Respiratorne Bolesti Konja (Dr Trailovic)

7/24/2019 Respiratorne Bolesti Konja (Dr Trailovic)

1/55

Dragia R. Trailovi: Respiratorne bolesti konja 1

RESPIRATORNE BOLESTI KONJA

DIJAGNOSTIKA I DIFERENCIJALNADIJAGNOSTIKA OBOLJENJA ORGANA ZA DISANJE

Oboljenja respiratornog sistema konja su veoma ~esta, naro~ito u sportskih grla, koja su zbogstalnog izlaganja stresnim situacijama i kontakta sa velikim brojem ìvotinja izloèna ~estiminfekcijama, ~ije se posledice po pravilu karakteri{u brojnim komplikacijama. Virusne respiratorneinfekcije se karakteri{u uglavnom prepoznatljivom klini~kom slikom manje ili vi{e izraènomfebrom, ka{ljanjem, iscetkom iz nosa, anoreksijom, depresijom, odre!enim morbiditetom koji je popravilu ve"i kod mladih konja, konja u ergelama i na hipodromima, zbog ~ega njihova dijagnostika nepredstavlja ve"i problem. #sto se odnosi i na mnogobrojne primarne ili sekundarne bakterijskeinfekcije bronhitis, bronhopneumoniju ili pleuropneumoniju, koje "e iskusan klini~ar bez ve"ihte{ko"a utvrditi, naj~e{"e samo $zi~kim metodama pregleda. %ao posledica virusnih i bakterijskihinfekcija, me!utim, moè se javiti ~itav niz hroni~nih, u mirovanju naj~e{"e asimptomatskihporeme"aja disanja, koji dovode do smanjenja radne sposobnosti i ~itavog niza nespeci$~nihsimptoma na osnovu kojih se veoma te{ko moè postaviti dijagnoza, ~ak i uz pomo" najsavremenijih

metoda pregleda. & bez precizne dijagnoze nije mogu"e preduzeti adekvatnu terapiju.

Anamneza

'ravilno uzeta anamneza ima izuzetno veliki zna~aj u dijagnostici respiratornih oboljenja konja.(ako, na primer, podaci o starosti ìvotinje, simptomima oboljenja i na~inu njihovog ispoljavanja,duìni trajanja bolesti, prethodnim terapijama i odgovoru na terapiju, ranijim preleànimrespiratornim bolestima, kontaktu sa konjima obolelim od neke zarazne bolesti, izloènostistresnim situacijama, zatim podaci o vakcinaciji, na~inu drànja, ishrane i eksploatacije, moguunapred da usmere ili elimini{u sumnju na mnoga oboljenja. )umnja na bilo koji konkretanporeme"aj usmerava postavljanje pitanja pri uzimanju anamneze na detalje karakteristi~ne zatakav poreme"aj i kasnije, svakako, na odre!eni dijagnosti~ki postupak.

Fizi~ki pregle

'rve, veoma zna~ajne elemente za postavljanje dijagnoze, moèmo dobiti adspekcijom,palpacijom, auskultacijom i perkusijom. 'ri tome, pregledu treba pri"i sistematski, ne ispu{taju"ini{ta iz vida. *akon uzimanja trijasa, koji je veoma zna~ajan u procenjivanju ozbiljnosti iurgentnosti oboljenja, odmah na po~etku pa`nju "emo usmeriti na frekvencu i tip disanja,prisustvo odre!enih inspiratornih ili ekspiratornih {umova, zatim prisustvo eventualnih simptoma,kao {to su dispnoja, gr~evito {irenje nozdrva, dvofazni ekspirijum sa izraènim kontrakcijamatrbu{ne muskulature, prisustvo nosnog iscetka i njegove karakteristike. +na~ajno je tako!eregistrovati da li ìvotinja ka{lje i ako ka{lje koliko ~esto, zatim, da li se ka{ljanje poja~avahranjenjem i napajanjem.

etaljna adspekcija po~inje od glave i vrata, kada pa`nju usmeravamo na simetri~nost jedne i drugepolovine glave i vrata, zatim sledi pregled vidljivih sluznica, nozdrva i okolnih regija, submadibularne iparotidne regije, sa posebnim osvrtom na limfne ~vorove. 'erkusijom maksilarnih i frontalnih sinusaproveravamo da li u sinusnim {upljinama ima sadràja. - slu~aju promenjene rezonance maksilarnihsinusa, obavezno pregledamo i usnu duplju i zube.

'alpacijom larinksa proveravamo da li postoji bilo kakva asimetrija dorzalnih krikoaritenoidnihmi{i"a. -koliko, na primer, postoji atro$ja krikoaritenoidnih mi{i"a, {to je karakteristi~no zahemiplegiju larinksa, procesus muscularis aritenoidne hrskavice prominira na zahva"enoj strani.

Oìljci na koì u predelu larinksa i traheje mogu da ukaù na ranije hirur{ke intervencije kao {tosu laringotomija, traheotomija i sl., {to je zna~ajno kod uvezenih konja ~iju detaljnu istorijubolesti ne znamo. vrstim stiskanjem na mestu spajanja krikoidne hrskavice i traheje, nadalje,moè se indukovati ka{alj, naro~ito kod konja sa faringitisom, laringitisom i traheitisom, kadapritisak u ovoj regiji moè da isprovocira paroksizmalni nastup ka{lja. 'regled dalje nastavljamopalpiranjem vratnog dela traheje, ~ime proveravamo eventualno postojanje stenoze.


2/55

Dragia R. Trailovi: Respiratorne bolesti konja /

A!"k!l#a$i%a

-prkos ograni~enim mogu"nostima, auskultacija jo{ uvek predstavlja jednu od najpouzdanijihdijagnosti~kih metoda u klini~koj praksi konja. 'reduslov za uspe{nu auskultaciju je, pri tome,posedovanje kvalitetnog stetoskopa, dobar sluh i tiha prostorija. 'rigu{eni respiratorni {umovi se

kod konja, naime, ni u tihim prostorijama ~esto ne mogu razabrati, pa je u cilju bolje ~ujnostineophodno provocirati dublje respiracije. Ovo postièmo navla~enjem plasti~ne kese na nos ilijednostavno kratkotrajnim zatvaranjem nozdrva {akom. %ao rezultat zaustavljenog disanja,smanjenja koncentracije O/ i pove"anja koncentracije 0O/, po uklanjanju kese usledi"e

kratkotrajan period dubokog i ubrzanog disanja, sa brìm strujanjem vazduha i jasnijimrespiratornim {umovima. uè zadràvanje vazduha u konja sa osetljivim disajnim putevima, naprimer kod hroni~nog opstruktivnog oboljenja plu"a, moè provocirati paroksizmalne napadeka{lja, a kod bolnih pleuralnih procesa jo{ ja~i bol, {to je izuzetno va`no u dijagnostici ovihoboljenja.

'od normalnim okolnostima inspirijum je glasniji od ekspirijuma, pri ~emu su svi {umovi ne{toizraèniji i glasniji na desnoj strani grudnog ko{a. umovi iznad bifurkacije traheje se mnogo bolje~uju nego na drugim delovima toraksa. - normalnim okolnostima, ina~e, na grudnom ko{u

~ujemo vezikularno disanje2 nakon poja~anog rada ili tr~anja, odnosno nakon testa optere"enja,zatim, u febrilnim stanjima, ~ujemo poja~ano vezikularno disanje, a u po~etnoj fazi pneumonija,kod bronhitisa, hiperemije plu"a, odnosno u situacijama kada postoji izraènija konsolidacijaplu"nog parenhima, ~ujemo poo{treno vezikularno disanje.

%od potpune ispunjenosti lumena alveola, na primer kod krupozne pneumonije, moèmo ~utibronhijalno disanje, pa ~ak i respiratio nulla, kod pneumotoraksa, hidrotoraksa, ili kod krupoznepneumonije u stadijumu hepatizacije. )a nakupljanjem sadràja u disajnim putevima, pre svegabronhijama, javljaju se i sporedni {umovi, kao {to su suvi ili vla`ni ronhi, krepitiraju"i ronhi ikrepitacije. %od pleuritisa se, opet javljaju {umovi trenja 3 frikcije, ili {umovi bu"kanja 3 succusioHipocratis4. - praksi sve ovo nije tako jednostavno, za adekvatnu procenu respiratornih {umovapotrebno je prili~no klini~ko iskustvo i nadasve dobar sluh. &uskulataciju, naime, mogu daometaju mnogi strani {umovi, kao {to su {irenje sr~anih tonova preko ve"eg prostora toraksa,

crevna peristaltika i sl., i da time izazovu zabunu.'od normalnim okolnostima inspirijum je glasniji od ekspirijuma, pri ~emu su svi {umovi ne{toizraèniji i glasniji na desnoj strani grudnog ko{a. umovi iznad bifurkacije traheje se mnogo bolje~uju nego na drugim delovima toraksa. - normalnim okolnostima, ina~e, na grudnom ko{u~ujemo vezikularno disanje2 nakon poja~anog rada ili tr~anja, odnosno nakon testa optere"enja,zatim, u febrilnim stanjima, ~ujemo poja~ano vezikularno disanje, a u po~etnoj fazi pneumonija,kod bronhitisa, hiperemije plu"a, odnosno u situacijama kada postoji izraènija konsolidacijaplu"nog parenhima, ~ujemo poo{treno vezikularno disanje.

%od potpune ispunjenosti lumena alveola, na primer kod krupozne pneumonije, moèmo ~utibronhijalno disanje, pa ~ak i respiratio nulla, kod pneumotoraksa, hidrotoraksa, ili kod krupoznepneumonije u stadijumu hepatizacije. )a nakupljanjem sadràja u disajnim putevima, pre svegabronhijama, javljaju se i sporedni {umovi, kao {to su suvi ili vla`ni ronhi, krepitiraju"i ronhi i

krepitacije. %od pleuritisa se, opet javljaju {umovi trenja 3 frikcije, ili {umovi bu"kanja 3 succusioHipocratis4. - praksi sve ovo nije tako jednostavno, za adekvatnu procenu respiratornih {umovapotrebno je prili~no klini~ko iskustvo i nadasve dobar sluh. &uskulataciju, naime, mogu daometaju mnogi strani {umovi, kao {to su {irenje sr~anih tonova preko ve"eg prostora toraksa,crevna peristaltika i sl., i da time izazovu zabunu.

&uskultacija se mora izvesti pa`ljivo, prvo na apsolutno smirenoj ìvotinji, a ukoliko bude trebalokasnije i nakon provociranja poja~anog disanja zatvaranjem nozdrva ili optere"enjem. 'ri tome,auskultacijom prvo pa`ljivo poslu{amo jednu i drugu stranu toraksa, zadràvaju"i se u svakojta~ci dovoljno dugo da bi dobro ~uli najmanje nekoliko disajnih faza, a zatim auskultiramo larinksi traheju. 5ventualne {umove izazvane promenama u nosnim {upljinama moèmo diferenciratipa`ljivom auskultacijom na traheji uz naizmeni~no zatvaranje jedne i druge nozdrve, a {umoveizazvane hemiplegijom larinksa auskultacijom na larinksu i traheji uz savijanje glave i vrata na

jednu i drugi stranu.


3/55


Perk!"i%a

'erkusija toraksa je metoda koja se u poslednje vreme ne{to re!e primenjuje u dijagnosticioboljenja respiratornog sistema, pre svega plu"a, naro~ito nakon uvo!enja ultrasonogra$je, iakonam moè pruìti dragocene podatke, posebno kod prisustva te~nosti u pleuralnoj {upljini, odre!

ivanja perkusionog polja plu"a, odnosno kaudalne granice plu"a, ili utvr!ivanja pleuralnog bola.#nstrumentalna perkusija uz pomo" gumenog ~eki"a i plezimetra, pri tome, ima prednost naddigitalnom perkusijom.

En&"k&pi%a

5ndoskopija, koja predstavlja direktan vizuelni pregled respiratornog trakta, danas bez sumnjepredstavlja jednu od najra{irenijih dijagnosti~kih metoda kod konja, posebno kod poreme"ajagornjih disajnih puteva. - praksi se uglavnom koriste 7eksibilni endoskopi, duìne od 89 cm do 6m, promera od :319 mm. 'regled se obi~no izvodi na sediranim konjima. 5ndoskop se uvodi krozdonji nosni meatus i njime pregledaju, zavisno od indikacija, nosne {upljine, ostiumnasoma;ilaris, paranazalni sinusi, etmoidni predeo, farinks, larinks, ulaz u vazdu{ne kese, kao injihova unutra{njost, traheja i donji delovi vazdu{nih puteva. uì endoskopi se mogu ubaciti svedo ve"ih bronhija.

)edacija moè da uti~e na endoskopski nalaz, {to se prilikom ovog pregleda mora uzeti u obzir.


4/55

Dragia R. Trailovi: Respiratorne bolesti konja =

koncentri~nih artefakata. 5ventualne promene na visceralnoj povr{ini pleure, pri tome, mogu da seuo~e tek po prestanku koncentri~nog i pojavi linearnog odbijanja. (akva promenjena polja, naprimer, mogu predstavljati konsolidovane delove plu"nog parenhima, pneumoniju ili pleuritis.'leuralni izlivi se vide kao neehogena ili hipoehogena polja, medijalno od parijetalne pleure, kojapomeraju plu"a, dok se izlivi bogati velikim brojem "elija ili velikom koli~inom $brina vide kao

hiperehogena polja. 'risustvo gasa u pleuralnoj te~nosti ukazuje na anaerobnu infekciju. Ovaj nalazolak{ava identi$kaciju potencijanog uzro~nika, {to omogu"ava odgovaraju"u terapijuantibioticima.

