Profesionalna orijentacija na prelasku u srednju školuprofesionalnaorijentacija.org/.../ME_Damnjanovic_2012.docx · Web viewGlavni cilj projekta Profesionalna orijentacija na prelasku

Profesionalna orijentacija na prelasku u srednju školu

Profesionalna orijentacija u Srbiji

MONITORING I EVALUACIJA PROJEKTA

– IZVEŠTAJ –

Pripremila dr Sonja Damnjanović

Beograd, 2012.

Sadržaj

REZIME3

UVOD6

METODOLOGIJA7

INSTRUMENTI ZA PRAĆENJE I EVALUACIJU PROJEKTA8

ISTRAŽIVAČKE AKTIVNOSTI9

CILJEVI ISTRAŽIVANJA9

Ciljevi Projekta9

Instrumenti9

METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA10

Upitnik Mladi – pre / Mladi – post10

Postupak istraživanja10

REZULTATI11

Obrada podataka11

Izbor zanimanja koje nije tipično za pol28

Uticaj PO na zadovoljstvo životom i životne vrednosti31

Petofazni Model PO33

ZAKLJUČAK36

REZIME

Cilj projekta Profesionalna orijentacija jeste izgradnja sistema profesionalne orijentacije (PO) na prelasku iz osnovnog u srednjoškolsko obrazovanje ili u svet rada, kako u okviru školskog tako i u okviru vanškolskog sistema, i uspostavljanje njegovog funkcionisanja na nacionalnom nivou. Ovaj izveštaj bavi se procenom uspešnosti realizacije projekta Profesionalna orijentacija u vanškolskom sistemu, tj. u kancelarijama za mlade (KzM).

Prvim projektnim ciklusom obuhvaćeno je 20 KzM. Prvi timovi za PO u KzM obučeni su krajem februara 2012. godine. Kancelarije za mlade započele su sprovođenje programa za PO krajem maja, odnosno početkom juna 2012. godine. Ovaj izveštaj odnosi se na period realizacije programa PO od maja do jula 2012. godine. Instrumenti za evaluaciju bile su ankete, čiji je glavni cilj bila evaluacija projektnih indikatora.

Na osnovu istraživanja sprovedenog među predstavnicima timova za PO u KzM i mladih koji su učestvovali u programu PO, navodimo nekoliko relevantnih nalaza i zaključke.

Aktivnosti kancelarija za mlade

Projektni indikator je glasio: U najmanje 75% KzM profesionalna orijentacija sprovodi se u skladu sa petofaznim modelom.

Sedamdeset pet procenata (15) KzM sprovodi program po petofaznom modelu, što označava ispunjenost prvog projektnog indikatora.

Sledeći projektni indikator je glasio: Lokalne vanškolske ustanove sprovode najmanje dva puta godišnje manifestacije profesionalne orijentacije prema petofaznom modelu PO prilagođenom za rad sa mladima.

S obzirom na to da su timovi za PO obučeni krajem februara 2012. godine, nije bilo moguće odrediti koliko će manifestacija biti održano na godišnjem nivou.

Evidencija o aktivnostima KzM do jula 2012. ukazuje da su dve ili više manifestacija po petofaznom modelu sprovele samo KzM Beograd (najviše manifestacija i najveći broj mladih obuhvaćeni su studentskim praksama), KzM Bor, KzM Kruševac i KzM Požarevac.

Ovaj rezultat ukazuje na relativno slabe kapacitete KzM i potrebu za nezavisnim timovima koji bi realizovali program PO sa mladima.

Uticaj programa PO na mlade

Uticaj programa PO na mlade meren je putem ankete koju su popunjavali svi učesnici programa PO pre i posle njegovog izvođenja, kako bi omogućili direktnu evaluaciju uticaja ovog programa. Prosečan uzrast ispitanika bio je 17,62 godine (M = 17,62; SD = 0,81) i nije bilo značajnih razlika u uzrastu dečaka i devojčica u uzorku. Bilo je 61,1% (N = 203) ispitanika ženskog i 38,9% (N = 129) ispitanika muškog pola, što sugeriše značajno veću zastupljenost devojčica nego dečaka u uzorku.

Sledeći projektni indikator glasio je da se udeo mladih i muškog i ženskog pola koji su svoju odluku o daljem putu školovanja odnosno karijere doneli na osnovu dovoljne količine informacija povećao.

Pre programa PO, mladi oba pola navodili su sklad sa interesovanjima i želju da se bave određenim zanimanjem kao najvažnije faktore pri donošenju odluke o zanimanju, što je svedočilo o relativnoj zrelosti i nezavisnosti mladih pri izboru zanimanja.

Program PO imao je značajan uticaj na informisanost i donošenje odluka kod svih učesnika programa, ali naročito kod devojčica. Ovaj rezultat ukazuje da je indikator 2 bio ispunjen.

Sledeći projektni indikator postulirao je da se broj i stepen izdiferenciranosti željenih zanimanja kod mladih muškog i ženskog pola povećao.

Kod mladih muškog pola, izdiferenciranost zanimanja bila je na optimalnom nivou još pre programa PO. Pored toga, PO je značajno uticala na izdiferenciranost zanimanja u malo popularnim oblastima zanimanja kao što su poljoprivreda i šumarstvo, zatim moda i tekstilna industrija i turizam i ugostiteljstvo. Ovaj rezultat sugeriše da je indikator bio ispunjen za dečake.

Kod mladih ženskog pola, izdiferenciranost zanimanja nije bila na optimalnom nivou pre programa PO. Pored toga, PO nije značajno uticala na izdiferenciranost zanimanja. Ovaj rezultat sugeriše da indikator nije bio ispunjen za devojčice.

Zadovoljstvo životom

Neplaniran ali pažnje vredan rezultat bio je uticaj programa PO na zadovoljstvo životom i osnaženost u pogledu životnih i profesionalnih pitanja. Naime, program PO imao je izrazit uticaj kod devojčica na zadovoljstvo životom, veru da će naći posao koji ih ispunjava, da će naći dobro plaćen posao i da će promeniti više zanimanja u toku života.

Stereotipi pri izboru zanimanja

Takođe interesantan rezultat bio je da su pre programa PO devojčice značajnije više bile zainteresovane da izaberu posao atipičan za pol ako ih je taj posao interesovao i ako su imale želju da se njime bave. Dečaci su, značajnije više nego devojčice, bili pod većim uticajem vršnjaka. Rezultat sugeriše da devojčice imaju relativno zreliji stav prema stereotipima o zanimanjima. Ovaj rezultat je posle programa PO još više produbljen, što ukazuje na izrazit uticaj programa PO na smanjenje stereotipa o zanimanjima kod devojčica.

Evaluacija radionica

Ocene „korisnosti“ na petostepenoj skali kreću se od 3,44 za sajam karijere do 4,26 za samospoznaju interesovanja. Mladi su ocenili da su najkorisnije radionice bile samospoznaja interesovanja (4,26) i donošenje odluke (4,18), a da je najmanje korisna radionica sajam karijere (3,44). U poređenju sa dečacima, devojčice su u proseku ocenjivale radionice kao korisnije.

Zaključci

Najveći broj mladih obučeni su u okviru studentske prakse u beogradskim KzM, što svedoči o relativno slabim kapacitetima KzM i potrebu za njihovim osnaživanjem da sprovode PO.

Najveći uspeh ovog projekta predstavljao je uticaj na mlade, koji se ogledao u izrazito jakom uticaju na korišćenje relevantnih informacija pri donošenju odluka o budućim zanimanjima ili karijeri kod svih učesnika programa. Kod dečaka je povećana diferencijacija zanimanja, a kod devojčica su smanjeni stereotipi o zanimanjima i povećano je zadovoljstvo životom. Iako to nije bilo planirano, program PO osnažuje devojčice na ličnom nivou, značajno povećavajući zadovoljstvo životom, veru da će mlada osoba naći posao i karijeru koja je ispunjava. Izrazitiji uticaj i osnaženost devojčica može se tumačiti time da su devojčicama naročito potrebne intervencije u oblasti profesionalne orijentacije.

UVOD

Glavni cilj projekta Profesionalna orijentacija na prelasku u srednju školu (Projekat) jeste izgradnja sistema profesionalne orijentacije na prelasku iz osnovnog u srednjoškolsko obrazovanje ili u svet rada, kako u okviru školskog tako i u okviru vanškolskog sistema, i uspostavljanje njegovog funkcionisanja na nacionalnom nivou. Projekat obuhvata dve komponente: prva je profesionalna orijentacija u školskom sektoru, a druga je profesionalna orijentacija u vanškolskom sektoru. Projekat je finansiran od strane GIZ-a – Agencije za internacionalnu saradnju, po nalogu nemačkog Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), koja sprovodi Projekat u partnerstvu sa Ministarstvom za prosvetu i nauku i Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije.

