Privredni pregled - Zvornik1981

i I

SOUR UPI SARAJEVO, RO UGOSTITELJSTVO I TURIZAM

SARAJEVO, OOUR „STARI GRAD"-· ZVORNIK

MOTEL »VIDIKOVAC« doprinosi razvoju turizma

Za korišćenje zvorničkih turističkih mogućnosti od posebnog je značaja , osim hotela visoke „B" kategorije u Zvorniku upravo završeni motel „ Vidikovac" na Diviču , smešten na strmoj i visokoj steni sa prekrasnim pogledom na jezero, Hidroelektranu „Zvornik", Divič i okolinu.

Motel „Vidikovac" raspolaže sa 21 sobom i 40 ležaja, sa 140 sedišta u restoranu i 100 sedišta u bašti. Jedan je od najlepših objekata, ove vrste u SR Bosni i Hercegovini.

m,;v,ed11I ~-PREGl60<

~ - .- .... '/'.

ttdi Nc:lvinsko-izd

radna organl~a „PRIVREDNI PREGLED"

Beograd, Maršala BlrJuzova 3-5 ·

Generalni direktor TOMA MARKOVIĆ

Glavni i odgovo'mi u.rednik VLADA KAĆANSl<I

Urednik J)rlloga · JOVAN DEBEUAĆKI

.Organizator priloga ĐORĐtJE ĆUK

Realizacii* priloga ĐORĐIJE ĆUK DINKO JELIĆIĆ

Štampa NIGAO „PRIVREDNI PREGLED"

Beograd, Maršala Birjuzova 3-5 Maja fast. godine

Na osnovu mišlJeriia Republfl;~CllJ sekretarijata za ' kvlturu SRS*'tit9i 413-238/73--02 od 8. marta 1973. godine na list „Prlvtedni pregiad" ne plaća se porez na promet

TVORNICA GLINICE „BIRAČ" - ZVORNIK

Značajan činilac u razvoju Opštine

Izgradnjom Tvornice glinice „Birač" u Zvorniku stvoreni su potrebni preduslovi za još ubrzaniji društveno-privredni razvoj ove sredine.

U ovom srednjoročju Tvornica glinice „Birač" treba da izgradi nove proizvodne kapacitete za proizvodnju sirovina za potrebe petrohemijske industrije i industrije za proizvodnju deterdženata i proizvodnju vlakana za visokootporne peći i izdvajanje retkih metala iz boksitne rude (galija i-cirkonijuma).

Na naslovnoj strani: Tvornica glinice „Birač"

DRUŠTVENI I PRIVREDNI RAZVOJ OPŠTINE ZVORNIK

Poslednja decenija >vuče< prosek

Poljoprivredno stanovništvo još dominantna kategorija. - Orijentacija na povezivanje sa složenim sistemima. - Trenutno na 64. mestu u Republici među 109 opština

Sa 500 km2 površine i 71.400 stanovnika, opština Z\.Urnik je po rasprostranjenosti i gust ini naseljenosti od 143 stanovnika na km2, jedna od većih, a najgušće nastanjena opština u Bosni i Hercegovini. Zvornik je kulturni, ekonomski i administrativni centar ov~ op~ine i ima 13.000 stanovnika. · U ukupnom, broju sa 40 odsto je zastupljeno poljoprivredno stanovništvo a na zaposlene u društvenom i individualnom sektoru otpada 52 od.sto. Područje zvorničke opštine čini 67 naseljenih mesta od kojih su najveća: Zvorn1k, Kozluk, Divič, Karakaja, Sapna,Orinjača i Pilice. Ukupan broj domaćinstava, na području opštine, iznosi 13.150.

Dinamičan razvoj opštine Zvornik u poslednjoj deceniji a posebno u periodu realizacije srednjoročnog programa razvoja od 1976. do 1980. godine, neposredno je uticao na ekonomski i socijalni položaj žitelja ovog kraja. Ovo potvrđuju i podaci da je društveni proizvod po stanovniku dostigao 34.000 dinara , a nacionalni dohodak 25.100 dinara. Istina, ove cifre ukazuju da se društveno-ekonomski raz· voj opštine kreće ispod republičkog proseka, ali u odnosu na ranije stanje, sadašnje brojke su impresivne. Uostalom, u godinama realizacije srednjoročnog programa razvoja za period 1976. do 1980. godine, poraslo je i učešće aktivnog stanovništva sa 24.554 u 1975. godini na 29.135 u 1980. godini a, u istom petogodištu učešće poljoprivrednog stanovništva smanjeno je sa 65,6 odsto u 1975. godini na 58,8 odsto u 1980. godini. Ove brojke svedoče o brzom društveno-ekonomskom razvoju opštine u poslednjoj deceniji i o značajnim izmenama u ekonomskom i socijalnom položaju stanovnika.

Otvorenost prema zajedništw

Značajno je, osim toga, da su zapaženi rezultati ostvareni i na samoupravnom transformisanju osnovnih organizacija udruženog rada u skladu sa Ustavom i Zakonom o udruženom radu. Što se tiče poslovne ekspanzije izgrađeno je više privrednih i drugih objekata, a proizvodni kapaciteti su prošireni u pojedinim organizacijama kako bi se podmirili zahtevi tržišta. U najznačajnije novoizgrađene objekte spadaju: T\.Urnica glinice „Birač", ,,Jadar", „Uni veza I", „lnžinjering", „Novi Izvor", .Agroprom", „Drina-Trans", „ Vezionica" i drugi.

Ova društveno-politička zajednica ima 20 radnih i 65 osnovnih organizacija udruženog rada i više drugih, po obimu proizvodnje, manjih organizacionih jednica i zajednica o oblasti privrede i društvenih deiatnosti. Svaka od radnih organizacija i osnovnih organizacija udruženog rada i samoupravnih organizacije i zajednica udružena je u neku od složenih organizacija udruženog rada van područja opštine. Ova činjenica potvrđuje otvorenost ovog područja prema svim integracionim kreta-

njima i zajedništvu što znatno doprinosi njegovom razvoju.

Industrija, u ovoj opštini, inače, predstavlja okosnicu privrednog razvoja. Srednjoročni program razvoja koji je, upravo, završen i tekuće petogodište razvoju ove grane poklanjaju izuzetnu pažnju. Posebno je intenzivan razvoj građevinarstva, saobraćaja i trgovine. Ovde se u oblasti privrede i društvenih delatnosti, zapravo, nalaze 12.932 radnika, a to je 18,1 odsto od ukupno zaposlenog stanovništva. Društveni sektor zapošljava 12.500, a individualni 432 radnika. Sa područja ove opštine 4.000 radnika dohodak ostvaruje u organizacijama udruženog rada širom zemlje, a 1.000 žitelja se nalazi na privremenom radu u inostranstvu.

Društveni proizvod po stanovniku iznosi 34.000 dinara, a nacionalni dohodak 25.100 dinara što je, još uvek manje od republičkog proseka. Opština Zvornik se još svrstava u grupu nedovoljno razvijenih opština u Bosni i Hercegovini i između 109 opština, nalazi se na 64. mestu. Veoma dinamičan razvoj opštine u poslednjoj deceniji doprineo je, naime, da se izdržavano stanovništvo u odnosu na ukupan broj smanji sa 60,3 odsto u 1976. godini 59,5 odsto u 1980.godini.

U planu objekti na sve strane

Zahvaljujući rezultatima koji se ostvaru-ju u društvenom i privrednom razvoju zvorničke opštine, u godinama proteklog srednjoročja, novim planskim periOdom od 1981. do 1985. godine, predviđen je još dinamičniji i skladniji razvoj ovog kraja. Pored širenja proizvodnih kapaciteta i modernizacije proizvodnje u osnovnim organizacijama udruženog rada programom se predviđa i podizanje još nekoliko objekata. Tako je predviđeno, da se pri Tvornici glinice „Birač" izgrade kapaciteti za proizvodnju sirovina za potrebe petrohemijske i industrije za proizvodnju deterdženata, proizvodnju vlakana za viso -ko otporne peći, izdvajanje retkih metala iz boksitne rude (galija i cirkonijuma), a u oblasti metalne industrije , pri „Univerzalu" treba da se izgradi nova ili da se proširi sadašnja Tvornica čeličnih konstru- ~ kcija za proizvodnju građevinske bravarije i Y'

elemenata za proizvodnju .školskog i kancelarijskog nameštaja i enterijera. U drvnoj industriji, čiji je nosilac razvoja „Jad ran", izvršiće se rekonstrukcija i modernizacija sadašnjih kapaciteta, a prvenstveno oplemenjenih ploča, suvih montažnih i durnirnih vrata, enterijera, savijenih elemenata za izradu nameštaja, komadnog nameštaja i drugog.

Industrija građevinskog materijala, čiji je nosilac razvoja „Novi izvor", isto tako, treba da podigne proizvodne kapacitete za proizvodnju mikroniziranih punila (krede) i lin ija za proizvodnju mikroniziranih tabkostjenih materijala (blok, monta). Tvornica mehaničkog veza, kao i pogon „mokre dorade" i Tvornica muških odela „Alhos" predviđa gradnju proizvodnog pogona za proizvodnju pantalona u cilju kompletiranja postojećeg asortimana proizvodnje.

I Industrija obuće, čiji je ndsilac razvoja „Standard" predviđa proširenje proizvodnih kapaciteta za pro izvodni u đonova i šivaće radionice. Prehrambena industrija, čiji je nosilac razvoja • .5. juli" obaviće rekonstrukciju pekare i mlina, a u Fabrici mineralne vode „Vitinka" uvešće se linija za proizvodnju sokova. Razvoj industrije gume, odnosno osnovne organizacije udruženog rada, „Fagum" zasniva se na proširenju proizvodnih kapaciteta i asortimana proizvodnje, odnosno izgradnji hale za proizvodnju gumenih proizvoda i nabavku potrebne opreme, a u oblasti građevinarstva izgradiće se fabrika za proizvodnju prefabrikovanih betonskih elemenata.

Saobraćaju posebna uloga

Posebno mesto, u srednjoročnom programu razvoja, ima saobraćaj. Razvoj ove oblasti usmeren je na gradnju nove i modernizaciju sadašnje infrastrukture, proširenje transportnih kapaciteta i ptt mreže. Pri organizaciji udruženog rada „D rina-Trans" predviđeno je da se gradi

2

remontno-servisna radionica, servis za održavanje putničkih vozila, kao i da se nabave 33 nova autobusa. Transportno-remontna organizacija „Vihor" u isto vreme treba da završi gradnju remontnih kapaciteta i pratećih objekata i da kupi teretna vozila. U oblasti razvoja ptt mreže planirano je da se proširi ptt mreža u Kozluku, Sapni, Drinjači i Pilnici.

U trgovini, takođe, u ovom srednjoročnom programu razvoja, predviđeno je da se obezbede materijalna sredstva za gradnju robne kuće u Zvorniku, i tržišnih centara u Kozluku, Sapni, Polici, šepku i Kamenici. U planu ugostiteljske organizacije udruženog rada najznačajnije je podizanje gradske

kafane u Zvorniku, rekreaciono-turističkog centra u Vitničkom kiseljaku i restorana u Kozluku. Takođe, adaptiraće se hotel „B" kategorije u Zvorniku.

Glavni poduhvati u gradnji puteva i u rekonstrukciji postojećih objek.ata su: Bijeljina, deonica od Kozluka do Sepoka u dužini od 9 kilometara, a isto tako, mesne zajednice sredstvima samodoprinosa izgradiće 120 kilometara lokalnih i nekategorisanih puteva. Predstoji i rekonstrukcija maqistralnog puta šepak-Bijeljina, deonica Sepak-Pilica u dužini od 6 kilometara.

Posebno mesto u srednjoročnom programu razvoja ima gradnja stanova u društvenom i individualnom vlasništvu. Srednjoročni program razvoja predviđa gradnju 600 stanova u društvenom i 2900 stanova u individualnom vlasništvu. Predostoji i gasifikacija gradskog i prigradskog područja, regulacija reke Zlatice u Zvorniku i Kozlučke reke.

Dinamičan razvoj privrede, pratio je i brz razvoj društvenih delatnosti. U oblasti zdravstva i socijalne zaštite ostvareno je prilično. Jer, na području opštine trenutno radi 68 lekara, a ukupno se raspolaže sa 305 bolesničkih postelja a Srednjoročnim programom razvoja predviđena su ulaganja od 200 miliona dinara. Pored nabavke savremene medicinske opreme izgradiće se i ambulantno-poliklinička zgrada, a_proširiće se ambulante u Kozluku, Sepku, Sapni, Snagovu i D. Kamenici. Predstoji i adaptacija zgrade Medicinskog centra. Predviđa se da će, u poslednjoj godini ovog srednjoročnog programa razvoja, na području zvorničke opštine raditi 120 lekara, a tada će se raspolagati i sa 415 bolesničkih postelja.

U izgradnju objekata društvenog standarda, na ovom području, investirana su znatna materijalna sredstva. Izgrađeno je 500 stanova u društvenom i 2.000 stanova u individualnom vlasništvu .. Izgrađeno je i 36 kilometara asfaltnih i 40 kilometara kategorisanih i nekategorisanih puteva. U ovom periodu uspostavljen je autobuski saobraćaj sa svim većim mestima i naseljima u opštini, a izgrađeno je i rekonstruisano desetine kilometara vodovodne i niskonaponske električne mreže, veći broj trafo-stanica, ambulanti i čitaonica. Značajan je i podatak da je završena gradnja više osnovnih škola. Završena je i modernizacija ptt mreže i drugih komunalnih i infrastrukturnih objekata. (jd)

„PRIVREDNI PREGLED"

ISTORIJSKI RAZVOJ ZVORNIKA

->KWUC DRINE< POVOLJAN prirodno-geografski položaj om?gućio _ie ~?ntinu~ra~u naselje_nost ··kog područja preko tri h ii jade godina. Saznanja o najstarijim periodima dugu~u se

zvorn~ . ostacima materijalne i duhovne kulture različitih društvenih grupa ko!e. su prona 0i:;; 1 p~ostoru živele i smenjivale jednu drugu. Potpuniji uvid u tu bogatu bastmu na ov · k b" k od nedavno je omogućen otvaranjem Muzejs e z 1r e. . ..

o područje je arheološki veoma bogato i u dobroj je meri istraž7n? .. u studiji ?r MILr~E KOSORIĆ „Ilirske nekropole Podrinja", nastaloj na os~?vu_bro1n1h iskopavanja,

I n m na područj"u opštine Zvornik konstatovana su nalazišta 1z bronzanog doba u ug av o , .. . • . , • Zelinju, Trnovici, Padjinama 1 Rocev1cu.

Iz kasnijih perioda značajni su kao materijalni spomenici: ostaci rimske ceste od šepka do Branjeva, tvrđave Kušlat i Zvornik, brojni stećci, kula u Skočiću itd.

Zvornik se prvi put pominje u istorijskim izvorima 1410. godine pod imenom Zvonik a od 1519. godine počinje se upotrebljavati sadašnji naziv. Poreklo ime· na se dovodi u vezu sa zvonikom franjevačkog samostana, ali ima i drugi~ verzija. Grad je - ističe jedan savremeni putopisac - „zvonio dijekovima da mu ne odzvoni.... svojim strmenim položajem, budnim okom opreza, kulama, zidinama, dubokim jarcima, bastionima ... i gotovo uvijek malobrojnim, ali odlučnošću življe· nja na svom tlu, ipak premoćnijim ljudima".

U drugoj i trećoj deceniji XV veka Zvornik je sedište stalne dubrovačke kolonije. Prisustvo dubrovačkih trgovaca i zanatlija povoljno je uticalo na razvoj ov~g grada koji polovinom XV veka ima preko 2.000 stanovnika i po tadašnjim kriteri· jumima ubraja se u gradove srednje veličine.

Zvornik se prvi put pominje kao ratni objekat 1433. godine u vezi sukoba srpskog despota Đurđa i bosanskog kralja Tvrtka li, nakon koga je Đurađ postao „gospodar Zvornika i cijel Usore". Pod tursku vlast pao je 1460. godine, a od 1480. godine pa sve do polovine XI X veka,

bio je kao sandžačka prestonica veliki vojno-administrativni centar.

Zvornički sandžak obuhvatao je srednje i donje Podrinje, severnoistočnu Bosnu i zapadnu Srbiju od Zlatibora do Sremske Mitrovice. Polovinom XVI veka na njemu se nalazila 31 nahija (srez), od kojih se 21 nalazila na bosanskoj, a 1 O na srpskoj strani.

Grad (tvrđava) je i u turskom periodu, kada je proširen na Gornji i Donji grad (1491), imao veliko strateško značenje. Smatran je „ključem Dri ne", jer je kontrolisao ne samo magistralnu saobraćaj nicu levom obalom Drine prema Sremu (tzv. Dubrovački put), nego i važan poprečan put koji je ovde prelazio u Srbiju. Bezuspešno su ga opseda.li Mađari ( 1464), i u tri navrata Austrijanci ( 1688, 1717. i 1738. godine).

O stanovništvu Zvornika i nekim privrednim karakteristikama ovog kraja čuveni putopisac EVLIJA ČELEBIJA je 1662. godine zapisao: „Stanovnici su Bošnjaci. Govore bosanski, nose čoha ne dolame, tijesne krajiške čakšire s kopčama i gizdaju se. Ima mnogo bašta i vinograda. Iz ovog su kraja glasovite šljive, jabuke, trešnje, hrastove daske, smrče, vina i palud drvo na kojem raste šišarka za . učinjanje koža, ovčija vuna i goveđa koža. Skela mnogo radi. Stanovnici su dobri trgovci.


Polovinom prošlog vek~ Zvornik prema IVANU FRANJI JUKICU ima 8.000 stanovnika. To je svakako, nerealno visoka ocena, pošto zvanični podaci iz kasnijih austrougarskih popisa govore o broju stanovnika između tri i tri i po hiljade.

Ovaj grad je bio kotarsko(sresko) središte sa razvijenim zanatstvom i trgovinom za vreme austrougarske vladavine ( 1878-1918). Između dva svetska rata Zvornik je ostao gradsko naselje sreskog ranga. Prema popisu iz 1931. godine imao je 1.539 kuća sa 8.258 žitelja. Industrija se još nije počela razvijati, ·tako da se stanovništvo uglavnom bavilo poljoprivredom, zanatstvom i trgovinom.

U toku NOR-a i socijalističke revolucije, Zvornik je kao pogranični centar između kvislinških tvorevina Srbije i tzv. Nezavisne Države Hrvatske bio posebno branjen od neprijatelja. Prvi put je oslobođen 5. jula 1943. godine od boraca Prve proleterske i Druge vojvođanske brigade i taj datum se obeležava kao Dan komune. U borbama za oslobođenje Zvornika poginuo je Filip Kljajić Fića, legendarni komesar Prve proleterske brigade i divizije. Za ideale slobode i socijalizma borilo se preko hiljadu žitelja zvorničke komune, od kojih je svaki četvrti u toj borbi i život položio.

Nakon konačnog oslobođenja, 19. februara 1945. godine, započinje nova epoha zvorničke istorije, u kojoj ova komuna doživljava intenzivan socijalistički i samoupravni preobražaj.

Alija UZUNOVIĆ

3

TURISTIČKI USLOVI I PERSPEKTIVE

Sprega sa poljoprivredom sve izraženiji proces

Opština Zvornik posebno je zanimljivo područje po mnogim obeležjima prirodne sredine i kulturno-istorijskim spomenicima, pa se u turizmu i vidi jedna od najpovoljnijih šansi bržeg razvoja. Svakom prolazniku, posebno onom koji putuje pravcem Beograd-Zvornik-Sarajevo, ne može promaći lepota prostranog zvorničkog jezera, stvorenog izgradnjom Hidroelektrane „Zvornik" 1955. godine. Jezero je dugo 25 km, ima površinu od 13,5 km2 i najveću širinu 5.750 m. Ono ima sve osobine koje zadovoljavaju turističko-sportsku rekreaciju na vodi. Strujno kretanje dubokih slojeva vode u jezeru omogućuje da se površinski sloj zagreje i do 28oC, što je veoma povoljno za kupanje. S druge strane, to kretanje vode koristi životu riba, pa i pojavi planktona koji bi se mogli naseliti u jezeru, a to omogućuje razvoj sportskog . i privrednog ribolova.

ZVORNIČKO jezero znatnim dubinama (i do 40 m) i velikim prostranstvom predstavlja svojevrstan akumulator toplotne energije u prolećnim i letnjim mesecima, jer voda uopšte upija znatno većeu količinu sunčeve toplote nego kopno, ali je ravnomernije i izdaje nego kopno, što se odražava na sužavanje visokih letnjih i niskih zimskih temperatura vazduha na površini jezera i njegovoj okolini .

U jezeru živi nekoliko vrsta ribe: klen, karaš, šaran, linjak, škobalj. smuđ, som, štuka, crvenoperka, mrena, mledica, peš, kečiga, grgeč itd. Društvo ribolovaca stoga okuplja brojne članove iz zvorničke i susednih komuna, od kojih je jedan deo udaljen od Tuzle i 55 km.

Na Zvorničkom jezeru svake godine uz Dan borca održava se Državno prvenstvo ( 1979. je održano i Evropsko) u motonautici.

Za korišćenje ovdašnjih turističkih mogućnosti od posebnog značaja (osim visoke B kategorije u Zvorniku), upravo završeni motel „Vidikovac" na Diviču, smešten na strmoj i visokoj steni sa prekrasnim

4

pogledom na jezero, branu, Divič okolinu.

Posebno obeležje i velike mogućnosti pruža Stari grad iznad samog Zvornika. To je ne samo izuzetno redak i atraktivan istorijski spomenik, nego i svojim lokalitetom prekrasnog pejzaža i vidikovcem na starom uzdignutom brdu, nadmorske visine 407 metara, ovaj objekat predstavlja i izuzetno redak prirodni ambijent, u koji se skladno uklapa i tvrđava. Grad je nastao, prema Jiričeku, u vreme kada se na Drini ustalila granica između srednjovekovne srpske i bosanske države, dakle u drugoj polovini XI I veka. Turci su ga proširili, pa je tako nastao Gornji i Donji grad. Austrougarske vlasti sagradile su deo (Citadelu) iznad Gornjeg grada. U neposrednoj blizini ovog grada nalazi se turbe (mauzolej) znamenitog sarajevskog pesnika i narodnog tribuna Hasana Kaimije. Prostor Gornjeg grada je veoma veliki i može se iskoristiti za razne rekreativne sadržaje. Sama Citadela mogla bi se adaptirati za atraktivan ugostiteljski objekat.

