Одсек:

Смер:

ИНТЕГРАЛНИ ПРОЈЕКТНИ РАД(Тема: )

Ментор: _________________ ___ Студент:

Датум предаје рада: ___________ Број досијеа:

Оцена: ______________________

Београд2011

САДРЖАЈ

УВОД 031. ПРОФИЛ ПРЕДУЗЕЋА 042. НАСТАНАК И РАЗВОЈ ФОНДА 053. ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ 08

3.1. Обавезно пензијско и инвалидско осигурање 083.2. Добровољно пензијско и инвалиско осигурање 103.3. Права за случај инвалидности и телесно оштећење 10

4. ФОНД ЗА ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ 124.1. Организација фонда 124.2. Надлежност фонда 16

5. ПРОМЕНЕ У ОРГАНИЗАЦИОНОЈ СТРУКТУРИ И НАДЛЕЖНОСТИМА ФОНДА ПИОЗ 19

2

УВОД

Републички фонд за пензиjско и инвалидско осигурање основан jе Законом о пензиjском и инвалидском осигурању ради остваривања права из пензиjског и инвалидског осигурања и обезбеђивања средстава за остваривање ових права. Фонд jе правно лице са статусом организациjе за обавезно социjално осигурање, са правима и обавезама утврђеним Законом и Статутом.

Права из пензијског и инвалидског осигурања стичу се и остварују зависно од дужине улагања и висине основице на коју је плаћен допринос за пензијско и инвалидско осигурање и уз примену начела солидарности. Права из пензијског и инвалидског осигурања јесу лична права и не могу се прености на друга лица.

Реформа пензијског система огледа се у увођењу новог система пензионог осигурања и суштинских промена начина финансирања будућих пензија, у циљу успостављања дугорочно стабилног пензијског система.

Усвајање Закона о добровољним пензијским фондовима је део укупних пензијских реформи, које пре свега подразумевају реформисање тзв. Првог стуба, односно обавезног пензијског осигурања, који је у великом дефициту. Због тога је, по моделу три стуба, које је предложила Светска банка, почела реформа, увођењем најпре Трећег стуба, добровољног пензијског осигурања, а планира се и увођење Другог стуба – обавезног додатног пензијског осигурања.

Законом о пензијском и инвалидском осигурању предвиђено је да се пензијско и инвалидско осигурање обезбеђује и спроводи у фондовима пензијског и инвалидског осигурања. Фонд је правно лице са статусом организације за обавезно социјално осигурање у коме се остварују права из пензијског и инвалидског осигурања и обезбеђују средства за то осигурање.

Нова нормативна регулатива, надлежности и овлашћења, захтевали су организационо – функционалну реформу досадашњих фондова за ПИО. Побољшање ефикасности рада фондова захтевала су значајне технолошке иновације у административном сектору, аутоматизацију, компјутеризацију, високо квалификован кадар и врхунску организацију рада.

3

1. ПРОФИЛ ПРЕДУЗЕЋА

01. Пун назив предузећа: Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање запослених – филијала за град Београд (РФПИОЗ)

02. Година оснивања: 31.07.1952.

03. Место: Београд

04. Седиште фонда: ул. Др. Александра Костића бр. 9

05. Седиште филијале: ул. Немањина бр. 30

06. Тип предузећа: правно лице

07. Шифра делатности: 075300 обавезно осигурање запослених

08. Жиро рачун: 840-000000000-1652-22

09. Регистарски број: 6012516795

10. Матични број: 06043895

11. ПИБ: 1002836672

2. НАСТАНАК И РАЗВОЈ ФОНДА

4

1833. година

Кнез Сербски Милош Обреновић потписао jе решење првом српском пензионеру. Датум на решењу jе 10.октобар 1833. године, на име Илиjа Марковић, износ пензиjе 100 аустриjских талира

5

1835. година

Донето прво решење о породичноj пензиjи, а први корисник jе Карађорђева удовица Jелена Ђ. Петровић, место боравка Крагуjевац. Датум на решењу jе 23. фебруар 1835. године, а износ пензиjе 500 талира

1841. година

Михаило М. Обреновић доноси Уредбу о пензиjама чиновника. Jош две уредбе о пензиjама чиновника донете су 1861. и 1871. године

1847. година

Уредба о занатима

1850. година

Никола Дабар написао jе први Пензиjски закон

1866. година

Рудaрски закон

1895. година

Правилник болесничког и потпорног фонда

1898. година

Први занатски добровољни фонд

1921. година

Уредба о осигурању радника за случаj болести и несреће на послу

1922. година

Закон о осигурању радника (у коме се даље разрађуjу видови пензиjско-инвалидске заштите осигураника и чланова њихових породица). Сврстан у наjнапредниjе законе из ове области у Европи