Ovaj izveštaj obuhvata aktivnosti monitoringa i evaluacije Projekta koje su u vezi sa njegovom drugom komponentom, koja se odnosi na vanškolski sektor. Za ovu komponentu specifično je unapređivanje kapaciteta kancelarija za mlade u oblasti profesionalne orijentacije. Aktivnosti koje se odnose na monitoring i evaluaciju Projekta realizovane su u periodu od februara do jula 2012. godine.

Cilj ovog izveštaja je da se prikažu rezultati aktivnosti u vezi sa:

· pripremom instrumenata za praćenje i evaluaciju Projekta,

· istraživanjem koje je sprovedeno među predstavnicima kancelarija za mlade u junu 2012,

· istraživanjem koje je sprovedeno među mladima koji su učestvovali u programu PO,

· analizom rezultata i pripremom izveštaja,

· planom za dalje praćenje i evaluaciju Projekta.

METODOLOGIJA

Tokom pripreme izveštaja primenjena je metodologija rada za procenu akcionih projekata.

Priprema instrumenata za monitoring podrazumevala je:

· pregled relevantne literature,

· pregled projektne dokumentacije,

· izradu nacrta instrumenata za monitoring,

· radne sastanke sa projektnim timom radi planiranja implementacije Projekta i pripreme instrumenata za monitoring,

· konsultovanje sa trenerima vanškolske komponentne Projekta.

Organizacija istraživanja je obuhvatala:

· radne sastanke sa projektnim timom,

· edukaciju mentora i tima za PO za anketiranje,

· koordinaciju sprovođenja ankete u 20 kancelarija za mlade.

Priprema izveštaja je obuhvatala:

· unos podataka dobijenih istraživanjem,

· statističku analizu podataka dobijenih upitnicima: KzM SELFEVAL, MLADI – PRE, MLADI – POST, i REALNI SUSRETI,

· uporednu analizu informacija iz svih navedenih izvora, i

· pisanje izveštaja.

INSTRUMENTI ZA PRAĆENJE I EVALUACIJU PROJEKTA

Na osnovu projektnog cilja, izrađeno je nekoliko instrumenata.

Tabela A: Instrumenti za upotrebu u Projektu

Upitnik

Namena upitnika

Ko popunjava upitnike

Kada se popunjavaju

Ko skuplja upitnike

Cilj

KzM SELFEVAL

Praćenje programa PO u KzM

Koordinator tima za PO

3 i 6 meseci posle treninga iz PO

a) Treneri-mentori, anketari

Pokazatelj realizacije projekta PO u KzM; smernice za razvoj i poboljšanje Projekta

b) Popunjavanje na veb-sajtu

MLADI – PRE

Procena situacije mladih pre programa PO

Korisnici usluga PO

Mladi popunjavaju upitnik kada se utvrdi da su zainteresovani za PO

Timovi za PO u KzM

Uvid u početno stanje mladih

MLADI – POST

Procena efekata programa PO kod mladih posle njegovog izvođenja

Korisnici usluga PO

Mladi popunjavaju upitnik kada se utvrdi da su završili obuku iz PO

Timovi za PO u KzM

Evaluacija implementacije programa PO Smernice za razvoj programa PO

REALNI SUSRETI

Praćenje realizacije realnih susreta

Koordinator tima za PO

Posle svakog realizovanog realnog susreta

Treneri

Praćenje realizacije realnih susreta

PEEREVAL

Praćenje programa PO u KzM

Peers (predstavnici drugih KzM)

6 meseci posle treninga iz PO

Peers

Evaluacija implementacije programa PO Smernice za razvoj programa PO

Legenda: PO – profesionalna orijentacija, KzM – kancelarija za mlade

ISTRAŽIVAČKE AKTIVNOSTICILJEVI ISTRAŽIVANJA

Glavni cilj istraživanja bila je procena uspešnosti realizacije Projekta u kancelarijama za mlade, kao i procena uticaja petofaznog programa PO na mlade, koja se prvenstveno ogledala u načinu na koji mladi donose odluke o putevima školovanja odnosno karijere.

Ciljevi Projekta

Cilj Projekta bio je izgrađen školski i vanškolski sistem profesionalne orijentacije za mlade na prelazu između osnovne u srednju školu, odnosno u svet rada i funkcionalnost na nivou cele zemlje. Ovaj izveštaj se odnosi na vanškolsku komponentu, realizovanu u kancelarijama za mlade.

Cilj Projekta za vanškolsku komponentu jesu poboljšani lokalni kapaciteti za profesionalnu orijentaciju u vanškolskom sektoru.

Instrumenti

Instrumenti za evaluaciju bili su upitnici, koji su predstavljeni u tabeli 1. U ovom projektnom ciklusu upotrebili smo upitnike Mladi – pre, Mladi – post, i KzM selfeval. Glavni cilj priređenih upitnika bila je evaluacija projektnih indikatora. Priređivanje upitnika potpomognuto je prethodnim ispitivanjima obavljenim u regionu[footnoteRef:1], teorijskim pristupom koji je u osnovi ovog modela[footnoteRef:2], kao i istraživanjem sprovedenim u školskoj komponenti ovog projekta[footnoteRef:3]. [1: Profil Group d.o.o. (maj 2010), Deskriptivna analiza podataka prikupljenih u okviru projekta Westbalkan – karijerno vođenje. Beograd. Srbija, interni dokument; Jelena Lisac (septembar 2010), projekat Westbalkan – karijerno vođenje. Komparativna analiza rezultata – Austrija i Zapadni Balkan. Profil Group d.o.o., Beograd. Srbija, interni dokument. ] [2: Ostojić, M., Živković, V., Dimitrijević, V., Radovanović, M. (2011), Profesionalna orijentacija. Pet koraka do odluke o školi i zanimanju. Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije i GIZ, Beograd. ] [3: Hrnčić, J. (decembar 2011), Monitoring i evaluacija – polugodišnji izveštaj]

METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA

Upitnik Mladi – pre / Mladi – post

Upitnici za mlade sadržavali su 77 (Mladi – pre), odnosno 106 (Mladi – post) pitanja koja se odnose na efekte programa PO. Pitanja su bila podeljena u nekoliko kategorija: demografski podaci o mladoj osobi, donošenje odluka i informisanost, diferencijacija zanimanja i zadovoljstvo životom. Upitnik Mladi – post dodatno je sadržavao pitanja koja se odnose na evaluaciju petofaznog modela, kao i na evaluaciju samih radionica. Svaka mlada osoba koja je popunjavala upitnik bila je identifikovana, kako bi oba upitnika došla od iste osobe.

Postupak istraživanja

Istraživanje je sprovedeno primenom upitnika Mladi – pre i Mladi – post. Mladi su popunjavali upitnik Mladi – pre na ulasku u program, a upitnik Mladi – post po završetku programa (npr. posle završene poslednje radionice).

Istraživanjem su obuhvaćeni svi mladi koji su prošli program PO. Kancelarije za mlade koje su bile obuhvaćene prvim projektnim krugom prikazane su u tabeli 1.

Realizacija istraživanja

Istraživanje je sprovedeno od maja do jula 2012. godine. Realizovali su ga članovi tima za PO u KzM, na osnovu uputstva koje su dobili za postupak anketiranja.

Tabela 1. Kancelarije za mlade koje su bile uključene u prvu fazu Projekta

Mesto KzM

1.

Palilula

2.

Beograd

3.

Ruma

4.

Šabac

5.

Kruševac

6.

Niš

7.

Pirot

8.

Leskovac

9.

Vranje

10.

Kragujevac

11.

Velika Plana

12.

Bor

13.

Smederevo

14.

Požarevac

15.

Užice

16.

Senta

17.

Kikinda

18.

Sombor

19.

Bački Petrovac

20.

Zrenjanin

REZULTATI Obrada podataka

Statistička obrada podataka izvedena je korišćenjem programa SPSS 17 for Windows.

Podaci o KzM

Struktura po KzM. U uzorak su ušli mladi iz 11 KzM (Beograd, Bor, Kragujevac, Kruševac, Palilula, Požarevac, Ruma, Senta, Smederevo, Užice, Vranje; vidi tabelu 2 za detaljniji prikaz). Tri KzM poslalo je upitnike koji nisu mogli da uđu u uzorak (Velika Plana, Leskovac i Zrenjanin). Upitnici iz Velike Plane nisu ušli u uzorak zbog toga što su mladi zaokruživali stavke na upitniku nasumice (redosled odgovora u celom upitniku: 1, 2, 3, 4, 5). Iz KzM Leskovac stigli su samo upitnici Mladi – pre, a KzM Zrenjanin obrisala je pitanja koja su se ponavljala u upitniku Mladi – post, tako da oni nisu mogli da uđu u uzorak istraživanja. Ostale KzM (Niš, Pirot i dr.), u vreme pisanja izveštaja, još nisu poslale popunjene upitnike za mlade.

