of 45 /45
 1 PSIHOLOŠKI SISTEM: STRUKTURA I IZMENA STRUKTURE UVOD U STUDIJU Kao psiholog bavim se psihoterapijom više od 30 godina. Najčće mi se za pomoć obraćaju osobe koje imaju psihološki neadekvatne reakcije, posebno oni koji zbog toga imaju somatske i psihološke tegobe i bol (napetost, strepnja, strah). U prvim godinama psihoterapijskog rada moji klijenti i ja smo razgovarali, pojašnjavajući tegobe zbog kojih su došli na psihoterapiju, i tegobe koje su imali u prošlosti. To mi je omogućilo da razumem: da psihološki deo psihološkog sistema čine samo životna iskustva (u daljem tekstu ''iskustva’’), i to: iskustvo u kome se čovek trenutno nalazi, i sećanja na ranija iskustva da svako iskustvo čine spoljašnje okolnosti i reakcije kojima čovek reaguje na te okolnosti da su veze (u daljem tekstu ''konekcije'') između okolnosti i reakcija iskustva istovremeno i konekcije celine psihološkog sistema Postepeno sam počela da shvatam da su sve okolnosti i reakcije svih iskustava delom iste (delom imaju iste sadržaje i istu strukturu). Zato sam počela da upoređujem okolnosti i reakcije, postavljajući pitanja poput ovih: „Da li su trenutna okolnost (mrak) i okolnost iz sećanja x (majčine crne oči) psihološki iste?“ „Da li su trenutna reakcija (strah) i strepnja iz sećanja x psihološki isti?“ Moji klijenti uvek svedoče da su njihove reakcije i okolnosti koje izazivaju te reakcije, za njih:  različite kada ih ne upoređujemo iste kada ih upoređujemo Ovakva komparacija otkriva:

PSIHOLOŠKI SISTEM: STRUKTURA I IZMENA … · stručne delatnosti, kao što su psihodijagnostika i psihoterapija, ako slede strukturu tih pojava * Knjiga koja je pred nama sadrži

  • Author
    vandiep

  • View
    214

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of PSIHOLOŠKI SISTEM: STRUKTURA I IZMENA … · stručne delatnosti, kao što su psihodijagnostika i...

  • 1

    PSIHOLOKISISTEM:STRUKTURAIIZMENASTRUKTURE

    UVODUSTUDIJU

    Kao psiholog bavim se psihoterapijom vie od 30 godina. Najee mi se za pomo obraaju osobe koje imaju psiholoki neadekvatne reakcije, posebno oni koji zbog toga imaju somatske i psiholoke tegobe i bol (napetost, strepnja, strah).

    U prvim godinama psihoterapijskog rada moji klijenti i ja smo razgovarali, pojanjavajui tegobe zbog kojih su doli na psihoterapiju, i tegobe koje su imali u prolosti. To mi je omoguilo da razumem:

    da psiholoki deo psiholokog sistema ine samo ivotna iskustva (u daljem tekstu ''iskustva), i to: iskustvo u kome se ovek trenutno nalazi, i seanja na ranija iskustva

    da svako iskustvo ine spoljanje okolnosti i reakcije kojima ovek reaguje na te okolnosti

    da su veze (u daljem tekstu ''konekcije'') izmeu okolnosti i reakcija iskustva istovremeno i konekcije celine psiholokog sistema

    Postepeno sam poela da shvatam da su sve okolnosti i reakcije svih iskustava delom iste (delom imaju iste sadraje i istu strukturu). Zato sam poela da uporeujem okolnosti i reakcije, postavljajui pitanja poput ovih:

    Da li su trenutna okolnost (mrak) i okolnost iz seanja x (majine crne oi) psiholoki iste?

    Da li su trenutna reakcija (strah) i strepnja iz seanja x psiholoki isti?

    Mojiklijentiuveksvedoedasunjihovereakcijeiokolnostikojeizazivajutereakcije,zanjih:

    razliite kada ih ne uporeujemo

    iste kada ih uporeujemo

    Ovakva komparacija otkriva:

  • 2

    da su komponente razliitih iskustava, koja se deavaju u razliitom prostoru i vremenu, iste u psiholokom smislu i realno (po svojoj strukturi)

    da psiholoki sistem ima svoju najmanju, osnovnu gradivnu (strukturalnu) komponentu (jedno iskustvo, koje sa svojim sadrajem i strukturom ulazi u grau svega to ovek kasnije doivljava na psiholokom planu)

    da se i sva druga iskustva takoe sadre (traju) u narednim iskustvima (da su okolnosti i rekacije svih prethodnih iskustava konektovane)

    Iskustvo koje e prvo ui u grau svih komponenti psiholokog sistema nazvala sam glavno ili bazino iskustvo. Bazino iskustvo je jedno od naih prvih seanja.

    Sva iskustava, pa i aktuelno iskustvo, u sebi sadre priu (sadraj) i strukturu (okolnosti, reakcije i konekcije) bazinog iskustva. Bazino iskustvo ima najveu psiholoku mo u psiholokom sistemu.

    Bazino iskustvo je:

    konstanta psiholokog sistema

    nosilac informacija, tj. DNK psiholokog sistema

    deo svakog simptoma

    sudbina oveka

    itd.

    Psihostrukturalni transfer je proces unoenja komponenti (okolnosti, reakcija i konekcija) ranijih iskustava u naredna iskustva. Ovaj proces uslonjava sadraje i strukturu ovih iskustava, i ini da tokom ivota:

    reakcije postaju sve neadekvatnije spoljanjim okolnostima

    reakcije postaju tegobe

    tegobe postaju intenzivne - bol

    Bazino iskustvo je na poetku procesa struktuiranja psiholokog sistema, a aktuelno iskustvo je na njegovom kraju.

  • 3

    Aktuelno iskustvo menja psiholoki sistem unapred, tako to sa svojim komponentama ulazi u grau narednih iskustava.

    Seanja, razliita po sadraju i intenzitetu (somatskih i psiholokih tegoba i bola), kada se posmatraju iz aktuelnog ivotnog iskustva, izjednaavaju se sa njim - preuzimaju njegovu neadekvatnost i bol. To je nain na koji aktuelno iskustvo retroaktivno menja psiholoki sistem.

    ***

    Psihostrukturologija pokree niz teorijskih i metodolokih pitanja u vezi sa:

    strukturom psiholokog sistema

    terapijom (izmenom) psiholokog sistema

    dijagnostikom (merenjem) psiholokog sistema

    Opta teorija sistema (General systems theory) izuava zakone koji vladaju unutar i izmeu realnih sistema. Bazini postulati Opte teorije sistema su:

    celina predstavlja vie od zbira delova

    celina odreuje prirodu delova

    delovi se ne mogu razumeti kada se posmatraju nezavisno od celine

    Osnovni postulati psihostrukturologije su da u psiholokom sistemu istu strukturu imaju delovi i celina sistema.

    Psihostrukturologija dokazuje da aktuelno iskustvo sadri:

    strukturu celine psiholokog sistema koji je formiran do tog trenutka

    strukturu svakog dela psiholokog sistema

    Aktuelno iskustvo:

    sebi podreuje (menja) strukturu celine psiholokog sistema i svakog dela sistem

    sebi podreuje (menja) strukturu celine psiholokog sistema i svakog dela sistem

  • 4

    Zbog uloge i moi koje bazino iskutvo ima u psiholokom sistemu, to iskustvo je najvei zajedniki delilac, a istovremeno i najmanji zajedniki sadrilac psiholokog sistema.

    Pruenu ansu, da aktuelno iskustvo trajno menja sistem, koristi psihostrukturologija. Metodom izmene strukture, kroz proces razumevanja aktuelnog iskustva, psihostrukturologija, menja sistem. Razumevanje aktuelnog iskustva budue reakcije ini:

    adekvatnijim spoljanjim okolnostima

    manje bolnim

    Primerpsihoterapijskeseanse

    Devojica G. M. 9 godina. Plae kad joj se obrati uiteljica ili odrasla osoba.

    U prvom delu seanse pojanjene su aktuelne reakcije (plakanje koje prati oseanje straha i tuge) kada joj se obrati odrasla osoba. U drugom delu seanse su pojanjenjena seanja u kojima je ona na isti nain reagovala na odrasle osobe. U treem delu seanse je pojanjeno seanje u kome je ona prvi put reagovala takvim reakcijama. (Kada je imala 5 godina slomila je kristalnu vazu, nakon ega ju je majka grdila i ona je zbog toga plakala.) etvrti deo seanse je rad na pojanjenju veza.