Sve omiljenije izletište postaje dolina Drinjače iznad starog grada Kušlata. Ovaj

grad je smešten na okomitoj steni visokoj 100 metara iznad ušća Jadra u Drinjaču. Prvi put se pominje 1346. godine, a kao podgrađe sa dubrovačkom kolonijom 1396. godine. Njegova okolina bogata je stećcima sa reljefnim motivima i ukrasima u vidu biljnih i motiva loze sa grožđem. Kušlat sa okolinom nudi više mogućnosti odmora uz izvanredan prirodni i kulturno -istorijski ambijent, bogatstvo ribe u rekama Drinjači i Drini, prostranom dolinom pogodnom za kampovanje i sportske aktivnosti. Sve ovo opredelilo je zvorn ičku radnu orgnaizaciju u oblasti ugostiteljstva i turizma „Stari grad" da pristupi intenzivnim pripremama na izgradnji motela u ovom delu komune.

Područje Zvornika pruža velike mogućnosti, koje su samo delimično iskorišćene za razvoj banjsko-zdravstvenog turizma. Resursi ovog turizma nalaze se u Vitiničkom Kiseljaku i Kozluku.

Vitinički Kiseljak je interesantan ne samo po istoimenoj kiseloj vodi, nego i po lekovitim svojstvima određenih izvora mineralne vode podesnih za banjsko lečenje, kao i po pejzažnim karakteristikama i prostorima podesnim za izgradnju različitih sadržaja turističke privrede.

Vitinički kiseljak je prirodna mineralna voda iz oba kaptirana vrela, poznata još od ranijih vremena, kako stanovništvu bliže okoline, tako i stanovništvu Mačve i Podrinja sa obe strane Drine. Njihova iskustva su govorila da posle dvonedeljne kure redovnog pijenja kiseljaka, mnoge tegobe u probavnom traktu nestaju i bolesnici se osećaju mnogo bolje.

Uprkos činjenici da su posetioci Kiseljaka stanovali u seoskim nekomfornim kućama, hraneći se neadekvatno svojoj bolesti, a često i potpuno suprotno, blagovremeni učinak univerzalne vode davao je pozitivne rezultate, a broj posetilaca rastao je iz godine u godinu.

Ranije parcijalne, kao i kompletna analiza Higijenskog zavoda Tuzla izvršena 1975. godine, pokazuju da je reč o zemnoalkalnoj mineralnoj vodi, koja kao dopunsko sredstvo lečenja bolesti probavnih organa (hronični katar želuca i creva), hronične upale žuči i žučnih puteva, zatim bolesti metabolizma (giht, dijabetis i dr.).

Mineralnu vodu izvora Kozluk UPl-jev OOUR „Vitinka" u Kozluku od pre sedam godina, izgađnjom uređaja za punjenje u boce, plasira na jugoslovensko tržište. Tako je omogućeno da se mineralna voda „Vitinka" nađe u prometu kao veoma pogodna stona voda.

Kiseljačka i kozlučka voda služe i okolnom stanovništvu, odnosno usputnim i sezonskim posetiocima. U toku je aktivnost na urbanističkom rešenju i uređenju Kozluka (koji bi izgradnjom smeštajnih kapaciteta i uređenjem drinske plaže mogao postati i izletište sa ponudom rekreativnih i sportsko-ribolovnih sadržaja) i Vitinskog Kiseljaka. Ove godine će između ova dva naselja biti dovršena osmokilometarska asfaltna traka, a očekuje se da se ulaganjima u skorije vreme lekovitost, tradicija i lepota prirodnog ambijenta bogatije iskorišćava u zdravstveno-turističke svrhe. Alija UZUNOVIĆ


SAMOUPRAVNA INTERESNA ZAJEDNICA OSNOVNOG OBRAZOVANJA VASPITANJA - ZVORNIK

Briga za obrazovanje mlade generacije Građani i radni ljudi u udruženom radu su, izglasavanjem samodoprinosa, izdvojili 50 odsto prikupljenih sredstava za izgradnju školskih objekata. - Na ovaj način treba da se obezbedi 10,000.000 dinara što predstavlja učešće opštine Zvornik u akciji izgradnje

„1000 škola u BiH"

SAMOUPRAVNA, interesna zajednica osnovnog obrazovanja i vasp· •anja u Zvomiku koordinira interese svih subjekata zainteresovanih za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje na području opštine Zvornik. Predškolskim i osnovnim obrazovanjem i vaspitanjem bavi se jedna organizacija udruženog rada u kojoj se školuje 12.300 učenika. Područje opštine na kome deluje ova samoupravna interesna zajednica spada, još uvek, u nerazvijena područja SR BIH pa ova zajednica dobi ja i dopunska sredstva, za finansiranje obrazovanja i vaspitanja, koja su u prošloj godini iznosila 19,788.000 dinara.

Radna organizacija predškolskog i osnovnog obrazovanja i vaspitanja „25. maj" ima u svom sastavu: OOUR „Naša radost", ustanovu koja se bavi obrazovanjem i vaspitanjem dece uzrasta od 3 do 7 godina, OOUR „Vasa Pelagić", kolektiv koji se bavi obrazovanjem i vaspitanjem dece ometene u psihofizičkom razvoju, OOUR Muzičku školu, koja se bavi osnovnim šestogodišnjim muzičkim obrazovanjem dece i 9 OOUR-a škola koje se bave osnovnim obrazovanjem i vaspitanjem.

Značajna investiciona ulaganja

Zahvaljujući plebiscitarno usvojenom programu investicionih ulaganja i veoma velikoj podršci građana usvajanjem samo-

doprinosa od čega je 50 odsto sredstava namenjeno izgradnji škola ova Samoupravna interesna zajednica je, u proteklom srednjoročju, imala značajne poduhvate u investicionoj delatnosti, a za novi srednjoročni program razvoja sa 10,000.000 dinara sredstva obezbeđenih iz samodoprinosa, ova društveno-politička zajednica obezbeđuje učešće u akciji izgradnje „1000 škola u BIH". I u proteklom srednjoročnom planu razvoja za investiciona ulaganja utrošeno je 49,899.455 dinara za izgradnju školskih objekata u Zvorniku, Kula Gradu, Barama, Kaludranima, Skočiću, Petkovcima, Baljkovici, Nezuku i Medveđi. Deo sredstava ostao je neutrošen i biće angažovan za nova investiciona ulaganja u periodu od 1981. do 1985. godine.

Sva deca školskog uzrasta pohađaju škole

Srednjoročni program razvoja osnovnog školstva na području opštine Zvornik planira školovanje sve dece školskog uzrasta od 7 do 15 godina, odnosno da su u školama zvorničke opštine školske 1984/85. godi ne upiše 12.316 učenika. Naravno, ni obrazovanje odraslih, u programu razvoja, nije zapostavljeno. Predviđa se, naime, da škole za obrazovanje odraslih godišnje pohađa 400 građana iz organiza-


cija udruženog rada i iz redova nezaposlenih građana.

Prihvaćen princip promenljivih delegata u radu skupštine SIZ-a

Angažovanje ove Samoupravne interesne zajednice u koordiniranju interesa svih subjekata zainteresovanih za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje na području opštine Zvornik zahteva kontinuiranu aktivnost skupštine Zajednice i izvršavanje osnovnih funkcija i uloge u skladu sa Ustavom i Zakonom o udruženom radu. Počev od prošle godine u radu skupštine Zajednice uveden je princip promenljivosti delegata. Jedan broj delegacija, za svako zasedanje skupštine, delegira nove delegate zavisno od pitanja koja skupština razmatra. Po pravilu ovi delegati najredovnije prisustvuju sednicama i učestvuju u radu skupštine. Ovakav način rada omogućio je da se, ova skupština, u radu pozabavi najvitalnijim pitanjima obrazovanja i vaspitanja na ovom području.

Zahvaljujući svestranom angažovanju ova zajednica razrešava i druge, za kadrovsko osposobljavanje ovih ustanova, značajne probleme. Za protekle četiri godine izgrađena su, na primer, 13 stanova za prosvetne radnike, učinjeno je mnogo na dopunskom obrazovanju prosvetnih radnika, urađeno je dosta na racionalizaciji osnovnog obrazovanja i vaspitanja i pripremljen je samoupravni sporazum o srednjoročnom razvoju osnovnog obrazovanja i vaspitanja u ovom kraju .

DRUŠTVENO---PRIVREDNI RAZVOJ OPŠTINE ZVORNIK

Gradnja doma kulture - najznačajniji poduhvat

OBLAST obrazovanja i kulture ima značajno mesto u ovom srednjoročnom programu razvoja. U ovom periodu predviđena je gradnja tri četvoorazredne škole u Šepku, Goduši i Karakaji, a u oblasti usmerenog obrazovanja podići će se deset učionica i dve fiskulturne sale u ukupnoj površini od 1980 m2.

Najznačajniji poduhvat u oblasti kulture je, svakako, gradnja Doma kulture. Ova institucija trebalo bi da objedini delatnost sadašnjih organizacija koje zadiru u domen kulture, a da, sopstvenim programima aktivnosti, istovremeno doprinese unapređenju kulturnog života u ovom kraju. Kao matična kulturna ustanova, a planira se i gradnja knjižnica i čitaonica u mesnim zajednicama, Dom kulture će, jer se za njim već dugo oseća potreba, delovati usmeravajuće u objedinjavanju kulturnog i obrazovnog života ovgo kraja.

5

OSNOVNA BANKA - ZVORNIK

Prioritet selektivnim kreditima

Krediti za izvoz robe sa najvećim učešćem. - Potrošački stambeni krediti za unapređenje privredne delatnosti najznačajniji za podmirenje potreba stanovništva

U skladu sa Zakonom o bankarskom i kreditnom sistemu, pokrenuta je inicijativa za formiranje Osnovne banke - Zvornik u toku 1977. godine, a javna rasprava u OUR-ima, društveno-političkim zajednicama i drugim korisnicima društvenih sredstava trajala je do sredine decembra 1977. godine. Procenjujući opravdanim formiranje Osnovne banke Zvornik sa filijalama u: Zvorniku, Vlasenici, šekovićima, Bratuncu i Srebrenici pristupilo se potpisivanju Samoupravnog sporazuma o udruživanju od 153 osnivača. Konstitutativna Skupština održana je 22. decembra 1977. godine, a Banka je počela sa radom od 1.1. 1978. godine. Do kraja 1977. godine, Banka je poslovala u sastavu Privredne banke Sarajevo - Filijale Tuzla, kao njena Ekspozitura.

U skladu sa Samoupravnim sporazumom o udruživanju u Privrednu banku Sarajevo - Osnovnu banku Zvornik i Statutom, formirani su organi upravljanja Bankom na delegatskom principu i to: Skupština Banke i Skupština poslovnih jedinica -filijala.

IZVRŠNI organi Skupštine su izvršni odbori i kreditni odbori, a kao posebni savetodavni organi oformljeni su: Savet deponenata i Savet štediša. Deobnim bilansom sa Privrednom bankom Sarajevo - Filijalom u Tuzli, Banka je počela svoje samostalno poslovanje sa: ukupnom aktivom od 2.138,503.000 dinara i ukupnom pasivom od 2.138,503.000 dinara. U početnom potencijalu Banke učešće vlastitih sredstava bilo je 42 odsto ili 910.000/h, a u tome sredstva građana iznosila su 350,092.000, odnosno 38 odsto ukupnih vlastitih sredstava.

Pretežan deo tuđih sredstava sa kojima je Banka počela aktivnost činila su: sredstva forndova za razvoj nedovoljno razvijenih republika i pokrajina ( 616,981.000) i sredstava ino finansijskih kredita (393,055.000 dinara).

Početnu aktivnost Banka je definisala postavljanim zadacima u godišnjim planovima i Srednjoročnim planom za period 1977-1980. Ta aktivnost odvijala se

6

uglavnom kroz aktivno uključivanje u proces udruživanja sredstava u cilju optimalnog podmirenja potreba na realizaciji razvojnih programa članova Banke. Svakako dužna pažnja poklonjena je mobilizaciji slobodnih novačnih sredstava stanovništva, kroz unapređenje štednje stanovništva kao značajnog izvora finansiranja proizvodnje, prometa, građana i održavanja likvidnosti. lzvršavajući ove zadatke, Banka je uspela da u svom trogodišnjem radu uveća aktivu i pasivu za preko dva i po puta, tako da krajem 1980. godine iznosi 7 .649,729.000 dinara. Vlastita sredstva u ovom periodu porasla su za jedan i po put i iznose :l.271,768.000 dinara. Pribavljeni krediti od banaka u zemlji iznose 1.117 ,959.000 sredstva fonda za razvoj 1.626,944.000, a inofinansijski krediti porasli su na 2.009,597 .000 dinara.

Sprovodeći akcioni program mobilizacije novčanih sredstava stanovništva za protekle tri godine prikupljeno je 525,274.000 dinara, tako da ova sredstva

31.-12.1980. godine iznose 875,366.000 dinara. Ovako visok rast štednje stanovništva ostvaren je zahvaljujući angažovanju Banke na preuzimanju isplata· ličnih dohodaka putem štednih knjižica i tekućih računa građana. Ovom akcijom obuhvaćeno je 85 odsto ukupno zaposlenih radnika na području Banke, koje obuhvata pet društveno-političkih zajednica, od kojih opštine: Zvornik, šekovići i Srebrenica imaju tretman nedovoljno razvijenih, a Bratunac izrazito nerazvijene opštine. ·

Intenzivna investiciona aktivnost

Nedovoljna razvijenost područja uslovila je i relativno niske lične dohotke koji su se po devetomesečnom obračunu 1980. godine na ovom području kretali između 4.810 do 7.428 dinara. Uz sve ovo valja napomenuti da na području koje poslovanjem pokriva Banka, deluju još dve banke i to: lnvestbanka i Jugobanka, koje se takođe bave prikupljanjem sredstava sta novništva. Imajući to u vidu, prosečna godišnja stopa rasta od 36,5 odsto predstavlja impozantan iznos.

Na ostvareni rast ukupnog potencijala najveći uticaj imala su tuđa sredstva: inofinansijski krediti, sredstva fonda za razvoj. kao i korišćenje kredita iz primarne emisije za selektivne namene. Srednjoročnim planom razvoja Privredne banke Sarajevo - Osnovne banke Zvornik, koji je donesen u 1979. godini, tj. nakon osnivanja Banke, predviđena je prosečna stopa rasta ukupnog potencijala 27,9 odsto godišnje, odnosno u apsolutnom iznosu to je povećanje potencijala za 1.897,265.000 dinara. Ostvareno povećanje potencijala u apsolutnom iznosu je 5.511,226.000 dinara ili po prosečnoj godišnjoj stopi rasta od 48 od sto.

Usmeravanje prikupljenih sredstava u prethodnom srednjoročnom periodu opredelili su motivi i ciljevi utvrđeni planovima o društvenom i ekonomskom razvoju društveno-političkih zajednica ovog područja. Investiciona aktivnost na njemu bila je veoma intenzivna. U prethodnom periodu završeni su značajni privredni objekti: Tvornica glinice „Birač" u Zvorniku i Tvornica keramičkih pločica u Bratuncu. U fazi završavanja nalaze se Fabrika akumulatora Srebrenica, Tvornica aluminijskih otpresaka Vlasenica, robna kuća i sportsko-rekreacioni centar Zvornik, kao i hotel u šekovićima. Ukupna ulaganja za investicije u osnovna i trajna obrtna sredstva izvršena preko ove banke krajem 1980. godine iznose din. 4,457 .851 /h. Finansiranje stambene izgradnje odvija se preko SIZ-ova stanovanja u: Zvorniku, Vlasenici, Bratuncu i šekovićima.

U ovom periodu pozitivno je rešeno 14 zahteva, čija je predračunska vrednost iznosila 382,682.000 dinara, a ulaganja Banke iz vlastitih sredstava 125,306.000. Ostatak sredstava od 259,376.000 dinara pokriven je udruženim i oročenim sredstvima za ove namene.

Pridržavajući se smernica Kreditno-monetarne politike po pitanju kratkoročnog.


'kreditiranja potreba u obrtnim sredstvima prioritet su imali tzv. selektivni krediti. Dajući primat ovim kreditima pošlo se od ciljeva utvrđenih reeskontnom politikom Narodne banke Jugoslavije, Narodne banke BiH i od odredaba Siimoupravnog sporazuma banaka Jugoslavije i Samoupravnog sporazuma banaka BiH o selektivnom kreditiranju. Na ime selektivnih kredita iskorišćeno je 7 47,768.000 dinara, od čega je pokriveno 396,569.000 sredstvima primarne emisije od strane Narodne banke. Ostatak od 351, 199 .000 dinara pokriven je vlastitim sredstvima Banke i udruženim sredstvima na nivou Privredne banke Sarajevo Udružene banke Sarajevo. Najveće učešće u selektivnim kreditima imaju krediti za izvoz robe (538,430.000 dinara) zatim slede krediti za proizvodnju i pripremu robe za izvoz (80,655.000), krediti za prodaju domaće opreme na kredit u Jugoslaviji (79 ,909.000). Ukupni kratkoročni plasmani povećani su od 1977. godine za 1.388,089.000 i krajem 1980. godine iznose 1.783,509.000 dinara.

Jedan od motiva štednje stanovništva kao značajnog faktora ekonomske stabilizacije je podmirenje potreba stanovništva u: potrošačkim kreditima, kreditima za unapređenje privredne delatnosti i stambenim kreditima. U ove svrhe Banka je odobrila 9.206 kredita u iznosu od 185,291.000 dinara, što predstavlja 21 odsto od ukupnih sredstava stanovništva.

Uspešne tri godine samostalnog rada

Na osnovu Samoupravnog sporazuma o politici prihoda i rashoda u bankama na nivou Jugoslavije, Skupštine Banke donela je Odluku o kamatnim stopama i naknadama za bankarske usluge. Po ovoj Odluci kamatne stope na sredstva korisnika društvenih sredstava i stanovništva su na nivou kamatnih stopa predviđenih Samoupravnim sporazumom, dok su kamate na date kredite niže. Radi ilustracije značajno je da su kamate: na kredite za pripremu, proizvodnju i zalihe za izvoz (u delu koji se ne reeskontuje) po Odluci Banke 7 odsto, a po Sporazumu 8 odsto, ostale kratkoročne kredite 9 odsto a po Sporazumu 10 odsto. Kamate na kredite za ulaganja u

- osnovna sredstva su 8,5 odsto godišnje, dok su po Sporazumu do 10 odsto. lako su kamatne stope po Odluci Banke nešto niže u odnosu na usvojene po Sporazumu, Banka je sve tri godine svog samostalnog delovanja završila uspešno sa ostvarenim zajedničkim dohotkom. Ostatak zajedničkog dohotka deli se svake godine na članove Banke na osnovu usvojenih kriterijuma iz Samoupravnog sporazuma o podeli srazmerno visini deponovanih sredstava i plaćenoj kamati na korišćene kredite.

U proširenje materijalne osnove rada, članovi Banke udružuju slobodna sredstva. Do sada su realizovane odluke o kupovini poslovnog prostora - za- Osnovnu banku Zvornik, filijale u Bratuncu i Srebrenici. Ukupna ulaganja na kupovinu poslovnog prostora i računara za automatsku obradu podataka iznose oko 35,000.000 dinara.

DRUŠTVENI I PRIVREDNI RAZVOJ OPŠTINE ZVORNIK 7

SAMOUPRAVNA INTERESNA ZAJEDNICA FIZIČKE KULTURE

-ZVORNIK

Sredstva se racionalna

koriste U PROŠLOGODIŠNJEM poslovanju

SIZ fizičke kulture iz Zvornika raspolagao je sa 6,500.582 dinara. Najveći iznos sredstava pristizao je iz doprinosa ·na lične dohotke uposlenih radnika. Ova sredstva su iznosila 4,701.444 dinara. Ova sredstva Zajednica je raspoređivala prema određenim principima utvrđenim od strane skupštine Zajednice.