1937. година

Почела примена пензиjске заштите по Закону о осигурању радника

1945. година

Закон о провођењу социjалног осигурања на подручjу ДФЈ

1947. година

Закон о социjалном осигурању радника, намештеника и службеника (уведено државно социjално осигурање)

1950. година

Закон о социjалном осигурању радника и службеника и њихових породица

1952. година

Уредбом Владе ФНРJ формирани су фондови државних чиновника, трговаца, рудара... Овом Уредбом формиран jе Републички завод за социjално осигурање

1955. година

Уредбом о организовању Завода за социjално осигурање формирани су савезни, републички и срески заводи за социjално осигурање

1955. година

Закон о социjалном осигурању радника и службеника и њихових породица

1957. година

Закон о пензиjском осигурању

1958. година

Закон о инвалидском осигурању

1963. година

Формиран Комунални завод за социjално осигурање

1964. година

Основни Закон о пензиjском осигурању

6

1964. година

Основни Закон о инвалидском осигурању

1965. година

Закон о инвалидском и пензијском осигурањусамосталних занатлија и самосталних угоститеља

1968. година

Прво заседање Скупштине Републичке заједнице пензијског и инвалидског осигурања самосталних занатлија и угоститеља

1972. година

Закон о основним правима из пензиjског и инвалидског осигурања

1972. година

Закон о пензиjском и инвалидском осигурању

1977. година

Формиране републичке самоуправне интересне заједнице пензијског и инвалидског осигурања

1978. година

Добровољно осигурање пољопривредника

1982. година

Закон о основним правима из пензиjског и инвалидског осигурања

1983. година

Закон о пензиjском и инвалидском осигурању радника

1983. година

Обавезно осигурање удружених пољопривредника

1986. година

Обавезно пензијско и инвалидско осигурање пољопривредника

1992. година

Закон о пензиjском и инвалидском осигурању

1993. година

Формиран републички фондови за пензиjско и инвалидско осигурање запослених, самосталних делатности и пољопривредника

1996. година

Закон о основама пензиjског и инвалидског осигурања

1996. година

Закон о пензиjском и инвалидском осигурању

2003. година

Закон о пензиjском и инвалидском осигурању Србиjе

2008. година

Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање(од 01. 01. 2008. функционише јединствени фонд за пензијско и инвалидско осигурање који је објединио претходна три фонда - запослених, самосталних делатности и пољопривредника)

Послови социјалних осигурања обављали су се у називу:

- Савет за народно здравље и социјалну политику (Управа за социјално осигурање) до 31.07.1952. године;

- Завод за социјално осигурање од 01.08.1952. до 31.12.1962. године;

7

- Комунални завод за социјално осигурање од 01.01.1963. до 31.12.1976. године;

- Основна заједница пензионог и инвалидског осигурања – Радна заједница стручне службе – Основне заједнице пензијског и инвалидског осигурања Београд од 01.01.1977. до 31.01.1993. године;

- Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање запослених од 01.06.1992. године до данас.

Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање запослених је правно лице са статусом установе и уписује се у судски регистар.

Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање запослених основан је ради обезбеђења средстава за пензијско и инвалидско осигурање, односно ради обезбеђивања и остваривања права из пензијског и инвалидског осигурања.

Фонд је носилац свих права, обавеза и одговорности у правном промету у односу на средства којима располаже.

Закон је утврдио, а Статут Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (Службени гласник РС, број 72/92) ближе уредио, питања у вези са делокругом рада Фонда и органа фонда, организацијом, коришћењем средстава, остваривањем и заштитом права и другим питањима од значаја за рад Фонда.

3. ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ

Пензијско и инвалидско осигурање обухвата обавезно и добровољно пензијско и инвалидско осигурање, које се уређује Законом. Истим законом уређује

8

се пензијско и инвалидско осигурање и за лица која нису обавезно осигурана по овом закону, а укључила су се у обавезно осигурање.

3.1. Обавезно пензијско и инвалидско осигурање

Обавезним пензијским и инвалидским осигурањем обезбеђују се права за случај старости, инвалидности, смрти и телесног оштећења.

Добровољно пензијско и инвалидско осигурање је осигурање којим се, на основу уговора, могу обезбедити права за случај старости, инвалидности, смрти и телесног оштећења, или већи обим тих права од обима утврђеног овим законом, као и друга права из овог осигурања.

Права из пензијског и инвалидског осигурања стичу се и остварују зависно од дужине улагања и висине основице на коју је плаћен допринос за пензијско и инвалидско осигурање и уз примену начела солидарности. Права из пензијског и инвалидског осигурања јесу лична права и не могу се преносити на друга лица.