Od 20 kancelarija za mlade koje su bile obuhvaćene prvom fazom ispitivanja, njih 11 učestvovalo je u istraživanju mladih pre i posle programa. Najveći procenat mladih je iz beogradskih KzM (N = 209; 63%), zatim iz KzM Bor (N = 24; 7,21%) i KzM Kruševac (N = 37; 11,1%). Dominantan broj mladih iz KzM iz Beograda može se objasniti načinom izvođenja programa u Beogradu, koji je bio drugačiji nego u centralnom delu Srbije i Vojvodini. Naime, program za PO u beogradskim KzM realizovan je preko studentske prakse, što objašnjava dominantan broj mladih sa teritorije Beograda.

Tabela 2. Kancelarije za mlade u kojima su popunjavani upitnici Mladi – pre i Mladi – post

KzM

Broj mladih

%

1

Beograd

209

63.0

2

Bor

24

7.2

3

Kragujevac

8

2.4

4

Kruševac

37

11.1

5

Palilula

5

1.5

6

Požarevac

3

.9

7

Ruma

14

4.2

8

Senta

5

1.5

9

Smederevo

4

1.2

10

Užice

14

4.2

11

Vranje

9

2.7

Ukupno

332

100.0

Demografski podaci o mladima u uzorku

Uzorak. Ukupan broj mladih u uzorku bio je 332.

Uzrast ispitanika. Prosečan uzrast ispitanika je 17,62 godine (M = 17,62, SD = 0,81). Nije bilo značajnih razlika u uzrastu dečaka i devojčica u uzorku.

Struktura po polu. Bilo je 61,1% (N = 203) ispitanika ženskog i 38,9% (N = 129) ispitanika muškog pola. Bilo je značajno više devojčica nego dečaka u uzorku (p < ,001).

Struktura učenika po razredima prikazana je u tabeli 3. Najviše je bilo učenika trećeg razreda srednjih škola (N = 196; 59%), zatim učenika drugog razreda srednjih škola (N = 88; 26,5%), prvog razreda srednjih škola (N = 27; 8,1%), četvrtog razreda srednjih škola (N = 19; 26,5%), jedna osoba je pohađala osmi razred osnovne škole, a jedna osoba nije bila u školskom sistemu. Nije bilo značajnih razlika u uzrastu dečaka i devojčica u uzorku.

Tip naselja u kome mlada osoba živi prikazan je u tabeli 4. Bilo je 61,8% (N = 569) ispitanika iz grada, 14,5% (N = 133) ispitanika iz prigradskog naselja i 23,5% (N = 218) ispitanika sa sela (podaci koji nedostaju: 0,8%).

Etnička pripadnost. Ogromna većina mladih u uzorku izjasnila se kao Srbi, 97,3% (N = 323). Ostatak uzorka sačinjavali su Mađari, 1,5% (N = 5), a 1,2% ispitanika (četiri osobe) nije se izjasnilo u vezi sa etničkom pripadnošću.

Tabela 3. Raspored mladih po razredima u srednjoškolskom sistemu

Razred

Broj mladih

Procenat

I

27

8.1

II

88

26.5

III

196

59

IV

19

5.7

Osmi razred osnovne škole

1

0.3

Ne pohađa školu

1

0.3

Ukupno

332

100

Tabela 4. Raspored mladih po mestu boravka

Mesto boravka

Broj mladih

%

Grad

233

70.2

Prigradsko

62

18.7

Selo

37

11.1

Ukupno

332

100

Procena informisanosti i donošenja odluka

Za procenu indikatora, sagledali smo kako je program PO uticao na aspekt informisanosti pri donošenju odluka o daljem putu školovanja/karijere. Mladi su odgovarali na pitanja o tome koje izvore informacija o svom zanimanju koriste, na osnovu koje vrste informacija donose odluke i koja su im znanja neophodna da bi doneli odluku. Upoređivanje odgovora mladih pre i posle programa PO služilo je kao direktna mera uticaja ovog programa. Tabela 5 predstavlja odgovore na petostepenoj skali pre i posle programa PO za sve mlade koji su ušli u uzorak istraživanja. Tabela 6 predstavlja ove informacije za devojčice, a tabela 7 za dečake.

Informisanost pre programa PO

Anketa koja je sprovedena među mladima pre realizacije programa PO imala je za cilj procenu svesti mladih o izboru informacija koje su bitne u donošenju odluka o zanimanjima. Rezultati su pokazali da mladi imaju relativno dobro razvijenu svest o značaju informisanosti u procesu donošenja odluka o zanimanju/karijeri.

U oblasti donošenja odluka na osnovu relevantnih informacija i potrebnih znanja, mladi daju ocenu veću od 4 (na petostepenoj skali) na 17 različitih oblasti informisanosti. Mladi najviše značaja pridaju tome koliko obrazovanje/zanimanje odgovara njihovim interesovanjima (M = 4,59; SD = ,718), želji da se bave određenim zanimanjem (M = 4,53; SD = ,784), a uzimaju u obzir i mogućnost zarade (M = 4,40; SD = ,861), kao i mogućnost zaposlenja (M = 4,50; SD = ,962), što ukazuje na relativnu zrelost u donošenju odluka o zanimanju/karijeri.

Kada je reč o izvorima informacija, samostalno traganje za informacijama putem interneta pokazalo se kao glavni izvor informacija (M = 3,82; SD = 1,221), dok je pregled oglasa za posao (M = 2,45; SD = 1,383) naveden kao najmanje korišćen izvor informacija o zanimanjima.

Pre programa PO, mladi su navodili sklad sa interesovanjima i želju da se bave određenim zanimanjem kao najvažnije faktore pri donošenju odluke o zanimanjima, što svedoči o relativnoj zrelosti i nezavisnosti mladih pri izboru zanimanja.

Uticaj programa PO

Analiza podataka (analiza varijanse za ponovljena merenja). Program PO imao je izrazit uticaj na donošenje odluke o budućem zanimanju / putu karijere. Kao što se vidi iz priložene tabele, način donošenja odluka poboljšao se na statistički značajnom nivou posle programa za PO (u poređenju sa situacijom pre ovog programa) na mnogim relevantnim dimenzijama informisanosti (17/34). Rezultati ukazuju da program PO ima izrazit uticaj na mlade u pogledu traženja informacija i donošenja odluka.

Izvori informacija

Korišćenje svih navedenih izvora informacija povećalo se na statistički značajnom nivou, uključujući izvore kao što su praksa, eksperti, internet i pregled oglasa. Naročito je bitno spomenuti da su mladi (na statistički značajnom nivou; ps < ,005) više koristili one izvore informacija koji nisu bili naročito popularni pre programa za PO. To su bile informacije dobijene tokom posete preduzećima, zatim intervjui sa ekspertima i pregled oglasa za poslove.

Donošenje odluka na osnovu informacija o zanimanjima

Profesionalna orijentacija je imala uticaj ne samo na povećanje broja izvora informacija već i na donošenje odluka na osnovu različitih informacija o zanimanjima. Tako, mladi značajnije više donose odluke o budućem zanimanju uzimajući u obzir životne vrednosti, razgovore sa stručnjacima, veštine i znanja stečena preko PO, informacije iz firmi, novina, sa radija i televizije, iz prakse, ali i rezultata na testovima sposobnosti, znanja o sebi i životnih vrednosti. Ovaj rezultat ukazuje na izuzetan uticaj na mlade u pogledu donošenja odluka o budućem zanimanju.

Znanja potrebna za donošenje odluka

Kada je reč o osnovama za donošenje odluka, mladi navode da im je potrebno da znaju dužinu trajanja školovanja, kao i da li su znanja stečena u školi potrebna za rad, značajnije češće nego pre programa profesionalne orijentacije.

Uticaj programa PO u zavisnosti od pola

Program PO imao je veći uticaj na devojčice nego na dečake. Trend koji je opisan za sve učesnike programa prisutan je kod devojčica, dok je značajnije manje prisutan kod dečaka (vidi tabelu za detalje). Osim toga, devojčice su posle programa za PO na statistički značajnom nivou manje bile sklone da uzimaju u obzir informacije da li zanimanje odgovara njihovom polu. Ovaj

rezultat sugeriše i smanjenje stereotipa o zanimanjima kod devojčica.

Tabela 5. Informisanost pre i posle PO kod svih učesnika programa.

