Selekcija Vocaka i Vinove Loze - Nemanja Jovanovic

UNIVERZITET U PRIŠTINIPOLJOPRIVREDNI FAKULTET – LEŠAK

Predmet: Opšte oplemenjivanje voćaka i vinove loze

S E M I N A R S K I R A D

Tema: SELEKCIJA VOĆAKA I VINOVE LOZE

Profesor: Student:

Prof. dr. Bratislav Ćirković Nemanja Jovanović Br. indeksa: 01/08

Lešak, 2012. god.

S A D R Ž A J

1. UVOD...............................................................................................................................

...3

2. SELEKCIJA VOĆAKA I VINOVE

LOZE.....................................................................4

3. INDIVIDUALNA SELEKCIJA VOĆAKA I VINOVE

LOZE.....................................5

4. MASOVNA SELEKCIJA VOĆAKA I VINOVE

LOZE.............................................11

5. KLONSKA SELEKCIJA VOĆAKA I VINOVE

LOZE..............................................11

6. SELEKCIJA PODLOGA VOĆAKA I VINOVE

LOZE.............................................11

6.1. Selekcija vegetativnih podloga....................................................................................20

6.2. Selekcija generativnih podloga...................................................................................20

7. ZAKLJUČAK..................................................................................................................

.25

8. LITERATURA................................................................................................................

.29

SELEKCIJA VOĆAKA I VINOVE LOZE

1. UVOD

Pod naslovom oplemenjivanje voćaka i vinove loze podrazumeva se agrobiološka naučna disciplina primenjenog karaktera koja, oslanajući se na genetiku, fiziologiju, biohemiju i druge naučne dispiciline, izučava principe, metode i tehniku stvaranja novih pitomih sorti voćaka i vinove loze, kao i njihovih podloga.

Zadatak oplemenjivanja voćaka i vinove loze je razrada metoda oplemenjivanja za stvaranje novih sorti koje će svojim prinosom i kvalitetom plodova zadovoljiti potrošače voća i grožđa i prerađivačku industriju. Genetika predstavlja teoretsku osnovu oplemenjivanja voćaka i vinove loze. Uspeh oplemenjenih sorti voćaka i vinove loze zavisi od genotipa sorte, genotipa podloge, njihovih međusobnih odnosa, uslova sredine i primenjene agrotehnike (tehnologije).

Naša zemlja ima bogatu divlju voćnu floru u šumskim sastojinama, kao i rasuta pojedinačna stabla koja mogu poslužiti kao dobar početni materijal u oplemenjivanju, za stvaranje novih sorti i podloga, otpornih prema niskim temperaturama, suši, bolestima i štetočinama. Pored toga, naša zemlja ima velike plantaže zasada s više sorti i mnogo stabala, tako da se, usled promenljivih (varijabilnih) ekloških uslova, dešavaju pozitivne somatske mutacije, koje svoja pozitivna svojstva prenose na potomstvo, te ih treba samo otkriti, izdvojiti i staviti proizvodnju na korišćenje.

Današnje sorte voćaka i vinove loze i pored nekih izvrsnih osobina, ne zadovoljavaju u potpunosti. Potrebno je stvoriti nove sorte s boljim osobinama čiji bi plodovi odgovarali promenama ukusa potrošača, koji se iz godine u godinu menja.

Iznalaženje i stvranje novih sorti voćaka i vinove loze, potrebno je i zbog toga što se menjaju ne samo uslovi u kojima se gaje, nego se menjaju sistemi uzgoja, javljaju se nove bolesti i štetočine. Svim ovim novim pojavama i promenama mora se prilagođavati sortiment voćaka i vinove loze.

Mnogobrojnost vrsta i sorti voćaka i vinove loze u našoj zemlji omogućava nam da uporednim i stalnim oplemenjivačkim radom stvorimo i izdvojimo forme koje će se po svojim osobinama razlikovati od današnjih i koje obezbeđivati veću i kvalitetniju proizvodnju.

Planski rad je do skoro u našoj zemlji bio dosta zapostavljen, iako za kratko vreme može da da velike koristi u unapređenju voćarstva i vinogradarstva.

Osnovni problem oplemenjivanja voćaka i vinove loze je u tome što su voćke i vinova loza višegodišnje, u većini drvenaste, stranooplodne, heterozigotne i poliploidne biljke. Zbog toga proces oplemenjivanja voćaka i vinove loze traje više godine. Od trenutaka od kada se postavi cilj oplemenjivanja do uvođenja u proizvodnju novih sorti i podloga potrebno je da prođe 15-30 godina. Stoga, naučni radnici koji se bave oplemenjivanjem voćaka i vinove loze treba da predvide zahteve prerađivačke industrije i ukus potrošača kroz 20-30 godine.