Права из пензијског и инвалидског осигурања не застаревају, осим права на потраживања доспелих, а неисплаћених износа у случајевима утврђеним овим законом. Поједине категорије осигураника могу изузетно, у случајевима и на начин утврђен овим законом, стицати и остварити право на пензију под посебним условима.

Средства за обавезно пензијско и инвалидско осигурање обезбеђују се из доприноса које плаћају осигураници и послодавци.

Средства за повећане обавезе, које настају услед стицања и остваривања права под посебним условима, за одређене категорије осигураника, обезбеђују се у буџету.

Средства за пензијско и инвалидско осигурање, односно права из пензијског и инвалидског осигурања, обезбеђују се, односно остварују код републичких фондова за пензијско и инвалидско осигурање.

Обавезно осигурана лица су:

1) запослени;2) лица која самостално обављају делатност;3) пољопривредници.

Осигураници запослени јесу:

1) лица у радном односу, односно запослена у предузећу, другом правном лицу, државном органу, органу јединице локалне сомоуправе или код физичких лица;

2) цивилна лица на служби у Војсци и војним јединицама и војним установама;

3) изабрана или постављена лица, ако за обављање функције остварују зараду, односно накнаду зараде;

4) лица која су у складу са прописима о раду, у радном односу, односно запослена ван просторија послодавца;

9

5) лица у радном односу, односно запослени упућени на рад у иностранство, односно запослени у предузећу које обавља делатност или услуге у иностранству, ако нису обавезно осигурани по прописима те земље, или ако међународним уговором није другачије одређено;

6) домаћи држављани који су на територији Републике Србије запослени код страних или међународних организација и установа, страних дипломатских конзуларних представништва или код страних правних или физичких лица, ако међународним уговором није другачије одређено;

7) домаћи држављани запослени у иностранству, ако за то време нису обавезно осигурани код страног носиоца осигурања, или ако права из пензијског и инвалидског осигурања, по прописима те државе, не могу остварити или користити ван њене територије;

8) страни држављани и лица без држављанства који су на територији Републике Србије запослени код страних правних или физичких лица, ако међународним уговором није другачије одређено, као и код међународних организација и установа и страних диипломатских и конзуларних представништава, ако је такво осигурање предвиђено међународним уговором;

9) лица која у складу са законом обављају привремене и повремене послове, ако нису осигурана по другом основу;

10) лица која у складу са законом обављају привремене и повремене послове преко омладинских задруга, а имају навршених 26 година живота, односно без обзира на године живота ако нису на школовању;

11) лица за чијим је радом престала потреба, као и лица којима је престало запослење због стечаја, ликвидације, односно у свим случајевима престанка рада послодавца, док остварују новчану накнаду према прописима о раду и запошљавању.

Осигураници самосталних делатности:

1) лица која, у складу са законом, самостално обављају привредну или другу делатност, ако нису обавезно осигурана по основу запослења;

2) лица која су оснивачи, односно чланови приврених друштава у складу са законом, који у њима раде, без обзира да ли су у радном односу у привреном друштву чији су оснивач, односно члан;

3) лица која обављају послове по основу уговора о делу, односно послове по основу ауторског уговора, као и послове по основу других уговора, код којих, за извршен посао остварују накнаду, а нису осигурани по другом основу;

4) свештеници и верски службеници ако нису обавезно осигурани по основу запослења;

5) лица која су престала да обављају самосталну делатност, док остварују новчану накнаду према прописима о раду и запошљавању.

10

Осигураници – пољопривредници јесу лица за која се, према закону, сматра да се баве пољопривредом (пољопривредници, чланови домаћинства пољопривредника и чланови мешовитог домаћинства), ако нису: осигураници запослени, осигураници самосталних делатности, корисници пензија и на школовању.

Домаћинства су заједнице живота, привређивања и трошења прихода остварених радом њених чланова, без обзира на сродство.

Обавезно је осигуран носилац пољопривреног домаћинства, односно најмање један члан домаћинства, док се остали чланови домаћинства могу осигурати под условима прописаним овим законом.

Својство осигураника стиче се даном почетка, а престаје даном престанка запослења, обављања самосталне или пољоприврене делатности, односно обављања уговорених послова. Својство осигураника утврђује се на основу пријаве на осигурање,, односно одјаве осигурања, у складу с овим законом. Својство осигураника не може се стећи пре навршених 15 година живота.

Својство осигураника пољопривредника може мировати најдуже пет година у току осигурања из објективних разлога (елементарне непогоде, болести и породиљског одсуства), с тим што то не може бити узастопних пет година.

Лица која нису обавезно осигурана у смислу овог закона, могу се укључити у обавезно осигурање и обезбедити права из овог осигурања под условима, у обиму и на начин предвиђен овим законом.

