Увод

Управни поступак је поступак доношења решења који се може дефинисати као начин органа рада управе и других надлежних субјеката који се примењује када се решавају нека управна питања, а регулисан је правним прописима 1.Он се примењује да би се обезбедила законитост рада управних органа и да би се заштитила лица и правни субјекти у циљу остваривања њихових права .Постоје првостепни и другостепени управни поступак.

Првостепени управни поступак се састоји из пет фаза :1. Фаза покретања управног поступка 2. Фаза управног поступка до доношења решења 3. Фаза доношења решења4. Фаза по жалби ( евентуална фаза )5. Фаза принудног разрешења (евентуална фаза )

Покретање поступка

Управни поступак се може покренути на два начина : на захтев странке и по службеној дужности. Покреће се на захтев странке када је то управно питање усмерено ка стицању неког права или овлашћења странке у самом поступку, а по службеној дужности онда када је усмерено ка наметању обавезе некој странци.

*Покретање по службеној дужности *

Покретање по службеној дужности је могуће када је то предвиђено прописима и када надлежни орган утврди или сазна да треба покренути поступак ради заштите јавног интереса с обзиром на постојеће чињенично стање. Првостепени управни поступак је могуће покренути у два случаја :Чим буду испуњени сви услови одређени правним прописима и када се процени да постојеће чињенично стање указује на потребу покретања поступка због општег интереса.

* Покретање на захтев странке*1 Проф. Др. Миле Илић, Управно право, универзитетски уџбеник, 2006

1

Услови за покретање управног поступка су страначка способност, активна страначка легитимација, да буде управна ствар, да ствар већ није правоснажно решена и да постоји надлежни орган. Покреће се у циљу стицања овлашћења и права странке у самом поступку.Ако надлежни орган утврди да не постоје услови за покретање управног поступка он одбацује захтев доносећи закључак о његовом одбацивању. На овај закњучак се мозе уложити жалба.

*Спајање ствари у један поступак*

Спајање ствари у један поступак подразумева решавање више управних ствари у једном поступку. Овај поступак се може водити само под условом да је исти надлежни орган над свим странкама и да су интереси странка засновани на истом правном основу и чињеницама односно да су и сличном или истом чињеничном стању. Када су испуњени сви ови услови надлежни орган који води поступак одлучује о покретању и вођењу заједничког поступка.Може да се покрене и путем јавног саопштења ако се ради о лицима са битно истим захтевима која су органу непозната или се не могу прецизно одредити.

Диспозитивне страначке радње

*Измена захтева*

Странка која је покренула поступак може да промени свој првобитни захтев.Може да мења свој захтев све до доношења првостепеног решења или да уместо њега стави нови само под условом да се заснивају на битним елементима чињеничног стања. Орган одлучује да ли се промена захтева прихвата, а ако не, доноси посебан закључак о томе.2

2 Проф. Др. Миле Илић, Управно право, универзитетски уџбеник, 2006

2

* Одустанак од захтева*

Странка може да одустане од свог захтева до доношења другостепеног решења. Тада нестаје разлог због ког је странка покренула поступак и орган обуставља даље вођење поступка осим ако поступак није од општег значаја и и интреса или ако супротна страна инсистрира на далљем вођењу поступка. Да би се захтев обуставио , странка која хоће да одустане мора да да изричиту изјаву о томе надлежном органу.3

* Поравнање*

Поравнање је један од начина решавања управног поступка поред закључка и решења. Да би дошло до поравнања то мора да буде вишестраначка ствар. Поравнање је у ствари уговор којим супротне странке у управном спору споразумно решавају спорне односе. Поравнање не сме бити противно јавном интересу или ићи на штету трећих лица и мора да се закључи пред службеним лицем надежног органа после читања записника о поравнању.4

Фаза до доношења решења

Главна одлука у управном поступку је садржана у решењу. Њиме се завршава управни поступак. Прва фаза управног поступка је покретање самог поступка, а друга испитни поступак. У испитном делу управног поступка се утврђују одлучне чињенице и странци се омогућава да оствари и заштити своја права и правне интересе. ЗУП прописује да се у начелу води скраћени поступак, а ако не постоје услови за то водиће се као редовни. Доказни поступак је саставни део испитног поступка. Он има два традиционална начела:

1. истражно начело, доказе прикупља по службеној дужности орган који води

поступак

2. страначко начело, када доказе нуди заинтересована странка.