Pitanja (svi učesnici)

PRE PO

POSLE PO

t

df1

df2

p

M

SD

M

SD

Izvor informacija

praksa

2.69

1.478

2.92

1.491

-2.213

1

290

0.028

intervjue sa ekspertima

2.82

1.298

3.33

1.241

-6.394

1

289

0.000

putem interneta

3.82

1.221

4.01

1.032

-3.526

1

290

0.000

na sajtovima firmi

3.24

1.395

3.76

1.155

-6.276

1

291

0.000

od stručnjaka/eksperta

3.33

1.354

3.85

1.089

-6.293

1

290

0.000

pregledajući oglase

2.45

1.383

3.06

1.351

6.374

1

280

0.000

Donošenje odluke

sklad sa interesovanjima

4.53

.850

4.55

.862

-1.003

1

295

0.317

toga šta znam o svojim sposobnostima

4.30

.831

4.42

.811

-1.96

1

294

0.051

predstave o budućnosti

4.43

.833

4.48

.781

-1.109

1

295

0.268

mojih životnih vrednosti

4.00

1.014

4.21

.890

-3.944

1

294

0.000

želja da se bavi tim zanimanjem

4.58

.784

4.56

.835

1.149

1

292

0.251

razgovora sa stručnjacima

3.54

1.159

3.82

1.072

-4.001

1

291

0.000

veština i znanja sa PO

3.05

1.267

3.57

1.152

-5.66

1

291

0.000

informacija iz firmi

2.97

1.295

3.33

1.218

-4.678

1

292

0.000

novina, televizije/radio

2.92

1.185

3.16

1.163

-3.311

1

291

0.001

informacija dobijenih preko interneta

3.51

1.153

3.79

1.039

-4.706

1

293

0.000

praksa, poseta firmi itd.

3.40

1.383

3.70

1.213

-3.135

1

291

0.002

rezultati na testovima sposobnosti

3.39

1.284

3.60

1.140

-2.677

1

292

0.008

znanje o sebi i zanimanju

4.21

.931

4.33

.839

-2.131

1

294

0.034

analize prednosti i mana zanimanja

4.01

1.011

4.07

1.025

-1.425

1

282

0.155

Potrebno znanje

koje sve škole i zanimanja postoje

4.44

.915

4.40

.922

0.775

1

294

0.439

šta odgovara mojim interesovanjima

4.59

.718

4.64

.660

-1.183

1

294

0.238

šta odgovara mojim sposobnostima

4.55

.702

4.52

.789

0.359

1

293

0.720

dužina školovanja

3.31

1.333

3.63

1.304

-4.004

1

295

0.000

da li me škola osposobljava za zanimanje

4.28

.956

4.38

.803

-1.171

1

294

0.242

„težina“ školovanja

3.48

1.285

3.60

1.222

-1.689

1

292

0.092

da li mi znanja iz škole trebaju za rad

4.05

1.038

4.26

.888

-2.891

1

289

0.004

da li diploma omogućava zaposlenje

4.40

.962

4.41

.963

0.417

1

295

0.677

isprobavanje zanimanja

4.04

.998

4.04

1.054

-0.609

1

285

0.543

da li mi se sviđa da se bavim tim poslom

4.28

.929

4.28

.925

-0.8

1

288

0.424

zanimanje odgovara mom polu

3.22

1.442

3.12

1.414

1.718

1

291

0.087

mogućnosti napredovanja

4.21

.889

4.25

.864

-0.844

1

293

0.399

iskustva drugih ljudi

3.77

1.104

3.78

1.069

-0.327

1

295

0.744

mogućnosti zarade

4.40

.861

4.37

.851

0.201

1

289

0.841

Program PO imao je izrazit uticaj na informisanost i donošenje odluka kod svih učesnika programa, ali naročito kod devojčica. Izrazitiji uticaj na devojčice može se tumačiti time da je devojčicama naročito bilo bitno osnaživanje pomoću ovakvih programa.

Udeo mladih i muškog i ženskog pola koji su svoju odluku o daljem putu školovanja odnosno karijere doneli na osnovu dovoljne količine informacija povećan je na statistički značajnom nivou. Indikator 1 je ispunjen.

Tabela 6. Informisanost pre i posle PO kod devojčica.

Pitanja (DEVOJČICE)

PRE PO

POSLE PO

t

df1

df2

p

M

SD

M

SD

Izvor informacija

praksa

2.79

1.445

2.92

1.460

-.600

1

175

.549


2.86

1.270

3.36

1.263

-4.557

1

176

.000

putem interneta

3.92

1.139

4.11

.956

-2.942

1

177

.004

na sajtovima firmi

3.26

1.398

3.93

1.087

-6.922

1

177

.000


3.37

1.328

3.92

1.057

-5.252

1

177

.000


2.37

1.326

3.13

1.282

6.464

1

172

.000

Donošenje odluke


4.64

.754

4.72

.611

-1.013

1

178

.313


4.40

.773

4.61

.630

-3.474

1

178

.001


4.53

.698

4.63

.609

-2.154

1

178

.033


4.11

.950

4.38

.736

-4.210

1

177

.000


4.70

.640

4.66

.720

.878

1

178

.381


3.58

1.131

3.92

1.054

-4.083

1

177

.000


3.07

1.219

3.73

1.080

-5.786

1

177

.000


2.98

1.237

3.41

1.164

-4.566

1

177

.000


3.01

1.126

3.23

1.075

-2.436

1

178

.016


3.52

1.089

3.88

.979

-5.282

1

178

.000


3.48

1.349

3.80

1.203

-2.779

1

174

.006


3.49

1.261

3.66

1.135

-1.753

1

176

.081


4.35

.847

4.40

.790

-.827

1

178

.409

analize prednosti i mana tog zanimanja

4.09

.950

4.17

.937

-1.310

1

172

.192

Potrebno znanje


4.61

.753

4.56

.765

.817

1

178

.415


4.70

.583

4.74

.541

-1.133

1

178

.259

šta odgovara mojim sposobnostima

4.65

.599

4.63

.670

.206

1

177

.837

dužina školovanja

3.33

1.359

3.68

1.367

-3.261

1

178

.001


4.34

.889

4.42

.770

-.838

1

178

.403


3.46

1.300

3.63

1.206

-1.789

1

176

.075


4.09

.973

4.35

.805

-3.121

1

177

.002


4.51

.823

4.51

.870

.890

1

178

.374


4.04

.999

4.11

1.000

-1.352

1

173

.178


4.32

.876

4.34

.897

-1.056

1

175

.293


3.15

1.441

2.98

1.410

1.995

1

177

.048


4.28

.846

4.30

.846

-.513

1

178

.608


3.83

1.097

3.84

1.016

-.312

1

178

.755

mogućnosti zarade

4.43

.730

4.41

.821

-.201

1

176

.841

Tabela 7. Informisanost pre i posle PO kod dečaka

Pitanja (DEČACI)

PRE PO

POSLE PO

t

df1

df2

p

M

SD

M

SD

Izvor informacija

praksa

2.54

1.521

2.92

1.543

-2.753

1

114

.007


2.77

1.345

3.28

1.209

-4.577

1

112

.000

putem interneta

3.67

1.333

3.86

1.126

-2.013

1

112

.047

na sajtovima firmi

3.21

1.395

3.50

1.208

-2.009

1

113

.047


3.26

1.398

3.76

1.134

-3.579

1

112

.001


2.58

1.471

2.94

1.447

2.370

1

107

.020

Donošenje odluke


4.34

.956

4.31

1.102

.663

1

116

.509


4.15

.897

4.14

.964

.833

1

115

.407


4.28

.992

4.25

.946

.511

1

116

.610


3.83

1.088

3.96

1.037

-1.432

1

116

.155


4.39

.943

4.41

.972

.741

1

113

.461


3.48

1.203

3.68

1.089

-1.378

1

113

.171


3.03

1.345

3.33

1.221

-1.821

1

113

.071


2.96

1.388

3.21

1.292

-1.952

1

114

.053


2.78

1.264

3.05

1.284

-2.236

1

112

.027


3.49

1.253

3.66

1.115

-1.285

1

114

.202


3.28

1.431

3.56

1.220

-1.634

1

116

.105


3.24

1.310

3.50

1.146

-2.053

1

115

.042


3.99

1.016

4.22

.901

-2.175

1

115

.032

analize prednosti i mana tog zanimanja

3.88

1.095

3.92

1.131

-.699

1

109

.486

Potrebno znanje


4.17

1.077

4.15

1.080

.315

1

115

.753


4.41

.864

4.48

.786

-.547

1

115

.585

šta odgovara mojim sposobnostima.

4.39

.818

4.37

.925

.300

1

115

.764

dužina školovanja

3.27

1.295

3.54

1.200

-2.324

1

116

.022


4.20

1.050

4.33

.852

-.815

1

115

.417


3.51

1.265

3.56

1.249

-.585

1

115

.559


3.98

1.136

4.11

.989

-.966

1

111

.336


4.22

1.129

4.24

1.072

-.240

1

116

.811


4.03

.999

3.93

1.130

.615

1

111

.539


4.20

1.008

4.19

.963

.000

1

112

1.000


3.33

1.442

3.33

1.400

.326

1

113

.745


4.11

.948

4.19

.890

-.695

1

114

.488


3.68

1.115

3.68

1.143

-.140

1

116

.889

mogućnosti zarade

4.35

1.042

4.32

.897

.446

1

112

.657

Diferencijacija zanimanja

Diferencijacija zanimanja merena je pitanjem o zainteresovanosti za 22 oblasti rada na petostepenoj skali. Svaka mlada osoba zaokruživala je zainteresovanost za svaku od 22 oblasti zanimanja pre i posle programa PO. U obzir su uzete i rodne razlike, zato što zainteresovanost za zanimanja može znatno da se razlikuje u zavisnosti od pola.