3.2. Добровољно пензијско и инвалидско осигурање

Добровољним пензијским и инвалидским осигурањем осигураници могу, у складу са посебним законом, обезбедити себи и члановима своје породице већи обим, као и другу врсту права од утврђених овим законом.

Лица која нису обавезно осигурана могу, добровољним пензијским и инвалидским осигурањем, у складу са посебним законом, себи и члановима своје породице обезбедити права из пензијског и инвалидског осигурања.

Добровољно пензијско и инвалидско осигурање могу организовати и спроводити правна лица, у складу са посебним законом.

Под посебним законом подразумева се закон којим се уређује добровољно пензијско и инвалидско осигурање, као и организација и пословање инвестиционих фондова који спроводе добровољно пензијско и инвалидско осигурање.

3.3. Права за случај инвалидности или телесног оштећења

Права за случај инвалидности или телесног оштећења проузрокованих повредом на раду или професионалном болешћу остварују:

1) лица која, у складу са законом, обављају привремене и повремене послове преко омладинских задруга до навршених 26 година живота, ако нису на школовању;

11

2) лица која се налазе на стручном оспособљавању, доквалификацији или преквалификацији која упути организација надлежна за запошљавање;

3) ученици и студенти када се, у складу са законом, налазе на обавезном производном раду, професионалној пракси или практичној настави;

4) лица која се налазе на издржавању казне затвора док раде у привредној јединици установе за издржавање казне затвора (радионица, радилиште и сл.) и на другом месту рада;

5) лица која, у складу са прописима, обављају одређене послове по основу уговора о волонтерском раду.

Права из пензијског и инвалидског осигурања су:

1) за случај старости – право на старосну пензију;2) за случај инвалидности – право на инвалидску пензију;3) за случај смрти:

– право на породичну пензију;– право на накнаду погребних трошкова;

4) за случај телесног оштећења проузрокованог повредом на раду или професионалном болешћу – право на новчану накнаду за телесно оштећење.

4. ФОНД ЗА ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ

12

4.1. Организација фонда

Организација фонда уређена је Законом о пензијском и инвалидском осигурању (Сл. Гласник РС 34/03).

Законом о пензијском и инвалидском осигурању предвиђено је да се пензијско и инвалидско осигурање обезбеђује и спроводи у фондовима пензијског и инвалидског осигурања. Фонд је правно лице са статусом организације за обавезно социјално осигурање у коме се остварују права из пензијског и инвалидског осигурања и обезбеђују средства за то осигурање.

У надлежности фонда су послови који представљају његову основну функцију, а то је осигурање на пензијско и инвалидско осигурање свих лица која су по Закону обавезно осигурана, као и лица која су се укључила у обавезно осигурање. Фонд такође обезбеђује непосредно, ефикасно, рационално и законито остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања, обезбеђује срества за пензијско и инвалидско осигурање, обзиром да утврђује стопе доприноса (уз сагласног владе РС), обезбеђује наменско и економично коришђење средстава, ствара резерве за осигурање и стара се о увећању средстава на економским основама. Иако је фонду одузето овлашћење да врши контролу обрачуна и уплате доприноса, фонд ће и даље вршити контролу пријављивања на осигурање, као и свих података који су од значаја за стицање, остваривање и коришћење права из пензијског и инвалидског осигурања, тј. података који се на основу примљених пријава уносе у матичну евиденцију.

Права из пензијског и инвалидског осигурања утврђена Законом, остварују се и обезбеђују у фонду и то:

1) за осигуранике запослене – у Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање запослених;

2) самосталних делатности – у Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање самосталних делатности;

3) за осигуранике пољопривреднике – у Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање пољопривредника.

Значи фондови су у Републици организовани с обзиром на то којој групи осигураника (запослени, самосталних делатности, пољопривредници), који остварују обавезно пензијско и инвалидско осигурање, припадају.

Сагласно Закону о утврђивању одређених надлежности аутономне покрајине којим је основан и Покрајински фонд за пензијско и инвалидско осигурање и утврђене одређене надлежности овог фонда, утврђено је да се права из пензијског и инвалидског осигурања у аутономној покрајини остварују у Покрајинском фонду за пензијско и инвалидско осигурање, као организационој јединици републичког фонда. У истом члану таксативно су набројани послови које Покрајински фонд обавља, поред послова утврђених статутом фонда.

Фондом осигураника запослених управљају представници осигураника, послодаваца и корисника права, док фондовима самосталних делатности и

13

пољопривредника управљају представници осигураника и корисника права. Органи фонда су: управни одбор, надзорни одбор и директор.

