Bolesti vinove loze

utorak - 03.04.2012

Na vinovoj lozi se mogu naći sledeće bolesti: Bela trulež grožđa (Coniella diplodiella), crna trulež grožđa (Guignardia bidwellii), crvenilo lista vinove loze (Pseudopeziza tracheiphila), eskorioza vinove loze (Phomopsis viticola), eutipoza vinove loze (Eutypa lata), palež cvasti i grozdića vinove loze (Phoma glomerata), a najznačajnije o kojima će biti reči su pepelnica vinove loze (Uncinula necator), plamenjača (Plasmopara viticola) i siva trulež grožđa (Botryotinia fuckeliana).               Pepelnica vinove loze. Izuzetno destruktivna i vrlo rasprostranjena bolest svuda gde se vinova loza gaji. U Francuskoj je već zabeležena oko 1850 god. i kao nepoznata bolest tada, izazvala je velike štete u vinogradima. Otkrićem suprora za njeno suzbijanje (1853 god.) značajno se uticalo na smanjenje infektivnog potencijala.             

Napada sve zeljaste biljne delove (lastare, listove, grozdove i cvetove). Ukoliko se zaštita ne

obavi blagovremeno, pepelnica se javlja i na grozdovima gde je posebno štetna jer bobice pucaju, suše se i propadaju. Najvažnije je simptome uočiti u početnim fazama razvoja. U proleće se na licu lista javlja gotovo neprimetna tamno zelena boja. Vremenom se javlja bela brašnasta prevlaka. Na lastarima se pepelnica javlja pre njihovog zdrvenjavanja. Kada odrvene, na njima se uočavaju mrke zone, a vrhovi se suše. Na cvetovima se javlja beličasta prevlaka sto uzrokuje sušenje i propadanje. Najznačajnija je u fazi intenzivnog porasta bobica i pred zatvaranje grozdova. Kada počnu da dozrevaju, bobice ne bubre već se na njima razbija sivkasta prevlaka što dovodi do smanjenja kvaliteta grožđa. Optimalna temperatura za infekciju i razvoj bolesti je 20-27oC. Kiša spira spore gljive i nepovoljno deluje na razvoj parazita.                

Suzbijanje. Prvi fungicid koji je korišćen za suzbijanje vinove loze je sumpor. Cena mu je niska, efikasan je i kao takav u zaštiti vinove loze koristi se preko 150 godina. Uzimajući u obzir da sumpor deluje parama, ne sme se koristiti kada je temperatura iznad 28o C jer može doći do fitotoksičnosti. Osim sumpornih preparata u zaštiti se koriste i sledeći preparati Stroby (krezoksi metil), Zato (trifloksistrobin), Tilt (propikonazol), Topas (penkonazol), Karathane (dinokap), Systhane (miklobutanil), Olymp (flusiazol), Folikur (tebukonazol). Preparate na bazi sumpora koristiti preventivno.                                                            

Plamenjača vinove loze. Rasprostranjena je širom sveta u uslovima vlažnije i toplije klime. To je bolest koja nanosi ogromne štete u proizvodnji. U našoj zemlji nanosi manje štete nego ranije jer su sistemični fungicidi doveli do smanjenja inokulacionog potencijala. Na ovu činjenicu bi mogle uticati i klimatske promene, jer su poslednjih godina temperature nešto više a padavina ima manje.                Napada sve zelene delove vinove loze: listove, lastare, cvet i cvasti, šepurinu i peteljke, bobice i vitice. List je najosetljiviji krajem maja i početkom juna kada je u fazi intenzivnog porasta kao i pri kraju vegetacije tj. tokom avgusta i septembra. Prvi simptomi gotovo neprimetni, kasnije se javljaju „uljane“pege na lišću, a na starijem lišću se javljaju nekrotične površine. List izgleda kao da je vatrom spaljen. Cvet i cvasti podležu nekrozi i propadaju. Bobice su osetljive dok na njima ima stoma (od zametanja pa do šarka). Posebno se bolest javlja na vrhovima lastara što dovodi do njihovog savijanja. Plamenjača prodire u tkivo preko stominih otvora. U toku vegetacije može imati više sekundarnih zaraza. Idealni uslovi za razvoj plamenjače su toplo i vlažno proleće i leto, sa padavinama svakih 7-14 dana.            

