Izazovi informacionog drustva

  • View
    32

  • Download
    2

Embed Size (px)

Text of Izazovi informacionog drustva

Izazovi informacionog drutva lice i nalije prof. dr Slobodan R. Petrovi Udruenje sudskih vetaka za informacione tehnologije

sp.ziteh.gmail.comApstrakt: U radu je u saetom obliku izloena istorija odvijanja informacione revolucije i s tim u vezi se razmatra novonastajue informaciono doba sa aspekta pozitivnih efekata kojima primena informacionih tehnologija utie na drutvenu zajednicu u celini i na sve njene lanove pojedinano u smislu njihovog organizovanja, delovanja i razvijanja. S druge strane, razmatraju se i negativne konsekvence primene ove tehnologije sa ukazivanjem na realne mogunosti nastajanja vrlo ozbiljnih i nepoeljnih posledica i po drutvo u celini i po njegove lanove, ukoliko se primena informacione tehnologije odvija stihijski.

UvodLjudska prolost je nepobitan dokaz da je jedna od kljunih potreba ovekovog bitisanja komunikacija. ivotno bitna za opstanak kao hrana, voda i vazduh. Sluila je da se ovek upozori na opasnosti koje su bile i brojne i raznovrsne, da trai pomo i da pomogne drugima, a znaajno je doprinela i prvim oblicima ovekove socijalizacije uspostavljanjem oseaja zajednitva i ljudskog razumevanja. Vremenom, kako se civilizacija razvijala, tako se i ova potreba oveanstva uveavala i irila, uz nalaenje novih naina i mogunosti da se komunicira i razmenjuju informacije. Meutim, ove mogunosti su uvek bile komplikovane distancom, vremenom ili lokacijom. Pojedinac moe smanjiti rastojanje izmeu sebe i osobe sa kojom eli da komunicira, ali smanjivanje rastojanja uzima vreme, a vreme ponekad nije raspoloivo. U tim okolnostima, lokacija bilo pojedinca koji eli da komunicira ili lica kome je poruka trebalo da bude upuena ini tekim ili nemoguim da se doe do komunikacije. Pored toga, od najranijih vremena, dobijanje poruke direktno do mesta opredeljenja je samo jedan od problema. elja za privatnost, bezbednost, autentinost, pravovremenost i dokaz o prijemu uticali su kako da se komunikacije koriste i esto je stremilo komunikacionoj "tehnologiji". Kroz istoriju, napredak u razvoju tehnologija igrao je vane uloge u pokretanju promene naina na koji ljudi ive svoj ivot i obavljaju svoje poslove. vo je tano u bukvalno svakoj oblasti ljudskog delovanja, ukljuujui biznis i bankarstvo, industriju i proizvodnju, dravnu upravu i vojne poslove, meunarodne odnose, obrazovanje i istraivanje, socijalne i kulturne odnose, politike poslove, zabavu i informisanje, i bilo gde drugde. Dajui znaaj promenama za koje revolucija u nauci i tehnologiji ima potencijal da podstakne, veoma je vano da razumemo kako je ova revolucija menjala, menja i kako e da nastavi da menja na svet. Da bi smanjili uticaj distance, vremena i lokacije, ljudi su kroz istoriju koristili razne forme informacione tehnologije. Bubnjevi, baklje, signalne zastavice, vatra ili dim kao signali, piktografi (grafiki karakteri koji se koriste u pisanju slikom) na papirusu i pisanje na glinenim i kamenim ploama su meu najranijim tehnologijama oveanstva koje su