Управни одбор фонда

Управни одбор фонда за пензијско и инвалидско осигурање запослених има 21 члана, од којих по седам представника осигураника, послодаваца и корисника права, с тим што два представника послодаваца именује Влада Републике Србије. Оваквом опредељењу допринела је чињеница што је држава један од највећих послодаваца (просвета, судство, здравство, управа...).

Чланове управног одбора фонда запослених именује:

- из реда осигураника – репрезентативни синдикати организовани на нивоу Републике у складу са законом о раду;

- из реда послодаваца – репрезентативна удружења послодаваца организованих на нивоу Републике у складу са законом којим се уређује рад;

- из реда корисника права – удружења пензионера организованих на нивоу Републике, која имају више од 50.000 регистрованих чланова.

Управни одбор фонда самосталних делатности и фонда пољопривредника има 9 чланова, од којих 6 представника осигураника и 3 представника корисника права. Код именовања представника примењује се исти принцип као код управног одбора фонда запослених.

Чланови управног одбора именују се на време од четири године. Председника и заменика председника управног одбора бира и разрешава дужности управни одбор на две године, а бирају се из реда чланова управног одбора, наизменично од представника осигураника, корисника, односно послодавца, уз сагласног Владе Републике Србије. Сагласност Владе код бирања и разрешавања дужности председника и заменика председника управног одбора је новина, а одражава значај Владе Републике Србије у пословању фонда, обезбеђивању средстава и гарантовања исплате пензије и других давања.

Начин рада као и друга питања од значаја за рад управног одбора, фондови уређују Статутом и општим актом. У надлежност управног одбора спадају сва питања везана за функцију фонда, као носиоца пензијског и инвалидског осигурања, као и веза са обезбеђењем средстава за ово осигурање, тако и за његово спровођење. Новина је што је управном одбору дато овлашћење да утврђује основице за плаћање доприноса за поједине категорије осигураника уз сагласног Владе Републике Србије.

У надлежности управног одбора је и утврђивање стопа доприноса, такође из сагласност Владе Републике Србије.

Управни одбор доноси Статут, акт о организацији фонда, финансијски план и годишњи обрачун фонда, одлучује о пословању фонда и о истом подноси извештај Влади Републике Србије најкасније до 31.03. текуће године за предходну

14

годину, а као новина коју је увео нови Закон, спроводи конкурс (оглас) о именовању директора фонда.

Према Закону о буџетском систему, финансијски планови фондова за обавезно осигурање, саставни су део финансијског плана Републике Србије, и да тај план, у оквиру буџета, разматра народна скупштина Републике Србије.

Фонд је обавезан да Статут, друге опште акте, акт о организацији, одлуку о основицама за плаћање доприноса за поједине категорије осигураника, одлуку о стопама доприноса, финансијски план и годишњи обрачун фонда објављује у Службеног гласнику РС.

Надзорни одбор

Други самостални орган управљања фондом је надзорни одбор и у надзорном одбору су заступљени представници осигураника, послодаваца и корисника права, зависно о којем фонду осигураника се ради.

Надзорни одбор фонда запослених има пет чланова (по два члана из реда представника осигураника и послодаваца и једног из реда представника корисника права), а надзорни одбор фонда самосталних делатности и пољопривредника има три члана (два представника осигураника и једног представника корисника права).

И код надзорног одбора примењује се исти принцип репрезентативности удружења која имају своје представнике у надзорном одбору као и код састава управног одбора.

Чланови надзорног одбора именују се на време од четири године. Председника и заменика председника надзорног одбора бира и разрешава надзорни одбор и то наизменично од представника осигураника и корисника права.

Начин рада и друга питања од значаја за рад надзорног одбора уређују се Статутом фонда. Делокруг рада надзорног одбора, у смислу чл. 166 Закона, је надзор над финансијским пословањем фонда. У вршењу надзора, надзорни одбор је овлашћен да врши увид у спровођење Закона и других прописа у вези са финансијским пословањем фонда, а и да врши увид у спровођење одлука управног одбора, као и да обавља и друге послове одређене Законом и Статутом фонда. Она је у обавези да свака три месеца доставља управном одбору фонда извештај о свом раду, а да најмање једном годишње подноси Влади РС извештај о финансијском пословању фонда.

Директор фонда

Директора фонда, по спроведеном конкурсу, именује управни одбор уз предходну сагласност Владе РС, на период од четири године, а директора покрајинског фонда именује управни одбор републичког фонда на предлог надлежног органа аутономне покрајине. Директор фонда је истовремено и директор стручне службе фонда, а директор покрајинског фонда је и директор стручне службе покрајинског фонда за пензијско и инвалидско осигурање.