Rai&l&)ki pregle

>adiolo{ki pregled plu"a je veoma koristan, premda se kod konja ne izvodi tako ~esto, s obzirom naveli~inu plu"nog polja i oteàno probijanje plu"nog parehima. - stvari, radiogra$ja se preduzimasamo kada prethodno postoji sumnja na oboljenje plu"a koju treba proveriti. -glavnom se izvodi ??gra$ja, pri ~emu se polje plu"a deli u = kvadranta kranio3dorzalni, kaudo3dorzalni, kranio3ventralni ikaudo3ventralni kvadrant. V projekcija nije prakti~na kod odraslih konja i moè se eventualnoprimeniti u drebadi.

Ka#e#eriza$i%a *az!)ni+ ke"a

Ova procedura je veoma korisna za uzimanje uzoraka za bakteriolo{ka i mikolo{ka ispitivanja, kao iza ispiranje vazdu{nih kesa. %ateterizacija se moè izvesti na slepo, ili vo!eno endoskopom.5ndoskopska kateterizacija je svakako jednostavnija, jer endoskop, uveden kroz jednu nozdrvu,omogu"ava jednostavno ubacivanje katetera koji se uvla~i kroz drugu nozdrvu. )lepa kateterizacijase moè izvesti endlerovim kateterom ili jednostavnim plasti~nim kateterom za ispiranje matericekobila, koji je na oko 6,@ cm od kraja savijen pod uglom od oko /9A. uìna koju treba kateter da pro!edo vazdu{nih kesa moè se utvrditi merenjem rastojanja izme!u spolja{njeg o~nog ugla i nozdrva,{to je jako va`no unapred ustanoviti. (ako se na kateteru ozna~i referentna ta~ka, koja omogu"avalak{e snalaènje prilikom traènja ostiuma tube auditive. %ateter se uvodi kroz ventralni meatus, savrhom okrenutim naniè. %ad se ubaci do otprilike /3@ cm od otvora 3 BreferentneB oznake, kateter serotira lateralno za oko 1@9A, tako da se spoljni kraj katetera u nozdrvi pomera dorzalno i lateralnopreko alarnih rubova. %ateter se zatim potiskuje dalje, dok se ne oseti faringealni zid. 'rilikom akta

gutanja otvori vazdu{nih kesa se {ire i kateter se tada relativno lako ubacuje u njih. (o se lako moèosetiti, po{to sada kateter bez ve"eg otpora klizi kroz ostium tube auditive, za razliku od otpora kojise oseti kada kateter upire u zid farinksa.

-zorci za mikrobiolo{ka ispitivanja mogu se dobiti infuzijom sterilnog $ziolo{kog rastvora iaspiracijom. Ova tehnika obezbe!uje i druge mogu"nosti, na primer ubacivanje razli~itihmedikamenata u vazdu{ne kese, ili pak BugradnjuB stalnog katetera, koji omogu"ava lak{epra`njenje vazdu{nih kesa.

Tran"#ra+ealna a"pira$i%a

+a dijagnostiku oboljenja donjeg dela respiratornog trakta veoma su va`na citolo{ka imikrobiolo{ka ispitivanja sadràja iz najniìh delova 3 bronhija, bronhiola i alveola. o sada jeopisano vi{e tehnika za uzimanje uzoraka iz ovih delova plu"a, pri ~emu se one uglavnom svode

na perkutanu transtrahealnu aspiraciju, endoskopsko uzimanje uzoraka i bronhoalveolarnoBispiranjeB.

'erkutana transtrahealna aspiracija obezbe!uje asepti~no sakupljanje uzoraka iz niìh delovarespiratornog sistema. *a ovaj na~in se, naime, izbegava kontaminacija katetera prilikomprolaska kroz gornji deo disajnih puteva, pre svega nosne {upljine, tako da dobijeni citolo{ki ibakteriolo{ki nalazi odslikavaju stvarno stanje donjih respiratornih puteva.

'erkutana transtrahealna aspiracija se izvodi pod lokalnom anestezijom i sedacijom, ili,eventualno, uz smirivanje lulom. *akon brijanja, dezinfekcije i lokalne anestezije, u donjem delutraheje se napravi mali rez na koì, rukom $ksira traheja, zatim se oprezno, izme!u trahealnihprstenova, igla uvodi u lumen traheje i usmerava naniè. 'ri tome se vodi ra~una da se ne ozledisuprotni zid traheje. %roz iglu se potom uvodi poseban kateter Cmoè i obi~an, sterilan urinarnikateter za pse4 i pa`ljivo potiskuje niz traheju do bifurkacije.

&lternativno se moè koristiti 89 cm duga~ak dobo{asti kateter sa iglom, koji se uvodi @9389 cm


5/55

Dragia R. Trailovi: Respiratorne bolesti konja @

duboko, u najmanju ruku do nivoa aperture toraksa, gde se traheja nalazi u horizontalnompoloàju, zbog ~ega se tu obi~no nalazi akumuliran sekret. *akon uvo!enja katetera u traheju seubaci @9 ml sterilnog $ziolo{kog rastvora i potom aspirira. &ko se, pri tome, aspiracijom dobijenedovoljno materijala, kateter se moè jednostavno pomeriti i ponoviti aspiracija, a ako ni tada neuspe, cela procedura se moè ponoviti. *eki konji "e na ovu proceduru reagovati napadima

ka{lja, koji mogu pove"ati isticanje mukopurulentnog materijala, pa se tada kateter moè izvu"iproksimalno, da bi se u blizini larinksa aspirirao sadràj koji je iska{ljan.

%omplikacije izazvane perkutanom transtrahealnom aspiracijom nisu opasne i uglavnomuklju~uju o{te"enja trahealnog prstena, {to se de{ava samo nepa`njom, kidanje katetera unutartraheje, {to se, dodu{e veoma retko doga!a, pri ~emu ve"ina konja takav kateter iska{lje u rokuod 69 minuta, zatim celulitis i infekcije na mestu punkcije. +a svaki slu~aj, po zavr{enojproceduri treba dati antibiotik. -zorci iz traheje za citolo{ka i bakteriolo{ka ispitivanja se mogusakupiti i putem katetera koji se uvodi u niè disajne delove kroz otvor endoskopa, ili pak pomo"ubrisa, tako!e na endoskopu. 5ndoskopija, na àlost, nije svima dostupna.

Br&n+&al*e&larna la*a,a

Dronhoalveolarno BispiranjeB predstavlja alternativu za transtrahealnu i endoskopsku aspiraciju,

pri ~emu se na ovaj na~in dobija sadràj iz jo{ dubljih delova plu"a. #zvodi se pomo"u posebnogkatetera za uzimanje bronhoalveolarnog ispirka CD&? 3 bronchoalveolar lavage cateter, Divona 0o,EarF #n.4, koji se slepo uvodi kroz nos u plu"a i potiskuje sve dok se ne zaustavi u nekom odbronhusa. *akon toga se u plu"a istisne @9 ml sterilnog $ziolo{kog rastvora *a0l i odmah zatimaspirira. *edostatak ove metode je u nemogu"nosti izbora dela plu"a koji "emo pretraìti. Ge!utim, jednostavnije izvo!enje, manja invazivnost i ~injenica da ne zahteva posebnu tehniku, kao{to je endoskop, daje prednost ovoj metodi, pogotovu ako se zna da je ve"ina bolesti plu"adifuznog karaktera.

0itolo{ka i mikrobiolo{ka ispitivanja sadr aja iz donjih respiratornih puteva imaju veliki zna~aj udijagnostici plu"nih oboljenja, pre svega zbog omogu"avanja lokalizacije patolo{kog procesa. 'ritome, od prvorazrednog zna~aja je nalaz mikroorganizama i njihova identi$kacija, ali isto tako i nalazi determinacija drugih "elija. (ako, na primer, hroni~no opstruktivno oboljenje plu"a se karakteri{e

pove"anim brojem "elija i visokim sadràjem neutro$la u trahealnom aspiratu. 'ove"an brojneutro$la je karakteristi~an i za bronhopneumoniju, pri ~emu ovoga puta neutro$lni granulocitipokazuju i znake degenerativnih promena. *alaz eozino$la ~esto ukazuje na prisustvo plu"nihparazita, na primer, Dyctiocaulus arnfeldi, dok nalaz makrofaga koji sadrè mnogo hemosiderinaukazuje na plu"na krvarenja.

T&rak&$en#eza

(orakocenteza je dragocena dijagnosti~ka tehnika koja je pre svega zna~ajna za dijagnostikuoboljenja pleure. #zvodi se obi~no u visini lakta, sa desne strane u sedmom, a sa leve u osmom ilidevetom me!urebarnom prostoru. *akon uobi~ajene lokalne pripreme koè, punkciona igla seubacuje u torakalnu {upljinu du` kranijalne ivice rebara, vode"i ra~una da se ne o{teti lateralnatorakalna vena. %od zdravih konja pritisak u plu"ima je negativan i vazduh iz brizgalice prelazi upleuralnu {upljinu. *asuprot tome, kod povreda toraksa i plu"a i pneumotoraksa, pritisak u

pleuralnoj {upljini je ve"i, pa vazduh izlazi napolje. #na~e, ukoliko sadràj ne iza!e spontano kroziglu, onda se jednostavno aspirira 13/ ml ù"kaste te~nosti i potom koristi za odgovaraju"acitolo{ka i bakteriolo{ka ispitivanja.

Bi&p"i%a pl!-a

Diopsija plu"a, u cilju dobijanja materijala za histolo{ki i mikrobiolo{ki pregled, preduzima serelativno retko, uglavnom kod generalizovanih oboljenja plu"a ili kod fokalnih procesa koji suprethodno lokalizovani ultrazvukom. #zvodi se na dva na~ina ciljano, pomo"u laparoskopa iliultrazvuka i na slepo. #dealno bi bilo da se mesto na kome "e se uraditi biopsija uvek prethodnoispita ultrazvukom, a da se, zatim, biopser do èljenog mesta dovede laparoskopom. -nedostatku laparoskopa izvodi se perkutana biopsija na slepo obi~no u visini ramenog zgloba, uosmom me!urebarnom prostoru sa desne strane. )am postupak je relativno jednastavan nakon

uobi~ajene lokalne pripreme mesta na koì, iglom se pa`ljivo probija koà i potko`no tkivo, zatimse uvodi u plu"no tkivo najdublje dva centimetra, posle ~ega se aspirira uzorak.


6/55


'remda uzorak dobijen biopsijom sa aspekta dijagnostike oboljenja plu"a moè da budedragocen, biopsija plu"a je skop~ana sa mnogim komplikacijama, kao {to su krvarenja u pleuri,infekcije, neurogeni {ok i smrt, {to ovoj metodi u velikoj meri ograni~ava vrednost.

Analiza ga"&*a ! kr*i

'arcijalni pritisci ugljendioksida i kiseonika u krvi ukazuju na razmenu gasova u plu"ima, a timeindirektno i na funkciju respiratornog sistema, zbog ~ega se relativno ~esto koriste u dijagnosticirespiratornih oboljenja. 'arcijalni pritisak 0O/, pri tome, moè da bude indikator alveolarne

ventilacije, dok parcijalni pritisak O/ ukazuje na ozbiljnije strukturne promene u plu"ima.

&dekvatna razmena gasova u plu"ima se moè proceniti gasnom analizom arterijske krvi, dok jevenska krv manje pogodna. +a analizu se krv uzima iz karotidne arterije, eventualno velikemetatarzalne arterije, a kod novoro!ene `drebadi iz femoralne arterije. %rv se moè uzeti uBvakutejnerB sa heparinom, ili jednostavno u {pric sa heparinom, koji se nakon istiskivanjavazduha zatvori gumenim zaptiva~em. -zorak se deponuje u friìder gde se ~uva do analize.

Te"# &p#ere-en%a

&kutna, klini~ki jasno manifestna oboljenja respiratornog trakta se lako mogu dijagnostikovati,

naj~e{"e samo uz pomo" op{tih metoda klini~kog pregleda. (o se odnosi i na akutni faringitis ina akutni bronhitis i, razume se, na pneumoniju i pleuropneumoniju. Dlaà, subklini~ka, obi~nohroni~na oboljenja disajnih organa se, bar u mirovanju, te{ko zapaàju, dok se u treningumanifestuju brìm zamaranjem i {umnim disanjem. Ovo se pre svega odnosi na hroni~naoboljenja gornjih disajnih puteva. 'o{to je u takvim slu~ajevima, u mirovanju naj~e{"enemogu"e postaviti dijagnozu, ~ak i uz pomo" niza savremenih dijagnosti~kih aparata, u praksise tada pribegava optere"enju ìvotinje, kako bi se odgovaraju"i simptomi oboljenja provocirali.*eposredno pre optere"enja, a pod uslovom da je prethodno uzeta detaljna anamneza, koja jevrlo ~esto odlu~uju"a za postavljanje dijagnoze, konja treba pregledati u mirovanju. Ovaj pregledse obi~no svodi na uzimanje trijasa i auskultaciju.

#ako se u praksi test optere"enja naj~e{"e svodi na lonìranje, mnogo je bolje izjahati konja. (ako

se, u po~etku konj kre"e kenterom, u krugu pre~nika oko 69 m, i to i na levu i na desnu ruku.#spitiva~ se obi~no postavi u uglu, naspram kruga i pa ljivo posmatra ìvotinju, obra"aju"iposebnu pa`nju na eventualne {umove disanja.