    Devojica je potvrdila:

    da su reakcije (tegobe) iz svih seanja razliite kada ih posmatra odvojeno

    da reakcije, meutim, kada ih meusobno poredi, kao da su iste sa tegobama iz aktuelnog ivotnog iskustva

    da sve osobe iz njenih iskustava (posebno majka i uiteljica), kada ih poredi, kao da su jedna osoba.

    Devojica je takoe potvrdila da bi se moglo rei:

    kao da od iskustva sa vazom ne prestaje da plae,

    da i danas, kada joj se obrati odrasla osoba, reaguje kao da jo uvek stoji pred majkom koja je grdi...

  • 5

    STRUKTURAPSIHOLOKOGSISTEMA

    I.UVOD

    Psihostrukturologija

    Psihostrukturologijapokree niz teorijskih i metodolokih pitanja u vezi sa:

    strukturom psiholokog sistema

    terapijom (izmenom) psiholokog sistema

    dijagnostikom (merenjem) psiholokog sistema

    Psihostrukturologija sadri sledee studije:

    Struktura psiholokog sistema

    Metoda izmene strukture psiholokog sistema Psihomatematika logika Geometrija psiholokog sistema Patologija strukture psiholokog sistema Dijagnostika strukture psiholokog sistema Metode dijagnostike strukture psiholokog sistema Prirunik dijagnostike strukture psiholokog sistema

    Psihostrukturologija dokazuje da pravilnu strukturu imaju:

    sve faze razvoja psiholokog sistema

    sva oboljenja psiholokog sistema

    sve konekcije izmeu psiholokog i drugih sistema

    strune delatnosti, kao to su psihodijagnostika i psihoterapija, ako slede strukturu tih pojava

    *

    Knjiga koja je pred nama sadri dve studije: Struktura psiholokog sistema Metoda izmene strukture psiholokog sistema

  • 6

    Obe studije se bave samo jednim tipom strukture psiholokog sistema: neurotskom C psiholokom strukturom. To je zdrava i zrela psiholoka struktura sa uspostavljenim i ouvanim konekcijama. Poremeaji i oboljenja strukture psiholokog sistema, njihovo leenje i diferencijalna dijagnostika, predmet su studija:

    Patologija strukture psiholokog sistema Dijagnostika strukture psiholokog sistema

    II.RAZVOJNEFAZEPSIHOLOKOGSISTEMA

    Uvod

    Zdrav psiholoki sistem ulazi u svoju zrelu fazu sa pojavom onoga to e postati prva seanja. Jedno od prvih seanja, koje smo nazvali bazino ivotno iskustvo, ima presudan uticaj na proces struktuiranja psiholokog sistema.

    Sa bazinim iskustvom, zdrav psiholoki sistem poinje da se struktuira tako to se sva iskustva, bez ostatka, unose. tj. nastavljaju da traju (da postoje, da imaju uticaj) u narednim iskustvima.

    Ovakav nain struktuiranja psiholokog sistema dovodi do toga:

    da se ponaamo kao da se delom jo uvek nalazimo u svom bazinom iskustvu

    da ne moemo jasno da vidimo (ne moemo psiholoki da opaamo) strukturu naeg psiholokog sistema iz pozicije u kojoj se nalazimo

    da ne razumemo i ne kontroliemo u potpunosti svoje postupke (reakcije)

    da ne moemo u potpunosti koristiti svoj maksimalni psiholoki potencijal

    da svoj psiholoki sistem doivljavamo delom kao da je nesvestan

    Psiholoki sistem nije nesvestan. On nam je nerazumljiv.

    Nedeljivostpsiholokogsistema

    Psiholoki sistem je nedeljiv. Za potrebe razumevanja psiholokog sistema, posmatramo ga deo po deo.

  • 7

    Fazei/ilitipovipsiholokogsistema

    Psiholoki sistem u svom razvoju moe da proe kroz etiri faze. Razlikujemo etiri tipa strukture: A, B, C i D.

    C tip psiholoke strukture je zrela, najsloenija faza psiholokog sistema. Karakterie je veliki broj sloenih komponenti i konekcija. C tip psiholoke strukture najee sreemo kod zdrave (neurotske) strukture, ali i kod poremeaja i degeneracije strukture. Neurotska struktura je zdrava psiholoka struktura. Reakcije osobe neurotske strukture su adekvatne dvema komponentama:

    celini dotad formiranog psiholokog sistema okolnostima datog iskustva

    A tip psiholoke strukture karakterie mali broj komponenti jednostavne strukture, koje su povezane malim brojem konekcija. A tip psiholoke strukture sree se kod svih vrsta poremeaja i degeneracije sistema, ali i kod zdrave (neurotske) strukture. B tip psiholoke strukture je prelazni tip strukture, sa karakteristikama i A i C strukture.

    Odrasla osoba moe trajno da ostane u A ili u B fazi psiholokog sistema.

    1. Primarna A faza psiholokog sistema (A tip psiholokog sistema) struktuira se od momenta roenja, a zavrava se sa periodom pojave govora. U ovoj fazi psiholokog sistema dete:

    reaguje na mali broj spoljanjih okolnosti, psiholoki jednostavnim reakcijama

    u naredna ivotna iskustva unosi samo tip okolnosti i tip reakcija, a ne unosi njihov sadraj i strukturu

    2. Sekundarna A faza psiholokog sistema (A tip psiholokog sistema) je struktura odrasle osobe koja je trajno ostala u A fazi psiholokog sistema.

    3. Primarna B faza psiholokog sistema (B tip psiholokog sistema) struktuira se od pojave govora do pojave onoga to e postati naa prva seanja.

    Primarna B faza psiholokog sistema (istovremeno) ima dva poetka struktuiranja. Prvi poetak struktuiranja primarne B faze je period razumevanja govora. Drugi poetak struktuiranja primarne B faze je period pojave govora.

  • 8

    Period razumevanja govora je zavrni period struktuiranja primarne A faze, i poetak struktuiranja primarne B faze psiholokog sistema.

    Period pojave prvih seanja je zavrni period struktuiranja primarne B faze i poetak struktuiranja C faze psiholokog sistema.

    DeteijijepsiholokisistemuprimarnojBfazi,menjasistemtakoto:

    reagujesvesloenijimreakcijamanaveibrojspoljanjihokolnosti

    unarednaiskustvapoinjedaunosidelovesadrajaidelovestruktureprethodnihiskustava

    4. Sekundarna B faza psiholokog sistema (B tip psiholokog sistema) jeste struktura odrasle osobe koja trajno ostaje u B fazi psiholokog sistema.

    A i B faze (Aph, Bph) psiholokog sistema u najveoj meri su odgovorne za usvajanje znanja i vetina.

    5. C faza (Cph) je zrela faza zdravog psiholokog sistema. Ova faza se struktuira od perioda prvih seanja (od oko 4. godine) i ima vie poetaka i vie krajeva.

    Prvi kraj C faze psiholokog sistema je oko 35. godine. To je period poetka stagnacije sistema.

    Drugi kraj C faze psiholokog sistema je oko 45. godine (pribliavanjem kraju reproduktiv-nog perioda). U toj fazi psiholoki sistem poinje da destruktuira i da dobija karakteristike svoje D faze.

    6. D faza psiholokog sistema je faza destruktuiranja sistema.

    Destruktuiranje psiholokog sistema je gubitak delova strukture sistema. Psiholoki sistem destruktuira i zavisno i nezavisno od degeneracije centralnog nervnog sistema.

    U zavisnosti od tipa strukture kojem je sistem pripadao pre destruktuiranja, razlikujemo: DA, DB, DC i DC-M.I.S. tip strukture (DAph, DBph, DCph i DC-M.A.S.ph).

  • 9

    7. C-M.A.S. je struktura nastala kao rezultat vie uspenih M.I.S seansi. (M.A.S je predmet studije: Metoda izmene strukture psiholokog sistema).

    III.NEUROTSKACPSIHOLOKASTRUKTURA

    Makrostrukturalnekomponentepsiholokogsistema

    Strukturu psiholokog sistema ine dve grupe makrostrukturalnih (makrogradivnih) komponenti:

    bioloko-organske ili neurobioloke komponente (nepsiholoke) komponente

    psiholoke komponente

    Bioloko-organske komponente psiholokog sistema su:

    naslee

    karakteristike prenatalnog perioda

    pol

    somatska oboljenja

    oboljenja psiholkog sistema

    psihoaktivne supstance, itd.

    Bioloko-organske komponente nisu predmet prouavanja ove studije.