Za oplemenjivanje je potreban visok nivo znanja, dugotrajan sistematski i timski rad kadrova i različitih specijalnosti (genetičara, fiziologa, biohemičara i dr.)

Seminarski rad 3


2. SELEKCIJA VOĆAKA I VINOVE LOZE

Selekcija (odabiranje) je u oplemenjivanju voćaka i vinove loze najviše primenjen metodski postupak. Selekcijom počinje i njome se završava proces oplemenjivanja. Njome se biraju najbolji klonovi određenih pitomih sorti voćaka i vinove loze za gajenje ili kao početni materijal u oplemenjivanju. Selekcijom se biraju najbolji tipovi u prirodnim pupoljcima voćaka za podloge, pa i za gajenje, kao što može biti slučaj kod oraha vinogradarske breskve, pitomog kestena i dr.

Selekcija voćaka i vinove loze treba da je organizovana, metodski razrađena i sistematski izvedena.

S obzirom na ciljeve i način izvođenja, selekcija voćaka i vinove loze može biti različita. Selekcija voćaka i vinove loze deli se na dve grupe: prirodnu i veštačku.

Prirodnom selekcijom (odabiranjem), priroda odabira najsposobnije individue u određenim ekološkim uslovima. Prirodna selekcija se odlikuje različitim stepenom prilagođavanja određenih individua da mogu preživeti i sa uspehom se razvijati i razmnožavati u određenim uslovima. Sve individue voćaka i vinove loze koje se nisu mogle prilagotiti određenim uslovima, uginule su, ili se nalaze u malom broju, tako da ne predstavljaju naročit značaj za stvaranje novih vrsta i formi.

Čovek je počeo da izvodi veštačku selekciju voćaka i vinove loze iz prirodne populacije od pradavnih vremena, kada je u njihovim plodovima našao za sebe nasušnu hranu. Kasnije, kad je u određenim prostorima došla do izražaja veća populacija stanovništa, čovek počinje da gaji određene vrste i forme voćaka i vinove loze radi naturalne razmene, a vrlo brzo robnonovčana proizvodnja učinila je da se selekciji posveti posebna pažnja i tako su razmnožavane one kulture koje su bile najkorisnije za čoveka.

Seobe stanovništva, koje su bile česte i velike na ovim geografskim prostranstvima, doprinele su da se pojedine vrste i forme voćaka i vinove loze prenesu iz jednih krajeva sveta u druge, koje su se po mnogo čemu razlikovale od svog porekla. Prenošenjem voćaka i vinove loze u nove sredine imalo je veliki uticaj na formiranje novih naslednih osobina.

Prema načinu izvođenja i pristupa odabiranju u cilju izdvajanja elitnog materijala za razmnožavanje i gajenje, ili kao početni materijal za oplemenjivanje voćaka i vinove loze, koriste se dve metode selekcije, a to su: individualna i masovna selekcija.

Obe metode započinju odabiranjem najboljih individua. Međutim, dalji postupak je različit. Kod masovne selekcije sledeća generacija nastaje slobodnim oplođenjem odabranih individua. Kod individualne selekcije prate se osobine potomstva i na osnovu toga konačno odabiraju najbolje individue.

3. INDIVIDUALNA SELEKCIJA VOĆAKA I VINOVE LOZE

Individualna selekcija se zasniva na odabiranju najboljih fenotipskih (elitnih) jedinki, pri čemu se teži da se prouče i njihovi genotipovi. Individualna selekcija izvodi se u prirodnim i veštačkim populacijam, dobijenim ukrštanjem, kako među

Seminarski rad 4


autogamnim, tako i među alogamnim biljkama koje se razmnožavaju generativno ili vegetativno. Jedinke (fenotipovi) mogu poticati od cele biljke ili, pak, pojedinih biljnih delova (grančice voćaka, lastara vinove loze), koje se potom gaje i svestrano ispituju pod što ujednačenijim uslovima sredine.

Individualna selekcija, kao metod oplemenjivanja ima u vinogradarstvu i voćarstvu izuzetno veliki značaj. Njome je stvoren veliki broj privredno značajnih sorti voćaka i vinove loze.

Prema načinu razmnožavanja voćaka i vinove loze (da li se razmnožavaju generativno ili vegetativno) postoje dva tipa individualne selekcije:

a) individualna selekcija u širem smislu ib) individualna selekcija u užem smislu.

Kada se individue razmnožavaju iz semena (generativno), primenjuje se individualna selekcija u širem smislu, a kada se vrši vegetativno razmnožavanje primenjuje se individualna selekcija u užem smislu.