Diferenciranost je definisana na nivou svake od oblasti zanimanja kao razlikovanje mladih u zainteresovanosti za tu oblast zanimanja. S obzirom na to da je sredina petostepene skale 3.00, kao kriterijum izdiferenciranosti uzeli smo ocenu 3±½. Tako, ako je interesovanje za navedenu oblast zanimanja u rasponu 2,5–3,5 (SD > 1), onda smatramo da je izdiferenciranost u okviru te oblasti zanimanja na optimalnom nivou.

Tabela 8. Zainteresovanost za oblasti rada pre i posle programa PO za sve mlade koji su učestvovali u anketiranju

Oblast rada (svi)

Mpre

SDpre

Mpost

SDpost

t

df1

df2

p

Građevinarstvo / arhitektura / dizajn enterijera

2.68

1.44

2.67

1.474

0.545

1

289

0.586

Administracija / trgovina / finansije

2.58

1.437

2.72

1.47

-1.315

1

287

0.19

Tehnologija / hemijski inženjering

2.08

1.303

2.15

1.28

-0.801

1

286

0.424

Elektrotehnika / elektronski inženjering

2.02

1.307

2.22

2.853

-1.277

1

286

0.203

Vaspitanje / obrazovanje / socijalna zaštita

2.95

1.414

2.91

1.406

0.151

1

286

0.88

Sport

2.84

1.519

2.88

1.526

-0.593

1

286

0.553

Zdravlje / medicina

2.48

1.439

2.5

1.482

-0.768

1

287

0.443

Tehnologija prerade i obrade drveta / proizvodnja papira

1.67

1.053

1.65

1.106

0.182

1

287

0.855

Lepota i nega tela

2.15

1.317

2.22

1.352

-1.327

1

284

0.186

Metalurgija i prerada metala

1.54

1.084

1.63

1.157

-1.95

1

285

0.052

Umetnički zanati / umetnost

2.63

1.509

2.74

1.495

-1.36

1

287

0.175

Informacione i komunikacione tehnologije

2.85

1.369

2.81

1.37

0.695

1

288

0.488

Proizvodnja hrane

1.76

1.078

1.74

1.066

-0.185

1

283

0.853

Poljoprivreda / šumarstvo

1.63

1.094

1.78

1.194

-2.501

1

287

0.013

Kultura / društvo / jezici

3.17

1.443

3.2

1.409

-0.272

1

285

0.786

Mediji / grafički dizajn / štampa

2.92

1.442

2.92

1.418

0.239

1

285

0.811

Moda / tekstilna industrija i prerada kože

1.99

1.259

2.07

1.28

-0.971

1

283

0.332

Turizam / ugostiteljstvo

2.76

1.351

2.88

1.422

-1.746

1

286

0.082

Pravo / bezbednost i javna sigurnost / državna administracija

3.02

1.553

3.15

1.478

-1.519

1

289

0.13

Ljudska prava / nevladin sektor

2.67

1.44

2.8

1.457

-1.502

1

287

0.134

Prevoz / skladištenje

1.68

1.173

1.63

0.998

0.832

1

288

0.406

Energija / zaštita životne sredine

2.47

1.457

2.52

1.446

-0.148

1

264

0.883

Bazično istraživanje zainteresovanosti mladih za oblasti zanimanja ukazuje da su neke oblasti zanimanja popularnije nego druge. Mladi iskazuju najveće interesovanje za sledeće oblasti rada:

1. kultura / društvo / jezici (M = 3,17, SD = 1,443)

2. pravo / bezbednost i javna sigurnost / državna administracija (M = 3,02, SD = 1,553)

3. vaspitanje / obrazovanje / socijalna zaštita (M = 2,95, SD = 1,414)

Dok su najmanje zainteresovani za:

1. metalurgiju i preradu metala (M = 1,52, SD = 1,084)

2. poljoprivredu / šumarstvo (M = 1,63, SD = 1,094)

3. tehnologiju prerade i obrade drveta / proizvodnju papira (M = 1,67, SD = 1,414)

4. prevoz / skladištenje (M = 1,68, SD = 1,173)

Sliku o diferencijaciji dobijamo ako uporedimo rezultate svake oblasti sa našim kriterijumom. Upoređivanje rezultata za svaku oblast zanimanja sa našim kriterijumom diferencijacije (raspon 2,5–3,5 i SD > 1) ukazuje da su sve oblasti zanimanja dobro izdiferencirane. Drugim rečima, već pre programa PO, mladi su se relativno dobro razlikovali u stepenu zainteresovanosti za različita zanimanja.

Uticaj programa PO na zainteresovanost za oblasti rada

Kao što se da videti iz priložene tabele 8, globalni raspored zainteresovanosti za zanimanja ostaje sličan posle programa PO. Ipak, tri oblasti zanimanja, za koje je bazično interesovanje bilo malo, značajno su dobile na popularnosti. Oblast poljoprivrede/ šumarstva bila je značajnije više popularna (p = ,013), a oblast metalurgije na nivou statističkog trenda (p = ,052). Oblast turizma i ugostiteljstva takođe je na nivou statističkog trenda (p = ,082).

Ovi rezultati govore o tome da program PO ima tendenciju da utiče na oblasti rada koje su malo popularne, što ukazuje na podizanje svesti o malo popularnim zanimanjima. Posle programa PO, globalno grupisanje mladih ostaje slično, sem za oblast poljoprivrede/šumarstva, i manje izraženo za oblast metalurgije i turizma i ugostiteljstva.

Projektni indikator 3 postulirao je da se broj i stepen izdiferenciranosti željenih zanimanja kod mladih muškog i ženskog pola povećao. Kod dečaka je ovaj indikator zadovoljen, dok kod devojčica nije.

Uticaj programa PO na popularnost oblasti zanimanja u zavisnosti od pola

Tabela 9. Rezultati analize varijanse značajnosti polnih razlika u oblastima rada pre PO

Oblast rada

Devojčice

Dečaci

F

df1

df2

F

p

M

SD

M

SD


2.61

1.449

2.79

1.423

1.277

1

327

1.277

.259


2.50

1.449

2.71

1.415

1.598

1

325

1.598

.207


1.94

1.247

2.29

1.364

5.512

1

325

5.512

.019


1.74

1.132

2.45

1.441

24.467

1

325

24.467

.000


3.13

1.407

2.66

1.385

8.358

1

324

8.358

.004

Sport

2.56

1.468

3.28

1.500

18.041

1

324

18.041

.000

Zdravlje / medicina

2.62

1.509

2.25

1.296

5

1

324

5.000

.026


1.39

1.081

2.11

4.667

4.408

1

326

4.408

.037

Lepota i nega tela

2.39

1.348

1.78

1.182

16.79

1

324

16.790

.000


1.30

.829

1.91

1.312

26.184

1

324

26.184

.000


2.71

1.506

1.91

1.312

1.32

1

325

1.320

.251


2.71

1.301

3.08

1.445

5.76

1

326

5.760

.017

Proizvodnja hrane

1.63

1.013

1.96

1.148

7.315

1

323

7.315

.007


1.46

.978

1.89

1.212

12.354

1

326

12.354

.001


3.43

1.382

2.77

1.448

16.852

1

325

16.852

.000


3.09

1.417

2.66

1.449

6.822

1

324

6.822

.009


2.20

1.306

1.66

1.107

14.554

1

323

14.554

.000


2.88

1.357

2.57

1.325

4.324

1

325

4.324

.038

Pravo / bezbednost / državna administracija

2.93

1.540

3.16

1.570

1.734

1

327

1.734

.189


2.77

1.447

2.51

1.420

2.671

1

326

2.671

.103


1.44

.989

2.05

1.333

22.212

1

327

22.212

.000


2.40

1.435

2.59

1.487

1.262

1

325

1.262

.262

Interesovanje za oblasti zanimanja u zavisnosti od pola

Interpretacija rezultata nije bila moguća bez sagledavanja rodnih razlika. Rezultati predstavljeni u tabeli 8 kazuju da su se devojčice i dečaci razlikovali u zainteresovanosti da rade u čak 16 oblasti zanimanja.

Rezultati pokazuju da rodne razlike imaju presudan uticaj u razumevanju zainteresovanosti za različite oblasti zanimanja. Naime, u većini oblasti rada pokazuje se značajna razlika između polova. Samo u pet oblasti nema značajnih razlika između dečaka i devojčica. To su: građevinarstvo / arhitektura / dizajn enterijera; umetnički zanati i umetnost; administracija / trgovina / finansije; pravo / bezbednost i javna sigurnost / državna administracija i energija / zaštita životne sredine.