3 Проф. Др. Миле Илић, Управно право, универзитетски уџбеник, 20064 Проф. Др. Миле Илић, Управно право, универзитетски уџбеник, 2006

3

Као доказно средство употребиће се све што је подобно за утврђивање чињеничног

стања у конкретном случају. А то могу бити: исправе, репродукција копије

исправе, сведоци, изјаве странке, вештаци, увиђај.5

Постоје две врсте испитних поступака:

1.Скраћени испитни поступак2. Посебан испитни поступак.

*Скраћени испитни поступак*

У оваквом скраћеном испитном поступку се одмах приступа доношењу решења , не води се претходно посебни поступак, управна ствар се решава непосредно и овај поступак наступа одмах после покретања управног поступка. 6

По члану 131. Закона о општем управном поступку надлежни орган може по скраћеном поступку решити управну ствар непосредно:7

1. Ако је странка у свом захтеву навела чињенице и поднела доказе на основу којих се може утврдити стање ствари, или ако се то стање може утврдити на основу општепознатих чињеница или чињеница које су органу познате.

2. Ако се стање ствари може утврдити непосредним увидом , односно на ослнову службених података којима орган располаже, а није потребно саслушање странке ради заштите њених права односно правних интереса.

3. Ако је прописом предвиђено да се управна ствар може решити на основу чињеница или околности које нису потпуно утврђене или се доказима само посредно утврђују , па су чињенице или околности учињене вероватним, а из свих околности произлази да захтеву странке треба удовољити.

4. Када се ради о предузимању у јавном интересу хитних мера које се не могу одлагати , а чињенице на којима решење треба да буде засновано су утврђене или бар учињене вероватним.

5 Wikipedia, free ecnciclopedia, upravno _pravo6 В. Лазо Костић, Административно право, II том, Београд, II књига, 20007 http://www.advokatska-komora.co.yu/zakoni/jugoslavija/z_uprava4.htm

4

*Посебан испитни поступак*

Овај испитни поступак се спроводи кад се управна ствар не може решити по скраћеном испитном поступку.8

По члану 132. Закона о управном поступку, посебан испитни поступак се спроводи када је потребно утврђивање одлучних чињеница и околности које су од значаја за разјашњење управних питања или ради давања могућности странкама да заштите и остваре своја права и интересе.

Ток испитног поступка, према околностима појединог случаја, одређује службено лице које води поступак у складу са овим законом и датих прописа који се односе на управну ствар о којој се ради. 9 Легални ток постоји онда када је тачно утврђен редослед радњи које треба утврдити , а арбитрерни постоји онда када је службеном лицу дата слобода да само одреди редослед тих радњи и он је прихваћен у нашем праву.10

Службено лице које води поступак одређује радње које требају да се изврше и издаје наређења за њихово извршење и рокове у којим ће се те радње извршити, ако већ нису прописани законом , одређује саслушања, усмене расправе, који ће се докази извести и одлучује о свим предлозима и изајвама које су поднесене у поступку, да ли ће се расправљање и доказивање вршити одвојено о појединим питањима или заједно за цео предмет. Службено лице је такође обавезно да странци да право да се изјасни о доказима и чињеницама који су изнети у поступку и да учествује у испитном поступку тако што ће давати потребне податке и да брани своја права и интересе који су заштићени законом, да поставља питања другим странкама, сведоцима, вештацима као и да се упозна са резултатом извођења доказа и да се такође изјасни у вези са тим.

8 Проф. Др. Миле Илић, Управно право, универзитетски уџбеник, 20069 http://www.advokatska-komora.co.yu/zakoni/jugoslavija/z_uprava4.htm10 Проф. Др. Миле Илић, Управно право, универзитетски уџбеник, 2006

5

*Претходно (прејудиционо) питање*

Ако орган који води поступке у току процеса наиђе на питање без чијег решења не може да се реши сама управна ствар, а то питање чини самосталну правну целину за чије је решење надлежан суд или неки други орган (претходно питање), он може под условима прописаним Законом о општем управном поступку сам да реши или да обустави управни поступак док га надлежни орган не реши. Ако службено лице одлучи да прекине поступак доноси се закључак на који је могуће поднети жалбу осим ако тај закључак није донео другостепени орган.

