovek. (I) – ... srpski ustanici su umarširali u Šabac. (KSSJ)

– Upuzao sam prvi u iglo (I) ... – Ušli smo u kolibu. (KSSJ) – ... u salon je

67 U glagolu usšetati ne dolazi do uprošćavanja grupe sš u š da bi se sačuvala razlika od glagola ušetati u značenju „ući šetajući seˮ.

Page 113: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

PREFIKSACIJA GLAGOLA KRETANJA

113

neprimetno ušetao i Dobrica Ćosić. (KSSJ) – Potrča za mnom i utrča u

tramvaj. (RMS)

Iz ovakvog tipa opisa izuzeli bismo glagole ugaziti i uvući se, jer je

njihova semantika nešto drugačija. Ugaziti ne znači jednostavno „gazeći ući

negde” već „gazeći stupiti, kročiti u neštoˮ i uvući se ne znači samo „ući negde

vukući seˮ već „ući negde provlačeći se, zavlačeći se ućiˮ.

– Čim izađu iz dvorišta, ugaze u blato do gležnjeva i vodu do kolena.

(KSSJ) – Predveče uvukoše se polako u svoje skrovište. (KSSJ)

Pretražujući KSSJ i internet u potrazi za primerima upotrebe glagola

kretanja sa prefiksom u- primetili smo da je najčešća rekcijska dopuna ovih

glagola predloško-padežna konstrukcija u kojoj se nalazi predlog u sa

imenicom u akuzativu. U ovakvim konstrukcijama u kojima glagolski prefiks i

predlog imaju istu formu i isto značenje ponavlјa se i naglašava isti tip

kretanja, u ovom slučaju ponavlјanjem predloga pojačava se adlativnost i

semantika intralokalizacije cele konstrukcije. Unutrašnjost lokalizatora se, u

ovakvim konstrukcijama, shvata veoma široko. Imenicom u funkciji

lokalizatora označava se bilo koji zatvoren prostor, npr. neki građevinski

objekat, ali i otvoren prostor, čak i šire prostranstvo koje je, na neki način

omeđeno, ograničeno, oivičeno, čija unutrašnjost, odnosno deo unutar međa,

predstavlјa mesto na kome se završava kretanje. Zbog tako široko shvaćenog

pojma lokalizatora, imenicom u akuzativu može da se označi i ulica, grad,

država, i polјe, šuma, park, i zgrada, kuća, prostorija, prevozno sredstvo ili

bilo koji „šupalј objekatˮ68, a čak i vodena površina koja se konceptualizuje

kao zatvoren prostor, što se vidi iz konstrukcije tipa ući u vodu, izaći iz jezera i

sl.

Prefiksali glagola kretanja sa prefiksom u- imaju svoje antonimske

varijante u jednom broju glagolskih prefiksala sa prefiksom iz-:

ući – izaći,

ubasati – izbasati,

68 Detaljan i iscrpan prikaz o značenjima akuzativa sa predlogom daje Nada Arsenijević u svojoj knjizi Akuzativ s predlogom u savremenom srpskom jeziku (I i II) (2003).

Page 114: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

114

uvući se – izvući se,

umarširati – izmarširati,

upuzati – ispuzati,

utrčati – istrčati,

ušetati – išetati.

3.2.10. Prefiks pre-

Prefiks pre- uz glagole kretanja gradi prefiksale kojima se označava

perlativna koncepcija kretanja (translokalnost), odnosno, direktan,

pravolinijski prelazak površine lokalizatora sa jednog njegovog kraja na drugi

kraj69. To su glagoli:

preći, prepešačiti, pregaziti, prešetati, prepuzati, pretrčati, prejuriti,

preteturati (se).

I u ovoj grupi glagola tipičan glagol perlativne koncepcije kretanja

jeste prefiksal prototipskog glagola ići, glagol preći „idući premestiti se ili

prevesti se preko čega, na drugu stranu”, pomoću kojega mogu da se

parafraziraju svi glagoli iz ove grupe. Npr. prepešačiti „pešice preći”, prešetati

„šetajući preći kakav prostor”, pregaziti „gazeći preći na drugu stranuˮ,

prepuzati „pužući preći preko čega”, pretrčati „trčeći preći preko nekog

prostora”, prejuriti „jureći preći neki prostor”, preteturati (se) „teturajući (se)

preći neki prostorˮ.

Glagoli kretanja su obično neprelazni, međutim, u kombinaciji sa

prefiksom pre-, kao rekcijsku dopunu, osim predloško padežnih konstrukcija,

mogu dobiti i pravi objekat i na taj način postati sekundarno prelazni, npr.

preći ulicu, prepešačiti grad, pretrčati stazu, pregaziti reku i sl.

– ... dnevno i do 70–80 hiljada ljudi pešice pređe preko Slavije. (I)

– Prešao je ulicu i uputio se ka plaži. (KSSJ) – ... apeluje na sve građane

koji su imali želju da prepešače preko mosta... (I) – Englez prepešačio

Srbiju... (I) – Kanjon reke Gradac prohodan je celim tokom, ali je

69 Za B. Belaja glagoli kretanja sa prefiksom pre- imaju značenje sumarne translokativnosti koju posmatra kroz opoziciju prema glagolima sekvencijalne ili etapne translokativnosti u koje je uvrstio glagole sa prefiksom pro- (BELAJ 2008:152).

Page 115: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

PREFIKSACIJA GLAGOLA KRETANJA

115

povremeno potrebno pregaziti reku. (I) – Mađioničar prešetao preko

Temze. (I) – ... uz pomoć malo veće daske možeš prepuzati sa balkona

na balkon. (I) ... moj beban prepuza igraonicu i hop kod nekih

devojčica. (I) – ...navijači Zvezde su pretrčali preko parketa s jedne

tribine na drugu... (KSSJ) – Imao je da pretrči četiri stotine stepenika.

