Filozofski fakultet u Novom Sadu

ESEJSavremena obrazovna tehnologija u funkciji interakcije u nastavi Apstrakt:Mentor: Studentkinja:prof. dr Olivera Gaji Julija Milovanovi 310030/2014

Novi Sad, april 2015.SADRAJ

1. UVOD

. , . . , , , , , , , , . , . , , , http://www.ftn.kg.ac.rs/download/SIR/SIR%20Eldar%20Metovic.pdf

2. ODNOS IZMEU TRADICIONALNOG I SAVREMENOGPre nego to se pone sa detaljnijom priom o organizaciji nastave uz pomo savremenih obrazovnih tehnologija i njhovom ulogom u nastavi i interakciji koja se ostvaruje, vano je podsetiti se tradicionalne nastave. Takoe, od velikog je znaaja sagledati odnos izmeu savremene i tradicionalne nastave da bi se stekao uvid u sadanje stanje u nastavi i nainili konkretni koraci za prevazilaenje nedostataka kako bi se doprinelo kvalitetnijoj nastavi. Kao to je ve poznato, tradicionalna organizacija nastave se zasniva na tenji da se znanja prenesu veem broju ljudi, sa ciljem da se povea broj obrazovanih. Osnovna metoda nastave je predavanje to dovodi nastavnika u poloaj subjekta a uenika postavlja u ulogu objekta koji pasivno prima informacije. U tradicionalnoj nastavi,bez obzira na proklamovane ciljeve, najvie je aktivan nastavnik, dominira frontalni oblik rada, u kojem uenicima nije ostavljeno puno prostora za angaovanje. Od uenika se oekuje da pamti veliki broj informacija, najee iz knjiga, koje su preteno sredstvo koje nastavnici koriste. Uenici su esto spoljanje motivisani, uz pomo ocena, pohvala, kazna i slino, pa se zbog toga deava da uenik mehaniki neto radi, bez dubljeg angaovanja da to stvarno zapamti i kasnije u ivotu primeni. Nastava koja se organizuje preteno je namenjena prosenom ueniku, pa se oni bolji dosauju, a slabi kaskaju, jer nastavnik nema vremena da se svima posveti. U tabeli su prikazane razlike izmeu objekatske i subjekatske pozicije linosti. (Brankovi,Mandi, 2003:106) Zbog preteno frontalnog oblika rada, interakcija na asu je slabo izraena. Najea je interakcija izmeu nastavnika i uenika, prilikom usmenog odgovaranja. Tada se od uenika oekuje ve gotov produkt znanja i interakcija kao takva, jedino se ostvaruje kada nastavnik ueniku daje ocenu ili mu u manje estim sluajevima ukae na dobre ili loe strane njegovog odgovaranje-u vidu povratne informacije. Istina je da je ovakav nain organizovanja nastave jednostavniji, ekonomian, zahteva malo vremena za pripremanje, ali postavlja se pitanje, kakve koristi imaju uenici od toga? Da li uenici dobijaju puno nastavom u kojoj samo sluaju, belee gradivo, odgovore na po neko pitanje, a esto zevaju i priaju sa drugom do sebe ili koriste svoje mobilne telefone i internet na njima. Uenici tim signalima ve godinama pokazuju da ele da budu angaovani, ude za znanjima i priom sa svojim drugovima na asu. Meutim, nastavnici najee to ponaanje na asu strogo kazne, jer uenici remete njihov monolog. Pored toga, zanemaruju se mogunosti uenika da ba u koli razvija sposobnost da razume principe kojima moe da reava neke probleme, a dolazi do zanemarivanja kreativnih potencijala uenika. Udbenik, naravno veoma znaajan izvor znanja, ne moe da bude i samo zastupljen. Sa razvojem drutva, dolazi i do razvoja u obrazovanju. Obrazovanje je teilo promenama do kojih je dolazilo zbog neverovatno brzog napredovanja tehnologija. Dananji uenici ive mnogo brim ivotom, nego oni ranije i zbog toga je nemogue oekivati da nastava organizovana na taj nain i dalje odgovara na potrebe uenika roenih sa kompjuterom u rukama. Savremena nastava stavlja uenika u centar. Tei se da se poe od uenikovih interesovanja, da se uenje povezuje sa ivotom, iskustvima i znanjima uenika. Metode rada bi trebalo da budu praktine, laboratorijske vebe, projekti,socijalne aktivnosti, korienje tehnologije, organizovanje razliitih radionica i sl. sve u cilju angaovanja uenika i doprinoenju interakciji u nastavi. Savremena nastava treba da podstie razvoj, miljenje, istraivaki rad, te da se individualizuje i prilagodi potrebama uenika. U savremenoj nastavi, zahvaljujui napredovanju i sve brem ravoju tehnologija, pruaju se brojne mogunosti za primenu istih u nastavi.Poloaj nastavnika u savremenom nastavnom procesu bitno se menja. Pod uticajem brojnih promena, nastavnik je dobio nekoliko novih funkcija: a) planera i programera, b) organizatora i realizatora obrazovno-vaspitnog procesa, c) voditelja, savetodavca i vaspitaa, d) dijagnostiara i istraivaa i e) verifikatora obrazovno-vaspitnog procesa (Brankovi, Mandi, 2003: 110).Promene kojima je zahvaeno obrazovanje, zahtevaju od nastavnika da bude informisan o novim metodama i oblicima rada, da se stalno usavrava, da prati strunu i metodiku literaturu i da sarauje sa strunim saradnicima u koli. I ako bi savremena nastava trebalo da izgleda na navedeni nain, u dananje vreme postoje oni nastavnici koji se malo vode savremenim, a ostaju verni tradicionalnim oblicima i pokuavaju svim silama da pokau da je njihovo znanje ono to uenici treba da dobiju. Svojim stavom, onemoguavaju da uenici dobiju mnogo vie, ono korisno za snalaenje, uenje i rad u drutvu koje se stalno menja. http://pspasojevic.blogspot.com/2011/03/blog-post_23.html3. SAVREMENA OBRAZOVNA TEHNOLOGIJA U NASTAVI

