MENADMENT KVALITETA INFORMACIONOG SISTEMA (IS)

SADRAJ

1.Primena kompjutera u poslovnim sistemima32.Znaaj IS za poslovanje43.Pristupi u izuavanju IS54.Novi problemi i novi izazovi u menadmentu65.Vrste IS prema organizacionim nivoima76.Razvoj IS87.IS kao digitalni nervni sistem organizacije98.IS menadmenta109.Virtuelna organizacija1110.Funkcija planiranja1311.Menadment i sistem kvaliteta1512.Proces odluivanja1613.Neautomatizovani IS1714.Upravljaki IS18

1. Primena kompjutera u poslovnim sistemimaIT u poslovnim sistemima podrazumevaju razvijen IS koji prati poslovanje i obezbeuje potrebne informacije za donoenje odluka na svim nivoima rukovoenja. Osnovni razvojni resurs u industrijskoj eri bio je kapital, a u informacionoj ekonomiji jedini razvojni resurs jeste informacija, odnosno znanje. Danas su informacije kroz nauku, inovacije, transfer tehnologije, know-how i show-how vrlo znaajna komponenta razvoja privrede. Korienje IT bitno smanjuje trokove proizvodnje, poveava konkurentnost i profitabilnost poslovnog sistema. Pored informatizacije procesa proizvodnje sve vie se i sama informacija koristi kao roba. Od svih IS koji se danas koriste u svim sferama drutva, najznaajniji su IS koji slue za upravljanje proizvodnjom u poslovnim sistemima. Dosadanja iskustva primene i uvoenja kompjutera u procese poslovanja i proizvodnje su sledea: primena IS predstavlja jedan od najznaajnijih doprinosa savremenom razvoju poslovanja i proizvodnje u preduzeima; prilikom projektovanja integralnog IS potrebno je integrisati tehnoloki i funkcionalno razliite elemente kao to su maine, automati, sistemi za transport i skladitenje, kompjuterski sistemi, i dr. koji su nabavljeni od razliitih proizvoaa; postoji znaajna razlika u nivou dostignutog stepena primene kompjutera u okviru pojedinih podsistema; u veini preduzea hardverska konfiguracija je zastarela; period uvoenja kompjutera u rad je suvie dug i sa vrlo skromnim poetnim rezultatima. Proces primene i uvoenja IS zahteva kompletnu preorijentaciju preduzea; potrebna je vea integracija sistema kvaliteta ISO 9000:2000 i IS u naim preduzeima; IS se moraju posmatrati kao alat, a ne kao cilj; efikasno korienje IS u praksi ne postie se samo dobrom voljom, ve je potrebno uloiti velika sredstva; esto se deava da je kompjuter nestruno nabavljen i neadekvatno korien; jedna od najveih zabluda prilikom nabavke kompjutera je to se potcenjuje ogromna vanost prethodne analize i odgovarajueg projektovanja sistema; osnovni razlog mnogih loih iskustava u uvoenju IS u preduzeima i njegovom daljem radu, zapostavljanje planiranja i upravljanja razvojem IS; nedovoljna struna osposobljenost kadrova sa gledita poznavanja IS i mogunosti rada kompjutera; celishodna selekcija i obrada informacija prema potrebama korisnika jedan je od osnovnih uslova uspenog funkcionisanja IS. Postoje bar 4 naina za procenu da li posedujemo bolje ili gore informacije: cena, laka i teka dostupnost, raznovrsnost izvora i razumljivost.