Орган мора да прекине поступак ако је у претходно питање укључено кривично дело, постојање брака и утврђивање очинства и када је то законом одређено. Када се претходно питање односи на кривично дело за које се гоњење предузима по службеној дужности, а нема могућности за кривично гоњење орган расправља и то питање.

Ако није потребно да се поступак прекида због претходног питања орган може сам да узме у разматрање претходно питање и посматра га као саставни део управне ствари и на тој основи може да разреши саму управну ствар.11

Ако орган који води поступак не узме у разматрање претходно питање , а поступак за решење претходног питања који може да се води само по службеној дужности још није покренут пред надлежним органом , орган који води поступак ће тражити да се покрене поступак пред надлежним органом.

Када се поступак претходног питања покреће на захтев странке , орган може да наложи странци да од надлежног органа тражи покретање поступка одрећујући рок у коме мора то да учини и да му поднесе доказе о томе. Рок за тражење покретања поступка за решење претходног питања почиње трећи дан од од дана када закључак постане коначан. 12

*Усмена расправа*

11 http://209.85.229.132/search?q=cache:PLFaDYXZnP4J:www.skgo.org/upload/SITE/Pogledajte/sazetak-ZUP.pdf+prethodno+pitanje+u+upravnom+postupku&cd=1&hl=sr&ct=clnk

12 http://www.advokatska-komora.co.yu/zakoni/jugoslavija/z_uprava4.htm

6

Члан 139. ЗУП-а налаже да службено лице које води поступак одређује усмену расправу у сваком случају кад је она неопходна за разрешење управне ствари (факултативна усмена расправа), а мора да је одреди (облигаторна уcмена расправа ) када :

1. у управним стварима у којима учествују две или више странака са супротним интересом

2. кад треба да се изврши увиђај или саслуша сведок или вештак.

Усмена расправа је по правилу јавна, али службено лице је у могућности да искључи јавност за целу усмену расправу или за само један њен део посебним закључком и то у случајевима када искључење захтевају разлози морала или јавне безбедности, ако постоји опасност од ометања усмене расправе, ако се у поступку расправља о односима у некој породици, ако се расправља о питању везаном за службену, војну, државну, професионалну или научну тајну,

Лица позвана на усмену расправу имају 8 дана да се припреме за њу. Службено лице има дужност да све припреми за расправу како би она текла без ометања и прекидања и како би била без одлагања и одуговлачења.

Службено лице је дужно да утврди ко од позваних присуствује и да ли је свим лицима дозвољено присуство. Мећутим ако нека од позваних странака којој није на време или уредно уручен позив није присутна онда се поступак одлаже, а ако се странка која је поднела захтев не појави, обуставља се процес под претпоставком да је повукла свој захтев. Сва позвана лица су оавезна да присуствују расправи.Ако странке против које се води процес неоправдано изостане, расправа се врши без ње, а може и да се обустави.

На усменој расправи се утврђује оно што је предмет главног испитног поступка.

О току расправе се води записник.13

*Докази и доказна средства*

13 Проф. Др. Миле Илић, Управно право, универзитетски уџбеник, 2006

7

Чињенице на основу којих се доноси коначно решење у поступку , а правно су важне, утврћују се доказима. Као доказ се могу класификовати све оно што је битно за утврђивање стања у случају као што су исправе, изјаве странка, искази сведока, увиђај, налази и мишљење вештака (доказна средства).

Докази се изводе тек онда када се утврди шта је спорно у вези чињеница, а чињенице које су општепознате не треба доказивати и оне које закон претпоставља.

Доказивање се одвија пред органом који води поступак, а ако је то неизводљиво онда се врши пред замољеним органом.

“Под доказивањем се поразумева укупност процесних радњи које се изводе ради утврђивања чињеница и околности од којух зависе доказне одлуке” 14

*Исправе*

Постоје две врсте исправе, а то су јавне и приватне.