S razvojem i unapreivanjem nastavnog procesa razvila su se i modernizovala nastavna sredstva (medijumi) kao i tehniki ureaji i pomagala kojima se slue i nastavnik i uenik. U poetku svoje primene,u dalekoj prolosti nastavne prakse, nastavna sredstva kao tehniki ureaji i pomagala su bila i po broju i po nainu primene vrlo oskudna i vrlo ograniena. Sada se moe rei da se mnoge kole, naroito u inostranim zemljama, trude da primenjuju obrazovne tehnologije da bi nastavu uinili zanimljivijom i interaktivijom. Znaaj savremenih obrazovnih tehnologija u nastavi, prepoznali su i EU zvaninici. U studiji Saveta Evrope (2003), navode se znaajni elementi koji su vani za formalno obrazovanje. Pored individualizovanog pristupa uenju, biranju predmeta u skladu sa interesovanjima uenjika, ukljuivanje informacionih tehnologija u strategiju uenja je takoe bitan segment.(Evropski savet, 2003). Isto tako, meu osam kompetencija u Preporuci Evropskog parlamenta i Saveta Evrope iz 2005. godine, koje se smatraju kljunim za celoivotno uenje, izmeu ostalih nalaze se osnovna kompetencija u nauci i tehnologiji i digitalna kompetencija. (http://europa.eu/legislation_summaries/education_training_youth/lifelong_learning/c11090_en.htm). Predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja, sastavljajui Strategiju razvoja obrazovanja do 2020 godine, u nekoliko poglavlja spomenuli su da je korienjenje tehnologija, informatika pismenost uenika, ali i nastavnika jedan od prioriteta kojima tee. U dokumentu se navodi da je kroz projekat Digitalna kola koje je zapoelo Ministarstvo nadleno za telekomunikacije i informatiko drutvo 2008.godine, oko 95% kola dobilo raunarski kabinet. Meutim, kako je napisano, mnoge kole jo uvek nemaju internet konekciju, a raunare i internet konekciju nemaju ni svi uenici kod kue, posebno na selu.(Strategija razvoja obrazovanja 2020, 2012). Razumljivo je i zato je jedan od prioriteta uvoenje informacionih tehnologija u kole, ali je tuno videti da i u ovom segmentu kaskamo za ravijenim zemljama sveta. Informaciona tehnologija se u nastavi i organizaciji nastave na taj nain koristi u malom broju kola, a najvie u gradskim kolama. Pored loeg stanja u posedovanju tehnolokih sredstava, mnogi nastavnici i dalje ne prihvataju tehnologiju. Pre par godina Komisija za obrazovanje Evropske Unije je napravila anketu o korienju raunara od strane nastavnika. Jedna grupa pitanja se odnosila na pitanje: Zato nastavnici ne vole raunar? Najei odgovori su: strah od promena i od novog naina obrazovanja, Ja sam tehniki nepismen! duhovne prepreke u uenju, Ja sam ovde (moda) nepotreban?! nemogunost prilagoavanja na novu ulogu nastavnika, znanje o raunaru prednost uenika se ini nedostinim, Ovde je sve na engleskom?! plae se od dominacija drugog jezika i druge kulture i strah od otuenja linosti u obrazovanju. http://www.ftn.kg.ac.rs/download/SIR/SIR%20Eldar%20Metovic.pdfSa druge strane, u jednom tekstu Centra za razvoj karijere, spominje se da ak 73 % nastavnika u Americi, kao i njihovi uenici, koriste mobilne telefone za savladavanje gradiva. To je pokazalo istraivanje Pew Researchcentra i American Life Project, koje je nedavno objavljeno. Anketa je obuhvatila 2.462 nastavnika i profesora osnovnih i srednjih kola u Americi i dola do zanimljivih rezultata da su digitalne tehnologije uveliko ule u uionice i zauzele centralno mesto u nastavi. Skoro polovina profesorakoristi e-itae i tablete u redovnoj nastavi, a 52 % uenika koristi mobilne telefone i druge gedete na asu.Takoe se vidi da u Srbiji tek svaki deseti nastavnik koristi raunar u nastavi. Ohrabruje podatak da u nekim kolama u Srbiji, kao to je Srednja kola za informacione tehnologije, internet se ve uveliko koristi, a uvoenje Facebook-a, Twitter, Bloga u funkciji organizovanja asova, je uveliko u planu. (http://www.razvoj-karijere.com/nove-tehnologije-prodiru-u-ucionice) Rezultati istraivanja koje su sprovelil Nikoli,M., Nikoli,.,Katarina-Mitrovi,V. (2014) ukazuju da nastavnici uglavnom u dovoljnoj meri primenjuju IKT u pripremi nastave, prikupljanju novih znanja iz oblasti koju predaju i podsticanju uenika na samostalno uenje, dok je u nastavi orijentisanoj na uenika, primena IKT-a nedovoljno zastupljena.Jedan od trendova koji je stigao zajedno sa razvojem tehnologija, predstavlja i nastava na daljinu. Takva nastava se koristi na mnogim fakultetima u svetu, ali i kod nas. Takoe, navode se i online kursevi. Moe se rei da postoje prednosti ovakvih vidova obrazovanja, kao to je dostupnost obrazovanja i onima koji ne mogu fiziki da budu prisutni na asu. Meutim, socijalni momenat, kontakt lice u lice sa profesorom, kao i interakcija sa drugim uenicima manjka, pa sam slobodna da kaem da nekad tehnologija ne ide u potpunosti prilog aktivnoj nastavi. U daljem tekstu, bie rei o oblicima tehnologije koji se najee primenjuju u nastavi i koji polako postaju popularni i kod nastavnika u Srbiji.