(KSSJ) – prejurili su srpski vitezovi preko uskih granica Srbije ... (I) – I

tako preteturao do rova koji vodi u moju zemunicu. (I) – Toliko se

umusa od suza kad joj Tošić . . . pretetura prag. (RMS)

Prefiks pre- pored perlativnog značenja u gore navedenim primerima,

može da gradi i augmentativno značenje kada se doda na glagol stići/stignuti.

Prefiksal prestići/prestignuti označava kretanje jednog subjekta koje se odvija

brže od kretanja drugog subjekta: „krećući se, idući u jednom smeru s kim

naći se ispred njegaˮ, što spada u augmentativno značenje jer se uopšteno

može smatrati izvršenjem radnje u većoj meri.

3.2.11. Prefiks raz- (ras-, ra-)

Prefiks raz- je u srpskom jeziku veoma plodan prefiks sa više

alomorfa i sa velikim brojem značenja70. Uz glagole kretanja sa svojim

alomorfima ra- i ras- on perfektivizuje radnju gradeći sledeće refleksivne

prefiksale:

razgegati se, razići se, razjuriti se, rastrčati se, rašetati se.

Oni se realizuju u dva značenja. U jednom značenju javljaju se glagoli koji

označavaju kretanje koje počinje u jednom centru i odvija se centrifugalno, ka

periferiji u različitim pravcima: razići se, rastrčati se, razjuriti se. Glagolom

razići se „otići na razne strane (o većem broju lica)”, denotira se kretanje,

obavezno više od jednog subjekta, dok glagolima rastrčati se „udariti u

trčanje, užurbati se” i razjuriti se „pojuriti u raznim pravcima, razleteti,

70 Detaljnim opisom široke značenjske strukture glagolskog prefiksa raz- bavila se Duška

Klikovac u svojoj kognitivnosemantičkoj studiji O značenju glagolskog prefiksa raz- u

knjizi Metafore u mišljenju i jeziku (KLIKOVAC 2004: 167–188).

Page 116: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

116

rastrčati se”71, možemo da označimo kretanje jednog ili više subjekata

kretanja.

– Posle večere raziđe se narod. (RMS) – Razjurio se ja po opremu i po

ljude... (I) – Razjurili se na sve strane, samo da što pre svrše poslove.

(RMS) – Ovaj odlični fudbaler rastrčao se po terenu. (I) – Klinci k’o

klinci, rastrčali se po travi... (I)

Značenje kretanja od centra ka periferiji, prema D. Klikovac, predstavlja

generalno „centralno, najtipičnije značenje (odnosno skup najtipičnijih

značenja) prefiksa raz-.ˮ (KLIKOVAC 2004: 170)

U drugom značenju uz glagole kretanja prefiks raz- gradi ingresivne

glagole rašetati se „stati (početi) se šetati”, razgegati se „početi se gegati,

krenuti gegajući se”. Njima se označava i početak kretanja, ali i jači intenzitet

kojim se kretanje odvija.

– ... šta si se rašetala po kući kao Baltazar. (I)

Glagol razgegati se je, kako izgleda, vrlo slabo frekventan jer u dostupnom

korpusu nismo pronašli odgovarajući primer kojim bismo ilustrovali njegovu

upotrebu.

3.2.12. Prefiks s- (sa-)

Prefiks s- uz glagole donosi nekoliko značenja, ali uz glagole kretanja,

sa svojim alomorfnim oblikom sa-, gradi četiri prefiksala u značenju kretanja

naniže: sići / saći „idući odozgo dole stići, dospeti na niže mesto, spustiti se”,

spuzati „puzeći sići, spustiti seˮ, strčati „trčeći sići, spustiti se naniže”, sjuriti se

„velikom brzinom sići, strčati”. U opisu ovih glagola nalazi se tipičan glagol

kretanja sa više na nižu površinu, glagol sići tako da ih sve možemo opisati na

sledeći način „sići na način iskazan glagolom u osnoviˮ.

71 Glagol juriti, u kombinaciji sa prefiksom raz- javlјa se i u nerefleksivnoj formi razjuriti ali tada je on u značenju „naterati u bekstvo veći broj lica, razagnatiˮ i kao takav spada u grupu manipulativno-kauzativnih glagola .

Page 117: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

PREFIKSACIJA GLAGOLA KRETANJA

117

– Doviđenja, izići ću na vrh i posle sići . (KSSJ) – Strčao sam u prizemlje

i izašao napolje. (KSSJ) – Obren se kroz rupu dimnjaka iskobeljao do

vrha zgrade, pa spuzao niz krov... (I) – ... sjurio se niz stepenice do

garaže. (I)

3.2.13. Prefiks ob- (op-)

Prefiks ob-, sa svojim alomorfnim oblikom op-, kombinuje se sa

imperfektivnim glagolima ići, trčati i šetati sa kojima gradi sledeće

perfektivne prefiksale:

obići, optrčati, opšetati.

Prefiksom ob- (op-) perfektivizuje se radnja i dodaje se značenje kružnog

kretanja (cirkumlokalnosti) sa lokalizatorom u centru ili polukružnog

kretanja pored lokalizatora (koji može biti takođe u pokretu ili statičan): obići

„proći oko nekoga, nečega ili iza nekoga, nečega; proći dužim okolišnim

putem, zaobići (nekoga, nešto)”, optrčati „obići oko koga ili čega trčeći”,

opšetati „obići šetajući”.