Исправе које је издао државни орган су јавне исправе и њима се доказује оно што се у њима одређује или потврђује. Овде важи претпоставка истинитости оваквих исправа и оне никако не смеју бити лажне. Ако се ипак сумња у њихову аутентичност онда се проверавају код издаваоца тј. код ограна који их је издао.

Приватне исправе су све оне исправе које нису јавне, а које издаје неко правно или физичко лице .

Исправе које служе као доказ се подносе органу који води поступак од стране странака или их орган сам прикупља.

Уверења су посебне врсте исправа које издаје државни орган и имају снагу јавне исправе.

*Сведоци*

14 Проф. Др. Миле Илић, Управно право, универзитетски уџбеник, 2006

8

Сведок може да буде било које лице које је способно да опази неку чињеницу која се доказује и мора да сведочи пред надлежним органом, осим неких изузетака. Службено лице не може да буде сведок, не може да буде сведок оно лице које није опазило чињенице или није у стању да их саопшти и сведок не може да буде лице које би својим исказом угрозило државну, војну или службену тајну осим ако га надле+ни орган не ослободи дужности чувања тајне.

Свако лице класификовано као сведок мора да се одазове позиву да сведочи. Међутим сведок може да одбије да да одговор на питања чији би одговор изложио њега или његову породицу тешкој срамоти, знатној имовинској, кривичном гоњењу. Такође није обавезан да одговори на питање које би његовог ближег сродиника, брачног друга, штићеника итд.горе наведеним ситуацијама. Обично се тражи полагање заклетве.

Свако сведочење мора бити истинито, без лажи, без прећуткивања било које чињенице или податка везаног за предмет поступка, на шта бива упозорен пре почетка сведочења, јер иначе може бити законски гоњен.

Сведоку се прво узимају подаци па му се онда постављају питања о предмету сведочења. Сведоци се ипитују појединачно и без присуства других сведока који ће бити касније испитани.

Могуће је суочавање сведока чији се искази не слажу од стране службеног лица и поновно испитивање сведока .

Ако уредно позвани сведок неоправдано не дође на саслушање може да буде принудно доведен или кажњен новчано.

Ако сведок није у могућности да дође на саслушање због болести или физичке неспособности, биће испитан у простору у коме борави.

Сведок не сме да се по завршеном саслушању удаљава без дозволе овлашћеног службеног лица.

*Изјава странке*

9

Ако не постоји непосредан доказ за утврђивање неке чињенице као доказ може да се користи и изјава странке. Оваква изјава може да се узме као доказ у управним стварима малог значаја. Пре узимања изјаве , странке би требало да буду упозорене на кривичну и материјалну одговорност ако дају лажну изјаву. Странка може и да одбије давање изјаве.

*Вештаци*

Доказ вештачењем се изводи када је за утврђивање неке чињенице потребно стручно знање којим службено лице не влада. Вештаци су стручна лица одређена од стране органа који води поступак која коришћењем своје струке утврђују неке околности или чињенице, а то њихово знање је од важности за долазак до истине.

Лице које је одређено вештаком мора да прихвати дужност вештачења осим ако постоје оправдани разлози. Може да не прихвати вештачење ако га сведок ускрати или ако странка тражи изузеће вештака. За вештака не може да се одреди службено лице и лице које је сведок.

„Налаз је реално, објективно, непристрасно и стручно запажање и оцена о релевантности чињеница и околности које су предмет вештачења. Мишљење је субјективни суд о значају чињеница о околности које су предмет вештачења“. 15

Вештак за своје сведочење добија накнаду. Ако се не одазов позиву може да буде новчано кажњен.

Вештачење се врши на усменој расправи тако да би се вештаку постављала питања, на које одговор мора бити истинит јер у супротном би могао бити кривично гоњен и новчано кажњен.

*Увиђај*

Увиђај се врши кад је за утврђивање неке чињенице или за разјашњење битних околности потребно непосредно опажање службеног лица које води поступак.Странке имају право да присуствују увиђају. Службено лице које води поступакодређује која ће лица, поред странака, присуствовати увиђају.