4. ZNAAJ SAVREMENE OBRAZOVNE TEHNOLOGIJE ZA INTERAKCIJU U NASTAVI

Nastavni proces je interaktivni socijalni proces, pa su naini uspostavljanja interakcije i komunikacije veoma vani za uspenu nastavu. Uspenost nastave odreuju zahtevi socijalnog okruenja i kolskog sistema, razvoj sistema nauka i praktinih aktivnosti i tehnoloka dostignua koja se u nastavni proces ukljuuju. Da bi postigao oekivane ishode vaspitno-obrazovnog procesa, nastavnik moe da realizuje nastavu koristei elemente informacionih tehnologija, razvijenih modela multimedijalne nastave, dostignua e-uenja itd. Ovi elementi omoguavaju dizajniranje novog nastavnog sistema koji nazivamo e-nastava (elektronska nastava ili nastava podrana informacionom i komunikacionom tehnologijom). http://www.uf.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2011/04/INOVACIJE_2_08.pdfPrimena informaciono-komuniacionih tehnologija(u daljem tekstu IKT) u nastavi i korienje procedure e-uenja i sprovoenje e-nastave zahtevaju: 1. restrukturisanje nastavnog procesa; 2. aktivno uenje;3. novu nastavnu filozofiju;4. u naim uslovima i intenzivnu obuku nastavnika da koriste raunar kao sva-kodnevni i kao profesionalni alat (Bjeki, Krneta, Miloevi, 2008:8).Korienje IKT u nastavi, e-uenje i e- nastava predstavljaju najaktuelnije i centralne teme o organizovanju univerzitetskih nastavnih sistema. Istovremeno, na nivou osnovnog obrazovanja se jo uvek nesistematski koriste i u nastavu ukljuuju uglavnom samo kao jedno od interaktivnih nastavnih sredstava. Mogui doprinos IKT oblikovanju nastavnog procesa jo nije dovoljno prouen ni na najviim nivoima obrazovanja, a kamoli na osnovnokolskom. http://www.uf.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2011/04/INOVACIJE_2_08.pdfhttp://www.edu-soft.rs/cms/mestoZaUploadFajlove/rad2_.pdfRazlozi zbog kojih moe da bude oteana primena informacionih tehnologija u nastavi na osnovnokolskom nivou, moe da bude i to to nastavnici danas rade u okruenju koje se veoma brzo menja, potrebno je da ostvaruju odreene zahteve koji im se nameu i da dostiu propisane kompetencije uenika. Sa druge strane, primena IKT u nastavi, trai od nastavnika dosta znanja i razvijene vetine nastavnika. Nikoli,M., Nikoli,.,Katarina-Mitrovi,V. (2014) su u sprovedenom istraivanju doli do zakljuka da bi trebalo podsticati nastavnike da se struno usavravaju u tom smeru, ali i da se u ponudu seminara inkorporiraju novi, znaajni za praktinu primenu IKT-a u nastavi. 