Devojčice u odnosu na dečake pokazuju znatno veće interesovanje za sledeće oblasti:

· lepota i nega tela, moda / tekstilna industrija / prerada kože, kultura / društvo / jezici; zdravlje / medicina i mediji / grafički dizajn / štampa; vaspitanje / obrazovanje / socijalna zaštita

Dečaci u odnosu na devojčice pokazuju znatno veće interesovanje za sledeće oblasti:

· elektrotehnika / elektronski inženjering; prevoz / skladištenje; metalurgija i prerada metala, tehnologija / hemijski inženjering, sport, poljoprivreda / šumarstvo, informacione i komunikacione tehnologije; proizvodnja hrane i tehnologija prerade i obrade drveta / proizvodnja papira; tehnologija / hemijskog inženjeringa.

Diferencijacija zanimanja kod devojčica

Upoređivanje rezultata za svaku oblast zanimanja sa našim kriterijumom diferencijacije (raspon 2,5–3,5 i SD > 1) ukazuje da tri oblasti zanimanja ne ispunjavaju kriterijum diferencijacije: metalurgija i prerada metala (M = 1,30, SD = ,829), poljoprivreda/šumarstvo (M = 1,46, SD = ,978) i prevoz i skladištenje (M = 1,44, SD = ,989). Drugim rečima, devojčice su imale malo izdiferencirana zanimanja pre PO.

Uticaj programa PO na devojčice

Program PO nije značajno uticao na zainteresovanost za 22 oblasti zanimanja kod devojčica. Od tri oblasti koje su bile ispod kriterijuma, samo jedna (poljoprivreda/šumarstvo) zadovoljava kriterijum na minimalnom nivou posle PO. Ovaj porast nije bio na značajnom nivou.

Uticaj PO na diferenciranost kod dečaka

Upoređivanje rezultata za svaku oblast zanimanja sa našim kriterijumom diferencijacije (raspon 2,5–3,5 i SD > 1) ukazuje da sve oblasti zanimanja ispunjavaju kriterijum diferencijacije već pre programa PO.

Uticaj programa PO

Program PO značajno je uticao na zainteresovanost za oblasti zanimanja (vidi tabelu):

· poljoprivreda/šumarstvo

· moda / tekstilna industrija i prerada kože

· turizam/ugostiteljstvo

PO je značajno uticao na diferenciranost u tri oblasti zanimanja kod dečaka. Treba pomenuti da su dve oblasti na koje je PO uticala (moda i turizam) u bazičnom istraživanju bile popularnije kod devojčica. Posle PO, rodne razlike su smanjene, a diferencijacija je povećana kod dečaka.

Tabela 10. Srednje razlike i razlike za oblasti rada pre i posle programa PO za devojčice u uzorku

Oblast rada (devojčice)

Mpre

SDpre

Mpost

SDpost

t

df1

df2

p


2.61

1.449

2.58

1.452

.779

1

174

.437


2.50

1.449

2.61

1.516

-.499

1

173

.618


1.94

1.247

1.98

1.177

-.295

1

172

.768


1.74

1.132

1.71

1.150

.755

1

172

.451


3.13

1.407

3.14

1.376

-.451

1

174

.652

Sport

2.56

1.468

2.65

1.454

-.866

1

172

.388

Zdravlje / medicina

2.62

1.509

2.65

1.568

-.558

1

173

.578


1.39

1.081

1.47

.952

-1.024

1

173

.307

Lepota i nega tela

2.39

1.348

2.47

1.354

-1.032

1

172

.303


1.30

.829

1.39

.932

-1.651

1

171

.100


2.71

1.506

2.87

1.508

-1.195

1

172

.234


2.71

1.301

2.61

1.304

1.139

1

173

.256

Proizvodnja hrane

1.63

1.013

1.57

.945

.569

1

171

.570


1.46

.978

1.53

1.007

-1.292

1

172

.198


3.43

1.382

3.40

1.409

1.305

1

171

.194


3.09

1.417

3.07

1.402

.855

1

171

.394


2.20

1.306

2.09

1.276

1.412

1

172

.160


2.88

1.357

2.88

1.475

.335

1

173

.738


2.93

1.540

3.09

1.467

-1.596

1

173

.112


2.77

1.447

2.98

1.485

-1.624

1

173

.106


1.44

.989

1.35

.710

1.351

1

173

.178


2.40

1.435

2.43

1.379

.432

1

158

.666

Tabela 11. Srednje razlike i razlike za oblasti rada pre i posle programa PO za dečake u uzorku

Oblast rada (dečaci)

Mpre

SDpre

Mpost

SDpost

t

df1

df2

p


2.79

1.423

2.81

1.504

-.085

1

114

.932


2.71

1.415

2.89

1.385

-1.310

1

113

.193


2.29

1.364

2.39

1.393

-.789

1

113

.432


2.45

1.441

3.01

4.204

-1.505

1

113

.135


2.66

1.385

2.56

1.384

.612

1

111

.542

Sport

3.28

1.500

3.24

1.570

.000

1

113

1.000

Zdravlje / medicina

2.25

1.296

2.28

1.315

-.527

1

113

.599


2.11

4.667

1.92

1.263

.494

1

113

.622

Lepota i nega tela

1.78

1.182

1.85

1.265

-.832

1

111

.407


1.91

1.312

2.00

1.357

-1.137

1

113

.258


2.52

1.511

2.54

1.459

-.684

1

114

.495


3.08

1.445

3.12

1.415

-.204

1

114

.839

Proizvodnja hrane

1.96

1.148

1.98

1.190

-.953

1

111

.343


1.89

1.212

2.14

1.357

-2.178

1

114

.031


2.77

1.448

2.89

1.359

-1.657

1

113

.100


2.66

1.449

2.69

1.416

-.556

1

113

.580


1.66

1.107

2.04

1.291

-3.264

1

110

.001


2.57

1.325

2.88

1.345

-2.945

1

112

.004


3.16

1.570

3.25

1.497

-.540

1

115

.590


2.51

1.420

2.54

1.377

-.374

1

113

.709


2.05

1.333

2.05

1.206

-.155

1

114

.877


2.59

1.487

2.67

1.541

-.606

1

105

.546

Diferencijacija zanimanja u zavisnosti od pola

Kod mladih muškog pola, izdiferenciranost zanimanja već je bila na optimalnom nivou pre programa PO. Pored toga, PO je značajno uticala na izdiferenciranost zanimanja u malo popularnim oblastima zanimanja kao što su poljoprivreda i šumarstvo, zatim moda i tekstilna industrija i turizam i ugostiteljstvo.

Kod mladih ženskog pola, izdiferenciranost zanimanja nije bila na optimalnom nivou pre programa PO. Pored toga, PO nije značajno uticala na izdiferenciranost zanimanja.

Izbor zanimanja koje nije tipično za pol

Cilj ove kategorije pitanja bila je procena početne situacije, rodnih razlika i uticaja programa PO na faktore koji deluju na izbor zanimanja atipičnog za pol. Učesnici programa su određivali, na petostepenoj skali, sklonost da odaberu zanimanja koja nisu tipična za njihov pol.

U tabeli su predstavljeni statistički podaci za svaki ponuđeni odgovor pre i posle programa PO, kao i razlike među polovima u izborima. Najistaknutiji faktor koji je uticao na izbor atipičnog zanimanja bila je zainteresovanost za određeno zanimanje i želja za bavljenjem tim zanimanjem. Uticaj vršnjaka i nastavnika bio je najmanje bitan za izbor zanimanja. Rezultat ukazuje na relativno dobro razvijenu svest i zrelost pri izboru zanimanja, gde unutrašnji motivatori, kao talenat/interesovanje, igraju najveću ulogu, dok spoljašnji faktori, poput mišljenja vršnjaka i nastavnika, igraju najmanju ulogu.

Kada su posredi razlike između devojčica i dečaka, pre programa PO, devojčice su, na statistički značajnom nivou, bile više zainteresovane da izaberu posao atipičan za pol ukoliko ih je taj posao zanimao i ako su imale želju da se bave ovim zanimanjem. Dečaci su, na statistički značajnom nivou više nego devojčice, bili pod većim uticajem vršnjaka. Rezultat sugeriše da devojčice imaju relativno zreliji stav prema stereotipima o zanimanjima.

Uticaj programa PO

Iz tabele se vidi da je interesovanje za zanimanje značajnije veći faktor u izboru zanimanja devojčica, ali ne i dečaka. Dečaci su označavali uticaj nastavnika, prestiž i podršku roditelja kao važnije posle programa PO. Ovi rezultati ukazuju da je program PO imao drugačiji uticaj na mlade u zavisnosti od pola. Na devojčice, program PO uticao je na izbor unutrašnjih faktora pri izboru zanimanja atipičnih za pol, a kod dečaka PO je naizgled produbila želju da ih okruženje prihvati.