15 Проф. Др. Миле Илић, Управно право, универзитетски уџбеник, 2006

10

Увиђај се може извршити и уз учешће вештака, а такође и странке имају право да присуствују.16

*Обезбеђење доказа*

Ако постоји оправдана бојазан да се неки доказ неће моћи доцније известиили да ће његово извођење бити отежано,постоји обезбеђење доказа. Обезбеђење доказа врши се по службеној дужности или по предлогу странке, односно лица које има правни интерес. ( члан 189. ставка 2.ЗУП-а)

Обезбеђење доказа може да се изведе у свакој фази поступка.Да би се извршило обезбеђење доказа потребно је да надлежни орган донесе посебан закључак. 17

Решење

Решење је акт којим се на основу чињница утврђених у поступку одлучује у ствари која је била предмет поступка. Овим актом се завршава првостепени поступак по одређеној управној ствари. Решење доноси надлежни орган на основу одлучних чињеница утврђених у поступку

*Облик и саставни делови решења*

Решење донето у писменој форми садржи:

- увод- диспозитив или изреку- образложење- упутство о правном средству- назив органа који је донео то решење са бројем и датумом - Потпис службеног лица и печат органа.

16 http://docs.google.com/viewer?a=v&q=cache:YRSkkFxQBaQJ:www.ekoplan.gov.rs/src/download-549/upload-centar/dokumenti/zakoni-i-nacrti-zakona/zakoni/zakon-o-opstem-upravnom-postupku.pdf+vrsenje+uvidjaja+u+upravnom+postupku17 Проф. Др. Миле Илић, Управно право, универзитетски уџбеник, 2006

11

Механографско решење уместо потписа и печата садржи факсимил.

Када се решење објави усмено, мора да се изда и у писменом облику, осим ако законом или неким другим прописом није другачије одређено.

Решење се доставља странкама у оригиналу или овереном препису.Увод решења садржи :

- назив органа који доноси решење- потпис о надлежности орагана који решава- име странке и њеног законског заступника или пуномоћника ( ако га има )- Кратко означење предмета поступка

Диспозитивом се решава о предмету поступка у целости , као и о свим захтевима странака о којима у току поступка није посебно решено. Он треба да буде кратак и одређен и по потреби може бити у више тачака . У диспозитиву се одлучује о трошковима поступка , рок за изврчење неке радње, да жалба не одлаже извршење ако је то законом или другим прописом предвиђено.

Образложење решења садржи :

- кратко излагање захтева странке- утврђено чињенично стање- разлоге који су били одлучујући при оцени доказа- разлоге због којих је захтев уважен

Упутство о правном средству упућује странку које правно средство може уложити против решења ако није њиме задовољна (изјављивање жалбе или покретање управног спора ).

Затим следе назив органа који је донео решење, број и датум , потпис и печат.

*Врсте решења*

Решење о главној ствари је оно којим се по окончању поступка одлучује о ствари која је била предмет тог поступка.

12

Делимично решење је оно којим се решавају само појдеиначна питања из управне ствари која је бил предмет поступка, а остала питања се решавају другим коначним решењима.

Допунско решење је оно решење којим се решава о питањима која су била предмет поступка а нису обухваћена главним решењем. У погледу правних средстава и и извршења представља самостално решење.

Привремено решење је оно којим се , у случају када је то неопходно, и пре окончања поступка привремено уређују спорна питања или односи на основу података који постоје у часу његовог доношења.

Писмено и усмено решење – Праило је да се у управном поступку доноси писмено решење . Дозвољено је да се у одређеним случајевима донесе и усмено решење – у случајевима обезбеђења јавног мира или ради отклањања по живот и здравље људи и имовине.

Решење у виду забелешке на спису се доноси у стварима од мањег значаја у којима се удовољава захтеву странке а не дира у јавни интерес нити интерес других лица, Под условом да су разлози очигледи. Оно се странци саопштава усмено.

Решење инокосног органа је оно које је донело једно лице као старешина органа а колегијалног је када у доношењу решења учествује више лица као старешина органа или скупштина, односно њени органи.