5. PRIMENA KOMPJUTERA U NASTAVI Intenzivno korienje kompjutera u svakodnevnom ivotu i u kolama poinje od 1990-te godine. U to vreme poinje i korienje satelit antena, i pored dravnih kanala pojavljuju se i kanali stranih drava. Deca su pritiskom dugmeta menjali kanale, kulture, drave i to im bilo jako privlano. U ovakvom okruenju se pojavio kompjuter i odmah dobio znaajnu poziciju u obrazovanju. http://www.ftn.kg.ac.rs/download/SIR/SIR%20Eldar%20Metovic.pdfProjekat Ministarstva za telekomunikacije, koji je sproveden uz pomo kompanije Majkrosoft, a o kome je ve bilo rei, doprineo je da se kole opreme kompjuterima. Raunar se u poetku koristio u nastavi tehnikog vaspitanja i obrazovanja, upotreba se proirila na predmet Informatika, a njegova primena poslednjih godina sve vie raste. Pa se njegova primen proirila i na promovisanje aktivnosti kola, komunikaciju sa roditeljima, uenicima, lokalnom zajednicom, ali takoe u nastavi pripremanjem interaktivnih projekata, prezentaciju i dr. http://www.microsoft.com/serbia/obrazovanje/pil/materijali/racunar.mspxRaunar u nastavi ima vie funkcija. Moe da zameni najvei broj nastavnih sredstava (televizor,video, grafoskop, magnetofon). Primenom raunara mogu se izbei nedostaci tradicionalne nastave: uenik nije pasivan receptor, objekat nastave, nego ui aktivno, samostalno prema svom tempu. On je subjekt nastave; uenik tano zna ta je u njegovom odgovoru tano, a ta je pogreno. Kontinuirano dobija povratne informacije o tanosti sopstvenih odgovora, na taj nain kontrolie sam sebe. U skladu sa tehnolokim razvojem raunara, ali i u zavisnosti od inventivnosti i kreativnosti onog koji sastavlja (obrazovni) softver, izdvojila su se sledea tri modela korienja raunara u nastavi: simulacijapomou raunara, virteulene labaratorije, i on-line nastava.U obrazovanju u niim razredima, moe se koristiti raunar sa svojim ulaznim i izlaznim ureajima po sledeim modelima: Korienje raunara kao pomono sredstvo (za nastavnike): izrada i tampanje testova, izraunavanje proseka, izrada rasporeda asova, kalendara, itd. Izvor informacija koje su potrebne za odravanje nastavnog asa (za nastavnike): korienjeon-line enciklopedija, sajtova za pretragu. Sredstvo za komunikaciju (za nastavnike): elektronska pota, et, video konferencije, uenje nadaljinu. Sredstvo uz koje ostvarujemo programiranu nastavu (za uenike i za nastavnike): hipermedijalnisoftveri. Nastavno sredstvo (za uenike i za nastavnike): sa kojim prikazujemo slike, zvuk, video snimke,multimedije. Raunar moe se koristiti umesto klasinih nastavni sredstava (diaprojektor, episkop,grafoskop, magnetofon, CD plejer, DVD plejer) (http://www.ftn.kg.ac.rs/download/SIR/SIR%20Eldar%20Metovic.pdf)Kao to se vidi, kompjuter ima brojne primene u nastavi. Sa napretkom tehnologije i pojavljivanjem programa koji su postali neverovatno vani u svakodnevnom ivotu ljudi, mogunosti se jo poveavaju. Tako moemo uti da se u nastavi koristi Skype, Facebook, Twitter, blog. O njima i njihovom korienju radi ostvarivanja interakcije izmeu uenika u istom mestu, sa onima iz drugih mesta ili drugih zemalja, bie vie rei. 5.1. Korienje eta u nastavi (Skajp alat ta etovanje)