– Ubica je tog trenutka obišao oko klupa ... (KSSJ) – ... svaki čas strčava

sa ivice pločnika da bi obišao prolaznike koji su, kako mu se činilo, išli i

suviše polako ... (KSSJ) – Grigorij optrča oko stola... (KSSJ) – Najpre bi

optrčao dvorište tri puta... (KSSJ) – Opšetao sam oko jame i pogledao

u pumpnu stanicu. (I) Opšetali ceo park pa da uđemo u deo gde je

Gaudijev muzej i čuveni gušter. (I)

Glagolom obići označava se i kružno kretanje oko lokalizatora kao u

primeru obići oko klupa, a i prolazak pored nečega u blagom luku, kao što je u

primeru obići prolaznike. On je tipičan glagol kretanja sa obeležjem

cirkumlokalnosti pomoću kojeg su definisani ostali glagoli iz ove grupe,

glagoli opšetati i optrčati, kao „obići (oko nekoga, nečega / nekoga, nešto) na

način iskazan motivnim glagolom”.

Tipična rekcijska dopuna ovih glagola jeste predloško-padežna

konstrukcija sa predlogom oko i imenicom u genitivu uz koju oni ostaju

neprelazni, što je uobičajeno za glagole kretanja. U nekim slučajevima se, kao

rekcijska dopuna, pojavljuje oblik akuzativa bez predloga kao pravi objekat

Page 118: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

118

oko kojeg se odvija kretanje i tada glagol kretanja postaje prelazan kao u

navedenim primerima obići prolaznike, optrčati dvorište, opšetati park i sl.

3.2.14. Prefiks pri-

Prefiks pri- gradi prefiksale kojima se označava kretanje adlativnog

usmerenja, primicanje, približavanje. To su glagoli: prići „idući približiti se

kome ili čemu”, pritrčati „trčeći približiti se kome ili čemu, dotrčati” i prispeti

„doći, stići kuda”.

– Jedan vojnik prišao je ogradi... (KSSJ) – Pritrčala sam prozoru i

ugledala mnoštvo ljudi... (KSSJ) – Artur i Loren prispeli su u stan

otprilike u to isto vreme. (KSSJ)

3.2.15. Prefiks pod-

Prefiks pod- gradi perfektivni prefiksal sa značenjem kretanja koje se

odvija ili završava ispod čega: podići „doći ispod čega”.

Vlasotinčani meze kozji sir i nude svakoga ko podiđe pod njihov šator.

(KSSJ)

3.2.16. Prefiks mimo-

Prefiks mimo- gradi jedino glagol mimoići (se) „proći mimo, pokraj” u

značenju kretanja pored lokalizatora „mimoišli su šumu” ili u refleksivnoj

formi u značenju kretanja osoba u suprotnim pravcima koje u jednom

trenutku prođu jedna pored druge „mimoišli su se na uzanom putu”.

– ... šetajući s devojkom, mimoišao se u gradskom parku s dvojicom

momaka... (KSSJ) – Vojnici su u stvari mimoišli ovu kuću, odlazeći u

druge! (I)

3.2.17. Prefiks nad-

I. Grickat smatra da prefiks nad- ima isključivo prostorno značenje, sa

mogućim figurativnim. (ГРИЦКАТ 1967: 202) Prefiks nad- gradi sa glagolom ići

perfektivni prefiksal nadići u značenju „odozgo zaobići” kojim se, prema RMS

Page 119: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

PREFIKSACIJA GLAGOLA KRETANJA

119

označava kretanje koje se odvija iznad čega. Ovaj glagol ima prelaznu

upotrebu i u savremenom srpskom jeziku ima arhaičan ton zbog čega nije

frekventan i u korpusu nismo uspeli da pronađemo adekvatan primer

upotrebe. Definicija primarnog značenja u RMS navedena je iz Vukovog

Rječnika što govori o njegovoj starini, a primeri koje smo pronašli u korpusu

odnose se samo na njegovo sekundarno značenje „2. nadvisiti, nadmašiti,

prevazićiˮ koje nije više u vezi sa čovekovim kretanjem, npr. Njegova uloga je

višestruko nadišla svaku ljudsku individualnost. (KSSJ)

Među opisanih 17 prefiksa, prefiksi od- i do- javljaju se kao

najfrekventniji i najizrazitiji prefiksi za obeležavanje ablativnog i adlativnog

kretanja. Prefiksi mimo- i nad- imaju neznatan broj pojavljivanja, ali ipak ih

nismo zaobišli jer i pomoću njih se dobija opšta slika glagolske prefiksacije.

Page 120: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u
Page 121: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

4. ZAKLJUČNE NAPOMENE

Semantička analiza glagola ljudskog kretanja pokazala je da oni

formiraju, po principu teorije semantičkog polja, jedno jasno određeno i

omeđeno, diferencirano i stabilno leksičko-semantičko polje. U tom polju,

koje obuhvata veliki broj glagola, glagoli se grupišu, na osnovu svojih

dominantnih diferencijalnih sema.

Semantički opisi glagola kretanja nisu naročito složeni, što se vidi i po

broju njihovih diferencijalnih sema koji nije velik. Glagol kretanja najčešće se

može opisati pomoću jedne ili dve diferencijalne seme. Međutim, one su,

obično, dovoljno specifične da onemogućavaju širenje polisemije. Zato glagoli

kretanja, generalno, nemaju razvijenu polisemiju. Izgleda da što je semantički

opis glagola manje složen, što ima manji broj diferencijalnih sema, to mu je

polisemija raširenija, i obratno, što je glagol specifičnijeg značenja i sa više

semantičkih obeležja, slabije razvija polisemiju.

Nevelik broj diferencijalnih sema kao rezultat, na paradigmatskom

planu, ima i pojavu visokog stepena sinonimičnosti glagola unutar svojih

grupa. To je i očekivani rezultat, budući da pripadaju istom semantičkom

polju i dele svoja semantička obeležja. Npr. glagoli otežanog kretanja hramati,

bangati, ćopati, šepati72 ili glagoli brzog kretanja trčati, juriti, žuriti, hitati73 u

svojim leksikografskim definicijama su, uglavnom, opisani jedni drugima.