Individualna selekcija se vrši na osnovu privredno-bioloških vrednosti individua i njihovih potomstava.

Kada se želi dobiti potomstvo sa izraženim pozitivnim kvalitetnim osobinama nasleđenim od roditelja, proces hibridizacije i selekcije vrši se u nekoliko faza (etapa):

Prva etapa se sastoji u odabiranju roditelja za ukrštanje. Tada treba poći od činjenica, želje i ciljeva, voditi računa da oba roditelja imaju izražene pozitivne željene osobine. Zatim je potrebno napraviti plan i program hibridizacije koji treba da sadrži: broj oprašenih cvetova, količinu dobijenog semena i broj proizvedenog potomstva.

Druga etapa se sastoji od: hibridizacije (ukrštanja) odabranih roditelja, čuvanje plodova do berbe, vađenje i stratifikovanja semena.

Treća etapa se sastoji u setvi semena i gajenju sejanaca (biljaka) u prvoj, drugoj i narednim godinama sve do završetka juvenialnog stadijuma.

Četvrta etapa obuhvata sađenje hibridnog potomstva na stalnom mestu, ili kalemljenjem na neku slabo bujniju vegetativnu podlogu, a može i kalemljenjem na starijim stablima.

Peta etapa obuhvata individualno odabiranje najboljih jedinki i njihovo proveravanje u različitim ekološkim uslovima, i, ako pokažu željene pozitivne biološko-privredne osobine, prijavljuju se komisiji za priznavanje novih sorti poljoprivrednih biljaka koje se dalje proučavaju u oglednim zasadima.

Individualna selekcija u užem smislu sastoji se u odabiranju najboljih elitnih jedinki na osnovu fenotipa, koje se odmah vegetativno razmnožavaju i uporedno ispituju sa standardnom sortom ili standardnom podlogom. Znači, kod individualne selekcije u užem smislu, proučava se ponašanje klonskih (sortnih) razmnoženih elitnih jedinki u odnosu na standardne sorte u oglednim zasadima.

Selekcija najboljih jedinki oraha iz prirodne populacije može da posluži kao primer individualne selekcije u užem smislu. Pozitivno odabrani tipovi oraha treba da se odlikuju visokom rodnošću, kvalitetom plodova i prilagođenošću uslovima sredine.Odabiranje oraha otpornih prema mrazevima, koji kasnije cvetaju ili se odlikuju

Seminarski rad 5


izraženim apomiksisom, omogućava da se rizici od mrazeva svedu na najmanju meru.Pozitivne selekcije i standardne sorte oraha obično se kaleme na crni orah

(Juglans regia) i uporedno proučavaju u oglednim zasadima.

4. MASOVNA SELEKCIJA VOĆAKA I VINOVE LOZE

Masovna selekcija je najstariji metod oplemenjivanja voćaka i vinove loze. Predstavlja metod odabiranja individua iz populacije na osnovu pozitivnih osobina, pri čemu sledeća generacija nastaje njihovim slobodnim ukrštanjem. Radi stvaranja boljih sorti i podloga, odabira se i proučava veći broj individua, a ne samo po jedna kao kod individualne selekcije. Potomstvo masovnog odabiranja je neujednačeno u naslednom pogledu pa u sledećoj etapi treba primeti metod individualne selekcije kao znatno efikasniji.

Masovno odabiranja voćaka i vinove loze može da bude pozitivno ili negativno.Pozitivnim masovnim odabiranjem izdvajaju se iz mase najbolje, a izbacuju sve

loše individue i to kako iz zasada tako i iz prirodnih i veštačkih populacija.Masovnom negativnom selekcijom izdvajaju se individue s negativnim

osobinama i izbacuju iz proizvodnje. Iz plantažnih zasada u prvim godinama izbacuju se iz mase samo negativne individue koje su kržljave, bolesne, ili su im plodovi slabog kvaliteta. Ovaj način odabiranja koristi se naročito u mladim zasadima, zato što se iz mnoštva individua u prvoj godini izdvajaju one koje su u normalnim zasadima najmanje zastupljene.

Ranije je bila više u upotrebi masovna negativna selekcija, koja se, kao što smo rekli, sastoji u uništavanju negativnih jediniki u prirodnoj, veštačkoj ili planskoj populaciji i u voćnim i vinogradarskim zasadima. Međutim, danas se više koristi masovna pozitivna selekcija, u kojoj se izdvajaju najbolje individue i dalje se vegetativno razmnožavaju.