Suzbijanje. Za smanjenje infektivnog potencijala može se obaviti dreniranje zemljišta i uklanjanje zaraženih lastara. Efikasni su i bakarni preparati, kao i iz grupe ditiokarbamata i ftalimida, samo ukoliko se preventivno primene, pre pojave simptoma. Preventivna zaštita treba da se vrši svakih 7-10 dana, u zavisnosti od vremenskih uslova. Ukoliko dođe do pojave simptoma, koriste se sistemični fungicidi, kao što su Ridomil (metalaksil), Mikal flash (fosetil-aluminijum), Quadris (azoksistrobin), Equation pro famoksadon+cimoksanil). Preventivno se mogu koristiti preparati na bazi bakra, Dithane, Captan, Merpan, Mankogal, Antracol.             

Siva trulež grožđa. Ova bolest je posebno značajna u godinama sa dosta padavina i povećanom vlažnošću u vreme zrenja grožđa. Ukoliko se zaštita ne vrši protiv ove bolesti, štete mogu biti velike usled smanjenja prinosa. Štetnost se ispoljava i na kvalitet prinosa jer gljiva transformiše proste šećere u glicerol i glukonsku kiselinu i stvara fermente koji katalizuju oksidaciju fenolnih

komponenti. B glukon koga gljiva luči čini vino tamnim.             Trulež se obično kasno primeti, u vreme dozrevanja grožđa. Znatno pre pojave simptoma se infekcija ostvaruje. Cvet može biti zaražen pre otvaranja, što može da izazove njihovo propadanje. Pri kraju cvetanja parazit se često nalazi na šepurini, uveloj cvetnoj kapici, opalim bobicama. Latentne zaraze ostaju pritajene sve do početka zrenja bobica kada počinje njihova trulež. Bobice su otporne od njihovog formiranja do šarka, a posle šarka im se osetljivost povećava. I u hladnjačama nakon berbe bolest nastavlja sa razvojem. U specifičnim uslovima i na nekim sortama ovaj patogen izaziva „plemenitu trulež“. U vreme zrenja grožđa neophodna je suša. Micelija gljive kolonizira pokožicu bobice i ubija epidermalne ćelije. Na taj način dolazi do isparavanja vode preko kutikule, to dovodi do povećanja koncentracije šećera u soku. Grozdovi zahvaćeni ovom vrstom truleži imaju aromatične materije i povećanu koncentraciju šećera. Otpornost prema ovoj bolesti zavisi od anatomske građe pokožice bobica, hemijskog sastava bobice, zbijenosti grozdova.             

Suzbijanje. Protiv ove bolesti primenjuju se agrotehničke i hemijske mere. Od agrotehničkih mera preporučuje se đubrenje manjom količinom azota, gajenje sorti na manje bujnim podlogama, uklamjanje listova radi boljeg provetravanja, pravilna zrela i zelena rezidba. Parazit prodire kroz rane pa treba sprečiti oštećenje grozdova. Što se tiče hemijskih mera, važno je blagovremeno obaviti tretiranje i to u najosetljivijum fazama za vinovu lozu: na početku zametanja bobica, kada se bobice počnu dodirivati, u fazi šarka i najkasnije 4 nedelje pred berbu. U našim uslovima dovoljna su dva tretiranja. Najefikasnija zaštita se postiže korišćenjem botriticida: Konker (vinklozolin), tiofanat-metil (Kubik plus, Funomil), Switch, Signum. 

Rak voćaka i vinove loze

utorak - 21.02.2012

Agrobacterium tumefaciens je polifagna  bakterija. Kod nas je prilično rasprostanjena, velike štete se javljaju u rasadničkoj proizvodnji, sve sadnice koje koje su zaražene moraju biti uništeni.