2. Znaaj IS za poslovanje

IS igraju veoma vanu ulogu u svakom trenutku poslovanja i odluivanja organizacije. Uvoenje novog IS uticae na organizacionu strukturu, postavljene ciljeve, dizajniranje posla, vladajue vrednosti, odluivanje itd. U organizaciji koja koristi IS, najee postoji formalno organizaciono odeljenje koje je odgovorno za funkcionisanje sistema. IS mogu biti korieni u poslovanju, u cilju ostvarivanja konkurentske prednosti, a i kao podrka strategiji poslovanja. IS omoguavaju komunikaciju i analitiku mo koja je potrebna firmi kako bi uspela da posluje na globalnoj osnovi. Pomou IS organizacija moe vriti neprekidnu kontrolu distributera i dobavljaa; IS omoguavaju konstantnu prisutnost organizacije u razliitim nacionalnim okruenjima, globalnu koordinaciju poslovanja timova. Prema tome, IS se moe definisati kao set meusobno povezanih komponenti koje funkcioniu zajedno u procesu izbora, prerade, skladitenja i slanja informacija, a u cilju pomoi donoenju odluka, koordiniranju i kontroli u organizaciji. Menaderima i zaposlenima slue kao pomo u analiziranju problema, razvijanju novih proizvoda. IS pomou 3 aktivnosti proizvode informacije koje su potrebne organizaciji za donoenje odluka, kontrolu operacija, analizu problema, kreiranje novih proizvoda i usluga: ulaz, procesiranje i izlaz.

3. Pristupi u izuavanju IS

Tehniki pristup u izuavanju IS koristi matematike modele. Discipline koje doprinose ovom pristupu su nauka o raunarima, menadment nauka (nauka o upravljanju) i operaciona istraivanja. Bihejvioristiki pristup - veoma je vano, pri izuavanju IS pozabaviti se i bihejvioristikim aspektima, kao to su strateka poslovna integracija, dizajniranje organizacije, menadment. Ovi aspekti se ne mogu prouavati tehnikim pristupom. Ovaj pristup ne ignorie tehnologiju, ve je samo fokusiran na promene u stavovima, menadmentu, organizacionoj politici i ponaanju. Pristup sociotehnikih sistema je zasnovan na injenici da je u okviru IS i tehnolokim i bihejvioristikim komponentama neophodno posvetiti odreenu panju. Tehnologija mora biti dizajnirana na odgovarajui nain i sklona promenama, da bi se uklopila u organizacione potrebe i potrebe pojedinaca. Organizacija i zaposleni moraju biti spremni da se prilagode tehnolokim promenama, a to se postie uenjem, treningom i obukom, kako bi bili u mogunosti da efikasno koriste tehnologiju koja e im omoguiti dalji napredak. IS predstavljaju reenje za organizaciju i menadment, bazirano na IT, na izazove koje postavlja okruenje. Sistemi direktno utiu na to kako menaderi odluuju, planiraju i kako vode zaposlene. Internet omoguava komunikaciju i saradnju, pristup informacijama, obavljanje poslovnih transakcija. E-trite se moe definisati kao IS, kreiran pomou kompjutera i komunikacionih tehnologija, koji povezuje kupce i prodavce koji razmenjuju informacije, proizvode, usluge i vre plaanja.

4. Novi problemi i novi izazovi u menadmentu

IS predstavljaju i izvor novih problema, ali i izazove za menadere. Postoji 5 kljunih izazova sa kojima se susreu menaderi: 1.izazovi strategije poslovanja(govori o tome kako koristiti IT u cilju postizanja konkurentnosti, efektivnosti i digitalne osposobljenosti), 2.globalizacija(posmatra kako firme mogu razumeti poslovne i sistemske zahteve globalnog ekonomskog okruenja. Da bi se razvio integrisani, multinacionalni IS, mora se razviti globalni hardver, softver, kao i odgovarajui komunikacijski standardi; dizajniranje transnacionalnih poslovnih procesa.), 3.informaciona arhitektura i infrastruktura(treba da ukae kako organizacije mogu razviti informacionu arhitekturu i infrastrukturu IT koje e pomoi u ostvarenju njenih ciljeva u uslovima rapidnih promena poslovnih zahteva i tehnologije. Informaciona arhitektura predstavlja dizajn poslovnih aplikativnih sistema koje koriste razne funkcije i nivoi u organizaciji), 4.investicije u IS(pokazuje kako organizacije mogu ustanoviti poslovnu vrednost IS) i 5.odgovornost i kontrola(kako se organizacije mogu osigurati da se njihovi IS koriste na etiki i socijalno opravdan nain).