    Psiholoke komponente (psiholoki deo) psiholokog sistema ine:

    zapamena isksutva (seanja)

    aktuelno iskustvo

    San je takoe iskustvo. Ima sadraj i strukturu iskustva.

    Iskustvo(psihostrukturalnoiskustvo)

  • 10

    Iskustva delimo na:

    aktuelna

    zapamena (seanja)

    nezapamena

    Kada iskustvo posmatramo kao deo strukture psiholokog sistema, nazivamo ga psihostrukturalno iskustvo.

    Strukturaiskustva

    Strukturu (psihostrukturalnog) iskustva ine:

    sve komponente dotad formiranog psiholokog sistema

    okolnosti i reakcije datog iskustva

    konekcije meu okolnostima i reakcijama datog iskustva, i komponentama dotad formiranog psiholokog sistema

    U daljem tekstu koristiemo nazive:

    okolnosti (za spoljanje okolnosti) odgovor (za ukupnost reakcija)

    Okolnostiiskustva

    Okolnosti iskustva ine:

    drugi organski sistemi

    drugi psiholoki sistemi (drugi ljudi)

    neorganski sistemi

    prostor

    vreme

    itd.

    Sa drugim sistemima (okolnostima) psiholoki sistem je pravilno konektovan preko reakcija.

  • 11

    Reakcijeiskustva

    Reakcije na okolnosti su:

    ulne reakcije (opaanje)

    psiholoke reakcije

    manifestne reakcije

    somatske reakcije

    pamenje

    itd.

    Psiholoke reakcije su:

    emocionalne (oseanja)

    intelektualne (kognitivne)

    Manifestne reakcije su:

    verbalne

    neverbalne

    Verbalna reakcija je govor sa svojim sadrajima.

    Neverbalne reakcije su:

    direktne neverbalne reakcije

    indirektne neverbalne reakcije

    Direktne neverbalne reakcije su:

    nain govora

    mimika

    motorika (grafomotorne reakcije, pokreti tela)

  • 12

    Indirektne neverbalne reakcije su:

    spoljanji izgled

    status line higijene, itd.

    Vlastite reakcije ovek:

    psiholoki opaa (u daljem tekstu opaa)

    reaguje na njih (reakcije na reakcije)

    pamti

    Okolnostiireakcijekaopsiholokiprocesi

    Opaanje i pamenje spoljanjih okolnosti i vlastitih reakcija su:

    psiholoki procesi

    psiholoke funkcije

    psiholoke reakcije

    Okolnosti i vlastite reakcije, kada su zapamene, bez ostatka nastavljaju da traju u narednim ivotnim iskustvima, i postaju deo psiholokog sistema.

    SubmikrokomponenteneurotskeCstrukture

    Okolnosti i reakcije, kao komponente iskustva, imaju sadraj i strukturu (imaju svoje komponente). Komponente okolnosti i reakcija su submikro psihostrukturalne komponente.

    Submikro psihostrukturalne komponente, sa svojim sadrajem i strukturom, deo su strukture:

    iskustva

    celine psiholokog sistema

    IstovremenostkaospecifinostneurotskeCstrukture

  • 13

    U teorijskim stavovima, odnosno u tekstovima, koji objanjavaju neurotsku C strukturu psiholokog sistema, pojavljuje se re istovremeno.

    Re istovremeno odraava specifinost neurotske C strukture, po kojoj su dve ili vie pojava istovremeno:

    i struktura i funkcija

    i razliite i iste

    i deo i celina

    i tip i poremeaj strukture

    i naredne i prethodne

    i funkcija i dimenzija

    i spoljanja okolnost i deo sistema

    i spoljanja okolnost i celina sistema

    i reakcija i deo sistema

    i reakcija i celina sistema

    i vreme i deo sistema

    i vreme i celina sistema

    i ono to se meri i merni instrument

    i poetak i kraj

    itd.

    Re istovremeno takoe odraava specifinost neurotske C strukture, po kojoj pojedine faze psiholokog sistema istovremeno imaju vie poetaka i vie zavretaka.

    Simbol psiholokog sistema (pogledati sajt http://www.psychostructurology.rs) odraava istovremenost kao sutinsko svojstvo neurotske C strukture psiholokog sistema.

    KonekcijeneurotskeCpsiholokestrukture

    Sve komponete neurotske C psiholoke strukture povezane su jednom konekcijom. Za bolje razumevanje te celovite i nedeljive konekcije, podelili smo je na:

    horizontalne konekcije (veze unutar ivotnih iskustava)

  • 14

    vertikalne konekcije (veze izmeu ivotnih iskustava)

    eksterne konekcije - konekcije sa drugim sistemima

    Horizontalnekonekcije

    Horizontalne konekcije psiholokog sistema su veze unutar svakog pojedinanog iskustva.

    Strukturu (veze) svakog iskustva (horizontalne konekcije) ine:

    makrokomponente psiholokog sistema (sve komponente dotad formiranog psiholokog sistema)

    mikrokomponente psiholokog sistema (okolnosti i reakcije datog iskustva)

    konekcije izmeu makro i mikro komponenti psiholokog sistema

    Znai, konekcije koje postoje unutar svakog iskustva istovremeno su:

    konekcije datog iskustva

    konekcije celine psiholokog sistema

    Horizontalne konekcije su mikrostrukturalne konekcije psiholokog sistema.

    Horizontalne (mikrostrukturalne) konekcije deo su vertikalnih (makrostrukturalnih) konekcija psiholokog sistema.

    U uem smislu horizontalne konekcije su konekcije izmeu okolnosti i reakcija svakog pojedinanog iskustva.

    Posmtranjem komponenti jednog iskustva (okolnosti, reakcija i njihovih konekcija), posmatramo i celinu sistema.

    Vertikalnekonekcije

  • 15

    Svaka horizontalna konekcija, sa svim svojim komponetama, nepromenjena, traje u svim narednim iskustvima. Fenomen konstantnosti iskustva u sistemu je psihostrukturalni transfer.

    Trajanje horizontalne konekcije iskustva u narednim iskustvima, ini jednu makropsiholoku - vertikalnu konekciju psiholokog sistema, ili vertikalnu psihostrukturalnu konekciju psiholokog sistema.

    Svaka vertikalna konekcija ulazi u sastav (deo je) svake horizontalne konekcije svakog narednog iskustava - u sastavu je svake komponente i svake konekcije psiholokog sistema.

    RazumevanjekonekcijaneurotskeCstrukture

    Od svih konekcija psiholokog sistema mogu se opaati jedino horizontalne konekcije, konekcije izmeu okolnosti i reakcija iskustva.

    Vertikalne konekcije psiholokog sistema, mogu jedino da se razumeju tokom M.A.S. procesa.

    KarakteristikekonekcijaneurotskeCstrukture

    Svaka komponenta iskustva istovremeno je:

    gradivna komponenta iskustva

    deo horizontalnih konekcija iskustva

    gradivna komponenta celine psiholokog sistema

    deo vertikalnih konekcija psiholokog sistema

    PoetaknovevertikalnekonekcijeneurotskeCstrukture

    ovek okolnosti opaa selektivno. Opaa one okolnosti na koje je, u psiholokom smislu, i ranije reagovao.

  • 16

    ovek na psiholoki poznate okolnosti reaguje psiholoki poznatim reakcijama i time ih dovodi u psiholoki poznate konekcije.

    U svakom iskustvu samo mali deo okolnosti, mali deo reakcija i mali deo konekcija, u psiholokom smislu, je nov - prvi put se javlja.

    Okolnosti, reakcije i konekcije koje se u datom iskustvu prvi put javljaju, u bazi su jedne nove vertikalne konekcije.

    NezapamenaiskustvaneurotskeCstrukture

    Nezapamena iskustva su relevantna za struktuiranje psiholokog sistema. Nezapamena iskustva su psihostrukturalna iskustva.

    Razlika izmeu zapamenih i nezapamenih iskustava je u tome to su komponente zapamenih iskustava:

    relevantnije za sadraj sistema

    mogu se opaati iz pozicije aktuelnog iskustva

    mogu se koristiti u procesu izmene sistema (M.A.S.)

    Komponente nezapamenih iskustava:

    relevantnije su za sticanje znanja i vetina

    ne mogu se opaati iz pozicije aktuelnog iskustva

    koriste se u rocesu izmene sistema kada se poveu sa zapamenim iskustvima

    Nezapamena iskustva su psihostrukturalni meuprostor, zbog mesta koje imaju u strukturi neurotske C faze psiholokog sistema.

