PROFESOR: STUDENTI:

Dr Milorad Tošić Stefan Nikolić 13009

Dušan Mladenović 12995

Projektovanje informacionog sistema predstavlja jednu etapu u razvoju informacionog sistema.

Projektom se određuje sastav i svojstva novih informacionih sistema koji zamenjuju postojeće informacione sisteme u radnim organizacijama i drugim organizacionim sistemima.

Pod sistemom se podrazumeva skup elemenata koji su međusobno povezani tako da predstavljaju određenu celinu koja kao takva egzistira.

Svaki sistem se sastoji od podsistema , koji se dalje dele na komponente , a ovi na još manje delove, tako da svaki od njih možemo smatrati izolovanim sistemom.

Informacioni sistem podrazumeva skup različitih operacija nad informacijama neophodnim za odlučivanje u nekom organizacionom sistemu, čiji je on podsistem. Informacioni sistem mora biti efikasna kombinacija ljudi i uređaja , gde mašine služe za brzo i tačno rešavanje određenih procesa, a ljudi obavljaju kreativnu analizu i odlučuju.

Razvoj informacionog sistema prema principima životnog ciklusa podrazumeva takav proces koji teče kroz niz sukcesivno procesnih faza, gde završetkom jedne faze započinje naredna i gde između susednih faza postoji snažna iterativna interakcija. Ovo je proces kojim sistem analitičari, softver inženjeri i programeri izgrađuju informacioni sistem.

Proces je složeniji pojam od procedure, koja je ustvari recept ili uređeni način kombinovanja metoda, tehnika i alata u cilju izrade proizvoda.

Proces je uređeni skup procedura, organizovanih da bi se njihovom realizacijom dobio proizvod unapred postavljenih ciljeva i standarda.

Proces može sugerisati izbor između više različitih procedura, sve dok se njihovom realizacijom može ostvariti postavljeni cilj.

Takođe, proces poseduje određene karakteristike, od kojih je bitno istaći sledeće: • proces propisuje sve glavne aktivnosti razvoja, • proces koristi resurse koji su uvek na izvestan način

ograničeni i rezultira određenim proizvodima, • proces može da se sastoji od međusobno povezanih

potprocesa, koji mogu biti u hijerarhijskoj strukturi, • aktivnosti procesa poseduju uslove za njihovo pokretanje i

terminiranje, kao i uputstva koja objašnjavaju ciljeve i način njihovog izvršavanja, • aktivnosti su organizovane u sekvence, tako da je jasno kada

se jedna aktivnost izvršava u odnosu na drugu, • procesi poseduju ograničenja i kontrole koje se primenjuju

na aktivnosti, resurse ili proizvod.

Prva faza procesa razvoja informacionog sistema je identifikacija i izbor projekata.

Tokom ove faze se identifikuje potreba za novim ili inoviranim informacionim sistemom.

Klasifikacija i rangiranje projekata razvoja informacionih sistema – Ovo je druga aktivnost u realizaciji prve faze razvoja informacionih sistema, koju izvršavaju pojedinci ili organizovane grupe.

Izbor projekata razvoja informacionih sistema – Poslednja aktivnost ove faze razvoja informacionih sistema je izbor projekata za dalji razvoj. Pri tome vrši se izbor kratkoročnih i dugoročnih projekata

Strategijsko planiranje organizacije- predstavlja proces koji čine tri koraka. Prvi korak je jasno upoznavanje organizacije i njene trenutne pozicije. Naredni korak je identifikovanje vizije ili gde top menadžment želi da se organizacija nađe u budućnosti. Konačno, nakon što se spozna postojeća i buduća organizacija, može se razviti strategijski plan organizacije za upravljanje tranzicijom iz trenutnog u željeno stanje.

Prva faza razvoja informacionog sistema je izvršenje identifikacije i izbora projekta.

Druga faza razvoja informacionog sistema je faza inicijalizacije projekta i planiranja.

Inicijalizaciju projekta čine aktivnosti: izgradnja inicijalnog projektnog tima; izgradnja odnosa sa kupcima; izgradnja inicijalnog plana projekta; izgradnja upravljačkih procedura i izgradnja okruženja za upravljanje projektom i radne knjige projekta (workbook).

