SEMINARSKI RAD

PROIZVODNI INFORMACIONI SISTEM

1

SADRAJ

SADRAJ .................................................................................................................................. 1 UVOD ........................................................................................................................................ 2 1. INFORMACIONI SISTEMI ............................................................................................. 3

1.1. Elementi informacionih sistema .................................................................................. 3

1.1. Osobine informacija .................................................................................................... 4

1.2. Baze podataka - datoteke............................................................................................. 5 1.3. Struktura informacionih sistema ................................................................................. 6

2. PROIZVODNO SISTEM .................................................................................................. 9 2.1. Klasifikacija proizvodnog sistema .............................................................................. 9 2.2. Podela sistema ........................................................................................................... 10

2.3. Poslovni sistem .......................................................................................................... 10 2.4. Proizvodni sistem ...................................................................................................... 11

2.5. Tehnoloki sistem ...................................................................................................... 12 2.6. Obradni sistem........................................................................................................... 12

2.7. Koleracija odnosi proizvodni, tehnoloki i obradni sistem ....................................... 13 2.8. Struktura proizvodnog sistema .................................................................................. 13

2.9. Struktura tehnolokog sistema .................................................................................. 13 2.10. Struktura obradnog sistema ................................................................................... 14

2.11. Pojam poslovnog procesa ...................................................................................... 14 2.12. Pojam proizvodnog procesa................................................................................... 14 2.13. Pojam tehnolokog procesa ................................................................................... 15 2.14. Pojam obradnog procesa ........................................................................................ 15

3. TOKOVI INFORMACIJA U PROIZVODNOM SISTEMU .......................................... 16

3.1. Projektovanje informacioni sistema .......................................................................... 17 3.2. Ulazne veliine sistema - INPUT .............................................................................. 19 3.3. Izlazne veliine sistema - OUTPUT .......................................................................... 19 3.4. Bilansi trokova u proizvodnom sistemu .................................................................. 20 3.5. Sastavnice .................................................................................................................. 20

3.6. Klasifikacija informacionih sistema .......................................................................... 21 3.7. Procena kvaliteta informacionih sistema................................................................... 22

ZAKLJUAK .......................................................................................................................... 24 LITERATURA ........................................................................................................................ 25

2

UVOD

Korienje informacionih tehnologija u poslovanju postaje danas jako vano, jer oveanstvo evoluira u informaciono drutvo. Time informacione tehnologije postaju alati u slubi informacije, a informacija znanje, mo i novac. Ranije je velika veina generalnih direktora dolazila iz oblasti finansija, prava i marketinga. Danas je u uspenim organizacijama prisutan trend da se na mesto elnih ljudi postavljaju ljudi iz oblasti tehnikih nauka, ili se biraju oni strunjaci koji, uz ostale kvalitete, poseduju i veliko informatiko znanje. Tehnologija je danas presudan faktor za poslovni uspeh. Preduzea koja uspeno integriu novi informacioni sistem u svoju postojeu informacionu infrastrukturu ostvaruju znatnu prednost u odnosu na konkurenciju.

U ovom seminarskom radu potrudiemo se da to je mogue bolje prikaemo proizvodne i informacione sisteme preduzea. Sama oblast je jako kompleksna jer savremeni nain poslovanja jednog preduzea namee potrebu automatizacije ne samo knjigovodstvenog dela poslovanja, ve kompletnog poslovnog sistema. Kada organizacija sebe prepozna u jednoj ili vie navedenih poslovnih situacija, pravo je vreme da se ozbiljno razmotri uvoenje novog, savremenog informacionog sistema.

Veliki napori da bi se dolo do podataka, viestruke i nekoegzistentne evidencije, esto dovoenje partnera u zabludu. Integrisano reenje kojim se pokriva kompletan proces u pravljanja informacijama i svim radnim tokovima jednog predzea predstavlja informacioni sistem, koji omoguava upravljanje njenim resursima i donoenje odluka na osnovu pouzdanih i blagovremenih informacija.

3

1. INFORMACIONI SISTEMI

Informacioni sistem u najoptijem smislu je svaki sistem razvijen u cilju kreiranja, sakupljanja, uvanja, prenosa, obrade i interpretacije informacije. Informacijom se ovde smatra znanje ili dopuna znanja, a predstavlja se podacima. Informacioni sistemi se mogu

bazirati i samo na pisanoj i usmenoj komunikaciji, ali je verovatnije da e zahtevati upotrebu raunara za upravljanje sakupljanjem, uvanjem, obradom i distribucijom informacija. Istu informaciju mogu da upotrebe ljudi na razliite naine i u razliita vremena. Raunari omoguuju efikasnost i mogunosti informacionih sistema koji ne postoje bez njih. Informacioni sistem je obino jedan od podsistema poslovnog sistema. Proizvodni sistem predstavlja osnovu dobijanja proizvoda potrebnih za zadovoljenje pojedinaca, drutva u celini i razvoja privrednog sistema svake zemlje. Proizvodni sistem predstavlja osnovni deo

ukupnog, poslovnog sistema preduzea koji ima zadatak da transformie ulazne komponente: materijal, energiju i informaciju u proizvod zadatih , na bazi istraivanja trita, karakteristika u cilju podmirenja potreba rasta standarda pojedinaca i drutva u celini. Proizvodni sistem definisan je spregom tehnoloko- tehnike i ekonomsko drutvenih podsistema kome je cilj da transformisanjem materijala- sirovine kao ulaza u sistem povea vrednost tog ulaza. Proces proizvodnje karakterie sloenost informacija koje se prikupljaju, obrauju i na osnovu kojih se donose odgovarajue odluke. Informacioni sistem je ovde skup normi, postupaka, odreenih sredstava potrebnih za prikupljanje, memorisanje, obradu i emitovanje informacija prema okruenju sistema ili za potrebe samog sistema u cilju donoenja adekvatnih odluka. Cilj je projektovanje informacionog sistema proizvodnje poboljanja informacija u smislu da postanu tane, prikladne i odgovarajue za razne nivoe proizvodnje u organizacionoj celini koje obuhvata poslove proizvodnje.

1.1. Elementi informacionih sistema

Za uspeno odvijanje svih aktivnosti: prikupljanja, obrade, izgraen sistem treba da bude sinteza etiti elementarna podsistema:

LIFEWARE (kadrovi)

4

Hardver - predstavlja materijalnu osnovu IS gde ubrajamo elektronski raunar, ulazno-izlazne ureaje, ureaje za prenos podataka na daljinu i ostalu opremu neophodnu za obradu podataka. Hardver predstavlja opti naziv za fziki aspekt raunara: komponente u kuitu, zatim tampai, monitori i ostalo.

Softver - obuhvata nematerijalne elemente IS: programe, rutine, procedure,

organizaciju, obradu podataka, i eksplataciju rezultata obrade podataka, sa posebnim

naglaskom ne obezbeduje informacije. Najvaniji deo sistemskog softvera je operativni sistem, koji povezuje sve delove mikroraunara u jednu funkcionalnu celinu i omoguava komunikaciju oveka sa raunarom preko za to definisanih naredbi operativnog sistema. Aplikativni softver je skup raznovrsnih programa, koji imaju odredenu namenu.

Kadrovi - su timovi strunjaka organizatora elektrine obrade podataka, sistem analitiara, programera, operatora i korisnike IS.

Organizacije - obuhvata razliite organizacijske postupke, metode i naine pokazivanja ostalih podsistema, u skladnu, funkcionalnu i ekonominu uslugu. Organizacija rada u primeni korienju IS obuhvata organizacione postupke, metode i naine usklaivanja i povezivanja kadrova, hardvera i softvera u IS. Ona se sprovodi u organizacionim jedinicama namenjenim za primenu i razvoj informacionih sistema

zasnovanih na primeni automatske obrade podataka i informacija

1.1. Osobine informacija

Bez materije nita ne postoji, bez, energije nita se ne dogaa, bez informacije nita nema smisla. Ovim reima J.Boievi je opisao znaaj informacije.