    Zapamenim i nezapamenim iskustvima je zajedniko to to se njihove komponente mogu koristiti u procesu psihodijagnostike.

    BazinoivotnoiskustvoneurotskeCstrukture

  • 17

    Bazino iskustvo je iskustvo iz perioda prvih seanja. To iskustvo je prvo iskustvo neurotske C faze psiholokog sistema. Dete u bazinom iskustvu je psiholoki odrasla osoba.

    Nazivi za bazino iskustvo su:

    bazino iskustvo

    bazino psihostrukturalno iskustvo

    bazino iskustvo broj jedan

    glavna scena

    scena

    Sadrajbazinogiskustva

    Bazino isksutvo ima:

    sadraj (priu)

    strukturu

    U bazinom iskustvu:

    dete reaguje na prisutne ili odsutne roditelje, koji su okolnost bazinog iskustva

    roditelji reaguju meusobno

    roditelji reguju na dete

    dete reaguje na svoje reakcije

    U bazinom iskustvu reakcije deteta prema roditeljima su namere. Te namere su, u svojoj psiholokoj osnovi, najveim delom, seksualne i agresivne prirode.

    U bazinom iskustvu dete krije svoje namere.

    Sadraj bazinog iskustva:

    odreen je sadrajima prethodnih iskustava

    odreuje sadraje svih narednih iskustava

  • 18

    Strukturabazinogiskustva

    U bazinom iskustvu dete prvi put reaguje na tri grupe komponenti:

    na okolnosti bazinog iskustva (na druge sisteme)

    na svoje psiholoke reakcije unutar bazinog iskustva (to su reakcije na vlastite reakcije)

    na samog sebe u bazinom iskustvu, na svoj fiziki i psiholoki sistem (to su okolnosti na okolnosti)

    Svako iskustvo posle bazinog iskustva ine:

    komponente prethodih iskustava, poev od bazinog iskustva

    komponente koje se u datom iskustvu prvi put javljaju

    Zbog ove karakteristike psiholokog sistema, dete posle bazinog iskustva reaguje na etiri grupe komponenti:

    na druge sisteme (okolnosti) datog iskustva

    na vlastite psiholoke reakcije datog iskustva

    na samog sebe kao fiziki i psiholoki sistem (okolnost na okolnost)

    na sva prethodna iskustva (poev od bazinog iskustva)

    U bazinom iskustvu, dete opaa i moe adekvatno da razume sve komponente tog iskustva. Moe da razume:

    sve okolnosti

    sve svoje reakcije

    sve reakcije na svoje reakcije

    To ini da su u bazinom iskustvu reakcije deteta adekvatne:

    okolnostima

    delu vlastitog psiholokog sistema

  • 19

    Nultapsihostrukturalnaiskustava

    Nulta psihostrukturalna iskustva (nulta ivotna iskustva) su sva zapamena iskustva pre bazinog.

    Sadraji svih komponenti nultih psihostrukturalnih iskustava traju u sadrajima bazinog iskustava.

    Struktura nultog psihostrukturalnog iskustva:

    ima karakteristike strukture primarne B faze psiholokog sistema

    ima karakteristike strukture bazinog iskustva

    Zato je period psiholokog sistema u kome se javljaju nulta psihostrukturalna iskustva prelazni psihostrukturalni period, izmeu primarne B i C faze psiholokog sistema.

    Specifinostibazinogiskustva

    U osnovi bazinog iskustva je namera (reakcija) seksualne i agresivne prirode.

    Na psiholokom nivou dete u bazinom iskustvu ne realizuje svoju nameru, ali se ne odrie od njene realizacije.

    I namera i nemogunost njene realizacije iz bazinog iskustva trajno ostaju u grai svih narednih ivotnih iskustava.

    Bazino iskustvo sa svim svojim komponentama, trajno ostaje u strukturi svih narednih iskustava i time u strukturi ukupnog psiholokog sistema.

    Bazino iskustvo odreuje sadraj i strukturu komponenti svakog narednog iskustva. Ta injenica je uzrok to najveim delom uvek reagujemo kao da se nalazimo u svom bazinom iskustvu.

    Kakoseprepoznajebazinoiskustvo?

    Bazino iskustvo se razlikuje:

    od iskustava koja mu prethode (od nultih iskustava)

  • 20

    od iskustava koja slede nakon njega

    Vidljivi deo strukture onih iskustava koja prethode bazinom ine:

    okolnosti

    reakcije

    Vidljivi deo strukture bazinog iskustva ine:

    okolnosti

    reakcije

    reakcija na (vlastite) reakcije

    okolnosti na okolnosti

    Struktura nultih psihostrukturalnih iskustava i struktura bazinog iskustva mogu jasno da se:

    posmatraju

    razumeju

    Struktura iskustava koja slede nakon bazinog sastoji se od:

    stimulansa (objanjenje dato u nastavku studije)

    odgovora na stimulans (odgovora)

    U iskustvima posle bazinog iskustva:

    ne moemo jasno da opaamo i razumemo sve komponente njihove strukture

    reakcije u tim iskustvima nisu u potpunosti adekvatne samo spoljanjim okolnostima

    Horizontalnevezebazinogiskustva

    Sve komponente bazinog iskustva meusobno su konektovane (povezane). Svaka od konekcija bazinog iskustva je prva (bazina) horizontalna konekcija koja, (bez ostatka) ulazi u grau:

    svih horizontalnih konekcija svakog narednog iskustva

  • 21

    svih vertikalnih konekcija psiholokog sistema

    Horizontalnevezeposlebazinogiskustva

    Svako iskustvo posle bazinog iskustva ine:

    komponente i time konekcije prethodih iskustava, poev od bazinog iskustva

    komponente i time konekcije koje se u datom iskustvu prvi put javljaju

    Komponente i veze koje se u svim iskustvima nakon bazinog iskustva prvi put javljaju, su prve (bazine) horizontalne veze koje, (bez ostatka) ulaze u grau:

    svih komponenti svakog narednog iskustva

    svih horizontalnih veza svakog narednog iskustva

    svih vertikalnih veza psiholokog sistema

    Komponente i konekcije koje se u datom iskustvu prvi put javljaju, u osnovi su jedne nove vertikalne konekcije psiholokog sistema. Zbog toga je svako iskustvo, posle bazinog, delom bazino iskustvo psiholokog sistema.

    Moemo zakljuiti da se svaka horizontalna konekcija svakog iskustva nakon bazinog:

    veim delom nadograuje na postojee vertikalne konekcije psiholokog sistema

    manjim delom predstavlja bazinu horizontalnu konekciju jedne nove vertikalne konekcije

    to je manja udaljenost iskustva (psihostrukturalnog iskustva) od bazinog, to je njegov uticaj na strukturu psiholokog sistema vei.

    Psihostrukturalnoiskustvobrojjedan Prvo seanje posle bazinog iskustva je psihostrukturalno iskustvo broj jedan.

    Psihostrukturalno iskustvo broj jedan ima sledee nazive:

    bazino iskustvo broj dva scena broj dva

  • 22

    psihostrukturalno iskustvo broj jedan PSI1

    Psihostrukturalno iskustvo broj jedan (osim biolokih komponenti i komponenti A i B faza psiholokog sistema) ine:

    sve komponente bazinog iskustva

    komponente koje se u datom, PSI1, prvi put javljaju

    U PSI1 reakcije deteta su adekvatne:

    okolnostima i reakcijama deteta u tom iskustvu komponentama (okolnostima i reakcijama) bazinog iskustva (drugog

    iskustva)

    U PSI1 dete (ovek) prvi put:

    ne razume u potpunosti uzroke svojih reakcija

    ne kontrolie u potpunosti neke svoje reakcije (postupke)

    PSI1 odreuje tip neadekvatnosti komponenti svih narednih iskustava.

    PSI1 se bez ostaka sadri u svim ivotnim iskustvima koja slede nakon njega. PSI1 ima najvei psihostrukturalni uticaj, posle bazinog iskustva.

    Psihostrukturalnoiskustvobrojdva

    Drugo seanje posle bazinog iskustva ima sledee nazive:

    bazino iskustvo broj tri psihostrukturalno iskustvo broj dva scena broj tri PSI2

    Psihostrukturalno iskustvo broj dva ine:

    sve komponente bazinog iskustva

    sve komponente PSI1

  • 23

    komponente (okolnosti, reakcije i konekcije) koje se u datom, PSI2, prvi put javljaju

    U PSI2 reakcije deteta su adekvatne:

    okolnostima i reakcijama deteta u tom iskustvu

    svim komponentama bazinog iskustva svim komponentama PSI1

    U PSI2, dete svoje reakcije na spoljanje okolnosti opaa, ali ih u potpunosti ne razume i ne kontrolie.

