proracun reduktora

8/12/2019 proracun reduktora

1/35

Univerzitet u Kragujevcu

Mainski fakultet u Kragujevcu

Smer: Mainske konstrukcije i mehanizacija

Predmet: OSNOVI KONSTRUISANJA

REDUKTOR

Uputstvo za izradu projektnog zadatka

U Kragujevcu, 2009. godine


2/35

Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanja

2

I UVODNA RAZMATRANJA

Reduktor je mehaniki prenosnik snage koji slui da prenese snagu sa pogonske na radnu mainui da pri tome broj obrtaja i obrtni moment na vratilu pogonske maine prilagodi potrebnom brojuobrtaja i obrtnom momentu na vratilu radne maine. Sastoji se od jednog ili vie zupastih

parova koji su smeteni u zasebno kuite.

Slika 1: Reduktor

VRSTE I PODELA REDUKTORA

Podela reduktora prema meusobnom poloaju osa vratila

Reduktori sa paralelnim osama vratila

Reduktori sa vratilima ije se ose seku

Reduktori ije se ose vratila mimoilaze (puni reduktori)

ab

c

Slika 2: Reduktor sa: a) paralelnim osama vratila, b) vratilima ije se ose seku,

c) vratilima ije se ose mimoilaze


3/35


3

Podela reduktora prema broju stepeni prenosa

Jednostepeni (imaju samo jedan par zupanika) Dvostepeni (imaju dva para zupanika) Viestepeni (imaju vie parova zupanika)

Posebne vrste reduktora

Motoreduktori Motor i reduktor su istom kuitu. Planetarni reduktori Posebne konstrukcije reduktora sa unutranjim ozubljenjem koje

omoguavaju veoma velike prenosne odnose kao i zadovoljavajui stepen iskorienja. Menjai Reduktori sa promenljivim prenosnim odnosom. Multiplikatori Poveavaju broj obrtaja vratila pogonske maine. Dosta se ree koriste

od reduktora.

Slika 3: Neki tipovi motoreduktora

Slika 4: Cikloreduktor jedan od najsavremenijih tipova reduktora


4/35


4

II TA SU STUDENTI RADILI DO SADA ?


5/35


5


6/35


6

1.0 IZBOR OSNOVNE KONCEPCIJE REDUKTORA

Dvostepeni reduktor sa paralelnim osama vratila (Reduktor 1)

Slika 5: Dvostepeni reduktor sa paralelnim osama vratila

Dvostepeni reduktor sa jednim parom koninih zupanika (Reduktor 2)

Slika 6: Dvostepeni reduktor sa jednim parom koni

nih zup

anika

Puni reduktor (Reduktor 3)

Pu moe biti ispod, iznad ili sa strane punog toka. Treba izabrati jednu od ove tri koncepcije.

Slika 7: Puni reduktor sa puem ispod

punog toka

Slika 8: Puni reduktor sa puem iznad

punog toka


7/35


7

Slika 9: Puni reduktor sa puem sa strane punog toka

Na osnovu smera obrtanja ulaznog vratila treba odrediti smerove obrtanja ostalih vratila i

zupanika.

Vane napomene za Reduktor 1 i Reduktor 2:

Smerovi nagiba bonih linija kod cilindrinih zupanika sa kosim zupcima treba da budutako usvojeni da se aksijalne sile na vratilu II oduzimaju (da imaju suprotne smerove).

Uvek je povoljnije da vratilo bude optereeno na pritisak nego na istezanje. Kod vratila I i III aksijalna sila treba da dejstvuje ka bliem osloncu tako da manja duina

vratila bude optereena na pritisak. 1,2 10 15 = , 3,4 8 12 = (Kod reduktora 2 1,2 0 = )

2.0 ODREIVANJE PRENOSNIH ODNOSA I BROJEVA ZUBACAZUPANIKA

2.1 Odreivanje prenosnih odnosa prethodni proraun

uluk

iz

nu

n=

Reduktor 1

23uk

1,2

uu

B

=

B- koeficijent koji zavisi od prenosnog odnosa. Vee vrednosti odgovaraju veim prenosnimodnosima uku .