Tabela 12. Izbor zanimanja atipičnog za pol pre i posle PO

Izbor atipičan za pol

Mdevojčice

Sddevojčice

Mdečaci

Sddečaci

df1

df2

F

p

Pre PO

brže do posla

2.89

1.274

2.84

1.482

1

328

.080

.777

veća plata

3.39

1.312

3.33

1.491

1

329

.162

.687

napredovanje

3.47

1.262

3.28

1.414

1

330

1.644

.201

podrška roditelja

2.61

1.418

2.53

1.396

1

328

.292

.589

interesovanje

4.12

1.138

3.42

1.417

1

327

24.425

.000

želja da se bavim

4.49

1.036

3.65

1.445

1

330

37.748

.000

vršnjaci

1.92

1.165

2.48

1.397

1

329

15.246

.000

nastavnici

2.02

1.002

2.09

1.230

1

330

.246

.620

prestiž

2.97

1.362

3.19

1.396

1

328

2.081

.150

Posle PO

brže do posla

3.05

1.350

3.16

1.460

1

292

.392

.532

veća plata

3.42

1.317

3.38

1.429

1

290

.063

.803

napredovanje

3.42

1.304

3.22

1.451

1

292

1.500

.222

podrška roditelja

2.65

1.407

2.72

1.501

1

292

.186

.667

interesovanje

4.33

1.025

3.60

1.329

1

290

27.869

.000

želja da se bavim

4.59

.883

3.84

1.332

1

292

33.889

.000

vršnjaci

1.94

1.089

2.60

1.352

1

292

20.920

.000

nastavnici

2.14

1.022

2.43

1.307

1

291

4.643

.032

prestiž

2.94

1.296

3.36

1.288

1

290

7.535

.006

* Crvenom bojom označene su statistički značajne razlike između dečaka i devojčica.

Tabela 13. Razlika u izboru zanimanja atipičnog za pol, pre i posle programa za PO za sve učesnike programa, nezavisno od pola

Izbor atipičan za pol (svi)

Mpre

SDpre

Mpost

Sdpost

t

df

p

Brže do posla

2.86

1.360

3.09

1.393

-3.042

289

.003

Veća plata

3.36

1.386

3.39

1.358

-.409

288

.683

Napredovanje

3.40

1.314

3.34

1.364

.811

291

.418

Podrška roditelja

2.55

1.389

2.68

1.445

-1.729

289

.085

Interesovanje

3.86

1.272

4.05

1.204

-2.925

286

.004

Želja da se bavim

4.16

1.274

4.29

1.144

-2.255

291

.025

Vršnjaci

2.09

1.254

2.19

1.233

-1.523

290

.129

Nastavnici

2.06

1.068

2.25

1.151

-2.784

291

.006

Prestiž

3.03

1.380

3.11

1.305

-1.074

288

.284

* Crvenom bojom označene su statistički značajne razlike.

Tabela 14. Razlika u izboru zanimanja atipičnog za pol, pre i posle programa za PO za devojčice

Izbor atipičan za pol (devojčice)

Mpre

SDpre

Mpost

Sdpost

t

df

p

Brže do posla

2.84

1.277

3.05

1.351

-2.344

175

.020

Veća plata

3.33

1.329

3.41

1.315

-.995

175

.321

Napredovanje

3.45

1.264

3.41

1.302

.367

175

.714

Podrška roditelja

2.58

1.408

2.66

1.405

-.827

175

.409

Interesovanje

4.13

1.114

4.32

1.029

-2.579

174

.011

Želja da se bavim

4.49

1.025

4.59

.883

-1.695

175

.092

Vršnjaci

1.86

1.106

1.93

1.067

-.901

174

.369

Nastavnici

2.03

.973

2.14

1.022

-1.352

175

.178

Prestiž

2.92

1.362

2.94

1.296

-.180

174

.857


Tabela 15. Razlika u izboru zanimanja atipičnog za pol, pre i posle programa PO za dečake

Izbor atipičan za pol (dečaci)

Mpre

SDpre

Mpost

Sdpost

t

df

p

Brže do posla

2.89

1.484

3.17

1.457

-1.958

113

.053

Veća plata

3.42

1.474

3.36

1.427

.441

112

.660

Napredovanje

3.33

1.388

3.22

1.451

.797

115

.427

Podrška roditelja

2.51

1.365

2.71

1.509

-1.754

113

.082

Interesovanje

3.44

1.387

3.62

1.330

-1.553

111

.123

Želja da se bavim

3.67

1.449

3.84

1.336

-1.525

115

.130

Vršnjaci

2.43

1.385

2.59

1.358

-1.227

115

.222

Nastavnici

2.09

1.201

2.43

1.307

-2.518

115

.013

Prestiž

3.20

1.396

3.38

1.279

-1.482

113

.141

Uticaj PO na zadovoljstvo životom i životne vrednosti

Cilj ove kategorije pitanja bila je procena početne situacije, rodnih razlika i uticaja programa PO na zadovoljstvo životom i verovanja u prosperitetnu budućnost na polju karijere i u ličnom životu. Mladi su, na petostepenoj skali, ocenjivali zadovoljstvo sopstvenim životom, veru da će dobiti zadovoljavajući posao, kao i osnaživanje na profesionalnom i ličnom nivou.

U tabeli su predstavljeni statistički podaci za svaki ponuđeni odgovor pre i posle programa PO, kao i razlike među polovima. Mladi su u proseku veoma zadovoljni životom i verovali u prosperitetnu budućnost (sve srednje ocene zadovoljstva životom su bie više od 4,00, sa izuzetkom vere u promenu zanimanja).

Zadovoljstvo životom i pol ispitanika

Kada je reč o razlikama između devojčica i dečaka pre programa PO, devojčice su, na statistički značajnom nivou, bile zadovoljnije životom (p = ,034), verovale su da će naći posao koji ih ispunjava (p = ,001), verovale su da će naći dobro plaćen posao (p = ,048) i da će ostvariti životne ciljeve (p = ,001).

Slična slika prisutna je posle programa za PO (tabela 15), gde su sve gore pomenute razlike između dečaka i devojčica ostale na statistički značajnom nivou.

Uticaj programa PO

Nezavisno od pola učesnika, program PO imao je uticaj na statistički značajnom nivou na zadovoljstvo životom, veru da će mlada osoba naći posao koji je ispunjava, da će naći dobro plaćen posao i da će promeniti zanimanja u toku života.

Sledeći značajan rezultat bio je da je program PO imao izrazitiji uticaj na devojčice nego na dečake. Program PO je značajno uticao na percepciju života kod devojčica (vidi tabelu), dok na dečake PO nije uticala na statistički značajnom nivou.

Tabela 16. Zadovoljstvo životom pre i posle PO

Uticaj na život

Mdevojčice

SDdevojčice

Mdečaci

SDdečaci

df1

df2

F

p

PRE PO

zadovoljstvo životom

4.29

.793

4.09

.977

1

329

4.512

.034

posao koji ispunjava

4.49

.761

4.17

1.009

1

330

10.391

.001

dobro plaćen posao

4.25

.809

4.05

1.022

1

330

3.944

.048

ostvarenje životnih ciljeva

4.55

.661

4.26

.888

1

331

11.028

.001

promeniću zanimanja

2.87

1.068

3.08

1.233

1

329

2.728

.100

ja sam odgovoran/odgovorna za svoje zaposlenje

4.29

.808

4.20

1.067

1

329

.657

.418

ja upravljam svojom karijerom

4.50

.773

4.44

.856

1

331

.376

.540

POSLE PO

zadovoljstvo životom

4.46

.699

4.21

.987

1

291

6.651

.010

posao koji ispunjava

4.59

.686

4.33

.905

1

291

7.925

.005

dobro plaćen posao

4.39

.785

4.16

1.039

1

290

4.599

.033

ostvarenje životnih ciljeva

4.60

.659

4.34

.884

1

292

8.454

.004

promeniću zanimanja

3.15

1.192

3.21

1.294

1

291

.175

.676

ja sam odgovoran/odgovorna za svoje zaposlenje

4.37

.788

4.23

.999

1

292

1.787

.182

ja upravljam svojom karijerom

4.50

.702

4.39

.956

1

288

1.225

.269

Tabela 17. Uticaj na zadovoljstvo životom kod svih učesnika PO

Uticaj na život (svi)

Mpre

SDpre

Mpost

Sdpost

t

df

p


4.25

0.828

4.36

0.834

-2.992

289

0.003

Posao koji ispunjava

4.37

.894

4.49

.789

-2.516

290

.012

Dobro plaćen posao

4.17

.919

4.29

.900

-2.535

289

.012

Ostvarenje životnih ciljeva

4.43

.785

4.49

.766

-1.550

292

.122

Promeniću zanimanja

2.92

1.132

3.17

1.231

-3.637

289

.000

Ja sam odgovoran/odgovorna za zaposlenje

4.25

.927

4.32

.870

-1.271

290

.205

Ja upravljam svojom karijerom

4.50

.791

4.46

.812

.795

288

.427


Tabela 18. Uticaj na zadovoljstvo životom kod devojčica

Uticaj na život (devojčice)