Simptomi bolestiSimptomi bolesti se javljaju u vidu tumora na korenu, korenovom vratu i stablu kod voćaka, a kod vinove loze na stablu i na starijim lukovima.Tumori se formiraju kada dolazi do uvećanja ćelija i meristem se nepravilno širi i dolazi do izolacije sekundarim parenhimskim tkivom. Tumori mladi  su bledožute boje, glatke površine. Kasnije se uvećavaju, menjaju boje ,postaju tamnomrki i dolazi do njihovog raspada pod uticajem saprofitnih bakterija. Usled toga dolazi i do pojave truleži koren ana tim mestima. Mogu se stvoriti i sekundarni tumori, ali je većina sterilna jer ne sadrži bakterije. Tumori mogu biti različitih veličina. Kada su vočke i vinova loza zaražene dolazi do zaostajanja u razvoju, letorasti i lastari postaju kržljavi, lišće se suši, kao i cvetni pupoljci. Zaražena stabla i čokoti se vremenom osuše.

Ciklus razvoja Bakterija se održava na obolelim biljkama i biljnim ostacima zaraženih stabala  u zemljištu. Najvažniji način širenja bakterije je obolelim sadnicama, kontaminarim priborom za rezanje i kalemljenje, zaraženim zemljištem. Biljke se zaražavaju preko rana. Bakterije stimulišu ćelije biljke da  se uvećavaju i i tako nastaju tumori. Samo pojedine bakterije su virulentne i mogu da

deo DNK ćelije domaćina preusmere metabolizam ćelije domaćina da stvaraju supstance koje služe kao hrana samo za patogena.

Mere zaštiteNajvažnija mera zaštite je proizvodnja zdravog sadnog materijala voća i vinove loze. Preporučuje se da se proizvodnja sadnog materijala obavlja na zemljštima na kojima nisu gajene biljke domaćini bakterije, da se obavi dezinfekcija zemljišta kao i pribora za kalemljenje, kao i višegodišnji plodored. Ako se utvrdi da su sadnice zaražene, njih treba uništiti. Pre sadnje se može obaviti dezinfekcija korena 1% rastvorom bakaroksihlorida. U nekim zemljama dezinfekcija se vrši biopreparatima. Različite podloge koje se koriste za kalemljenje ispoljavaju različitu otpornost prema Agrobacterium tumefaciens i to treba imati imati u vidu pri izboru podloga za proizvodnju sadnog materijala.

Pepelnica vinove loze - Uncinula necator

sreda - 14.03.2012

Simptomi: Na obolelim zeljastim delovima loze javlja se brašnasto-bela navlaka. Zaraženo mlado lišće se deformiše a cvasti i vrhovi lastara se suše. retko se suši lišće. Na zdrvenjenim lastarima, ako su bili zaraženi dok su bili zeljasti, ispoljavaju se mrkocrvenkaste pege sa žiličastim obodom. Na bobicama u porastu, zaraženo tkivo ispod brašnaste navlake nekrotira i pca. U pukotinama bobica se često vidi seme. Takve bobice se suše ili ih zahvata trulež. razvijene bobice, kada su zaražene, ne pucaju, već se na njihovoj površini javljaju mrke, žiličaste nekroze.            

Održavanje  i širenje parazita: Parazitna gljiva se preko zime održava micelijom u pupoljcima (češće) i kleistotecijama (crna plodonosna tela prečnika oko 0,1 mm), koje se razvijaju na zaraženim listovima i lastarima (ređe). Iz pupoljaka u kojima je prezimela micelija u proleće izrastaju najčešće ’’ beli mladari’’, na kojima se razvijaju konidije.            

Pepelnica se na vinovoj  lozi javlja od ranog proleća, pa do kraja vegetacionog perioda. Zaraze nastaju i po kišovitom i suvom vremenu. Plahovite kiše mogu da speru oidije na zemlju i tako umanje zarazu. Povećanju  intenziteta zaraza doprinosi promena klimatskih uslova, pojačano đubrenje mineralnim đubrivima, povećana primena organskim fungicidima. Sve to doprinosi bujnijem razvoju vinove loze, a samim tim i osetljivosti na pepelnicu.            