1, 2 1, 4B=

uk3,4

1,2

uu

u=

Reduktor 2

1,2 uk (0,22 0,28)u u=

uk3,4

1,2

uu

u=


8/35


8

Reduktor 3

uluk

iz

nu

n=

2.2 Odreivanje brojeva zubaca zupanika

Reduktor 1 i reduktor 2

1 20 25z = , 3 20 25z =

2 1 1,2z z u= , 4 3 3,4z z u=

Napomena:Brojevi zubacaz2iz4se zaokruuju na prvu bliu celobrojnu vrednost.

Reduktor 3

1 1 6z =

2 1 uk z z u=

Napomena:Broj zubacaz2se zaokruuje na prvu bliu celobrojnu vrednost.

2.3 Odreivanje stvarnih prenosnih odnosa


21,2stv

1

zu

z=

43,4stv

3

zu

z=

ukstv 1,2stv 3,4stvu u u=

Reduktor 3

2ukstv

1

zuz

=

2.4 Odreivanje greke prenosnog odnosa

uk ukstv

uk

100 5%u u

uu

=


9/35


9

3.0 PRORAUN OSNOVNIH PARAMETARA REDUKTORA

3.1 Izbor stepena iskorienja za zupaste parove

Cilindrini zupanici sa pravim zupcima 0,95 0,97 = Cilindrini zupanici sa kosim zupcima 0,96 0,98 = Konini zupanici sa pravim zupcima 0,90 0,92 = Puni prenosnik 0,6 0,8 =

Napomena: Ostali gubici snage u reduktoru se zanemaruju. Kod punih prenosnika stepen iskorienja se kasnije izraunava. Usvojena vrednost

slui samo za prethodni proraun.

3.2 Proraun snage na elementima reduktora


ul 1 IP P P= =

2 1 II 3P P P P1,2= = =

4 3 III izP P P P3,4= = =

Reduktor 3

ul 1 IP P P= =

2 1 II izP P P P1,2= = =

3.3 Proraun brojeva obrtaja i ugaonih brzina na elementima reduktora


ul 1 In n n= =

12 3 II1,2stv

nn n nu

= = =

34 III iz

3,4stv

nn n n

u= = =

ulul 1 I30

n = = =

22 3 II30

n = = =

44 III iz30

n = = =


10/35


10

Reduktor 3

ul 1 In n n= =

12 II iz

ukstv

nn n n

u= = =

ulul 1 I30

n = = =

22 II iz30

n = = =

3.4 Proraun obrtnog momenta na elementima reduktora


ulul 1 Iul

PT T T= = =

22 3 II

2

PT T T= = =

44 III iz

4

PT T T= = =

Reduktor 3

ul

ul 1 Iul

PT T T= = =

22 II iz

2

PT T T= = =

4.0 PRETHODNI PRORAUN ZUPANIKA

4.1 Izbor materijala zupanika (vai za sve tipove reduktora)

Za izradu zupanika najee se koriste sledei materijali: Opti konstrukcioni elici (0745, 0645, 0545). Ovi materijali se koriste za

manja optereenja i lake radne uslove. Daju neto vee vrednosti modula. Nisupredvieni za termiku obradu.

elici za poboljanje (1330, 4732, 4130,). Predvieni su za termiku obradu.Kvalitetniji su u odnosu na opte konstrukcione elike.

elici za cementaciju (5420, 5421, 4320, 4321,). Ovi elici su legirani ivisokokvalitetni. Daju male module. Koriste se za velika optereenja i teke usloverada.

Za izradu pua koriste se elici za poboljanje i cementaciju. Potrebno je predvidetitermiku obradu.

Za izradu punog toka, ili samo njegovog venca, koriste se razne vrste bronzi,aluminijumskih legura kao i elini liv.


11/35


11

4.2 Izbor modula

Reduktor 1

Modul za zupasti par z1-z2

Podeoni prenik malog zupanikaz1

1,2stv1 A31

bd 1,2stv

12000 uT Kd

K u

+

1T, Nm obrtni moment malog zupanika

AK - faktor radnih uslova (Tabela 2.8.1), [3]

K, N/mm2- faktor koji se usvaja u zavisnosti od materijala (Tabela 2.8.25), [3], 1 1,5K=

1,2bd

1

b

d = - odnos irine i prenika podeonog kruga malog zupanika (Tabela 2.9.1), [3]

Modul u

eonoj ravni

11,2

1

dm

z=

Ova vrednost se ne standardizuje.

Modul u normalnoj ravni

n1,2 1,2 1,2cosm m=

Prema proraunatoj vrednosti za n1,2m usvaja se prva vea standardna vrednost, Tabela 2.2.1, [3].