U svim oblastima svog delovanja ovek svoju aktivnost svesno usmerava ka cilju koji eli da dostigne koristei se raznim saznanjima. Analizom postojeeg saznanja - podataka injegovom upotrebom, podatak dobija novu kvalitativnu vrednost i postaje informacija. Ona

se dalje transformie u bitan element procesa upravljanja. Dobra informacija u pravom trenutku i na pravom mestu moe doneti neverovatnu prednost i mo onome ko je poseduje.

Upotrebljivost informacije kojom se raspolae zavisi od: - njene aktuelnosti, - tanosti - pouzdanosti - trajnosti - raspoloivosti - razumljivosti i - mere u kojoj zadovoljava potrebe korisnika.

Aktuelna i blagovremena informacija obezbeuje donoenje odluke u pravo vreme. Akluelnost informacija najbolje moe da se obezbedi savremenim informacionim sistemom. primenom raunara i ef ikasnom obradom podataka i da se na taj nain znatno povea njihova vrednost odnosno upotrebljivost. Vrednost informacija zavisi i od toga koliko su tane. Tanost je odnos broja tanih i ukupno prikupljenih informacija u odreenom vremenskom periodu. Zahtevi za tanou i blagovremenou informacija mogu esto meusobno da iskljue jedno drugo, deava se datane ali zakasnele info rmacije nemaju vise upotrebnu vrednost zbog toga to su bilevremenski ograniene. Pouzdanost se moe shvatiti kao stepen poverenja u informaciju i treba je razlikovati od trajnosti. jer informacija moe da bude pouzdana ali ne i trajna i obrnuto. Vana osobina informacije je i njena raspoloivost to se tie pojma raspoloivosti, poseban tretman imaju informacije koje se smatraju poslovnom tajnom.

5

Razumljivost registrovanja definie mogunost interpretacije podataka od strane korisnika. Razumljivost podataka zavisi od formulacije, registrovanja i interpretacije, a to znai da je podatak razumljiv jedino ako ga davalac i primalac isto tumae. Razumljivost se postie standardizacijom. Da bi sc obezbedila razumljivost podataka potrebno je da se: korisnik i

davalac informacija koriste istim tenninima i da ih tumae na isti nain, pre dostavljanja podataka proveri identinost tumaenja podataka.

I na kraju informacija koja je ispunila sve prethodne uslove, a ne treba preduzeu za njega nema nikakvu upotrebnu vrednost. Ista informacija ima razliito znaenje razliitim ljudima u zavisnosti od njihovog obrazovanja i iskustva.

1.2. Baze podataka - datoteke

Datoteka se sastoji od zapisa koji su na neki nain meusobno povezani. Datoteka se moe posmatrati kao fizika ili logika. Fizika datoteka predstavlja pogled na dadoteku onako kako raunarski sistem vidi njene fizike karakteristike, kao to su odreena struktura podataka i njihov fiziki redosled.

Logika datoteka je organizovan niz logiki povezanih podalaka koji ima svoj naziv. To je skup podataka kako ih vidi korisnik. Organizacija podataka podrazumeva projektovanje

i organizaciju datoteka ili baze podataka. Organizacija podataka u datoteke naziva se

konvencionalnim, odnosno klasinim nainom organizacije podataka. Osnovni nedostaci ovakvog naina organizovanja podataka u datoteci su:

- Redudansa podataka odnosno viestruko pamenje istih podataka je neminovno. Viestruko skladitenje istih podataka dovodi do njihovog oteanog auriranja kao i do poveavanja trokova obrade podataka.

- Zavisnost programa od organizacije podataka. Programi su zavisni i od logike i od fizike strukture podataka jer su prilagoni konkretnom programu. Novi zahtevi za informacijama, iz podataka koji ve postoje u datotekama, mogli bi zahtevati izmenu fizike i logike strukture podataka, a to bi zahtevalo izmene u ranije razvijenim programima. Umesto toga, obino se za novi program stvara nova datoteka, a to dalje poveava redundansu podataka.

- Struktuiranje podataka u nezavisan skup datoteka je jedan od uzroka veoma niske produktivnosti u razvoju informacionog sistema.

Ovo su osnovni problemi klasine poslovne obrade podataka koji su zahtevali bitne tehnoloke izmene u ovoj oblasti to je dovelo do integrisanja podataka. Organizacija podataka u vidu integrisanih podataka naziva se baza podataka. Pristup i korienja podataka iz baze podataka omogueno jc programima koji se nazivaju sistem za upravljanje bazom podataka (DBMS - Daia Base Management Systems).

Re "baza" oznaava neto osnovno. U sluaju baze podataka to osnovno je informacija, pa baza podataka predstavlja osnovu za dobijanje informacija. Baza podataka je

vei skup meusobno povezanih datoteka. Znaajna osobina baze podataka je nezavisnost podataka koja se ogleda u mogunosti stvaranja razliitih logikih struktura podataka, ne vodei rauna o njihovoj fizikoj organizaciji.

U ovakvoj tehnologiji obrade podaci su umesto razbacani po nezavisnim datotekama

organizovani u jedinstvenu bazu podataka. Podaci postaju jedinstven resurs u nekom sistemu,

i njima se mora upravljati na jedinstven nain, onako kako se upravlja i sa drugim vitalnim resursima poslovnih sistema.

Na taj nain se postie: da se logika organizacija podataka ne mora menjati pri promeni vrste ureaja, naina pristupa i fizike organizacije podataka, olakano

6

odravanje baze podataka jer svaki program zavisi samo od svoje logike strukture jednostavno dodavanje novih podataka u postojeu bazu podataka da se podaci mogu povezivati iz razliitih baza podataka

1.3. Struktura informacionih sistema

Samo kroz kvalitetnu i skladnu kombinaciju svih podsistema, moe se omoguiti formiranje IS za adekvatno upravljanje poslovnim sistemom. Kao deo komunikacijskog

sistema svaki IS se danas sastoji od ljudi i raunara koji formiraju ili koriste informacije i stupaju u vezu sa ostalim komunikacionim elementima, radi ostvarivanja ciljeva poslovnih

sistema. Izmeu elemenata sistema podaci se prenose komunikacionim kanalima, i kao rezultat njihove obrade javljaju se podaci ili informacije, koji se prikljuuju preko formalzovanih i neformalizovnih sistema.

Da bi se obezbedilo prikupljanje, sistematizacija i grupisanje izbornih podataka, zatim

prenos, memorisanje, uvanje i auriranje potrebno je u okviru IS projektovati odgovarajuu datoteku ili bazu podataka koja ce da omogui efikasno pretraivanje i dostavljanje podataka na mesto upotrebe.

Strukturu sistema sainjavaju elemanti sistema i njihove meusobne veze. Informacioni sistem poslovnog sistema je skup postupaka, metoda, tehnika i resursa,

organizovanih tako da podre poslovanje poslovnih sistema putem brzog i tanog registrovanja podataka i informacija u toku rada, odluivanja i upravljanja poslovnim sistemom. Sastoji se od vie podsistema koji ine jedinstven sistem projektovan u obliku i na osnovu savremenih mogunosti u obradi informacija, komunikaciji i obradi podataka. Prema tome, informacioni sistem moemo definisati na sledei nain:

Informacioni sistem je skup ljudi i opreme koji po odredenoj organizaciji i tacno

definisanim metodama obavljaju prikupljanje, prenos, obradu, memorisanje i dostavljanje

podataka i informacija na koricenje. Osnovni zadatak informacionog sistema je da koricenjem podataka proizvodi informaciju.