U pogledu derivacije, glagoli kretanja su plodni u građenju prefiksala

jer je prefiksalna tvorba dominantan vid tvorbe glagola. Sufiksalni derivati su

obično imperfektivni oblici perfektivnih prefiksala: dotrčati – dotrčavati,

izjuriti – izjurivati.

Većina postojećih prefiksa se dodaje na glagole kretanja.

Najfrekventniji je prefiks do-, zatim prefiksi od- (ot-), iz- (is-, i-), za-, na-, pro-,

po-, pre-, uz- (uza-, us-), u-, raz-, pri-, s-, ob-, i pod-, mimo- i nad-. Prefiksi

72 Up. str. 56.

73 Up. str. 62.

Page 122: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – semantika i derivacija

122

obično perfektivizuju osnovne glagole, koji su po pravilu imperfektivni. Iako

su polisemični, prefiksi modifikuju glagolska značenja glagola ljudskog

kretanja skoro uvek na isti način i retko se događa da se jedan isti prefiks javi

u dva značenja u okviru jedne iste grupe. Isti prefiks obično tvori glagole istog

tipa značenja, npr. ući, utrčati, ušetati (se) (intralokalizacija) ili preći, pretrčati,

pregacati (perlativnost).

Putem prefiksacije, koja je dominantan vid tvorbe glagola,

nedirektivni primarni glagoli kretanja postaju perfektivni i dobijaju obeležje

direktivnosti. Osim direktivnih značenja (adlativnog, ablativnog i perlativnog)

u procesu tvorbe javlјaju se još i ingresivno, sativno i kontinuativno značenje

ali mnogo ređe. U tvorbi su najproduktivniji prefiksi do- i od- kojima se grade

prefiksali sa posebnim direktivnim, adlativnim (do-) i ablativnim (od-)

značenjima kojima su u fokusu osnovni strukturni elementi kretanja –

stizanje do završne tačke kretanja i napuštanje početne tačke kretanja.

Produktivnost ova dva prefiksa ogleda se u njihovoj sposobnosti

kombinovanja sa skoro svim analiziranim glagolima, a ona je rezultat delom i

semantike osnovnih glagola za koje se, zbog prirode njihovog značenja,

podrazumeva mogućnost obeležavanja početka i završetka kretanja. Po

frekvenciji ova dva prefiksa zaključujemo da se deriviranim glagolima

kretanja najčešće obeležavaju upravo ta dva elementa kretanja.

Jedan od zaključaka ove studije tiče se mogućnosti kombinovanja

prefiksâ sa glagolskim osnovama. Prefiksi obično ne unose svoju semantiku

sasvim slučajno u značenje prefiksala već, na izvestan način, i reprezentuju

specifična semantička obeležja koja su već sadržana u semantici osnovnog

glagola, ako ne u onoj eksplicitnoj, onda barem u onoj potencijalnoj.

Jedan od važnih zaključaka rada tiče se i statusa glagola ići. U

semantičkim opisima direktivnih prefiksala primarnih glagola kretanja istog

tvorbenog značenja najčešće je opšti deo prefiksal glagola ići. Zbog toga glagol

ići smatramo tipičnim glagolom čovekovog kretanja, kao i njegove prefiksalne

derivate kao što su doći, otići, preći, prići, sići i sl. koji se pojavlјuju kao

dominante u nizovima prefiksiranih direktivnih glagola kretanja istog

tvorbenog značenja. Glagol ići kombinuje se i sa svim analiziranim prefiksima

što ga stavlja na centralnu poziciju u kategoriji glagola ljudskog kretanja čiji je

on tipičan reprezent. Glagol kretati se postavili smo kao arhisemski glagol i

‘kretanje’ smo postavili kao arhisemu opisanih glagola, a na osnovu analize

Page 123: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

ZAKLJUČNE NAPOMENE

123

semantike i tvorbe izabranih glagola kretanja možemo zaključiti da je glagol

ići prototipski glagol u leksičko-semantičkoj grupi glagola ljudskog kretanja.

Sprovedena analiza leksičko-semantičkog polja glagola ljudskog

kretanja pruža nam uvid u jedan od načina nominacije čovekovog kretanja

dajući tako svoj doprinos u otkrivanju i boljem razumevanju strukture i

organizacije dela leksikona srpskog jezika.

Page 124: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u
Page 125: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

SUMMARY

This study looks at the verbs of human motion as one segment in the lexicon

of Serbian language from a semantic and derivational perspective. The verbs

of motion have been chosen because motion is a primary cognitive process,

and goal-directed movement through space, as an immanently human

characteristic, is one of the most important conceptual categories of human

beings. Human movement is expressed by various lexical means, and among

the most conspicuous are the verbs of motion.

The structure of the study reflects the aim of the research and it consists of

the following chapters: 1. Foreword, 2. Introduction, 3. Verbs of motion, 4.

Prefixation of the verbs of motion, 5. Concluding remarks and References.

The Introduction offers a thorough overview of the subject matter, research

aim and theoretical and methodological framework of the research (the

theory of lexical fields, componential analysis and prototype theory). It

includes a literature overview and a description of the research corpus, which

is comprised of Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika/ Dictionary of

Serbo-Croatian Literary Language (Matica srpska), complemented with

relevant data from Rečnik SANU/Dictionary of SASA, the single-volume Rečnik

srpskog jezika /Dictionary of Serbian Language (Matica srpska), electronic

Korpus savremenog srpskog jezika /Corpus of Contemporary Serbian

Language (Faculty of Mathematics, University of Belgrade), and examples

from the internet. This corpus provided a solid basis for a thorough

investigation of the research topic.