У надлежности директора фонда су сви извршни и оперативни послови фонда, из чега произилази да је директор фонда пословодни орган фонда, који организује рад и пословање у фонду и одговара за законитост рада у фонду,

15

представља и заступа фонд, доноси акт о организацији и систематизацији запослених у фонду, уз сагласност управног одбора, а извршава одлуке управног одбора и руководи радом запослених у фонду.

Директор фонда поред послова утрвђених Законом, обавља и следеће послове:

1) врши наредбодавне функције за извршење финансијског плана фонда;

2) доноси решења у другом степену о правима из пензијског и инвалидског осигурања и у поступку ревизије;

3) предлаже опште акте које доноси Управни одбор фонда;4) спроводи одлуке и друге опште акте које доносе Управни и Надзорни

одбор фонда;5) доноси опште акте у складу са законом и овим статутом;6) одлучује о привременом пласману слободних средстава у складу са

законом;7) доноси решење о усклађивању вредности бода, решење о

усклађивању пензија и новчаних накнада из пензијског и инвалидског осигурања, решења о усклађивању најнижих основица осигурања на које се обрачунава и плаћа допринос за пензијско и инвалидско осигурање, као и основица осигурања за домаће држављане запослене у иностранству, решење о предходном усклађивању номиналног износа највише основице за осигуранике запослене који обављају послове по основу уговора, решење о висини накнаде погребних трошкова;

8) координира рад дирекције фонда и Покрајинског фонда;9) врши и друге послове у складу са законом, овим Статутом и актима

Управног одбора фонда.

Директор покрајинског фонда именује директоре филијала републичког фонда које су образоване на територији аутономне покрајине.

Управне, аналитичке, финансијске, административне, техничке и друге послове утврђене законом, статутом и другим актом фонда обављају запослени у фонду, који немају свој посебан правни субјективитет, већ чине стручну службу фонда. Руководилац ове стручне службе је директор фонда. Фонд може уговорити да ове послове у целини или делимично, обавља друга организација или орган, а одлуку о томе доносе органи фонда.

Управни одбор фонда разрешава дужности директора фонда уз предходну сагласност Владе Републике Србије, а директора Покрајинског фонда уз сагласност надлежног органа аутономне покрајине.

Директор фонда има заменика који му помаже у раду, замењује га у случају спречености и врши друге послове које одреди директор фонда.

Директор фонда има директоре сектора и саветнике чији се број утврђује општим актом о унутрашњој организацији и систематизацији послова у фонду.

Ближи услови за постављање заменика директора фонда, директора сектора дирекције фонда и саветника директора фонда, директора службе дирекције у

16

Приштини, директора сектора дирекције Покрајинског фонда, директора Филијале за град Београд и директора филијала, утврђују се општим актом о унутрашњој организацији и систематизацији послова у фонду.

Ради обезбеђења непосредног, ефикасног, рационалног и законског остваривања права из пензијског и инвалидског осигурања и обављања послова спровођења осигурања, у фонду се на функционалним и територијалним принципима образују организационе јединице и то: дирекција фонда са службом дирекције фонда у Приштини, дирекција Покрајинског фонда, Филијала за град Београд, филијале које могу имати своје службе филијала и испоставе чије се надлежности и седишта одређују општим актом о организацији фонда.

Средства за пензијско и инвалидско осигурање користе се за намене предвиђене програмом рада и финансијским планом фонда у складу са законом и овим Статутом.

Финансијско пословање Фонда обухвата израду финансијског плана Фонда, праћење остваривања прихода и извршавање расхода, вођење књиговодства и евиденција о финансијском пословању и средствима фонда и израду годишњег обрачуна фонда.

Фонд у складу са законом и статутом има подрачун консолидованог рачуна Трезора и подрачуне за посебне намене.

На подрачун дирекције фонда преносе се средства са уплатних рачуна на који се уплаћују доприноси за пензијско и инвалидско осигурање са територије Републике, без аутономних покрајина, са територије АП Косова и Метохије и са подрачуна Покрајинског фонда.

Ради евиденције о оствареним средствима на подрачун Покрајинског фонда преносе се средства са уплатних рачуна на које се уплаћују доприноси за пензијско и инвалидско осигурање са територије АП Војводине.

4.2. Надлежност фонда

Фонд пензијског и инвалидског осигурања је стварно надлежна организација за решавање о правима из пензијског и инвалидског осигурања. Под стварном надлежношћу се подразумева право и дужност фонда да у сваком конкретном случају осигуранику који је поднео захтев, у законом прописаном поступку, утврди и обезбеди права која му по Закону припадају. У оквиру остваривања и коришћења права законодавац је уредио питање покретања поступка, утврђивање пензијског стажа, зараде, накнаде зарада, међусобно рефундирање средстава за исплату пензија између фондова, исплата пензије као и питање надлежности.