Ovi podaci mogu biti formalizovani i neformalizovani. Formalizovani podaci imaju

fiksnu, nepromenljivu i unapred zadatu strukturu i duinu. Neformalizovani podaci imaju promenljivu duinu i nemaju unapred utvrenu strukturu.

etiri osnovne aktivnosti vezane za obradu informacija u informacionim sistemima su:

o prikupljanje podataka, o obrada podataka, o uvanje (memorisanje) podataka, o dostavljanje podataka korisnicima,

Strukturu sistema ine elementi sistema. Osnovni elementi informacionih sistema su: o hardware (oprema), o software (programi), o lifeware (kadrovi), o orgware (organizacija), o netware (mrea), o comware (komunikacije),

Osnovne kategorije informacionih sistema su:

o Sistemi za obradu podataka - vre automatsku obradu velikog broja podataka, npr. kontrola inventara.

7

o Upravljaki informacioni sistemi - vre automatsku analizu podataka i proizvode informacije koje slue za upravljanje poslom, npr. mesena analiza prodaje.

o Sistemi za podrku odluivanju - vre specijalne analize koje se tiu stratekih problema odluivanja u upravljanju, npr. dugorono planiranje nabavke.

Sve informacione sisteme u osnovi delimo na:

o prirodne i o vetake.

Podela informacionih sistema se vri na osnovu razliitih kriterijuma, kao to su vrsta podataka, stepen primene informacione tehnologije, veze sa okolinom i td.

Prema stepenu primene informacione tehnologije razlikujemo:

o centralizovane informacione sisteme o autonomne informacione sisteme i o distribuirane informacione sisteme.

Na osnovu veze sistema sa okolinom:

o otvorene i o zatvorene.

Na osnovu vrste ciljeva na:

o sisteme sa fiksnim ciljevima i o sisteme sa promenljivim ciljevima.

Na osnovu postojanja povratne sprege:

o sistemi sa jakom unutranjom kontrolom i o sistemi sa slabom unutranjom kontrolom.

Na osnovu navedena tri kriterijuma mogu se definisati i sledece cetiri vrste sistema:

o statiki, o dinamiki. o homeostatiki o kibernetski.

Prema sposobnosti povezivanja razlicitih podsistema razlikujemo:

o integrisane i o neintegrisane informacione sisteme.

Sloenost upravljanja i odluivanja zahteva sve veu koliinu informacija. To znai da informacioni sistem treba da da dokumentovane informacije potrebne za upravljanje i

odluivanje, prezentira funkciju upravljanja i odluivanja u trenutku kada je to potrebno, a da dokumentacija kao nosilac informacija slui da omogui kontrolu i ocenu delovanja u poslovnom sistemu.

Zbog toga se poslednjih godina sve vie razvija potreba za projektovanjem i izgradnjom informacionih sistema. Osnovni proizvod u informacionom sistemu je

informacija, a ujedno i osnovni inilac u procesima odluivanja. Odluke se donose na osnovu kvaliteta prikupljenih informacija. Postoji niz definicija informacije sa razliitih aspekata. Uopteno, informacija je sve ono to se koristi za uspostavljanje veza i odnosa a to su: govor, podaci, signali, slike, odnosno sve ono to daje nove podatke i injenice o nekoj pojavi ili dogaaju.

Informacija je iri pojam od podatka. Da bi neki podatak bio informacija treba da: o postoji skup podataka, o da je taj skup ureen, o da smanji neznanje.

Podatak je nosilac informacije i slui za tehniko uobliavanje informacija kako bi se one mogle sauvati i prenositi. Podatak je formalan zapis informacije. Na osnovu toga se

8

informacija moe definisati kao ureen skup podataka o odreenom objektu koji smanjuje neznanje.

Slika 1. Blok ema jednog modela informacionog sistema

9

2. PROIZVODNO SISTEM

2.1. Klasifikacija proizvodnog sistema

Proizvodni sistem kao kompleksan sistem opisan je aktivnostima i njihovim

uzajamnim vezama u okviru pojedinih funkcija. Kreiranje pojedinih aktivnosti, njihovo

izvodenje, usaglaenost i sinhronizacija u okviru pojedinih funkcija praeni su tokovima informacija.

Tokovi informacija zajedno sa mestima na kojima se informacije stvaraju, prikupljaju,

obraduju, uvaju i sa kojima se informacije neposredno koriste predstavljaju informacioni sistem proizvodnog sistema.

Specificnosti informacionih modela ogledaju se u sledeem: - za formiranje organizacione funkcije potreban je najmanje jedan skup informacija, a

najece uestvuje vie takvih skupova. - svaka organizaciona funkcija praena je odgovarajuim skupom informacija. - jedan skup informacija uestvuje u formiranju vie organizacionih funkcija, - osnovna karakteristika informacionih sistema jeste da u kreiranju, obradi i prenosu

uestvuju ljudi to bitno utie na njegovo funkcionisanje. Zajedniko za proizvodne sisteme je da se njihovo funkcionisanje moe podeliti u tri

osnovne aktivnosti-procesa:

- proces postavljanja zadataka i ciljeva poslovanja (funkcija cilja), - proces upravljanja proizvodnim sistemom sa ciljem da se realizuju proizvodni zadaci i

ciljevi (funkcija upravljanja),

- proces realizacije poslovnih ciljeva ematski se osnovne funkcije proizvodnog sistema mogu prikazati sledeom emom:

Slika 2. ematski prikaz osnovnih funkcija proizvodnog sistema

10

2.2. Podela proizvodnih sistema

Proizvodne sisteme delimo na:

1. Poslovni sistem 2. Proizvodni sistem 3. Tehnoloki sistem 4. Obradni sistem

U optoj teoriji sistema polazi se od injenice da se u sistemu nalaze razliite komponente i da svaka od njih poseduje neke osobine koje mogu biti od nekog uticaja na

sistem. Mogu se uoiti i neke veze u sistemu koje takode mogu biti od nekog uticaja na sistem i mogu izazvati izvesne promene u njemu.U realnom sistemu mogue je identifikovati relevantne i uticajne faktore ali je to veoma dugotrajan proces. Iz tih razloga prilo se modeliranju realnih sistema.

Modeli su veoma mnogo korieno sredstvo za opis, objanjenje, predvianje i upravljanje pojavama u realnom svetu. Oni su ustvari samo apstrakcija ali nikako verna slika

realnosti. Koriste se da zahvate samo bitna obeleja i pojave uz zanemarivanje manje bitnih faktora.

Modeliranjem pojave, procesa ili sistema. mogue je predvianje posledica odluka nastalih stanja bez intervencija na realnoj pojavi. Za formiranje modela danas se preteno koriste logiko - matematike metode.

2.3. Poslovni sistem

Poslovni sistem je veoma sloen dinamiki sistem koji je jedinstven i koji se ponaa zakonomerno u skladu sa uticajem okoline. Sastoji se od proizvodnih, ekonomskih i

drutvenih podsistema i elemenata koji povezuju okolinu ili trite sa proizvodnim sistemima. Rezultat rada nekog poslovnog sistema jesu izlazne veliine tog sistema to u ekonomskom smislu predstavlja dohodak sistema koji je dobio drutveno i trino priznanje.

Izlazna veliina sistema je mera efekata rada sistema i mora biti tolika i takva da pokrije sve potrebe procesa rada kao i potrebe daljeg razvoja sistema. Poslovni sistem se

sastoji iz vie segmenata u zavisnosti od funkcije koju ima. Segment poslovnog sistema koji pokriva proizvodna funkcija predstavlja proizvodni sistem, a njegove komponente jesu

tehnoloki sistem koji je dalje komponovan iz raznih sistema za oblikovanje. Kao primer moe se navesti jedan bankovni poslovni sistem gde posao sa brojnim

klijentima i velikim brojem zaposlenih zahteva dobro definisane naine i pravila komunikacije, kako interne tako i sa klijentima. Klijentu treba omoguiti da u svakom trenutku moe da se obrati za pomo ili da popuni zahtev, dok zaposleni treba da imaju trenutan uvid u klijentov dosije i mogunost da o potrebnim akcijama obaveste druge delove firme. Napredni poslovni sistem kakav imaju banke imaju i mogunost davanja poslovnih i finansijskih izvetaja, koji e menadmentu firme olakati brzo donoenje adekvatnih odluka, kao i brzog pregleda i nalaenja potrebnih podataka koji e zaposlenima i menadmentu omoguiti da u kratkom roku odgovore na zahteve trita. Karakteristika velikih poslovnih sistema kao to je i bankovni jeste jasno definisana hijerarhija koja zahteva razliite nivoe pristupa informacijama, kako svi zaposleni ne bi imali pristup svim podacima, ve samo onima koji spadaju u njihov domen ovlaenja. Svaki poslovni sistem da bi dobro funkcionisao tj. da bi opstao kao takav mora da objedinjava dejstvo mehanizama trita, istraivakog rada, upravljanja i kontrole.

