Profesionalna selekcija(seminarski rad)

15.01.2012., Novi Sad

Studenti: Marija Ignjatović 355/10 Prof. Dr Vesna Gojković Kristina Jevtić 55/10 Asistent Jelena Dostanić

Izbor posla: Koordinator dugoročnih razmena studenata

OPIS POSLA:

Koordinator/ka dugoročnih razmena studenata je osoba koja se bavi promocijom

programa dugoročnih razmena, a takođe asistira studentima prilikom njihovog

prijavljivanja na neki od programa dugoročne razmene, te komunicira sa

međunarodnim partnerima.

Upravljanje i korišćenje mail naloga za svrhu dugoročnih razmena, zadužen/a je za

proveru mailova, odgovaranje na iste, slanje i obaveštenja. Komunikacija sa

studentima je obavezna uz pružanje informacija o načinima prijave i ispunjenju uslova

za odlazak na razmenu putem maila, telefona ili pak uživo. Takođe, njena ili njegova

uloga jeste i pružanje pomoći studentima prilikom prijavljivanja.

Administrativna obrada prijava obuhvata prijem, slanje, komunikaciju sa

partnerima, studentima, kreiranje ugovora, studentsko osiguranje i sl.

Aktivno praćenje razvoja studenata u dodeljenjim školskim i vanškolskim

aktivnostima.

Priprema i realizacija pripremnih radionica za studente koji odlaze na dugoročne

programe u inostranstvo.

KRITERIJUMI I POTREBNE VEŠTINE:

Neophodno: je znanje engleskog jezika, rad na računaru (MS office, internet),

minimum SSS.

Poželjno: je da je kandidat/kinja koji/a ima iskustvo učešća u nekom od volonterskih

pojekata.

- Timski duh i spremnost na rad u internacionalnom okruženju.

- Odgovornost u radu, komunikativnost, spremnost na izazove.

- “Radno vreme” je fleksibilno, ali se procenjuje angažman na oko 8-10 sati nedeljno

(postoji mogućnost rada od kuće u nekim slučajevima).

- Učestvovanje na međunarodnom treningu za koordinatore dugoročnih razmena koje

će se u međuvremenu organizovati.

MERNI INSTRUMENTI UPOTREBLJENI U SELEKCIJI:

● Test sposobnosti ( KOG 3)

● Test osobina ličnosti (KON 6)

● Test engleskog jezika

Predstavljanje kandidata

Na testu sposobnosti, oba kandidata su pokazala visoko razvijenu inteligenciju. To

nam govori da postoje ujednačena postignuća na pojedinačnim testovima.

IT1- test brzine (predstavlja procenu perceptivnih sposobnosti identifikacije i

diskriminacije).

AL4- procena sposobnosti verbalnog razumevanja (identifikacija denutativnog

značenja verbalnih simbola).

S1- test snage (predstavlja procenu sposobnosti vizuealne spacijalizacije).

Na osnovu testa možemo zaključiti da se oba kandidata odlično snalaze u situacijama

koje zahtevaju kognitivno angažovanje kao što su percepcija i distinkcija detalja, ali i

u vrlo složenim problemskim situacijama. Imaju vrlo razvijene kognitivne potencijale.

Kandidat A- IQ 120

Kandidat B- IQ 123

Razlika izmedju ova dva kandidata se ogleda u tome da je kod kandidata B IT1

vrednost izraženija u odnosu na druge dve vrednosti, dok kod kandidata A nema

značajne razlike u izraženosti ovih vrednosti. Na osnovu toga možemo zaključiti da je

sposobnost uviđanja i raspoznavanja poželjnih stvari dominantnija kod kandidata B.

Međutim, da li će se taj potencijal u potpunosti iskoristiti zavisi i od njeni ličnih

osobina o kojima će biti reč.

Na testu ličnosti se već javljaju vidne razlike izmedju ova dva kandidata.