Klubovima i organizacijama za takmičarsko-registrovani sport Zajednica je obezbedila 1, 127 .000 di nara. Društvima i udruženjima koja su nosioci sportske rekreacije dato je 145.000 dinara (najveći iznos dobilo je društvo TRV „Partizan" i to 105.000 dinara) a SOFK-a iz Zvornika dobila je, takođe, 215.000 dinara. Ova društvena organizacija u oblasti sporta i fizičke kulture je sredstva trošila na konkretne sportske manifestacije: za organizaciju Malih olimpijskih igara, za seoske partizanske igre, radničko-sportske igre,

SAMOUPRAVNA INTERESNA ZAJEDNICA FIZIČKE KULTURE ZVORNIK

Amaterizam okosnica • razvoja

Gradi se sportska dvorana

za organizaciju sportsko-zabavne priredbe SAMOUPRAVNA interesna zajednica „Plavo veče" i slične akcije. fizičke kulture opštine Zvornik u centar

Značajna sredstva SIZ fizičke kulture je svoje akcije .stavlja razvoj amaterizma u angažovala za investicije. U rešavanju oblasti sporta i sportske aktivnosti među aktuelnih pitanja investicija u oblasti školskom, seoskom i radničkom omladi-fizičke kulture utrošeno je 804.192 dinara. nom. Osnovna preokupaacija ovog najzna-Sredstva su, uglavnom, utrošena na adapta- čajnijeg samoupravnog tela u zvorničkoj ciju i proširenje postojećih sportskih opštini je izgradnja sportske dvorane u objekata na području opštine. Zvorniku. Dosledno sprovodeći zadatke u

Ostala sredstva, prema usvojenom finan- ekonomskoj stabilizaciji skupština Zajedni-sijskom planu, utrošena su za rad stručne . • . . . . .

organizaciji, i povećanje broja sportskih aktiva u organizacijama udruženog rada garancija su da, u ovoj sredini, delu.je značajna sportska baza za još dinamičniji i masovniji razvoj u narednim godinama. Naravno, ovde se ne zapostavlja ni razvoj kvalitetnog sporta. Zajednica je dugoročno opredeljena da podstiče i stimulira razvoj kvalitetnih sportskih grana i da im, u granicama optimalnih materijalnih mogućnosti, omogući učešće i u najvećim sportskim takmičenjima.

službe SIZ-a fizičke kulture i za obaveze c~ j~, zbog prekoracenja plarn~arnh mvest1-Zajednice na osnovu udruživanja sredstava. _ c1ornh sredstava . za gradnju . dvor?~~· Sportski susreti, takmičenja i manifesta-Deo raspoloživih sredstava angažovan je za odustala od ulaganja sredstava u mvest1c1je cije u oblasti sporta ostaju, dugoročno, ra~ saveza i udruženja na području ove koje nisu~~posrednoj vezi sa p~štanjem opredeljenj~ ~ve Zajed~~c~ za ?r~.anizo-opstine. Da nabrojimo: 1,508.090 dinara ovog znacajnog-~tskog objekta u vano nastojanje da pros1n sadasnj1 krug utrošeno je za obaveze SIZ-a fizička upotrebu. Ovakav stav ove samoupravne - -korisnika sportskih manifestacija i bavlje-kultura na osnovu udruživanja sredstava interesne zajednice naišao je na ode;&renje nje sportom od strane mladih i da ( 1 ,459.000 dinara ~a gra~nju Spo:tske javnosti i sportista jer se, u godinama koje masovnošću u pojedinim sportskim grana-dvoran~)' 40.0~0 ~mara. je .. doznacen.o dolaze, planira i izgradnja većeg broja ma obezbedi i vrhunska dostignuća. spo7s~bim S~Zvezimf? .1• ukdrukzel njim? a str~.c1 - manjih sportskih objekata u organizacija - Sarađujući sa udruženim radom i mesnim na s uz a -a 1z1c a u tura je utros1 a d • d · · . d · · · d · · , · , · · 964.391 dinar. ma u ruzenog ra a 1 mesnim zaje rnc1ma zaje rncama u najvecoj mogucoj men ova

8

da bi se pospešila dugoročna orijentacija Zajednica i u srednjoročnom programu na razvoj masovne aktivnosti mladih, i ne razvoja za period od 1981. do 1985. samo njih, u oblasti fizičke kulture. U godine nastoji da obezbedi dalji samoupra-nedostatku potrebnih materijalnih sredsta- vni preobražaj fizičke kulture na osnovama va za realizaciju obimnog programa razvoja Ustava i Zakona o udruženom radu. U fizičke. kulture u oYoj opštini Zajednica se ovom srednjoročnom programu razvoja

oslanja na dugoročno utvrđenu saradnju sa Zajednica će iz stabilnih izvora finansiranja meesnim zajednicama i sa udruženim obezbediti ukupno 49, 190.000 dinara. radom da bi, zajednički, program izgrad-nje manjih sportskih objekata u celosti realizovali i na taj način stvorili preduslove da razvoj amaterskog sporta dobije i solidnu osnovu. --- -

Sada~ji broj sportsk ih organizacija od 32, sa najvećim brojem od 14 u fudbalskoj

Međutim, u ovoj oblasti aktivnosti veoma

je značajno i učešće mesnih zajednica i

udruženog rada u firiansiranju akcija u

oblasti fizičke kulture a, prvenstveno,

investicionih poduhvata pa će krajnji iznos

raspoloživih sredstva biti znatno veći.


Uspešnijim poslovanjem u dalju ekspanziju U poslednjih 10 godina „Univerzal" je učestvovao u izgradnji kapitalnih objekata širom

zemlje. - Radni ljudi „Univerzala" izuzetnu pažnju posvećuju razvojnim programima

POLOVINOM ove godine navršiće se 22 godine otkako je osnovan „Univerzal" kao mala zanatska radionica za pružanje sitnih zanatskih usluga građanima i radnim organizacijama. Iz zanatske radionice, koja je zapošljavala nešto više od 30 radnika, „Univerzal" je danas izrastao u radnu organizaciju sa četiri OOUR-a i Radnom zajednicom, sa preko 800 radnika i preko 470 miliona dinara ukupnog prihoda u 1980. god ini.

Afirmacija kvalitetom i rokom

Stalnim ulaganjima, koja su bila intenzivna naročito od 1973. godine, postignuta je visoka stopa rasta, obima proizvodnje i usluga. Stalnim osvedočavanjem na tržištu, posebno u pogledu kvaliteta i rokova gradnje, „Univerzal" je stekao reputaciju vrlo cenjenog izvođača radova na objektima investicione gradnje, sa referencama kakve se mogu poželeti.

Nagli prodor na jugoslavensko tržište, uz punu afirmaciju i otvorene mogućnosti dalje ekspanzije, opredelio je i aktivnost radnih ljudi u borbi za stalno ulaganje u

proširenje materijalne osnove rada. Za ilustraciju može poslužiti podatak da je u poslednje četiri godine obim proizvodnje i usluga porastao za više od četiri puta, dok su ukupna izdvajanja za proširenu reprodukciju veća za šest puta.

U poslednjih deset godina „Univerzal" je učestvovao u izgradnji mnoštva kapitalnih objekata širom Jugoslavije: tvornice glinice u Mostaru i Zvorniku, Aluminijumski kombinat u Titogradu, hidroelektrane „Đerdap" i „Mratinje", Cinkarna-Celje, železare Jesenice i Zenica, veliki broj proizvodnih hala veličine od dve do deset hiljada kvadratnih metara, skladišta i distributivni centri za prehrambene i trgovinske kombinate, servisne radionice, agroindustrijski objekti (živinarske farme, silosi, fabrike stočne hrane) vodovod i u Ljubinju, Nevesinju, Čitluku, Zvorniku, Višegradu, Prozoru, Valjevu, Krupnju kao i mnogobrojni stambeni objekti i naselja.

OOUR „Enterijer" posebno je bio uspešan u opremanju poslovnih prostorija modernim enterijerima: Narodna banka Jugoslavije u Beogradu, niz poslovnih jedinica, filijala i osnovnih banaka u Tuzli,


Sarajevu, Zvorniku, Modriči i Vlasenici, u opremanju desetak vojnih pošta (Beograd, Zadar, Sarajevo, Tuzla), kao i kompletnom opremanju više od sto osnovnih škola u akciji „1000 škola" u BiH.

Poslovi po sistemu inženjering

Stalnim investiranjem i kadrovskim jačanjem „Univerzal" je izrastao iz pratioca građevinske operative u izvođača radova po inženjering sistemu. Svakako, u ovome je poseban značaj imalo stalno ulaganje u modernizaciju tehnologije, posebno u proizvodnji čeličnih konstrukcija, kao i u školovanje stručnih kadrova.

Dostignuti nivo razvijenosti je svedočanstvo da su radni ljudi „Univerzala" izuzetnu pažnju posvećivali svoj im razvojnim programima. U okviru realizacije srednjoročnog plana za period 1976-1980. godir.e završena je i druga faza proširenja i modernizacije kapaciteta, uz ukupna ulaganja od oko 100 milio na dinara. Realizacijom ove faze razvoja stvoreni su uslovi za mnogo veći obim proizvodnje, za povećanje produktivnosti rada, zdalja ulaganja u modernizaciju tehnologije, čime se ujedno stvaraju i uslovi mogućnosti za zapošljavanje

9

znatno većeg broja novih radnika (upravo je u toku realizacija prijema 100 radnika u novu tvornicu školskog nameštaja i enterijera) .

Dalja orijentacija „Univerzala" i razvoj njegovih programa biće, pre svega, usmereni na zaokruživanje i tipizaciju proizvodnih programa, uvođenje serijske proizvodnje čeličnih konstrukcija, sprovođenje programa inovacija na unapređenje i tehnološko zaokruživanje proizvodnje i montaže, uz nabavku odgovarajućih proizvodnih linija, uređaja, sredstava unutrašnjeg transporta i opreme za potpuno ovladavanje programa građevinske aluminijumske bravarije. U tom pravcu posebna pažnja, u realizaciji ovakvih programa, i dalje će se posvećivati stalnom povezivanju sa naučnoistraživačkim institucijama, gde su već postignuti određeni rezultati.

Novi proizvodni kapaciteti

Prošle god ine, za Dan radne organizacije, u rad su pušteni novi proizvodni objekti i objekti društvenog standarda sa potpunom infrastrukturom, tako da su se „Univerzalovi" OOUR-i našli svi na okupu i na novoj lokaciji. Tim povodom u rad je puštena savremena infrastruktura, poslovna zgrada i restoran društvene ishrane i uređaj za prečišćavanje otpadnih voda, skladište instalacio'nog materijala, garderoba za potrebe OOUR-a „Metalno" i spoljni vodovod. U sve ovo je uloženo oko 77 mi I iona dinara od čega je 40 odsto vlastitih sredstava. U toku su završni radovi na vrelovodu i skladištu zapaljivih materijala.

Planovi razvoja

Narednim srednjoročnim planom razvoja „Univerzal" je predvideo obnavljanje i modernizaciju opreme. Poseban akcenat biće dat na iskorišćenje i proširenje kapaciteta izrade montaže čeličnih

/)

" IVBR.AL" NA ORGANIZACIJA _,,, -®' - -- - ~

. ZVORNIK

' Telefon: 81-351

10

konstrukcija . U novu proizvodnu halu od 4,5 hiljada kvadratnih metara, u kojoj će biti zastupljena najmodernija tehnologija sa peskarnicom, automatima za rezanje i zavarivanje, kranovima, plinskom stanicom i drugo, planirano je povećanje kapaciteta na deset hiljada tona čeličnih konstrukcija (teške, srednje i lake), tako da će se preći na serijsku izradu čelične konstrukcije.

U periodu do 1985. godine „Univerzal" će za potrebe OOUR - a „Instalacije" izgraditi novi radionički i poslovni prostor, gde će se stvoriti i uslovi za proizvodnju prekidača pritiska, razvodnih baterija i sistema za navodnjavanje „kap po kap". Tvornica školskog i kancelarijskog nameštaja i enterijera biće kompletirana sa sušarom i postrojenjem za vakuum impregnaciju, dok će se za potrebe OOUR-a „Metaloprerađivač" (koji se nalazi u Sarajevu) izgraditi proizvodna hala.

Za razliku od dosadašnjeg perioda, ulaganja u društveni standard radnika biće velika. To se naročito odnosi na stambenu izgradnju, u koju će se, zaključno sa 1985. godinom, uložiti iz čistog dohotka preko 105 miliona dinara.

Osnovni moto 111 faze razvoja „Un iverzala" 1981-1985. je orijentacija na osposobljavanje za izradu krupnijih objekata i poslove po sistemu inženjeringa. U ovo ~u uključene i naučnoistraživačke organizacije. Planirano je da se u ovu etapu razvoja uloži 235 miliona dinara i da će „Univerzal" 1985. god ine ostvariti, sa 1250 zaposlenih, ukupan prihod od milijardu dinara. Razvoj će se bazirati na tehnologiji i organ izaciji kakvim danas „Univerzal" raspolaže a biće usmeren na četiri oblasti: serijska proizvodnja čeličnih konstrukcija i opreme, zaštita čovekove životne i radne sredine, oprema i tehnološke jedinice za procesnu industriju i proizvodnja enterijera i nameštaja za specifičnu namenu.

U poslednje vreme u oblasti izrade čeličnih konstrukcija „Univerzal" čini znatne napore u modernizaciji proizvodnje i automatizaciji pojedinih faza. Predviđena je impresivna obnova i modernizacija opreme u narednih pet godina. Poseban akcenat biće stavljen na iskorišćavanje i proširenje kapacitetizrade i montaže čeličnih konstrukcija. Uz novu proizvodnu halu od 4500 kvadratnih metara, u kojoj će biti zastupljena najmodernija tehnologija, planirano je povećanje proizvodnje teške, srednje i lake konstrukcije na deset hiljada tona. Ujedno, biće intenziviran rad na osvajanju serijske proizvodnje čelične konstrukcije za pojedine vrste objekata .

U organizacionom smislu planiran je razvoj pojedinih delova tako da će sadašnje jedinice udruženog rada postepeno prerasti u osnovne organizacije. Kadrovski aspekt razvoja u ovoj fazi doći će do punog izražaja. I dalje će se nastaviti politika stipendiranja i školovanja radnika, kao i intenzivnije zapošljavanje kvalifikovanog i stručnog kadra. Sitnijih promena u osnovnoj koncepciji razvoja neće biti.

Politika intenzivnog razvoja i oslonca na vlastite snage dovela je „Univerzal" u vrh zvorničke privrede, a u širem regionu i Republici u red većih organizacija metaloprerađivačke delatnosti.

Dalja ulaganja u tehnologiju i proširenje kapaciteta, kadrovsko jačanje, organizovano osposobljavanje za izgradnju velikih objekata kao i podizanje produktivnosti mogu biti jedina i najčvršća garancija „Univerzalovog" sudelovanja u investicionoj izgradnji na jugoslovenskom tržištu. Posebno značajno je održavanje i poboljšanje kvaliteta i blagovremeno izvršavanje rokova izgradnje što je i do sada „Univerzalu" otvara lo vrata širom zemlje.

Pored izvoza određenih proizvoda, ostvarivanje politike zajedničkog ulaganja u proširenje materijalne osnove rada biće osnovna snaga daljeg razvoja „Univerzala".

„PRIVREDN I PREGLED "

"

(i NIYERZAL"

RADNA ORGANIZACIJA ZA M ET ALSKO-MONTAŽNE 1 INSTALATERSKE POSLOVE

ZVORNIK

Afirmisani na tržištu

Jedan od „Univerzalovih" OOUR-a „Enterijer" proizvodi kvalitetnu i traženu opremu za školske, poslovne, ugostiteljske i stambene objekte. Ovaj OOUR oprema vojne pošte i izrađuje enterijere.

Na slici je kombinovani školski ormar koji sadrži sve potrebne osnovne elemente od kojih se mogu, prema želji i potrebi, formirati najrazličitije komponibilne celine.

„Univerzal" veoma uspešno razvija sistem navodnjavanja „kap po kap", koji sačinjavaju regulator pritiska (različitih kapaciteta) i niz prilagodljivih kapaljki.

Do sada ugrađeni i isprobani regulatori pritiska dali su veoma dobre rezultate. Ovo su nedavno potvrdili i naučni eksperimenti, budući da se radi o jedinstvenom sistemu navodnjavanja („Univerzal" ga razvija po sopstvenim patentima) koji pokazuju u primeni zadovoljavaj uće rezultate.

•

DRUŠT VENI I PRIVREDNI RAZVOJ OPŠTINE ZVORNI K 11

KAMEN KREĆNJAK ZA ŠEĆERANSKU INDUSTRIJU AGREGAT ZA BETON

ŠUPLJI BLOK ZA ISPUNU CRIJEP TIP „ZVORNIK" BETONSKE CIJEVl - FALCOVANE

-~ ~

SOUR „IGMIN" - TUZLA, RUDNICI NEMETALA I INDUSTRIJA GRAĐEVINSKOG MATERIJALA „NOVI IZVOR" - ZVORNIK

Za modernizaciju proizvodnje nema odlaganja U prošloj godini, završena gradnja separacionog postrojenja u pogonu ,,Jošanica'', kapaciteta 600.000 tona granulisanog kamena godišnje, od čega je blizu 250.000 tona

krečnjaka izdvojeno za potrebe industrije šećera

RAZVOJNI put Radne organizacije Rudnici nemetala i industrija građevinskog materijala „Novi Izvor" u Zvorniku karakterističan je i za većinu OUR na ovom području. Počelo se, zapravo, ni iz čega. Tri zaposlena radnika i 5.000 dinara osnivačkog kapitala bilo je sve sa čim se 1954. godine startovalo. Tek, u 1956. godini, osposobljavanjem klizne prese za crep počela je proizvodnja opeke u poljskim pećima. I, tako, tek 1957. godine kada je, ovde, formiran prvi radnički savet i kada se, pitanje razvoja ozbiljnije tretiralo „Novi Izvor" je utvrdio konkretne zadatke za dugoročan razvoj . Najvažniji u tom smislu bio je prelazak na redovnu proizvo· dnju onih proizvoda zbog kojih je ovaj kolektiv i formiran. Utvrđena je pri tom i obaveza da se proizvodnja opeke obavlja pečenjem u poljskim pećima , i da se, uz ispitivanje sirovina, osposobi i radna snaga, kako bi se omogućila proizvodnja betonskih elemenata, odnosno pospešila eksploatacija šljunka i kamenih materijala za koje su utvrđene znatne rezerve .

Kolektiv „Novog Izvora" je 25. maja 1958. godine svečano pustio u rad kružnu peć i to je bio prvi fabrički dimnjak u ovom kraju. Te godine proizvedeno je hiljadu tona krečnjaka za potrebe šećerana, što će, u narednim godinama, biti jedna od dugoročnih orijentacija ovog kolektiva. Uostalom, „Novi Izvor" sada isporučuje krečnjak za industriju šećera u Baču, Novoj Crnji, Zrenjaninu, Senti •• Vrbasu, Crvenki, Sremskoj Mitrovici, Zabiju i Kovačici a vode se pregovori da se ovom sirovinom snabdevaju i druge fabrike šećera.

Raznovrstan proizvodni program

Zahvaljujući pravi Inoj orijentaciji samo· upravnih organa u kolektivu, „Novi Izvor" je uspešno prevazilazio razne teškoće i svoje proizvode je uspešno plasirao na jugoslovenskom tržištu. Zahvaljujući dugoročnoj saradnji sa velikim organizacijama udruženog rada i integraciji sa Titovim rudnicima „Kreka-Banovići" u Tuzli, čija je osnovna organizacija udruženog rada bio, ovaj kolektiv je poslovao rentabilno. Od izuzetnog je značaja i podatak da su u ovom vremenskom periodu učinjeni veliki zahvati na modernizaciji uslova rada izgradnjom novih i moderno opremljenih pogona. Krajem 1978. godine u kolektivu je bio zaposlen 471 radnik i to sa zadovoljavajućom kvalifi kaci onom strukturom. Ukupan prihod ovog kolektiva je sa 15 milina dinara u 1972. godini povećan na 95 miliona dinara u 1978. godini.

U ovom vremenskom periodu, podignuto je i više proizvodnih objekata. Izgrađen

je Pogon za proizvodnju mlevene mikronizirane krede, otvoren je kamenolom „Jošanica" i nabavljena je potrebna oprema za utovar u ovom pogonu. Uz to, kupljena je i montirana savremena drobilarna separacija kapaciteta od 550.000 tona godišnje. Drobilarna separacija za proizvodnju kamenih materijala je, takođe, u ovom vremenskom razdoblju počela sa radom, sa godišnjim kapacitetom od 65.000 m3 godišnje . .Izgrađena je i puštena u redovnu proizvodnju savremena Fabrika za proizvodnju crepa u Karakaji sa proizvodnjom od 20 miliona godišnje. Takođe, u ovoj godini, počela je gradnja i modernog odležavališta gline.

Krajem 1977. godine osnovna organizacija udruženog rada „Novi Izvor" izdvaja se iz sastava Titovih rudnika „Kreka-Banovići" i postaje organizacija udruženog rada sa OUR: „Kamenolomi", „Građevinski materijal" i sa Radnom zajednicom zajedničkih službi.

Značajan partner gumarske industrije

Osim proizvodnje kamenog krečnjaka za industriju šećera, sa granulatima kamena krečnjaka „Novi Izvor" snabdeva građevinsku operativu visoko i niskogradnje, kao i organizacije za održavanje puteva na području Bosne i Hercegovine i zapadne Srbije. Sa mikroniziranim, dva puta mlevenim krečanjačkim brašnom - kredom već dugo, ovaj kolektiv, snabdeva gotovo 80 odsto, ukupnih potreba gumarske industrije u našoj zemlji. U stalne kupce spadaju: Jugoslavenska industrija gume i obuće „Borovo" u Borovu, „Vulkan" u Nišu, „Tigar" u Pirotu, „Braća Vuksanović" u Blacu i drugi proizvođači guma. Ovim proizvodom ovaj kolektiv sna~deva i deo hemijske industrije: „Zorku" u Sapcu, „Dekor'' u Šapcu, Hemijsku industriju „Jub-Dol" u Ljubljani, „Color" - Medvode, „Sintetik" u Banjaluci i druge. Crepom i betonskim prefabrikatima, ova organiza-


cija udruženog rada uglavnom, snabdeva istočni deo Bosne i Hercegovine i područje zapadne Srbije, a za lokalna tržište u sopstvenoj maloprodaji obezbeđuje i građevinski materijal.

OOUR „Građevinski materija/" proizvodi: crep ravni tipa „Zvornik", univerzalni žljebnjak, šuplji blok za zidanje sa horizontalnim šupljinama 25x25x14 cm ; šuplji blok za međuspratnu konstrukciju 25x25x12 cm.

Radna jedinica, ovog OOUR-a, „Betonjerka" proizvodi betonske cevi profila od 125 do 1000 mi m, betonske slivnike „Gajger" profila 200, 300 i 450 m/m, betonske ivičnjake raznih dimenzija, betonske stubiće, betonske ograde, betonske blokove za zidanje raznih dimenzija, kablovske cevi i razne betonske prefabrikate.

OOUR „Kamen/omi" proizvodi : granulisani kamen krečnjak za potrebe industrije šećera.kamen tucanik, lomljeni kamen, kamene rizle, separisani šut, rovni šut, kamene agregate za beton 0-4 mm, 4-8 mm, 8 16 mm i dva puta mleveno mikronizirano krečnjačko brašno za gumarsku i hemijsku industriju.

OOUR „Gramat" u Ug/jeviku bavi se eksploatacijom sirove krede i ima u svom sastavu, radnu jedinicu za bušenje i miniranje.

Uvećavaju se proizvodni kapaciteti

Ova organizacija udruženog rada, sa 566 zaposlenih od 1979. godine nalazi se u sastavu SOUR „lgmin" u Tuzli, Industrija građevinskog materijala i nemetala. Kao osnovna organizacija udruženog rada ovom sistemu pridružuje se i „Gramat" u Ugljeviku. Tako, sada OUR „Novi Izvor" ima tri osnovne organizacije udruženog rada: „Građevinski materijal". „Kamenolomi" i „Gramat" i Radnu zajednicu zajedničkih službi.

U prošloj 1980. godini, završena je izgradnja separacionog postrojenja u pogonu ,,Jošanica", kapaciteta 600.000 tona granulisanog kamena godišnje, od čega je blizu 250.000 tona krečnjaka izdvojeno za potrebe industrije šećera.

Organizacija udruženog rada „Novi Izvor" u 1977. godi ni dobitnik je Petojulske nagrade Opštinske skupštine Zvornik, koja se uručuje povodom oslobođenja ovog kraja.