11

Moe se rei da su poslovni sistemi specijalna grupa organizacionih sistema vezanih za poslovanje preduzea koja posluju u okviru makroekonomskih sistem.

2.4. Proizvodni sistem

Proizvodni sistem je skup vie podsistema, koji u pravilu sadre proizvodnu funkciju unutar poslovnog sistema (razvoj, upravljanje, nabavka, proizvodnja, prodaja), a meusobnim delovanjem proizvode materijalna dobra za zadovoljavanje potreba trita. Proizvodni sistem moe biti pogon, fabrika ili preduzee.

Proizvodni sistem je sprega tehniko tehnoloko - ekonomsko drutvenih podsistema. Svaki proizvodni sistem ine tri elementarne komponente, a to su energija, materija i informacija. Cilj svakog proizvodnog sistema je da se transformacijom ulazne

materije u sistem povea vrednost te materije na izlazu i ostvari viak vrednosti. Proizvodni sistem predstavlja organizovani oblik ovekovog delovanja na dobijanju proizvoda potrebnih za zadovoljenje potreba pojedinaca, drutva u celini i razvoja svake zemlje. Iz ovoga se vidi da je svrha svakog proizvodnog sistema menjanje materije da bi se podmirile neke ljudske

potrebe. Proizvodnja je mogua samo uz neprekidna ulaganja elementamih komponenata, a ulaganje je mogue samo onda ako se sredstva upotrebljena u procesu proizvodnje, po zavretku procesa ponovo vraaju u proces - kao sredstva proizvodnje naplate od kupca proizvoda. Samo na ovaj nain proizvodni proces postaje reproduktivni proces. Prva ulaganja odnose se na troenje svih komponenata vektora ulaza. U tehnolokom smislu ova ulaganja imaju karakter prenoenja vrednosti ulaznih veliina na izlazne i proizvodnju novih vrednosti. Druga vrsta ulaganja u obliku angaovanja odnose se na angaovanje sredstava za proizvodnju i sredstava za line dohodke i ostale drutvene obaveze. Ovakva sredstva susvojim angaovanjem blokirana i oslobaaju se tek nakon prodaje proizvoda. Iz svega ovoga sledi zakljuak da je proces kontinuiranog rada proizvodnog sistema uslovno vezan za odravanje rada poslovnog sistema.

U svaki proizvodni sistem uglavnom ulaze sledei podsistemi: o Podsistem prerade materijala. o Podsistem upravljanja i distribucije tehnikim podacima, o Podsistem prognoze, o Podsistem upravljanja zalihama, o Posistem planiranja potreba, o Podsistem planiranja kapaciteta, o Podsistein upravljanja u pogonima, o Podsistem terminiranja procesa, o Podsistem prodaje, o Podsistem odluivanja, o Podsistem rukovanja, o Podsistem raspodele i td.

12

2.5. Tehnoloki sistem

Tehnoloki sistem predstavlja skup obradnih sistema koji omoguuju izvoene svih operacija obrade odreenog proizvoda, odnosno omoguuje transformaciju sirovine kao polaznog elementa u gotov proizvod koji predstavlja izlazni element. Tehnoloki sistem se po pravilu javlja kao deo nekog sistema, kao rezultat integralnog delovanja ljudi u raznim

vrstama radnih procesa. On nije vezan samo za sveru proizvodnje ve i ire. U sluaju da rezultat rada ima upotrebnu vrednost koja nije opredmeena u novom fizikom proizvodu, govori se o usluzi - tako da delatnosti delimo na proizvodne i neproizvodne. U ovom smislu i

tehnoloki sistem moemo svrstati u grupu proizvodnih i neproizvodnih. Jedan proizvodni sistem sastoji se iz jednog ili vie tehnolokih sistema izmeu kojih mogu da postoje odreene relacije kao npr.delimina povezanost dva ili vie sistema, meusobna nepovezanost ili povezanost i si. Ponaanje tehnolokog sistema, odnosno njegova fleksibilnost, pouzdanost, proizvodnost i ekonominost kao osnovni atribut istog zavisi od funkcije projektovane tehnolokog sistema. Iz tih razloga potrebno je najpre razmotriti sve faktore koji mogu imati uticaja na tehnoloki sistem. To predstavlja veoma iroku problematiku to se moe uoiti iz primera projektovanja tehnolokog sistema proizvodnje i eksploatacije uglja. Ovaj sistem sastoji se iz vie vrsta obradnih sistema meu kojima je i sistem maina. Da bi se izvrila analiza raspoloivosti na nivou sistema graevinskih maina, prethodno moraju biti poznate raspoloivosti komponenata sistema, tj. raspoloivosti pojedinanih maina. One predstavljaju ulazne veliine za proraun raspoloivosti sistema maina.

Izvoenje izraza za raspoloivost sistema maina se vri u zavisnosti od: o tipova otkaza u okviru sistema, o tipova meusobnih veza u okviru sislema.

Otkazi komponenata sistema mogu biti nezavisni i zavisni. Nezavisni odgovaraju

situaciji kada se proizvodni proces ne prekida posle prelaska u neoperativno stanje, za razliku

od zavisnih kada se proizvodni proces prekida. Postoje dva osnovna tipa meusobne zavisnosti komponenata u okviru sistema i to: redna veza i paralelna veza komponenata.

Redna veza n komponenata u okviru sistema oznaava da n maina obavljaju razliite operacije tako da otkazom bilo koje od njih dolazi do otkaza sistema. Paralelna veza n

komponenata u okviru sistema oznaava da na maina istog tipa obavljaju jednu istu operaciju. To mogu biti identine maine sa istim karakteristikama ili maine razliitih karakteristika. Vie bagera angaovanih na istom iskopu ili vie kamiona angaovanih na istom transportu su jedan od primera paralelne veze. Ovo je samo jedan mali deo iz projekta

celokupnog tehnolokog sistema koji nam pokazuje koliko je to obiman i zahtevan posao. Iz toga razloga pri projektovanju kako proizvodnog tako i tehnolokog procesa pristupa veliki broj timova strunjaka, svaki za oblast svoje strunosti.

2.6. Obradni sistem

Obradni sistem je segment tehnolokog sistema, u kome se obradnim procesom polazna sirovina transformie po obliku, dimenzijama, flziko - hemijskom kvalitetu u gotov deo ili izradak. Obradni sistemi su podsistemi tehnolokih, proizvodnih ili poslovnih sistema koji predstavljaju osmiljenu kompoziciju maina, predmeta rada i alata i pribora. Maina alatka ili grupa maina sa radnikom koji vri upravljanje predstavlja obradni sistem. Automatska maina sa automatskim upravljanjem isto tako predstavlja jedan obradni sistem.