    Komponente PSI2 karakterie neadekvatnost veeg intenziteta od neadekvatnosti komponenti u PSI1.

    PSI2 odreuje intenzitet neadekvatnosti svih komponenti psiholokog sistema.

    PoecistruktuiranjaneurotskeCfazepsiholokogsistema

    Sve faze struktuiranja neurotske C psiholoke strukture istovremeno imaju vie poetaka i vie krajeva.

    Prvi poetak struktuiranja su nulta iskustva koja u neurotsku C fazu unose karakteristike strukture ranijih (A i B) faza psiholokog sistema.

    Drugi poetak struktuiranja neurotske C faze psiholokog sistema je bazino iskustvo. Bazino iskustvo odreuje:

    sadraj i strukturu nultih iskustava (retroaktivni uticaj)

    sadraj i strukturu celine psiholokog sistema

    Trei poetak struktuiranja neurotske C faze psiholokog sistema je PSI1. PSI1 odreuje:

    tip neadekvatnosti sadraja iskustava

    tip neadekvatnosti strukture iskustava

    tip neadekvatnosti sadraja i strukture celine psiholokog sistema

  • 24

    etvrti poetak struktuiranja neurotske C faze psiholokog sistema je PSI2. PSI2 odreuje:

    inenzitet neadekvatnosti sadraja iskustava

    inenzitet neadekvatnosti strukture iskustava

    inenzitet neadekvatnosti sadraja i strukture celine psiholokog sistema

    Ostali poeci struktuiranja su u svim iskustvima koja se doivljavaju posle PSI2.

    PravcistruktuiranjaneurotskeCfazepsiholokogsistema

    Neurotska C faza psiholokog sistema ima etiri pravca struktuiranja.

    Prvi pravac struktuiranja poinje od nultih psihostrukturalnih iskustava i predstavlja unoenje strukture ranijih faza psiholokog sistema u strukturu bazinog iskustva.

    Bazino iskustvo unosi (retroaktivno) svoju strukturu u prethodna iskustva. To je nain na koji bazino iskustvo odreuje koja e, od prethodnih iskustava, ostati trajno zapamena i postati nulta psihostrukturalna iskustva. To je drugi pravac struktiranja psiholokog sistema.

    Trei pravac struktuiranja psiholokog sistema je unoenje bazinog iskustva i unoenje svih iskustava nakon njega, u strukturu narednih iskustava.

    etvrti pravac struktiranja psiholokog sistema je delovanje svih iskustava nakon bazinog na strukturu svih ranijih iskustava, osim na strukturu bazinog iskustva.

    BazinipsihostrukturalnitrijasneurotskeCpsiholokestrukture

    Bazini psihostrukturalni trijas ine:

    1. bazino iskustvo

    2. prvo seanje posle bazinog iskustva (PSI1)

    3. drugo seanje posle bazinog iskustva (PSI2)

    Bazini trijas ima najvei uticaj na struktuiranje neurotske C strukture.

  • 25

    1. Bazino iskustvo, kao deo psihostrukturalnog trijasa, odreuje sadraj i strukturu svih narednih iskustava.

    2. Psihostrukturalno iskustvo broj jedan odreuje tip neadekvatnosti komponenti svih narednih iskustava.

    3. Psihostrukturalno iskustvo broj dva odreuje intenzitet neadekvatnosti komponenti svih narednih iskustava.

    Pod uzajamnim psihostrukturalnim uticajem nalaze se:

    iskustva bazinog trijasa

    sva iskustva nakon bazinog trijasa

    Sva iskustva nakon bazinog povratno se sadre u svim prethodnim iskustvima i na taj nain deluju na njih. Ni jedno iskustvo nakon bazinog, nije u stanju da menja bazino iskustvo.

    Stimulans

    Nakon bazinog iskustva strukturu svakog iskustva neurotske C faze psiholokog sistema ine:

    stimulans

    odgovor na stimulans (u daljem tekstu odgovor)

    Komponente stimulansa ine:

    komponente svih ranije doivljenih iskustava

    komponente datog iskustva

    Odgovor

    Odgovor (na stimulans) osobe neurotske C faze psiholokog sistema, ini ukupnost reakcija iskustva (ulnih, psiholokih, manifestnih, somatskih, itd.)

  • 26

    Ovako sloena graa stimulansa dovodi do toga da je odgovor:

    nerazumljiv

    da nije u potpunosti adekvatan spoljanjim okolnostima

    da je u potpunosti adekvatan svim komponentama stimulansa

    Zatitasistemaodpovrede

    Posle bazinog iskustva, stimulans svakog iskustva ine:

    psiholoki sistem

    komponente (okolnosti, reakcije i konekcije) koje se u datom iskustvu prvi put javljaju

    U stimulansima vie uzastopnih iskustava, psiholoki sistem zauzima proporcionalno isti deo, tako da se moe govoriti o proporciji stimulansa1.

    Deo psiholokog sistema u stimulansu iskustva:

    poveva se tokom ivota (vremena)

    smanjuje se tokom M.A.S. procesa

    Ovakav nain struktuiranja psiholokog sistema je uzrok neadekvatnosti reakcija, tegoba i bola sitema. Istovremeno, ovakav nain struktuiranja psiholokog sistema titi ga od neadekvatnih reakcija, tegoba i bola.

    Psiholoki sistem se titi od opasnosti spoljanje sredine tako to aktuelne okolnosti svodi na poznate okolnosti, a aktuelne reakcije svodi na poznate reakcije.

    Traumapsiholokogsistema

    Spoljanje okolnosti svojim sadrajem2 i/ili intenzitetom mogu iz stimulansa datog iskustva da izmeste vei ili manji deo psiholokog sistema.

    1Proporcija stimulansa je deo proporcije iskustva, a proporcija iskustva je deo proporcije psiholokog sistema.2Drugi sistemi iz prirode, kao uzrok traume, imaju samo intenzitet dejstva.

  • 27

    Trauma (oteenje, ranjavanje, povreda) psiholokog sistema nastaje kada okolnosti blokiraju aktiviranje komponenti psiholokog sistema.

    Kada okolnosti blokiraju sistem (kada onemogue korienje zatitnog efekta psiholokog sistema):

    manifestne reakcije se svode na psiholoke reakcije. (Ono to je ovek u psihostrukturalnim iskustvima manifestno radio drugim ljudima i u odnosima sa drugim ljudima, u traumatskom iskustvu radi sebi.)

    psiholoke reakcije poprimaju intenzitet i sadraj okolnosti (opasnosti)

    Naruena proporcija stimulansa u korist okolnosti, rezultira osteenjem sistema. Oteenje sistema, i pratei bol sistema, trajno ostaju u njemu i imaju jak (bazini) uticaj na dalje struktuiranje sistema.

    Traumatsko iskustvo ima svoj baini trijas, kao to ga imaju bazino iskustvo i, sa manjim intenzitetom i uticajem, svako psihostrukturalno iskustvo.

    Istovremenoststimulansaiodgovora

    Okolnosti iskustva su deo stimulansa.

    Opaanje i pamenje su psiholoki procesi i istovremeo psiholoke reakcije.

    Okolnosti iskustva, preko opaanja i pamenja, postaju deo psiholokog sistema.

    Psiholoki sistem uvek opaa psiholoki iste spoljanje okolnosti. Zato su spoljanje okolnosti iskustva istovremeno i deo stimulansa i deo odgovora.

    Reakcije iskustva su deo odgovora. Reakcije iskustva, kada su deo reakcije na reakcije, istovremeo su i deo stimulansa.

    DeoneurotskeCstrukturekojijedostupanpsiholokomopaanju

  • 28

    Deo psiholokog sistema koji je dostupan (psiholokom) opaanju su:

    okolnosti svih iskustava

    reakcije svih iskustava

    konekcije izmeu okolnosti i reakcija svih iskustava

    AktuelnoiskustvoneurotskeCstrukture

    Uticaj bazinog iskustva na aktuelno iskustvo je jednosmeran.

    Aktuelno iskustvo u sebi sadri bazino iskustvo, dok bazino iskustvo u sebi ne sadri aktuelno iskustvo.

    Aktuelno iskustvo i sva iskustva nakon bazinog su pod uzajamnim, dvosmernim uticajem.