Zahvaljujući značajnim poslovnim re· zultatima, a pre svega organizovanom delovanju društveno-političkih organizacija, ovde je na humanizaciji rada i poboljšanju uslova zaposlenih učinjeno mnogo. Organizovana je društvena ishrana, obezbeđen je prevoz radnika, urađeno je mnogo na higijensko-tehničkoj zaštiti zaposlenih, stambeni problemi se rešavaju u granicima mogućnosti kolekti va , radnici su kolektivno i individualno osigurani.

13

ZAJEDNICA OSIGURANJA IMOVINE I LICA >SARAJEVO< POSLOVNA JEDINICA - ZVORNIK

Razgranati poslovi POSLOVI osiguranja u Zvorniku imaju

dužu tradiciju i datiraju još od 1952. godine. U svom razvoju osiguranje je prolazilo kroz razne oblike transfor· misanja, od ispostave, poslovnice, filijale, da bi danas preraslo u Poslovnu jedinicu.

U duhu samoupravnog transformisanja institucija osiguranja na osnovama odredbi Ustava i Zakona o udruženom radu menja se kvalitet odnosa osiguranik - osiguravač. U takvim okolnostima stekli su se svi uslovi da se formira Poslovna jedinica u Zvorniku, kako bi se poslovi od interesa za osiguranike od preuzimanja osiguranja do likvidacije šteta što više približili osiguranicima.

Odluku o formiranju Poslovne jedinice donela je Skupština Zajednice osiguranja imovine i lica „Sarajevo" u decembru 1978. godine, tako da je bivša Poslovnica prerasla 1. januara 1979. godine u Poslovnu jednicu u okviru ZOI L „Sarajevo". Istom odlukom formirane su iispostave u sastavu Poslovne jedinice i to u opštinama: Bratunac, Srebrenica, Vlasenica i šekovići.

Poslovna jedinica Zvornik poslove osiguranja i likvidaciju šteta u sve tri rizične zajednice (imovina, saobraćaj i lica) obavlja za pet opština: Zvornik, Bratunac, Srebrenica Vlasenica i Šekovići (oko 250.000 stan~vnika). od čega 22.700 zaposlenih u 258 OOUR, društveno-političkim zajednicama, samoupravnim interesnim zajednicama i drugim organizacijama i zajednicama .

Imajući u vidu postignute rezultate od osnivanja Poslovne jedinice, može se konstatovati da je njeno formiranje imalo puno opravdanje. To se može sagledati iz navedenih pokazatelja:

- Planirana premija za 1980. godinu bila je71,080.000 dinara, a izvršena je sa 85 ,385 .000 di nara ili 120 odsto. - Broj prijavljenih šteta u 1980. godini

bio je 3.143 od čega je rešeno 2.715 ili 86 odsto.

14

- Ukupno je isplaćeno osiguranicima na ime odštete iznos od 31,190.265 dinara.

Pozitivni finansijski rezultat u sredstvima osiguranja za sve tri rizične zajednice bio je 13,057 .154 dinara. Nije· dna rizična zajednica nije poslovala sa gubitkom. Za pozitivno poslovanje Poslovne jedinice zainteresovan je i udruženi rad, jer se na premiju osiguranjodobrava popust, odnosno zaračunava doplata u zavisnosti od ostvarenog odnosa premija i šteta.

Ostvareni rezultati postignuti su zahvaljujući angažovanju 33 zaposlena radnika Radne jedinice i efektivnom korišćenju radnog vremena. Poseban doprinos ovakvim rezultatima dali su svi subjekti koji su na direktan ili indirektan način doprineli ostvarenju ovih rezultata, a to su prvenstveno aktivno učešće osiguranika i delegata osnovnih skupština u rizičnim zajednicama kao predstavnici osiguranika -udruženog rada, zatim dobra saradnja Poslovne jedinice sa DPO i zajednicama na području Poslovne jedinice. Ova saradnja je došla do izražaja naročito prilikom sprovođenja kolektivnih osiguranja.

Poslovna jedinica u Zvorniku, polazeći od značaja, uloge i svrhe zaštite društvene i privatne imovine, pruža svojim osiguranicima usluge svih vrsta osiguranja. Da bi imovina bila što bolje osigurana u toku 1980. godine u društvenom sektoru pored osiguranja od osnovnih rizika, posebno je rađeno na osiguranju od dopunskih rizika. Prvi put 1980. godine sa više OOUR-a zaključene je osiguranje od opšte odgovornosti. U proteklom periodu dobri rezultati postignuti su na osiguranju privatnog sektora. Veoma dobri rezultati postignuti su u osiguranju života i osiguranju od posledica nesrećnih slučajeva radnika u udruženom radu. Osiguranjem od posledica nezgoda obuhvaćeno je 80 odsto zaposlenih radnika. Kolektivnim osiguranjem života obuhvaćeno je 38,5 odsto od

ukupnog broja zaposlenih radnika na području Poslovne jedinice, a ovo osiguranje su zaključile: RO „UNIVERZAL", „VEZIONICA", „STANDARD", „ALHOS", „NOVI-IZVOR", i „DRINATRANS" ZVORNIK, „ŠIPAD-BIRAČ" -OOUR „DRINA", ŠIPAD-OOUR „ZELENI JADAR" i LEČILIŠTE „GUBER" SREBRENICA, RO „KAOLIN", UPl-RO BRATUNAC" sa OOUR „PODRINJE",

ŠIPAD-OOUR „GRADAC", ,,JASENIK", TRO „VIHOR" i sve DPZ i SIZ na području opštine Bratunac, „ELASTIK", „FON", „MERMER" i sve druge OOUR, DPZ i SIZ na području opštine Šekovići.

Organizacije udruženog rada koje su na ovakav način osigurale svoje radnike stekle su pravo na dobijanje kredita za osnovna i trajna obrtna sredstva sa rokom vraćanja od pet i po godina. Na ovakav način prikupljena sredstva i ponovo vraćena udruženom radu kroz kredit sa povoljnom kamatnom stopom, stavlja Poslovnu jedinicu u položaj da direktno doprinosi merama ekonomske stabilizacije. One se ogledaju kroz odgodu lične potrošnje osiguranika, plasiranih sredstava udruženom radu iz če9a . proizilazi proširenje proizvodnih "kapaciteta, a time i otvaranje novih radnih mesta. U toku 1979. i 1980. godine na ovaj način dato je udruženom radu u vidu kredita 24,520.000 dinara.

U Poslovnoj jedinici Zvornik značajna pažnja se poklanja otklanjanju uzroka koji mogu izazvati štetu (preventivno delovanje), kao i na stvaranje uslova za sprečavanje širenja štetnih događaja (represija). Na ime preventive u 1980. godini obračunato je i vraćene udruženom radu 2,237 .155 dinara, dok je DVD za tehničko osposobljavanje vatrogasnih jedinica dodeljeno 880.000 dinara. Stalno jačanje preventive i dalje ostaje zajednički zadatak i osiguranika i osiguravača, da bi se izbegle štete većih razmera.

Predstoji izvršenje srednjoročnog plana razvoja za period 1981-1985. godine i plana za 1981. godinu. Plan za 1981 . godinu je veći za 24 odsto u odnosu na izvršenje 1980. godine. Ove i narednih godina razvijaće se samoupravljanje u Poslovnoj jedinici i u Radnoj jedinici. To podrazumeva još veću aktivnost osnovnih skupština Rizične zajednice imovine, sao· braćaja i lica i osposobljavanje delegata za vršenje ovih značajnih funkcija. To isto tako podrazumeva i sadržajniji rad društveno-političkih organizacija u prvom redu OOSS i OOSK.

U narednom periodu naročita pažnja posvetiće se proširenju osiguranja društvenog i privatnog sektora, osiguranju od rizika koji do sada nisu dovoljno uključeni, širenje kolektivnih osiguranja i blagovre· mena likvidacija šteta.

Pri svemu ovome treba stalno imati na umu da su razvijeni samoupravni odnosi uslov za povećanje broja osiguranika. Na kraju treba istaći da je Poslovna jedinica zaokružena celina od preuzimanja osiguranja do isplate šteta i da je osiguranje približena korisnicima što je i svrha transformacija.


SOUR >ŠIPAD< - SARAJEVO, RO >BIRAČ - ŠIPAD<, ZVORNIK

INTENZIVAN RAZVOJ RADNA organizacija „Šipad-Birač" iz

Zvornika posluje u sastavu složene organizacije udruženog rada „Šipad" iz Sarajeva sa osnovnim organizacijama udruženog rada: Fabrike šperploča, Fabrike furnira, Fabrike finalnih proizvoda „Bratstvo" i Uslužne delatnosti „Energoremont".

Ova organizacija udruženog rada ima značajan razvojni put. Nastala je razvojem Fabrike šperploča, furnira i parketa koju je izgradilo Preduzeće drvne industrije ,,Jadar" iz Zvornika u periodu od 1960. do 1962. godine.

Preduzeće „Jadar" formirano je još 1957. godine integracijom: PDI „Jelica" iz Zvornika, PDI „Drina" iz Bratunaca i PDI „Birač" iz Vlasenice. Razvojni put „Jadra" pratile su organizacione promene i prestrojavanja. Sve te organizacione promene doživljavala je i Fabrika šperploča, furnira i parketa. Godine 1970. ,,Jadar" se udružuje sa „Šipadom" iz Sarajeva a 1976. godine, sp_rovodeći Zakon o udruženom radu, „Jadar" se transformirao u četiri osnovne organizacije udruženog rada koje se, shodno Zakonu o udruženom radu, samoupravno udružile u Radnu organizaciju šumarstva i prerade drveta „Birač" -Vlasenica u sastavu složene organizacije

udruženog rada „Šipad" iz Sarajeva. Za obavljanje zajedničkih poslova formirana je Radna zajednica „Jadar" sa sedištem u Zvorniku. Radna zajednica, za osnovne organizacije udruženog rada, obavlja komercijalno-finansijske administrativne i druge stručne poslove.

OOUR „Furniri": 50 odsto proizvodnje izvozi se na strana

tržišta Proizvodnja furnira u Fabrici šperploča,

furnira i parketa započela je 1962. godine. Međutim, redovna proizvodnja od 450.000 m2 plemenitih fu mira, počinje tek 1963. godine. Proizvodnjfurnira počela je na jednom horizontalnom nožu u proizvodnoj hali Fabrike šperploča. Prve godine proizvodnje furnira pratile su i određene

teškoće. One se, uglavnom, mogu da svedu na: mali obim proizvodnje, u:ian asortiman proizvedenog furnira, i otežan plasman proizvedenog furnira na tržištu. Međutim, savesnim radom članova ovog kolektiva, i domaćinskim poslovanjem početne teškoće su otklonjene. Zahvaljujući solidnoj sirovinskoj osnovi i razvojem fabrike nameštaja stvoreni su dobri uslovi za dugoročan stabilan razvoj.


Zahvaljujući obezbeđenom plasmanu proizvodnje i samoupravnom organizovanju ovog dela kolektiva kao osnovne organizacije udruženog rada 1979. godine obezbeđena su i materijalna sredstva za veća investiciona ulaganja. Investicije su, ovog puta, korišćene za proširenje proizvodnih kapaciteta. Izgrađena je nova proizvodna hala sa potrebnim magacinskim prostorom. Ugrađena je i nova oprema koja omogućava godišnju proizvodnju od 6 do 7 miliona kvadratnih metara plemenitih furnira.

Ovaj rezultat ostvaren samoupravnim organizovanjem ovog OOUR-a omogućio je povećanje proizvodnje za 15 puta u odnosu na ostvarenu proizvodnju u prvoj godini rada.

OOUR „Furniri" proizvodi plemenite furnire od bukve, hrasta, jasena, javora, egzotičnih vrsta drveća a već godinama, deo proizvodnje, i izvozi. Zahvaljujući

orijentaciji na izvoz ovaj kolektiv sada 50 odsto godišnje proizvodnje plemenitih furnira realizuje na inostrana tržišta (SSSR, ČSSR, Austriju, Italiju i dr.)

Srednjoročni program razvoja zperiod od 1981. do 1985. godine predviđa porast proizvodnje, modernizaciju proizvodnog programa, i poboljšanje društvenog standarda zaposlenih. U ovom OOUR-u radi 130 radnika i ovo je jedna od najvećih fa_brika ovog profila u složenom sistemu „Sipada".

15

OOUR Fabrika šperploča najveća u Jugoslaviji

Fabrika šperploča je deo svoje proizvodnje orijentisala na izvoz. Proizvode ovog OOUR-a poznaju kupci u Italiji, SR Nemačkoj, Mađarskoj i u Australiji. Ona spada u red najvećih fabrika ove vrste u zemlji. Po količini proizvedenih roba sada je na drugom, a po kvalitetu proizvoda, na prvom mestu u zemlji. Proizvode ove fabrike traže kupci iz svih krajeva zemlje jer ovaj kolektiv neguje dobre odnose sa poslovnim partnerima i, tako, uspešno razvija saradnju sa trgovinskim organizacijama na dugoročnim i samoupravnim odnosima.

OOUR Fabrika šperploča je prvenac u industrijskom razvoju opštine Zvornik. Zahvaljujući samopregornom radu članova kolektiva i dugoročnom planiranju ova fabrika je osposobila i iškolovala sopstvene kadrove pa je i drugim kolektivima ustupala stručne kadrove.

OOUR „Bratstvo": veća finalizacija proizvodnje u ovoj godini

OOUR „Bratstvo" je, u ovogodišnji program proizvodnje, ušao sa obavezom da, uz angažovanje vlastitih stručnih kadrova, obezbediti veći stepen finalizacije proizvoda i da, tako, obogati sopstveni proizvodni program.

Još 1979. godine ovaj kolektiv je osvojio proizvodnju FLEKSIBILNIH PREGRADNIH ZIDOVA u saradnji sa „Šipad IRC", OOUR „lnžinjering biro" iz Beograda.

Ovi, novoosvojeni proizvodi, mogu da se ugrađuju i demontiraju u novoizgrađenim objektima ali i u objektima koji -su već

izgrađeni. Pregrade su finalne obrađene sa postavljenim tapetama i kanalima za elektroinstalaciju. Velika prednost ovog proizvoda je u tome što se prostor može da podešava prema potrebama korisni ka.

16

Osnovna proizvodnja ovog OOUR-a je: savijei elementi za nameštaj, oplemenjene panel-ploče, suhomontažna furnirana vrata za stanove, opremanje stanova i poslovnih prostorija.

Posebno mesto u nastojanjima ovog kolektiva da unapredi proizvodnju ima srednjoročni plan razvoja za period od 1981. do 1985. godine. Programom srednjoročnog razvoja predviđaju se investiciona ulaganja u modernizaciju proizvodnog programa i otklanjanjuskih grla u proizvodnji. Nastojanja se usmeravaju i na obezbeđenje rezanih alata kao i materijala za brušenje drveta, lakova, boja i lepila.

Ovaj OOUR je formiran početkom

1978. godine transformisanjem dve jedinice udruženog rada OOUR-a „Jadar". Zahvaljujući integraciji ovih poslova, posle formiranja OOUR-a „Bratstvo", ove delatnosti beleže pozitivne poslovne rezultate i, sa zapošljavanjem 154 radnika, ostvaruju proizvodnju, i u obimu i asortimanu, kakva do, formiranja ovog kolektiva, nije postojala u RO „B irač" i SOUR-u „Šipad". Poslovni rezultati ostvarivani su bez investicionih ulaganja sa zastarelom opre-

mom i u starim i neodgovarajućim

objektima, jednostavno u teškim uslovima privređivanja jedino zahvaljujući stručnoj

osposobljenosti zaposlenih i razvijenim samoupravnim odnosima.

OOUR „Energoremont": briga za snabdevanje energijom

OOUR „Energoremont" ima prevashodan zadatak da se brine o snabdevanju električnom energijom osnovnih organizacija udruženog rada. Pored remonta i brige za snabdevanje električnom energijom radnici ovog OOUR-a osposobljeni su da izrađuju i nove mašine. Najveći deo uposlenih u „Energoremontu" su stručni

ljudi i, kako to ovde kažu, „u dušu" poznaju svaku mašinu u svim osnovnim organizacijama udruženog rada što im omogućava da savesno i kvalitetno obavljaju svoje svakodnevne radne zadatke.

Veoma je značajan podatak da je, ovde, urađeno mnogo da se neiskorišćeni otpaci, a to je karakteristično za drvnu industriju, korisno upotrebljavaju kao gorivo za energanu. Završena je i konstrukcija mehanizma koji, sve pa i najsitnije otpatke koji ostaju u proizvodnim pogonima, transportuje putem ventilatora do kotlovnice gde sagorevaju i daju potrebnu energiju za pogon mašina.

Razvijeni samoupravni odnosi

Zahvaljujući razvijenim samoupravnim odnosima u radnoj organizaciji „B irač-Šipad" i zapaženom angažovanju društveno -političkih organizacija sa organizacijama Saveza komunista na čelu, samoupravni odnosi u osnovnim organizacijama udruženog rada su preduslov za sve rezultate ostvarivane u periodu posle transformisanja ovih delova kolektiva u osnovne organizacije udruženog rada u skladu sa Ustavom i Zakonom o udruženom radu.

Angažovanjem samoupravnih organa ovde se veoma mnogo uradilo na poboljšanju društvenog standarda uposlenih i na rešavanju aktuelnih pitanja uposlenih: stambenih, obrazovnih, kulturnih, sportskih i drugih.


SOUR „ŠIPAD" RO BIRAČ" VLASENICA

Radna organizacija šumarstva i prerade drveta „Birač" - Vlasenica, u sastavu složene organizacije udruženog rada „Šipad" - Sarajevo, ima osnovne organizacije udruženog rada: Fabriku šperploča, Fabriku furnira, Fabriku finalnih proizvoda „Bratstvo" i usiužne delatnosti „Energoremont". Za obavljanje zajedničkih poslova formirana je Raana zajednica ,,Jadar" sa sedištem u Zvorniku. Radna zajednica „Jadar" obavlja komercijalno--finansijske poslove, administrativne i druge stručne poslove za potrebe OOUR-a. '

OOUR „FURNIRI" - ZVORNIK

Ovaj OOUR je 1979. godine proširio proizvodne kapacitete. Ugrađena je savremena oprema koja omogućava proizvodnju od 6 do 7 miliona kvadratnih metara plemenitih furnira. „Furniri" proizvode plemenite furnire od bukve, hrasta, jasena, javora i egzotičnih vrsta drveća. Blizu 50 odsto proizvodnje ovaj OOUR izvozi na inostrana tržišta (SSSR, ČSR, Austriju, Italiju i druge zemlje).

18 „PRIVREDNI PREGLED' '

SOUR >ŠIPAD< RO >BIRAČ< VLASENICA

OOUR ))Bratstvo« ZVORNIK

FABRIKA je 1979. godine osvojila proizvodnju fleksibilnih pregradnih zidova. Proizvodnja je osvojena u saradnji sa „Šipad IRC", OOUR „lnžinjeringbiro" - Beograd koji je i projektovao ovaj proizvod.

Ovi pregradni zidovi mogu da se ugrađuju i demontiraju u novoizgrađenim objektima ali i u starim objekti ma.

Pregrade su finalno obrađene sa postavl jenim tapetama i kanalima za elektroinsta!aciju. Veli ka prednost ovih pregrada je ta što prostor može da se podešava prema potrebama korisnika.

Osnovna proizvodnja „B ratstva" je: savijeni elementi za nameš taj. oplemenjene panel-ploče, suhomontažna fu rn irana vrata za stanove, opreman je stanova i poslovnih prostorija.


OOUR ,,Energoremont« ZVORNIK

„ENERGOREMONT" SE BRINE O SNABDE VANJU ENERGIJOM OSNOVNIH ORGANIZA CIJA UDRUŽENOG RADA I VRŠI REMONT I ODRŽAVA MAŠINE U PROIZVODNIM OOUR-ima. OVAJ OOUR JE., ZAHVALJU · JUĆI STRUČNOSTI SVOJIH RADNIKA OSPO SOBLJEN I DA IZRAĐUJE NOVE MAŠINE.

TVORNICA GLINICE >BIRAČ<

Među nekoliko najvećih u Evropi U POSLERATNOM razvoju jugoslavenske

privrede, aluminijumska industrija i pored zadovoljavajućih komparativnih prednosti nije našla odgovarajuće mesto sve do poslednjih petnaestak godina. Od tada, tačnije od 1970. godine, izgrađeno je nekoliko kapaciteta proizvodnje glinice među kojima je Energoinvestova Tvornica glinice „Birač" u Karakaju kod Zvornika koja se po kapacitetu ubraja među najveće objekte ovakve vrste u Evropi.

Tvornica glinice „Birač" leži na površini od oko 100 hektara, a za 1.100 dana, koliko je trajala njena izgradnja, u ovaj objekat je ugrađeno oko 200 hiljada kubika betona, 52.000 tona razne opreme, 11 hiljada tona cevovoda i armatura, oko 1.200 kilometara električnih kablova, oko 15.000 tona čeličnih konstrukcija, izvršeno oko 3,5 miliona kubnih metara zemljanih radova, izgrađeno preko 14 kilometara asfaltnih puteva„.

Tvornica je puštena u probni rad 6. oktobra 1978. godine, a otvorio ju je predsednik SI V Veselin Đuranović.

Celokupna proizvodnja u izvoz

U prva tri meseca rada (do kraja 1978. godine) u Tvornici glinice „Birač" proizvedeno je 20.496 tona glinice. Godinu dana kasnije ostvarena je proizvodnja od 296.546 tona, a 1980. godine u ovom kolektivu proizvedeno je 427.444 tone „belog praha". uz podatak da se moglo proizvesti još sto hiljada tona da je .bila blagovremena doprema vagona-cisterni iz Sovjetskog Saveza u koji se inače celokupna proizvodnja izvozi.

Još od samog starta višestruki problemi su pratili rad fabrike počev od nabavke osnovnih sirovina čija je cena vrtoglavo rasla, nabavke neophodne opreme, niske cene glinice i niza teškoća prilikom uhodavanja dosta složene tehnologi.ie. Ovi problemi su i očekivani, a podaci govore da ni jedan sličan objekat u zemlji i svetu nije mogao poslovati uspešno u prvim godinama rada i da se gradnja prerađivačkih

kapaciteta nemetala kao potreba i neminovnost.