13

2.7. Koleracija odnosi proizvodni, tehnoloki i obradni sistem

Kao to je ve pomenuto poslovni sistem je sastavljen od proizvodnih, ekonomskih i drutvenih podsistema ili elemenata koji povezuju okolinu, okruenje ili trite sa proizvodnim sistemima. Prizvodni sistem je deo poslovnog sistema koji pokriva proizvodna

funkcija. Komponente proizvodnog sistema su tehnoloki sistemi, a oni su u oblasti mainogradnje sastavljeni iz sistema za oblikovanje kao npr. obradni sistem skidanjem strugotine, obradni sistem deformisanjem, obradni sistem sastavljanje, obradni sistem

montae itd. Jedan sistem za oblikovanje moe biti sastavljen iz jednog ili vie obradnih sistema to zavisi od sloenosti oblika obrade. Iz ovoga se vidi da obradni sistemi predstavljaju podsisteme tehnolokih sistema, a oni pak podsisteme proizvodnog sistema. to sve zajedno predstavlja jedan poslovni sistem.

2.8. Struktura proizvodnog sistema

Strukturu proizvodnog sistema moemo dati na vie naina zato to postoji veliki broj razliitih organizovanih proizvodnih sistema. Oni su nastali iz raznih tehnikih i netehnikih razloga. Postoji proizvodni sistem sa informacionom bazom za upravljanje proizvodnjom. Za

takav sistem projektovan je i informacioni sistem. Osnovni nivo predstavlja ininjersku bazu podataka koja je ograniena na zadovoljenje funkcije upravljanja proizvodnjom. Ova baza obuhvata delove i strukturu proizvoda, maine i operacije. Na druga dva nivoa date su funkcionalne celine za upravljanje proizvodnjom: zalihe, predvianje prodaje, planiranje potreba, nabavka, planiranje kapaciteta, terminiranje i poslovi u toku.

2.9. Struktura tehnolokog sistema

Tehnoloki sistem se po pravilu javlja kao deo nekog sistema, kao rezultat integralnog delovanja ljudi u raznim vrstama radnih procesa. On nije vezan samo za sveru

proizvodnje ve i ire. U sluaju da rezultat rada ima upotrebnu vrednost koja nije opredmeena u novom fizikom proizvodu, govori se o usluzi - tako da delatnosti delimo na proizvodne i neproizvodne. U ovom smislu i tehnoloki sistem moemo svrstati u grupu proizvodnih i neproizvodnih. Jedan proizvodni sistem sastoji se iz jednog ili vie tehnolokih sistema izmeu koji hmogu da postoje odreene relacije kao npr. delimina povezanost dva ili vie sistema, meusobna nepovezanost ili povezanost isl. Tehnoloki sistem sadri skup inioca kojima se od polufabrikata i drugih sirovina dobijaju gotovi delovi ili sklopovi npr. grupa maina (linija) gde se izvode odreene aktivnosti i operacije tako da se od polufabrikata dobije gotov proizvod, deo ili sklop. Tehnoloki sistem ine sistemi u kojima se vri projektovanje proizvoda, projektovanje tehnologije i obradni sistem.

14

2.10. Struktura obradnog sistema

Za obradni sistem se moe rei da je mainski sistem sa obradnom funkcijom kao osnovnom funkcijom. Mainski sistem je komponovan iz vie podsistema kao to su podsistem maina, i podsistem alata, podsistem pribora i podsistem obradka. Mainski podsistem sastoji se iz jedne ili vie maina sa potrebnim instalacijama, agregatima i alatima za proces obrade i proces kontrole. Podsistem alata obuhvata sve elemente potrebne

zaprihvatanje, stezanje. reglau i promenu alata

2.11. Pojam poslovnog procesa

Procesi predstavljaju skup aktivnosti proizvodnog sistema meusobno povezanih pomou kojih se izvrava transformacija informacija, energije i materijala pri dobijanju gotovog dela od poluproizvoda ili sirovina. Poslovni proces predstavlja jednu ili vie povezanih procedura - aktivnosti koje zajedno ostvaruju posovni cilj ili sprovode poslovnu

politiku preduzea. Sistem i proces su skup interaktivnih delova, od kojih je sistem aktivna, a proces pasivna komponenta. Poslovni procesi obuhvataju niz komponenata koji omoguavaju izvrenje transformacije informacija, energije i materijala. Poslovni procesi mogu biti: proizvodni i tehnoloki obradni.

2.12. Pojam proizvodnog procesa

Funkcija proizvodnog sistema je proizvodni proces. koji se odvija u sistemu.

Proizvodni proces obuhvata sva zbivanja tokom izrade nekog proizvoda: operacije, kontrolu

kvaliteta, transport materijala, zastoje ili ekanja tokom izrade, te skladitenje. To je redosled svih dogaanja, od momenta uzimanja materijaia iz skladita sirovina, pa do predaje gotovih proizvoda u skladite. Cilj proizvodnog procesa je proizvodnja potrebnog proizvoda iz sirovina i poluproizvoda, uz najmanje mogue trokove.

Pod proizvodnim procesom podrazumevamo sve ono to se dogaa sa predmetima rada od ulaska sirovine u proizvodnju do izlaska gotovih proizvoda iz proizvodnje.

Proizvodni proces predstavlja proces svesnog i organizovanog delovanja oveka na predmete rada pomou sredstava za rad u cilju stvaranja dobara koja slue za podmirenje ovekovih i drutvenih potreba.

Prema prirodi dejstva tih aktivnosti na dobijanju gotovog proizvoda proizvodni

procesi mogu se sistematizovati u grupe: direktni ili osnovni, indirektni ili posredni procesi i

dopunski ili pomono-proizvodni proces. Direktni procesi svojom aktivnou direktno utiu na dobijanje proizvoda. Tu spadaju

poslovi konstrukcije proizvoda, projektovanja tehnolokih procesa, izrada delova, montaa sklopova i podsklopova, ispitivanje, zatita i pakovanje proizvoda. Indirektni procesi odnose se na unutranji transport, kontrolu i klasiranje delova, ispitivanje proizvoda i dalje. Pomoni procesi obuhvataju transport, nabavku, prodaju i si.

15

2.13. Pojam tehnolokog procesa

Tehnoloki proces je deo proizvodnog procesa neposredno vezan za postupnu promenu stava predmeta rada saglasno unapred postavljenim tehnikim zahtevima. Tehnoloki proces je tano odreen postupak po kojem se, iz polaznog materijala pod odreenim uslovima, izrauje deo, sklop ili proizvod. Tehnoloki procesi u metalopreraivakoj industriji. u zavisnosti od znaaja izratka, mogu biti: livenje, deformisanje, zavarivanje, obrada odvajanjem estica. itd. Osnovni elementi tehnolokog sistema su: ovek - maina - alat - obradak.

Projektovanje tehnolokog procesa moe se shvatiti kao usklaivanje zahteva konstruktora i tehnologa u konkretnoj proizvodnoj sredini. Tehnoloki proces predstavlja deo proizvodnog procesa i kao takav on neposredno uzrokuje izmenu sirovine, odnosno

materijala. On sadri metode rada na radnom mestu, rezime rada, vremena i sloenosti rada to se primenjuju za izradu proizvoda. Svaki se tehnoloki proces deli na manje celine kao to je radni process, postupci, operacije, zahvati, pokreti, mikropokreti i si.

Tehnoloki proces sainjava sistem aktivnosti oko izrade jednog proizvoda odreene vrste. On ustvari predstavlja segment proizvodnog procesa koji se odnosi na rad na

proizvodnim radnim mestima i to za pojedine proizvode, dok proizvodni proces podrazumeva

sve aktivnosti u proizvodnom sistemu od ulaska sirovog materijaia pa do njegovog izlaska u

vidu gotovog proizvoda. Razni se proizvodi mogu izraditi raznim tehnolokim procesima. Sve procese moemo svrstati u dve osnovne grupe:

- Grupa mehaniko-tehnolokih procesa, - Grupa hemijsko-tehnolokih procesa.