- slu~ajevima kada se test optere"enja izvodi pod sedlom veoma je va`no da se jaha~u dajuprecizne instrukcije, budu"i da od na~ina jahanja i drànja konja zavisi u velikoj meri dijametargornjih disajnih puteva. - mirovanju je, na primer, poloàj glave takav da ugao

izme!u nosnih {upljina i traheje iznosi H@A2 u BprikupljenomB laganom kenteru nazalno3trahealniugao se smanjuje na 8@A, dok se u o{trom galopu nazalno3trahealni ugao pove"ava na ~ak 169A,~ime se maksimalno pove"ava dijametar disajnih puteva.

)aradnja sa jaha~em tokom testa optere"enja nije va`na samo zbog po{tovanja instrukcija kojima semogu provocirati promene na koje sumnjamo. Iaha~, naime, moè na vreme da signalizira promene

u disanju ili pona{anju kakve je u ranijim radovima uo~avao, znatno pre nego {to veterinar to samuspe da registruje.

'rilikom posmatranja ìvotinje u optere"enju va`no je ustanoviti da li se eventualni {umovijavljaju u inspirijumu ili ekspirijumu, {to u kenteru i galopu nije te{ko, s obzirom na sinhronostritma disanja sa korakom. 5ventualni {um se kasnije menja, u zavisnosti od tipa i stepenaoptere"enja. *ekad se, na primer, {um ~uje jasnije kada konj tr~i na jednu stranu, a slabije kadatr~i na drugu stranu.

-koliko se u kenteru ne dobiju zadovoljavaju"i rezultati, konja treba naterati u galop, jedan ili vi{ekrugova, zavisno od veli~ine staze, sve dok ne po~ne glasno da BduvaB. %ao i u prethodnomslu~aju, konj u brzom galopu prolazi blizu ispitiva~a, koji pa`ljivo posmatra ìvotinju i oslu{kuje{umove disanja. 'o zavr{enom galopu, konja opet treba poterati u kenteru, bar @ minuta. %od svih

konja se tada u ekspirijumu ~uje glasno duvanje, minut ili ne{to duè, posle ~ega se moèìvotinja ponovo pregledati. )lu{anjem larinksa stetoskopom mogu se ~uti turbulentni {umovi. &ko


7/55

Dragia R. Trailovi: Respiratorne bolesti konja J

se prstima obe ruke premosti larinks sa dorzalne strane, oseti"e se procesus muscularis aritenoidnehrskavice. %od konja sa hemiplegijom larinksa, pri tome, blagim pritiskom u rostromedijalnompravcu, sa desne strane, moè se provocirati addukcija glasne ìce i time akcentuirati inspirijum.

&lternativnim zatvaranjem nozdrva sa jedne i druge strane lako se diferencira izvor zvuka ako poti~e

iz nosnih {upljina, po{to {umovi nestaju kada se zatvori nozdrva u kojoj postoji promena lumena.+atvaranjem obadve nozdrve kod konja sa sumnjom na laringopalatalnu dislokaciju provocira"emogutanje. %onji sa idiopatskom hemiplegijom larinksa proizvode karakteristi~ne dvofazne {umove kojivariraju od zvi duka do dubokog hrkanja. %onj sa zaglavljivanjem epiglotisa ili sa trahealnomstenozom, kao i sa aritenoidnom hondropatijom, moè da proizvodi {umove veoma sli~ne onima kojise ~uju kod ìvotinja sa idiopatskom hemiplegijom ali su ovakve pojave mnogo re!e. ?aringopalatalnadislokacija dovodi do prolaznog vibriraju"eg grgotanja, koje se veoma lako razlikuje od hemiplegije.Ovaj zvuk se ~esto javlja samo nakon te{kog testa optere"enja, kod mnogih konja samo u trci.Ovakav fenomen se, ina~e, javlja zbog nadraàja farinksa tokom brzog rada i posledi~nog aktiviranjaakta gutanja, koji, me!utim, ne moè da se zavr{i u potpunosti. -mesto da se larinks vrati, on sezadràva u orofaringealnoj regiji, pri ~emu epiglotis ostaje ispod mekog nepca. *a taj na~in u `dreluse formira vrtlog vazduha, koji produkuje {umove razli~ite dubine i intenziteta, nalik na grgotanje.%od zdravog konja ritam ekspiratornih {umova je regularan i prati ritam koraka. %onji sa iritiranim

`drelom, bilo zbog akumulacije sluzi ili gnoja, bilo zbog hiperplazije limfoidnog tkiva, tokom rada teèda gutaju. Eutanje zauzima cela dva takta i automatski prekida ritam disanja. #ska{ljavanjesluzavognojnog sadràja iz traheje u farinks, sli~no empijemu paranazalnih sinusa ili vazdu{nih kesa,tako!e moè da dovede do akumulacije gnoja u farinksu i provociranja akta gutanja.

)vaki nalaz dobijen tokom testa optere"enja ne treba uzeti zdravo za gotovo. Iedan od ~estihproblema sa kojima treba ra~unati je neutreniran konj, koji zbog toga ne podnosi naporniji rad, a nebolest, iako to treneri nerado prihvataju. (akvi konji "e sasvim normalno produkovati glasanekspirijum. +bog toga se starije ìvotinje koje su duè boravile na pa{i, ili rekovalescenti koji su dugobili van treninga, moraju prethodno treningom dovesti u stanje kada mogu bez pote{ko"a dapodnesu test optere"enja, a za to je potrebno bar = nedelje. - slu~aju kada je konj bio pregojen, ovajperiod moè da bude i duì.

- praksi "e se ~esto ukazivati i potreba za ispitivanjem drugih kategorija konja, ne samo sportskih,pogotovu kod sumnje na teàk oblik hroni~nog opstruktivnog oboljenja plu"a ili hroni~ni em$zem,kod koga se ne moèmo posebno osloniti na glasne {umove disanja. (akvog konja "emo opteretitionom vrstom rada koji obi~no radi. - ovakvim slu~ajevima "e nam puno koristiti vrednosti trijasa,naro~ito u periodu nakon optere"enja, s obzirom da duì period oporavka obi~no ukazuje na te{kuinsu$cijenciju plu"a. C(rijas konja sa zdravim plu"ima "e se po prelasku iz kasa u korak postepenosmirivati, dok "e trijas konja sa em$zemom plu"a i po prelasku u korak nastaviti da raste4.

*alazi dobijeni tokom testa optere"enja, naravno, ne zna~e uvek i dijagnozu. Oni "e suziti sumnju najedan broj mogu"ih poreme"aja, koje moramo kasnije detaljnim specijalisti~kim pregledom 3 presvega endoskopijom, radiogra$jom i ultrasonogra$jom potvrditi. #zuzetak, eventualno, moè da budeba{ klini~ki manifestno hroni~no opstruktivno oboljenje plu"a sa em$zemom, kod koga i u mirovanjumoèmo uo~iti ubrzano disanje, ka{alj, iscedak iz nosa, iKili B`leb sipnjeB, pa je samim tim detaljnijeispitivanje nepotrebno.

Di.eren$i%alna i%agn&"#ika &/&l%en%a re"pira#&rn&g #rak#a

'odaci prikupljeni anamnezom, zatim op{tim i specijalnim metodama klini~kog pregleda, umirovanju i u optere"enju, ne garantuju uvek jednostavnu i ta~nu dijagnozu. %lini~ki simptomiCka{alj, dispnoja, tahipnoja, iscedak iz nosa, brzo zamaranje, smanjenje radne sposobnosti,{umno disanje, povi{enje telesne temperature, gubitak telesne mase i sl.4 su naj~e{"enespeci$~ni i u isto vreme ukazuju na veliki broj respiratornih oboljenja. +bog toga je veomava`no primeniti adekvatne metode ispitivanja, odgovaraju"im redosledom, tako {to svaki dobijeninalaz usmerava dalji dijagnosti~ki postupak. (o se najbolje vidi iz {ematskog prikaza dijagnostikehroni~nog ka{lja.

&namnesti~ki podaci predstavljaju najjeftiniji putokaz za dalji tok ispitivanja, naravno, poduslovom da su pa`ljivo prikupljeni i jo{ pa`ljivije analizirani. 'ojedine bolesti se, na primer, ~e{"e

javljaju kod odre!enih rasa konja ili pak kod odre!enih starosnih kategorija konja. *a pojavu nekih


8/55

Dragia R. Trailovi: Respiratorne bolesti konja :

oboljenja zna~ajnu ulogu, opet, igra na~in drànja, ishrana i eksploatacija. 'ored ovih podatakakoji ~ine osnov svake anamneze Ctab. 14, zapaànja o simptomima koje je vlasnik uo~io mogue$kasno usmeriti dijagnosti~ki postupak na svega nekoliko mogu"ih oboljenja.

Ovo se pre svega odnosi na pojedina hroni~na oboljenja gornjih disajnih puteva i plu"a, koja se,

pa ljivim uzimanjem anamneze, ponekad nepogre{ivo mogu naslutiti. - takvim slu~ajevima,odgovaraju"om metodologijom mogu se relativno lako i potvrditi.

&kutna oboljenja su, ina~e, pra"ena jasnijim klini~kim znacima, pa se, iako ozbiljnija, lakootkrivaju. #nfektivne bolesti su, nadalje, obi~no febrilnog karaktera, pra"ene karakteristi~nimiscetkom iz nosa koji i sam omogu"ava diferencijaciju virusnih od bakterijskih oboljenja. (u su,uostalom, i odgovaraju"i epizootiolo{ki podaci, pa se kasnije odgovaraju"a serolo{ka ispitivanja,izolacija virusa ili pak identi$kacija bakterija i gljivica mogu jednostavno smatrati rutinskim delomdijagnosti~ke procedure.

'regledom u mirovanju ~esto moèmo do"i do zna~ajnih parametara za postavljanje dijagnoze.- najgorem slu~aju podaci dobijeni ovakvim klini~kim pregledom "e suziti izbor mogu"ihoboljenja i usmeriti diagnosti~ki postupak na konkretno dokazivanje odre!enog poreme"aja.

Eotovo sve hroni~ne bolesti respiratornog sistema se u mirovanju karakteri{u diskretnimklini~kim simptomima, zbog cega se u njihovoj dijagnostici posebna pa`nja poklanja nalazimadobijenim u testu optere"enja. (est optere"enja, dakle, uvek dolazi u obzir, bilo da bliè razjasnineki od nalaza registrovanih u mirovanju, bilo da omogu"i registrovanje onih nalaza koji seispoljavaju samo prilikom optere"enja.

(est optere"enja omogu"ava jasnije ispoljavanje pre svega Bzvu~nihB manifestacija, ali isto tako iostalih nalaza. Osim {to "e isprovocirati poreme"aje koji se ina~e javljaju samo tokom rada,optere"enje "e omogu"iti lak{u auskultaciju, neretko i endoskopiju, da bi se potom, u slu~ajupotrebe, i drugim metodama pregleda, kao {to su ultrasonogra$ja, radiogra$ja, citolo{kaispitivanja i sl., postavila egzaktna dijagnoza.

KONGENITALNE ANO0ALIJE ORGANA ZA DISANJE

)ve vitalne karakteristike jednog organizma regulisane su odgovaraju"im naslednimmehanizmima koji kontroli{u nasle!ivanje, kako normalnih morfolo{kih i $ziolo{kih karakteristika,tako i razli~itih anomalija i oboljenja, odnosno sklonosti ka pojavi pojedinih oboljenja. %od konja,kao i kod ve"ine drugih sisara, opisane su brojne razvojne anomalije i kongenitalni defekti kojimogu da dovedu do poreme"aja funkcije organa za disanje i podstaknu razvoj pojedinihpatolo{kih stanja. Ve"ina ovakvih mana pokazuje izvesnu statisti~ku pravilnost u pojavljivanju, tese, bez obzira {to im je nasledna osnova jo{ uvek nepoznata, moè tvrditi da verovatno"anjihovog pojavljivanja raste ukoliko je stepen srodstva ve"i. 'oseban problem prilikomprou~avanja genetske determinacije odre!enog defekta, pri tome, predstavlja ~injenica da senakon pojave jedinke koja je optere"ena kongenitalnom manom preporu~uje izbegavanjepriplodne kombinacije ~iji bi proizvod bilo `drebe sa manom.

'ored kongenitalnih defekata du` respiratornog trakta, anomalije prisutne na srcu i krvnimsudovima, ili pak dijafragmi, tako!e mogu uticati na respiratornu funkciju organizma. #sto tako,neke nasledne bolesti, kao {to su uro!ene imunode$cijencije, naro~ito 0# Ccombinedimmunode$ciencF4, mogu da budu pra"ene infekcijama organa za disanje, koje su ~estoizazvane mikroorganizmima veoma slabih patogenih svojstava. %od konja je, ina~e, do sadaopisan ~itav niz uro!enih mana koje se uglavnom karakteri{u promenama na skeletu iKilimi{i"ima glave i ~ije prisustvo dovodi do oteànog protoka vazduha, pre svega kroz nosne{upljine, farinks iKili larinks.