Re et je pozajmljena iz engleskog jezika i oznaava prijateljski, neformalan razgovor. U kontekstu informaciono-komunikacionih tehnologija predstavlja aktivnost izmeu najmanje dvoje ljudi koji pomou programa i interneta komuniciraju ukucavanjem teksta, govorom uz pomo mikrofona , zvunika ili slualica ili video snimkom, uz pomo kamere. etu mogu prisutvovati i vie uesnika i tada je re o video konferenciji. Kao i drugi alati i et moe da nae primenu u obrazovanju i unapredi ga uslugama koje prua. Kako navodi nastavnica Nada Purti, programi su jednostavni i mogu se lako primeniti, neko posebno predznanje nije potrebno. Najbolje je koristiti ga da bi se povezali uenici sa razliitih lokacija prilikom saradnje, ali on moe da se primenjuje i za rad van uionice, kod kue, ini se pogodnim za primenu prilikom pruanja pomoi ili saradnje nastavnika sa uenicima ili uenicima meusobno. Postoje etiri vrste obrazovnog eta (Lazi, prema G. Dudeney, N. Hockly, 2007):1. et sa slobodnom temom bi bio susret grupe uesnika na internetu bez definisanih uloga i bez neke odreene teme. On se moe organizovati, na primer, tokom vikenda da bi korisnici mogli slobodno askati i pri tom razmenjivati informacije.2. Saradniki et vezan za zadatak je susret kada korisnici treba da zajedniki urade neki zadatak, a et je sredstvo i medijum dogovaranja i razmenjivanja materijala.3. Informativni ili akademski et slui za irenje novih ideja i informacija. Primer za ovo bi bile dranje predavanja ili prezentacije ili kada se na odreena postavljena pitanja ili teme dolazi do odgovora zajednikim deljenjem i graenjem znanja.4. et za vebanje je aktivnost sa vrsto definisanom funkcijom i ciljem pomou kog bi uesnici, u pomalo vetakom kontekstu, vebali i razvijali odreenu vetinu, na primer, razgovor prilikom konkurisanja za posao ili neka funkcija stranog jezika.Bilo koja vrsta i funkcije eta moe doprineti nastavi i uiniti je efikasnijom jedino ako postoji jasno definisan cilj i razlog zato se koristi.Meu mnogobrojnim alatima za askanje na internetu, Skajp (Skype) je meu najpoznatijim i najrasprostanjenijima. Omoguava kreiranje profila, razne vrste podeavanja (statusa na mrei, privatnosti...), kreiranje liste kontakata sa opcijom odbijanja nepoznatih i neeljenih, organizovanja pojedinanih i grupnih tekstualnih, audio ili video razgovora, telefonske razgovore, razmenjivanje datoteka itd.https://onedrive.live.com/view.aspx?resid=F96ED643B0D75754!1026&app=Wordhttp://www.amazon.co.uk/Teach-English-Technology-Book-CD-ROM/dp/1405853085Postoji veoma mnogo naina kako se ovaj alat moe upotrebiti da nastavu uini efikasnijom, funkcionalnijom i kreativnijom. U projektnoj nastavi i partnerskim projektima, na kojima pomou Skajpa uenici mogu saraivati ako su geografski udaljeni ili ako su iz istog mesta, ak i istog odeljenja. Saradnja sa decom iz druge zemlje naroito moe biti korisna, izmeu ostalog, i zbog razvijanja govornih vetina. Na ovaj nain se mogu napisati razni radovi, lanane prie ili pesme, napraviti prezentacije, organizovati takmienja ili konkursi, komponovati muzika ili organizovati igre uloga. Upotreba Skajpa ima svoj doprinos i u komunikaciji kola sa roditeljima, a bibliotekari i struni saradnici mogu i na ovaj nain da se ukljue u rad sa uenicima. Dopunska i dodatna nastava, kao i pomo uenicima koji iz bilo kog razloga nisu prisutni na nastavi isto mogu da se na ovaj nain organizuju, kao i predavanja i prezentacije. Za kraj, pomou ovoga alata, uionica se moe otvoriti svoja vrata. U tom smislu, mogue je organizovati saradnja sa raznim strunjacima iz svojih oblasti, poznatim linostima, kustosima muzeja i galerija, sluanje muzike i poezije, kao i prisustvo italakom klubu ili itanju knjiga mogu obogatiti svet uenika i uiniti njihovo obrazovanje celovitijim i ivotnijim. http://www.teachthought.com/technology/50-ideas-for-using-skype-in-your-classroom/Naravno, interakcija koja se ovim alatom prua, nije samo ona izmeu uenika i nastavnika, nego kako se moe videti i sa brojnim osobama koje doprinose uenikovom pozitivnom doivljaju kole.5.2. Drutvene mree u nastavihttp://www.schooliseasy.com/2014/02/social-media-in-the-classroom/Drutveni mediji su aktualnost naega drutva i rezultat tehnologija koje utie na naine na koje delimo i prikupljamo informacije, te naine kako komuniciramo. Pa tako one menjaju i naine na koje uimo i poduavamo. Kao to je sve vie uenika, roditelja, nastavnika i administratora ukljueno u drutvene mree kao to su Facebook, MySpace, Tvitter i YouTube za obrazovne, kolske komunikacije i druge svrhe, granicu izmeu linog i obrazovnog je sve tee prepoznati. http://www.skolskidnevnik.net/2013/02/drustvene-mreze-u-nastavi/comment-page-1/ U nastavku e se spomenuti neke od drutvenih mrea i naina na koje se one ve jednim delom mogu koristiti za uenje i uvoenje promena na podruju obrazovanja. 5.2.2. Fejsbuk (Facebook)