Napomene:

Za proraun modula zupastog paraz3-z4koristi se isti postupak.

Posle usvajanja standardnih vrednosti modula za zupaste parove z1-z2 i z3-z4 vri se proraun

njihovih osnovnih dimenzija na osnovu Tabele 2.3.2, 3.Reduktor 2

Modul za zupasti par z1-z2

Podeoni prenik malog zupanikaz1

1 A

3e11,2stv

32600T K

d Ku

1T, Nm obrtni moment malog zupanika


K, N/mm2- faktor koji se usvaja u zavisnosti od materijala (Tabela 2.8.25), [3], 1 1,5K=

Modul u spoljanjoj eonoj ravni

e11,2

1

dm

z=

Prema proraunatoj vrednosti za 1,2m usvaja se prva vea standardna vrednost, Tabela 2.2.1, [3].


12/35


12

Napomene:

Za proraun modula zupastog paraz3-z4koristi se isti postupak kao kodreduktora 1.

Posle usvajanja standardnih vrednosti modula za zupaste parove z1-z2 i z3-z4 vri se proraun

njihovih osnovnih dimenzija i to:

Zupasti parz1-z2 : Tabela 2.4.1,

Zupasti parz3-z4 : Tabela 2.3.2,

Reduktor 3

Odnos m1d

a

( )m1 m10,3 0,5 0,3 0,5d

d a

a

= =

Osno rastojanje

2 A3

Hlim

750 T K

a2

=

2T , Nm obrtni moment punog zupanika


Hlim , N/mm2 - dinamika vrstoa bokova zubaca punog zupanika

Puni broj qse bira iz Tabele 2.6.3, [3]

Modul m

m1dmq

=

Prema proraunatoj vrednosti za m usvaja se prva vea standardna vrednost, Tabela 2.2.1.

Napomene:

Posle izbora standardne vrednosti modula punog para, vri se proraun njegovih dimenzija na osnovu

Tabele 2.6.5, [3].Takoe, potrebno je izraunati i stvarnu vrednost stepena iskorienja punog para ( stv ), ana

osnovu njega i stvane vrednosti snage i obrtnog momenta na punom zupaniku ( 2stvP i 2stvT ).


13/35


13

5.0 PRORAUN VRSTOE ZUPANIKA

Pri proraunu nosivosti po kriterijumu vrstoe bokova zubaca stepen sigurnosti raunatisamo za pogonski zupanik.

Pri proraunu nosivosti po kriterijumu vrstoe podnoja zubaca stepen sigurnostiraunati i za pogonski i za gonjeni zupanik.

Sve faktore neophodne za proraun vrstoe zupanika raunati na najlaki mogui nain(usvajati iz odgovarajuih tabela ili oitatavati sa dijagrama).

Kod punih prenosnika ne trebaproveravati stepen sigurnosti na zagrevanje. Konstrukcione oblike zupanika birati prema preporukama iz Mainskih elemenata. Pu se izrauje izjedna sa vratilom. Puni zupanik se obino radi iz dva dela (venca i tela). Samo u sluaju malih dimenzija

puni zupanik je jednodelni. Pri izboru faktora podmazivanja voditi rauna da se oba zupasta para nalaze u istom

kuitu i podmazuju istim uljem (dvostepeni reduktori). Modul zupastog paraz3i z4ne sme se mnogo razlikovati od modula zupastog paraz1i

z2. Modul zupastog paraz3iz4 treba da bude vei od modula zupastog paraz1iz2. Prenici temenih krugova da2 i da4 treba da budu to priblinijih dimenzija zbog

podjednakog potapanja u ulje. Da ne bi dolo do dodirivanja zupanika 2 i vratila III mora biti ispunjen sledei uslov:

a23,4( 50 mm)2

da+

gde je a3,4osno rastojanje zupastog para 3,4.

6.0 SILE I OPTEREENJA VRATILA

6.1 Proraun vratila I

Na osnovu zadatih podataka i usvojene koncepcije konstrukcije odreuju se aktivne silekoje dejstvuju na vratilo i to obimna, aksijalna i radijalna sila na mestu svakogelementa.

Rastojanja na vratilima se odreuju na osnovu preporuka datih u uputstvu ili literaturi [1],[2].