Решења која се доносе уз учешће два или више органа – тзв. Сложена или збирна решења могу донети : - два или више органа - један орган уз сагласност другог - један орган уз потврду или одобрење другог- један орган по претходно прибављеном мишљењу другог

Заједничко или генерално решење је када се ради о ствари која се тиче већег броја лица и за сва та лица може да се донесе једно збирно решење с тим што она морају бити појединачно именована у диспозитиву, а у образложењу биће изнети разлози који се а сваког од њих односе. Када се ради о већем броју лица која нису позната органу, за њих се може се може донети једно такво генерално решење које ће садржати такве податке да се из њих може лако утврдити на која се лица оно односи.

Везано и решење по слободној оцени је оно које је донето на основу прописа у коме је речено какво решење има да се донесе , ако су испуњени предвиђени услови за то.

13

Рушљиво решење је је оно које садржи повреду прописа због које се може побијати правним средстива предвићеним законом, ако се то средство не изјави, решење остаје на снази без обзира на његове недостатке. Ништаво решење је оно које садржи тешке повреде прописа тбог којих је по закону ништаво.

*Рок за доношење решења*

По захтеву странке надлежни орган је дужан да донесе решење и да га достави странци у најкраћем могућем року, најкасније у року од месец дана. И то од дана предаје уредног захтева уколико законом није за тај захтев одређен карћи рок.Код захтева где је потребно спровести поступак рок је два месеца.

*Исправљање грешака у решењу*

Исправљање грешака у решењу исправља орган који је и донео решење, односно службено лице које га је потписало или издало. Исправка грешке производи правно дејство од дана кад и решење.О исправци се доноди посебан закључак. Белешка о исправци се уноси у изворник решења и све копије. Белешку оверава лице и потписује Закључак о исправи.

*Закључак*

Закључак је акт којим службено лице које води управни поступак по некој управној ствари одлучује о питањима која се тичу поступка – нпр. о изузећу сведока, обезбеђивању доказа, као и о питањима која се појаве као спорна у вези са спровођењем поступка, а о којима се не одлучује решењем. Ако се закључком

14

налаже извршење неке радње у њему може бити садржан и рок за њено извршавање. Закључак може бити саопштен писмено и усмено. Против закључка може бити допуштена жалба, а постоје закључци где није допуштена жалба , већ се могу побијати у жалби против решења којим је решена управна ствар.

Закључак рада

Судећи по свему, првостепени управни поступак је сложен процес који је неопходан када се ради о неком управном спору. Он је поред другостепеног саставни део сваког управног спора. Одвија се у бројним фазама прописаним Законом о општем управном поступку, од којих су неке неопходне а неке не.

15

Литература

Илић, М. : ,,Управно право“,Универзитетски уџбеник 2006. године

Wikipedia. : ,,free ecnciclopedia, upravno _pravo“

http://www.advokatska-komora.co.yu/zakoni/jugoslavija

http :// www . maturskiradovi . net / forum / upravni - postupak - i - vrste - postupka

Закон о општем управном поступку

16

Садржај .

Увод..........................................................................................стр.1.Управни поступак...................................................................стр.1.Покретање поступка...............................................................стр.1. Покретање по службеној дужности...................................стр.1. Покретање на захтев странке..............................................стр.1. Спајање ствари у један поступак........................................стр.2.Диспозитивне страначке радње.............................................стр.2. Измена захтева....................................................................стр.2. Одустанак од захтева..........................................................стр.2. Поравнање............................................................................стр.3. Фаза до доношења решења.....................................................стр.3. Скраћени испитни поступак...............................................стр.4. Посебан испитни поступак................................................стр.4. Претходно питање..............................................................стр.5. Усмена рсправа...................................................................стр.6. Докази и доказна средства.................................................стр.7. Исправе................................................................................стр.8. Сведоци................................................................................стр.8. Изјава странке.....................................................................стр.9. Вештаци...............................................................................стр.9. Увиђај...................................................................................стр.10. Обезбеђење доказа..............................................................стр.10.Решење......................................................................................стр.10. Облици и саставни делови решења..................................стр.10. Врсте решења.....................................................................стр.12. Рок за доношење решења..................................................стр.13. Исправљање грешака у решењу........................................стр.14. Закључак..............................................................................стр.14. Закључак о раду..................................................................стр.15.Литература.................................................................................стр.16.

17

18