    Aktuelno iskustvo u sebi sadri sve komponente (strukturu) dotad formiranog psiholokog sistema, njihov:

    sadraj

    tip neadekvatnosti

    intenzitet neadekvatnosti

    Aktuelno iskustvo moe da izmeni: sadraj, tip i intenzitet neadekvatnosti komponenti svih iskustava nakon bazinog iskustva osim bazinog iskustva samog.

    Psihostrukturalnanit

    Stimulans iskustva ine:

    spoljanje okolnosti datog iskustva

    okolnosti na okolnosti datog iskustva

    reakcije na reakcije datog iskustva

    aktivirani deo psiholokog sistema

  • 29

    Vezu svih komponenti stimulansa i odgovora nazivamo asocijacija ili psihostrukturalna nit (u daljem tekstu psihostrukturalna nit).

    Psihostrukturalnu nit ine:

    okolnosti koje se u aktuelnom iskustvu prvi put javljaju

    reakcije koje se aktuelnom iskustvu prvi put javljaju

    isti delovi (komponente) strukture psiholokog sistema, tj. ono to je isto u zapamenim i u aktuelnom iskustvu

    Psihostrukturalna nit je okolnostima i reakcijama datog iskustva aktiviran deo jedne vertikalne konekcije.

    Psihostrukturalna nit je proces koji se u datom trenutku odvija izmeu vie istih delova strukture psiholokog sistema.

    Vertikalnavezaipsihostrukturalnanit

    Vertikalna konekcija i psihostrukturalna nit su psiholoki procesi koji imaju iste komponente, a suprotan smer. Vertikalna konekcija je deo strukture (psihostrukturalni proces). Psihostrukturalna nit je proces aktiviranja dela jedne vertikalne konekcije.

    Vertikalna konekcija se struktuira iz pravca bazinog iskustva (prema aktuelnom ivotnom iskustvu). Psihostrukturalna nit se aktivira iz pravca aktuelnog ivotnog iskustva, a zavrava se u bazinom iskustvu.

    Vertikalna konekcija je trajni deo strukture, dok je psihostrukturalna nit aktivirani deo strukture.

    Destruktuiranjepsiholokogsistema

    D faza psiholokog sistema je faza destruktuiranja. Destruktuiranje sistema poinje krajem reproduktivnog perioda.

    Psiholoki sistem destruktuira u zavisnosti od tipa strukture i poremeaja strukture.

  • 30

    U zavisnosti od tipa strukture kojoj je sistem pripadao pre destruktuiranja, razlikujemo: DA, DB, DC i DC-M.A.S. tip strukture.

    Do destruktuiranja neurotskog C sistema dolazi usled:

    degenerativnih organskih promena, prevashodno CNS-a

    destruktivnih promena samog psiholokog sistema

    Neurotski DC psiholoki sistem destruktuira, tj. menja se, na nivou:

    stimulansa

    odgovora

    horizontalnih konekcija

    vertikalnih konekcija

    Sistem destruktuira tako to se vei ili manji deo stimulansa, odgovora i konekcija gubi, tj. ne unosi se u naredna iskustva i ne prenosi se dalje.

    Princip struktuiranja neurotske DC faze psiholokog sistema zasniva se na trajanju komponenti svih prethodnih iskustava u strukturi narednih iskustava (pri emu su neke komponente destruktivno izmenjene).

    U neurotskoj DC fazi psiholokog sistema kao poslednje se gube:

    komponente bazinog isksutva

    komponente B faze psiholokog sistema

    komponente A faze psiholokog sistema

    METODAIZMENESTRUKTUREPSIHOLOKOGSISTEMA

    MetodaizmeneneurotskeCstrukture*psiholokogsistema

  • 31

    Metoda izmene neurotske C strukture3 psiholokog sistema (The method of changing/altering the psychological system - M.A.S.)

    Terapija je pojam za proces leenja bolesnog sistema.

    Metoda izmene strukture psiholokog sistema (M.A.S.) nije leenje, ve metoda izmene sistema u pravcu ostvarenja njegove pune efikasnosti.

    Metoda izmene strukture psiholokog sistema menja psiholoki sistem tako to ga pojanjava (razumeva).

    Psiholoki sistem je, znai, toliko moan da je u stanju da menja, ne samo druge sisteme, ve i sam sebe.

    Izmena strukture psiholokog sistema mogua je samo kod klijenta neurotske C psiholoke strukture.

    Proces pojanjavanja strukture psiholokog sistema klijenta vodi psihostrukturolog.

    DefinicijaM.A.S.

    M.A.S. je proces tokom kog psihostrukturolog, standardizovanim reakcijama, povezuje svoju psiholoku strukturu sa psiholokom strukturom klijenta, sa ciljem da klijent razume deo strukture svog psiholokog sistema.

    M.A.S. je metoda koja se najuspenije primenjuje kod klijenata sa neurotskom C strukturom.

    Predmet studije Metoda izmene strukture psiholokog sistema je standardizacija procesa razumevanja (pojanjavanja) psiholokog sistema.

    3U daljem tekastu Metoda izmene strukture psiholokog sistema - M.A.S. Psihoterapija poremeaja i psihoterapija oboljenja psiholokog sistema teme su studije Psihopatologija strukture psiholokog sistema.

  • 32

    M.A.S.seansakaoivotnoiskustvoklijenta

    M.A.S. seansa je ivotno iskustvo klijenta.

    M.A.S. seansu ine:

    stimulans

    odgovor

    Stimulans klijenta u M.A.S. seansi ine tri grupe komponenti:

    okolnosti

    aktivirani deo psiholokog sistema

    reakcije na reakcije

    Odgovor klijenta ini ukupnost klijentovih reakcija:

    ulnih

    psiholokih

    manifestnih

    somatskih, itd.

    Zapamena M.A.S. seansa postaje psihostrukturalno iskustvo psiholokog sistema klijenta.

    Klijent

    Razumevanje, a time i trajna izmena strukture psiholokog sistema, mogua je samo kod klijenta neurotske C psiholoke strukture.

    Pristup strukturi psiholokog sistema klijenta neurotske C psiholoke strukture vri se preko aktuelnog ivotnog iskustva (M.A.S. seanse).

  • 33

    Psihostrukturolog

    Standardizacija M.A.S. procesa je standardizacija reakcija psihostrukturologa.

    Psihostrukturolog svojim (standardizovanim) reakcijama (pitanjima) navodi klijenta:

    da pokrene proces asocijacije

    da pojasni komponente svojih asociranih iskustava

    da poredi komponente svojih asociranih iskustava

    Psihostrukturolog u svom radu mora da se koristi svojim:

    teorijskim znanjem

    iskustvom u M.A.S. radu

    C-M.A.S. psiholokom strukturom

    Razgovor

    Tokom M.A.S. seanse mogue je pojasniti samo jednu vertikalnu vezu.

    Razgovor klijenta i psihostrukturologa ne moe da se standardizuje, zato to razgovor aktivira mnotvo veza u psiholokom sistemu klijenta i mnotvo veza izmeu psiholokih sistema klijenta i psihostrukturologa.

    Tokom M.A.S. seanse psihostrukturolog radi sa govorom klijenta.

    Govor

    Tokom psihoterapijske seanse klijent govori, a psihostrukturolog postavlja pitanja.

    Psihostrukturolog postavlja pitanja samo o onome o emu klijent govori.

    Pitanje psihostrukturologa je za klijenta okolnost njegovog M.A.S. iskustva.

  • 34

    Postavljajnje pitanja samo o onome o emu klijent govori, ima za cilj:

    da psihostrukturolog u M.A.S. proces unese minimum svog psiholokog sistema

    da okolnosti M.A.S. seanse (reakcije psihostrukturologa) aktiviraju jednu ili mali broj vertikalnih veza psiholokog sistema klijenta

    Znanjeklijentaimopsihostrukturologa

    M.A.S. se oslanja na znanje klijenta i znanje psihostrukturologa.

    Klijent zna:

    okolnosti svojih iskustava

    reakcije svojih iskustava

    konekcije izmeu okolnosti i reakcija unutar iskustava (horizontalne konekcije)

    Psihostrukturolog posmatra ono to je isto u onome o emu klijent govori, tj. psihostrukturolog posmatra ono to je isto u psiholokom sistemu klijenta. Tim metodolokim postupkom psihostrukturolog moe da pomogne klijentu da spozna vertikalnu vezu - deo strukture njegovog psiholokog sistema.

    StrukturaM.A.S.seanse

    Optimalno je da se seansa sastoji od:

    aktuelnog iskustva

    dva asocirana iskustva (PSIx i PSIy)4

    jedne (asocirane) horizontalne veze bazinog iskustva

    VertikalnavezaipsihostrukturalnanituM.A.S.seansi

    4Seanja pre bazinog iskustva (PSI0) mogu da budu deo asocijativnog niza i da postanu PSIx ili PSIy.