Di"#&rzi%a g&rn%e *ili$e

-ro!eno skra"enje gornje vilice i nosnih kostiju, pra"eno manjim ili ve"im uvrtanjem kostiju, sazavojitim pro$lom nosnih kanala Cparrot mouth, LrF nose4, moè se javiti kao posledica

nepravilnog poloàja ploda u materici, ali i kao nasledna mana. )matra se da se oko /@M


9/55

Dragia R. Trailovi: Respiratorne bolesti konja H

slu~ajeva moè pripisati naslednim faktorima, mada na~in nasle!ivanja nije poznat. -ro!enadevijacija nosne pregrade, pri tome, moè se javiti nezavisno od devijacije maksilarnih kostiju.

%lini~ka slika zavisi od izraènosti defekta. - lak{im slu~ajevima `drebad deluju zdravo i sasvimse normalno pona{aju. - teìm slu~ajevima, me!utim, u zavisnosti od stepena devijacije, sisanje

moè biti oteàno, u drasti~nim slu~ajevima i onemogu"eno. isanje je obi~no oteàno,naro~ito inspirijum, i to kod svih ìvotinja, bez obzira na stepen izraènosti mane.

istorzija gornje vilice je anomalija vidljiva golim okom pa je, shodno tome, i dijagnostikarelativno jednostavna. ijagnoza se obi~no postavlja na osnovu anamneze i klini~kog nalaza, pri~emu se, eventualno, rendgenskim pregledom moè preciznije da proceni stepen deformiteta.

Iedini tretman devijacija ve"eg stepena se svodi na hirur{ku intervenciju, mada se adekvatnakorekcija ne moè posti"i ni radikalnim zahvatima. (o prakti~no zna~i da je odgoj takvog `drebetaskop~an sa velikim rizikom od razvoja brojnih komplikacija koje mogu kasnije da se ispolje i unajboljem slu~aju da dovedu do smanjenja radne sposobnosti.

S!,en%e n&"ni+ )!pl%ina

'ostojanje suènih nosnih {upljina se naj~e{"e otkriva prilikom sondiranja ìvotinje, kada se

nailazi na otpor pri uvo!enju nosne sonde. Gada uro!eno, ovo stanje obi~no postaje vidljivo tekprilikom uvo!enja grla u trening, zbog izrazito smanjene tolerancije na ve"a optere"enja, kao izbog pojave izraènih stenoznih inspiratornih {umova. %onji sa ovom manom se odlikuju uskimli~nim delom glave i veoma uzanim intermandibularnim prostorima.

ijagnoza se postavlja na osnovu klini~ke slike i endoskopskog nalaza, pri ~emu je, kao i kodsondiranja, uvo!enje endoskopa oteàno, a u drasti~nim slu~ajevima i nemogu"e. (erapija sesvodi na radikalno 3 hirur{ko odstranjivanje nosne pregrade, mada hirur{ka intervencija negarantuje normalnu upotrebu ìvotinje.

F&lik!larne $i"#e nazalni+ i paranazalni+ )!pl%ina

*aj~e{"e kongenitalne mane nazalnih iKili paranazalnih sinusa su folikularne ciste, koje se obi~nozapaàju u maksilarnim sinusima. (o se u prvom redu odnosi na odontome ispunjene te~no{"u

nalik na med, koji nastaju kao posledica poreme"enog razvoja 3 dispozicije zubnog folikula. )li~neciste se, nadalje, mogu javiti kod starijih konja, naj~e{"e kao posledica krvarenja u submukozama.Ovakve ciste se, ina~e, naj~e{"e javljaju unilateralno, premda su opisani i slu~ajevi bilateralnihfolikularnih cista.

%lini~ka slika zavisi od lokalizacije i veli~ine cista. (ako su kod najmla!e `drebadi prvi simptominejasni, mogu se eventualno uo~iti znaci zapu{enja nosa, iscedak iz nosa, zatim oticanje li~nogdela glave. %ako cista raste nosne {upljine se sve vi{e suàvaju, dovode"i postepeno do devijacijenosne pregrade sa . +bog toga je va`no manu otkriti {to ranije, s obzirom da se pravovremenimuklanjanjem cista mogu spre~iti teè ireverzibilne komplikacije.

*a folikularne ciste treba posumnjati uvek kada se uo~i otok li~nog dela kod `drebadi u starosti /do 6 meseca. ijagnoza se pri tome potvr!uje radiolo{kim pregledom, pri ~emu je ponekadpotrebno uraditi seriju rendgenograma, u vi{e projekcija 3 lateralnoj, kosoj i dorzo3ventralnoj, da

bi se precizno ustanovio broj i lokalizacija cista. (erapija je hirur{ka i svodi se na operativnouklanjanje cista, koje omogu"ava uspe{no izle~enje, pod uslovom da se mana otkrije pre nego{to se pojavi devijacija nosne pregrade.

K&ngeni#alne $i"#e ,rela

%ongenitalne ciste u `drelu kod `drebadi relativno ~esto mogu da dovedu do opstrukcije gornjihdisajnih puteva. *aj~e{"e se mogu ustanoviti subepiglotisne ciste Cispod epiglotisa4, koje, posvemu sude"i, predstavljaju ostatke tireoglosalnog kanala. *e{to re!e se mogu videti cistelocirane na svodu farinksa, koje, opet, najverovatnije predstavljaju ostatke kraniofaringealnogduktusa, dok su najre!e opisane ciste na kaudalnom rubu mekog nepca i u vazdu{nim kesama,zatim na lateralnom zidu farinksa.


10/55


drugih rasa. )matra se da je mana u osnovi nasledna i da se ~e{"e javlja u mu{kih grla.

%lini~ka slika faringealnih cista ukazuje na opstrukciju gornjih disajnih puteva, radna sposobnostje smanjena, disanje je oteàno, a u radu se ~uju bu~ni disajni {umovi, kako u inspirijumu, tako iu ekspirijumu. 'onekad je gutanje oteàno, neretko je prisutan iscedak iz nosa. Opisani su, pri

tome, i slu~ajevi kada su se ciste uve"avale i spontano rupturirale.ijagnozu je mogu"e postaviti endoskopijom, kada se mogu uo~iti bela ili sivo3bela uzdignutapolja, naj~e{"e ispod epiglotisa. 'onekad ciste pomeraju epiglotis dorzalno i u stranu {to moèuticati na poloàj mekog nepca, te je mogu" i nalaz zaglavljenog epiglotisa ispod mekog nepca.

*aje$kasniji tretman je, ina~e, odstranjivanje cista operativnim putem, pri ~emu se razlikuju dvapristupa laringotomija, odnosno faringotomija ili neinvazivni postupak kroz usta. Nirur{kaintervencija se odabira na osnovu poloàja i dostupnosti cista. Goè se, tako!e, primeniti itransendoskopski laser.

Timpani%a *az!)ni+ ke"a

(impanija vazdu{nih kesa konja je retko oboljenje gornjih respiratornih puteva koje se javlja kod`drebadi tokom prve godine ìvota. %arakteri{e se zadràvanjem vazduha u vazdu{nim kesama,

zbog upale ili usled poreme"enih anatomskih odnosa izme!u membrane CplicasalpingopharFngea4 koja zatvara ostium 5ustahijeve tube i samog u{"a. -stanovljeno je daènska `drebad oboljevaju u ve"em broju od mu{ke. Obi~no se javlja unilateralno, pri ~emuuloga naslednih faktora u patogenezi ove pojave jo{ uvek nije razja{njena.

K&ngeni#alne an&mali%e mek&g nep$a

'remda se uro!ene i nasledne mane koje se mogu pojaviti na mekom nepcu obi~no opisuju kaomane digestivnog trakta, funkcionalna opstrukcija disajnih puteva se veoma ~esto javlja kaoklini~ka manifestacija prisutnih anomalija mekog nepca, posebno kod trka~kih konja. Opstrukcijanazofarinksa usled anatomskih i funkcionalnih poreme"aja mekog nepca u su{tini se naj~e{"eopisuje kod dorzalne dislokacije mekog nepca, elongacije uzdignutog nepca, zatim pri parezi iparalizi ove pregrade koja omogu"ava $zi~ko razdvajanje respiratornog i digestivnog puta ufarinksu.

%lini~ke manifestacije poreme"aja mekog nepca se kre"u od smanjene funkcionalne sposobnosti,preko ozbiljnih disajnih smetnji i disfagije, pa do regurgitacije, pojave hrane u nosnom iscetku iaspiracione pneumonije. 0urenje mleka kroz nos `drebeta za vreme sisanja, na primer, smatra segotovo patognomoni~nim simptomom rascepa mekog nepca.

ijagnoza anomalija mekog nepca se postavlja na osnovu anamnesti~kih podataka i klini~kogpregleda, a naj~e{"e potvr!uje endoskopijom. (erapija se, u zavisnosti od vrste anomalije,naj~e{"e svodi na hirur{ku korekciju.

Ra"$ep nep$a

>ascepi u skeletu glave, a naj~e{"e usne i gornje vilice, tvrdog iKili mekog nepca su opisani kodgotovo svih doma"ih ìvotinja i ~oveka i predstavljaju razvojnu manu koja nastaje kao posledica

nepotpune fuzije leve i desne maksile, processus palatinuma i mekog nepca. Gehanizmi nasle!ivanja ove anomalije u konja nisu poznati, pri ~emu neki autori smatraju da se nasle!ujenepotpuno dominantno, kao kod ljudi i pasa.

>ascep nepca Cpalatoschisys)dovodi do poreme"aja anatomskih odnosa izme!u pojedinih delovalarinksa i farinksa Csli~no kao i kod nekih drugih kongenitalnih mana, na primer, hipoplazijeepiglotisa4, sa karakteristi~nom klini~kom slikom opstrukcije disanja za vreme ve"ih napora. *etreba, me!utim, zaboraviti da, pored uro!enih mana, i mnoge bolesti nazofarinksa mogu dadovedu do slabljenja palatofaringealnog luka, spu{tanja `drelnog svoda, podizanja mekog nepca ikaudalnog povla~enja larinksa, {to provocira dorzalnu dislokaciju sa sli~nom klini~kom slikom,zbog ~ega pri postavljanju dijagnoze treba biti oprezan.

ijagnoza ovog poreme"aja se najlak{e postavlja rinolaringoskopskim pregledom. (erapija sesvodi na hirur{ku korekciju Bvu~jegB nepca, koja je mogu"a i ~ak prili~no uspe{na kod manjih

defekata, pri ~emu je eti~ki veoma va`no da se vlasnik upozori na mogu"e reperkusije ukoliko bi


11/55


se grlo koristilo u priplodu.

K&ngeni#alne an&mali%e grkl%ana

>azli~ite anomalije i oboljenja larinksa tako!e mogu da dovedu do smanjene prohodnosti disajnihputeva, a time i znatno smanjene radne sposobnosti konja, zbog ~ega se naj~e{"e uo~avaju

ba{ kod sportskih i radnih ìvotinja. ?aringealna opstrukcija se, naime, retko otkriva pre uvo!enjaìvotinja u trening zbog polukrutog zida grkljana koji omogu"ava prolaz vazduha u meri koja jedovoljna da se odrì normalna ventilacija dok ìvotinja miruje. +ato se na opstrukciju larinksaretko moè posumnjati kod mladun~adi.

*aj~e{"e su opisane uro!ene anomalije proksimalnog dela larinksa, pre svega epiglotisahipoepiglotis, zaglavljivanje epiglotisa, deformiteti aritenoidne hrskavice, naro~ito kornikularnihizdanaka sa posledi~nom rostralnom dislokacijom palatofaringealnog luka itd., pri ~emu se ne{tovi{e podataka o anomalijama distalnog dela larinksa moè na"i u poslednjih desetak godina,nakon uvo!enja $beropti~kog endoskopa.

Ge!u oboljenjima larinksa posebnu pa`nju privla~i idiopatska hemiplegija. Ovaj svojevrstanklini~ki fenomen, u narodu poznat kao Bzvi`danjeB, skoro dva veka privla~i veliku pa`njuveterinara i istraìva~a i jo{ uvek po mnogo ~emu predstavlja enigmu. Obi~no se ustanovljavajednostrana paraliza i to u preko H9M slu~ajeva levog n. recurrens3a. 'ored brojnih pretpostavki oetiologiji i patogenezi Cvidi bolesti larinksa i traheje, zatim hirur{ke intervencije4, postoji bezbrojdokaza o naslednom karakteru ovog oboljenja, mada mehanizmi nasle!ivanja jo{ uvek nisupoznati.

K&ngeni#alne an&mali%e !)nika

Iedini opisani kongenitalni uzrok opstrukcije vazdu{ne struje u traheji je deformitet trahealnihprstenova. >adi se o kolapsu traheje sa deformisanim trahealnim prstenovima, koji je, poputsli~ne anomalije kod sitnih rasa pasa, opisan i kod konja. )li~no kao kod kongenitalnih anomalijalarinksa i kongenitalni kolaps traheje se moè dijagnostikovati tek primenom $beropti~kogendoskopa.

BOLESTI GORNJI1 DISAJNI1 P'TE2A

#ako se kod pomena oboljenja respiratornog sistema prvo pomisli na bolesti plu"a, usvakodnevnoj praksi one su naj~e{"e u senci oboljenja gornjih disajnih puteva. Osim {topredstavljaju veliki problem u klini~koj praksi, poreme"aji gornjih respiratornih puteva,predstavljaju i jedan od naj~e{"ih uzroka smanjene radne sposobnosti konja.