Suzbijanje: Pepelnica se na vinovoj lozi javlja rano u vegetaciji, znatno ranije pre plamenjače. zato se i sa zaštitom protiv pepelnice mora otpočeti ubrzo po kretanju vinove loze.Prvo tretiranje protiv pepelnice potrebno je obaviti kada lastari dostignu dužinu od 10 – 15 cm, ili se na njima razvija treći list. Drugo tretiranje obaviti u vreme ili odmah nakon cvetanja vinove loze. Naredna tretiranja kombinovati sa zaštitom od plamenjače. Prva tretiranja treba obavljati kvašljivim sumporom ( Cosan, Kolosul i kvašljivi sumpor0,2% preventivno i 0,5% kurativno). Izuzetno dobar efekat u zaštiti vinove loze od pepelnice postiže se zaprašivanjem sumporom u vreme cvetanja loze, Sumpor u tom trenutku posspešuje i oplodnju vinove loze. Prilikom primrnr sumšpora treba voditi računa da temperatura ne bude manja obd 18°C jer tada sumporu slabi aktivnost; i da ne bude preko 30°C onada on ispoljava fitotoksično dejstvo.Prema tome optimalna temperatura za dejstvo sumpora je od 25 – 30°C.          

Kasnije sve dok postoje uslovi za širenje parazita  zaštita se mora nastaviti jednim od sledećih preparata: Trifamin 30-WP (0,03-0,05%),Topas 100-EC (0,24-0,4%),Bayleton WP -25 (0,25% od faze 2 lista pa do bobice veličine graška),Rubigan (0,01-0,02%),Sabithane (0,03-0,04%) i dr.

Preporuke zaštite voća i vinove loze

četvrtak - 24.05.2012

Dugotrajne i obilne padavine tokom protekle nedelje stvorile su povoljne uslove za nastanak i širenje svih biljnih oboljenja. Takođe je nastavljen i razvoj štetočina. Po prestanku padavina i stvaranja uslova za izvođenje tretiranja neophodno je što pre izvršiti primenu fungicida i insekticida kod svih voćnih vrsta i to:

    Kod zasada jabuka: Metod 80 WG 0,2 % + Sekvenca 0,03% + Konzul ili Fenitrotion 0,1 – 0,15%

    Kod zasada breskve i nektarine: Metod 80 WG 0,2 % + Akord WG 0,05% + Konzul ili Fenitrotion 0,1 – 0,15%

    U zasadima višnje: Mankogal 80 0,25% + Tonus 0,025% + NuFilm 0,15%    U vinovoj lozi: Vokal 0,3% + Akord 0,04% + Fobos 0,04%

Pre primene preparata obavezno pročitati uputstvo za upotrebu!

Crveni voćni pauk

utorak - 18.09.2012

Crveni voćni pauk (Panonychus ulmi) napada vinovu lozu i voće. Osim ove vrste, lozu mogu napasti i neke druge vrste crvenog pauka. Najveće štete nastaju u vreme kretanja vinove loze ako je zaraza jaka. U poslednjih tridesetak godina svuda u svetu, pa i kod nas naglo je porasla pojava crvenog pauka, kako na vinovoj lozi, tako i na mnogim voćnim vrstama. Jedan od razloga za povećanje njihove pojave je velika upotreba nekih insekticida kao što su:( karbaril, partion i dr.) i fungicida (kaptan, tiram, ditlanon, folet, dodin), koji pogoduju jačem razmnažavanju crvenog pauka. Drugi razlog je povećanje plodnosti i dužine života i uništavanje prirodnih neprijatelja. Novi uzgojni oblici, pojačana prihrana biljaka i vremenske prilike takođe, su pozitivno delovali

na povećanje pojave i štetnosti crvenog pauka.