Za mehaniko tehnoloke procese je karakteristino da se sirovine prerauju prvenstveno mehanikim oblikovanjem (rezanje, struganje. glodanje. livenje i si.). Po pravilu su oni diskontinuirani, a sastoje se od vremenski diskretnih operacija. Za hemijsko-tehnoloki proces je karakteristino da se sirovine menjaju pomou hemijskih reakcija. U tu grupu spadaju jo i fiziki i tehniki procesi. To su po pravilu kontinuirani procesi i vezani su za prirodne uticaje.

Osnovni dokument koji se dobije kao rezultat projektovanja tehnolokog procesa je tzv. Operacijski list. Pored operacijskog lista u tehnoloku dokumentaciju spadaju: plan izrade, plan stezanja, plan rezanja, plan kontrole, plan alata. itd

2.14. Pojam obradnog procesa

Obradni proces je deo tehnolokog procesa koji se sastoji od skupova aktivnosti koje polazni materijal pretvaraju u smislu promena fiziko - hemijskih sredstava, oblika, mera, izgleda i dr., a u saglasnosti sa tano propisanim tehniko tehnolokim zahtevima.

U obradni proces ulazi pripremak, a iz procesa izlazi izradak. U toku same

transformacije imamo obradak. Jedan od bitnih inilaca za dobro operativno upravljanje proizvodnim procesom jeste upravo ciklus obrade. Precizno determinisana struktura i trajanje

svih aktivnosti procesa obrade osnovni je preduslov za njegovu sigurnu upotrebu pri

operativnom terminisanju protoka izratka kroz proizvodni proces. Meutim javljaju se znaajne tekoe oko njegovog preciznog utvrivanja. Jedan od moguih naina, dovoljno precizan i pouzdan, jeste odredivanje procesa obrade grafikom metodom, bazirano na simulaciji uslova u proizvodnom procesu.

16

3. TOKOVI INFORMACIJA U PROIZVODNOM SISTEMU

Za identifikaciju bilo kog proizvodnog sistema potrebno je odrediti tokove materijala

i tokove informacija. Osnovne aktivnosti unutar jednog proizvodnog sistema predstavljene su

ematski a zajednicka osobina im je da su svi povezani sa centrom za prikupljanje, uvanje i obradu informacija:

Slika 3. ematski prikaz prikupljanja obrade i uvanja informacija

Poslovanje proizvodnog sistema se moe podeliti na nekoliko osnovnih procesa u kojima se stvaraju, prikupljaju i akumuliraju sve informacije koje su porebne za nesmetano

funkcionisanje proizvodnog sistema:

- proces osvajanja novog proizvoda, - proces pripreme proizvodnje, - proces proizvodnje, - proces kontrole, - proces ekonomike i finansija.

17

3.1. Projektovanje informacionih sistema

Projektovanje informacionih sistema spada u vrhunska projektovanja naunika i strunjaka razliitih specijalnosti uz korienje raznih oblasti nauke, tehnike i tehnologije. Informacioni sistem treba da se izgrauje planski prema tano definisanim karakteristikama dobijenim sveobuhvatnim analizama koje se baziraju na raznovrsnim metodama planiranja i

analize na naunoj osnovi. Za izradu projekta informacionog sistema moraju se definisati sledei elementi:

o rok poetka i zavretka izgradnje, o jasno definisani i specificirani ciljevi, o kvalitet i namena informacionog sistema, o informacije i podaci na ulazu i izlazu iz sistema o nain korienja informacija, o metode i sredstva za analizu informacija, o selekcija informacija, o informacione tehnologije, o model informacionog sistema i drugi elementi.

Metode i sredstva tehnikih sistema su podloga za projektovanje i izgradnju informacionih sistema. Vano je da se u projektovanju pode od funkcionisanja postojeeg sistema, oblika njegovih zadataka, stanja kadrova, opreme i dr.

Prvi korak u analizi sistema je da se utvrde njegovi ciljevi i granice sistema, a cilj

informacionog sistema je da korisniku obezbedi kvalitetnu i blagovremenu informaciju po

sadrini i obliku. Ciljevi informacionog sistema moraju biti blie definisani u zavisnosti od sledeih

faktora:

- oblasti primene koje treba da pokrije,

- korisnike koje treba da obuhvati i

- funkcije koje treba da ostvari.

Radi ostvarenja ciljeva traba da se koriste metode tehnickih sistema koje obuhvataju:

o izradu dijagrama toka informacija sa ciljem da se prikau pojedini procesi u podsistemu,

o analizu podsistema i njihovih zadataka, o analizu medusobnih odnosa i veza podsistema, o analizu postupaka za izvrenje zadatak, o obezbedenje povratne sprege radi poboljanja rada podsistem.

Pod projektnim informacionim sistemom podrazumevamo sve informacije koje su

porebne za rukovodenje projektima. U funkcijski informacioni sistem ukljucene su sve

informacije porebne za upravljanje radnim procesom izmedu funkcijskih jedinica i za

izvodenje zadataka.

Za jednu organizaciju vano je izgraditi celovit sistem informacija koji objedinjuje sisteme pojedinih informacionih organizacionih jedinica i zajednickih poslovnih funkcija,

odnosno sa funkcionalnog aspekta od planiranja asortimana preko prikupljanja trinih informacija, nabavke, proizvodnje, skladitenja, prodaje i odravanja, odnosno servisiranja proizvoda.

Poslovni sistem je kombinacija transformacionog i informacionog sistema.

18

Slika 4. Kretanje informacija

U transformacionom sistemu odvija se odgovarajua promena predmeta rada, a zadatak nadreenog informacionog sistema je priprema informacija o unutranjim stanjima sistema i njihovim promenama i o stanjima i promenama okoline.

Da bi ovek ili bilo koji drugi sistem mogao uspeno da deluje potrebno je da stalno raspolae informacijama o stanju okoline u kojoj se nalazi, da dobija rezultate prethodnog rada kao i program prema kome treba da radi.

Iz ovoga jasno proizilazi da je neophodno postojanje informacionog sistema koji kao

sastavni deo nekog sistema u celini obezbeduje:

o pronalaenje, o identifikaciju, o registrovanje, o prikupljanje, o analizu o deponovanje, o memorisanje, o desiminaciju (irenje), o koricenje informacija i podataka, odnosno dokumenata kao njihovih nosilaca.

Informacioni sistem omoguava poslovnom sistemu da doe do saznanja o tekuim deavanjima u odreenoj sredini, o eventualnom nastajanju kriznih situacija u grupaciji, grani ili privredi, kao i o odreenim deavanjima koje je teko predvideti. Potrebno je izgraditi takav informacioni sistem koji e osigurati informacije sa povratnom spregom, jer ser samo na taj nain postiu zadovoljavajui rezultati u odluivanju.

Informacioni sistem omoguava prikupljanje podataka iz internih i eksternih izvora, obradom ih pretvara u informacije i te informacije u odgovarajuem obliku prenosi menaderima svih nivoa, kako bi mogli da donesu blagovremene i efikasne odluke u planiranju, izvravanju i kontroli poslova za koje su odgovorni.

Cilj infromacionog sistema u poslovnom sistemu je da svi zaposleni raspolau sa informacijama koje su im potrebne u poslovnima odluivanja, planiranja, izvrenja i kontrole.

Informacioni sistem ukljuuje u svoje delovanje ljude (uesnike), podatke i informacije, softver, hardver i procedure. Ovih pet osnovnih komponenti ine informacioni sistem. Prve dve komponente hardver i softver jesu komponente koje su direktno vezane za

raunarske tehnologije i ove komponente obezbeuju potrebne ureaje i alate za rad sa podacima i informacijama. Treu komponentu informacionog sistema koja je predmet rada informacionog sistema, ine podaci i informacije. etvrta komponenta su ljudi koji koriste

19

informacioni sistem ili ljudi koji su angaovani oko njegovog razvoja i administriranja. Peta komponenta su procedure koje predstavljaju utvrena pravila ponaanja i rada vezano za informacioni sistem.