2 koriene u naporima da se umanji uticaj udaljenosti, vremena i lokacija na komunikacije. Kodovi, ifre, poverljivi agenti, peati i potpisi su uvek pratili komunikacije i rasle su u prefinjenosti zajedno sa komunikacionim metodama. Ponekad se ljudi ak okreu ivotinjskom svetu da poboljaju svoju sposobnost da komuniciraju. Kralj Solomon koristio je golubove pismonoe za isporuku poruka ve oko godina p.n.e. Ove primitivne i tradicionalne metode i tehnologije, od kojih su mnoge ostale u upotrebi do danas, poboljale su mogunosti oveanstva da komunicira, ali su i dalje ograniene na ono ta su mogle i mogu da urade. Neki pristupi zahtevaju povoljne radne uslove: slab vetar, liniju vidljivosti ili lepo vreme. Piktografi i drugi oblici pisane komunikacije zahtevaju vreme za izradu. Ukoliko se eli privatnost ili bezbednost, ekstra vreme je potrebno da se poruka prevede u kodirani oblik. Bez obzira na to koliko je vremena potrebno da se poruka napie, potrebno je i vreme da se poruka isporui i, ako je potrebno, da se dekodira. Isto bi se moglo pretpostaviti da prijemnik mora deifrovati, proitati i razumeti ono to je napisano. Najzad, u funkciji naina komuniciranja, poruke su predmet raznih oblika distorzije. Vekovima, docnije, udaljenost, vreme i lokacija su nastavili da znaajno ograniavaju mogunosti oveanstva da komunicira. Ipak, napredak u informacionim tehnologijama micao se napred, mada sporo.

Informaciona revolucijaSredina XIX veka, sazrevanjem nekoliko novih tehnologija, poput telegrafa, telefona i radija, najavila je da e oveanstvo pojaati sposobnost da komunicira bre i intenzivnije nego ikada ranije. stajui na "prestolu" vie od godina, ove tehnologije su uinile svet manjim mestom, pomaui i podravajui napore oveanstva da se prevaziu razdaljina, vreme i lokacija, ali su istovremeno transformisale ne samo mogunosti oveanstva da komunicira, ve i ivote ljudi. Posebno u industrijskim drutvima, one su promenile nain povezivanja ljudi jednih sa drugima i promenile naine na koje biznis, dravna uprava, vojska i politika uspostavljaju izvravanje svojih poslova. S obzirom na dimenzije njihovih uticaja, ove tehnologije su takoe pomogle i modifikaciji strukture meunarodnog sistema.1 Blizu vek i po od tada, uticaj udaljenosti, vremena i lokacija na komunikacije je redukovan u veem obimu nego u svim prethodnim godinama pisane istorije zajedno. Istovremeno, mogunosti oveanstva da obogati poruke slikama i crteima znatno su poboljane, kao i mogunosti da se obezbedi privatnost, autentinost i prijem poruka. Sredinom XX veka do moda 98 . godine raaju se nove tehnologije, kao to su televizija, prvobitna generacija raunara i sateliti, koje povezuju svet na nain na koji nikada ranije nije bio povezan. Ove tehnologije, poput telegrafa, telefona i radija pre njih, opet transformiu mogunosti oveanstva da komunicira, menjaju naine na koje se ljudi povezuju jedni sa drugima, menjaju poslovna ponaanja biznisa i dravne uprave i menjaju strukturu meunarodnog sistema. Iako su izreene na ovakav jednostavan nain (prostim nabrajanjem), moramo ukazati da je re o veoma dubokim i obimnim promenama koje ne zaobilaze ni temelje drutva, a naalost, sve se odvija tako brzo da veina nas nije u stanju da sve to uoi i razume. Od 1980-ih godina, podstaknute daljim napretkom u iroj primeni poluprovodnika, raunara, optikih vlakana, celularne tehnologije, umreavanja, poboljanje interakcije ovek-raunar, digitalne transmisije i digitalne kompresije informacione tehnologije su se jo vie razvile i poele uveano da se koriste, spreavajui istovremeno rastanje onih tehnologija koje su ve bile u upotrebi. Ova, do tada tiha i jo u povoju, nauna i tehnoloka evolucija, dobija u ubrzanju i zbog brzine kojom se odvija i veliine i znaaja1