The second chapter, titled Verbs of motion, offers a semantic analysis of these

verbs, and the focus is on the semantics of the predominantly common verbs

and the changes in their meaning induced by prefixation. This is why we

decided to classify them according to the semantics of the basic forms into

verbs denoting manner, direction and path of motion, and then analyse how

prefixation affects their meaning. The identified structural elements of the

concept of motion include the starting point, ending point and path of motion

(ablative, adlative and perlative semantic fields). Based on them and on the

semantic components of the manner, direction and path of motion, motion

verbs are grouped into verbs of walking (for ex. ići, hodati, koračati), verbs of

Page 126: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

126

walking with difficulty (for ex. ćopati, šepati, hramati), verbs of fast walking

(brzati, juriti, žuriti), verbs of aimless motion (lutati, bazati, skitati (se)),

ablative verbs (bežati, kidnuti, klisnuti), adlative verbs (vratiti se, stići, dospeti)

and verbs expressing upward motion (peti se, penjati se, verati se). Typical

representatives of every group are presented and defined, semes are

identified and illustrated with examples from the corpus.

The semantic analysis has shown that, in accordance with the semantic field

theory, motion verbs form a specific, clearly delimited, differentiated and

stable lexical-semantic field. Within this broad semantic field, verbs are

grouped according to their dominant differential semes. The analysis also

shows that the verb ići (walk) is the prototypical verb in the category of

motion verbs.

Semantic descriptions of motion verbs are not very complex, which is also

evident from the small number of their differential semes. A motion verb can

most often be described by one or two differential semes. However, they are

usually specific enough to prevent the spreading of polisemy – which is why

these verbs, generally speaking, are not highly polysemous.

The chapter on the prefixation of the motion verbs focuses on 17 prefixes and

the way they affect basic verbs: do-, od-, na-, pro-, iz-, po-, za-, uz-, u-, pre-, raz-,

s-, ob-, pri-, pod-, mimo-, and nad-. The derivational analysis has shown that

prefixes usually do not introduce their meaning accidentally into the meaning

of the prefixal, but, in a way, represent specific semantic features which are

already present, if not in the explicit, then at least in the potential semantics

of the basic verb form.

The analysis offers an insight into a way of naming human movement, thus

contributing to the discovery and better understanding of the structure and

organization of a part of the lexicon of the Serbian language, which might be

useful for lexicological and other linguistic and non-linguistic research.

Page 127: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

127

LITERATURA

BABIĆ, Stjepan (1986). Tvorba riječi u hrvatskome književnom jeziku. Zagreb:

JAZU – Globus.

BELAJ, Branimir (2008). Jezik, prostor i konceptualizacija: Shematična značenja

hrvatskih glagolskih prefiksa. Osijek: Sveučilište Josipa Jurja

Strossmayera u Osijeku, Filozofski fakultet.

CHOMSKY, Noam (1965). Aspects of the Theory of Syntax. Cambridge: Mass.

COLLITZ, H. Klara (1931). Verbs of Motion in their Semantic Divergence.

Philadelphia: Linguistic Society of America.

DICKEY, M. Stephen (2007). A prototype account of the development of

delimitative po- in Russian. Cognitive paths into the Slavic domain.

Berlin: Mouton de Gruyter: 329–374.

DIERSCH, Helga (1972). Verben der Fortbewegung in der deutschen Sprache der

Gegenwart: Eine Untersuchung zu syntagmatischen und

paradigmatischen Beziehungen des Wortinhalts. Berlin: Akademie

Verlag.

DI MEOLA, Claudio (1994). Kommen und gehen, Eine kognitiv-linguistische

Untersuchung der Polysemie deiktischer Bewegungsverben. Tübingen:

Max Niemeyer Verlag.

EFSTATHIOU, Maria (1992). Die Verben der Fortbewegung. Eine kontrastive

Analyse der Sprachen Neugriechisch und Deutsch. Bonn: Holos-Verlag.

FILIPOVIĆ, Luna (2007). Talking about motion: A crosslinguistic investigation

of lexicalization patterns. Amsterdam: John Benjamins.

FILLMORE, J. Charles (1971a). How to konw whether you are coming or going.

U: Hyldgard- Jensen, Karl, ed. Linguistik. Frankfurt/M.: Athenäum:

369–79.

FILLMORE, J. Charles (1997). Lectures on Deixis. Stanford, California: CSLI

Publications.

FUNK, Christine (1995). Fortbewegungsverben in Luthers Übersetzung des

Neuen Testaments. Frankfurt am Main: Peter Lang.

GRUBOR, Đuro (1953). Aspektna značenja. Zagreb: Jugoslovenska akademija

znanosti i umjetnosti.

IKEGAMI, Yoshihiko (1969). The semological structure of the English verbs of

motion; A stratificational approach.Tokyo: Sanseido Publishing

Company.

Page 128: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

128

IVIĆ, Milka (2000). O rečenicama tipa „Otišla je kod majke / Otišla je do majke”

u: Lingvistički ogledi, tri. Beograd: Biblioteka XX vek.

KATZ, Jerrold J., Fodor, Jerry A. (1963). The Structure of a Semantic Theory,

Language 39: 170–210.

KLAUS, Georg (1972). Semiotik und Erkenntnistheorie. Berlin: VEB Deutscher

Verl. der Wissenschaften.

KLIKOVAC, Duška (2000). Semantika predloga. Beograd: Filološki fakultet.

KLOTZ, Michael (2007).Valency rules? The case of verbs with propositional

complements. In Valency – Theoretical, Descriptive and Cognitive Issues

ed. by Thomas Herbst, Katrin Götz-Votteler. Berlin, New York: Mouton

de Gruyter: 117–128.