Preduzea, poslovne organizacije imaju potrebe za informacionim sistemima i to kod: o kontrole zaliha proizvoda, prodaja, platnih spiskova, akcija na tritu, cena

roba,

o donoenje odluka sumiranjem i uporeivanjem podataka, o razmene podataka i informacija izmeu pojedinca i sektora na razliitim

lokacijama,

o uvanja i organizacije informacija o trendovima kupaca, proizvodima konkurencije ili cene rada.

Uvoenjem infrmacionih sistema u poslovni sistem omoguava se; o brza i precizna obrada podataka, o arhiviranje velike koliine podataka, o brza razmena podataka, o trenutni pristup informacijama, o prevazilaenje fizikih granica poslovnog sistema, o automatizacija, o podrka donoenja odluka, o akumulacija znanja poslovnih sistema i o uenje na predhodnim iskustvima.

3.2. Ulazne veliine sistema - INPUT

Funkcionisanje sistema se odvija u sredini koju nazivamo okruenje. Okruenje ine elementi koji ne pripadaju sistemu ve su na neki nain povezani sa njim nekim vezama. Veze sa okruenjem mogu biti ulazne i izlazne veliine.

Ulazne veliine sistema su one koje sistem dobija iz okruenja. Privredno preduzee kao ulaznu veliinu iz okruenja dobija sredstva za rad i predmete rada kao materijalne komponente, a elektrinu energiju i toplotnu energiju kao energetske komponente. Iz okruzenja preduzee dobija informacije u obliku propisa, uputstava i sl. Kao informacione komponente kojima okruenje usmerava nain rada preduzea. Ulaz (input) predstavlja uticaj okruenja na jedan element ili jedan sistem. Pod ulazom jednog elementa kao sastavnog dela sistema podrazumeva se uticaj okruenja ili drugih elemenata sistema na ovaj element.

Ukupnost svih ulaza jednog elementa se moe izraziti putem input-vektora. Input-vektor i matrica jednog elementa odreuju veliinu output-vektora ovog elementa. Ovo vai i kada je re o ulazu jednog sistema. On je odreen koliinom svih ulaza elemenata datog sistema koji opet predstavlja izlaze (outpute) drugih elemenata u sistemu.

3.3. Izlazne veliine sistema - OUTPUT

Izlaz (output) predstavlja dejstvo jednog sistema na ostale elemente sistema ili na

okruenje, odnosno, dejstvo jednog sistema na okruenje. Treba praviti razliku izmeu outputa jednog elementa i outputa itavog sistema. Celokupnost outputa jednog elementa se zbirno izraava output-vektorom elementa. Specifian karakter ovog outputa je uslovljen ulaznim vezama.(inputom i matricom transformacije elementa). Skup izlaznih veza svih

20

elemenata sistema ini njegov output. Skup izlaznih veza sistema se zbirno izraava output-vektorom sistema. Znai veze sistema preko kojih sistem deluje na okruenja nazivaju se izlazne veliine.

Izlazne veliine preduzea se sastoji iz materijalnih komponenti (gotovih proizvoda), energetskih i informacionih komponenti (periodini izvetaj i sl.)

Znaajnije kod privrednih preduzea su materijalne i energetske komponente. Kod drutvenih preduzea njihovo uee je manje po obimu, a i po znaaju za sistem.

3.4. Bilansi trokova u proizvodnom sistemu

Proizvodni sistem ima odreenu funkciju. U njemu tee proizvodni proces a svrha mu je da da neke konane proizvode koji su potrebni ljudima. Na ulazu on prima mnoge elmente, dok na izlazu daje konani proizvod, upotrebne vrednosti. Elementi se u njemu podvrgavaju promenama pri emu se troi i koristi energija. Neminovan pratilac svake proizvodnje su otpaci. Ono to je bitno jeste da svaki proizvodni proces se odvija u vremenu, u kojem nastaju trokovi. S druge strane proizvod mora imati upotrebnu vrednost, koja predstavlja izvor prihoda.Ostvarena razlika izmeu prihoda i rashoda ukazuje na uspenost voenja proizvodnog postupka - poslovanja celokupnog poslovnog sistema. Bilans trokova predstavlja zbir ukupno ostvarenih trokova jednog proizvodnog sistema. Oni predstavljaju ukupne rashode jednog proizvodnog sistema.

Uporeuju se ostvareni trokovi sa planiranim i na osnovu toga se dolazi do zakljuka o uspenosti ostvarene proizvodnje, jer svi trokovi optereuju prodajnu vrednost gotovog proizvoda. Neophodno je da se ti trokovi svedu na minimum kako bi proizvod mogao biti konkurent na tritu.

3.5. Sastavnice

Sastavnice proizvoda predstavljaju osnovnu informaciju o strukturi proizvoda u

smislu utvrivanja poloaja delova, podsklopova i sklopova u strukturi i intenzitetu drugih veza. Sastavnica proizvoda je dokument ija je osnovna svrha pregled svih delova koji ulaze u neki podsklop, sklop ili zavrni proizvod, te je na taj nain odrediti pripadnost delova odreenom podsklopu ili sklopu i njihovu pripadnost sklopovima vieg reda sve do zavrnog proizvoda. Tako ustvari sastavnica definie strukturu proizvoda. Forma sastavnice nije standardizovana. Sastavnica treba da sadri sledee informacije:

o identifikacioni broj dela naziv dela. o koliinu delova u jedinici proizvoda, o jedinicu mere. o status dela. o stepen ugradnje

U serijskoj i masovnoj proizvodnji koriste se tri vrste sastavnica: koliinska, strukturna i modularna.

Koliinska sastavnica se koristi u sluaju jednostavnije strukture proizvoda, a prikazuje koliine pojedinih sastavnih delova svakog pojedinog proizvoda. Ona utvruje bilans potreba u sklopovima. podsklopovima, delovima i materijalima za odreenu koliinu proizvoda, vezanu za dati vremenski period ( period operativnog plana, jednogodisnji period isl.).

21

Strukturna sastavnica olakava postupak montae i pregleda delova proizvoda po: redosledu montae,oznakama delova,vrstama materijala,izvorima snabdevanja. Ovom sastavnicom je skup sklopova delova i materijala ureen u struktuiranu osnovu kojom se na jednoznaan nain utvruju veze pojedinih i nadreenih elemenata strukture iintenziteta datih veza. Strukturna sastavnica se oblikuje za jedinicu proizvoda i na dati nain se informacija sa crtea i tehnolokih postupaka predstavlja podlogu za izradu normativamaterijala. Strukturna sastavnica ima isti sadraj kao i koliinska sastavnica. s time da se ona razlae za svaki stepen proizvodnje. Na taj se nain mogu pojaviti isti sastavni delovi na razliitim nivoima proizvodnje. to je ini nepreglednom, a zahteva mnogo truda za njenu izradu. Da bi se to izbeglo koristi se modularna sastavnica.

Modularna sastavnica sadri samo popis poluproizvoda i materijaia, te njihove koliine potrebne za izradu poluproizvoda na hijerarhijski nadreenom stepenu proizvodnje. One utvruju strukturu podsklopova i sklopova. Ona je osnova za oblikovanje ostalih vrstasastavnica. jer se oblikuje za deo strukture koji predstavlja celinu u smislu ugradnje na

vienivoa struktura ili vie razliitih proizvoda.

3.6. Klasifikacija informacionih sistema

Informacioni sistemi mogu se klasifikovati na nekoliko naina: o prema organizacionoj strukturi, o prema funkcionalnoj oblasti, o prema pruenoj podrci i o arhikteturi sistema.

Informacioni sistemi se mogu klasifikovati prema organoizacionoj strukturi na:

o Odeljenski informacioni sistem esto organizacija koristi nekoliko aplikacionih programa u jednoj funkcionlanoj oblasti ili odeljenju

o Informacioni sistem preduzea dok odeljenski informacioni sistem, obino povezan sa funkcionalnom oblau, zbir svih odeljenskih aplikacija u kombinaciji sa aplikacijama drugih funkcija obuhvata informacioni sistem cele

firme.

o Meuorganizacioni sistemi neki informacioni sistemi povezuju vie organizacija.