Planovi razvoja Razmišljanja o izgradnji prerađivačkog kapaci

teta postojala su još pre udaranja temelja

Tvornice glinice „Birač". Podizanjem objekta za preradu glinice sigurno da bi se tek tada osjetili pravi efekti proizvedene glinice u Tvornici. Na ovom polju, uvelike se radi tako da je planirano da se u ovom srednjoročnom razdoblju započnu nepohodne pripreme kao što je izrada studija i projekata da bi se sa konkretnim ulaganjima na izgradnji elektrolize glinice moglo započeti u periodu 1985-1990. godine.

U samoj Tvornici glinice „Birač" uvelike se radi na iznalaženju mogućnosti za poboljšanje poslovnih rezultata. Kako se na domaćem i inostranom tržištu javlja dosta velika potražnja za vanadijem i cirkonijem, a kojih ima u otpadnom crvenom mulju, planira se podizanje kapaciteta za izdvajanje ovih metala. Ulaganja u ove objekte su minimalna, a efekti su veoma značajni.

Pored toga, planovi Tvornice glinice „Birač" vezani su i za alumosilikatnu herniju, gde takođe postoje uslovi za dobijanje novih proizvoda. Tvornica glinice „Birač" ima izuzetno povoljne

DRUŠTVENI I PRIVREDNI RAZVOJ OPŠTIN E ·~VORNIK

uslove za razvoj proizvoda na bazi zeolita uz postojeću tehnologiju i minimalna ulaganja za dodatnu tehnologiju . Na bazi zeolita proizvodile bi se sirovine za katalizatore u naftnoj industriji i sirovine za proizvodnju deterdženata.

Potpuna zaštita od zagađivanja

Koliko je izgradnja giganta jugoslavenske aluminijumske industrije obradovala stanovnike Zvornika i okolnih mesta isto toliko je zabrinula izazvavši bojazan da će puštanje ovog objekta značiti i kraj čistom vazduhu na ovom području. Sumnje su bile neopravdane, jer nakon nekoliko godina rada slobodno se može reći da Tvornica praktično uopšte ne zagađuje okolinu, u prvom redu zahvaljujući ugradnji niza uređaja i odgovarajuć i h filtera tako da uopšte ne dolazi do aerozagađenja .

Za sada je najveća opasnost po okolinu otpadni crveni mulj koji se cevima odvodi na deponiju udaljenu 6 kilometara od Tvornice. Da bi se „crveno jezero" potpuno obezbedilo podginuta je četrdesetmetarska brana koja omogućava desetogodišnje deponovanje, a nakon toga postoj i mogućnost podizanja brane što omogućava deponovanje 30 miliona kubnih metara otpadnog crvenog mulja u narednih 25 do 30godina.

Inače, u samoj Tvornici u toku je ozelenjavanje površina. Do sada je urađen veliki deo posla 1;1ko da je malo radnih organizacija u našoj zemlji sa ovako uređenim tvorničkim krugom. Za potrebe nabavke sadnica, cveća i mašina za održavanje parkovskih površina do sada je izdvojeno oko milijardu dinara, a za kompletnu zaštitu od zagađivanja nekoliko desetina milijardi dinara.

Dobro pripremljen kadar

Sa zadovoljstvom se mora konstatovati da je ovaj objekat ogromne materijalne vrednosti u rukama dobro pripremljenog kadra koji je u potpunosti ovladao procesom proizvodnje glinice. Od oko 1. 700 zaposlenih skoro polovinu čine visokokvalifikovani i kvalifikovani radnici, ima preko stotinu inženjera, oko 380 tehničara i niza drug ih profila.

Standard radnika u ovom kolektivu je na zavidnom nivou. Izgrađena su i u upotrebi tri savremena restorana društvene ishrane u kojima radnici u sve tri smene dobijaj u besplatan topli obrok. Privodi se kraju izgradnja vlastitog dečijeg obdaništa za potrebe radnika a razmišlja se i o izgradnji odmarališta kao i nekoliko sportskih terena u krugu Tvornice.

21

RUDARSKO-TOPIONIČARSKI BASEN BOR, RO >FAGUM<, FABRIKA GUMENIH PROIZVODA, ZVORNIK

>Fagum< snabdeva rudare „Fagum" se specijalizovao za izradu gumenih proizvoda za rudarstvo (gumene obloge za mlinove, flotać:ione mašine, gumene obloge za pumpe, bubnjeve, šipke, amortizere i drugo). - Do pojave proizvoda nFaguma" gumeni proizvodi za rudarstvo se uvozili.

PETNAESTOGODIŠNJE iskustvo Fabrike gumenih proizvoda „Fagum", (organizacije udruženog rada u sistemu Rudarsko-topioničarskog basena Bor, iz Zvornika uslovilo je i specijalizaciju proizvodnje. „Fagum" se specijalizovao za izradu gumenih proizvoda za rudarstvo (gumenih obloga za mlinove, flotacionih mašina, gumenih obloga za pumpe, bubnjeva, sipki, amortizera i druge opreme) koje prodaje poznatim kupcima: Rudarsko-topioničarskom basenu Bor, 51/im Trepčinim rudnicima, Varešu, Ljubiji i drugim. Takođe ove proizvode kupuju fabrike siporeksa iz Tuzle, Pule i drugih gradova. Veoma je značajan i podatak da su ovi proizvodi, do početka proizvodnje u „Fagrumu", uvoženi iz drugih zemalja.

U svom prvom nastupu na tržište „Fagum" je ponudio široku lepezu tehničkih roba. Kasnije, posle sticanja određenih iskustava, ovaj kolektiv se opredeljuje za specijalizaciju proizvodnje što mu u godinama, posle konačnog opredeljenja da proizvodi gumene proizvode za potrebe rudarstva, donosi. · značajne poslovne uspehe. Posle toga, „Fagum" osvaja veći broj specijalizovanih

proizvoda iz ove oblasti da bi sa proizvodom sa kojima se oblažu mlinovi za flotacije uspeo da obezbedi plasman na celom ju!J)slovenskom tržištu.

Integracija sa Rudarsko-topioničarskim basenom Bor

- donosi uspehe

Zahvaljujući specijalizaciji proizvodnje za izradu gumenih proizvoda za potrebe rudarstva Rudarsko-topioničarski basen Bor prihvata integraciju sa ovom fabrikom i ona mu, posle integracije, postaje ekskluzivni dobavljač specija, lizovanih proizvoda koje je, u ranijim godinama, ovaj gigant našeg rudarsiVa morao da kupuje na inostranom tržištu. Zahvaljujući integracionom povezivanju „Fagum" je uspešno, specijalizacijom proizvodnje, osvojio nove proizvode rudarstva i tako, uspešno, prebrodio put od male fabrike do značajnog i afirmisanog proizvođača u oblasti guma.

Angažovanjem Instituta Rudarsko-topioničarskog basena Bor, u ovom srednjoročnom

r5f'l. ti - .C:·lt '. I 1

1·-.f_.;fl.' „ „li '(t' 4

::::iJ.l.~ .·~','t'./

• ,ft ~"'4.t~-~'tl'-" ' ~=;:'." ''~ „ „~i :'l t.:r:.vvn ·

A, ~i.' 'f~"t ~ ... ·~ Gl''' · ! [:„~:J ff! .::.-~ Y„~ ...... ./ „ '-~.:r.f~ , 1t ~.

,f;'.U .l'f;:,..„f,4" _ ...... '..//' ...... :··:·„\..,,.,. ._:.·,·_:lf' ,r„h·,:-- ·-1. :.:

programu razvoja, „Fagram" planira izgradnju fabrike gumenih transportnih traka. Zahvaljujući zajedništvu sa. ovim velikim borskim kolektivom, izvršena je analiza tržišta i, za oblast gumarske industrije, potvn1ena je pretpostavka da je planirana proizvodnja transportnih traka, retka oblast u gumarskoj industriji u kojoj ima maste i za nova proizvođače. Ovo potvrđuje i podatak da je u srednjoročnom programu razvoja SR BiH unet i podatak da na području Regionalne privredne komore Tuzle treba izgraditi takvu fabriku. Zajedništvo sa Rudarsko-topioničar

skim basenom Bor tako je ovoj fabrici otvorilo put za gradnju novog industrijskog objekta i proširenje delatnosti. Ovde se predviđa da će se značajni proizvodni kapaciteti nove fabrike orijentisati i na izvoz.

Proizvodnja gumenih lučkih odbojnika

Uporedo sa programiranjem gradnje nove fabrike „Fagum" je usavršio i atestirao gumene lučke odbojnike za ugradnju na gatovima novih luka. Ovi odbojnici imaju zadatak da zaštite brodove i gatove od oštećenja. Ovakve lučke odbojnike „Fagram" je ugradio u domaće luke Bar, Kraljevicu, Zadar, Kopar, Rijeku i druge a ove proizvode isporučio je i Bangladešu a zaključeni su ·i ugovori za isporuku gumenih lučkih odbojnika Libiji. I ovi proizvodi, do osvajanja. proizvodnje od strane „Fagrama", uvoženi su iz inostranstva.

Zahvaljujući svestranoj saradnji sa priznatim naučnim ustanovama u nas „Fagum" je u saradnji sa Vojno-tehničkim institutom iz Beograda i Vazduhoplovno tehničkim-institutom iz Žarkova atestirao i ispitao familiju gumenih elastičnih elemenata (amortizera) za elastičnu ugradnju svih vrsta uređaja, mašina i opreme u skloništima civilne zaštite. I ovaj proizvod ima dobru prođu, s obzirom na kvalitet izrade, na domaćem tržištu.

Međutim, „Fagum" nastoji da deo svojih proizvoda iz uistinu bogatog asortimana proda i inoStranim kupcima. Pored pomenutog plasmana gumenih lučkih odbojnika ovaj zvornički kolektiv je započeo poslovnu saradnju sa Rudnikom ·„Labi

0

n" u NR Poljskoj za isporuku njihovom rudniku „Polkovice" probne garniture obloga za njihove mlinove.

Srednjoročnim planom razvoja za period 1981. do 1985. godine predviđeno je proširenje proizvodnih kapaciteta „Faguma". Realizacija ovog programa, s obzirom na planove o gradnji nove fabrike za proizvodnju transportnih traka, ići će postupno. I ona će, umnogome, zavisiti i od izvoza gumenih obloga u ovoj i narednim godinama ovog srednjoročja. Sada se, međutim, planira da se gumene obloge ove godine izvezu za vrednost od 1,200.000 dolara. lnteresovanje stranih kupaca za kupovinu ove opreme postoji pa predstoji sklapanje poslovnih aranžmana i organizovanje izvoza na tržištima zemalja koje za proizvode sa znakom „Fagum" pokazuju interesovanJe.

Ovako ambiciozan program razvoja moguć je, zahvaljujući plebiscitarnom opredeljenju kolektiva da doslednom realizacijom programa ekonomske stabilizacije, i razvijenim samoupravnim odnosima, obezbedi preduslove za racionalna i ekonomično poslovanje u godinama realizacije ovog srednjoročnog programa razvoja. Za ovakvu orijentaciju samoupravni organi u ovom zvorničkom kolektivu imaju podršku društveno-političkih organizacija u kolektivu sa organizacijom Saveza !<omunista na čelu i značajnu podršku društveno-političke zajednice i širih društvenih faktora u Regionalnoj i Republičkoj privrednoj komori i velikoj porodici Rudarsko-topioničarskog basana Bor.


Briga o izgledu grada Građevinska operativa „25. novembra" osposobljena je za gradnju manjih građevinskih

objekata jer celokupne poslove obavlja sama

ORGANIZACIJA za komunalno građe vinsko uslužnu delatnost iz Zvornika formirana je krajem 1975. godine integracijom Komunalne organizacije „Mladost" i Stambene radne organizacije ,,Stanoinvest" iz Zvornika. Ova organizacija udruženog rada sa 200 zaposlenih ovih dana, u skladu sa Zakonom o udruženom radu, transformiše sadašnje radne jedinici u osnovne organizacije udruženog rada: Građevinarstvo i Komunalne delatnosti, kao i Radnu zajednicu zajedničkih službi. Formirane osnovne organizacije udruženog rada od početka ove godine posluju odvojeno i, za realizaciju ove samoupravne transformacije, predstoji jošdeoba bilansa.

Izuzetno dinamičan razvoj „25. novembra" koji, od formiranja, pored brige o razvijanju komunalne delatnosti razvija i poslove visoko i niskogradnje i sve završne l'adove u građevinarstvu: molerske, farbarske, fasaderske, keramičarske, teracerske, vodoinstalaterske, staklorezačke, tapetarske i druge poslove, omogućio je da se uporedo sa razvojem organizacije udruženog rada razvija i ukupan prihod. Još 1976. god ine ukupan prihod ove organizacije udruženog rada iznosio je 54,000.000 dinara a prošle godine ukupan prihod je ostvaren u iznosu od 54.000.000 dinara. Dohodak „25. novembra" je 1976. godine iznosio 886.000 dinara a 1980. godine 24.000.000 dinara. Poslovnu 1976. godinu „25. novembar" završio je na granici rentabiliteta a prošlu godinu sa izdvojenim sredstvima u fondove u iznosu od 3.700.000 dinara. Prosečan lični dohodak po uposlenom radniku, prve godine srednjoročnog programa razvoja za period 1976 do 1980. godine, iznosio je 2.567 dinara a prošle 1980. godine 5.600 dinara.

Brojni komunalni problemi

Briga za rešavanje komunalnih problema u gradu jedan je od osnovnih zadataka ovog kolektiva. Pitanje finansiranja organizacije komunalnih službi ovde nije još uvek dugoročno i stabilno rešeno. Međutim, opština Zvornik je, sagledavajući teškoće u organizaciji komunalnih službi, svojom odlukom obezbedila da, ove godine, u finansiranju komunalija učestvuju, pored Opštinske skupštine, i Osnovna zajednica za komuna lnu oblast kao i mesne zajednice sa područja opštine što će, umnogome, doprineti rešavanju akutnih problema koji su se, u dosadašnjoj organizaciji finansiranja komunalija, javljal i.

I pored objektivnih teškoća koje su pratile nastojanja „ 25. novembra" da unapredi komu nalnu službu u gradu ovaj kolektiv je, u granicama optimalnih mogućnosti, izdvajao sredstva za finansiranje zajedničkih komunalnih usluga (čišćenje ulica, pranje i polivanje istih, kao i

održavanje parkova) i, u granicama sops-tvenih mogućnosti, unapređivao ovu služ· bu. Sada, kada je dugoročnije rešeno pitanje finansiranja komunalnih službi, „25. novembar" će uspešnije rešavati pitanja komunalija u ovom gradu.

Građevinari su u ekspanziji

Građevinska operativa je ostvarila značajne poslovne rezultate. Ona je o~posobljena za izgradnju manjih građevinskih objekata koje, sa svim delatnostima koje u okviru građevinske operative ima, može samostalno, u kratkom roku, da završi. Za ovo je primer izgradnja zgrade Osnovne

DRUŠTVENI I PRIVREDNI RAZVOJ OPŠTINE "? VORNIK

škole u Petkovcima. Ova škola sa 1000 m2 korisne površine izgrađena je za nepunih sedam meseci. Građevinari „ 25. novembra" ostvaruju dobru poslovnu saradnju sa svim organizacijama udruženog rada u Zvorniku, kao i sa organizacijom udruženog rada „Granit" iz Ljubovije i „Radnik " iz Srebrnice sa kojima kooperira u izvođenju završnih radova u građevinar stvu.

Ambiciozan srednjoročni program razvoja

Ova organizacija udruženog rada sačinila je ambiciozan program razvoja u ovom Srednjoročnom planu od 1981. do 1985. godine. Usvojenim planom razvoja za nabavku osnovnih sredstava u građevinskoj operativi i izgradnju potrebnog magacinskog prostora treba da se investira 13.030.000 dinara . U rekonstrukciju, izgradnju i opremanje komunalnih objekata treba da se uloži 23.920.000 dinara a izgradnja gasovoda, investitor je „25. novembar" t reba , takođe, da staje 24,000.000 d i nara. Sredstva za gradnju gasovoda solidarne su, za učešće za dobijanje kredita, obezbedile organizacije udruženog rada ovog kraja a kredit, u iznosu od 15.000.000 dinara odobrila je I nvest-banka, iz Beograda-Poslovna jedi nica iz Tuzle. Radovi na izgradnji gasovoda, najznačajnije in_vesticije „25. novembra", treba da počnu ovog proleća a deo grada bi već naredne grejne sezone koristio gas za grejanje stambenih pro~torija i za korišćenje za potrebe domaćinstva.

Razvijeni samoupravni odnosi i angažovano delovanje društveno-političkih organizacija u kolektivu, sa organizacijom Saveza komunista na čelu, uslovili su da se u kolektivu „25. novembra" uspešno razrešavaju nastale teškoće i da se, veoma dosledno, realizuje, plebiscitarne usvojen, program ekonomske stabilizacije i srednjoročni program razvoja za period od 1981. do 1985. godine.

23

· Dosledno se sprovodi stabilizacioni program Krajem prošle godine, referendumom, je raspisan interni zajam na pet godina u visini od

8 odsto neto-ličnih primanja zaposlenih

OSNOVNA organizacija udruženog rada ovaj .kol:_ktiv transformisao u osnovnu „Zvornik" je u sastavu RO „Vihor" - organizaciju udruženog rada. Bratunac i SOU R-a „Trans-Servis" -Tuzla. Organizovana je u dve radne jednice: Transport i Remont, u svom sastavu ima dve službe: Privredno-računovodstvenu i Službu za opšte i kadrovske poslove. U „Zvorniku" radi 178 radnika. Ovaj kolektiv je nastao ustavnim transformisanjem TP „Vihor" u Bratuncu u skladu sa Zakonom o udruženom radu.

Prve godine samostalnog istupanja na tržištu usled dotrajalosti voznog parka i obaveza prema kreditima iz ranijih perioda OOUR je imao finansijskih teškoće. Međutim, samopregornim i marljivim radom članova kolektiva, mnoge od njih su ubrzo otklonjene. Već u poslovanju za 1979. godinu radni ljudi „Zvornika" su prvi put mogli da raspoređuju ostvareni dohodak, što potvrđuju i cifre o porastu ukupnog priloga: 1977. godine ukupan prihod je iznosio 27.000.000 dinara, 1978. godine 34.500.000 dinara, a 1979. godine 75.200.000 dinara a 1980. godine 92.000.000 dinara.

Osnovni zadatak: zaokružavanje tehnološkog procesa proizvodnje

Ukupan prihod je u ovom vremenskom razdoblju povećan za tri i po puta. Broj zaposlenih je takođe povećan za 84 od sto. Ovakav rast zaposlenosti je usledio proširenjem osnovne delatnosti jer se u međuvremenu mnogo uradilo na povećanju voznog parka koji danas broji 84 vozila sa 56 prik1jučnih vozila. Nosivost voznog parka je utrostručena u odnosu na vreme kada se

24

Osnovni zadatak u godinama koje dolaze je zaokruživanje tehnološkog procesa proi~vodnje. Posebno u uslovima kada je kolektiv ~azm7šten na tri lokacije kada nije u ~gu~~st1 da_ obezbedi savremeniju organizaciju rada 1 celovitost tehnološkog procesa proizvodnje. Da bi se ovakva opredeljenja u godinama realizacije programa ekonomske stabilizacije i realizovala kolekt!v se opredelio na nova značajnij~ ulaganja. Potrebna sredstva za zaokruživanje tehnološkog procesa proizvodnje obezbediće: opština Zvornik, kreditnim aranžmanima od poslovnih banaka i sopstvenim učešćem. A ona će biti usmerena u dva pravca: za obnavljanje voznog parka i izgradnju parking prostora sa pratećim objektima i remontnim radionicama.

Najznačajniji poduhvat u nastojanjima ovog kolektiva da i sam, u godinama realizacije stabilizacionog programa, doprinese obezbeđenju sredstava za nove investicije raspisivanje referenduma za upis interenog zajma za obezbeđenje dela sredstava za nova ulaganja. Krajem prošle godine radnici su se referendumom izjasnili da će upisati interni zajam u iznosu od 8 odsto neto ličnih primanja na pet godina s tim što vraćanje zajma počinje 1. januara 1986. godine i traje tri godine sa 4 odsto kamate.

Ovim internim zajmom kolektiv OOUR „Zvornik" treba da obezbedi 10.000.000 di~ara sopstvenih sredstava za realizaciju ob1mnog programa novih ulaganja. lnicija-

t!~~ ~moupra.vni~. organa i društveno-poht1~~1h organizacija u kolektivu, sa organizacijom Saveza komunista na čelu, da se i sopstvenim pa i ličnim sredstvima članova kolektiva pospeši realizacija srednjoročnog prog~ama razvoja u investicionoj izgradnji uspe~o _realizovanim internim zajmom uro~~la . je plodom. Ona je potvrda razvijenih samoupravnih odnosa i visoke svesti svih zaposlenih u OOUR „Zvornik".

Trajan zadatak: razvoj samoupravljanja

Samoupravni odnosi su u ovom zvorničkom kolektivu razvijeni. Zahvaljujući stalnom angažovanju društveno-političkih organizacija u kolektivu ovde je razrađen i princip neposrednog upravljanja radnika u okviru organizacionih celina i zborova kolektiva. U mesecima koji dolaze predstoji i dalja samoupravna transformacija kolektiva u skladu sa Zakonom o udruženom radu i stvarnim potrebama ovog OOUR-a.

Početne teškoće su, ističe se sa zadovoljstvom prebrođene zahvaljujući razvijenim samoupravnim odnosima. Ovde se internim sistemom informisanja članovi kolektiva pravovremena i objektivno informišu o svim aktuelnim pitani ima sprovođenja dnevnih i dugoročnih zadataka i tako i neposredno odlučuju o svim bitnijim pitanjima razvoja kolektiva i određivanja prioritetnih zadataka u rešavanju aktuelnih problema razvoja i afirmacije kolektiva. Zbog svega toga, u OOUR-u „Zvornik" ističu da im je razvoj samoupravljanja i neposredne demokratije trajan zadatak i da su uvek spremni da realizaciji ovog zadatka poklone najveću moguću pažnju.

„PRIVREDNI PREGl.:.ED"

SOUR TRANSSERVIS

BRATUNAC

SOUR >TRANSSERVIS< - TUZLA, RO >VIHOR< - BRATUNAC, OOUR TRANSPORT I REMONT >ZVORNIK< - ZVORNIK

Obnovljen vozni park doprineo poslovnim uspesima POSLE transformisanja u skladu sa Ustavom i Zakonom o udruženom radu OOUR

Transport i remont „Zvornik" u Zvorniku je 1979. godine uspeo da obnovi vozni park i da udvostruči broj vozila u upotrebi.