5. KLONSKA SELEKCIJA VOĆAKA I VINOVE LOZE

Klonska selekcija voćaka i vinove loze je individualna selekcija koja se obavlja u populacijama vegetativno razmnoženih voćaka i vinove loze. Klonska selekcija se naziva zato što se vrši u okviru klona.

Pošto klonovi voćaka i vinove loze vode poreklo od jedne voćke ili čokota, a vegetativno se razmnžavaju, oni verno prenose svoje osobine na potomstvo. Klon svoju naslednu osobinu ne menja. Ako se sorta ili klon izloži određenom uticaju klimatskih činilaca, ili se promeni režim ishrane, mogu se manifestovati izvesne razlike, koje se ispoljavaju sve do onog momenta dok deluju činioci koji su ih izazvali (klima, zemljište, đubrenje, rezidba i dr.), a kad prestanu s delovanjem onda se više na klonu ne manifestuju. Takve pojave se nazivaju modifikacije i one se ne prenose na potomstvo. Prema tome, varijabilnost klonova izražena u obliku modifikacija krupnijih plodova, grozdova i bobica, bujnost biljke i druge osobine, koje mogu doći do izražaja pod

Seminarski rad 6


uticajem nekih spoljnih faktora, nisu naslednog karaktera. Međutim, klonskom selekcijom kod voćaka i vinove loze mogu se otkriti

promene na klonu (sorti), koje su nasledne i prenose se na vegetativno potomstvo. Takve promene u klonovima su mutacije, a odabiranjem u okviru klona (sorte) koji je mutirao je vrlo efikasno i predstavlja predmet klonske selekcije. Klonska selekcija je vrlo važna u voćarstvu i vinogradarstvu, jer skoro čitava proizvodnja voćaka i vinove loze počiva na korišćenju vegetativnih potomaka (klonova) sorte i podloga.

Prema svrsi, klonska selekcija može se svrstati u dve grupe:a) klonska selekcija kulturnih voćaka i vinove loze ib) klonska selekcija podloga voćaka i vinove loze.

Klonska selekcija kulturnih voćaka i vinove loze u zavisnosti od cilja koji se želi postići je:

a) masovna klonska selekcijab) individualna klonska selekcija ic) selekcija pupoljaka (klonska selekcija pupoljaka)

Masovna klonska negativna selekcija izvodi se u mladim zasadima. Tom prilikom se izbacuju iz zasada svi negativni klonovi koji su slabi, kržljali, neotporni prema izvesnim bolestima i štetočinama. Selekcija u okviru klona izvodi se kada su voćnjaci i vinogradi u punom rodu. Tada se odabiraju mutanti koji su nosioci novih naslednih svojstava i koji se razlikuju od ostalih klonova po nekoj osobini koja je značajna za unapređenje proizvodnje.

Odabiranjem većeg broja elitnih voćaka ili čokota vinove loze u okviru klona koji je mutirao i njihovim daljim vegetativnim razmnožavanjem i višestrukim odabiranjem (višestruka selekcija) može se dobiti potomstvo s pozitivnim privredno-biološkim osobinama.

Masovnom klonskom selekcijom stvaraju se sortno čisti zasadi voćaka i vinove loze, unapređuje se proizvodnja, povećavaju se prinosi i poboljšava kvalitet plodova, ali je mala mogućnost dobijanja novih sorti.

Individualna klonska selekcija je postupak kojim se odabrano vegetativno potomstvo (elitne voćke i čokoti vinove loze) gaji posebno kao nezavisan klon. Svaki pozitivni klon, odabran zbog svojih pozitivnih osobina, treba što pre vegetativno razmnožiti i gajiti u oglednim zasadima, uporedo sa izvornom sortom proučavati i utvrditi uzroke promena, jer svaka promena ne mora da je mutacija. Vrlo često se javljaju i modifikacije koje nisu nasledne i ne prenose se na potomstvo.

Individualna klonska selekcija se obavlja najmanje tri godine u toku vegetacije u raznim fenofazama razvoja voćaka i vinove loze i to: u fenofazi cvetanja, zatim najintenzivnijeg vegetacionog porasta, u fenofazi sazrevanja plodova i lastara i u fenofazi završetka vegetacije (otpadanja lišća).

Individualna selekcija je efikasna ako je u pitanju takozvana totalna mutacija, to jest, kada su nasledne promene zahvatile čitavo stablo ili čokot vinove loze.

Korišćenjem individualne selekcije u voćarstvu su postale mnoge vrlo kvalitetne i poznate sorte. Tako su od roze delišesa postali tamnocrveni mutanti kao što su: starkrimson, redspur, rojalred, velspur i drugi, a od zlatnog delišesa postali su:

Seminarski rad 7


avilspur, starkspur, smuti (smoothee) koji na pokožici ploda nemaju rđastu prevlaku kao što je to kod izvorne sorte (zlatni delišes).