5. Vrste IS prema organizacionim nivoima

Ukoliko uzmemo u obzir da u organizaciji postoji veliki broj oblasti interesovanja, specijalnosti, hijerarhijskih nivoa, veliki broj zaposlenih, pa samim tim i veliki broj razliitih potreba, dolazi do zakljuka da postoji i potreba za razliitim vrstama IS. Ne postoji IS koji moe obezbediti organizaciji sve informacije koje su joj potrebne. Organizacija moe biti podeljena na strateki nivo, menadment nivo, nivo znanja i operativni nivo, i na 5 glavnih funkcionalnih oblasti: prodaja i marketing, proizvodnja, finansije, raunovodstvo i ljudski resursi. IS opsluuju svaki od ovih nivoa i funkcionalnih oblasti. Osnovne 4 vrste IS koriste razliitim organizacionim nivoima: 1. sistemi koji podravaju operativni nivo, tj. operativni menadment, omoguavaju obavljanje osnovnih aktivnosti i transakcija u organizaciji, 2. sistemi koji podravaju nivoe znanja, svrha ovih sistema je da unese novo znanje u poslovanje kompanije i pomogne joj pri kontroli papirologije, 3. sistemi koji podravaju menadment nivoe u organizaciji, podravaju aktivnosti posmatranja, kontrole, donoenja odluka i administrativnih aktivnosti srednjeg nivoa menadmenta i 4. IS koji podravaju strategijski nivo u organizaciji, pomau viim nivoima menadera prilikom odluivanja i sprovoenja odreenih strategijskih odluka i dugoronih pravaca, kako u organizaciji, tako vezano i za okruenje. Polazei od toga koju organizacionu funkciju podravaju IS, nastala je jo jedna podela IS: 1. sistemi prodaje i marketinga, iji je cilj da pomognu organizaciji prilikom identifikacije potroaa, razvoju proizvoda i usluga koji bi zadovoljili potrebe potroaa, promociji ovih proizvoda i usluga, kao i prodaji istih, 2. sistemi proizvodnje, bave se reavanjem problema vezanih za planiranje, razvoj i isporuku proizvoda i usluga, kao i kontrolom procesa proizvodnje, 3. sistemi finansija i raunovodstva, pomau organizaciji prilikom kontrole finansija i protoka novca i 4. sistemi ljudskih resursa, dre uskladitene i odravaju podatke o zaposlenima, procenjuju vetine i performanse zaposlenih, podravaju planiranje o potrebama za novom radnom snagom kao i kreiranje programa za razvoj karijere i dodatnu obuku ve zaposlenih. Postoje 4 vrste sistema koji se mogu koristiti u organizaciji koja posluje globalno: centralizovani, duplicirani, decentralizovani i mreni sistemi.