'od gornjim respiratornim putevima podrazumevamo ekstratorakalne strukture respiratornog trakta 3nosnu i `drelnu {upljinu, larinks i traheju, ~ija je primarna uloga u preno{enju vazduha iz spolja{njesredine u plu"a. - strukturnom pogledu ekstratorakalni disajni putevi su veoma kompleksni sastojese od relativno krutih segmenata i segmenata koji su izuzetno elasti~ni i pokretljivi, kao i od ~itavog

kompleksa tzv. sporednih {upljina koje skupa obezbe!uju adekvatno strujanje vazduha proporcionalnopotrebama organizma. +ahvaljuju"i aktivnoj ulozi respiratornih mi{i"a koji prakti~no obavljaju uloguBpumpeB za usisavanje vazduha, s jedne strane, tonusu gornjih disajnih puteva i sposobnosti davi{estruko pove"aju brzinu strujanja vazduha, s druge strane, organizam konja je u stanju da zavreme velikih napora obezbedi desetostruko vi{e vazduha nego u mirovanju. )hodno tome, svakiporeme"aj koji ometa normalno strujanje vazduha, u prvom redu poreme"aj lumena gornjihrespiratornih puteva, dovodi do smanjenja radne sposobnosti.

Drzina vazdu{ne struje u prvom redu zavisi od ja~ine BpumpeB koja pokre"e vazduh i otpora udisajnim putevima. &ko se otpor vazdu{noj struji pove"ava, na primer kod idiopatske hemiplegijelarinksa, pritisak pod kojim struji vazduh "e tako!e morati da se pove"a da bi se odràlakonstantna struja. )a pove"anim potrebama za kiseonikom pritisak u disajnim putevima "e sedodatno pove"ati, {to u uslovima pove"anog otpora vodi u opstrukciju disajnih puteva, pre svega

u inspirijumu. *egativan pritisak u inspirijumu iza mesta pove"anog otpora ili suènja, naime,izaziva kolaps respiratorne cevi sa znacima opstrukcije.


12/55

Dragia R. Trailovi: Respiratorne bolesti konja 1/

Eotovo sve poznate bolesti gornjih disajnih puteva dovode do suènja vazdu{nih puteva ipove"anja otpora u njima. )uènja u $ksnom delu respiratorne cevi su, pri tome, manje opasna,jer obezbe!uju uglavnom stati~ko pove"anje otpora, dok su suènja elasti~nih segmenata

respiratorne cevi ozbiljnija, jer dovode do dinami~kog pove"anja otpora i opstrukcije. )vakaopstrukcija je, pri tome, pra"ena veoma karakteristi~nim respiratornim {umovima, koji senaj~e{"e mogu uo~iti pre nego {to se ispolje simptomi smanjenja radne sposobnosti.

- oboljenja gornjih disajnih puteva spadaju bolesti nazalnih i paranazalnih {upljina, mekognepca, `drela, vazdu{nih kesa, larinksa i traheje. %od `drebadi i omadi, pri tome, naj~e{"iproblemi proisti~u iz postojanja razli~itih kongenitalnih ili razvojnih anomalija nazalnih iparanazalnih {upljina, nosnog septuma, nazalnih, paranazalnih i faringealnih cista, timpanijevazdu{nih kesa, ili su posledica virusnih respiratornih infekcija. - sportskih konja daleko ve"izna~aj se pridaje limfoidnoj hiperplaziji u `drelu, faringealnim cistama, hemiplegiji larinksa,aritenoidnoj hondropatiji, laringopalatalnoj dislokaciji, hipoplaziji epiglotisa i BzaglavljivanjuBepiglotisa, re!e poreme"ajima septuma nosa i strikturama traheje. %od starijih konja, opet,dominiraju oboljenja sinusa, ~esto kao posledica oboljenja zuba, oboljenja vazdu{nih kesa, presvega empijem, neoplazije, re!e retrofaringealne infekcije, nazofaringealni oìljci, aritenoidnahondropatija itd.

B&le"#i n&"ni+ )!pl%ina

'rimarna oboljenja nosnih {upljina su relativno retka i uglavnom se svode na delovanjetraumatskih inzulta kao {to su grubo uvla~enje sonde ili endoskopa, povrede u toku hranjenjagrubom hranom, za vreme treninga, zatim kao posledica udisanja vrelog vazduha i pra{ine,stranih tela u nosu itd. *aknadne infekcije bakterijama i gljivicama dovode do razvoja rinitisa, kojipredstavlja ~est uzrok opstrukcije disajnih puteva.

Osim rinitisa, kao uzrok opstrukcije gornjih disajnih puteva moèmo da navedemo i mnoge drugepatolo{ke procese koji se karakteri{u suènjem vazdu{nih puteva hematome, aterome nozdrva isli~ne cisti~ne tvorevine druge prirode, kongenitalne anomalije i naro~ito tumore. +a sve njih jekarakteristi~no da, bar u po~etnim fazama, u mirovanju proti~u asimptomatski, da bi se tokomrada uo~ili znaci opstrukcije disajnih puteva sa karakteristi~nim {umovima i brìm zamaranjem.

#ako su spolja{nji delovi nosnih {upljina dostupni vizuelnom pregledu Bgolim okomB, ve"inuoboljenja nosnih {upljina najlak{e moèmo dijagnostikovati endoskopijom. (erapija se pri tomerazlikuje od slu~aja do slu~aja i naj~e{"e svodi na kombinaciju konzervativnih i hirur{kihmetoda le~enja, o ~emu "e vi{e re~i biti u 18. poglavlju.

Rinitis

>initis se kod konja retko javlja kao primarno oboljenje. +apaljenje sluznice nosnih {upljinanastaje naj~e{"e sekundarno, pre svega tokom mnogih infekcija respiratornim virusimaCin7uenca, rinopneumonitis, parain7uenca, rino3 i adenovirusne infekcije4, zatim kod `drebe"aka,maleusa itd. >etki su slu~ajevi kada je prisutan samostalno 3 javlja se skoro po pravilu u sklopuin7amatornih oboljenja gornjih disajnih puteva sinusa, `drela, vazdu{nih kesa, larinksa i sl.

#zuzetak mogu da budu relativno benigni slu~ajevi katara spolja{njih delova nosnih {upljina iusana, ~esto folikularnog karaktera, koji se najverovatnije javljaju usled {tetnog delovanjanadraùju"ih materija iz hrane ili prostirke, kao {to su, na primer, pra{njavo iKili plesnivo seno,slama zaga!ena crnom r!om itd.

- zavisnosti od karaktera oboljenja, rinitisi se odlikuju pojavom odgovaraju"eg nosnog iscetka, odseroznog, seromukoznog do mukohemoragi~nog i hemoragi~nog, zatim otokom i crvenilom sluznice.%od ve" pomenutog katara spolja{njih delova nosnih {upljina, nozdrve i usne su prekrivene debelimkrpi~astim naslagama koje se lako skidaju, otkrivaju"i polja zacrvenjene koè i sluznice. -slediritacije prisutnim eksudatom u nosnim {upljinama, rinitis se manifestuje ~estim kijanjem i,jo{ ~e{"e, frktanjem. Ote~ena sluznica u kombinaciji sa prisutnim sadràjem dovodi do suàvanjanosnih {upljina i respiratorne opstrukcije, sa pojavom karakteristi~nih respiratornih {umova,naj~e{"e u obe faze disanja, posebno pri ve"im $zi~kim naporima.

ijagnoza rinitisa se postavlja na osnovu anamneze i klini~ke slike, $zi~kim pregledom ìvotinje, po


13/55


potrebi odgovaraju"im mikrobiolo{kim ispitivanjem i, eventualno, rinoskopijom, odnosnoendoskopijom, dok se terapija svodi na le~enje primarnog oboljenja i lokalno ili sistemsko tretiranjerinitisa, u zavisnosti od stepena oboljenja. (ako se blagi rinitisi jednostavno le~e lokalnim ispiranjemdostupnih delova nosnih {upljina blagim dezin$cijentnim sredstvima ili, jo{ bolje inhalacijom, dok sekod te`ih slu~ajeva koriste sistemski antibiotici ili antimikotici, po mogu"stvu uz prethodno ispitan

antibiogram. %rpi~aste naslage se mehani~ki skidaju, a o{te"ena mesta ispiraju antisepti~kimrastvorima iKili ma`u odgovaraju"im mastima C


14/55

Dragia R. Trailovi: Respiratorne bolesti konja 1=

vezanih za poreme"aj gutanja, ili aspiraciona pneumonija izazvana pogre{nim gutanjem. 'aralizamekog nepca, koja tako!e moè biti posledica anginoznih promena, karakteri{e se pojavomekspiratornog {uma, za razliku od drugih oboljenja gornjih disajnih puteva, na primer, hemiplegijelarinksa, koja se karakteri{e inspiratornim {umom. 'areti~no meko nepce je mlitavo, u manjoj ilive"oj meri prekriva otvor grkljana i time ometa normalno strujanje vazduha.

ijagnoza paralize `drela iKili mekog nepca se postavlja na osnovu klini~kog pregleda i lako potvr!uje endoskopskim pregledom. (erapija je u oba slu~aja simptomatska i svodi se na uklanjanjeuzroka koji je doveo do paralize, primenu antibiotika i visokih doza kortikosteroida, vitamina grupeD itd...

Dorzalna dislokacija mekog nepca

orzalna dislokacija mekog nepca Cdorsal displacement o the sotpalate - DDP4, ranije opisanakao pareza ili elongacija mekog nepca,predstavlja jedan od relativno ~estih poreme"aja poloàjaslobodnog ruba mekog nepca, kaudalno prema larinksu, pre svega u trka~kih konja, koji sekarakteri{e ozbiljnim smanjenjem sportskih performansi.

Gnogobrojni patolo{ki procesi unutar farinksa i larinksa menjaju stabilnost odnosa izme!upalatofaringealnog luka i larinksa. +ahvaljuju"i tome, tokom jakog $zi~kog naprezanja ipoja~anog strujanja vazduha moè do"i do kaudalne retrakcije larinksa i njegove dislokacije izpalatofaringealnog luka. Geko nepce se tada penje dorzalno, iznad epiglotisa i za~epljuje addituslarFngis. %ao posledica takvog Bza~epljenjaB otvora larinksa, dolazi do iznenadne dramati~nedispnoje, koja podse"a na davljenje. Du~no disanje sa grgotanjem i pokretima gutanja, kojepodse"a na davljenje sopstvenim jezikom, veoma je karakteristi~no i to iskusni konjari nazivajuBgutanjem jezikaB. +a ovaj poreme"aj je tako!e karakteristi~na pojava bu~nog {umnog disanja igutanja kod naglog usporavanja, kao i ~esta sposobnost takvih konja da di{u na usta ukoliko imse zatvore nozdrve. orzalna dislokacija mekog nepca je naj~e{"e poreme"aj koji se javlja samopovremeno, pri velikim brzinama. Goè, me!utim, postojati i permanentna dorzalna dislokacija.

5tiologija ovog poreme"aja nije u potpunosti razja{njena. (ako se smatra da bolesti `drela poput

limfoidne hiperplazije, hipoplazije epiglotisa, faringealnih i epigloti~nih cista, remete"i stabilnostpalatofaringealnog luka i spoja larinksa, mogu da dovedu do dorzalnog pomeranja mekog nepca.- jednoj studiji, koja je imala za cilj ispitivanje funkcije farinksa i larinksa, endoskopijom ivideo7uoroskopijom prikazana je mehanika dorzalnog pomeranja mekog nepca kod 19 konja. (akosu uo~ene 6 klju~ne faze koje prethode dislokaciji i koje obja{njavaju njen nastanak prva fazapredstavlja spu{tanje gornjeg dela farinksa, koje je propra"eno kontrakcijom palatofaringealnogluka prema aritenoidnim hrskavicama2 u drugoj fazi dolazi do podizanja rostralnog dela mekognepca, da bi u tre"oj fazi do{lo do kaudalne retrakcije larinksa. Ovakvim konjima mnogi trenerivezuju jezik, ~ime spre~avaju kaudalnu retrakciju larinksa.

ijagnoza se relativno te{ko postavlja. Osnov za sumnju predstavljaju detaljni anamnesti~kipodaci, ali se sam poreme"aj dosta te{ko moè dokazati. 5ndoskopskim pregledom, u mirovanjuobi~no ne moèmo ustanoviti nikakav poreme"aj, zbog ~ega je neophodno testom optere"enja

provocirati njegovo ispoljavanje i u takvim okolnostima ga endoskopski utvrditi. (o, naàlost, nijeuvek mogu"e, zbog ~ega po nekad test optere"enja treba vi{e puta ponavljati. (erapija jehirur{ka i svodi se na delimi~nu sternotirohioidnu i omohioidnu mijektomiju, koja spre~avakaudalnu retrakciju larinksa. %onzervativno se, vezivanjem jezika, spre~ava ispoljavanje ovogporeme"aja.

R&"#raln& p&meran%e pala#&.aringealn&g l!ka

>ostralno pomeranje palatofaringealnog lukapredstavlja anomaliju o kojoj se govori zajedno sadorzalnim pomeranjem mekog nepca. #zgleda da je rostralno pomeranje palatofaringealnog lukaprouzrokovano abnormalnim razvojem laringealnih hrskavica, tako da su aritenoidne hrskavicepostavljene kaudalno u odnosu na palatofaringealni luk, {to dovodi do dinami~kih smetnji uprotoku vazduha, naro~ito pri ve"im optere"enjima, kada usled poja~anog strujanja vazduhadolazi do laringopalatalne dislokacije i pojave {uma, sa primetnim brìm zamaranjem. #ako je u

mirovanju oboljenje naj~e{"e asimptomatsko, kod BobolelihB ìvotinja se moè povremeno uo~iti


15/55

Dragia R. Trailovi: Respiratorne bolesti konja 1@

disfagija, regurgitacija i perzistentan ka{alj. ijagnoza se postavlja na osnovu klini~kog pregledai endoskopijom, iako se zna~ajni podaci mogu dobiti i radiogra$jom, pre svega uz pomo"pneumoezofagusa. (erapija se svodi na hirur{ko otklanjanje anomalije, ali se ~esto postavljapitanje njene isplativosti i svrsishodnosti.