Ukoliko se zapazi mutacija na celoj voćki ili čokotu vinove loze u vidu krupnoće, boje i oblika ploda, većih prnosa i drugih pozitivnih osobina za razliku od drugih stabala, ona se ne može odmah uzeti s potpunom tačnošću, naročito ako su kalem grančice od sorte kalemljene na neku vegetativnu podlogu, jer podloga može imati veliki uticaj na određene modifikacione promene, koje nisu naslednog karaktera. Međutim, ako se mutacije zapaze na pojedinim granama ili delovima grana, onda se one mogu uporediti s plodovima drugih grana na stablu i moguće je odrediti njihovu kvalitetnu vrednost.

Osobine dobijenih mutanata, po pravilu, treba proučavati u više različitih ekoloških sredina (rejona) i kalemiti na vegetativnim podlogama slabe bujnosti, na primer, jabuku na M-9, krušku na dunju A itd. Ako neka vrsta nema odgovarajuću slabo bujnu vegetativnu podlogu (da bi što pre prorodila) treba kalemljenje izvršiti u krunu matične sorte, kako bi se lakše obavila uporedna proučavanja, mutanata i izvorne sorte.

Klonska selekcija pupoljaka sastoji se u odabiranju i vegetativnom razmnožavanju nasledno promenljivih (mutantnih) pupoljaka. Klonska selekcija pupoljaka je vrlo efikasna i često se koristi u voćarstvu i vinogradarstvu, jer većina mutacija zahvati samo pojedine delove voćke ili loze. Spontana populacija nastaje spontano u prirodi, ali mogu da je izazovu i mutageni činioci. Metodom klonske selekcije pupoljaka postale su mnoge poznate sorte voćaka. Od sorte jabuke ružičasti delišes postale su sorte: ričared, starking, redvin, topred, vance, a od jonatana su postale sorte jabuka: jonagold, blakjon, jonared i dr. Kod krušaka klonskom selekcijom od sorte klapovke odabrana je sorta starkrimson: od krasanke stvorena je crvena pase krasana, a od fertiliti sorta krupna fertiliti itd.

Pri radu na klonskoj selekciji pupoljaka potrebno je da se mutirani odabrani pupoljak što pre vegetativno razmnoži i da se od njega dobije dovoljan broj individua za uporedno proučavanje.

6. SELEKCIJA PODLOGA VOĆAKA I VINOVE LOZE

Selekcija podloga voćaka i vinove loze je vrlo značajna. To je dugotrajan i vrlo složen zadatak, koji se ne može sa uspehom obaviti u toku jedne generacije, već je potrebno više generacija.

Odabiranje i stvaranje podloga za vinovu lozu je starijeg datuma. Počeci selekcije podloga vinove loze vezani su za pojavu filoksere dok je početak na selekciji podloga voćaka znatno kasnije. Danas se naročito vrši u Engleskoj i Holandiji, kao i u drugim zemljama s naprednim voćarstvom. Kod nas se na stvaranju i odabiranju podloga za voćne vrste radi u Institutu za voćarstvo Čačak, Institutu za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta Zemunu i Institutu za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Seminarski rad 8


S obzirom na način razmnožavanja podloga, selekcija može da bude:1. selekcija vegetativnih podloga i2. selekcija generativnih podloga.

6.1. Selekcija vegetativnih podloga

Selekcija vegetativnih podloga ima veliki značaj u voćarskoj i vinogradarskoj proizvodnji. Vegetativne podloge kod voćaka i vinove loze utiču da osobine sorte dođu do punog izražaja. Voćke na vegetativnim podlogama ranije prorode, obilno i redovno rađaju, a plodovi su boljeg kvaliteta. Vegetativna podloga za lozu je značajna jer je sigurna zaštita od filoksere (Phylloxera vastatrix), kao i mogućnost korišćenja zemljišta slabijeg kvaliteta s većim količinama kreča.

Različite voćne vrste imaju različitu sposobnost vegativnog razmnožavanja. Neke se vegetativno ne razmnožavaju, pa prema tome, na njima se ne može izvesti klonska selekcija. Od voćaka koje se vegetativno razmnožavaju, naročito se ističe jabuka i to Malus pumila var. praecox i M. paradizica od kojih su postale sve današnje vegetativne podloge za jabuku.