Rastojanja izmeu oslonaca paralelnih vratila trebalo bi da budu meusobno ista. Vratilo se posmatra u dve meusobno upravne ravni (horizontalnoj i vertikalnoj). Teine elemenata se odreuju priblino, ili se zanemaruju ako su znatno manje od

aktivnih sila. Proraun vratila se vri prema preporukama iz Mainskih elemenata. Ako se zupanik izrauje izjedna sa vratilom, materijali vratila i zupanika moraju da

budu isti. Potrebno je dati dijagrame momenata savijanja u obe ravni, rezultujueg momenta

savijanja, momenta uvijanja kao i ekvivalentnog momenta.

Napomena:Za proraun vratila II i III vai isto kao i za vratilo I. Ako su materijali vratila slinihmehanikih karakteristika, prenici vratila II treba da budu vei od prenika vratila I, a prenicivratila III vei od prenika vratila II.


14/35


14

2 100mmL d + ; 1 2 2 50mmL b B + + ; ( )5 1, 2 1,5l d

2d - podeoni prenik punog zupanika,

2b - irina punog zupanika,

B - irina leaja,d- prenik vratila

Slika 10: Skica punog reduktora sa osnovnim rastojanjima na vratilima

7.0 PRORAUN I IZBOR LEAJA

7.1 Osnovne napomene

Koriste se kotrljajni leajevi. Nepokretni oslonac treba birati tako da ukupna aksijalna sila na vratilu dejstvuje ka

njemu. Za dati vek prenosnika proraunava se dinamika monoenja leaja. Leaj se bira na osnovu preporuka iz Mainskih elemenata.


15/35


15

Slika 11: Osnovni tipovi leaja

7.2 Najee korieni tipovi leajeva

7.2.1 Leajevi iz serija 60, 62, 63, 64

Ovi leajevi se koriste za radijalna i manja aksijalna optereenja. Ugrauju se u paru ili kombinaciji sa nekim drugim tipovima leajeva. Na mestu nepokretnog oslonca osiguravaju se sa obe strane i na vratilu i u kuitu. Na mestu pokretnog oslonca osigurava se samo jedan prsten (najee unutranji) sa obe

strane. Na taj nain se omoguavaju eventualna izduenja vratila.


16/35


16

Slika 12: Leajevi iz serije 60, 62, 63, 64

Slika 13: Nain ugradnje leajeva iz serije 60, 62, 63, 64


17/35


17

7.2.2 Leajevi iz serija 70, 72, 73

Ovo su leajevi sa kuglicama sa kosim dodirom. Prenose radijalna optereenja i aksijalnu silusamo u jednom smeru. Ugrauju se obavezno u paru i montiraju se tako da mogu da prihvateaksijalnu silu i u jednom i u drugom smeru. Kod ovih leajeva potrebno je omoguiti

podeavanje aksijalnog zazora.

Slika 14: Leajevi iz serije 70,72 i 73 i naini njihove ugradnje


18/35


18

7.2.3 Leajevi iz serija 302, 322, 303, 313, 323

Ovo su leajevi sa konusnim valjcima. Prenose radijalna optereenja i aksijalnu silu samo ujednom smeru. Ugrauju se obavezno u paru i montiraju se tako da mogu da prihvate aksijalnusilu i u jednom i u drugom smeru. Kod ovih leajeva potrebno je omoguiti podeavanjeaksijalnog zazora. Imaju veliku dinamiku monoenja.

Slika 15: Leajevi iz serije 302, 322, 303, 313, 323

Slika 16: Vratilo sa leajevima iz serije 302, 322, 303, 313, 323

7.2.4 Osnovne preporuke za ugradnju leajeva

Pored navedenih, mogu se koristiti i druge vrste leajeva. Aksijalni leajevi ne prenose radijalna optereenja pa se moraju kombinovati sa

radijalnim leajevima. Za osiguranje aksijalnog poloaja leaja mogu se koristiti prstenasti uskonici (spoljanji

i unutranji), navrtke za osiguranje leajeva na vratilu, stepenasti prelazi na vratilu i uleinom gnezdu, distantne aure, poklopci i dr.


19/35


19

Prstenaste uskonike treba koristiti samo na krajevima vratila jer leb za njihovuugradnju izaziva veliku koncentraciju napona.

Iz istih razloga treba na isti nain koristiti i navrtke kao i limene osigurae. Visine naslona elemenata za ugradnju leajeva date su u literaturi [1], [2]. Da bi se obezbedilo pravilno sprezanje zupanika potrebno je obezbediti mogunost

podeavanja aksijalnog zazora. Podeavanje aksijalnog zazora se najee vri pomou

poklopaca, elinih listia ili nekog dopunskog elementa na poklopcu kuita. Primeri uleitenja za razne vrste leita dati su u literaturi [1], [2].