!imoidna hiperplazija `drela?imfoidna hiperplazija `drela, kao jedan od faktora koji dovode do opstrukcije gornjih disajnihputeva u sportskih konja, bila je predmet interesovanja mnogih klini~ara i istraìva~a u proteklihpetnaestak godina. *jeno Botkri"eB se tako!e povezuje sa uvo!enjem endoskopske dijagnostike,posebno na hipodromima. >ezultat takvih ispitivanja su mnogobrojni izve{taji koji su obra!ivalietiologiju i terapiju ovog oboljenja, s tim {to ni etiologija ni terapija nisu razja{njeni. ?imfoidnahiperplazija `drela u stvari predstavlja hroni~ni faringitis sa izraènom reakcijomlimforetikularnog tkiva. )matra se pri tome da je hiperplazija limfoidnog tkiva u `drelu normalanfenomen kod mladih konja i da je posledica imunolo{kog odgovora na razli~ite inzulte, u prvomredu virusne respiratorne infekcije kao {to su rinopneumonitis i in7uenca, ili pak razna zaga!enjaokoline.

?imfoidna hiperplazija `drela kod mla!ih konja moè da dovede do oteànog disanja, bilo usled

suàvanja lumena `drela hipertro$sanim limfnim ~vorovima, bilo usled nakupljanja sekreta kojidovodi do iritacije disajnih puteva i opstrukcije `drela, po nekim autorima ~ak i do indukovanihspazama niìh delova disajnih puteva. (akva hipoteza ipak nije dokazana.

ijagnoza se, ina~e, najlak{e postavlja endoskopskim pregledom faringealne duplje, posebnogornjeg dela farinksa. *a taj na~in se lako uo~ava hipertro$ja ivica faringealnih tonzila,edematozna sluznica, neretko sa peteljkastim polipima. 'rema obimu nazofaringealnih folikula ikoli~ini eksudata, faringealna limfoidna hiperplazija moè da se gradira u = stepena prvi stepenpredstavlja hipertro$ju ograni~enu na manje od 1:9A tonzilarne ivice2 kod drugog stepenahipertro$ja limfoidnog tkiva se proteè na celokupan obim tonzila, kod tre"eg stepena postojisrednjolinijski kontakt, da bi kod ~etvrtog stepena hipertro$sano tonzilarno tkivo iza{lo izfaringealnog udubljenja.

) obzirom da je faringitis nespeci$~no zapaljenje i zbog toga {to pitanje etiologije i patogenezenije de$nitivno rasvetljeno, u literaturi nalazimo razli~ite podatke o pristupu terapiji. Oni idu odsistemske primene antibiotika do razli~itih oblika lokalnog tretmana. 'roteklih godina je velikupodr{ku imala upotreba penicilina, u dozi od /9.999 #IKkg, dva puta dnevno, u kombinaciji sasulfonamidima. #zolacija "ordetella #ronchisepticakod nekih konja koji su se brzo zamarali tokomtreninga, ohrabrivala je ovakav pristup. ?okalna terapija primenom aerosola nije u potpunostiispitana, za razliku od ispiranja nazofarinksa, na primer, sme{om nitrofurazona i dimetilsulfoksidaCG)O4 u odnosu 61 sa 9,/M prednizolon acetata, obi~no tri puta dnevno, koju preporu~uje vi{eautora. )li~no se odnosi i na kombinaciju gentamicina sa 9,/M prednizolon acetatom. 'a`njuzasluùje i program vi{estruke vakcinacije, s obzirom na sasvim jasnu vezu izme!u virusnihinfekcija gornjih respiratornih puteva i limfoidne hiperplazije. (ako, na primer, >obinsonpreporu~uje vakcinaciju protiv in7uence i herpesvirusa svakih 8 dana. (akvi programi, razume se,imali bi smisla samo kod mla!ih ìvotinja, dok ne napune = godine. %od teìh slu~ajeva limfoidne

hiperplazije, sa velikim izbo~inama hipertro$~nog limfati~nog tkiva, postoji i mogu"nosthirur{ke kiretaè.

B&le"#i grkl%ana i !)nika

ok se bolesti traheje veoma retko, ili gotovo nikad ne javljaju samostalno, ukoliko zanemarimokongenitalne anomalije traheje ili traumatske ozlede trahealnih prstenova, bolesti larinksazauzimaju veoma zna~ajno mesto u patologiji konja. 'odjednako su pri tome zna~ajna akutnazapaljenja sluznice larinksa, brojna hroni~na oboljenja koja ~esto nastaju kao posledicaneadekvatno le~enih akutnih oboljenja gornjih disajnih puteva, kao i kongenitalne anomalije.

!aringitis

?arFngitis iKili tracheitis su relativno ~esta oboljenja konja, koja se po pravilu javljaju u sklopuin7amatornih oboljenja gornjih disajnih puteva 3 faringitisa, traheitisa i bronhitisa, naj~e{"e kao

posledica virusnih i bakterijskih respiratornih infekcija Cin7uenca, rinopneumonitis, virusni


16/55


arteritis, `drebe"ak4. &kutno zapaljenje sluznice larinksa se, pri tome, uz poznate simptomeprimarnog oboljenja, karakteri{e inspiratornom dispnojom i suvim, hrapavim i bolnim ka{ljem,koji kasnije moè biti i vlaàn. %a{alj je naro~ito ~est ujutru, kada se konji izvode napolje, ili uvreme napajanja hladnom vodom. 'odrhtavanje larinksa za vreme ka{lja i pojava obilnogobostranog seromukoznog nosnog iscetka posle napada ka{lja, smatraju se tako!e

karakteristi~nim za akutno zapaljenje larinksa. +a razliku od akutnog, hroni~ni laringitis sekarakteri{e re!im i manje bolnim ka{ljem, pre svega kod naglih promena spolja{nje temperature.

Osim laringitisa, mogu"a je i pojava edema larinksa $oedema laryngis), naj~e{"e kao posledicasamog zapaljenja larinksa i farinksa, infektivnih oboljenja kao {to su `drebe"ak, maleus ili pakalergijskih reakcija, re!e kao posledica kompresije jugularne vene ili slabosti srca. +apaljivi edemse razvija brzo, sa dramati~nom klini~kom slikom, koja se karakteri{e veoma izraènominspiratorom dispnojom, strahom, nekad napadima gu{enja. +astojni edemi hroni~nog toka serazvijaju relativno sporo.

ijagnoza se postavlja na osnovu anamnesti~kih podataka, klini~kog pregleda Cinspiratornadispnoja, laringealni stenozni {um, osetljivost na palpaciju larinksa i lako provociranje ka{lja4, pri~emu se najegzaktniji nalazi mogu dobiti laringoskopijom, odnosno endoskopijom. (erapija seobi~no svodi na mirovanje i poseban reìm ishrane, primenu antitusika, antibiotika i sulfonamidau cilju kontrole bakterijskih infekcija, odnosno za spre~avanje sekundarnih bakterijskih infekcija,zatim kortikosteroida, u prvom redu deksametazona, naro~ito kod edema glotisa ili pak kod ja~eizraènog ka{lja izazvanog laringitisom.

Hemiplegija larinksa

Nemiplegija larinksa je oboljenje poznato vi{e od dva veka. (zv. z%i`danje& hrkanje& rikanje ilipi'tanje, naro~ito tokom rada, kada se moè zapaziti i brè zamaranje, predstavljajukarakteristi~ne klini~ke znake hemiplegije. ?aringealna hemiplegija zapravo predstavlja paralizuleve glasne ìce, odnosno leve grane n. rekurensa, nedovoljno poznate etiologije. +abeleèni suslu~ajevi hemiplegije larinksa nakon preleànog `drebe"aka, hroni~nog faringitisa, empijema ilimikoze vazdu{nih kesa. Ve"ina autora, ipak, u najve"em broju slu~ajeva insistira na naslednimfaktorima.

Oboljenje u po~etku proti~e asimptomatski. 'rvi simptomi se mogu uo~iti tokom ja~eg rada,kada, zbog poja~anog strujanja vazduha, u inspirijumu dolazi do uvla~enja leve aritenoidnehrskavice i glasne ìce, sa veoma karakteristi~nim stenoznim {umom, da bi se u uznapredovalimslu~ajevima stenozni {umovi ~uli i u mirovanju, na primer, prilikom hranjenja. 'ored stenoznog{uma, za uznapredovalu hemiplegiju larinksa je karakteristi~an i poreme"aj ka{ljanja Cka{alj jerazvu~en, promukao, podrhtavaju"i, ponekad sli~an vriskanju4, zatim oteàno disanje.

ijagnoza hemiplegije larinksa se postavlja na osnovu anamnesti~kih podataka i klini~kogpregleda, kako u mirovanju, tako i u testu optere"enja. 'alpacijom larinksa se nekad moè utvrditiuvla~enje leve aritenoidne hrskavice u inspirijumu, kao i deformacija larinksa, dok seauskultacijom mogu ~uti karakteristi~ni stenozni inspiratorni {umovi, koji se poja~avaju

savijanjem glave na dole ili gore, a posebno na desnu stranu. )tenozni inspiratorni {umovi se,razume se, najjasnije mogu proceniti prilikom optere"enja ìvotinje. *ajsigurniji i najegzaktniji putdo dijagnoze je, pri tome, laringoskopija.

(erapija levostrane hemiplegije larinksa je hirur{ka i usavr{ava se ve" vi{e od 1@9 godina. 'omi{ljenju mnogih klini~ara ona predstavlja pouzdan put da se ìvotinji povrati radna sposobnost.

Hondrom larinksa

*akon uvo!enja endoskopije u rutinsku praksu, kod konja je u vi{e navrata zabeleèna pojavadistro$~nih kalci$kacija laringealnih hrskavica, neretko sa hondromima i opstrukcijom disajnogputa. Ovakve promene koje su najverovatnije posledica hroni~nih iritacija laringealnih hrskavicaranije su otkrivane samo prilikom hiru{kih intervencija na larinksu. ?aringealne hondropatije posvemu sude"i ~esto dovode do opstrukcije larinksa. *edavno je ~ak identi$kovano i spontano

zapaljenje aritenoidne hrskavice Chondritis4, koje tako!e dovodi do opstrukcije disanja. %aoposledica distro$~ne kalci$kacije ili hondritisa, aritenoidna hrskavica je ote~ena i ne retko


17/55

Dragia R. Trailovi: Respiratorne bolesti konja 1J

dodiruje suprotnu hrskavicu. Oboleli konji ispoljavaju inspiratornu dispnoju, uglavnom za vremeve"ih optere"enja, osim kod jako izraènog otoka aritenoida kada se simptomi mogu uo~iti i umirovanju.

5tiologija laringealnih, odnosno aritenoidnih hondropatija nije u potpunosti razja{njena. Dujanje

hijaline hrskavice bi moglo da se objasni kao deo zapaljenske reakcije, mada neki autori ovehondrome svrstavaju u benigne tumore. ijagnoza se bazira se na detaljnom endoskopskompregledu. (erapija je hirur{ka i svodi se na laringotomiju i kiretaù.

(agla%lji%anje( epiglotisa

B+aglavljivanjeB epiglotisa Cepiglottic entrapment4 predstavlja poreme"aj funkcije epiglotisa koji uprvom redu nastaje kao posledica otoka ariepigloti~kog prevoja koji onemogu"ava normalnufunkciju epiglotisa.

Oticanje ili {irenje plike ariepiglotike moè da nastane spontano, kao posledica in7amatornihoboljenja palatofaringealnog luka i epiglotisa, u vezi sa faringitisom, laringopalatalnomdislokacijom, aritenoidnim hondritisom, hemiplegijom larinksa i cistama epiglotisa, pri ~emu jesamo BzaglavljivanjeB epiglotisa ~esto posledica BhipoepiglotisaB. - zavisnosti od vrste, odnosnokaraktera oboljenja ariepigloti~kog prevoja i, svakako, njegovog toka, rubovi ariepigloti~ke plikemogu biti zahva"eni i dubljim o{te"enjima, koja opet mogu izazvati ireverzibilna o{te"enjaepiglotisa.

Ganji otok plike ariepiglotike u mirovanju ne dovodi do zna~ajnijih smetnji u disanju, dok su uve"im optere"enjima mogu"a povremena zaglavljvanja epiglotisa sa karakteristi~nimsimptomima. - teìm, uznapredovalim slu~ajevima, opstrukcija vazdu{nih puteva sakarakteristi~nim inspiratornim iKili ekspiratornim {umovima nalik na davljenje, javlja se i kodmanjih optere"enja, nekad i u mirovanju ili za vreme hranjenja.

ijagnoza se postavlja na osnovu anamnesti~kih podataka, klini~kog pregleda tokom testaoptere"enja i, razume se, endoskopskog pregleda. *e retko se ovakav poreme"aj otkrivaslu~ajno, prilikom endoskopskog pregleda preduzetog iz sasvim drugih razloga, a da pre toga nijednom nisu uo~eni klini~ki znaci zapadanja epiglotisa. (erapija je, ina~e, hirur{ka i svodi se na

obrezivanje nabujale sluznice ariepigloti~kog prevoja.Hipoepiglotis

Nipoplazija epiglotisa tako!e spada u anomalije koje su otkrivene uvo!enjem endoskopskihmetoda ispitivanja gornjih disajnih puteva i koja moè biti uzrok mnogih poreme"aja disanja,uklju~uju"i i zaglavljivanje epiglotisa. Nipoepiglotis, dakle, moè biti posledica nekihkongenitalnih anomalija ali i ste~ena mana, kao posledica in7amatornih promena na epiglotisu.ijagnoza se moè postaviti samo endoskopskim pregledom, pri ~emu neko odre!eno le~enje,bar za sada, ne postoji.