Dosadašnjim radom na stvaranju i odabiranju vegetativnih podloga za jabuku dosta se uradilo. Međutim, i pored pozitivnih rezultata još uvek sve podloge nisu idealne, jedne su s većim, a druge s manjim nedostacima. Tako su neke vegetativne podloge jabuke osetljvie prema izvesnim bolestima i štetočinama: na primer M 3, 5, 7 i 11; druge su neotporne prema niskim temperaturama, kao M 1, 4, 7 i 9; slabo se ukorenjaaju M 9 i 7; slabo se oživljavaju M 2, 7 i 16; osetljive prema nedostatku magnezijuma (Mg) u zemljištu: MM 106; osetljive prema suvišnoj vlažnosti i nedreniranom zemljištu: MM 104 i 109. Iz ovog pregleda se vidi da sve vegetativne podloge jabuke koje se danas koriste u proizvodnji imaju određene nedostatke koje selekcijom treba odstraniti.

Za krušku je interesantna kao vegetativna podloga dunja Cydonia oblonga, koja se karakteriše različitom bujnošću, kompatibilnošću s raznim sortama krušaka i različitim reagovanjem na krečna zemljišta. Postoje određeni pokušaji vegetativnog oživljavanja krušaka, ali do danas nisu zabeleženi određeni pozitivni rezultati, jer se kruška teško vegetativno oživljava. U našoj zemlji ima prirodne populacije dunje C. oblonga, koja cveta, ali ne formira plodove i često se koristi kao živa ograda. Ova populacija predstavlja praktično neiscrpan i neispitan materijal kao podloga. Postoje i sorte dunja kao što je leskovačka i vranjska, koje se koriste kao podloga za krušku, međutim, nisu naročito dobre pa se i malo upotrebljavaju.

Za šljivu, od vegetativnih podloga, danas se koristi trnošljiva (Prunus insititia), domescenka i julijanka koje inače pripadaju P. insiititini. Ove vegetativne podloge za šljivu odlikuju se velikim polimorfizmom. Zato pri odabiranju treba koristiti podloge koje su otporne prema niskim temperaturama, suši i koje imaju dobar afinitet prema sortama šljive.

Seminarski rad 9


6.2. Selekcija generativnih podloga

Selekcija generativnih podloga je novijeg datuma i sastoji se u odabiranju genotipova iz prirodnih pupulacija u cilju dobijanja kvalitetnih podloga. Selekcija generativnih podloga po svojoj obimnosti, načini rada i svaranju pozitivnih roditelja je znatno teža nego što je sečelcoka vegetativnih podloga. Ova teškoća proizilazi iz činjenice da su biljke dobijene polnim putem heterogene (razlišite) po svojim osobinama neujednačene bujnosti i kompatibilnosti s odgovarajućim sortama.

Cilj selekcije podloga iz prirodne populacije je odabiranje matičnih voćaka za proizvodnju generativnih podloga. Takva matična stabla treba da budu dugovečna, umereno bujna, zdrava, otporna prema mrazovima, suši, prouzrokovačima bolesti i pojavi hloroze, da su rodna, da im plodovi sazrevaju srednje pozno i sadrže dosta semena dobre klijavosti, od koga će se dobiti veliki broj kvalitetnih sejanaca.

Način izbora matičnih stabala obuhvata: invertarizaciju prirodne populacije, fenološke-pomološke osmatranja (zapažanja) odabranih stabala, kao i ispitivanje kvaliteta semena i ponašanje sejanaca u semeništu, rastilu i u voćnjaku.

Za generativne podloge jabuke najviše se koristi Malus sylvestris (divlja jabuka), a vrlo retko, uglavnom u naučnim istraživanjima M. prunifolia (šljivolisna jabuka), M. baccata (sibirska jabuka) i druge. Divlja jabuka, kao izrazito stranooplodna biljka, stvara veoma raznovrsno (polimorfno) potomstvo – sejance. Seme za proizvodnju sejanaca treba uzimati od odabranih diploidnih matičnih stabala divlje jabuke koja su umereno bujna i otporna prema niskim temperaturama i prouzrokovačima bolesti i štetočinama. Svaki plod iz kojeg se koristi seme treba da bude veličine oraha s najmanje šest (6) dobro razvijenih semenki.

Za generativne podloge kruške služe divlje vrste kruške: Pyrus communis (obična kruška), P. betulaefolia (brezolika kruška), P. ussuriensis (usurijska kruška), P. amyigdaliformis (slanoplođa kruška) i druge. U našim uslovima uglavnom se koristi P. communis (obična kruška), a retko i P. betulaefolia (brezolika kruška).