8.0 PRORAUN I KONSTRUKCIJA KUITA

Kuite treba da objedini sve elemente reduktora u jednu celinu, da ih zatiti od spoljanjihuticaja, a istovremeno da bude rezervoar ulja za podmazivanje.Kuita se mogu izraivati:

livenjem zavarivanjem

Bez obzira na nain izrade, svako kuite mora da ima neke elemente da bi moglo da izvri svojufunkciju. Kuite se u principu sastoji iz gornjeg i donjeg dela.

Slika 17: Kuite reduktora sa osnovnim delovima

8.1 Gornji i donji deo kuita

Gornji i donji deo kuita se vezuju vijcima. Pri projektovanju veze vijcima treba voditi rauna osledeim stvarima:

Gornji i donji deo kuita se vezuju sa dve vrste vijaka: vijcima na leinim gnezdima i

vijcima na obodu kuita. Prenici vijaka i poloaji otvora za njih odreuju seproraunom ili prema preporukama.


20/35


20

Treba koristiti nepodeene vijke sa navrtkom i treba voditi rauna o mogunostipostavljanja vijaka u otvore i pritezanja navrtki kljuem.

Vijke treba osigurati od odvrtanja podlokama. Povrine po kojima naleu glave vijaka, navrtki i podloke treba da budu obraenje. Primeri pravilno i nepravilno izvedenih veza vijcima dati su u literaturi [1], [2].

Taan poloaj gornjeg u odnosu na donji deo kuita se obezbeuje centriranjempomou ivija. Centriranje se ostvaruje pomou dve ivije na obodu koje se postavljajuna suprotnim stranama. Bar jednu iviju treba pomeriti sa simetrale da sprei mogunost

pogrenog postavljanja gornjeg na donji deo kuita. Primeri pravilnog i nepravilnogcentriranja dati su u literaturi [1], [2].

Slika 18: Centriranje gornjeg i donjeg dela kuita pomou ivija

8.2 Otvor za posmatranje

Svaki reduktor mora da ima otvor za posmatranje, Sl.19. Poloaj i veliina ovog otvoramoraju biti takvi da omogue neometano posmatranje unutranjosti reduktora (zupanikai sprega), [1], [2].

Slika 19: Otvor za posmatranje

8.3 Elementi za transport

Da bi se omoguili transport i montaa reduktora na oba dela reduktora treba predvidetielemente za transport. Ovi elementi slue da omogue transport pomou dizalica. Ti elementimogu biti kuke, uke vijci sa prstenastom glavom, otvori na rebrima itd, Sl.20.


21/35


21

Slika 20: Elementi za transport

Dimenzije i oblici elemenata za transport dati su u literaturi [1], [2]. Vijci sa prstenastom glavomse koriste samo za gornji deo kuita i to su standardni elementi. Ako rupa za unutranji navojnije prolazna ne mora se predvideti zaptivanje. Mere vijaka se usvajaju na osnovu mase kojutreba transportovati.

8.4 Elementi za pokazivanje nivoa ulja

Za pokazivanje nivoa ulja u kuitu treba predvideti pokazivae nivoa ulja. Merenje nivoa ulja semoe vriti na vie naina.

Mera sa ipkom, Sl.21. Treba voditi rauna o mogunosti postavljanja i vaenjameraa.

Okrugli pokazivanivoa ulja, Sl.22. Izrauje se od providne plastike i montira tako damu se osa poklapa sa nivoom ulja.

Cevni pokaziva, Sl.23.

Slika 21: Merasa ipkom


22/35


22

Slika 22: Okrugli pokazivanivoa ulja

Slika 23: Cevni pokazivanivoa ulja


23/35


23

8.5 Otvori za isputanje ulja

Za promenu ulja u reduktoru treba predvideti otvore za isputanje uljakao i epove za njihovozatvaranje. Poloaj i oblik otvora za isputanje ulja treba da budu takvi da omogue neometanoisticanje celokupne koliine ulja, neometano vaenje i postavljanje epa, kao i neometan prilaz

posude za prikupljanje starog ulja, Sl.24.Primeri pravilnog konstruisanja otvora za isputanje ulja dati su u literaturi [1], [2].