B&le"#i *az!)ni+ ke"a

Oboljenja vazdu{nih kesa zauzimaju zna~ajno mesto u klini~koj patologiji gornjih respiratornihputeva, iako sama etiologija i patogeneza nisu u potpunosti razja{njene.


18/55

Dragia R. Trailovi: Respiratorne bolesti konja 1:

vazdu{nim kesama 3 meteorizmom, sa unutra{njim pritiskom koji je ve"i od atmosferskog.'onekad je prati sekundarna bakterijska infekcija, pri ~emu je, za diferencijaciju od empijema,zna~ajno da je kod timpanije dominantan sadràj gas, pre nego gnoj. (impanija je, uop{tenogovore"i, bolest male `drebadi i `drebadi tek odbijene od sise, dok je empijem oboljenje starijihkonja. (impaniji su, osim toga, sklonija ènska `drebad, koja = puta ~e{"e oboljevaju od mu{ke, a

posebno `drebad arapskog punokrvnjaka.

5tiologija timpanije vazdu{nih kesa nije u potpunosti razja{njena. 'o jednoj hipotezi vazduh uve"im koli~inama ulazi u vazdu{ne kese prilikom prinudnog izdisanja, na primer, kod upornogka{ljanja. )a pove"anjem pritiska u divertikulumu, pri tome, prekida se ciklus normalnogotvaranja faringealnog otvora tokom gutanja, usled ~ega je izlazak vazduha onemogu"en. 'odrugoj hipotezi, ovo oboljenje je naslednog karaktera.

*aduvena vazdu{na kesa moè da izazove opstrukciju nazofaringealnog dela vazdu{nih puteva,naro~ito u toku udisaja, zatim da dovede do disfagije, pa ~ak i kompresije cervikalnog delatraheje. #ako nije opisano da je neko `drebe sa timpanijom vazdu{nih kesa uginulo usleddavljenja, privremena as$ksija zaista moè da nastane, pogotovu u toku spavanja ili uzbu!enjaìvotinje. 'o toplom vremenu, na primer, de{ava se da `drebad po~nu da di{u na usta.

%lini~ka slika timpanije vazdu{nih kesa obuhvata jednostran ili obostran otok u parotidnoj regiji,smetnje u disanju, disfagiju, nosni iscedak i ka{alj. 'rilikom spavanja ili za vreme uzbu!enja,tr~anja, kao i prilikom podizanja glave, `drebe ~esto {umno di{e kao da hr~e. umno disanje sepogotovu moè ~uti za vreme dojenja, koje je ne retko zamorno i oteàno, ~esto pra"enoregurgitacijom mleka. -prkos povi{enom pritisku u vazdu{nim kesama, nisu uo~ene smetnje usrednjem uhu.

- ranom stadijumu bolesti sluznica vazdu{nih kesa je po svemu sude"i normalna, da bi se tekkasnije razvio in7amatorni proces sa nakupljanjem gnoja, koji uglavnom pokazuje tendenciju kaizlasku u `drelnu {upljinu, uprkos pretpostavljenom lo{em otvaranju `drelnog otvora. )amo manjideo gnoja pokazuje tendenciju ka zgu{njavanju.

ijagnoza se postavlja na osnovu klini~ke slike, perkusijom, radiogra$jom sa ili bez kontrasta,pogotovu uporednim snimanjem u ?? i V projekciji, ~ime se omogu"ava diferencijacijaunilateralne od bilateralne timpanije. %ateterizacija jedne kese, metalnim kateterom, kroz nosniotvor, dovodi do trenutne de7acije otoka kod unilateralne timpanije, pri ~emu se ubrzo nakontoga, tokom izdisaja, kesa opet napuni.

(erapija se svodi na omogu"avanje normalne komunikacije izme!u `drelne {upljine i vazdu{nihkesa. (o se moè posti"i postavljanjem specijalnih katetera koji se uvode pod sedacijom, na slepo,ili uz pomo" endopskopa. rugi metod le~enja se svodi na fenestraciju kod unilateralnetimpanije, koja u stvari predstavlja hirur{ko otvaranje $stule izme!u dve kese, ~ime seomogu"ava pra`njenje obolele kese preko zdrave. - slu~aju bilateralne timpanije moè sepoku{ati sa dugotrajnom kateterizacijom ili hirur{kim otvaranjem nazofaringealne $stule. 'ritome treba ista"i da `drebad obi~no ne pokazuje nikakve smetnje zbog slobodne komunikacije sa

nazofarinksom. - slu~aju sekundarne bakterijske infekcije, a pogotovu aspiracione pneumonije,treba preduzeti antibiotsku terapiju i po potrebi drenaù gnoja.

&ko se ne le~i, timpanija vazdu{nih kesa i em$zem su progresivni, sa povremenim remisijama.-koliko se timpanija otkloni, prognoza moè biti povoljna, premda se jo{ uvek postavlja pitanjeuticaja timpanije vazdu{nih kesa na razvoj `drebadi i eventualne posledice, pogotovu kodsportskih grla. (o pitanje se posebno postavlja kada je timpanija pra"ena komplikacijama poputempijema vazdu{ne kese ili aspiracione pneuumonije.

+mpijem %azdu{nih kesa

5mpijem vazdu{nih kesa predstavlja nakupljanje gnoja u vazdu{noj kesi, sa tendencijomzgu{njavanja, ~ime je onemogu"ena njegova evakuacija. 5mpijem se, dakle, razlikuje odsekundarnih bakterijskih infekcija vazdu{nih kesa, koje se javljaju kao komplikacije oboljenja

gornjih disajnih puteva ili timpanije vazdu{nih kesa, kada u kesama pored te~nog gnoja i sluzipreovladava vazduh.


19/55

Dragia R. Trailovi: Respiratorne bolesti konja 1H

5mpijem vazdu{nih kesa moè predstavljati poslednji stadijum zapaljenskih procesa ili nastatisekundarno, nakon apscediranja retrofaringealnih limfnih ~vorova i privremenog zatvaranjafaringealnog otvora tube auditive, kao posledica trauma, ranjavanja, uro!ene ili ste~ene stenozefaringealnog otvora. >etencija gnoja u vazdu{noj kesi vremenom neminovno dovodi do njegovogzgu{njavanja i pretvaranja u sirastu masu. *eprekidnim kretanjem glave tokom meseci ili godina,

ovaj sadràj se oblikuje u jajaste konkremente poznate kao hondroidi. Obolela kesa, pri tome,moè imati po 69 i vi{e hondroida razli~ite veli~ine.

*agomilan gnoj izaziva otok u parotidnoj regiji, koji nije veliki kao kod timpanije, ne 7uktuira i nijerezonantan na perkusiju. - zavisnosti od obima, ovaj otok moè izazvati opstrukciju gornjihdisajnih puteva, uglavnom tokom $zi~kog optere"enja, a re!e u mirovanju, disfagiju saka{ljanjem prilikom uzimanja hrane i regurgitaciju hrane. isfagija moè da bude prouzrokovana iprate"im faringitisom, pri ~emu kod svakog dugotrajnog procesa treba biti oprezan, s obzirom namogu"nost o{te"enja faringealnog pleksusa i paralize farinksa. Oboljenje prati jednostran iliobostran nosni iscedak, zavisno od toga da li je obolela jedna ili obe kese, pri ~emu se curenje iznosa ne poja~ava uvek sa savijanjem glave, kao {to je ranije bilo isticano. Ova pojava je, izgleda,mnogo vi{e karakteristi~na za hroni~ni bronhitis.

ijagnoza se postavlja na osnovu anamneze i klini~ke slike, koja je ~esto veoma karakteristi~na,endoskopskog pregleda i radiogra$jom, pri ~emu se, ne retko, korisni nalazi mogu dobiti idetaljnim otoskopskim pregledom spolja{njeg u{nog kanala.

(erapija se svodi na evakuaciiju gnoja iz vazdu{ne kese i uspostavljanju normalne prohodnostitube auditive. -pornim irigacijama, me!utim, ne moè se uvek odstraniti sav zgusnuti i stvrdnutignoj, koji se pona{a kao strano telo, zbog ~ega se u takvim slu~ajevima preduzima hirur{kootvaranje vazdu{ne kese i odstranjivanje sadràja. 'osle hirur{ke intervencije neophodno jepovremeno ispirati vazdu{ne kese $ziolo{kim rastvorom ili pak ubaciti samodrè"i kateter, koji biostao u tubi nekoliko nedelja. 'osle se obi~no uspostavlja normalna prohodnost. - slu~ajukataralnog zapaljenja ili sepse moè se preduzeti antibiotski tretman, iako se kod primarnihoboljenja vazdu{nih kesa prednost daje irigaciji i lokalnom tretmanu. #na~e, kod empijemavazdu{nih kesa treba biti oprezan sa prognozom. -koliko ne postoji paraliza farinksa, ishodhirur{ke intervencije je dobar.

,ikoza %azdu{nih kesa

Gikoza vazdu{nih kesa, guturomikoza ili difterija, predstavlja oboljenje koje se karakteri{eprisustvom micelijuma koji se razmnoàvaju na sluznici vazdu{nih kesa, sa veoma izraènomtendencijom ka prodiranju i zahvatanju submukoznog tkiva. 'rema mnogim autorima, ona sesmatra naj~e{"im oboljenjem vazdu{nih kesa u sportskih konja, iako se relativno retko otkriva.'o pravilu se javlja unilateralno.

-zrok mikoze vazdu{nih kesa naj~e{"e jespergillus nidulans . Gicelije se obi~no {ire iz gornjegdela medijalne komore u svim pravcima i relativno brzo zahvataju submukozne krvne sudove inerve, dovode"i do raznih vaskularnih i neurolo{kih komplikacija. >azmnoàvanje micelijumapodsti~e proliferaciju vezivnog tkiva sa osi$kacijom, {to moè da dovede do fuzije stilohioidnih ipetroznih temporalnih kostiju, sa kasnijim mogu"im frakturama i ~itavom serijom vestibularnih

poreme"aja, facijalnom paralizom i disfagijom. Gicelijum dalje moè da zahvati i karotidnuarteriju, dovode"i do postnekroti~nih aneurizama. 'ostnekroti~ne aneurizme su mogu"e i udrugim arterijama.

Euturomikoza je u po~etku asimptomatska, da bi se kasnije ispoljili razli~iti klini~ki znaci. *ajprese mogu uo~iti povremena krvarenja iz nosa, i to u mirovanju, da bi ovakvu epistaksu zameniojednostrani nosni iscedak koji moè biti prisutan i po nekoliko nedelja. %rvarenje iz nosa se, pritome ne poja~ava u zavisnosti od $zi~kog optere"enja, kao {to je slu~aj sa plu"nim krvarenjima,iako se na ovakav na~in moè izgubiti i po nekoliko litara krvi. %onj naj~e{"e preìvi nekolikoepizoda nosnog krvarenja, sa fazama jednostranog sluzavokrvavog iscetka iz nosa, da bi sekasnije pojavilo ja~e, ne retko fatalno krvarenje. *ekad se moè videti otok parotidne regije zbogprisustva krvi u vazdu{nim kesama. *eurolo{ki poreme"aji koji su posledica nervnih o{te"enja,sa svakom epizodom krvarenja postaju intenzivniji, zbog daljeg o{te"enja nerava krvnim

ekstravazatom. 'osledica nervnih o{te"enja je disfagija, regurgitacija hrane i vode, hemiplegija


20/55

Dragia R. Trailovi: Respiratorne bolesti konja /9

larinksa, Nornerov sindrom, pareza facijalnog nerva, unilateralna atro$ja mi{i"a jezika, ataksija,nistagmus, okretanje i tre{enje glavom. %lini~ka slika varira od slu~aja do slu~aja. *ajredovnijinalaz je epistaksa, jednostrani nosni iscedak i paraliza `drela.

ijagnoza se postavlja na osnovu anamneze i klini~ke slike, endoskopskim pregledom

Czahva"ena sluznica je difteroidnog izgleda, dok je zdrava vla`na i sjajna4, zatim odgovaraju"impatohistolo{kim i mikrobiolo{kim ispitivanjima. >adiolo{ka ispitivanja tako!e mogu dati korisnepodatke, pre svega u slu~aju promene na kostima, pri ~emu se angiogra$jom naro~ito lepomogu uo~iti promene na krvnim sudovima.