Zahvaljujući obnovljenom voznom parku ovaj OOUR po~'1Jje uspešno i znatno povećava ukupan prihod: 1977. godine ukupan prihod je iznosio 27,000.000 dinara, 1978. godine 34,500.000 dinara, 1979. godine 75,200.000 dinara a prc:•. il 1980. godine 92,000 .000 dinara.


26

Dvostruko povećanje proizvodnje mehaničkog veza Otvoren je pogon dečije konfekcije na bazi vlastitih vezenina

PROIZVODNJOM mehaničkog veza u našoj zemlji, do izgradnje ove fabrike, bavila se samo Fabrika „Vezenine" na B ledu. Ovaj kolektiv se, posle početka redovne proizvodnje, odlučio na znatno proširenje proizvod-

nih kapaciteta u proizvodnji veza. Realizaci jom ovog proizvodnog programa stvoreni su uslovi za dvostruko povećanje proizvodnje.

Otvoren je i pogon dečije konfekcije na bazi vlastitih vezenina.

„PRIVREDNI PREGLED "

Izvoz sve značajnija stavka Ove godine „Vezionica" ima izgleda da se pojavi na tržištima u SSSR, Angoli,

lraku, Libiji, Francuskoj i SR Nemačkoj. - Vrednost ovogodišnjih izvoznih poslova - 85 miliona dinara

„VEZIONICA", Tvornica mehanič· kog veza i konfekcije u Zvorniku počela je proizvodnju mehaničkog veza 1. januara 1975. godine, kao osnovna organizacija udruženog rada u sastavu RO „Satex" u Sarajevu. Sada je ovaj kolektiv konstituisan kao radna organi· zacija bez OOUR, a nalazi se u sastavu SOUR „Zinteks" u Sarajevu. Protekle godine znače mnogo za razvoj ovog zvorničkog kolektiva. Prvih 74 članova kolektiva, uglavnom mladih devojaka tek izašlih iz klupa, imalo je zadatak da, u ovom kraju, prekine vekovnu tradiciju da se proizvodnja veza isklju· čivo zasniva na ručnom radu.

opravdani. Jedan od njih je što se u ovom kolektivu, od osnivanja, radi u četiri smene. Isto tako, najveći domaći partneri, spremni su da u ovu investici· ju ulažu i sopstvena sredstva na osnovama sporazumevanja o zajednič· kim ulaganjima. Kapije ovog kolektiva otvorene su i za naše radnike na privremenom radu u inostranstvu. Ko· lektiv je, zapravo, spreman da na osnovu udruživanja rada i sredstava obezbedi našim radnicima na privreme· nom radu radna mesta u ovoj fabrici. Već su, na ovakvim inicijativama, beleže i prvi rezultati. Međutim, puni se efekti, ovde, očekuju tek posle izmene

neposrednoj proizvodnji. Ovi radnici su obučavani kod inostranih firmi najvišz šest meseci, pa su, i ostvareni poslovni rezultati, utoliko značajniji. Jer, već posle prvih iskustava sticanih na doma· ćem tržištu, ocenjeno je da su potrebe za mehaničkim vezom znatno veće od proizvodnih mogućnosti Tvornice „Bled", pa se, ovaj kolektiv.odlučio na znatno proširenje proizvodnih kapaci· teta u proizvodnji veza. Realizacijom ovog programa stvoreni su uslovi za dvostruko povećanje proizvodnje meha· ničkog veza. Otvoren je i pogon dečije konfekcije na bazi vlastitih vezenina.

Domaće tržište traži proizvode ,,Ve· zionice". Ovo potvrđuju i ovi podaci: 1975. godine ostvaren je ukupan prihod od 13.939 miliona dinara i dohodak po zaposlenom radniku od

SOUR - ZINTEX - UDRUŽENA INDUSTRIJA TEKSTILA SARAJEVO

RADIA OR8AllZACJJA p.o. »C/Jeeil!J.nica« TVORNICA MEHANIČKOG VEZA I KONFEKCIJE 75400 ZVORNIK

Sadašnjih već 500 zaposlenih radni· ka u ovoj prvoj godini srednjoročnog programa razvoja, preuzelo je obavezu da vrednost robe iznosi 250 miliona dinara! Najznačajnija je, ipak, činjenica da je ovaj kolektiv, sa inostranim kupcima, za ovu 1981. godinu, sklopio poslovne aranžmane za prodaju robe u vrednosti od 85 miliona dinara. Najveći deo izvoznih poslova obavlja se sa SSSR. Međutim, blizu zaključivanja i to već u narednim mesecima, su znatni izvozni poslovi i sa poslovnim partneri· ma u Angoli, Libiji, lraku, Francuskoj i SR Nemačkoj. Uostalom, i podatak da su, prve količine robe lraka prodate tek krajem 1980. godine, i to u vrednosti od 3,8 miliona dinara, dovoljno je za ilustraciju uspeha ostvarenog, pre svega, na osnovu kvaliteta proizvodnje i odgovarajućeg asortimana. Ovaj inače veoma mlad kolektiv u kojem je prosečna starost jedva 25 godina, očigledno veoma uspešno, u godini ekonomske stabilizacije, ostvaruje zapa· žen prodor i na inostrano tržište.

Zbog znatnog širenja obima poslova· nja sa inostranim pratnerima, nametnu· la se i gradnja uvećenih proizvodnih kapaciteta. Njihovom realizacijom sada· šnji obim proizvodnje povećao bi se za još 120 odsto, a broj zaposlenih, uglavnom ženske radne snage, približio bi se cifri od 850. Za ovakva opredeljenja mnogobrojni razlozi su

postojećeg carinskog zakona po kome udruživanje uvezenih sredstava rada treba da dobije neuporedivo značajniji tretman.

Ova je fabrika podignuta na izrazito nerazvijenom području koje, uz to, nije imalo iskustva u proizvodnji vezenina poput proizvođača u Austriji i Švajcar· skoj. Ova fabrika je, takođe, građena isključivo pomoću kredita, jer nosilac investicija nije, u tom trenutku, raspolagao nikakvim sredstvima. Proizvod· njom mehaničkog veza u našoj zemlji, do izgreadnje ove fabrike, bavila se samo Fabrika „Vezenine" u Sledu, čija je proizvodnja podmirivala manji deo potreba jugoslovenskog tržišta. Ovaj kolektiv je, sasvim razumljivo, redovnu proizvodnju počinjao u uslovima kada je, pored svih drugih obaveza, morao da otplaćuje i povećane obaveze iz kredit· nih aranžmana. Međutim, treba reći da od vremena kada je počela redovna proizvodnja u „Vezionici", ovde se ne zna za poslovne gubitke ili neke veće materija Ine troškove. Zahvaljuj ući dob· rom poslovanju kolektiv je uvršćen u vodeće radne organizacije u opštini Zvornik.

Od ostalog znacaino je da je na prostoru na kojem je locirana fabrika , pa sve do septembra 1972. godine bila led ina. Fabrika je, takođe, počela da radi sa dva inženjera tekstilne struke, sa četiri majstora i četiri radnika u

DRUŠTVENI I PRIVRED N I RAZVOJ OPŠTINE· ZVORNIK

86.940 dinara. U 1976. godini taj prihod je povećan na 19.890 miliona dinara, a dohodak po zaposlenom radniku na 102.623 dinara, međutim, u 1977. godini ukupan prihod je iznosio 24.466 dinara, a dohodak po zaposle· nom radniku 122.747 dinara. Već u 1978. god ini ukupan prihod je iznosio 30.950 miliona dinara, a dohodak po zaposlenom radniku 90.461 dinar. U 1979. godini ukupan prihod je iznosio 81.042 miliona dinara, a dohodak po zaposlenom radniku 113.809 dinara. Ukupan prihod u ovom kolektivu, prošle 1980. god ine, iznosio je 130 miliona dinara.

Ovi podaci ilustrativno govore o prihvatanju proizvoda „Vezionice" na domaćem, a od prošle godine, i na inostranom tržištu. Zahvaljujući uspo· stavljenoj saradnji sa trgovinskim i drugim organizacijama, „Vezionica" uspešno nastavlja ekspanziju proizvoda na domaćem tržištu. Ovde treba, takođe, istaći i podatak da se roba proizvedena u ovoj fabrici dobro prodaje i da, novi srednjoročni program razvoja „Vezionice" za period 1981.do 1985. godine,1 tvara potrebne preduslove za još brži razvoj.

Zahvaljujući angažovanju društve· no-političkih organizacija u kolektivu, mnoge teškoće, na staja le su u prvim god ina ma razvoja ovog zvorn ičkog kolektiva, prevazilažene su veoma brzo.

27

Bez velikih odricanja, kolektiv „Alhosa" moći će da uradi znatno više. - Naredne godine uložiće se sredstva u modernizaciju i kadrove u cilju osavremenjavanja proizvodnje

TVORNICA muških odela „Alhos", koja kao organizacija udruženog rada posluje u sastavu složene organizacije udruženog rada „Alija Hodžić-Alhos" u Sarajevu, formirana je u jesen 1950. godine sa šest zanatskih radnika kao Sreska krojačka radionica. Već 1952. godine ova radionica prerasta u krojačko preduzeće „Ukus" i zapošljava 50 radnika. Zanatska proizvodnja sa starom opremom i proizvo· dnim pogonima u nekoliko delova grada nije, ovde, zaustavila razvojni proces. Integracioni procesi se intenziviraju 1960. godine kada, zbog ukazane potrebe, dolazi do udruživanja krojačkog i obućarskog

preduzeća u jedinstveno preduzeće „Standard ". Zbog različitih delatnosti 1969. godine dolazi ponovo do razdvajanja ovih delatnosti pa se krojači udružuju sa Tekstilnim kombinatom ,,Alija Hodžić

-Alhos" u Sarajevu. Već naredne, 1970. godine, zajedničkim naporima gradi se nova fabrička hala na površini od 1.100 kvadratnih metara. Moderan proizvodni prostor, sav remena oprema i specijalizacija za izradu određenog programa (sakoa) bila

R.b. Naziv artikla 1980. 1981. 1982.

je dobra osnova za razvoj kolektiva. Pogon za izradu sakoa postaje tako osnovna organizacija udruženog rada, a već 1979. godine se transformiše u organizaciju udruženog rada.

Specijalizacija za izradu sakoa

Organizacija udruženog rada • .Alhos" u Zvorniku specijalizovana je za izradu sakoa i, u ovom srednjoročnom programu razvoja za period 1981. do 1985. godine, proširuje proizvodni asortiman na proizvodnju drugih kaputa, ibercigera i jakni. Sako kao osnovni proizvod zadržava se i u ovom srednjoročnom programu razvoja i u planu zauzima najveći deo proizvodnje i učešća u stvaranju dohotka. Srednjoročni program razvoja predviđa i formiranje linije za izradu pantalona u sadašnjem poslovnom prostoru da bi se u narednim godinama pripremila sredstva i kadrovi za jednu savremeniju liniju pantalona.

Srednjoročni program razvoja se, uz dopunu proizvodnog asortimana, orijentiše na znatno povećanje fizičkog obima proizvodnje. To ilustruju i sledeći podaci:

1983. 1984. 1985. %

1. M. sako izvoz 28.879 80.000 84.000 88.200 92.610 97 240 2. "domaće trž. 18.458 14.500 15.225 15.987 16.787 17.620 3. " ibercigeri 4.791 8.000 8.400 8.820 9.261 9.720 4. "jakne 3/ 4 7.586 8.000 8.400 8.820 9,261 9.720 5. " kooperanti 38.863

SVEG A: 98.577 110.500 116.025 121.827 127.919 134.300 121,5

Znatnim povećanjem fizičkog obima proizvodnje, u ovom srednjoročju, treba da se uveća i ukupan prihod. Ukupan

prihod ove organizacije udruženog rada 1981 . godine treba da je 57 .800.000 dinara, a poslednje godine ovog srednjoro-

28

čja, treba da se poveća na 88.200.000 dinara. Uporedo sa povećanjem ukupnog prihoda u ovom srednjoročju od 71 odsto u odnosu na prvu plansku 1981.godinu i dohodak treba da se uveća za 96 odsto. Dohodak „Alhosa" 1981. god. treba da je 28.850.000 dinara, a poslednje planske 1985. godine - 47.900.000 dinara. Prema planom utvrđenim proporcijama lični dohoci u ovom kolektivu treba da rastu sporije od porasta dohotka. Evo i pokazatelja: o porastu dohotka i ličnih dohodaka u godinama realizacije plana razvoja u srednjoročnom programu razvoja za period 1981. do 1985. godine:

godine:

INDEX DOHOTKA 100 111 112 112 113 INDEKS L.D. 100 106 107 107 108

Značajna stavka u programu razvoja „Alhosa" je i izvoz robe na inostrano tržište. U ovom srednjoročju „Alhos" treba da u ukupnoj proizvodnji, 31 odsto robe plasira na domaćem, a 61 odsto na inostranom tržištu. Ovakva orijentacija je značajan preduslov da se uz porast produktivnosti od 5 odsto godišnje i akumulacije od 427 odsto, stvore povoljniji uslovi za znatnije povećanje ličnih

dohodaka i izdvajanje sredstava za društveni standard.

Briga za društveni standard

Tvornica sakoa „Alhos" danas je organizacija udruženog rada sa 270 zaposlenih i proizvodnjom od 110.000 komada odevnih predmeta u prošloj.1980.godini. Zbog niske akumulativnosti i višegodišnjih problema koji prate tekstilnu industriju, standard članova kolektiva nije uvek pratio porast proizvodnje i produktivnosti rada. Međutim, kolektiv je u celom razvojnom periodu činio velike napore da zaposlenima obezbedi društvenu ishranu, besplatan topli obrok, da izdvoji sredstva za kreditiranje individualne stambene izgradnje i za kupovinu stanova u društvenom vlasništvu. Sadašnja finansijska situacija u ovom kolektivu je znatno povoljnija, jer ova organizacija udruženog rada pozitivno posluje pa se očekuju, u godinama koje dolaze, znatno veća izdvajanja u društveni standard.

Zvorničkim tekstilcima, u godinama ovog srednjoročja, predstoji veliki rad na realizaciji planskih zadataka, posebno na planu povećanja produktivnosti rada i stručnog osposobljavanja kadrova. Očekuje se da će kolektiv moći da uradi znatno više nego ranije i to bez velikih odricanja učinjenih u godinama koje su prošle, ali uz poJacano angažovanje svih društvenih faktora sa organizacijom Saveza komunista na čelu i još neposrednijim delovanjem samoupravnih organa u svim organizacionim strukturama.


Gotovo sva domaćinstva elektrificirana Stepen elektrificiranosti domaćinstava ove opštine dostigao zavidan nivo - 98 odsto. - U protekloj godini ukupan prihod za 1 O odsto manji od planiranog, a na to je prevashodno

uticala manja potrošnja električne energije

OSNOVNA organizacija „Elektrodistribucija Zvornik" - Zvornik, koja posluje u sastavu radne organizacije „Elektro-Tuzla" i složenog sistema „Elektroprivrede BiH" vodi stalnu i neprekidnu brigu za kvalitetnu isporuku električne energije za obezbeđenje i funkcionisanje elektroenergetskih postrojenja kako ne bi došlo do zastoja u isporuci električne energije. U organizacionom smislu u toku proteklog perioda nastupalo je nekoliko promena, tako da je posleratna organizacija pripadala komunalnom preduzeću. Zatim, u 1953. godini, ovo preduzeće ušlo je u okvire „Elektrobiha", kojem je pripadalo tadašnje preduzeće „Elektrodistributivno" u Vlasenici. Ovakvom organizacionom postavom Zvornik posluje kao Radna jedinica sve do 1. januara 1980. godine, kada menja organizacioni oblik i od tada posluje kao osnovna organizacija u sastavu radne organizacije „Elektro Tuzla" u Tuzli.

Tačnih podataka kada je u Zvorniku počela goreti prva sijalica nema, ali se zna da je grad Zvornik dobio električnu energiju krajem 1936. godine. Među pionmma prvog električnog

osvetljenja bio je majstor Božo Jocić, koji je radio na agregatu koji je bio pogonjen parom i davao je skromnu snagu koja je osvetljavala grad Zvornik. Ovaj mali skromni agregat nije mogao da podmiri tadašnje potrebe za energijom, pa je 1937. godine došlo do izgradnje 15 kilovatnog dalekovoda Banja Koviljača - Zvornik. Grad je u to vreme imao samo jednu trafo-stanicu snage 50 kilovoltampera, a od tada se praktično i računa početak elektrifikacije Zvornika.

Ubrzo dolazi do proširenja mreže Zvornika, a potom nakon nekoliko godina električnu energiju dobija i mesto Kozluk. Posle elektrifikacije Kozluka, počinje elektrifikacija i ostalih naseljenih mi:sta, pa struju dobivaju Divač, Gornji i Donji Sapek, Ročević, Pilica, Sapna, Memići i druga naseljena mesta. Prvi koraci značajnije

elektrifikacije ostvaruju se između 1950. do 1960. godine, tako da je već tih godina procenat elektrificiranosti iznosio oko 75 odsto, a u 1975. godini elektrificirana su sva naselja na području Zvornika. Danas se stepen elektrificiranosti povećao na 100 odsto dok su domaćinstva elektrificirana sa 98 odsto. Za ovakvo stanje elektrificiranosti u prvom redu zaslužni su opština Zvornik, mesne zajednice i radnici „Elektrodistribucije Zvornik".

Distribuciju sada opslužuje 12.500 potrošača u grupi domaćinstava, zatim 14 potrošača na visokom naponu i jedan potrošač na 110 kilovoltnom naponu.

Namensko podizanje objekata

Realizacija električne energije u domaćinstvu god išnje iznosi 18 miliona kilovat-sati , a ako se tome doda još daljih 5 miliona kilovat-sat i na niskom naponu, kao i 20 miliona kilovat-sati na 1 O kilovoltnom naponu, to svedoči da je realizacija električne energije povećana za nekoli-

svom razvojnom putu, ova organizacija vodila je dosta računa oko izgradnje objekata, tako da sada ima trafo-stanicu 110/35 KV. zatim trafo-stanice 35 kV sa snagom od po 8 MVA, kao i 9 km 35 kilovoltnog dalekovoda, 156 km 1o kV dalekovoda, 29 trafo-stanica u samom gradu Zvornik a 80 trafo-stanica u selima, 162 km gradske niskonaponske mreže i 514 km seoske niskonaponske mreže. Stanje ovih postrojenja je zadovoljavajuće. Posebno se ulažu napori da se starija postrojenja zamenjuju novim i modernijim. Od strane kolektiva u poslednje dve godine učinjeni su neosporno značajni napori i bezmalo sva sela su sanirana, a izvršena je rekonstrukcija niskonaponskih mreža.

Pored osnovne de.latnosti, snabdevanje električnom energijom privrede i domaćinstva, „Elektrodistribucija" se bavi i sporednom delatnošću. Obavlja, zapravo, usluge za potrošače, izradom priključaka i drugih usluga, čime upotpunjuje dohodak, jer njega nije u stanju da ispuni iz osnova električne energije. To je onaj deo sredstava koji upotpunjuje normalno poslovanje i daje mogućnost za proširenje materijalne osnove udruženog rada. Praktično šezdeset zaposlenih radnika ove distribucije, ostvarilo je u protekloj godini ukupan prihod 138.401.000 dinara, dok je planirani bio nešto veći, pa je u stvari u odnosu na plan ostvaren manji za 1 O odsto. Na ovo smanjenje ukupnog prihoda znatan uticaj imala je potrošnja električne energije koja je u odnosu na plan manje preuzeta od najvećeg potrošača Glinice.

Povećana ekonomičnost poslovanja

Međutim, i pored ovakvih teškoća na preuzimanju električne energije, u ovom kolektivu prilično su zadovoljni . Jer, 92 odsto predstavlja prihod od prodaje električne energije, a prihod ostvaren od usluga čini 8 odsto od ukupnih ostvarenja. Ovde se posebno vodi računa da se i troškovi poslovanja smanje, što je uticalo da su manji za 11 odsto u poređenju sa planom. Ekonomičnost u poslovanju povećana je jedan odsto u odnosu na plan, a ukupno ostvarnne obaveze kretale su se u smanjenom odnosu za 30 odsto, što je uslovilo da se čist dohodak poveća za jedan odsto u odnosu na plan. O domaćin

skom poslovanju govori i to što je dohodak po radniku ostvaren u protekloj godini 43 odsto u odnosu na 1979. godinu, a povećanje ličnih dohodaka u odnosu na plan za 1 O odsto. Isto tako, primenjujući samoupravni sporazum · o raspodeli dohotka i ličnih dohodaka, kao i društveni dogovor , od mogućnosti do isplate lične i zajedn i čke potrošnje, poštovalo se načelo stabilizacije, pa su se u ovom pravcu do kraja poštovala dogovorena načela. Što se tiče ostalog dela č istog dohotka uočena je tendencija većeg izdvajanfa u proširenje materijalne osnove rada po stopi od 19 odsto u odnosu na plan, što je

veoma povoljno za jačanje sopstvene akumulativne i reproduktivne sposobnosti OOUR-a.

Zahvaljujući saradnji sa mesnim zajednicama „Elektrodistribucija Zvornik" u toku protekle godine postiže značajne rezultate na rekonstrukciji mreže. Ovakva iskustva bila su i opredeljenje da se plan za 1981. godinu postavi što realnije. Program razvoja investicione gradnje obećava

mnogo. U novoj planskoj godini izdvojiće se sredstva u iznosu od 57,469.000 dinara, što ukazuje da je plan investicija za 1981. godinu za 134 odsto veći u odnosu na ocenu ostvarenja u 1980. godini.

Konstrukcija finansiranja je obezbeđena tako da je 49,070.000 dinara iz vlastitih i udruženih sredstava na nivou radne organizacije i SOUR-a a to je i 85 odsto sredstava. Ostala udružena sredstva čine 8,399.000 dinara.

Međutim, pored ovako značajnih ulaganja koja je predvidela distribucija, značajno je i planirano povećanje realizacije električne energije. Plan realizacije električne energije u 1981. godini, veći je naime, od ostvarenog konzuma 1980. godine za 11 odsto, odnosno dinarska realizacija je veća za 29odsto.