6. Razvoj IS U poslednjih nekoliko decenija svedoci smo intenzivnog razvoja IT. Najbri rast zabeleen je u industriji mikroraunara i razvoju softverske podrke. IBM i APPLE su pre desetak godina shvatili problem koji postoji na tritu i ponudili novi koncept mikroraunara u vidu IBM PC Junior i APPLE Macintosh, koji su preko modela XT, AT, 286, 386, 486, 586 evoluirali do onoga to se danas nalazi na tritu, dok je koncept, u sutini, ostao isti. Dobijen je raunar malih dimenzija i impresivnih mogunosti za obavljanje najsloenijih zadataka i u firmama kojima nije bilo isplativo ulaganje u velike i skupe sisteme. Razvoj satelitskih komunikacija doprineo je stvaranju gigantskih kompjuterskih mrea, kao to su BITNET, FIDONET, INTERNET i dr. Trenutno je najaktuelniji projekat Information Highways oko koga su najrazvijenije zemlje ve poele preliminarne razgovore, jer su u pitanju ogromna ulaganja potrebna za postavljanje ovih mrea, koje se mere stotinama milijardi dolara. Razvoj IT omoguio je komunikaciju izmeu razliitih korisnika sa bilo kog kompjutera u mrei. Kompjuterskom mreom se moe smatrati skup korisnika koji komuniciraju preko zajednikog medijuma. Zbog maksimalnog korienja resursa, distribuiranja memorije i procesne snage kompjutera, dolazi do pojave lokalnih kompjuterskih mrea LAN ili intraneta, koje se po potrebi povezuju u vee mree WAN. Ulaganja u IT idu uzlaznom putanjom, novi oblici su skuplji, a korporacije izdvajaju sve vie. Projektovanje integralnog IS podrazumeva integraciju svih kompjuterizovanih aktivnosti i novih IT. Kada se govori o integralnom IS u naim uslovima, postavljaju se sledee dileme: da li su integralni IS stvarnost ili fikcija i da li su naa preduzea u mogunosti da uspostave i realizuju ovaj sistem. Istraivanje je pokazalo da se 3 faktora navode kao najei uzroci zakanjenja projekta i neostvarenih oekivanja klijenata: slabost saradnje i komunikacije sa klijentom (12%), nekompletni zahtevi i specifikacija (12%) i promene zahteva i specifikacije (12%). Za uspeh projekta potrebno je: obratiti panju na kvalitet proizvoda, neprekidno raditi na usavravanju odnosa sa klijentima, razumeti zahteve klijenata, upoznati konkurenciju i poboljati komparativne prednosti proizvoda kompanije u odnosu na konkurentske proizvode, stvoriti svrsishodne procese, osmisliti dobru marketing strategiju, poboljati tok informacija unutar organizacije, raditi na kvalitetu meuljudskih odnosa u projektnom timu i poboljanju stepena motivacije i pridravati se principa poslovne etike. Kvalitetan projekat karakterie: tanost informacija, brzina, intuitivnost softvera, uredan izgled ekrana, dobro rukovanje grekama i kvalitetna pratea dokumentacija.7. IS kao digitalni nervni sistem organizacije

Pobednici e biti oni koji stvore prvorazredne digitalne nervne sisteme sposobne za uspostavljanje neometanog prometa informacija kroz firmu, informacija namenjenih stalnom i najboljem strunom usavravanju. Uspene firme bie one koje digitalne alate koriste za preoblikovanje svog rada. Digitalnu tehnologiju treba upotrebiti za nove procese koji radikalno poboljavaju poslovanje, omoguuju puno iskoriavanje sposobnosti zaposlenih, pruaju brzinu odgovora potrebnog za uspeno poslovanje i omoguuju da bre reagujemo na tekoe i iznenadne prilike. Digitalni nervni sistem obuhvata digitalne procese koji povezuju sve misli i delovanja jednog preduzea. Sastoji se od digitalnih procesa koji preduzeu omoguuju zapaanje okoline i reakcije na dogaaje u njoj, oseanje konkurentskih izazova i potreba klijenata uz organizaciju pravovremenih odgovora. Digitalni nervni sistem zahteva kombinaciju hardvera i softvera, a od obine raunarske mree se razlikuje po tanosti, brzini i bogatstvu informacija koje stavlja na raspolaganje. Navedeno je 12 uslova podeljenih na 3 kljune oblasti koje je potrebno ispuniti da bi se tok digitalnih informacija uinio sastavnim delom jedne kompanije. Te oblasti su: rad sa znanjem, poslovne operacije i trgovina.

8. IS menadmenta IS moemo definisati kao sreeni skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, uvanje, obradu, prenoenje i distribuciju podataka u okviru jedne organizacije, ukljuujui i opremu koja se u te svrhe koristi i ljude koji te aktivnosti obavljaju. Osnovne komponente IS su: hardware, software, orgware, lifeware, data i netware. Moemo razlikovati sledee IS: IS koji slue za reavanje strukturiranih problema, IS koji treba da prue podrku reavanju nestrukturiranih poslova i zadataka, predstavljaju vii kvalitet u razvoju IS i IS koji omoguavaju korienje velikih koliina podataka registrovanih u bazama podataka i bazama znanja. IS menadmenta (MIS) moemo definisati kao kompjuterizovani IS koji je ciljno orijentisan na obezbeenje podrke upravljanju i rukovoenju u poslovnim sistemima. MIS obezbeuju menaderima i drugima korisne informacije koje su im neophodne u svakodnevnom donoenju menaderskih odluka.