-koliko nije do{lo do aneurizama, prvi cilj terapije je provetravanje vazdu{ne kese i eliminacijafaktora koji su doveli do predispozicije za razvoj gljivica. 'ri tome, moè se primeniti jedan odsamodrè"ih katetera, du ine /@ cm, s proksimalnim krajem u nozdrvi, ~ime se obezbe!ujeuno{enje sveèg vazduha u vazdu{nu kesu. -no{enje sveèg vazduha se moè podsta"i i {toduìm boravkom na pa{i. - slu~aju da ìvotinju drìmo u staji, va`no je da vazduh bude ~ist, ahrana bez pra{ine. &ko je obezbe!eno provetravanje, speci$~an tretman naj~e{"e nijeneophodan. - suprotnom, mogu se koristiti razli~iti antisepti~ni i fungicidni rastvori, ali samo umalim koncentracijama, kako ne bi dodatno nadraìli ogoljene nerve. Opisani su pozitivni rezultatinakon uno{enja razre!enog povidon jodida dva puta dnevno. &lternativa je uno{enje fungicidaraspr{iva~em. -koliko je do{lo do aneurizme, u obzir dolazi podvezivanje arterije na sr~anojstrani. 'rognoza, ina~e, zavisi od stepena nervnih o{te"enja i po pravilu je povoljna u odsustvuneurolo{kih poreme"aja.

B&le"#i "in!"a

Oboljenja sinusa kod konja nisu toliko uobi~ajena, mada se to ne moè kategori~ki tvrditi, sobzirom da se te{ko dijagnostikuju. )a klini~kog aspekta su svakako najzna~ajnije bolestimaksilarnih sinusa, koji su i najve"i, iako komunikacija izme!u pojedinih sinusnih {upljina negarantuje izolovano razvijanje patolo{kog procesa. >ostralna i kaudalna komunikacijamaksilarnog sinusa sa srednjim nosnim kanalom, koja omogu"ava isticanje sadràja, pri tome,predstavlja jedan od klju~nih momenata za razumevanje patogeneze i klini~ke slike bolesti.

Oboljenja sinusa mogu nastati kao rezultat primarnih ili sekundarnih bakterijskih infekcija,naro~ito usled komplikacija na kutnjacima, koji su u tesnoj vezi sa maksilarnim sinusom,gljivi~nim infekcijama, zatim kod neoplazmi, hematoma, traumatskih o{te"enja na glavi itd.

inuzitis

)inusitisje zapaljenski proces u sinusnoj {upljini, pra"en nakupljanjem eksudata koji dovodi dootoka sinusa i deformacije ko{tane osnove, suènja nosnih {upljina i posledi~ne opstrukcijegornjeg dela disajnih puteva, {to se klini~ki naro~ito isti~e pri ve"im $zi~kim naprezanjima. -klini~koj slici, pored toga, dominiraju obilan nosni iscedak neprijatnog mirisa, facijalnadeformacija, epistaksa, egzoftalmus, uglavnom kada se proces ra{iri na periorbitalnu regiju,mr{avljenje, i ne retko neurolo{ki poreme"aji. %od unilateralnog sinuzitisa iscedak iz nosa jejednostran, osim u slu~ajevima kada nije o{te"en i nosni septum. %od obostranog sinuzitisa,razume se, i nosni iscedak je obostran.

ijagnoza sinuzitisa se postavlja na osnovu anamneze i klini~ke slike, pri ~emu se zna~ajnipodaci dobijaju perkusijom Ckod zdravih mla!ih konja perkusija maksilarnih sinusa daje manjerezonantan zvuk, zbog dubokog poloàja korena kutnjaka4, kojom se relativno lako otkrivaispunjenost sinusnih {upljina te~no{"u ili mekim tkivom, koja daju muklinu. +na~ajan nalaz sedobija endoskopskim pregledom nosnih i `drelne {upljine, a posebno radiografskim pregledom,zatim citolo{kim i histolo{kim pregledom sadràja iz sinusa, bilo nosnog iscetka, bilo materijaladirektno uzetog iz sinusne {upljine nakon trepanacije. 'regled usne duplje i zuba tako!e moè bitiod velike pomo"i.

+a adekvatnu terapiju potrebna je prezicna dijagnoza, koja pre svega treba da utvrdi da li je posredi primarni ili sekundarni sinuzitis, s obzirom da sekundarni zahteva prvenstveno le~enjeprimarne bolesti.

Veoma zna~ajan postupak u le~enju sinuzitisa svodi se na trepanaciju sinusa sa kontinuiranimispiranjem sinusne {upljine tokom nekoliko dana. +a kontinuirano ispiranje moè se koristiti /M


21/55

Dragia R. Trailovi: Respiratorne bolesti konja /1

rastvor povidon jodida u koli~ini od /9 l i moè se sprovesti gravitacionim sistemom protoka.)istematska antibakterijska terapija je obi~no kontraindikovana, s obzirom da podrazumevaveoma dugo le~enje, koje je naj~e{"e preskupo.

BOLESTI BRON1IJALNOG STABLA

)pektar oboljenja bronhijalnog stabla je prili~no veliki, premda nisu sva podjednako zna~ajna.(ako se, na primer, me!u bolestima bronhija redovno ubrajaju strana tela u bronhijalnim putevimai promene lumena bronhija, dodu{e kao manje va`ni ali nezaobilazni elementi patologije donjihdisajnih puteva, zatim zapaljenja bronhija, koja predstavljaju jednu od najzna~ajnijih gruparespiratornih oboljenja uop{te.

S#rana #ela ! /r&n+i%ama

)trana tela mogu dospeti u du{nik i bronhije naj~e{"e prilikom poreme"aja akta gutanja, pri~emu se retko moè zapaziti sam momenat aspiracije. *agla pojava te{kog poreme"aja disanja

se, naime, dovodi u vezu sa stranim telom obi~no kod ìvotinja koje su prethodno ispoljavaledisfagiju i regurgitaciju Cfaringitis, opstrukcija jednjaka i sl.4, kada ina~e postoji opasnost odaspiracije. - velikom broju slu~ajeva ovako aspiriran sadràj "e biti iska{ljan, ~ak i ve"i komadi,u protivnom, posledice mogu da budu veoma ozbiljne.

%lini~ka slika zavisi od veli~ine stranog tela i mesta opstrukcije, odnosno od komplikacijaizazvanih ovakvom opstrukcijom. *eposredno nakon aspiracije mogu se uo~iti znaci te{kogporeme"aja disanja 3 paroksizmalni napadi ka{lja i dispnoja, da bi kasnije dominirale posledicepogre{nog gutanja. -sled prisustva stranih tela u bronhijalnom stablu, naime, obi~no dolazi dognojnog ili gangrenoznog zapaljenja sluznice bronhija, peribronhijalne gangrene ilidemarkacionog procesa koji vodi njegovom inkapsulisanju i nastanku bronhiektazija.

ijagnoza se moè postaviti na osnovu anamnesti~kih podataka i klini~kog nalaza, pri ~emu seizuzetno korisni podaci mogu dobiti endoskopijom. (erapija se svodi na uklanjanje stranog tela iz

bronhija Cu po~etku, ukoliko je to mogu"e4 i naknadni tretman u cilju ublaàvanja eventualnihpromena na mestu zapu{enja 3 primenu antibiotika, ekspektorantnih sredstava i sl.

Pr&mene l!mena /r&n+i%a

'romene lumena bronhija imaju mali zna~aj u klini~koj patologiji konja. Iavljaju se relativno retkoi to u dva oblika kao suènja Cbronchostenosis4, ponekad sa potpunim zapu{enjem, ili pro{irenjaCbronchiectasia4.

)uènje lumena bronhija i zapu{enje Cobliteracija4 javljaju se kao posledica promene u njihovomzidu ili zbog prisustva eksudata, parazita i sl. o suènja moè do"i i zbog kompresije spoljaChematom, apsces, tumor i dr.4. Vremenom suènje bronha dovodi do pojave em$zema, azapu{enje do atelektaze plu"a.

'ro{irenje lumena bronhija se re!e javlja u konja. Ono moè biti cirkularnog ili vre"astog izgleda, apo karakteru zida atro$~no ili hipertro$~no. *astaje ili kao posledica pritiska nagomilanogeksudata, ili usled retrahovanja novostvorenog $broznog tkiva u okolini bronhusa.

%lini~ka slika zavisi od toka bolesti, kod akutnih, obi~no retkih slu~ajeva opstrukcije iliobliteracije bronhija, ìvotinje mogu ispoljiti dispnoju, nekad sa paroksizmalnim napadima ka{lja,dok se kod hroni~nih slu~ajeva pro{irenja ili suènja bronhija klini~ka slika obi~no podudara saslikom hroni~nog bronhitisa.

ijagnoza se i u slu~aju pro{irenja i u slu~aju suènja bronhija najlak{e moè postavitiprimenom endoskopije, kao i radiogra$jom. (erapija se svodi na eventualno uklanjanje uzroka kojije doveo do promene lumena Coperativno uklanjanje tumora, hematoma, apscesa i sl.4, primenuantibiotika, ekspektorantnih sredstava itd., premda je prognoza naj~e{"e nepovoljna.

Zapal%en%e /r&n+i%a

+apaljenja bronhija 3 bronchitis, odnosno bronhiola 3 bronchiolitis, svakako predstavljaju naj~e{"a


22/55

Dragia R. Trailovi: Respiratorne bolesti konja //

i najzna~ajnija patolo{ka stanja u bronhijalnom stablu. Ovo utoliko pre, {to se in7amacija sanjega per continuitatem lako i brzo prenosi na alveole, izazivaju"i zapaljenje plu"nog parenhima,pa su vrlo ~esto istovremeno prisutni i bronhitis i pneumonija. 'rouzrokova~i bronhitisa surazli~ite bakterije, virusi, paraziti i gasovi. o bronhitisa, nadalje, ~esto dovodi sapro$tskamikro7ora, koja u neadekvatnim uslovima drànja ìvotinja moè postati patogena.

Dronhitisi konja po toku mogu da budu akutni ili hroni~ni, a po patomorfolo{kom karakterukataralni, $brinozni, gnojni, nekroti~ni, ihorozni itd.

Dronchitis catarrhalis acuta 3 kataralno zapaljenje sluznice bronhusa odlikuje ote~ena izacrvenjena sluznica sa obiljem sluzavog ili sluzavognojnog eksudata u lumenu. #n7amatorniproces se moè pro{iriti i na okolinu, kada se govori o peribronhitisu i parabronhitisu.

Dronchitis catarrhopurulenta et purulenta je gnojno zapaljenje sluznice bronha, a naj~e{"e sejavlja kao komplikacija akutnog katara. -koliko traje duè vreme, moè se razviti ulcerozniproces 3 bronchitis ulcerosa.

Dronchitis catarrhalis chronica 3 hroni~ni katar bronha, nastaje obi~no iz akutnog. Odlikuje senaj~e{"e polipoznom proliferacijom sluznice, kao i njenom in$ltracijom limfocitima i plazma "elijama, {to u krajnjem slu~aju dovodi do zapu{avanja lumena bronhija 3 bronchitis obliterans.

Dronchitis $brinosa obi~no prati $brinoznu pneumoniju, a ispoljava se kao krupozno ilikrupozno3difteroidno zapaljenje sluznice bronhija, zatim larinksa i traheje.

Dronchitis necroticans se karakteri{e nekrozom sluznice bronhija, obi~no izazvanom priaspiraciji hrane.

Dronchitis ichorosa nastaje kao posledica trule`nih procesa, nastalih prodorom i prisustvomstranih tela u bronhijama.

Dronchitis suppurativa chronica se relativno retko sre"e kod konja, a prouzrokova~i suPasteuerella sp. i .oryne#acterium pyogenes.

Drojna istra ivanja su ukazala da postojanje zapaljenskog procesa u ve"im ograncimabronhijalnog stabla Cmakrobronhitis4 ne mora da ima signi$kantne posledice po funkciju plu"a. +arazliku od makrobronhitisa, me!utim, bronhiolitisi ~esto dovode do alteracija plu"nog parenhima 3bronhopneumonije, atelektaze ili em$zema, sa veoma te{kom respiratornom insu$cijencijom.

kutni #ronhitis

'a`ljivim klini~kim ispitivanjem obolelog grla akutni bronhitis moèmo diferencirati u dvaosnovna oblika makrobronhitis, kada su in7amatornim procesom zahva"eni veliki bronhusi, imikrobronhitis ili bronhiolitis, kada su zapaljenjem zahva"eni sitni bronhusi i bronhiole. ifuznibronhitis ukazuje na postojanje zapaljenja ~itavog bronhijalnog stabla.

&kutni bronhitis nastaje kada patogeni agens nadvlada odbrambeni mehanizam bronhija,odnosno, mukocilijarnu barijeru i ka{alj. On se karakteri{e in7amacijom bronhijalne sluznice, kojuprati hipersekrecija i eksudacija razli~itog karaktera, bez zahvatanja plu"nog parenhima.

#diopatski akutni bronhitis obi~no nastaje kao posledica hemijske ili $zi~ke iritacije vazdu{nihputeva gasovima, dimom i pra{inom 3 koji ~esto potenciraju razvoj hroni~nog, rekurentnogprocesa. - patogenezi akutnog bronhitisa, kona~no, veoma va`nu ulogu igraju i razli~itiinfektivni uzro~nici, pre svega virusi, re!e bakterije, a vrlo retko i gljivice. 'redisponiraju"i faktoriza nastanak bronhitisa su pre svega lo{a higijena sme{taja i neodgovaraju"a upotreba ìvotinje.On moè biti uslovljen i aspiracijom hrane ili nekih medikamenata, na primer, kod razli~itihporeme"aja gutanja ili opstrukcije jednjaka. &kutni bronhitis, nadalje, moè biti udruèn

Documents

Respiratorne Bolesti Konja (Dr Trailovic)