KOVAČEVIĆ, Miloš (1986). Prefiksacija i njen uticaj na formu i semantiku

sintagme. Naučni sastanak slavista u Vukove dane. XVI/1: 119–129.

KRILE, Ivo (1981). O pojmu kretanja u hrvatskom književnom jeziku. Jezik :

časopis za kulturu hrvatskoga književnog jezika. 29: 13–19.

LAKOFF, George (1987). Women, fire, and dangerous things. What Categories

Reveal about the Mind. Chicago and London: The University of Chicago

Press.

LEECH, Geoffrey (1983). Semantics. Harmondsworth: Penguin Ltd.

LEISI, Ernst (1971). Der Wortinhalt. Heidelberg: Quelle & Meyer.

LEVIN, Beth (1993). English Verb Classes and Alternations. Chicago: University

of Chicago.

LIPKA, Leonhard (2002). English Lexicology. Tübingen: Narr.

LYONS, John (1977). Semantics 1. Cambridge: Cambridge University Press.

MARETIĆ, Tomo (1899). Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga

književnog jezika. Zagreb: Kugli i Deutsch.

MILLER, A. George (1972). English verbs of motion: Acase study in semantics

and lexical memory. U Coding Processes in Human Memory, eds. A. W.

Melton and E. Martin. Washington, DC: Winston: 335–372.

NIDA, A. Eugen (1975a). Componential Analysis of Meaning. The Hague, Paris:

Mouton.

NIDA, A. Eugen (1975b). Exploring Semantic Structures. München: Wilhelm

Fink Verlag.

ORTHEN, Norbert (1976). Zur Semantik deutscher Bewegungsverben. Köln:

Univ., Diss.

PALMER, F.R. (1976). Semantics. A new outline. Cambridge, London, New York,

Melbourne: Cambridge University Press.

Page 129: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

129

PIPER, Predrag (1997). Jezik i prostor. Beograd: Biblioteka XX vek.

PIPER, Predrag (1983). Zamenički prilozi (gramatički status i semantički

tipovi). Novi Sad: Institut za strane jezike i književnosti.

PRANJKOVIĆ, Ivo (2009). Prostorna značenja u hrvatskome jeziku.

<https://www.hrvatskiplus.org/article.php?id=1830&naslov=

prostorna-znacenja-u-hrvatskome-jeziku> 7.7.2018.

PRĆIĆ, Tvrtko (1997). Semantika i pragmatika reči. Novi Sad – Sremski

Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića

RADEN, Günter (1988). The Concept of Motion in – Understanding the Lexicon –

Meaning, Sense and World Knowledge in Lexical Semantics ed. by

Werner Hüllen and Rainer Schulze. Tübingen: Max Niemeyer Verlag:

380–394.

SÖDER, Torbjörn (2001). Walk This Way: Verbs of Motion in Three Finno-Ugric

Languages. Upsala: Acta Universitatis Upsaliensis, Studia Uralica

Upsaliensia 33.

SOLECKA, Kazimiera Maria (1983). Semantyka czasowników ruchu w jezyku

macedońskim. Katowice: Uniwersytet Śląski.

ŠARIĆ, Ljiljana (2014) Prostor u jeziku i metafora. Kognitivnolingvističke studije

o prefiksima i prijedlozima. [Space in Language and Metaphor]. Zagreb:

Naklada Jesenski & Turk.

ŠARIĆ, Ljiljana; Mikolić, Petra (2015) A semantic analysis of the verbal prefix

o(b)- in Croatian Croatica et Slavica Iadertina, Vol.11/2 No.11: 249–

283.

ŠEVO, Aleksandar (1987). Leksička spojivost glagola kretanja u ruskom jeziku

u poređenju sa srpskohrvatskim. Zbornik radova ISJK. Sveska 8. Novi

Sad: 107–168.

TRIER, Jost (1931). Der Deutsche Wortschatz im Sinnbezirk des Verstandnes.

Heidelberg: Winter.

TRIER, Jost (1934). Das sprachliche Feld. Eine Auseinandersetzung. Neue

Jahrbücher für Wissenschaft und Jugendbildung. Leipzig; Berlin:

Teubner.

TRIER, Jost (1973). Aufsätze und Vorträge zur Wortfeldtheorie, Hrsg. von A. van

der Lee und O. Reichmann, The Hague, Paris: Mouton.

VUJOVIĆ, Dušanka (2011). Semantika glagola ići u Andrićevim pripovetkama iz

austrougarskog perioda. Branko Tošović (Hg./Ur.). Die k. u. k. Periode

in Leben und Schaffen von Ivo Andrić (1892–1922). Andrić Initiative

Page 130: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

130

4. Graz – Beograd: Institut für Slawistik der Karl-Franzens Universität

– Beogradska knjiga: 723–730.

VUKIĆEVIĆ, Dušanka (1994). O značenju imeničkih složenica. Zbornik Matice

srpske za filologiju i lingvistiku. XXXVII/1: 145–149.

WEINREICH, Uriel (1963) Lexicology In: Th. A. Sebeok (ed), Current trends in

linguistic 1. The Hague: 60–93.

WEISGERBER, Leo (1954). Die Sprachfelder in der geistigen Erschliessung der

Welt. Festschrift für J. Trier. Meisenheim Glan: Hain.

WIERZBICKA, Anna (1972) Semantic primitives. Linguistische Forschungen, Bd.

22. Frankfurt: Athenäum-Verlag.

ŽIC-FUCHS, Milena (1991). Znanje o jeziku i znanje o svijetu. Zagreb: Biblioteka

SOL.

***

АНТОНИЋ, Ивaнa (2007). Синтaксa и сeмaнтикa прeдлoгa дo. Збoрник

Maтицe српскe зa филoлoгиjу и лингвистику L: 31–43.