Visoke stope rasta pokazatelja poslovanja

U ostvarivanju značajnih društvenih zadataka u „Elektrodistribuciji Zvornik", planirano je da rad udruži 72 zaposlena. Sada je udruženo 60 radnika , prema planu ukupan prihod treba da raste za 27 odsto, pri čemu bi se utrošena sredstva povećala za 19 odsto, na osnovu čega bi dohodak imao tendenciju rasta od 95 odsto, a čist dohodak 91 odsto. Na osnovu ovako izvršene raspodele dohotka i čistog dohotka, uspostavljena je ravnoteža i proporcija raspodele čistog dohotka u 1981. godini, na lične dohotke i ličnu i zajedničku potrošnju .

Što se tiče plana kada je reč o pokazateljima poslovnih rezultata upoređenih sa ocenom ostvarenja u 1980. godini dohodak po radniku trebalo bi da raste 35 odsto, a akumulacija u odnosu na 14 odsto, što znači da će se u odnosu na čist dohodak povećati za 17 odsto. Značajnu ulogu imaju i obaveze iz dohotka po radniku za koje se predviđa porast od 47 odsto, a bruto lični dohoci uvećaće se svega za 15 odsto, i to će biti prateći doprinos stabilizaciji i boljoj reproduktivnoj sposobnosti OOU R-a.

Opredeljenja za još brži napredak sasvim odgovaraju uspostavljenim smernicama plana i poslovanju ove mlade organizacije, koja dosledno sprovod i Rezoluciju o ekonomskoj politici Bosne i Hercegovine za plansku 1981. godinu.

Uz uverenja, da će ~plan i ovi zadaci ispuniti ovde se naročita pažnja posvećuje principima neposrednog odluč ivanja radnika o svim bitnim pitanjima, koja se tiču dohodovnih odnosa unutar same OOUR i Radne organizacije, putem zajedničkog regulisanja uslova pr ivređivanja i udruživanja sredstava za invest1c1ie. sticanju i raspodeli dohotka, kao i drugim značajn im

zajedničkim pitanji ma.

IZACIJA UDRUžENOG RADA ko stotina procenata. Značajn u stavku u ukupnoj realizacij i ima i potrošač na 11 O kilovoltnom naponu, koji godišnje preuzima oko 85 miliona kilovat-sati, a to znači da se ukupna realizacija električne energije kreće i iznad 128 miliona ki lov at-sati. nbuclJl'~llrtlk"

ĐRN 'll< , . '! .l stičući znač.aj.ne rezultate na polju elekt r ifikacije ne može a da se ne pomene značaj

elektroenergetskih objekata i poređenje sa prvom trafo-stanicom snage od 50 kilovoltampera . U


---~~-----

SOUR „ŠIPAD" -·· SARAJEVO, RADNA ORGANIZACIJA GRAĐEVINARSTVA „INŽINJERING" - ZVORNIK

Godine rasta i uspona Radna organizacija građevJnarstva „I nžinjering" koja deluje u sastavu složene

organizacije udruženog rada „Sipad:' iz Sarajeva ima dinamičan razvojni put. Prvobitno to je bio građevinski pogon, koga je Sumsko-industrijsko preduzeće ,,Jadar" iz Zvornika, formirao početkom 1958. godine sa ciljem da se, isključivo, bavi izgradnjom šumskih puteva da bi, g,adine 19]2, posle odluka zborova radnika, pogon prerastao u OOUR .,lnžinjering" u sastavu „Sipadove" građevinske operative i, konačno, 1975. godine, ovaj kolektiv je prerastao, u organizaciju udruženog rada u sastavu složene organizacije udrl'ženog rada „Šipad" iz Sarajeva.

Značajna samoupravna transformacija, unutar organizacije udruženog rada, nastala je 1979. godine formiranjem osnovnih organizacija udruženog rada: „Montaža", .,Izgradnja" i „Graditelj" i Radne zajednice zajedničkih službi. Broj zaposlenih se, u međuvremenu, znatno povećao. Od 300 zaposlenih u vreme početka organizovanog rada ovaj kolektiv danas broji 1.450 radnika. I kvalifikaciona struktura uposlenih se neprestano poboljšava. Sve ovo su preduslovi za još brži i dinamičniji razvoj u narednim godinama.

ZVORNIČKI „lnžinjering" je, u kontinuiranom razvoju bezmalo od dve i po decenije, neprestano povećavĐo obim poslova i neprekidno jačao tehničku osnovu rada a uporedo sa tim i standard radnih ljudi. U ovom kolektivu za sve vreme postojanja vođena je organizovana i osmišljena akcija za jačanje materijalne osnove udruženog rada i samoupravljanja prvenstveno kroz oblike i forme neposrednog upravljanja i odlučivanja radnih ljudi u ovom velikom zvorničkom kolektivu.

„Šipad" - ..I nžinjering" Zvornik je naziv kolektiva koji je već decenijama poznat u svim krajevima naše zemlje. To je ime firme koja se potvrđuje i dokazuje brzinom gradnje, kvalitetom izvršenih poslova i radovima izvedenim u .. svim krajevima zemlje. Da nabro11mo: Medulinu, Žabljaku, Beogradu, Sa!ajevu, Kupresu, Ljubinju, Brčkam, Samcu, Bijeljini, Ugljeviku, Splitu, Foči, Velaluku, Rožajama, Novom Sadu, Milićima, Zvorniku i drugim mestima. Trenutno najveće gradilište je područje SAP Vojvodine gde „Šipad" - „lnžinjering" obavlja poslove većeg obima.

Ove godine „Šipad"-„lnžinjering" je pustio u rad i novu proizvodnu liniju -Poligon za industrijski način proizvodnje stanova, što predstavlja Prvu fazu izgradnje F ab rike prefabrikovanih betonskih elemenata. Izgradnja ove fabrike predviđena je u ovom srednjoročju.

Značajan razvoj u proteklom srednjoročju

Period realizacije zadataka u srednjoročnom programu razvoja od 1976. do 1980. godine za RO .,I nžinjeri ng" karakterističan je po činjenici da su građevinari ovog kolektiva dobijali značajne poslove u samoj zvorničkoj opštini ili u najbližoj okolini (RO „Birač", „Vezionica", adaptacija Medicinskog centra, izgradnja Osnovne škole, priobalnog puta i drugo) što je dopri nelo da se otvore veća gradi I išta i da se obezbedi veća konr.entracija građevinske mehanizacije i kadrova. Zahvaljujući pripa-

30

~-------

dnosti složenom sistemu „Šipada" ovai kolektiv je, u proteklom srednjoročju, gradio više industrijskih objekata iako su uslovi gradnje za dohodovne odnose unutar RO „lnžinjering" bili nepovoljni. Međutim, opšti ekonomski uslovi, u proteklom srednjoročju, za realizaciju osnovnih planskih opredeljenja ovog kolektiva bili su složeni i to je, u najvećoj mogućoj meri, uticalo na razvoj kolektiva u celini.

Zaposlenost je, u proteklom srednjoroč· ju, rasla po stopi od 11,20 računajući i sezonsku radnu snagu. To je značajno ostvarenje. I ono, uz stalno poboljšanje kvalifi kaci one strukture uposlenih, predstavlja evidentan pokazatelj uspeha ostvaren ih u ovom planskom periodu. Međutim, treba ukazati i na podatak da je u proteklom periodu ostvarivana veoma dinamična investiciona potrošnja. Evo i pokazatelja: za 1976. godinu planirana su investiciona ulaganja u iznosu od 11,434.000 dinara a ostvarena su u iznosu od 19,820.580 dinara ili sa 112-odsto. U 1977. godini taj odnos je još uočljiviji. Te

godine su planirana investiciona ulaganja od 6,500.000 dinara a realizovana su sa 19,404.557 ili sa 298 odsto. Slično je i u 1978. godini. Te godine RO „lnžinjering" je pla!lirala investicije u iznosu od 8,500.000 a realizovala u iznosu od 24,132.752 dinara. 1979. ·godine plan inv~sticionih ulaganja iznosio je 7 ,500.000 dinara a realizovano je 12,427 .584 dinara. Istina, najmanje u ovom srednjoročju, ali u odnosu na plan ono beleži ostvarenje od 166 odsto. Prošle, 1980. godine planirana su investiciona ulaganja od 7,700.000 dinara a realizovana su u iznosu od 45,000.000 dinara ili za 584 odsto u odno~.u na planirana ulaganja.

Ovako dinamična i novčano značajna investiciona ulaganja u proteklom srednjoročju omogućila su, ovom radnom kolekti· vu, da reši znatan broj aktuelnih pitanja: počev od nabavke najsavremenije mehanizacije, do nabavke građevinske opreme koja omogućava prihvatanje i najsloženijih poslova i radova.

Briga o radnf\m čoveku nije zapostavljena

Samoupravljanje je, u ovom kolektivu, oduvek bilo osnovni preduslov za ostvarenje poslovnih rezultata. To potvrđuje i opredeljenje kolektiva da, u svim fazama razvoja, razvoju samoupravnih odnosa, u ovom brojnom kolektivu, posvećuje izuzetnu pažnju. Zborovi radnika, ovde su, značajna institucija neposrednog upravljanja radnika. Oni odlučuju o svim značajnijim pitanjima razvoja, raspodeli i investi· cionih ulaganja u RO ,.lnžinjering". Da pomenemo i samoupravna akta, razmatra· na na zborovima radnika i usvajanja na raspisivanim referendumima: samoupravni sporazum o raspodeli sredstava, prava i obaveza između osnovnih organizacija udruženog rada udruženih u radnu organizaciju, samoupravni sporazum o udruživanju u radnu organizaciju, statut radne organizacije, samoupravni sporazum o zajedničkim osnovama i merilima sticanja i


raspoređivanja dohotka i raspodele sredsta· va za lične dohotke i zajedničku potrošnju i drugih ličnih primanja radnika, samo· upravni sporazum o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima između osno· vnih organizacija i Radne zajednice a sve osnovne organizacije udruženog rada usvo· jile sve neophodne samoupravne akte.

Posebno mesto u radu samoupravnih organa ima briga za lični i društveni standard radnika. U oblasti rešavanja standarda na gradilištima, u oblasti smeštaja i ishrane učinjeno je dosta napora i rezultati nisu izostali. Nabavljeno je 24 pokretnih kućica u kojima je obezbeđen smeštaj za 190 radnika. Na novoformira· nom gradilištu u Novom Sadu nabavljene su barake u kojima se može smestiti 300 radnika a za potrebe gradilišta u Foči nab::ivljene su, takođe, montažne barake za smeštaj do 100 radnika. U pogledu organizacije ishrane na svim gradilištima je radnicima obezbeđen topli obrok a za ishranu i prenoćište radnici plaćaju samo po 50 dinara dnevno. Ovo se obezbeđuje terenskim dodatkom koji radnici, izvan mesta stanovanja, primaju u izosu od 80 dinara dnevno. Za obezbeđenje savremene ishrane izgrađen je i savremeni restoran tipa samoposluge u Karakaju kapaciteta od

250 obroka dnevno. Iz ovog restorana hrana se otprema i na okolna gradilišta. Na ostalim gradilištima ishrana se obavlja u restoran ima drugih organ i zaci ja udruženog rada ili u vlastitoj režiji a prevoz radni ka je organizovan na teret organizacije udruženog rada jedanput mesečno. Svakodnevni prevoz na posao i sa posla subvencionira, radnicima, organizacija udruženog rada u visini od 80 odsto.

Posebna briga vođena je u sferi obrazovanja . Znatna materijalna sredstva ulagana su u školovanje i stipendiranje deficitarnih kadrova. Da istaknemo i podatke. 1976. godine utrošeno je, u ove svrhe, 201. 829 dinara, 1977. godine 270.071 dinara. 1978. godine 343.369 dinara a 1979. godine 478.275 dinara.

Stambenoj izgradnji poklanja se izuzetna pažnja

Sredstva za finansiranje stambene izgra· dnje, kreditnim aranžmanima za individualnu stambenu izgradnju i grad· njom stanova u društvenom vlasništvu, su iz godine u godinu sve veća. U proteklom srednjoročju, za ovdašnje mogućnosti, izdvojena su značajna materijalna sredstva. Ona iznose 21,503.875 dinara i to:


8,602.049 dinara za kreditiranje individu·alne stambene izgradnje i 12,901.826 dinara za izgradnju stanova u društvenom vlasništvu. Sredstva za individualnu stam· benu izgradnju plasirana su preko Osnovne banke u Zvorniku a koristilo ih je više od 250 radnika. Iz sredstava za izgradnju stanova u društvenom valsništvu izgrađeno je 40 komfornih stanova.

Značajno povećanje ukupnog prihoda

U godinama proteklog srednjoročja značajno je, zahvaljujući razvijenim samo· upravnim odnosima, uvećan ukupan pri · hod ove organizacije udruženog rada. Prve planske, 1976. godine ukupan prihod je iznosio 189 ,525.956 dinara a poslednje , 1980. godine, 596,153.208 dinara što predstavlja povećanje za 272 odsto. U isto vreme i čist dohodak beleži značajno povećanje. 1976. godine čist dohodak u ovom zvorničkom kolektivu iznosi 49,079.176 dinara a 1980. godine 169,802.920 dinara. Ove cifre govore da je, u ovom periodu, ostvareno povećanje čistog dohotka čak za 345 odsto. lstovre· meno i sredstva koja su izdvajana u fondove uvećavana su, 1976. godine u fondove je izdvojeno 8,031.654 dinara a 1980. godine 39,325.530 dinara. Ako ovome dodamo i podatak da je dohodak u RO .,lnžinjering" rastao po stopi od 17 odsto godišnje, čist dohodak po stopi od 16 odsto a akumulacija po uposlenom radniku po prosečnoj godišnjoj stopi od 17 odsto onda smo, bar delimično, ukazali na faktore koji su utucali na brz i dinamičan razvoj „Šipad"-lnžinjering" iz Zvornika u proteklom srednjoročju.

Novo srednjoročje: u znaku stabilizacije

Ostvareni rezultati u proteklom srednjo· ročnom programu razvoja i plebiscitarno usvojen program zadataka na ekonomskoj stabilizaciji kolektiva polazne su osnove za realizaciju planskih zadataka u srednjo· ročnom razdoblju razvoja u periodu od 1981. do 1985. godine. Osnovni zadaci u ovom programu razvoja svode se · na : kvalitetno i blagovremeno završenje pre· uzetih obaveza u pogledu završetka ugovorenih radova, na povećanje produktivnosti rada i porast, planom, predviđene akumu· lacije i, racionalno, investiranje u objekte i proizvodnju koja će davati brze i evidentne efekte. Polazeći od ovakvih opredeljenja kolektiv je u srednjoročni program razvoja uneo i obavezu da ukupan prihod od 722,918.000 dinara u 1980. godini poveća, 1985. godine, na 1.440,000.000 dinara ili po prosečnoj godišnjoj stopi rasta od 14.7 odsto. Međutim, dohodak će rasti ubrza· nije po godišnjoj stopi rasta od 21,3 odsto i on će u odnosu na ostvarenje u 1980. godini od 163,124.000 dinara porasti na 426,000.000 dinara u 1985. godini. Investiciona ulaganja u ovom srednjoročju treba da iznose 407 ,740.000 dinara i ona će se obezbediti: sopstvenim sredstvima, sredstvima složene organizacije udruženog rada „Šipad" i kreditima poslovnih banaka.

31

10 '811rika Dbućl'

SdOR-UDRUtENA !l} INDUSTRIJA OBUĆE· TU ZLA

.·.· Ji!4

lVORN K~~R·AKA:f~~~;. YUGOSLAVlJA

Izvoze. obOću ·na inostrano tfžište

Prošle godine završena je nova proizvodna hala sa 3.000 m2 korisne površine i montirana je savremena oprema

FABRIKA obuće „Standard" u Zvorniku posluje u sastavu složene organizacije udruženog rada - Udružene industrije obuće „Union" u Tuzli. Sa 650 radnika ova fabrika danas čini okosnicu razvoja obućarske industrije u ovom kraju. Formirana je posle oslobođenja i u svom razvoju je, slično kao i druge organizacije udruženog rada u ovom kraju, prešla razvojni put od male zanatske radionice do moderne industrije obuće. Kolektiv je uspešno realizovao osnovne zadatke postavljene srednjoročnim programom razvoja. Prošle godine je završena nova proizvodna hala sa 3.000 m2 korisne površine i kupljena je nova savremena oprema. Zahvaljujući završetku ovog projekta proizvodne mogućnosti Fabrike povećane su za 100 od sto.

Izvoz obuće na strana tržišta

Za 1981. godinu Fabrika predviđa

proizvodnju 600.000 pari obuće i realizaciju ukupnog prihoda od 372,000.000 dinara što je, u odnosu na prošlogodišnju realizaciju, povećanje čak sa 94 odsto. Program ekonomske stabilizacije plebiscitarno je usvojio mnogoljudni kolektiv koga dosledno realizuje. I novim srednjoročnim programom razvoja za period od 1981 . do 1985. godine kolektiv je u prioritetne zadatke uvrstio: povećanje produktivnosti rada, ušede materijala i zamenu uvoznih sirovina domaćim. Radnici su, da bi realizovali ovogodišnji proizvodni program, prihvatili inicijativu društveno-političkih organizacija u kolektivu da i subote budu radne. Sve je u „Standardu" urađeno da se program stabilizacionih mera dosledno sprovede i da se, u sadašnjim uslovima rada, ostvare najpovoljniji finansijski i proizvodni efekti.

32

U uslovima modernizacije i osavremenjavanja proizvodnje kolektiv nastoji da u najvećoj mogućoj meri poveća izvoz svojih proizvoda u sve regione sveta. Danas se 60 odsto godišnje proizvodnje „Standarda" izvozi. Najveći deo izvoza usmeren je na zemlje konvertibilnog tržišta. Međutim, ne zapostavlja se ni saradnja sa zemljama SEV-a. Dugoročna orijentacija kolektiva na izvoz gotovih proizvoda istovremeno je i nastojanje da se, poboljšanjem kvaliteta pro izvedene obuće, steknu stalni kupci proizvoda „Standarda" širom sveta. Kolektiv istovremeno nastoji da samoupravnim povezivanjem sa zainteresovanim organizacijama udruženog rada iz raznih krajeva naše zemlje obezbedi sirovine za proizvodnju.

Jedan od tih sporazuma je i povezivanje beogradskog „Centrotekstila" kao dobavljača sirovih koža za Fabriku koža u Petrovcu na Mlavi da bi, ova fabrika , sa gotovim kožama snabdevala Fabriku obuće „Standard" u Zvorniku. Ovakvim samoupravnim povezivanjem „Centrotekstil" u Beogradu brine o prodaji proizvedene obuće ove fabrike.

Zahvaljujući ovakvom samoupravnom povezivanju Fabrika obuće „Standard" osigurava potreban repromaterijal za znatno uvećanu proizvodnju i obezbeđuje

siguran plasman proizvedene obuće.

Diplome za kvalitet obuće

Za kvalitet obuće „Standard" je dobio i značajna domaća i međunarodna priznanja. Jedno od najznačajnijih je, svakako, diploma dobijena od moskovske spoljnotrgovinske firme „Raznoexport" za visokokvalitetnu izradu i redovnu isporuku obuće prošle 1980. godine. Na nedavno održa-

nom Tjednu obuće u okviru manifestacija Zagrebačkog sajma „Standard" je dobio medalju za kvalitet obuće za 1981. godinu.

Zahvaljujući priznanjima dobijanim na domaćim i inostranim sajamskim i drugim manifestacijama ovaj kolektiv postaje sve priznatiji u svetu proizvođača obuće tako da se i njegovi proizvodi na tržištu sveta sve više traže. Vredno je pomenuti da se rokovi isporuke poštuju i da to omogućava „Standardu" značajnu reputaciju za dalji i još uspešniji prodor na strano tržište.

Nove investicije u ovom srednjoročju

Ovo srednjoročje za kolektiv „Standarda" znači i nova izdvajanja, u prvom redu vlastitih sredstava, za modernizaciju i automatizaciju proizvodnje. Srednjoročni program razvoja za period od 1981. do 1985. godine predviđa dalja ulaganja od 10 milijardi dinara. Nove investicije biće

usmerene na: proširenje proizvodnih kapaciteta za proizvodnju đonova i gornjih delova obuće, kao i izgradnju novih proizvodnih kapaciteta za proizvodnju termogranulata. Izgradnjom kapaciteta za proizvodnju termogranulata ostvariće se značajan poslovni rezultat, jer će se na svaki uloženi dinar ostvariti nova vrednost od sedam dinara a, usto, ovaj pogon zaposliće 300 novih radnika .

Tako je Fabrika obuće „Standard" u Zvorniku od male obućarske zadruge prešla put do moderne industrije obuće koja je, uzgred, u prošlogodišnjem poslovanju ostvarila i ostatak dohotka od 27,847.384 dinara. U Fabrici se, zahvaljujući uspešnom poslovanju posebna pažnja poklanja zadovoljenju potreba u društvenom standard u zaposlen ih radnika pa se izdvajaju značajna sredstva za kreditiranje individualne i društvene stambene izgradnje i za podizanje društvenog standarda zaposlenih radnika.


OOUR VODOPRIVREDNE DELATNOSTI >DRINA< - ZVORNIK

Ugled i priznanja stiču radom

Dri na" ima najmoderniju rečnu separaciju i još dve manje od kojih je jedna pokretna. -Separacije su u mogućnosti da separišu preko 200.000 m3 šljunka godišnje i da utovare

500.000 m3 šljunka

OOUR za vodoprivredne delatnosti „ Drina" iz Zvornika osnovana je 1958 . godi ne sa nazivom „Sekcija za uređenje

bujica i zaštitu od erozija". Osnovna delatnost, u vreme formiranja, bila je projektovanje bujica i manjih vodotoka. Kasnije, sa razvojem ove osnovne organizacije udruženog rada, menjala se i delatnost. Ona se proširivala na izvođenje radova na vodotocima, na pošumljavanje goleti, rasadničku proizvodnju i na obavljanje poslova u domenu niskogradnje -vodogradnje.