Као пто је напред изложено, фондови се у Републици организују обзиром на чињеницу којој групи осигураника, који остварују обавезно пензијско и инвалидско осигурање, припадају, па зависно од тога и постоје три фонда.

Лице стиче својство осигураника једног од три фонда и на основу поднете пријаве на осигурање и то:

- код фонда за пензијско и инвалидско осигурање запослених – ступањем у радни однос или неким другим основом;

17

- код фонда за пензијско и инвалидско осигурање самосталних делатности – почетком обављања самосталних делатности;

- код фонда за пензијско и инвалидско осигурање пољопривредника – почетком обављања пољопривредне делатности.

Пријава на осигурање за осигуранике запослене подноси се фонду, односно његовој организационој јединици (филијали, служби филијале или испостави).

Правилником о организацији републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање запослених (Сл. гласник РС 98/03) фонд је основао, по месном принципу на територији републике без АП Војводине, 22 филијале, а на територији АП Војводине 11 филијала, а такође и службе филијала и испоставе.

Закон је прописао да је за решавање о појединачним правима месно надлежан фонд код кога је осигураник последњи пут био осигураник, односно фонд код кога је осигураник остварио последњи стаж осигурања. У Статуту РФПИОЗ (Сл. гласник РС 89/03) предвиђено је да о правима из пензијског и инвалидског осигурања, утврђивању својства осигураника и пензијског стажа, у првом степену решава филијала на чијем подручју је осигураник био последњи пут запослен. У ставу 2, истог члана, предвиђено је да, ако од престанка запослења до покретања поступка протекне 12 месеци, о праву решава филијала на чијем подручју, лице. које подноси захтев за покретање поступка, има пребивалиште. Од општег правила о надлежности, Закон је утврдио одступање у случају када је осигураник навршио претежан стаж код другог фонда на територији Републике. Фонд код кога је осигураник навршио претежан стаж биће надлежан само ако за то постоји изричит захтев осигураника.

Пример: осигураник који има 63 год. живота и 25 год. пензијског стажа и то 24 год. стажа навршеног у фонду запослених, а последњу год. стажа код фонда пољопривредника, захтев за пензију подноси фонду пољопривредника обзиром да је он надлежан за решавање. Уколико осигураник у свом захтеву наведе да жели да о његовом праву на пензију одлучује фонд у коме је навршио претежан стаж, фонд пољопривредника, коме је поднет захтев, цениће захтев и дозволити избор фонда по претежном стажу и списе предмета доставити надлежној филијали у фонду запослених. Да се осигураник у свом захтеву није определио за избор фонда код кога је навршен претежни стаж, нити се до окончања поступка за решавање о праву на пензију не изјасни, сматраће се да се определио за фонд последњег осигурања.

Код утврђивања претежног стажа, цени се само стаж осигураника, а не и посебан стаж (значи, од укупног стажа се изузима посебан стаж, па се онда цени претежни стаж). Овде треба истаћи да се захтев за остваривење права увек подноси фонду последњег осигурања и да се право избора фонда претежног стажа може користити само једанпут.

Закон предвиђа изузетак у погледу месне надлежности и када се права остварују за случај инвалидности или смрти проузроковане повредом на раду и утврђује искључиву надлежност фонда у коме је осигураник био осигуран у моменту настанка повреде на раду. Закон такође предвиђа искључиву надлежност фонда код кога се осигураник налазио у осигурању у моменту обољења од професионалне болести. Природа професионалног обољења као узрок инвалидности или смрти је таква да може наступити и када се осигураник не

18

налази у осигурању, за разлику од повреде на раду која по својој природи, а и самом називу, подразумева да је настала у време обављања послова.

Значи, права за случај инвалидности или смрти проузроковане професионалним обољењем, остварују се код фонда код ког је осигураник био осигуран у време настанка професионалне болести, а ако у то време није био осигуран, надлежан је фонд код кога је последњи пут био осигуран.

Уколико се корисник старосне пензије запосли или обавља самосталну делатност, по основу које је обавезно осигуран, има право да по престанку тог запослења или самосталне делатности, на поновно одређивање пензије под условом да је у осигурању провео најмање годину дана.

Законодавац је изричит да је за поновни прерачун пензије по престанку осигурања, чак и ако је то осигурање било код других фондова, надлежан фонд код кога је корисник већ остварио пензију. Законодавац је заузео овакав став сматрајући да се овде не ради о остваривању права, јер је оно већ стечено и користи се, већ само о поновном утврђивању његовог обима.

Сукоб надлежности до кога дође у поступку остваривања права из пензијског и инвалидског осигурања између фондова, решава Врховни суд, а сукоб надлежности између филијала, према статуту РФПИОЗ, решава директор фонда.