АПРЕСЯН, Ю.Д. (1967). Экспериментальное исследование семантики

русского глагола. Москва: Издательство „Наукаˮ.

АПРЕСЯН, Ю.Д. (1995). Избранные труды. Tом I. Лексическая семантика.

Синонимические средства языка. Москва: Школа „Языки русской

кулЬтурыˮ: Восточная литература РАН.

AРСEНИJEВИЋ, Нaдa (2003). Aкузaтив сa прeдлoгoм у сaврeмeнoм српскoм

jeзику (I и II). Прeштaмпaнo из Збoрникa Maтицe српскe зa

филoлoгиjу и лингвистику, XLVI/1 i XLVII/2. Нoви Сaд.

БEЛИЋ, Александар (1949). Савремени српскохрватски језик. II део: Наука

о грађењу речи. Београд: Научна књига.

БEЛИЋ, Aлeксaндaр (1950). Истoриja српскoхрвaтскoгa jeзикa. Књ. II св. 1:

Рeчи сa дeклинaциjoм. Бeoгрaд: Нaучнa књигa.

БEЛИЋ, Aлeксaндaр (1965). Истoриja српскoхрвaтскoг jeзикa. Књ. II св. 2:

Рeчи сa кoнјугaциjoм. Бeoгрaд: Нaучнa књигa.

БEЛИЋ, Aлeксaндaр (1999). Историја српског језика: фонетика, речи са

деклинацијом, речи са коњугацијом. Београд: Завод за уџбенике и

наставна средства.

БEЛИЋ, Aлeксaндaр (2000). Univerzitetska predavanja iz savremenog

srpskohrvatskog jezika. Bibiografija radova Aleksandra Belića.

Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Page 131: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

131

ВИНОГРАДОВ, В. Виктор (1972). Русский язык. Грамматическое учение о

слове. Москва: Высшая школа.

ВУЈОВИЋ, Душанка (2011). Сeмaнтичкa и дeривaциoнa oбeлeжja глaгoлa

oтeжaнoг крeтaњa, Грaмaтикa и лeксикa у слoвeнским jeзицимa:

збoрник рaдoвa с мeђунaрoднoг симпoзиjумa / глaвни урeдник

Срeтo Taнaсић. Нoви Сaд : Maтицa српскa ; Бeoгрaд : Институт зa

спски jeзик СAНУ: 349–359.

ВУЈОВИЋ, Душанка (2012). Oснoвнa знaчeњa и прeфиксaлнa дeривaциja

глaгoлa ићи и хoдaти. Збoрник Maтицe српскe зa филoлoгиjу и

лингвистику. LV/2 : 85–92.

ВУКOМAНOВИЋ, Слaвкo (1963). O jeднoj упoтрeби прeдлoгa нa. Нaш jeзик,

нoвa сeриja. Књ. XIII, св. 1–2: 81–94.

ГОРТАН–ПРЕМК, Даринка (1963). Синтагме с предлогом до с обзиром на

својства предлога уoпштe. Нaш jeзик, нова серија. Књ. XIII, св. 1–2:

64–80.

ГOРТAН-ПРEМК, Дaринкa (1971). Aкузaтивнe синтaгмe бeз прeдлoгa у

српскoхрвaтскoм jeзику. Бeoгрaд: Зaвoд зa уџбeникe и нaстaвнa

срeдствa.

ГOРТAН-ПРEМК, Дaринкa (1997). Полисемија и организација лексичког

система у српскоме језику. Беогрaд: Библиотека Јужнословенског

филолога, књ. 14.

ГРИЦКAТ, Ирeнa (1955–1956). Деминутивни глаголи у срппскохрватском

језику. Јужнословенски филолог. XIX /1–4: 45 – 96.

ГРИЦКAТ, Ирeнa (1966). Прeфиксaциja кao срeдствo грaмaтичкe (чистe)

пeрфeктизaциje. Jужнoслoвeнски филoлoг. XXVII: 185–223.

ГРИЦКAТ, Ирeнa (1967). Штa дaje зa прoучaвaњe глaгoлскe сeмaнтикe

чистa (грaмaтичкa) пeрфeктизaциja путeм прeфиксaциje. Нaш

jeзик, нова серија. Књ. XVI, св. 3: 119–126.

ГРИЦКAТ, Ирeнa (2000). Прeфикс с(a)- уз глaгoлe у српскoм jeзику.

Збoрник Maтицe српскe зa филoлoгиjу и лингвистику. XLIII: 137–

141.

ДРАГИЋЕВИЋ, Рајна (2007). Лексикологија српског језика. Београд: Завод за

уџбенике.

ДРАГИЋЕВИЋ, Рајна (2015). Префиксација у србистици и славистици, у У

простору лингвистичке славистике Зборник научних радова

поводом 65 година живота aкадемика Предрага Пипера, ур. Љ.

Поповић, Д. Војводић, М. Номаћи, Београд, 353–366.

Page 132: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

132

ДРАГИЋЕВИЋ, Рајна (2007). Лексикологија српског језика. Београд: Завод за

уџбенике.

ИВИЋ, Mилкa (1951–1952). O прeдлoгу пo у српскoхрвaтскoм jeзику.

Jужнoслoвeнски филoлoг. XIX/1–4: 173–210.

ИВИЋ, Mилкa (1957). Jeднo пoглaвљe из грaмaтикe нaшeг сaврeмeнoг

jeзикa – систeм мeсних пaдeжa. Гoдишњaк Филoзoфскoг

фaкултeтa у Нoвoм Сaду. XX: 145–158.

ИВИЋ, Mилкa (1957–1958). Систeм прeдлoшких кoнструкциja у

српскoхрвaтскoм jeзику. Jужнoслoвeнски филoлoг. XXII: 139–149.