Otvorena je separacija šljunka

Zahvaljujući angažovanju, ovaj zvornički kolektiv, je poznat i priznat na relacijama od Tjentišta, Višegrada, Perućca, Zvornika, Gradačca, Žepča, Zenice i Sarajeva. Kolektiv je učestvovao na brojnim akcijama u domenu svoje delatnosti. Posebno je kolektiv „Drine" učestvovao na poslovima gradnje objekta na Tjentištu. Drug Vlado Šegrt je, u tim vremenima, umeo da kaže: „„ako su tu Zvorničani onda će taj objekat biti na vreme završen". I, tako, ovaj zvornički kolektiv, u poslednjoj deceniji beleži zapažene rezultate.

Krajem sedme decenije ovaj kolektiv je počeo da se bavi i eksploatacijom šljunka. Početak je bio skroman. Počelo se sa jednim kupljenim bagerom . Međutim, danas „Drina" ima najmoderniju rečnu


separaciju i još dve manje, od kojih je jedna pokretna, i u mogućnosti je da separiše 200.000 m3 i da utovari 'preko 500.000 m3 šljunka godišnje.

Razvojne programe OOUR „Drina" dosledno ostvaruje. Krajem osme decenije kolektiv broji 150 članova i ostvaruje ukupan prihod od 45.000 dinara. Kažu da je tih godina i počeo najintenzivniji razvoj „Drine". Zahvaljujući početku eksploatacije šljunka mnogi industrijski objekti ovde i na drugim mesti ma grade se sa proizvedenim šljunkom u ovom kolektivu. Fabrika glinica u Zvorniku je izgrađena sa šljunkom proizvedenim u separacijama „Drine".

Prošla 1980. godina je, po mnogo čemu, ;a ovaj sada brojan kolektiv, značajna. Te godine ovej kolek~iv -~e plebiscitarno opredeljuje za realizac11u programa ekonomske stabilizacije i, sa velikim naporima i odricanjima, ne povećava cene svojih proizvoda. Ovakav način angažovanja samoupravnih organa_~ ko!ek: tivu doprineo je da se stab1l1zac1on1 program dosledno poštuje i da .s_e, uz velika odricanja, obezbede potrebni preduslovi za brži razvoj u narednim godi nama.

Ovogodišnja realizacija treba da se poveća za 25 odsto

Ovogodišnji program razvoja je ambiciozan. Realizacija fizičkog obima proizvodnje treba da se poveća za 25 do 50 odsto a povećanje troškova proizvodnje treba da bude znatno niže od porasta fizičkog obima proizvodnje. Društveno-političke organizacije u kolektivu, sa organizacijom Saveza komunista na čelu, inicijatori su zahteva da se ove godine završi i reorganizacija sadašnjih organizacionih i samoupravnih celina u vodoprivredi i da se na taj način ostvari veća organizovanost u ovoj oblasti.

33

HOTEL VISOK-E „B" KATEGORIJE „DRINA"

SOUR UPI SARAJEVO, RO UGOSTITELJSTVO I TURIZAM SARAJEVO OOUR „STARI GRAD" - ZVORNIK

Briga za razvoj ugostiteljstva i turizma Pored hotela „Drina", visoke „B" kategorije i motela „Vidikovac" u sastavu OOUR

„Stari grad" nalazi se još devet ugostiteljskih objekata

da Zvornik leži na raskrsnici značajnih

putnih raskrsnica i da je od davnina čuven po trgovačkim karavanima koji su ovuda prolazili i danas izgrađena industrija, sa znatnim povećanjem broja stanovnika, stvara uslove za dinamičniji razvoj ugostiteljstva i turizam u godinama ovog srednjoročja.

Ove godine u Diviću nadomak Zvornika izgrađen je savremeni motel. Ovom objektu, sa 40 ležaja, 140 sedišta u restoranu i 100 sedišta u bašti, jednom od najlepših u SR Bosni i Hercegovini, dato je ime „ Vidikovac" što govori o izuzetno lepom položaju na kome je građen.

Novo srednjoročje - velika šansa

Srednjoročni program razvoja za period od 1981. do 1985. godine predstavljaće u razvoju ugostiteljstva i turizma .u ~~o~ kraju prekretnicu. Za modern1zac1ju 1 proširenje postojećih ugostiteljski~ kapaciteta utrošiće se 50.000.000 dinara. U ovom srednjoročju treba da se izgradi restoran u susednom Kozluku. A postojeći ugostiteljski objekti biće adaptirani i preuređeni da bi odgovori~i pot~ebam~ sadašnjeg i budućeg razvoja turizma 1 ugostiteljstva u ovom kraju. U ovom srednjoročju predviđa se znatan rast ukupnog prihoda, dohotka i ličnih dohodaka kao i raspoloživih sredstava za proši~enje materijalne osnove udruženog rada.

Srednjoročni program razvoja opštine Zvornik značajno mesto daje razvoju turizma i ugostiteljstva pa OOUR „Stari grad" koji objedinjava ugostiteljstvo u društvenom sektoru na ovom području u svemu tome ima sasvim određene obaveze i zadatke. Zbog svega toga obaveze ovog zvorničkog kolektiva su usmerene na poboljšanje kvalifikacione strukture uposlenih, na povećanje sadašnjeg obima poslovanja, i prihvatanja dugoročnijeg programa razvoja turizma u ovom kraju.

OSNOVNA organizacija udruženog rada koja se u Zvorniku bavi ugostiteljstvom i turizmom „Stari grad" u sastavu je RO ugostiteljstvo i turizam iz Sarajeva koja posluje u okviru složene organizacije udruženog rada UPI - Sarajevo. Razvojni put ove, danas značajne ugostiteljske i turističke organizacije udruženog rada u ovom kraju, počeo je u svojstvu jedinice udruženog rada u sastavu „ Veleprometa" iz Zvornika . Tek od početka 1976. godine „Stari grad" je postao član b.rojne UPl-jeve porodice i kao takav je, u godinama posle integracije, učinio dosta za razvoj µgostiteljstva i turizma u ovom kraju.

Dolina Drinjače - sve poznatije izletište

Hotel visoke „B" kategorije „Dri na" - značajan faktor u daljem

razvoju turizma

Hotel visoke „B" kategorije „Drina" u Zvorniku je značajan faktor za dalji razvoj ugostiteljstva i turizma u ovom kraju . To je renoviran hotel, uz to i proširen, koji deluje, i kao arhitektonsko zdanje, lepo u samom centru Zvornika i u neposrednoj blizini obale reke Drine. Pored ovog hotela, u sastavu OOUR „Stari grad" je i motel „ Vidikovac" sa još devet drugih ugostiteljskih objekata (restorana, kafana i bifea).

Ugostiteljstvo i turizam na području opštine Zvornik zahvaljujući aktivnosti OOUR „Stari grad", u poslednje vreme, doživljava dinamičan razvoj. Zahvaljujući izgradnji industrijskih objekata u ovom kraju, kao na primer Fabrike glinice „Birač" kraj Zvornika ugostiteljski i turistički objekti postaju sve interesantniji za brojne posetioce. Kolektiv, čija se kvalifikaciona struktura kontinuirano poboljšava, nastoji da pospeši r?zvoj . u.go~titel jstva i turizma u ovom kraju ; Cmienica

34

OOUR „Stari grad" planira gradnju savre-menog motela u dolini Drinjače

SVE omiljenije izletište Zvorničana

postaje dolina Drinjače iznad Starog grada-Kušlata. Stari grad, srednjovekovna tvrđava, smeštena je na okomitoj steni, visokoj 100 metara, iznad ušća Jadra u Drinjaču. Ovaj srednjovekovni grad prvi put se, u pisanim dokumentima, pominje 1346. godine. Njegova okolina bogata je stećacima sa reljefnim motivima i ukrasima

u formi biljnih motiva sa najvećim brojem motiva vinove loze sa grožđem.

Kušlat sa okolinom nudi turistima dobre uslove za odmor. OOUR „Stari grad" planira, u ovom izvanrednom prirodnom i kulturno-istorijskom ambijentu, bogatom ribom u rekama Drinjača i Drina, sa prostranom dolinom podesnom za kampovanje i sportske aktivnosti, gradnju motela sa ciljem da, ove uistinu vredne znamenitosti, učini dostupnim brojnim posetiocima i turistima.

SREDNJOVEKOVNA TVRĐAVA „STARI GRAD"

MAKETA ROBNE KUĆE

RADNA ORGANIZACIJA ZA PROIZVODNJU, PRERADU I PROMET „AGROPROM" - ZVORNIK

Nosilac značajne funkcije Radna organizacija „Agroprom" Zvornik, koja djeluje u sastavu SOUR UPI Sarajevo jedan je od nosilaca razvoja poljoprivredne proizvodnje i prerade, ali i osnovni snabdjevač

robnog prometa na ovom području

RADNA organizacija ,,Agroprom" Zvornik, Od svog formiranja „Agroprom" je u stalnom koja je u sastavu SOUR UPI Sarajevo, formirana organizacionom, samupravnom i ekonomskom je polovinom 1976. godine integracijom Trgovin- usponu. Poslovanje se sve bolje organ izuje i ske organizacije udruženog rada „Velepromet" i nakon početih teškoća ,,Agroprom" ostvaruje Poljoprivredno industrijskog kombinata „Zvor- sve bolji poslovni rezultat obavijajući uspešno nik" Zvornik. Istovremeno je izvršena i ustavna svoju društvenu ulogu organizatora proizvodnje i transformacija osnivanjem većeg broja OOUR-a. snabdevača tržišta. Razvojne mogućnosti ,,Agro-Formirane su dve osnovne organizacije u oblasti proma" su neiscrpne tako da i danas postoje primarne poljoprivredne proizvodnje ,,Agrozad" ogromne unutrašnje rezerve koje se boljom za područje Zvornika i Sapne i „Poljozad" za organizacijom rada čvršćim dohodovnim područje Kozluka i Pilice; zatim OOUR „Hlad- povezivanjem mogu iskoristiti i doneti novi njača" za preradu, doradu i uskladištenje dohodak, odnosno još bolje poslovne rezultate. poljoprivrednih proizvoda, voća i povrća;OOUR u tom pravcu je u poslednje dve godine „Prevoz" za obavljanje usluga u prevozu vlastitim ostvarena izuzetna investiciona aktivnost i to na vozilima, kako za potrebe svih OOUR--a u izgradnji kapitalnih objekata koji treba da sastavu ,,Agroproma" tako i za druge OOUR iz predstavljaju okosnicu i pokretača dalje celokup-sastava UPl-a u Zvorniku. Promet robe na malo ne aktivnosti Radne organizacije. Investicije za obavlja se preko maloprodajnih OOUR--a „Gra- proširenje „Hladnjače" i izgradnju robne kuće mal" i „Malprom", a od 1978. godine u sastavu izdvajaju se po značaju i veličini. „Hladnjača" „Agroproma" je i OOUR „Dekor" formiran za kapaciteta 4.000 tona treba da obezbedi dalji obavljanje svih vrsta zanatskih radova. U sklopu razvoj i prestruktuiranje primarne poljoprivredne poljoprivrednih OOUR-a poslovale su JUR--a proizvodnje. Proširenje kapaciteta nameće i ,,Sapna" u ,,Agrozadu" i „Pilica" u „Poljozadu". proširenje asortimana na smrznuta voće i povrće Razvojnim programom, još od formiranja radne bez posebne pripreme, a planira se i posebna organizacije, predviđena je mogućnost preras- linija zpripremu voća za smrzavanje sa iskošti-tanja ovih jedinica u osnovne organizacije čavanjem i kalibriranjem malina i višnje i kooperanata. Početkom 1979. godine, kada je kontinuelni tunel za smrzavanje voća i povrća sa stvorena potrebno iskustvo i sagledane moguć- linijam1;1 za automatsko pakovanje. Od novih nsti daljeg organizacionog prestrojavanja, formi- proizvoda uvodi se smrznuta rezana paprika i rane su i prve OOK--a u Sapni i Pilici, a njihova ostalo povrće zavisno od potreba. Proširenje osnovna funkcija je organizovanje primarne kapaciteta i asortimana omogućiće prihvatanje poljoprivrerine proizvodnje u procesu udruži- svih vrsta roba sa našeg područja, učvrstiće vanja zemljoradnika. poverenje poljoprivrednih proizvođača i omogu-

Radna organizacija ,,Agroprom" Zvornik u ćiti uspostavljanje dobrih dohodovnih odnosa svom sastavu ima sedam osnovnih organizacija kod svih proizvoda. Tržišni viškovi višnje, udruženog rada, dve osnovne organizacije koope- kupine, maline, šljive odlaze uglavnom na ranata i -Radnu zajednicu. ,,Agroprom" se zapadnoevropska tržište, ali od ove godine pojavljuje kao nosilac dve značajne funkcije od planira se i izvoz u SSSR. Robna kuća od 5.500 šireg društvenog interesa na teritoriji Opštine. Na m2 kao najsavremeniji prodajni prostor treba da jednoj strani je nosilac razvoja poljoprivredne obezbedi potrošačima značajnu koncentraciju proizvodnje i prerade a na drugoj je osnovni ponude roba širokog asortimana. Početak rada snabdevač, odnosno nosilac robnog prometa. Robne kuće značiće pravu prekretnicu u razvoju


trgovine Zvornika. Maloprodajni kapaciteti Zvornika odjednom će se udvostručiti, a duplo će se povećati količina i asortiman roba.

Izgradnjom obog objekta biće rešen problem snabdevanja u Zvorniku za narednih deset godina. Što se tiče razvoja trgovine na selu, čiji je nosilac OOUR „Malprom", ići će se na otvaranje novih objekata i širenje maloprodajne mreže. Međutim, uporedo će se pristupiti i izgradnji tržnog centra u Kozluku, a zatim i u Sapni. Ova dva mesta postaju sve značajniji potrošački

centri, a njima nedostaju savremeni trgovinski objekti koji bi bili nosioci robnog prometa i snabdevanja. Sredinom narednog petogodišnjeg perioda biće stvoreni uslovi za veoma uspešno poslovanje trgovine u Zvorniku. To će biti period u kome će trgovina Zliornika sa novim kapacitetima započeti fazu modernog razvoja, jer će biti u mogućnosti da prostorno, organizaciona i kadrovski pruži kompletnu uslugu potrošačima i to na jednom višem savremenom nivou.

Na taj način biće stvoreni uslovi da se „Agroprom" kao i sve njegove osnovne organi zacije u narednih pet godina još brže razvijaju uklapajući se u dinamičan razvoj privrede Zvornika kao celine, to jest u poljoprivredu područja sa svim specifičnostima koje karakteriše sitan posed, veliki broj domaćinstava,

ekstenzivna proizvodnja, nizak stepen opremljenosti mehanizacijom, niska produktivnost rada i robna proizvodnja, niska reproduktivna sposobnost i nizak obrazovni i stručni nivo zemljoradnika.

I pored toga, postignuti su dobri rezultati: - danas se skoro 100 odsto zasijavaju sve površine sa kvalitetnim visokorodnim sortama pšenice; - veći deo površina zasijava se hibridnim kukuruzom; - nekoliko hiljada hektara je pod detelinskotravnim smješama; - primjenjuje se oko 6.000 tona mineralnih đubriva; - upotrebljava se godišnje oko hiljadu tona raznih semena i zaštitnih sredstava; - radi se intenzivno na poboljšanju pasminskog sastava stoke; - intenzivno se radi nr. prestruktuiranju i širenju većih površina pod jagodastim voćem (jagoda, malina, ribizla) i koštičavim voćem (šljiva, višnja); - otvaraju se punktovi za organizaciju i pri hvat mleka; - otkupni magacini,, Centar za prihvat šljive kapaciteta 1.200 tona, proširenje Hladnjače za još 3.000 tona u jednom unosu; - povećava se broj udruženih poljoprivrednih proizvođača (do sada 200) i razvijaju se dohodovni odnosi u pojedinim granama proiz· vodnje (jagodasto voće i šljiva).

U Radnoj organizaciji „Agroprom" trenutno je zaposlena 805 radnika, od toga 461 muškarac i 344 žene. U članstvo Savezkomunista uključena su 203 člana kolektiva. Na nivou Radne organizacije konstituisana je Konferencija sindikata i Predsjedništvo koje sačinjavaju predsjednici izvršnih odbora OOSS po OOUR-a u cilju bolje saradnje i jače veze između Konferencije i sindikalnih organizacija.

O mladi na ,,Agroproma" djeluje preko tri osnovne organizacije i to: OOSSO „Gramal", OOSSO „Hladnjača" i OOSSO RZZS. Omladina „Malproma", s obzirom na specifične uslove poslovanja, uključena je u rad mesnih zajednica na čijem području žive i rade, a njihovi predstavnici zajedno sa predstavnici ma ostale tri osnovne organizacije ulaze u sastav Konferencije SSO RO „Agroprom".

Na nivou ,,Agroproma" jednom mesečno izlazi interni list koji informiše radnike o svim važnijim pitanjima iz života i rada Radne organizacije.

35

36

RADNA ORGANIZACIJA >PIM< - SARAJEVO, OOUR >VITINKA< - KOZLUK

Proizvodi se gazirana mineralna voda

Budući razvoj „Vitinke" orijentisaće se, u obližnjem Kiseljaku, na razvoj banjsko-rekreacionog turizma

OSNOVNA organizacija udruženog rada „Vitinka" u Kozluku posluje u okviru Radne organizacije „PI M" Sarajevo a specijalizirana je za proizvodnju gazirane mineralne vode u litarskom pakovanju. Fabrika za proizvodnju mineralne vode sada eksploatiše tri velika izvora mineralne vode koji se nalaze u njenoj neposrednoj blizini. Međutim, dugoročna orijentacija ovog kolektiva je osposobljavanje, u obliženjem selu Kiseljak, udaljenom 8 kilometara od Kozluka, kompleksa za razvoj banjsko-rekreativnog turizma .

Smešteno na blagim obroncima Majevice ovo selo pored prirodnih lepata poseduje i desetak izvora mineralne vode. Kažu da se za Kiseljak već dugo zna. Bar znaju oni posetioci koji, u letnjim mesecima, na blagotvornim izvorima kiseljačke vode već decenijama traže okrepljenje i izlečenje. Danas, OOUR „Vitinka" u želji da pospeši razvoj banjsko-rekreacionog turizma nastoji da u saradnji sa Republičkim Zavodom za zdravstvo dokrajč i neophodna ispitivanja da bi pospešila korišćenje ovih mineralnih izvora u balneološke svrhe, prvenstveno kod lečenja bubrežnih obolje nja.

Srednjoročni program razvoja - osnova za dalji razvoj

Fabrika mineralne vode „Vitinka" posluje od 1974. godine i ova osnovna organizacija udruženog rada je, za sve vreme od nastanka, poslovala pozitivno. Upravo završeni srednjoročni program razvoja takođe je sa uspehom realizovala. Međutim, rezultati koji su ostvareni u poslovanju prošle godine kada je proizve:leno 6,5 miliona litara mineralne vode i iodišnji plan premašen za 15 odsto :>mogućili su da se, u ovom novom ;rednjoročnom programu razvoja za period 1981. do 1985. godine proizvodnja pove:a, a asortiman proizvoda proširi. Već ove :>rve planske godine proizvodnja u „Vitinki" treba da dostigne 7 ,5 miliona boca mineralne vode. Predviđena dinamika proizvodnje je na početku ove godine i ostvarivana pa se, sa realnim sagledavanjima, može reći da će se planski zadaci ostvariti, jer su proizvodni kapaciteti fabrike znatno veći u odnosu na njihovu sadašnju iskorišćenost. Proizvodnja mineralne vode, u ovoj fabrici, je organizovana u jednoj smeni iako je sirovinska osnova, tako reći, neograničena.

Srednjoročni program razvoja „ Vitinke" polazi od potrebe da se poveća proizvodnja mineralne vode u pakovanju u bocama od

1 i 0,33 litara, da se razmatra mogućnost pakovanja mineralne vode u plastičnu ambalažu za izvoz a izvršene su sve pripreme za realizaciju programa proizvodnje osvežavajućih napitaka na podlozi mineralne vode „Vitinka" sa i bez biljnih ekstrata. Takođe se predviđa i osvajanje proizvodnje i pakovanja u standardnu ambalažu voćnih sokova korišćenjem voćnih sirovina „Hladnjače" u Zvorniku.

Ostvarena je saradnja sa naučnim i stručnim institucijama

„Vitinka" ostvaruje svestranu saradnju sa naučnim i stručnim institucijama zahvaljujući pripadnosti složenoj organizaciji udruženog rada „UPI" i radnoj organizaciji „PIM" u okviru kojih i konkretno doprinosi ustaljivanju kvaliteta mineralne vode i rešavanju akutnih problema u proizvodnom procesu . Samoupravno dogovaranje i sporazumevanje sa proizvodnim i prometnim organizacijama udruženog rada postaje deo svakodnevne prakse ove osnovne organizacije udruženog rada. Zahvaljujući takvoj saradnji ovaj kolektiv uspešno rešava probleme nabavke repro-materijala, prodaju mineralne vode i drugo.

Fabrika za proizvodnju mineralne vode „ Vitinka" nastoji da u godinama realizacije ovog srednjoročja, nabavi novu liniju za pakovanje mineralne vode i sokova kapaciteta od 15.000 do 20.000 litara na čas ili 40.000.000 litara, za rad u jednoj smeni, godišnje. Takođe se predviđa rekonstrukcija i proširenje postojećeg objekta „ Vitinke", kao i proširenje postojećeg magacinskog prostora.

Ovaj, relativno mlad kolektiv, lociran u Kozluku, Mesnoj zajednici u opštini Zvornik uspešno godinama posluje. Kolektiv ne zna za gubitke i programima razvoja, nastoji, u granicima optimalnih mogućnosti, da proširenjem asortimana proizvodnje i povećanjem obima proizvodnje mineralne vode stvara još povoljnije uslove za brži i dinamičniji razvoj. Danas je sasvim izvesno da će „ Vitinka" u složenoj organizaciji udruženog rada „UPI" u Sarajevu i radnoj organizaciji „PIM" u Sarajevu koja u svom sastavu, pored OOUR „Vitinka" ima i osnovne organizacije udruženog rada: „Sarajevski kiseljak", u Kiseljaku, Fabriku slada u R ogatici i „Sarajevsku pi\taru", kao i Radnu zajednicu zajedničkih službi, uspešno realizovati srednjoročni program razvoja za period od 1981. do 1985. godine.

„PR IVREDNI PREGLED"

· inka

proizvođač prirodne mineralne vode

-~ I

OSNOVNA BANKA ZVORNIK

„ ln

. ) • _„ t v -. 'r )

"' „ (_ ) lj c: ... j .:1

Documents

Privredni pregled - Zvornik1981