  • 35

    M.A.S. se bavi upoznavanjem (razumevanjem) jedne vertikalne konekcije. Vertikalna konekcija je trajni deo strukture psiholokog sistema. Nju ine sve komponente (okolnosti, reakcije i konekcije) svih asocijativno povezanih iskustava.

    Sve komponente svih asocijativno povezanih iskustava (na svim nivoima) su povezane i najveim delom iste.

    Tokom M.A.S. procesa sve komponente asocijativno povezanih iskustava mogu se:

    razumeti

    dovesti u vezu

    Razumevanje jedne vertikalne veze vri se preko razumevanja jedne psihostrukturalne niti.

    Psihostrukturalna nit je aktivirana vertikalna konekcija (aktivirani deo strukture psiholokog sistema). Psihostrukturalna nit se aktivira u svakom iskustvu.

    Vertikalna veza i psihostrukturalna nit imaju iste komponente a suprotan smer5.

    Konekcijepsiholokogsistema,M.A.S.procesaiprocesagovora

    Komponente koje ine jednu vertikalnu konekciju:

    najveim delom imaju psiholoki iste sadraje

    manjim delom imaju psiholoki razliite sadraje

    najveim delom imaju isti tip neadekvanosti

    najveim delom imaju isti intenzitet neadekvanosti

    meusobno su konektovane (od makro do submikro nivoa)

    5Svaka vertikalna konekcija poinje da se struktuira u bazinom iskustvu, a zavrava se u aktuelnom iskustvu.

    Psihostrukturalna nit aktivira se u aktuelnom iskustvu i povezuje asocirana iskustva i jednu horizontalnu konekciju bazinog iskustva.

  • 36

    M.I.S seansa prati strukturu jedne vertikalne konekciju.

    Struktura govora prati (odraava):

    strukturu vertikalne konekcije

    strukturu M.A.S. seanse

    Da struktura govora prati (odraava) pravilnost strukture psiholokog sistema moemo da se uverimo tokom M.A.S procesa, posmatrajui nain na koji klijent iskustva opisuje i dovodi u meusobnu konekciju. Klijent uvek istim reima:

    opisuje svako asocijativno povezano iskustvo6

    dovodi u konekciju (poredi) asocijativno povezana iskustva7

    Poreenjekomponentivertikalnekonekcije

    Komponente asocijativno povezanih iskustava su veim delom iste, a manjim delom razliite. Razlog za to je:

    to najvei broj komponenti iskustava ine ponovljene (iste) komponente ranijih ivotnih iskustava

    to se manji broj komponenti u svakom iskustvu javlja prvi put (razlikuju se od prethodnih)

    to psiholoki sistem ima centrifugalnu silu (menja komponente svoje ve formirane strukture na nain to ih izjednauje sa celinom sistema - razliito u sistemu svodi na isto)

    Kada klijent opisuje razliite komponente razliitih iskustava8, iako su one psihostrukturalno najveim delom iste, on ih:

    6Npr: Kada se u M.A.S. seansi vie puta od klijenta trai da opie dato iskustvo, on ga uvek opisuje istim reima (ukoliko su reakcije psihostrukturologa standardizovane i ukoliko iskljuimo promene psiholokog sistema nastale usled klijentovih reakcija na reakcije u prethodnim opisima).7Npr: Kada se u M.A.S. seansi vie puta od klijenta trai da povee (poredi) komponente vie asociranih iskustava, on ih uvek dovodi u vezu opisujui ih istim reima izjednaava ih (ukoliko su reakcije psihostrukturologa standardizovane i ukoliko iskljuimo promene psiholokog sistema nastale usled klijentovih reakcija na reakcije u prethodnim poreenjima).

  • 37

    doivljava kao da su razliite

    opisuje ih razliitim reima9

    Kada te, iste komponente klijent poredi, on svedoi (uoava) da su one iste.

    Kakoseprepoznajeistouasociranimiskustvima

    Psihostrukturolog prepoznaje vertikalnu konekciju (ono to je isto u komponetama posmatranih ivotnih iskustava), tako to:

    pita klijenta da li su za njega razliite komponente razliitih iskustava psiholoki iste

    uoava iste rei koje klijent koristi za opis razliitih komponenti razliitih iskustava. (Npr.: U vie iskustava klijent govori o neemu crnom)

    Psiholokibol

    Zato to sve komponente iskustava traju u komponentama narednih iskustava, vremenom (tokom ivota) komponete (okolnosti i reakcije) postaju sve neadekvatnije10 okolnostima. Time reakcije:

    mogu da postanu tegobe

    mogu da postanu bolne

    Tegobe (strah) velikog intenziteta su psiholoki bol bol psiholokog sistema

    ZadatakM.A.S.seanse

    Psihostrukturolog pomae klijentu:

    8 Kada opisuje delove svoje realne psiholoke strukture. 9Npr: opisuje ih kao strepnju, napetost, strah.10Neadekvatne komponente (neadekvatne reakcije neadekvatno ponaanje) prepoznajemo kao zavisno i/ili prislilno ponaanje.

  • 38

    da razume da njegove aktuelne reakcije predstavljaju ponavljanje negovih ranijih reakcija, tj. da je on tim reakcijama vie puta reagovao u prolosti, najpre u bazinom iskustvu, tj. da on jo uvek reaguje kao da se delom nalazi u istim okolnostima (u istom prostoru, vremenu i sa istim osobama) na koje je nekada reagovao

    da razume da on svojim aktuelnim reakcijama ponavlja: reakcije, karakteristike i osobine ljudi koji su bili prisutni u asociranim iskustvima, tj. da su u njegovim aktuelnim reakcijama sadrane njegove nekadanje okolnosti, tj. da je njegova aktuelna reakcija (strah) psiholoki ista kao njegova nekadanja okolnost (namrtena majka crnih oiju)11

    Reakcijepsihostrukturologa

    Tokom M.A.S. seanse o onome o emu klijent govori psihostrukturolog nikada ne iznosi:

    svoje stavove

    svoje miljenje

    svoje komentare

    svoja tumaenja

    ne nudi interpretacije

    ne daje savete

    ne dijagnostikuje, itd.

    Psihostrukturolog samo postavlja pojanjavajua pitanja:

    o onome o emu klijent govori

    o klijentovom nainu govora

    o klijentovim manifestnim reakcijama

    o onome to je upadljivo u govoru klijenta

    Upadljivougovoruklijenta

    Psihostrukturolog uoava upadljive rei i gestove koje klijent koristi kada opisuje, pojanjava i poredi komponente svojih asocjativno povezanih iskustava.

    11Jedan moj klijent za psihoterapijsku seansu kae: Posmatramo kako stvari izlaze iz svojih proporcija.

  • 39

    Upadljive su rei:

    koje klijent ponavlja

    koje su neadekvatne okolnostima ili reakcijama

    kojima klijent eksplicitno opisuje svoje neadekvatne reakcije, okolnosti i tegobe

    Psihostrukturolog za postavljanje pitanja koristi te iste (upadljive) klijentove rei, da bi:

    pokrenuo proces asocijacije

    pojasnio komponente asocjativno povezanih iskustava

    poredio komponente asocjativno povezanih iskustava

    Aktivnostipsihoterapijskeseanse

    Da bi klijent razumeo jednu vertikalnu vezu svog psiholokog sistema, M.A.S seansa mora da ima najmanje dve grupe aktivnosti.

    U prvoj grupi M.A.S. aktivnosti klijent uz pomo psihostrukturologa pojanjava komponente asocijativno povezanih iskustava:

    okolnosti svog aktuelnog iskustva (najee su to osobine i reakcije drugih ljudi)

    svoje reakcije u aktuelnom iskustvu

    okolnosti vie asociranih seanja

    svoje reakcije u asociranim seanjima

    U drugoj grupi M.A.S. aktivnosti klijent i psihostrukturolog porede komponente asocijativno povezanih iskustava, da bi klijent razumeo:

    da su okolnosti u aktuelnom iskustvu psiholoki iste sa okolnostima u asociranim seanjima i u delu bazinog iskustva

    da su njegove reakcije u aktuelnom iskustvu psiholoki iste sa njegovim reakcijama u asociranim seanjima i u delu bazinog iskustva

    da su njegove reakcije u aktuelnom iskustvu psiholoki iste sa okolnostima u asociranim seanjima i sa delom bazinog iskustva

  • 40

    Poredei komponente ivotnih iskustava klijent moe da razume koji deo okolnosti i koji deo reakcija se prvi put javljaju u svakom posmatranom iskustvu.