Biologija: Voćni crveni pauk prezimi kao zimsko jaje, kojih na 1 dužnom metru na naborima grana ima i više hiljada. U aprilu započinje izlazak larvi iz jaja, obično nekoliko dana pre kretanja vegetacije, i traje oko mesec dana. Razvoj larvi završava se za desetak dana, kada se pojavljuju odrasli oblici, koji nakon oplodnje polažu letnja jaja. Ovakav se razvojni ciklus ponavlja nekoliko puta u toku godine, jer crveni pauk u našim uslovima ima 6-8 generacija godišnje. Toplo i suvo vreme pogoduje razvoju ovog parazita, pa u povoljnim uslovima kao što su bili ove godine, njegova štetnost na biljkama je ogromna. Na napadnutom lišću prvo se vide žućkaste tačkice koje ubrzo poprimaju ljubičastocrvenkastu ili ljubičastosmedu boju, a najveća koncentracija je uz nerve lista. Ove se pege spajaju, šire i list se suši, a često se i deformiše. Pri kasnijem napadu lišće je svetlije, žuti i suši se, a može dobiti i smeđu-bronzavu boju i otpasti. Zimska su jaja na naborima crvena, veličine 0,1- 0,15 mm, mogu se naći uz pupoljke i nabore , vide se golim okom. Najviše ih ima na dvogodišnjim stablima, manje na jednogodišnjim, a najmanje na starijem drveću. Larve su prvo narandžaste, a kasnije crvene, dok su odrasli oblici jarko crvene boje, dugi 0,3-0,4 mm. Zadržavaju se na naličju lišća u finoj paučini. Letnja jaja se nalaze na naličju lišća uz nerve , svetlo crvene su do narandžaste boje, ponekad i bezbojna.

Štetnost: Crveni voćni pauk (Panonychus ulmi) napada vinovu lozu i voće. Osim ove vrste, lozu mogu napasti i neke druge vrste crvenih pauka. Najveće štete nastaju u vrijeme kretanja loze ako je zaraza jaka. U posljednjih tridesetak godina svuda u svijetu, pa tako i u nas, naglo je porasla pojava crvenih pauka, kako na vinovoj lozi, tako i na voćkama. Štoviše, crveni pauci nisu ranije bili uopće smatrani štetnicima vinove loze. Razloga za povećanje njihove štetnosti ima više. Jedan je široka upotreba nekih insekticida (DDT, karbaril, partion) i fungicida (kaptan, tiram, ditlanon, folet, dodine), koji pogoduju jačem razmnažanju crvenih pauka (povećanjem plodnosti i duljine života, uništavanjem prirodnih neprijatelja). Novi uzgojni oblici, pojačana gnojidba i vremenske prilike također su pozitivno djelovali na povećanje pojave i štetnosti crvenih pauka.

Suzbijanje: Ujednačena i pravilna prihrana, smanjuje opasnost od voćnog crvenog pauka. Zimsko prskanje je potrebno kada se na dužnom metru nađe više od 500-1000 jaja, kod nekih sorti čak 5000. U vreme razvoja pupoljaka suzbijanje se vrši ako je zaraženo preko 60-70% listova, a leti kad je zaraženo preko 30-45% listova. Zimsko prskanje čokota sredstvima na bazi DNC je zabranjeno, dok je dozvoljena upotreba organofosfornih sredstva (u fenofazi pupoljka C-D). Kasnije se može upotrebiti i neki od akaricida (u fenofazi prvih listića E). Kad je zaraza jača, zimska jaja treba suzbiti prolećnim tretiranjem kada je oko 30% larvi izašlo iz jaja, što se najčešće poklapa s početkom kretanja vegetacije (kada je dužina izboja 3-8 cm). Za to se koriste hemijski preparati tkz. akaricidi. Kasnije, u toku vegetacije, suzbijanje se vrši akaricidima ili organofosfatima koji takođe, deluju na crvenog pauka. Primena organofosfornih insekticida u toku vegetacije protiv crvenog pauka ima prednost samo kada osim pauka treba suzbiti i neke štetne insekte. Ne sme se češće upotrebljavati jedan te isti insekticid ili akaricid, kako se ne bi razvila rezistentnost crvenog pauka prema tim, pa i srodnim sredstvima. I neki fungicidi, koji se upotrebljavaju protiv pepelnice, npr. dinokap ili sumpor suzbijaju crvenog pauka, pa se za suzbijanje crvenog pauka kada je u maloj brojnosti preporučuju i ovi fungicidi.