Facebook je jedna od najpopularnijih drutvenih mrea, nastala 2004.godine. On omoguava da se razmenjuju miljenja sa drugim osobama, postavljaju fotografije, video zapisi, komentari i dopisuje uz pomo eta. I ako postoje dobre i loe strane korienja Facebook-a, to se tie kortienja u privatne stvrhe, a naroito u nastavi, on moe postatiodlina platforma za e-uenje. Profesori, nastavnici takomogu objaviti svojeprezentacije sa asova i druge multimedijske sadraje. Mnogi nastavnici koriste Facebook da bi obavetavali roditelje o aktivnostima koje su radili na asu, uz otvoren nalog odeljenja u kojem se uenici nalaze.Osim toga nastavnici ili uenici mogu sastavljati razliitekvizovei tako podstai druge uenike da uestvuju u kvizu iliraspravljajuo odgovorima.5.2.3. Twitter I dok se kod nas mrea korisnika Twittera sve vie poveava, njegovo koritenje u nastavi jo nije toliko uzelo maha. Istraivanje Kritine Grinhau (Christine Greenhow) sprovedenog naUniverzitetu u Miigenu na temu korienja Twittera u obrazovne svrhe, dobili su se zanimljivi podaci pa bi Twitter mogao da bude jo vie zastupljen. Istraivanje je pokazalo da su studenti koji su koristili Twitter u sklopu svoje nastave aktivnije obraivali sadraj, komunicirali s profesorom i drugim studentima, a takoer su dobili i vie ocene. Grinhau navodi do sada koritene mogunosti Twittera u nastavi: deljenje, kolaboracija, "oluja ideja" i kreiranje zajednikih projekata profesora i studenata. Studenti kroz Twitter ue kako se koncizno izraavati, a omoguuje im i direktnu komunikaciju s autorima i istraivaima. Ona je uoila vei angaman studenata u odnosu na klasinu nastavu uivo. http://e-obrazovanje.carnet.hr/twitter-unapreduje-ucenje-studenata/Na svom blogu posveenom primeni savremenih obrazovnih tehnologija u nastavi, Milojevi Zoran pie o dodatnim mogunostima za korienje ovog alata, kao to su pisanje kratkih pria, predavanje lekcije iz istorije kroz praenje tvitova iz nekog istorijskog perioda, predavanje geografije, matematike, kao i komunikacija sa drugim uenicima, slavnim linostima, za obavetavanje roditelja itd. http://www.skolskidnevnik.net/2011/10/nekoliko-nacina-koriscenja-twitter-a-u-nastavi/5.2.4. Ju tjub (You tube)Kao najvea socijalna Web stranica u svetu namenjena deljenju video snimaka, moe mnogo pomoi u obrazovanju. Ovaj alat omoguava nastavnicima dasnime svoje obrazovne sadraje, postave ih na YouTube , kako bi ih uenici mogli pregledati koliko puta to ele, kada to ele ili dok im sadraj ne bude potpuno jasan.Jedan od primera je iYouTube EDUna kojem mogu da se nau materijali i predavanja iz podruja matematike, hemije, fizike, knjievnosti, umetnosti i slino. Takoe, YouTube nudi mogunost pronalaenja brojnih video snimaka o raznim temama uz pomo kojih nastavnik uenicima moe da prui dodatne informacije, a to isto omoguava i