9. Virtuelna organizacija

Pojava virtuelnih organizacija kao nove organizacione forme vezana je za razvoj IT i prilagoavanje organizacija savremenim uslovima i nainima poslovanja. Dve kljune karakteristike virtuelnih organizacija su: formiranje zajednikog lanca snabdevanja izmeu odvojenih entiteta i distribucija IT za podrku poslovnom procesu. Kao i kod svih organizacija, i kod virtuelnih organizacija postoji menadment i timovi, radna mesta i zadaci, proizvod. Kancelarija virtuelnih organizacija smetena je na mrenoj platformi gde ljudi meusobno kontaktiraju. Glavni cilj virtuelne organizacije je da dozvoli organizacijama uesnicama da ubrzano razviju svoje radno okruenje, a zadovoljenje zajednikih ciljeva ostvaruje se kroz niz resursa koje obezbeuju organizacije uesnice. Strateki ciljevi organizacija uesnica u virtuelnoj organizaciji su: maksimiziranje fleksibilnosti i adaptivnosti na promene u okruenju, dostizanje kritine veliine u skladu sa trinim ogranienjima i optimizacija globalnog lanca snabdevanja. Virtuelne organizacije karakteriu i sledee osobine: prelazi granice, geografska disperzija, komplementarnost sutinskih nadlenosti, udruivanje resursa, promena uesnika, jednakost partnera, elektronska komunikacija. Razlikuju se 3 grupe karakteristika koje najvie utiu na vrstu virtuelne organizacije: karakteristike trita, proizvodni proces (projektuje se u skladu sa trinim karakteristikama, sa odreenim fokusom na koordinaciju i informacioni menadment. Koncept JIT je kljuni u virtuelnoj organizaciji) i strateki ciljevi organizacije (asocijacije mogu biti limitirane u pogledu vremena i domena). Mogui su sledei pojavni oblici virtuelnih organizacija: trajne virtuelne organizacije, virtuelni timovi, virtuelni projekti, privremene virtuelne organizacije. Virtuelne organizacije mogu evoluirati iz jedne vrste u drugu sve dok jedan virtuelni projekat traje. Po predloenoj klasifikaciji virtuelne organizacije podeljene su u 3 grupe. Prva grupa ukljuuje sve strukture koje poinju sa ivotnim ciklusom jednog virtuelnog projekta. Druge dve grupe odgovaraju evoluciji virtuelnog projekta u kasnijim fazama ivotnog ciklusa projekta. Zahtevi koji se postavljaju pred IS u virtuelnoj organizaciji odnose se na njegovu sposobnost da radi istovremeno sa vie organizacija. Ovaj sistem se zove interorganizacioni IS. Pojava kratkorone strukture virtuelne organizacije karakteristina je uglavnom za jedno trite. Aktivnostima se upravlja od strane unutranjih organizacija-lanica virtuelne organizacije. Karakteristike svakog projekta odreuju veliinu interorganizacionog IS i posledino broj globalnih aktivnosti kojima se upravlja menadment sistemom distribuiranog meu partnerima. Kod dugorone saradnje virtuelnih organizacija veliina interorganizacionog IS moe konstantno da se poveava. Proireno preduzee spaja granice preduzea i ukljuuje kompleksne relacije izmeu kompanija, njenih partnera, potroaa, dobavljaa i trita. Kompanije u proirenom preduzeu moraju da koordiniraju svoj unutranji sistem sa ostalim sistemima u lancu snabdevanja i dalje moraju biti fleksibilne i spremne da se adaptiraju promenama. Sposobnost reagovanja na promene i sposobnost zadovoljenja zahteva potroaa, koje su glavne prednosti virtuelnih organizacija, jesu i izvor problema koje valja reiti. Postoji suprotnost izmeu ovog strukturnog dinamizma i vremena potrebnog da se upotpune neki aspekti aktivnosti kompanija.