Indirektne mere zaštite u vinogradu

petak - 30.12.2011

Jesen i proleće su vreme kada se podižu novi zasadi vinove loze. Često u to doba imamo posete proizvodjača u našoj Sužbi gde se raspituju se za detalje i savete vezane s tim. Postoji više jednostavnih, a bitnih stvari na koje je neophodno obratiti pažnju. Ulaganja prilikom podizanja ovih zasada su dosta velika pa svaka greška koja se napravi u startu kasnije se teže ispravlja i može puno da košta. Pre svega važno je napraviti pravi izbor loaliteta za podizanje vinograda. Najbolje je da to bude na nekom brežuljku južne, jugoistočne ili jugozapadne ekspozicije gde mesto ima veći broj sunčanih sati u toku godine. Veća osunčanost smanjuje i količinu vlažnosti u vinogradu što se direktno odražava na manji intenzitet pojave odredjenih bolesti (sive truleži, plamenjače i dr.). Ukoliko je na mestu gde se planira podizanje vinograda prethodno već bio vinograd, preporučuje se da se na toj krčevini ne podiže novi vinograd  najmanje 5-6 godina. Pre sadnje vinograda potrebno je uraditi duboku obradu zemljišta tj. izrigolovati zemljište i to na dubini 50-70 cm u zavisnosti od zemljišta. To je potrebno obaviti nekoliko meseci pre sadnje vinograda kako bi se zemljište sleglo. Ukoliko postoji zadržavanje vode u zemljištu, treba uraditi melioraciju zemljišta i time smanjiti vlagu u zemlji. Preterana količina vode u zemljištu može „ugušiti“ biljke. Veoma važan momenat je izbor sorte i podloge vinove loze. Pre svega treba

odabrati zdrav sadni materijal koji u sebi nema odredjene patogene. Lozni kalemovi mogu nositi odredjene patogene kao što su to pojedine fitoplazme, virusi, bakterije. Takav vinograd je unapred osudjen na brzo propadanje. Potrebno je da kalemovi koje kupujete imaju dokaz o zdravstvenoj ispravnosti (sertifikat) kao i da imaju odgovarajuće etikete. Danas se sve više u podizanju novih zasada koristi sertifikovan sadni materijal.  Postoje odredjene sorte koje  su osetljivije prema odredjenim bolestima pa shodno tome treba odabrati  i otpornije sorte. Lozna podloga utiče na dužinu vegetacije. Kod nas se uglavnom koristi Kober 5 BB kao lozna podloga mada sve više na tržištu možete naći i druge lozne podloge. Radi lakše hemijske zaštite koja se sprovodi u odnosu na fenofaze razvoja biljke po mogućstvu treba birati sorte koje su ujednačene po vremenu porasta i zrenja. Redove u vinogradu treba postaviti u pravcu dominantnih vetrova kao bi provetravanje u vinogradu bilo što bolje. Time se smanjuje intenzitet pojedinih bolesti kao što su plamenjača, siva i crna trulež, crvena palež i sl. Treba voditi računa i o djubrenju. Preporučuje se unošenje N:P:K= 8:16:24 u kasnu jesen i rano proleće. Treba biti oprezan sa unošenjem azota jer on može dovesti do intenzinog porasta zelene mase u toku vegetacije, time povećati relativnu vlažnost u vinogradu i stvoriti povoljnije uslove za razvoj bolesti. Povećano unošenje kalijuma može povećati otpornost vinove loze na pojedine bolesti. Kod suzbijanja korova hemijskim tretiranjem treba biti oprezan. Kod vinograda koji su mladji od 4-5 godina treba izbegavati herbicide. Ta starost vinograa je i osetljiva na prisustvo korova. Korovi ih mogu „ugušiti“. U tim slučajevima je dobro primeniti mehanizaciju u medjurednom prostoru. Kod starijih vinograda mogu se koristiti herbicidi uz odgovarajuću meru opreza posebno kod primene neselektivnih herbicida.