5. ПРОМЕНЕ У ОРГАНИЗАЦИОНОЈ СТРУКТУРИ И НАДЛЕЖНОСТИМА ФОНДА ПИОЗ – ФИЛИЈАЛА БЕОГРАД

У складу са променом надлежности, овлашћења и одговорности доношења сета закона о пензијском осигурању извршене су стурктурне промене у

19

организацији и начину пословања фонда ПИОЗ – филијала Београд. Ради обављања управних, административних, финансијских, техничких и других послова из делокруга фонда за територију града Београда, образује се организациона јединица – Филијала за град Београд, са следећом руководном структуром...

Шема 1. Руководна структура филијале Београд

Статутом фонда уређен је делокруг рада организационих јединица фонда.

Надлежност филијале Београд су следеће:

1) Обављање послова у вези са решавањем о правима из пензијског и инвалидског осигурања у првом степену, осим у случајевима примене мађународних споразума о пензијском и инвалидском осигурању,

20

ДИРЕКТОР ФИЛИЈАЛЕ

ЗАМЕНИК ДИРЕКТОРА

САВЕТНИК ДИРЕКТОРА

РЕФЕРЕНТ ЗА АДМИНИСТРАТИВНЕ

ПОСЛОВЕ

ОДСЕК ЗА ПЕРСОНАЛНЕ ПОСЛОВЕ И ПОСЛОВЕ

ДИРЕКТОРА

предлагање, односно предузимање мера за што ефикасније спровођење пензијског и инвалидског осигурања;

2) Утврђивање зараде, стажа осигурања и пензијског стажа за осигуранике, обезбеђивање података, подношењее пријава, примање пријава и одјава организација и органа и контролисање податка о зарадама и стажу осигурања, вршење обрада тих података и обављање других послова од значаја за устројавање и вођење матичне евиденције о осигураницима и корисницима права;

3) Обављање дела послова око утврђивања радних места на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем;

4) Обављање послова вештачења о чињеницама од значаја за остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања у првом степену када су овлашћене актом о организацији и систематизацији радних места у Фонду;

5) Пружање правне помоћи осигураницима и корисницима права из области пензијског и инвалидског осигурања;

6) Вршење обрачуна и наплате доприноса за добровољно осигурање;7) Обављање послова на ликвидацији исплата по основу права из

пензијског и инвалидског осигурања и других трошкова везаних за те послове;

8) Обављање одређених књиговодствено – финансијских послова за потребе фонда;

9) Обављање послова заступања када их за то овласти директор фонда;10) Прикупљање и обрађивање статистичких података у складу са

програмима статистичких истраживања у фонду;11) Обављање послова претходне контроле првостепених решења;12) Обављање дела послова друштвеног стандарда корисника права,13) Обављање дела послова микрофилмовања документације;14) Обављање и других послова утврђених Статутом и другим општим

актима фонда.

Управне, административне, финансијске, техничке и друге послове утврђене законом и Статутом, обављају запослени у фонду.

Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних места, на који сагласност даје Влада Републике Србије, одређене су унутрашње организационе јединице у филијалама и њихов делокруг рада.

21

ОДСЕК ЗА

ПЕРСОНАЛНЕ

ПОСЛОВ

РЕФЕРЕНТ ЗА

АДМИНИСТРАТИВ

НЕ

САВЕТНИК

ДИРЕКТОРА

ЗАМЕНИК

ДИРЕКТОРА

ДИРЕКТОР

ФИЛИЈАЛЕ

ДИРЕКТОР ФИЛИЈАЛЕ

IОДЕЉЕЊЕ ЗА

МАТИЧНУ ЕВИДЕНЦИЈУ

VОДЕЉЕЊЕ ЗА ПРАВНЕ

И ОПШТЕ ПОСЛОВЕ

IIОДЕЉЕЊЕ ЗА ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ

IVОДЕЉЕЊЕ ЗА

ФИНАНСИЈСКЕ ПОСЛОВЕ

IIIОДЕЉЕЊЕ ЗА

КОНТРОЛУ НАЦРТА РЕШЕЊА

1. ОДСЕК ЗА КЊИГОВОДСТВО И РАЧУНОВОДСТВО

2. ОДСЕК ЗА ФИНАНСИЈСКЕ ПОСЛОВЕ САМОСТАЛНИХ

ОБВЕЗНИКА

1. ОДСЕК ЗА ПРАВНЕ

ПОСЛОВЕ

2. ОДСЕК ЗА СТАМБЕНЕ ПОСЛОВЕ

3. ОДСЕК ЗА ОПШТЕ

ПОСЛОВЕ

4. ОПШТА ПИСАРНИЦА

Шема 2. Унутрашња организација филијале Београд

22