Kandidat A

70

60

50

40

30

20

10

IT AL S

KOG 3

80 80

70 70

60 60

50 50

40 40

30 30

20 20

10 10

EPS HI ALF SIG DEL ETA

KON 6

Na osnovu dobijenih rezultata, zaključujemo da je osoba umereno ekstrovertna, a to

nam govori da je energična, otvorena ka ljudima, izazovima. Takođe, lako uspostavlja

kontakt sa drugima, orijentisana je na sadašnjost, u granicama normale je dinamična,

ali i dovoljno uporna u ostvarivanju ciljeva. Uzimajući u obzir zahteve posla, ovo su

poželjne osobine jer ukazuju da je osoba spremna za timski rad, a ujedno i prihvatanje

odgovornosti. U određenim situacijama psihološke napetosti ima dispozicije da

reaguje organizmom, u smislu odbrane od anksioznosti tako što je pretvara u telesni

problem. Ima dozu umerene agresivnosti, tj.asertivnosti, tako da je neće dovesti do

sukoba sa okolinom. Reaguje primarnom agresijom, tj. u slučaju da je dirktno

ugrožena i za cilj ima odbranu. Međutim, vrednosti na HI i ALFA su približno

jednake, pa se ne može sa sigurnošću utvrditi način njenog reagovanja u

problematičnim situacijama. U većini slučajeva zavisiće od trenutka i jačine

stimulusa. Postoje naznake moralnosti i socijalnih oblika ponašnja, što je svakako

neophodno.

Kandidat B

70

60

50

40

30

20

10

IT AL S

KOG 3

80 80

70 70

60 60

50 50

40 40

30 30

20 20

10 10

EPS HI ALF SIG DEL ETA

KON 6

Postoji veća doza ekstrovertnosti u odnosu na prvog kandidata zbog čega je osoba

više okrenuta ka uzbudjenjima i stalnom pokretu, što nas može navesti da zaključimo

da postoji mogućnost manje istrajnosti prilikom obavljanja dugoročnih zadataka. Ali,

istovremeno njena okrenutost socijalnim odnosima i potrebi za inovativnošću je

svakako neophodna kada je u pitanju rad sa ljudima. Izraženija je sklonost

reagovanja organizmom, što uglavnom predstavlja prepreku za ispunjavanje radnih

obaveza i svakako nije poželjno. Nema naznaka asertivnosti, što govori o njenoj

sklonosti da lako prihvata tuđa mišljenja u cilju zadovoljenja svoje afilijativne

potreba.

Test znanja stranog jezika

Oba kandidata su položila test znanja engleskog jezika, sa naznakom na veći procenat

osvojenih poena kod kandidata A, što će potvrditi njegovu kompetentnost za

obavljanje dužnosti.

Izbor kandidata

Polazeći od toga da oba kandidata zadovoljavaju kriterijume o SSS, posedovanju

odgovarajućih veština rada na računaru, sagledani su rezultati primenjenih testova.

Imajući u vidu da ovaj posao zahteva osobu spremnu na dinamičan, odgovoran i

timski rad, kao i prihvatanja fleksibinlong načina ponašanja, naš predlog je kandidad

A. Ovaj kandidat poseduje osobine koje u većoj meri zadovoljavaju zahteve posla iz

razloga što je pored otvorenosti ka novim iskustvima jednako odlučan i istrajan u

obavljanju poslovnih aktivnosti. Spreman je na prihvatanje odgovornosti u smislu

angažovanja za druge. Bitna stvar svakako jeste način reagovanja na stresne situacije.

Kod kandidata B je jako izražena sklonost ka reagovanju organizmom, što vremenom

može voditi ka tome da se posao ne obavlja kako treba i stvaranju tenzije u okruženju.

Isto tako, da se zaključiti da će se u većini slučajeva ponašati u skladu sa

očekivanjima drugih kako bi se identifikovao sa grupom, što ga ne bi činilo pogodnim

za vođu tima. Kanditad A uspešnije vlada odabirom načina reagovanja u stresnim

sitacijama, a balans koji pravi između svoje potrebe za društvom i ispunjavanja

poslovnih obaveza, čini ga pogodnijim za ovaj posao.