Obična kruška (P. communis) predstavlja vrstu koja ima mnogo formi, međusobno različitih po nasledno-biološkim osobinama. Određene forme ove vrste koriste se kao podloga i vrlo su osetljive na gljivična obolenja (mikroze), koja zahvataju korenov sistem, čime se smanjuje vegetativna masa i takva stabla su slabo rodna, slabe bujnosti i brzo uginjavaju. Zato je potrebno izvršiti selekciju većeg broja formi krušaka koje su otporne na mikoze.

Zbog napada mikoze i sušenja stabala kruška, u Sremu su iskršene relativno velike površine zasada krušaka (iskrčeno je oko 300h krušaka).

Od generativnih podloga za šljivu danas se najviše koristi džanarika (Prunus myrabolana). Džanarika se u našoj zemlji nalazi u velikom broju populacija i s obzirom da se razmnožava generativno, svako stablo se od drugog razlikuje po većem broju osobina. Vrlo često se u populaciji mogu naći različite forme – od depresivnih (slabih) do vrlo heterozigotnih (bujnih). Neke su ranocvetne, druge poznocvetne s različitim

Seminarski rad 10


karakteristikama ploda. Ima ih belih, žutih, plavih i svih prelaznih boja plodova. Neke forme imaju dugu vegetaciju i neotporne su na niske temperature. Smatra se da su napogodnije za podlogu šljive forme džanarike s belim plodovima.

Inače, podloga za šljivu treba da ima snažan korenov sistem, određenu otpornost na sušu, bolest i štetočine.

Za breskvu, kao generativna podloga, najviše se koristi vinogradarska breskva i neke sorte bresaka. Vinogradarska breskva se nalazi u vidu razbacanih pojedinačnih stabala u određenim vinogradarskim rejonima. S obzirom na spontano generativno razmnožavanje, svako se stablo razlikuje po mnogim osobinama. Ima dosta formi kod kojih se zbog samooplođenja javlja inbriding i u punoj meri inbridna depresija, pa mnoga stabla imaju slab vegetativna razvoj. Ako bi se od takvih voćaka uzelo seme za proizvodnju podloga, bio bi to veliki rizik i mogla bi se pojaviti u potomstvu inbridna depresija, što samo po sebi, donosi negativne posledice u proizvodnju. Prema nekim istraživačima, zapažena je pojava velikog sušenja stabala bresaka u plantažnim zasadima. Ovo sušenje je verovatno kompleksna pojava, ali se smatra da dobrim delom dolazi i zbog depresivnih podloga, koje kasnije ispoljavaju poznu inkopatibilnost sa sortom i to se izražava u sušenju stabla. Zato je potrebna selekcija formi vinogradarske breskve. Treba odabrati stabla sa izraženom bujnošću i otpornošću na niske temperature, kao i ona matična stabla koja daju ujednačenije potomstvo. U SAD i nekim drugim zemljama koriste se za podlogu breskve sejanci sorte elberta. Sejanci sorte elberta su ujednačene bujnosti. Ova uniformnost sejanaca sorte breskve elberte je izražena zbog toga što je ona najstarija sorta bresaka koja se još uvek nalazi u proizvodnji čije su određene osobine homozigotne i pogodne za proizvodnju ujednačenih sejanaca. Međutim, i elberta ima više oblika, pa je potrebno da se selekcijom izdvoje najbolje i da se koriste za proizvodnju podloga.

Generativne podloge za kajsije su, uglavnom, kajsija i šljiva. Kajsija kao generativna podloga nije najpogodnija, jer vrlo rano propada od bolesti nazvane apopleksije, pa je zato zamenjena s šljivom. Od šljiva za podlogu kajsije koriste se neke forme određenih sorti šljiva, neke forme trnošljive (P. insititia), od kojih su najbolje belošljiva i džanarika. Najviše se koristi džanarika, međutim, kako je ona vrlo heterogena po svojim genetičkim osobinama, podloge. Zato je neophodno da se obavi selekcija određenih formi. P. insititia koje su kompatibilne sa sortama kajsije, koje su bujne i vitalne, tako da bi se smanjilo sušenje kajsija.

Generativna podloga za trešnju i višnju je divlja trešnja (Prunus avium) i rašiljka (Prunus mahaleb). Divlja trešnja nalazi se u šumskim asocijacijama i ima veliki broj različitih genetičkih i bioloških formi. Zato je potrebno da se odaberu one forme koje su prilagođene datim ekološkim uslovima. Kao najbolje forme divlje trešnje, pokazale su se one sa svetlom i glatkom korom, čiji su plodovi s bezbojnim sokom i sa takođe upotrebljava kao generativna podloga za trešnju i višnju. Međutim, i rašiljka ima mnogo formi s različitim biološko-genetičkim osobinama, pa je potrebno da se odaberu najpogodnije forme. Kao najpogodnija forma rašiljke za podlogu trešnje i višnje smatra se ona koja ima sitno i okruglo seme dobre klijavosti. Sorte s krupnim plodovima i krupnim semenom su slabije klijavosti semena i stvaraju potomstvo jejednake bujnosti, što znači da su genetički heterogene i nepogodne za podlogu.