10. Funkcija planiranja

Danas se smatra da je planiranje ne samo primarna ve i sutinska aktivnost menadment procesa jer se u ovoj aktivnosti definiu glavni pravci funkcionisanja preduzea u skladu sa odreenom misijom i vizijom. Treba naglasiti da se proces planiranja odvija u svim organizacionim delovima preduzea i na svim nivoima upravljanja. Vizija je vienje budunosti i prihvaeno verovanje u sistem vrednosti. Viziju treba transformisati u misiju na osnovu koje se odreuju ciljevi i politika, a kasnije i strategija. Planiranje je proces koji se neprekidno menja tokom vremena u skladu sa promenama koje nastaju u okruenju ili u samom preduzeu. Planiranje se realizuje u ciklusima, zapoinje predvianjem trendova, nastavlja se preduzimanjem odgovarajuih akcija, a zavrava se praenjem efekata preuzetih akcija. Planiranje moe da se definie kao proces definisanja ciljeva i odreivanje metoda pomou kojih se realizuju ciljevi. Planiranje je proces kojim se smanjuje rizik i posledice buduih aktivnosti koje se preduzimaju u preduzeu radi ostvarenja unapred definisanih organizacionih ciljeva. Ciljevi su eljeno stanje ili nivo aktivnosti prema kojima je celokupna aktivnost preduzea usmerena. Prema stepenu merljivosti, ciljevi mogu da budu: zatvoreni (kvantitativno su merljivi i samim tim se lako kontroliu) i otvoreni (realno se opisuju lingvistikim iskazima i veoma teko ih je kvantitativno odrediti). Prema vremenskom horizontu razlikuju se kratkoroni i dugoroni ciljevi. Razlikuju se 2 vrste planiranja: strategijsko (postoji da bi se ostvarila misija kao jedinstven razlog postojanja preduzea i vizija kao sutinski nain ostvarenja te misije) i operativno (definie detalje prema unapred odreenim okvirima i odreuju se pravila ponaanja). Jedna od klasifikacija vrste planova koje mogu da se nau u preduzeima poslujuim u realnom okruenju je: predvianje, perspektivno planiranje, srednjorono planiranje, osnovno planiranje, operativno planiranje i terminiranje. Predvianje se definie kao proces prognoziranja dogaaja koji e se desiti u budunosti ili nivoa aktivnosti koji menaderi treba da preduzimaju u duem vremenskom periodu. Posebnu grupu predvianja ine tehnoloke prognoze koje se odnose na procenu tehniko-tehnolokih faktora bitnih za poslovanje preduzea. Prema svojoj nameni i ciljevima predvianje moe da bude: eksplorativno (podrazumeva da je predvianje buduih stanja organizacionog sistema zasnovano na podacima iz evidencije o ponaanju organizacionog stanja u prolosti) i normativno (cilj je da predvidi kako e se preduzee ponaati u budunosti i da predvidi akcije koje treba preduzeti da bi se ostvarilo takvo ponaanje preduzea). Perspektivno planiranje je prva faza planiranja i predstavlja osnov za ostale vrste planiranja koje slede. Srednjorono planiranje obuhvata period od 5 godina i radi se na osnovu perspektivnog planiranja. Ove planove takoe izrauju strategijski menaderi. Osnovno planiranje obuhvata period od 1 godine i njime se konkretizuje srednjoroni plan. Okosnica osnovnog plana je proizvodni program. Komponente osnovnog plana su: plan materijala, plan kapaciteta proizvodne opreme, plan radne snage, finansijski plan, plan trokova i plan odravanja. Operativno planiranje obuhvata period od 1 meseca ili se vezuje za seriju. Terminiranje ili fino planiranje obuhvata period od nedelju dana do 1 dana.