diskusiju nakon odgledanog videa, to uenicima moe da bude veoma zanimljivo.U regionu i u Srbiji jo nije toliko popularno da nastavnici stavljaju svoje materijala i snimljena predavanja na YouTubu, ali u ostalim zemljama to postaje sve uestalije, posebno u SAD.5.3. Blog u nastavuBlog ini niz hronoloki organizovanih unosa teksta, koji se prikazuju na veb-stranicama (uglavnom su unosi sortirani od najnovijih ka starijim), putem automatizovanog softvera koji omoguuje veoma jednostavno kreiranje i voenje bloga. Prvi blogovi u Srbiji nastali su tokom 2003. godine. Prema istraivanju kompanije Fokus iz novembra 2007. godine, preko 8 odsto stanovnitva u Srbiji prati blogove.a u 2011. godini procena je da postoji vie od 100.000 blogova. Srbija je drava koja u regionu ima najvie blogova na samostalnim veb adresama.Zbog svoje sve uestalilje primene i velikog broja pratilaca, posebno dece i mladih, blogovi imaju prednost u realizaciji savremene nastave: bra i laka komunikacija jednostavniji nain razmena ideja i realizovanih nastavnih sadraja meu nastavnicima uenicima se prua prilika da bez dopunske nastave, koristei se blogom nadoknade proputeno uenici preko bloga mogu pratiti podsetnike za gradivo koje je obraeno i da bez suvinog korienja hartije i vrlo esto pogreno zapisanih podataka obnove ono to su uili na asu ili kod kue I na taj nain jednostavnije usvoje odgovarajua znanja I za uenike i za nastavnike na blogu se nalaze interesantne veze koje im omoguavaju lake pronalaenje traenih odgovarajuih podataka.Internet i blog u slubi nastave skrauju vreme potrebno za uenje kod uenika, a nastavnicima se prua prilika da postanu kreatori modernog nastavnog procesa.https://poukeiporukeuistoriji.wordpress.com/about/Blog predstavlja interaktivan alat koji nastavnicima i studentimaomoguava razmenu miljenja i razvoj diskusijena objavljenu temu. Nastavinici ga mogu koristiti sa studentima kada ele da studenti razvijuvetinu pisanja, deljenje miljenja o temi koju su obradi na nastavi i sl.Redovno blogovanjepodstierazvoj pisanja i istraivake vetine.Blogovanje takoe omoguava studentima da naueda kritiki procene i vrednuju razne elektronske izvore. Korinjege bloga, meutim ne ostvara direktnu interakciju u toku asa, ali komentari i pristup blogu posle asova omoguava veliki nivo internet interakcije. Takoe, prua se mogunost da nastavnik organizuje nastavu u svrhu kasnijeg postavljanj informacija na blogu, npr. uenici piu prie sa ekskurzije, nastavnik postavlja na blog zanimljivosti sa asa ili mu uenici pomau u tome. Jedino pitanje koje se postavlja, to je da li elimo da nam se veina komunikacija odvija veinom preko interneta? U tom smislu, nastavnik treba da prihvati one elemente ovog alata, koji bi doprineli poboljanoj interakciji, komunikaciji meu akterima nastave, a smanji one koji otuuju.