Seminarski rad 11


7. ZAKLJUČAK

Tri osnovna cilja oplemenjivanja voćaka i vinove loze: povećanje proizvodnje, poboljšanje kvaliteta i smanjenje troškova proizvodnje voća i grožđa.

Povećanje prinosa voća i grožđa može da se postigne povećanjem proizvodnje po jedinici površine i povećanjem površina pod voćem i vinovom lozom, odnosno proširenjem areala njihovog gajenja. Rad na stvaranju novih sorti i podloga u svetu je u punom zamahu. Nove, bolje sorte i podloge voćaka i vinove loze i njihove pogodne kombinacije pri gustoj sadnji mogu značajno da pomognu da se obezvede veći i redvni prinosi. Na rodnost voćaka utiču nasledne osnove sort ii podloga (dužina stadijuma nerodnosti, dužina zimskog mirovanja, afinitet sorte i podloga, način obrazovanja rodnih grančica, građa cveta, način oprašivanja i oplođenja, otpornost prema prouzrokovačima bolesti i štetočina, otpornost prema mrazu), prilagođavanje prema nepovoljnim zemljišnjim uslovima i ekstremnim vremenskim prilikama i primenjena agrotehnika.

Proširenjem areala gajenja voćaka i vinove loze može znatno da se poveća ukupna proizvodnja voća i grožđa. Stvaranje i korišćenje novih, boljih sorti i podloga voćaka i vinove loze su najefikasniji metod za povećanje prinosa.

Povećanje kvaliteta voća i grožđa je drugi značajan cilj oplemenjivanja voćaka i vinove loze. Ovo je utoliko značajnije, jer voće i grožđe u ishrani ljudi imaju višestruko korisno dejstvo. U poređenju sa drugim prehrambenim proizvodima voće ima veliku hranljivu, dijetoprofilaktičku i dijetoterapeutsku vrednost, zato što je vrlo bogato raznim materijama koje čovečji organizam okrepljuju i osvežavaju. Ono se, uglavnom, sastoji od vode, ugljenih hidrata, kiselina, mineralnih soli, vitamina, belančevina, masti, pektina, tanina, aromatičnih materija, bojenih supstanci i enzima.

Plodovi svih voćaka, izuzev limuna i masline, sadrže značajne količine šećera. Plodovi višnje, trešnje i smokve bogati su glukozom, plodovi jabuke, kruške, trešnje i višnje fruktozom, a plodovi breskve kajsije i pomorandže saharozom.

Mineralne supstance voća i grožđa nalaze se u obliku soli. Kalijum čini najmanje polovinu od ukupne količine mineralnih materija. Kajsija, višnja, breskva, šljiva, jagoda, crna ribizla i malina sadrže značajne količine mineralnih materija.

Vitamini zajedno sa mineralnim materijama određuju fiziološku vrednost voća.

Seminarski rad 12


Smanjenje troškova u proizvodnji voća i grožđa takođe je cilj oplemenjivanja voćaka i vinove loze. Od novih sorti voćaka i vinove loze očekuje se smanjenje troškova proizvodnje, na taj način što će se smanjiti potreba za rezidbom i zaštitom od prouzrokovača bolesti i štetočina ili što će poslovi oko rezidbe i berbe moći da se mehanizuju.

Od novih podloga voćaka i vinove loze treba očekivati dobro ukorenjavanje, odsustvo stavranja izdanaka i dobar afinitet sa okalemljenim sortama, čime bi se troškovi proizvodnje voća i grožđa znatno smanjili. Takođe, stvaranjem sorti voćaka i vinove loze, čiji se plodovi duže i bolje održavaju na grani i čokotu, bolje podnose transport i bolje se čuvaju u skladištima i rashladnim uređajima, proizvodnja postaje jeftinija i racionalnija.

L I T E R A T U R A

1. Šoskić Miladin M.: Oplemenjivanje voćaka i vinove loze, Papiruss, Beograd 1994.

2. Taraiolo Radoslav: Praktikum iz Oplemenjivanja voćaka i vinove loze, Univerzitet u Prištini Poljoprivredni fakultet, Zograf, Niš 2005.

3. Sajtovi:

Seminarski rad 13

Documents

Selekcija Vocaka i Vinove Loze - Nemanja Jovanovic