Plarinanje čine aktivnosti: opis područja projekta, alternativa i izvodljivosti; strukturiranje projekta na zadatke kojima se može upravljati; procena resursa i kreiranje plana resursa; razvoj preliminarnog rasporeda (programa); razvoj plana komunikacija; utvrđivanje standarda i procedura na projektu; identifikovanje i procena rizika; kreiranje preliminarnog budžeta; razvoj izveštaja o poslovima i postavljanje osnovnog plana projekta.

Rezultati ove faze razvoja informacionog sistema su osnovni plan projekta i izveštaj o poslovima.

Upravljanje projektom je osnova procesa razvoja informacionog sistema, zbog toga što podrazumeva i obuhvata upravljanje svim fazama i aktivnostima životnog ciklusa razvoja informacionog sistema. Ciljevi upravljanja projektom razvoja informacionog sistema su zadovoljiti očekivanja korisnika, u okviru planiranog obima finansijskih sredstava i u planiranom roku. Projekti razvoja se uglavnom realizuju u organizacijama iz racionalnih razloga: obezbeđenje konkurentske prednosti putem implementacije novih poslovnih mogućnosti ili rešavanje postojećih poslovnih problema.

Opšte principe organizacije i koordinacije čine: princip hijerarhije, princip individualnosti, princip otvorenosti i princip saradnje.

Princip hijerarhije podrazumeva piramidalnu strukturu organizacije i rukovođenja projektom razvoja informacionog sistema, u kojoj svaki učesnik u projektu ima tačno određenu ulogu i utvrđene projektne zadatke koji istoj pripadaju, kao i unapred definisani odnos nadređenosti i podređenosti uloga u realizaciji projekta.

Princip individualnosti se zasniva na nezavisnoj inicijativi pojedinaca u izvršavanju projektnih zadataka, usmeravanju posla, pa čak i donošenju odluka u određenoj meri.

Princip usmerenosti se odnosi na upućivanje učesnika u projektu na zajedničku viziju koja odražava kolektivne ciljeve projekta i ustaljene metode i tehnologiju rada.

Organizovanje projektnog tima- U organizaciji projekta razvoja informacionog sistema, jedan od ključnih zadataka je izbor učesnika u projektnom timu.

Rukovođenje projektnog tima-Izbor rukovodioca tima i rukovođenje projektnim timom u realizaciji razvoja informacionog sistema, često se ne vrši u skladu sa opštim principima organizacije projekta. Neusklađenost, može rezultirati lošim efektima na projektni tim.

Funkcionalna organizacija podrazumeva korišćenje postojeće funkcionalne organizacione strukture u upravljanju projektom, koja je pojačana posebnim rukovodiocem sa osnovnim zadatkom - upravljanje projektom. Kod ove organizacije, poslove upravljanja projektom obavljaju pojedinci iz odgovarajućih funkcionalnih organizacionih jedinica, shodno svojim specijalnostima, a koordinaciju vrši rukovodioc projekta.

Projektnu organizaciju karakteriše formiranje posebnog projektnog tima za realizaciju određenog projekta, sa potrebnim funkcijama i organizacionim jedinicama, odnosno sa specijalistima za upravljanje određenim projektom.

Matrična organizacija predstavlja kombinaciju funkcionalne i projektne organizacije. Kod iste u realizaciji projekta istovremeno učestvuju specijalizovane organizacione jedinice iz funkcionalne organizacione strukture i projektni timovi formirani za svaki projekat posebno.

Proces upravljanja projektima uključuje četiri faze: inicijalizacija (početak) projekta, planiranje projekta, realizacija projekta i završetak projekta.

Inicijalizacija projekta – Tokom inicijalizacije projekta, rukovodioc projekta sprovodi brojne aktivnosti kojima se određuju veličina, područje i kompleksnost projekta i izgrađuju procedure za podršku tih aktivnosti.

Grupe aktivnosti u realizaciji ove faze su sledeće: Izgradnja (utvrđivanje) inicijalnog projektnog tima. Ova aktivnost

uključuje organizovanje jezgra projektnog tima, koji će pomagati u obavljanju inicijalnih aktivnosti na projektu.

Izgradnja odnosa sa kupcima. Ovom aktivnošću se uspostavljaju mehanizmi za realizaciju boljih i čvršćih odnosa sa kupcima.

Izgradnja inicijalnog plana projekta. Tokom ove aktivnosti definišu se potrebne aktivnosti, kojima se organizuje inicijalni projektni tim dok radi na definisanju ciljeva i područja projekta.