Alberts S. David, Papp S. Daniel, The Information Age: An Anthology on Its Impact and Consequences, CCRP Publication Series, 1997; Petrovi R. Slobodan, KOMPJUTERSKI KRIMINAL, Vojnoizdavaki zavod, Beograd, 2004, 564 st. III izdanje; The Global Course of the Information Revolution: Technological Trends , Proceedings of an International Conference, http://www.rand.org/pubs/monograph_reports/MR1680.html

3 uticaja koji vri stekla je pravo da bude etiketirana revolucijom, koja nagovetava da e promeniti ljudske poslove i meunarodni sistem vrlo intenzivno, moda ak i opsenije od raspada bipolarnog meunarodnog sistema. Napominjemo da etiketa revolucija nije olako odabrana jer prema Webster-ovom reniku oznaava "iznenadnu, radikalnu ili potpunu promenu ... bazino preusmeravanje", a to je upravo ono to se deava pod uticajem informacione tehnologije. Kako su tehnologije evoluirale i pomogle oblikovanju ljudskih aktivnosti i institucija predstavlja veoma znaajnu priu, jer ona prua razumevanje kako su i zato stvari onakve kakve jesu. na prua razumevanje kako su i zato meunarodni akteri i meunarodni sistem evoluirali. to je najvanije, ona moe da obezbedi dokaze o tome kako informacione tehnologije u nastajanju mogu uticati na budue forme, odnose, usmerenja i delovanje ljudskih institucija, ljudskih aktivnosti meunarodnih aktera, kao i meunarodnog sistema. Imajui u vidu znaaj mogunosti koje razvijajue informacione tehnologije obeavaju da obezbede, ovde se navode samo tragovi koje, u nedostatku neeg ireg, vredi posedovati. Prema tome, tehnologija, bez sumnje, po principu "uzajamne uzronosti" igra znaajnu ulogu u oblikovanju politikog, ekonomskog, socijalnog i kulturnog miljea ljudskog drutva, a ti miljei, opet, igraju znaajnu ulogu u oblikovanju tehnologija i naina kako e tehnoloki napredak biti korien u drutvu. ta to znai za informacionu tehnologiju i njen uticaj na aktivnosti, institucije i meunarodne odnose oveanstva? Za ilustraciju navedimo da se dva puta samo u XX veku, kolaps meunarodnog sistema poklopio se dolazeim znaajnim novim tehnologijama. Oba puta, nastajue tehnologije odigrale su znaajnu ulogu u oblikovanju i modeliranju novog meunarodnog sistema. Svedoci smo trei put da se takav fenomen odvija. Prvi put se ovaj fenomen pojavio tokom Prvog svetskog rata, kada je motor sa unutranjim sagorevanjem prvi put iroko upotrebljen u ratu. Kamioni, avioni i tenkovi igrali su glavnu ulogu u ratu koji je oznaen kao "rat za kraj svih ratove" ("War to End All Wars"), i koji je okonao stari sistem evropske ravnotee moi i preselio dobar deo sveta u eru "kolektivne bezbednosti". Tokom meuratnog perioda, iako je sistem kolektivne bezbednosti kodifikovan u Ligi naroda, pokazao je nemogunost da obezbedi mir, ali su transportni sistemi pokretani motorima sa unutranjim sagorevanjem pomogli u pravljenju sveta manjim i intimnijim mestom nego to je ikada ranije bio. Slino tome, Drugi svetski rat, najnasilniji i najdestruktivniji rat u ljudskoj istoriji, zavrio se sa upotrebom najrazornijeg oruja ikada korienog u ratu atomskom bombom. Nije sluajno, nuklearno oruje i nuklearne tehnologije igra le su glavnu ulogu u strukturiranju i oblikovanju bipolarnog sistema posle Drugog svetskog rata i uznemirujue ravnotee zasnova