11. Menadment i sistem kvaliteta

Poslovni sistem koji ima za cilj da ostvari profit, opstane i obezbedi razvoj na domaem i svetskom tritu kao imperativ mora uzeti kvalitet. Sistem kvaliteta je proces koji karakterie kraj prolog i poetak ovog veka donosei novi odnos prema kupcima, okolini, a pre svega u procesu rada u organizacijama, stavljajui jasno do znanja ime je i ime e uspeno poslovanje u budunosti biti determinisano. Kvalitet je daleko najvaniji uslov uspenosti i dugovenosti svakog trinog subjekta, te zbog toga i ne moe imati alternativu. Serija standarda ISO 9000:2000, koja se zvanino pojavila 15. decembra 2000. godine, a u maju 2001. godine izala je zvanina verzija ove serije standarda na srpskom jeziku, obuhvata sledea 3 standarda: ISO 9000:2000, sistem menadmenta kvalitetom-osnove i renik: sadri renik i koncept na kome se zasniva ova serija standarda. Opisnog je karaktera i sadri 8 principa menadmenta kvalitetom; ISO 9001:2000, sistemi menadmenta kvalitetom-zahtevi: standard u odnosu na koji e biti proveravana i sertifikovana; i ISO 9004:2000, sistemi menadmenta kvalitetom-uputstva za poboljanje performansi: nije namenjen za potrebe sertifikovanja ili ugovaranja, ve je u vidu uputstva u cilju stalnog poboljavanja u organizaciji, sadri i program samoocenjivanja. Za postizanje svetske klase proizvodnje najefikasnija reenja nudi koncept totalnog upravljanja kvalitetom kao sistemski i sistematski pristup stalnom unapreenju i poboljanju proizvoda i usluga. Nastao je u Japanu kao posledica primene 14 Demingovih principa: kreirati konzistentnost ciljeva i unapreenja, usvajanje nove filozofije, smanjiti uticaj inspekcija, prekinuti sa kupovinom na bazi cene kao osnove za odluivanje, stalno unapreivanje, obezbediti stalnost obuavanja, obezbediti liderstvo, raditi bez straha/opasnosti, ruiti barijere izmeu sektora, eliminisati slogane, natpise i ciljeve radnika, eliminisati radne standarde (radne kvote, eliminisati upravljanje prema kvotnim ciljevima), ruiti barijere meu radnicima (ruiti barijere izmeu plavih i belih mantila), uspostaviti obavezujue programe obuke i samoproveru za menadment, ukljuiti sve da rade na procesima transformacije. Za TQM moemo rei da je menaderski koncept prema kome preduzee vri stalno poboljanje svog funkcionisanja i tako utie na poboljanje proizvoda, vodei rauna o potrebama i oekivanjima kupaca.

12. Proces odluivanja

Veina autora smatra da proces donoenja odluke ine 4 osnovne faze: formulacija problema, kreiranje modela, reavanje problema, implementacija reenja. U naunom svetu postoji spor oko razjanjenja pojma odluivanje, pri emu jedna grupa autora smatra da se pod odluivanjem podrazumeva faza izbora odluke, dok druga grupa autora smatra da odluivanje obuhvata faze formulacije, kreiranja modela i fazu izbora odluke. Reavanje problema razlikuje se od odluivanja u etvrtoj fazi, koja se odnosi na implementaciju reenja ili odluke. Reavanje problema predstavlja sloen proces u kojem, pored formulacije problema, kreiranja modela i izbora odluke, donosilac odluke mora da sprovede odluku u delo, da proceni rezultate primene odluke i da ponovo preispita sve alternativne pravce akcije sve dotle dok se ne dobije zadovoljavajue ili optimalno reenje. Turban i Aronson navode da se faza formulacije problema sastoji od: identifikacije problema koja zapoinje prouavanjem injeninog i eljenog stanja; klasifikacije problema to je pokuaj razvrstavanja problema u definisane kategorije problema; dekompozicije problema to oznaava podelu problema na potprobleme u cilju jednostavnijeg reavanja i definisanja nadlenosti problema to podrazumeva potrebu o odreivanju zaduenih lica ili grupe u organizaciji za odgovornost reavanja problema. Faza formulacije problema zavrava se podnoenjem kompletnog izvetaja o problemu. U drugoj fazi-fazi kreiranja modela, Turban i Aronson, navode potrebu generisanja, razvijanja i analiziranja moguih pravaca akcije.