Klasifikaciju informacioih sistema mogue je izvriti i prema funkcionalnoj oblasti na raunovodstveni i finansijski informacioni sistem, proizvodni informacioni sistem, marketinki informacioni sistem i informacioni sistem upravljanja ljudskim resursima.

U jednoj organizaciji raunovodstveni i finansijski informacioni sistem podrazumeva podsistem prihoda, podsistem rashoda, podsistem glavne knjige i izvetavanja, kao i finansijsko predvianje i planiranje, finansijsku kontrolu, upravljanje novanim sredstvima i internu kontrolu i slino.

Proizvodni informacioni sistem u jednoj organizaciji odgovoran je za proces koji

transformie ulaze u korisne izlaze. Informacione tehnologije treba da podravaju: upravljanje unutranjom logistikom i upravljanje materijalom, planiranje proizvodnje i poslovnih operacija, automatizaciju projektovanja i proizvodnje, raunarski integrisanu proizvodnju (CIM).

Mnoge aktivnosti u upravljanju marketingom imaju podrku marketinkog informacionog sistema, kao na primer: odreivanje cene proizvoda ili usluga, produktivnost prodavca, analiza rentabilnosti proizvo-kupac, analiza prodaje i trendovi, planiranje novih

proizvoda usluga i trita.

22

Informacioni sistem upravljanja ljudskim resursima podrazmeva informacione

podsisteme: zaposlenih, praenje kandidata, praenje radnih mesta, praenje obuenosti zaposlenih, odravanje spiska benficija i planiranje kadrova.

Klasifikacija prema pruenoj podrci: o Sistem obrade transakcija (TPS) podrava praenje, sakupljanje, uvanje,

obradu i slanje glavnih poslovnih transakcija organizacije.

o Upravljaki informacioni sistem (MIS) podrava funkcionalne aktivnosti menadera,

o Sistem za upravljanje znanjem (KMS) podrava potrebu svih zaspolenih za korporativnim znanjem,

o Sistem za automatizaciju kancelarijskih poslova (OAS) podrava rad kancelarijskih radnika,

o Sistem porke odluivanu (DSS) prua podrku prvenstveno pri donoenju analitikih i kvantitativnih idluka,

o Informacioni sistem preduzea (EIS) prua podrku direktorima, o Sistem podrke frupama (GSS) prua podrku menaderima koji rade u

grupama,

o Inteligentni sistem podrke obuhvataju komponentu znanja, kao to su ekspertski sistem ili neuronska mrea.

Klasifikacija informacionih sistema prema arhitekturi sistema je na: sistem baziran na

centralnom raunaru, samostalni personalni raunar (PC), distribuirani ili umreeni raunarski sistem (postoji nekoliko varijacija).

3.7. Procena kvaliteta informacionih sistema

Kvalitet informacionih sistema procenjuje se prema sledeim kriterijumima: o Ispravnost se moe uzeti za ostvareni kriterijm, jer sistem koji ne

udovoljava tom zahtevu, zapravo se jo ne moe smatrati kvalitetnim proizvodom. Sistem je ispravan ako generie samo ispravne izlaze odnosno rezultate.

o Potpunost zadovoljava onaj sistem koji generie sve predviene rezultate. Ako sistem ne ispunjava taj uslov, onda ga, u najboljem sluaju moemo smatrati nedovrenim,

o Robustnost sistema se odnosi na njegovo delovanje na neprediveno odnosno nekorektno delovanje okoline. U toku rada sistema, dogaaju se i neispravni postupci korisnika i greke u radu drugih sistema, zbog ega informacioni sistem treba da bude oblikovan tako da te greke otkriva i spreava njihovo irenje odnosno dalji uinak,

o Jodenostavnost upotrebe sistema vreduje se prema tome koliko je sistem naklonjen korisniku, koliko je njegova primena jednostvna i da li titi korisnika od greke.

o Jednostavnost odravanja sistema zavisi od toga kako je sistem oblikovan i dokumentovan, a treba da omoguava relativno jednostavno upoznavanje, odravanje i merenje.

o Pouzdanost sistema zavisi od toga da li je upotrebljena dovoljno kvalitetna oprema. Dupliranjem hardverskih komponenti ili razvojem mogunosti preusmeravanja kritinih procesa omoguava da se eventualno osetljive komponente, ije otkazivanje moe imati izrazito nepovoljne posledice po rad

23

celokupnog sistema, budu posebno osiguirane.

o Optimalnost sistema se procenjuje na osnvu toga mogu li se funkcije sistema realizovati i uz manja sredstva, odnosno na jednostavniji nain.

o Mogunost proirivanja sistema odnosi se na mogunosti dogradnje sistema, odnosno njegovog povezivanja sa drugim sistemima. Poto su procesi sistema relativno nezavisni, mogunost dogradnje zavisi prvenstveno od toga kako je ovlikovana baza podataka. Zato pri razvoju jednog sistema, treba

voditi rauna i o mogunostima proirenja i povezivanja koja bi se u budunosti mogla zahtevati.

o Prenosivost sistema zavisi od mogunosti prenosa softvera na novi hardver ili operativni sistem, kao i mogunosti primene sistema u nekim drugim organizacionim uslovima. Prenosivost sistema zavisi i od izbora opreme i od

naina njegovog softverskog oblikovanja i dokumetovanja. Prenosiv sistem moe postati vredan trini proizvod, pa makar u poetku i ne bio razvijen u te svrhe.

Za informacioni sistem je bitno da bude fleksibilan, tako da moe brzo da se prilagodi promenama vezanim za promenu delatnosti ili cilja poslovne politike, da se moe uvesti za relativno kratko vreme, da se iz baze podataka moe dobiti bilo koja eljena informacija koja ima smisla za sve nivoe odluivanja i da omoguava racionalno poslovanje koje je u funkciji dobiti.

24

ZAKLJUAK

Informacioni sistem predstavlja nain obrade informacije sa ciljem pravovremenog dobijanja saznanja neophodnih za dalje delovanje. Pod Informacionim sistemom

podrazumevaju se medusobno i funkcionalo povezani procesi prikupljanja, prenoenja, obrade, koricenja i uvanja podataka.

Potreba za uvodenjem informacionog sistema se ogleda u mogunosti pokrivanja svih informacionih tokova u upravljanju odreenim poslovnim sistemom, u skladu sa prirodom i zadacima koji se obavljaju u sistemu. Od informacionog sistema se oekuje da obezbedi osnovu za izvravanje razliitih zadataka i zahteva koje uesnici postavljaju sistemom. Time se iskazuje potreba za kompleksnim i efikasnim informacionim tehnologijama nephodnim za

izgradunju i funkcionisanje informacionog sistema.

Povezivanje pod sistema informaconog sistema u jednistvenu, funkcionalnu i

ekonominu celinu, postie se pomou baza ili banke podataka, u okviru kojih se memoriu svi relevantni podaci neophodni za funkcionisanje poslovnog sistema.

25

LITERATURA

1. Jaukovi M. (2003) Uvod u informacione sisteme FON Beograd 2. Krsmanovi S, Mandi D.; Menademnt informacionih sistema Fakultet za

menadment Braa Kari, Beograd, 1997 3. Lazarevi B, (1989): - Projektovanje IS, FON, Beograd 4. Novakovi J., Milanovi D I Veljovi A; Poslovna informatika, Megatrend Univerzitet

primenjenih nauka, Beograd 2005.

5. Pavlovi V, (2007) Raunovodstvo Ekonomski fakultet Beograd 6. Rankovi J.(2009) - Teorija bilansa Beograd 7. Veljovi A., - "Projektovanje informacionih sistema", aak 2003. 8. Vujoevi N. (2006) Projektovanje informacionih sistema Tehniki fakultet Bor