3.5. mobilni telefoni, tableti

Mobilno uenje definie se ukratko kao uenje pomou mobilnih ureaja: takozvanih pametnih telefona, PDA ureaja, MP3 i MP4 ureaja i tablet raunara. Mobilni telefon vie nije samo sprava koja slui za telefoniranje i slanje SMS poruka. Sada nam prua mnoge pogodnosti, od stvaranja multimedijalnih sadraja, preko pretraivanja internet stranica, do pokretanja irokog spektra aplikacija. Upravo iz tog razloga, mobilni telefoni se sve vie i sve ee koriste u obrazovanju i nadomeuju nedostatke tradicionalnog obrazovanja, upotpunjuju ga, ili ga potpuno zamenjuju.TerminM-learningodnosi se na uenje pomou mobilnih telefona, kao dopuna tradicionalnoj nastavi, ali i na razvojuenja na daljinu, gde mobilni telefon u potpunosti zamenjuje uionicu i knjige.Ovakav nain uenja ima za cilj da nastavu oslobodi prostorno-vremenskih stega, uini je svestranijom i kvalitetnijom. Broj pogodnosti koje nudi mobilno uenje daleko je vei od onog koji nudi tradicionalni nain kolovanja u uionici. Pre svega, jedna od prednosti odnosi se na brzinu protoka informacija; uenik u svakom trenutku i na svakom mestu moe imati pomo enciklopedije, renika, prirunika u samo nekoliko trenutaka. Mobilni ureaji se mogu koristiti za pristup razliitim sadrajima, ali to je jo interesantnije i za kreiranje sopstvenih, koje e uenici potom deliti sa drugim uenicima i nastavnicima, potpuno nezavisno od trajanja nastave.

Jedan od nedostataka tradicionalne nastave jeste sputavanje individualnih karakteristika uenika. Nastavnik ne moe u okviru jedne nastavne jedinice ograniene trajanjem od etrdeset pet minuta, u grupi od na primer dvadesetak uenika, pokloniti podjednaku panju svakom ueniku ponaosob. U tom sluaju, aci su primorani da pamte tempom koji moda ne odgovara njihovim sposobnostima ili eljama, a da onda kod kue nadoknauju proputeno. Mobilno uenje omoguava uenicima da gradivo usvajaju svojim tempom, na onakav nain i onoliko puta koliko to njima odgovara.Tehnika opremljenost veine kola u Srbiji daleko je ispod evropskih standarda. Meutim, gotovo da svaki uenik/student ima makar po jedan mobilni ureaj koji mu moe zameniti knjigu. Ova nova knjiga je sadrajnija, jednostavnija za pronalaenje informacija i, na kraju, jeftinija, s obzirom da moe zameniti sve udbenike koji su neophodni tokom kolovanja i nakon njega.Audio mogunosti mobilnih telefona mogu biti od velike koristi u nastavi jezika, pogotovo u uenju stranih jezika. Na telefonu se moe instalirati jezika igrica, korisna sa usvajanje novih rei i izraza, ili za vebanje, ak i itav renik, a postoji i mogunost ugradnje softvera za testiranje glasova odreenog jezika.Kada govorimo o upotrebi novih tehnologija u nastavi i o stvaranju novih sadraja i njihovom deljenju sa irokom publikom, nikako ne treba zaobii priu o Podkastingu. Re je o nainu komunikacije koji omoguava kreiranje audio datoteka i dostupnost, odnosno irenje istih na internetu tako da ih svako moe sluati uvek i svuda. Uenici/studenti na svojim telefonima mogu presluavati ve gotove podkaste, a mogu i kreirati sopstvene. Najee su prisutni u nastavi jezika (maternjeg ili stranog), ali mogu biti od koristi i u okviru bilo kog drugog nastavnog predmeta. Posebno vana i korisna predavanja se mogu snimiti putem mobilnih telefona i postaviti onlajn; obavetenja, vesti i poruke takoe.Primena novih informaciono-komunikacionih tehnologija u procesu obrazovanja podrazumeva kontinuirano praenje i usvajanje novih znanja i iskustava iz navedenih oblasti. Informatika i tehnika pismenost neophodna je, pre svega, za nastavnike koji ovakav nain nastave treba da ostvaruju u interakciji sa uenicima/studentima. Tehnologija je danas na takvom stupnju razvoja da u potpunosti moe odgovoriti na ove zahteve. Ostaje samo da se obrazovanje prilagodi novinama i iskoristi mogunosti koje one pruaju.http://www.valentinkuleto.com/2012/12/ucenje-uz-pomoc-pametnih-telefona/https://www.linkedin.com/pulse/20140803151053-125074873-pametni-telefoni-u-%C5%A1kolama-class-dojo-za-nastavnikehttp://srednjeskole.edukacija.rs/obrazovanje/da-li-su-mobilni-telefoni-sredstvo-za-ucenje-21-veka

4. primeri dobre prakse (Majkrosoft)

2