ИВИЋ, Mилкa (1982). О неким принципима глаголске префиксације у

словенским језицима. Јужнословенски филолог. XXXVIII: 51–56.

КЛАЈН, Иван (2002). Творба речи у савременом српском језику. Први део.

Слагање и префиксација. Београд – Нови Сад: Завод за уџбенике и

наставна средства и Институт за српски језик САНУ – Матица

српска.

КЛАЈН, Иван (2003). Творба речи у савременом српском језику. Други део.

Суфиксација и конверзија. Београд – Нови Сад: Завод за уџбенике

и наставна средства и Институт за српски језик САНУ – Матица

српска.

MAЛEТИЋ, Нaдa (1988–1990). Из глaгoлскe сeмaнтикe: глaгoли крeтaњa у

српскoхрвaтскoм jeзику. Прилoзи прoучaвaњa jeзикa. 24–26: 237–

249.

ПИПEР, Прeдрaг (1977–1978). Oбeлeжaвaњe прoстoрних oднoсa

прeдлoшкo-пaдeжним кoнструкциjaмa у сaврeмeнoм рускoм и

сaврeмeнoм српскoхрвaтскoм jeзику. Прилoзи прoучaвaњу jeзикa.

Књ. 13–14: 1–48.

ПИПEР, Прeдрaг, Aнтoнић, Ивaнa, Ружић, Влaдислaвa, Taнaсић, Срeтo,

Пoпoвић, Људмилa, Toшoвић, Брaнкo (2005). Синтaксa

сaврeмeнoгa српскoг jeзикa. Прoстa рeчeницa – у рeд. aкaдeмикa

Mилкe Ивић, Бeoгрaд – Нoви Сaд: Институт зa српски jeзик СAНУ

– Бeoгрaдскa књигa – Maтицa српскa.

ПИПЕР, Прeдрaг (2008). Граматика границе. Јужнословенски филолог.

LXIV: 307–322.

РАДОВАНОВИЋ, Милорад (2015). Фази лингвистика. Сремски Карловци,

Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.

РУЖИЋ, Владислава (2005). Прoстa рeчeницa кao синтaксичкa цeлинa /у

књизи: Синтaксa сaврeмeнoгa српскoг jeзикa. Прoстa рeчeницa – у

Page 133: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

133

рeд. aкaдeмикa Mилкe Ивић, Бeoгрaд ‒ Нoви Сaд: Институт зa

српски jeзик СAНУ ‒ Бeoгрaдскa књигa ‒ Maтицa српскa: 477–575.

СТEВAНOВИЋ, Mихajлo (1986). Сaврeмeни српскoхрвaтски jeзик I ‒ II,

Бeoгрaд: Нaучнa књигa.

ТЕШИЋ, Весна (1989). Из новије лексике. Исходати 2 часа, истрчати 9,85

секунди и сл., Наш језик, нова серија. Књ. XXVIII/3: 187–189.

ФЕРМ, Людмила (1990). Выражение направленија при приставочных

глаголах перемещения б современном русском языке. Uppsala:

Almqvist & Wiksell.

Rečnici i korpus

KRISTAL, Dejvid (1988). Enciklopedijski rečnik moderne lingvistike. Beograd:

Nolit.

RIKARD, Simeon (1969). Enciklopedijski rječnik lingvističkih naziva. I – II.

Zagreb: Matica hrvatska.

Roget’s Thesaurus of English Words and Phrases (1987). B. Kikpatrick (ur.)

(first edition by Peter Mark Roget 1852), London: Longman Group UK

Limited.

SKOK, Petar (1971–1973). Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika,

I–IV. Zagreb: Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti.

TODOROV, Cvetan i Dikro, Osvald (1987). Enciklopedijski rečnik nauka o jeziku

I/II. Beograd: Prosveta.

***

ВAСИЋ, Смиљкa; Вaсић, Дрaгoљуб (2004). Фрeквeнциjски рeчник

сaврeмeнoг српскoг jeзикa. Бeoгрaд: Институт зa пeдaгoшкa

истрaживaњa.

КССJ: Кoрпус сaврeмeнoг српскoг jeзикa (Душкo Витaс и сaрaдници)

<http://www.korpus.matf.bg.ac.rs/korpus/mainmenu.php>

20.08.2012.

Лингвистический энциклопедический словарь (1990). гл. ред. В.Н. Ярцева.

Москва: Советская энциклопедия.

Page 134: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

134

РМС: Речник српскохрватског књижевног језика књ. 1–3, Нови Сад –

Загреб: Матица српска–Матица хрватска, 1967–1969, књ. 4–6,

Нови Сад: Матица српска, 1971–1976.

РСAНУ: Рeчник српскoхрвaтскoг књижeвнoг и нaрoднoг jeзикa. Књ. 1–16.

Бeoгрaд: СAНУ–Институт зa српски jeзик. 1959–

РСЈ: Речник српскога језика, Нови Сад: Матица Српска, 2011.

Page 135: Semantičke i leksičke osobine glagola kretanja u

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FILOZOFSKI FAKULTET NOVI SAD

21000 Novi Sad

Dr Zorana Đinđića 2

www.ff.uns.ac.rs

Elektronsko izdanje

http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2019/978-86-6065-562-4

CIP - Каталогизација у публикацији

Библиотеке Матице српске, Нови Сад

811.163.41'367.625

ВУЈОВИЋ, Душанка, 1966-

Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku [Elektronski izvor] :

semantika i derivacija / Dušanka Vujović. - Novi Sad : Filozofski fakultet, 2019

Način pristupa (URL): http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2019/978-86-6065-562-

4. - Opis zasnovan na stanju na dan 30.12.2019. - Nasl. s naslovnog ekrana. -

Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija. - Summary.

ISBN 978-86-6065-562-4

а) Српски језик - Глаголи кретања

COBISS.SR-ID 332431879