Mpre

SDpre

Mpost

Sdpost

t

df

p


4.31

.749

4.46

.701

-3.817

174

.000


4.49

.778

4.59

.687

-1.870

175

.063

Dobro plaćen posao

4.24

.823

4.38

.785

-2.475

174

.014


4.54

.666

4.60

.659

-1.436

176

.153


2.84

1.070

3.14

1.187

-3.746

175

.000

Ja sam odgovorna za zaposlenje

4.27

.823

4.37

.789

-1.550

175

.123


4.51

.780

4.50

.702

.105

174

.917


Tabela 19. Uticaj na zadovoljstvo životom kod svih učesnika PO

Uticaj na život (dečaci)

Mpre

SDpre

Mpost

Sdpost

t

df

p


4.15

0.929

4.21

0.987

-.807

114

.421


4.18

1.022

4.33

0.905

-1.688

114

.094

Dobro plaćen posao

4.05

1.042

4.16

1.039

-1.135

114

.259


4.27

0.917

4.34

0.884

-.833

115

.407


3.06

1.214

3.21

1.3

-1.304

113

.195

Ja sam odgovoran za zaposlenje

4.23

1.071

4.25

0.981

-.188

114

.851


4.48

0.812

4.39

0.956

1.000

113

.319

Tabela 20. Zastupljenost modula.

Moduli

%

Samospoznaja

84.3

Informisanje o zanimanjima

78.3

Informisanje o školama

74.1

Realni susreti

77.4

Donošenje odluke

76.8

Petofazni Model PO

Kao što se da videti iz tabele 19, najveći broj mladih prošao je kroz modul samospoznaja (84,3% od ukupnog broja), zatim informisanje o zanimanjima (78,3%), realni susreti (77,4%), donošenje odluke (76,8%) i informisanje o školama (74,1%).

Mladi su ocenili radionice kao korisne. Ocene korisnosti kreću se od 3,44 za sajam karijere do 4,26 za samospoznaju interesovanja. Radionice samospoznaja o sposobnostima (4,24), samospoznaja interesovanja (4,26) i donošenje odluke (4,18) ocenjene su kao najkorisnije.

Razlike po polu. U poređenju sa dečacima, devojčice su u globalu ocenjivale radionice kao korisnije (vidi tabelu za statističke podatke). Devojčice su na statistički značajnom nivou ocenile korisnost samospoznaje sposobnosti (p = ,004), samospoznaje interesovanja (p = ,004) i informisanje o zanimanjima (p = ,024).

Tabela 21. Korisnost radionica

Korisnost radionica

M

SD

Samospoznaja sposobnosti

4.24

.924

Samospoznaja interesovanja

4.26

.871


4.17

1.013

Informisanje o mreži škola

3.92

1.105

Intervju sa ekspertima

3.78

1.237

Raspitivanje o zanimanju

3.92

1.190

Isprobavanje prakse

3.64

1.325

Sajam karijere

3.44

1.308

Donošenje odluke

4.18

1.035

Savetovanje

3.97

1.231

Tabela 22. Korisnost radionica u zavisnosti od pola.

Korisnost radionica

Mdevojčice

SDdevojčice

Mdečaci

SDdečaci

df

F

p

Samospoznaja sposobnosti

4.36

.860

4.04

.990

291

8.307

.004

Samospoznaja interesovanja

4.33

.881

4.15

.847

290

8.307

.004


4.28

1.010

4.00

1.000

287

5.166

.024

Informisanje o mreži škola

3.97

1.089

3.85

1.131

290

.829

.363

Intervju sa ekspertima

3.76

1.276

3.81

1.177

287

.090

.765

Raspitivanje o zanimanju

3.97

1.236

3.85

1.115

290

.715

.398

Isprobavanje prakse

3.61

1.392

3.67

1.221

286

.129

.720

Sajam karijere

3.40

1.355

3.50

1.235

284

.460

.498

Razmatranje odluke

4.27

1.020

4.04

1.047

289

3.346

.068

Savetovanje

4.07

1.208

3.81

1.257

288

2.948

.087

Uticaj programa

Posle programa PO, mladi su odgovarali na pitanja u vezi sa korisnošću PO. Mladi, u proseku, ocenjuju program PO kao koristan. Izdvojili su veštine stečene u okviru PO kao najkorisnije (M = 4,08, SD = 1,075), dok je svest o novim zanimanjima bila najmanje značajna u ovom uzorku (M = 3,39, SD = 1,208).

Uticaj PO u zavisnosti od pola. Dečaci i devojčice razlikovali su se na statistički značajnom nivou u percepciji korisnosti PO. Devojčice (M = 4,27, SD = ,927) više će koristiti veštine stečene u PO nego dečaci (M = 3,78, SD = 1,216). Slično, devojčice (M = 3,97, SD = 1,013) smatraju da će im PO pomoći pri donošenju odluke o zanimanju više nego što su to smatrali dečaci (M = 3,65, SD = 1,175).

Tabela 23. Uticaj PO

Uticaj PO

M

SD

Pomoć u donošenju odluke

3.84

1.088

Način razmišljanja o zanimanju

3.59

1.151

Svest o novim zanimanjima

3.39

1.208

Koristiću veštine PO

4.08

1.075

Tabela 24. Uticaj PO u zavisnosti od pola

Uticaj PO

Mdevojčice

SDdevojčice

Mdečaci

SDdečaci

df

F

p

Pomoć u donošenju odluke

3.97

1.013

3.65

1.175

293

6.048

.014

Način razmišljanja o zanimanju

3.69

1.183

3.43

1.085

294

3.691

.056

Svest o novim zanimanjima

3.37

1.232

3.42

1.173

295

.150

.699

Koristiću veštine PO

4.27

.927

3.78

1.216

295

15.778

.000

Aktivnosti kancelarija za mlade

Aktivnosti KzM merene su anketom KzM selfeval, koju je popunjavao predstavnik tima za PO iz kancelarija. U istraživanje je ušlo 16 od 20 KzM, koje su bile obuhvaćene prvim projektnim ciklusom.

Rezultat ove ankete pokazuje da 75% obuhvaćenih KzM sprovodi PO u skladu sa petofaznim modelom, što ukazuje na ispunjenost prvog projektnog indikatora.

· Šesnaest kancelarija sprovodi PO, 15 kancelarija po petofaznom modelu.

· Sombor ne sprovodi po petofaznom modelu. KzM Sombor organizovala je samo radionicu koja se odnosila na samospoznaju.

· Četiri kancelarije ne sprovode PO (Niš, Pirot, Šabac, Kikinda).

Anketa je pokazala da su timovi za PO u 20 predviđenih KzM prošli kroz obuku za PO u periodu od kraja februara do početka marta 2012. godine, što ukazuje na ispunjenost projektnog indikatora koji glasi da je 20 multiplikatora iz vanškolskog sektora prošlo usavršavanje za profesionalnu orijentaciju na osnovu petofaznog modela.

Među kancelarijama za mlade koje su održale dve ili više manifestacija po petofaznom modelu nalazi se Beograd (najviše manifestacija i najveći broj mladih obuhvaćeno je kroz studentske prakse), kao i pojedinačne kancelarije: Bor, Kruševac i Požarevac. Ovaj rezultat ukazuje na slabe kapacitete KzM i potrebu za nezavisnim timovima koji bi sprovodili PO sa mladima i na neispunjenost indikatora koji je glasio da lokalne vanškolske ustanove sprovode najmanje dva puta godišnje manifestacije profesionalne orijentacije prema petofaznom modelu profesionalne orijentacije prilagođenom za rad sa mladima.

ZAKLJUČAK

Najveći broj mladih obučeno je putem studentske prakse u beogradskim kancelarijama za mlade, što svedoči o relativno slabim kapacitetima kancelarija i postojanju potrebe za osnaživanjem KzM da sprovode PO.

Najveći uspeh Projekta jeste uticaj na mlade, koji se ogledao u izrazito jakom uticaju na korišćenje relevantnih informacija pri donošenju odluka o budućim zanimanjima ili karijeri kod svih učesnika programa. Kod dečaka je povećana diferencijacija zanimanja, a kod devojčica su smanjeni stereotipi o zanimanjima i povećano je zadovoljstvo životom. Iako je ovaj uticaj neplaniran, program PO osnažuje devojčice na ličnom nivou, značajno povećavajući zadovoljstvo životom, veru da će mlada osoba naći posao i karijeru koja je ispunjava. Izrazitiji uticaj i osnaženost devojčica može se tumačiti time da su devojčicama naročito potrebne intervencije u oblasti profesionalne orijentacije.

1

Documents

Profesionalna orijentacija na prelasku u srednju školuprofesionalnaorijentacija.org/.../ME_Damnjanovic_2012.docx · Web viewGlavni cilj projekta Profesionalna orijentacija na prelasku