    Rezultatporeenjakomponenti

    Rezultat poreenja komponenti asocijativno povezanih iskustava je njihovo izjednaavanje.

    Rezultat izjednaavanja komponenti iskustava je razumevanje jedne vertikalne veze.

    Razumevanje jedne vertikalne veze dovodi do izmene psiholokog sistema na nain koji smo opisali u poglavlju Izmena psiholokog sistema.

    FazeM.A.S.seanse

    M.A.S. seansa najee poinje:

    opisom komponenti aktuelnog iskustva

    pojanjavanjem komponenti aktuelnog iskustva

    U drugoj fazi M.A.S. seanse psihostrukturolog pitanjima navodi klijenta:

    da asocira jedno iskustvo (seanje)

    da opie i razume to iskustvo

    U treoj fazi M.A.S. seanse psihostrukturolog pitanjima navodi klijenta:

    da asocira jo jedno iskustvo

    da opie i razume to iskustvo

    U sledeoj fazi M.A.S. seanse psihostrukturolog navodi klijenta da asocira, opie i razume jednu horizontalnu konekciju svog bazinog iskustva.

  • 41

    Asocirano iskustvo koje je blie aktuelnom iskustvu, nazvali smo psihostrukturalno iskustvo x (PSIx).

    Asocirano iskustvo koje je udaljenjije od aktuelnog iskustva nazvali smo psihostrukturalno iskustvo y (PSIy).

    U sledeoj fazi M.A.S. seanse psihostrukturolog i klijent porede komponente asocijativno povezanih ivotnih iskustava.

    MatematikaanalizaM.A.S.

    Sloen M.A.S. proces u kome psihostrukturolog i klijent tragaju za onim to je isto unutar i izmeu iskustava, se moe prikazati u vidu jednaine. Jednaine M.A.S. procesa su predmet studije: Matematika analiza M.A.S.

    Standardizovanapitanja

    Da bi se izjednaile komponente asocijativno povezanih ivotnih iskustava, psihostrukturolog klijentu postavlja standardizovana pitanja, sa ciljem da utvrde:

    koje su reakcije klijenta u posmatranim iskustvima psiholoki iste12

    koje su okolnosti u posmatranim iskustvima psiholoki iste13

    koje su aktuelne reakcije klijenta psiholoki iste kao reakcije drugih osoba u posmatranim iskustvima14

    da li su, u psiholokom smislu, okolnosti jednog posmatranog iskustva (mamina ljutnja) postale klijentove reakcije (strah) u aktuelnom iskustvu15

    12Primer standardizovanog pitanja iji je cilj izjednaavanje dve reakcije klijenta, reakcije straha u aktuelnom iskustvu i reakcije strepnje u iskustvu (seanju) x: Da li bi se moglo rei da je Vaa strepnja u seanju x psiholoki ista kao i Va strah u aktuelnom iskustvu?13Primer standardizovanog pitanja iji je cilj izjednaavanje okolnosti aktuelnog iskustva i okolnosti iskustva x: Da li bi se moglo rei da je osoba A (majka koja je za klijenta okolnost), koja je izazvala Vau strepnju u seanju x, psiholoki ista kao i mrak koji u Vaem aktuelnom iskustvu izaziva reakciju straha?14Primer standardizovanog pitanja iji je cilj izjednaavanje: aktuelne reakcije klijenta i reakcije osobe A u seanju x: Da li bi se moglo rei da je Va strah (aktuelna reakcija) psiholoki isti kao majina ljutnja (majina reakcija) iz seanja x?

  • 42

    koja je horizontalna veza bazinog iskustva asocijativno povezana sa horizontalnim konekcijama aktuelnog iskustva

    PostM.A.S.iskustvoklijenta

    Period (vreme) nakon M.A.S. seanse za klijenta je post-M.A.S. period.

    Iskustva nakon M.A.S. perioda za klijenta su post-M.A.S. iskustva.

    U post-M.A.S. iskustvima klijent psiholoki reaguje:

    na druge sisteme (okolnosti) datog iskustva

    na vlastite psiholoke reakcije datog iskustva

    na samog sebe kao fiziki i psiholoki sistem (okolnost na okolnost) datog iskustva

    na sva prethodna iskustva (poev od bazinog iskustva) u koje ulaze i komponente M.A.S. seanse

    PostM.A.S.iskustvorezultiraizmenomsistema.

    Tokom M.A.S. seanse mogue je pojasniti samo jednu vertikalnu konenciju.

    Druga vertikalna konencija moe da se razume samo nakon post-M.A.S. perioda.

    Post-M.A.S. period je deo M.A.S. procesa, i to neophodni deo.

    Neka post-M.A.S. iskustva mogu da ostanu trajno zapamena i time postanu psihostrukturalna iskustva.

    IzmenaneurotskeCpsiholokestrukture

    15Primer standardizovanog pitanja iji je cilj izjednaavanje aktuelne reakcije klijenta (straha) sa okolnostima seanja x: Da li bi se moglo rei da je Va aktuelni strah (strah je reakcija) psiholoki isti kao namrtena majka crnih oiju (namrtenost crnih oiju je za klijenta okolnost) iz seanja x?

  • 43

    M.A.S. menja neurotsku C psiholoku strukturu na nivou stimulansa, tako da tokom M.A.S. seanse upoznati deo psiholokog sistema, trajno gubi mesto u stimulansu narednih ivotnih iskustava.

    Za upoznato (tokom M.A.S. seanse) se u stimulansu narednih iskustava trajno:

    smanjuje udeo psiholokog sistema

    poveava udeo okolnosti

    U narednim iskustvima se za upoznati deo psiholokog sistema trajno:

    poveava adekvatnost komponenti

    smanjuje bol

    Mopsiholokogsistema

    M.A.S. na nivou strukture psiholokog sistema deluje na izmenu svih narednih iskustava.

    M.A.S. na subjektivnom (psiholokom) nivou menja komponente dotad formiranog psiholokog sistema (sistem menja unazad).

    CM.A.S.struktura

    C-M.A.S. je struktura psiholokog sistema nastala kao rezultat veeg broja uspenih M.A.S seansi.

    Simbol

    Simbol psiholkog procesa je malo slovo lj , stilizovano tako da sa obe strane izgleda isto.

    Simbol psiholkog sistema (http://www.psychostructurology.rs/) je romb u kome je ucrtan simbol psiholokog procesa.

  • 44

    Simbol psiholkog sistema odraava sledea svojstva neurotske C strukture16:

    1. Da u datom trenutku istu strukturu imaju celina psiholokog sistema i sve strukturalne komponente (svi delovi) psiholokog sistema

    2. Da se struktuiranjanje (C faze) psiholokog sistema vri u dva pravca:

    jedan pravac ide od bazinog prema aktuelnom iskustvu

    drugi pravac ide od aktuelnog iskustva ka bazinom iskustvu

    Obe komponente simbola psiholokog sistema odraavaju istovremenost kao sutinsko svojstvo neurotske C strukture.

    Romb simbolizuje ivot sistema - njegovo trajanje od poetka procesa struktuiranja, preko njegove pune razvijenosti, perioda njegove degeneracije, do samog njegovog kraja.

    ema(protokol)M.A.S.seanse

    Asocija-

    tivno

    pove-

    zana

    PSI

    BI

    PSIy

    PSIx

    AI

    AI >

    Okolnosti

    >

    reakcije

    PSIx ^

    okolnosti

    ^

    reakcije

    PSIy ^

    okolnosti

    ^

    reakcije

    BI ^

    Okolnosti

    ^

    reakcije

    16Opisano u studijama: Psihodijagnostika strukture psiholokog sistema i Psihomatematika logika.

  • 45

    Legenda:

    PSIpsihostrukturalnoiskustvo

    AI - aktuelno iskustvo

    PSIx - asocirano iskustvo koje je blie aktuelnom iskustvu

    PSIy - asocirano iskustvo koje je udaljenjije od aktuelnog iskustva (blie bazinom iskustvu)

    BI - bazino iskustvo

    Psihostrukturolog u tabelu unosi rei klijenta koje se odnose na komponente (okolnosti i reakcije) asociranih iskustava.

    U tano popunjenoj emi (protokolu) M.A.S. seanse nalaze se sve komponente jedne vertikalne konekcije, na svim nivoima.

    Protokol M.A.S. seanse istovremeno je nauno istraivaki protokol.