Izgradnja upravljačkih procedura. Uspešna realizacija projekta zahteva i razvoj efektivnih upravljačkih procedura.

Izgradnja okruženja za upravljanje projektom i radne knjige projekta (workbook). Cilj ove aktivnosti je da prikupi i organizuje alate koji će se koristiti u upravljanju projektom i da se konstruiše radna knjiga projekta.

Tokom planiranja projekta, neophodno je da se izvrše sledeće grupe aktivnosti:

Opis područja projekta, alternativa i izvodljivosti. Svrha ove aktivnosti je da se bolje upoznaju

sadržaj i kompleksnost projekta.

Strukturiranje projekta na zadatke kojima se može upravljati. Ovo je kritična aktivnost jer definiše zadatke koji se moraju logièki uklopiti u celinu prilikom izvođenja.

Procena resursa i kreiranje plana resursa. Tokom ove aktivnosti se za svaku projektni zadatak procenjuju potrebni resursi, da bi se saèinio plan resursa projekta.

Razvoj preliminarnog rasporeda (programa). Na osnovu definisanih zadataka i njima potrebnih resursa u prethodnim aktivnostima, vrši se procena potrebnog vremena za izvršenje zadataka i sačinjava raspored u kojem se odreðuje vreme početka i završetka projekta.

Razvoj plana komunikacija. Ovom aktivnošću se navode komunikacije koje će se odvijati između upravljačke strukture organizacije, članova projektnog tima i kupaca.

Utvrivanje standarda i procedura na projektu. Tokom ove aktivnosti se navodi kako se različiti produkti projekta dobijaju i testiraju od strane pojedinaca ili tima projekta.

Identifikovanje i procena rizika. Cilj ove aktivnosti je da se utvrde izvori rizika na projektu i da se procene njihove posledice.

Kreiranje preliminarnog budžeta. Ovom aktivnošću se kreira preliminarni budžet u kojem se navode planirani troškovi i prihodi.

Razvoj izveštaja o poslovima. Ovom aktivnošæu se pri kraju faze planiranja projekta, navodi posao koji će biti izveden i precizno opisuje koji će proizvodi (rezultati) biti isporučeni na projektu.

Postavljanje osnovnog plana projekta. Nakon svih opisanih aktivnosti ove faze, razvija se osnovni plan projekta.

Izvršenje osnovnog plana projekta. Tokom ove faze se od rukovodioca projektnog tima iniciraju na izvršenje projektni zadaci, obezbeđuju i dodeljuju resursi, uvode i obuèavaju novi članovi projektnog tima, održava projekat u okviru programa i obezbeđuje kvalitet proizvoda na projektu.

Monitoring napredovanja projekta u odnosu na osnovni plan. Ukoliko dođe do odstupanja u realizaciji projektnih zadataka u odnosu na program, mora se izvršiti usklađivanje resursa, aktivnosti i budžeta.

Upravljanje promenama osnovnog plana projekta. Svaki zahtev za promenom u planu projekta, mora biti detaljno obrazložen i analiziran, kako bi bio odobren.

Održavanje radne knjige projekta. Sve promene se moraju registrovati u radnoj knjizi, kako bi ona uvek bila ažurna i obezbeđivala učesnike sa potrebnim informacijama.

Komuniciranje u vezi statusa projekta. Rukovodioc projekta je odgovoran da svi članovi projektnog tima budu obavešteni o statusu projekta.

Zatvaranje projekta. Tokom ove aktivnosti se svim èlanovima tima mora na određeni način rešiti status.

Sprovođenje postprojektne analize (recenzije). Nakon što je zatvoren projekat, konačna analiza projekta može biti izvedena od strane upravljačkih tela organizacije i kupaca.

Zatvaranje ugovora sa kupcem. Fokus ove finalne aktivnosti je da se utvrdi da su sve ugovoreni zahtevi zadovoljeni i da se ugovorne strane u tome saglase stavljanjem svojih potpisa na ugovor.

Analiza rizika- Analiza rizika je presudna za dobro upravljanje projektom razvoja softvera .

Planiranje - Svaki projekat razvoja softvera poseduje plan, ali nisu svi planovi kreirani na isti način.

Praćenje i kontrola - Jednom postavljeni plan, inicira aktivnosti praćenja i kontrole.