13. Neautomatizovani IS

U neautomatizovanim IS primenjuje se runa ili mehanografska obrada podataka. Osim runih i stonih kalkulatora koriste se mehanografska sredstva za izvravanje specifinih poslova, kao to su knjienje, fakturisanje, izdavanje naloga i sl. Mehanografskim sredstvima se automatizuje izvravanje srodnih raunskih operacija administrativnog i rutinskog rada. Obrada podataka vezana je za izvravanje osnovnih funkcija organizacije. Nosioci podataka su dokumenti. Informaciona baza je skladite dokumenata koji se u njoj uvaju (kartoteke, biblioteke, skupovi zapisnika, slubenih listova itd.). U neautomatizovanim IS znaajni su i usmeni informacioni tokovi. Oni su promenljivi i nepostojaniji. Informacije se mogu razmenjivati formalno i neformalno. U neautomatizovanim IS obino dolazi do dupliranja rada na obradi podataka, naroito pri izradi pojedinanih izvetaja, kada je potrebno obraivati velike koliine podataka. Za neautomatizovanu obradu podataka svojstveno je: da pravila za obradu podataka nisu strogo definisana ve su dobrim delom iskustvena, da je obrada spora to dovodi do kanjenja informacija, da se prave greke koje mogu nastati zbog nepridravanja ili nepostojanja strogih uputstava za obradu, pogreno prispelih podataka, pogreno upisanih rezultata i pogrenog raunanja.

14. Upravljaki IS Kod upravljakih IS teite je na informacijama i njihovom korienju za donoenje odluka. Oni pomau rukovodiocima i menaderima da donose bolje odluke pri reavanju raznih zadataka, a naroito u onim sluajevima kada se poznaju injenice od kojih odluke najvie zavise i koje direktno utiu na to da li e se doneti dobra ili loa odluka. Upravljaki IS obuhvataju meusobno povezane podsisteme koji ine jedinstvenu celinu. Podsistemi predstavljaju prvi nivo dekompozicije IS. Svaka celina IS zadovoljava specifine informacione zahteve i deli podatke i informacije sa ostalim celinama. Delovi IS meusobno su povezani zajednikom bazom podataka, zajednikom tehnikom bazom, informacionim tokovima, jedinstvenim sistemom obeleavanja i jedinstvenom koncepcijom izrade. Projektovanje IS svodi se na nalaenje odgovarajueg modela realnog sistema. Pri izvravanju procesa vri se transformacija ulaznih podataka u izlazne, koji predstavljaju rezultat izvrene obrade. Neophodno je uoiti da se on, kada se razvija IS bilo kakvog organizacionog sistema, vezuje za funkcije, a ne za organizaciju, jer su funkcije postojanije, a organizacija je podlona eim promenama. U klasinom projektovanju IS za svaku funkciju projektuje se nezavisna aplikacija, a za svaku aplikaciju odgovarajua organizacija podataka koja, po pravilu, ne odgovara drugim aplikacijama. Savremeno projektovanje IS bazira na iznalaenju jedinstvenog modela podataka na osnovu kog se realizuje zajednika baza podataka. Pomou modela podataka i modela procesa nastoji se da se u njega ugradi to vie znanja o realnom sistemu, odnosno, da se to bolje opie, da bi se svaki novi zahtev iz realnog sistema mogao realizovati relativno lako i bez ozbiljnijeg zadiranja u realizovani IS. Za projektovanje modela procesa danas se koriste nekoliko metoda: SSA (metoda strukturne sistemske analize-primenjuje se za analizu postojeeg IS izuavanjem funkcija i procesa koji se izvravaju u realnom sistemu. Pri obradi koriste se podaci iz baze podataka i ulazni podaci. Kada se koristi, model procesa najpogodnije se prikazuje dijagramom toka podataka (DTP). DTP se prikazuju: funkcije (procesi), tokovi podataka, izvori i odredita podataka i skladita podataka. Osnovni problem u opisivanju IS je njihova sloenost, pa ako bi se sloeni sistem detaljno opisivao jednim dijagramom, dobio bi se vrlo sloen i nejasan DTP. Zato se primenjuje hijerarhijski opis DTP, koji se dobija dekompozicijom sloenog sistema na vie nivoa), BSP (metoda planiranja poslovnog sistema) i SDM (metoda sistemskog projektovanja). Prvenstveni zadatak upravljakih IS jeste da daju izvetaje sa kvalitetnim i blagovremenim informacijama za donoenje odluka. Oni pomau pri reavanju strukturiranih problema odluivanja.2