Slika 24: Otvori za isputanje ulja i odgovarajui epovi

8.6 Podmazivanje

Za pravilan rad reduktora potrebno je obezbediti podmazivanje elemenata za prenos snage.Podmazivanje se vri uljem iji je izbor izvren prilikom prorauna zupanika. Podmazivanje sevri na taj nain to zupci zupanika zahvataju ulje i dovode ga u spregu. Koliina ulja u kuitutreba da bude tolika da gonjeni (vei) zupanik zupastog para bude potopljen u ulje na dubinu15 modula, za cilindrine zupanike, a za konine do polovine ili cele duine zupca. Kod

punih prenosnika, za horizontalni pu ispod punog zupanika nivo ulja treba da bude dopolovine pua, ako je pu iznad punog zupanika do 1/3 punog zupanika, a ako je pu

vertikalan, do sredine punog zupanika. Podmazivanje reduktora je detaljno opisano u literaturi[1], [2].


24/35


24

Slika 25: Nivo ulja u kuitu

Ako je razlika u prenicima gonjenih zupanika velika, treba predvideti zupanik od plastinemase koji dovodi ulje na manji od gonjenih zupanika.

Slika 26: Ugradnja pomonog zupanika za podmazivanje

8.7 Zaptivanje

Zaptivanje u reduktorima ima dvojaku ulogu: da sprei izlaenje ulja iz kuita reduktora i daonemogui prodiranje neistoa u unutranjost reduktora. Zaptivanje ne treba predvideti samo namestu spajanja gornjeg i donjeg dela kuita. Zaptivanje na tom mestu se ostvaruje finomobradom i dobrim pritezanjem povrina koje se premazuju tankim slojem grafitne uljne paste ilinekim drugim sredstvom.

Naroitu panju treba obratiti na mestima gde ulazno i izlazno vratilo izlaze iz kuita. Na ovimmestima se najee koriste manetni zaptivai, Sl.27. Mere ovih zaptivaa date su u literaturi[1], [2].


25/35


25

Slika 27: Manetni zaptivai

8.8 Oduak

Svaki reduktor treba da ima oduak ili ureaj za ventilaciju. Uloga oduka je da omogui izlazakpare i gasova iz kuita koji nastaju usled zagrevanja. Postavlja se na gornji deo kuita ili napoklopac otvora za posmatranje, Sl.28, 29. Detaljnije o oducima je dato u literaturi [1], [2].

Slika 28: Oduak na poklopcu otvora za posmatranje


26/35


26

Slika 29: Jedan od razliitih tipova oduaka

8.9 Leita i rebra krutosti

Leita se u kuitu montiraju u leina gnezda. Dimenzije leinih gnezda se odreuju naosnovu proraun ili na osnovu tablica iz literature. Kod punih prenosnika pu se montira ivadi kroz leino gnezdo pa treba voditi rauna o merama leinog gnezda. Ako je

unutranji prenik leinog gnezda manji od temenog prenika pua, potrebno je ugraditi

auru, Sl.30.

Radi ukruenja kuita potrebno je konstruisati i odgovarajua rebra krutosti. Mere rebarakrutosti se odreuju na osnovu prorauna ili preporuka iz literature, [1], [2].

Kod punih prenosnika rebra poboljavaju i efekat hla

enja.


27/35


28/35


28

Radijusima i nagibima Debljinama zidova Spajanju zidova Nagomilavanju masa Naponskim stanjima (treba izbegavati savijanje i istezanje) Konstruisanju konture odlivka (da bi mogao da se vadi iz kalupa) Dodacima za mehaniku obradu (isticanju povrina predvienih za mehaniku obradu)

Pravilno konstruisanje livenih objekata je objanjeno na predavanjima ili u literaturi [1], [2], [4].Primer livenog kuita dat je na slici 33.

8.12 Zavarena kuita

Zavarena kuita se izrauju zavarivanjem jednostavnih oblika (ploa, ipki,). Prilikomkonstruisanja zavarenih konstrukcija treba voditi rauna o pravilima konstruisanja zavarenihkonstrukcija:

Sve povrine koje se naknadno obrauju treba istai zavarivanjem dodatnih elemenata Treba izbegavati nagomilavanje varova Za ugaone varove treba praviti preklope Treba izbegavati sloene oblike elemenata koji se vare kao i savijanje istih Materijali koji se najee koriste za izradu zavarenih kuita su: 0360, 0460, 0270,

0370, 1200, Debljina zida kuita kod zavarenih konstrukcija je manja nego kod livenih i moe se

odrediti na osnovu izraza

z 0,7

Proraun ostalih mera se vri na isti nain kao i za livena kuita samo to se umesto koristi z

Zavarena kuita su detaljno obraena u literaturi [1], [2], [4]

Slika 32: Zavareni spojevi

U nastavku uputstva dati su prethodno nabrojani elementi, a u tablicama obrasci za njihovproraun.


29/35


29

Slika 33: Kuite jednostepenog reduktora


30/35


30

Tabela 1: Meusobni odnosi dimenzija osnovnih elemenata kuita


31/35


31

Tabela 1: Nastavak

Slika 34: ema dvostepenog reduktora sa paralelnim osama vratila


32/35


32

Slika 35: ema dvostepenog reduktora sa jednim parom koninih zupanika

Tabela 2: Osnovne preporuke za dvostepenu reduktor sa paralelnim osama vratila

kao i za reduktor sa jednim parom koninih zupanika


33/35


33

Slika 36: Osnovne mere jednostepenog punog reduktora


34/35


34

Naziv Oznaka Primedba

Debljina zida livene kuice reduktora 2 3a+ = 0, 04

a - osno rastojanje ne manje od 8 mm

Debljina zidapoklopca

Pu iznad punogzupanika 1

( )1 0,8 0,85 =

Pu ispod punogzupanika 1

1 =

Debljna gornjeg oboda kuice b ( )1, 5 1, 75b=

Debljina oboda poklopca reduktora 1b ( )1 11, 5 1, 75b =

Debljina donjeg oboda kuice p ( )2, 25 2, 75p=

Debljina zida leine aure S vr0,1 2 3S d= + ; S

Spoljanji prenik leine aure CD C 2D D S= +

D - spoljanji prenik leaja

Dimenzije leinog mesta 1 2 p, , iD D d n Date su u tabeli 4.44, [1]

Prenik fundamentalnog zavrtnja fd f 12d a+= 0,036

Prenik zavrtnja leinog nezda Ld L fd d= 0,75

Prenik zavrtnja za vezivanje poklopcasa kuicom d ( ) fd d= 0 , 5 0 , 6

Prenik zavrtnja za privrivanjepoklopca leita

d ( )pd d= 0 , 4 0 , 5

Napomena: mere su u mm i navedene vrednosti treba smatrati kao orijentacione

Tabela 3: Osnovne preporuke za jednostepeni puni reduktor

9.0 PRORAUN DINAMIKOG STEPENA SIGURNOSTI

Na naznaenom mestu treba proveriti dinamiki stepen sigurnosti. Vrednosti momenata odreivati iz proporcija sa odgovarajuih dijagrama. Usvojiti da je moment savijanja isto naizmenino promenljiv, moment uvijanja isto

jednosmerno promenljiv, a aksijalna sila konstantna. Normalne napone (od savijanja i aksijalne sile) treba sabrati pa raunati dinamiki stepen

sigurnosti za normalna naprezanja. Na osnovu dinamikog stepena sigurnosti za normalna naprezanja i za uvijanje, rauna se

ukupni dinamiki stepen sigurnosti.


35/35


10.0 TEHNIKI OPIS REDUKTORA, UPUTSTVO ZA RUKOVANJE IODRAVANJE

Tehniki opis reduktora, uputstvo za rukovanje i odravanje treba da sadri sledee elemente: Tip reduktora i osnovne karakteristike

Opis osnovnih konstruktivnih elemenata Nain postavljanja i montae Odravanje, kontrolu rada, zamenu ulja, zamenu leajeva,....

11.0 LITERATURA

[1]- M. Trbojevi, M. Jankovi,...: REDUKTORI, Nauna knjiga Beograd, 1977. god.[2]- M. Trbojevi, M. Jankovi,...: REDUKTORI, Nauna knjiga Beograd, 1988. god.[3]- V. Nikoli: MAINSKI ELEMENTI, Kragujevac, 2004. god.[4]- S. Jovii: OSNOVI KONSTRUISANJA, Kragujevac, 2002. god.[5]- V. Miltenovi: MAINSKI ELEMENTI, Ni, 2004. god.[6]- M. Ognjanovi: MAINSKI ELEMENTI, Beograd, 2003. god.

Documents

proracun reduktora