PRIVREDNI SISTEM NEMAČKE

Vuk Bošković 06/1016Dušan Kaličanin 07/723

Posleratna nemačka i japanska privreda predstavljale su Posleratna nemačka i japanska privreda predstavljale su specifične verzije neliberalnog kapitalizma, kojima se specifične verzije neliberalnog kapitalizma, kojima se upravljalo kroz nacionalne institucije podržavane, u upravljalo kroz nacionalne institucije podržavane, u različitoj meri, od strane jake državerazličitoj meri, od strane jake države

Protivnici neoklasične ortodoksije su ekonomski uspeh ove Protivnici neoklasične ortodoksije su ekonomski uspeh ove dve zemlje smatrali potvrdom svojih stanovišta; u periodu dve zemlje smatrali potvrdom svojih stanovišta; u periodu kada su se Velika Britanija i SAD nalazile u dubokoj krizi, kada su se Velika Britanija i SAD nalazile u dubokoj krizi, nemačka i japanska privreda su napredovale, zahvaljujući nemačka i japanska privreda su napredovale, zahvaljujući svojim institucijama koje su podsticale dugoročne odnose i svojim institucijama koje su podsticale dugoročne odnose i uzajamno poverenje među ekonomskim akterimauzajamno poverenje među ekonomskim akterima

Sličnosti nemačke i japanske privrede – institucije koje Sličnosti nemačke i japanske privrede – institucije koje podstiču održavanje dugoročne saradnje ekonomskih podstiču održavanje dugoročne saradnje ekonomskih aktera i manja zaokupljenost alokativnom efikasnošću i aktera i manja zaokupljenost alokativnom efikasnošću i sprečavanjem monopolasprečavanjem monopola

Međutim, za razliku od Japana, gde su posleratne institucije Međutim, za razliku od Japana, gde su posleratne institucije izgrađivane s namerom da se uhvati korak sa Zapadom, u izgrađivane s namerom da se uhvati korak sa Zapadom, u Nemačkoj je glavna preokupacija bilo postizanje i Nemačkoj je glavna preokupacija bilo postizanje i održavanje društvenog jedinstva i solidarnosti održavanje društvenog jedinstva i solidarnosti

U literaturi o varijetetima kapitalizma razlike u nacionalnim U literaturi o varijetetima kapitalizma razlike u nacionalnim ekonomskim institucijama dovode se u vezu sa ekonomskim institucijama dovode se u vezu sa ekonomskim performansamaekonomskim performansama

Iz ovoga sledi da kapitalističke privrede nastoje da Iz ovoga sledi da kapitalističke privrede nastoje da maksimiraju unutrašnje jedinstvo svojih institucionalnih maksimiraju unutrašnje jedinstvo svojih institucionalnih sklopova zato što komplementarnost institucija uvećava sklopova zato što komplementarnost institucija uvećava njihovu produktivnostnjihovu produktivnost

Postojeće institucionalne strukture su stoga osnovne Postojeće institucionalne strukture su stoga osnovne determinante onih u nastajanjudeterminante onih u nastajanju

Ekonomski liberalizam – društveni poredak koji “pred Ekonomski liberalizam – društveni poredak koji “pred ekonomske transakcije isključivo postavlja obavezu da ekonomske transakcije isključivo postavlja obavezu da zadovolje interese onih koji su u njih neposredno uključeni; zadovolje interese onih koji su u njih neposredno uključeni; takođe je sumnjičav prema kolektivnoj podršci ekonomskim takođe je sumnjičav prema kolektivnoj podršci ekonomskim aktivnostima, kao plodnom tlu za nastanak tajnih dogovora aktivnostima, kao plodnom tlu za nastanak tajnih dogovora i monopola”i monopola”

U neliberalnim kapitalističkim privredama, od transakcija se U neliberalnim kapitalističkim privredama, od transakcija se očekuje da “preuzmu i druge funkcije, pored ekonomskih”; očekuje da “preuzmu i druge funkcije, pored ekonomskih”; one su “ograničene drugim neekonomskim ciljevima, kao one su “ograničene drugim neekonomskim ciljevima, kao što su društveno jedinstvo ili nacionalna odbrana”. što su društveno jedinstvo ili nacionalna odbrana”.

Kriza u kojoj su se našle japanska i nemačka privreda Kriza u kojoj su se našle japanska i nemačka privreda početkom poslednje decenije XX veka, po mnogima je bila početkom poslednje decenije XX veka, po mnogima je bila posledica nesklada između njihovih ekonomskih institucija i posledica nesklada između njihovih ekonomskih institucija i zahteva izmenjenog političkog i ekonomskog okruženjazahteva izmenjenog političkog i ekonomskog okruženja

Naročito glasni su u obe zemlje bili zagovornici Naročito glasni su u obe zemlje bili zagovornici restrukturiranja privrede u pravcu liberalnijeg, slabije restrukturiranja privrede u pravcu liberalnijeg, slabije regulisanog angloameričkog modelaregulisanog angloameričkog modela

Suštinsko pitanje jeste da li će Nemačka i Japan biti u stanju Suštinsko pitanje jeste da li će Nemačka i Japan biti u stanju da se prilagode izazovima globalizacije, a da ipak održe da se prilagode izazovima globalizacije, a da ipak održe institucije koje doprinose izgradnji društvenog jedinstva institucije koje doprinose izgradnji društvenog jedinstva

Najveći teorijski problem u vezi sa ovim pitanjem je Najveći teorijski problem u vezi sa ovim pitanjem je približavanja i udaljavanja u institucionalnom sastavu približavanja i udaljavanja u institucionalnom sastavu industrijskih društava, kao i mogućnost istovremenog industrijskih društava, kao i mogućnost istovremenog postojanja jedinstvenih oblika kapitalizma u globalnoj postojanja jedinstvenih oblika kapitalizma u globalnoj ekonomiji koja postaje sve više integrisanaekonomiji koja postaje sve više integrisana

Danas preovlađuju teorije koje predviđaju približavanje, a Danas preovlađuju teorije koje predviđaju približavanje, a kao osnovni pokretač promena se uzima delovanje tržišnih kao osnovni pokretač promena se uzima delovanje tržišnih snaga (a ne širenje tehnologije, kako se pretpostavljalo snaga (a ne širenje tehnologije, kako se pretpostavljalo posle II svetskog rata)posle II svetskog rata)

Na tržištima proizvoda, Nemačka se oslanja na tržišni Na tržištima proizvoda, Nemačka se oslanja na tržišni mehanizam kako bi koordinisala odluke preduzeća i mehanizam kako bi koordinisala odluke preduzeća i domaćinstava i stimulisala inovacije domaćinstava i stimulisala inovacije

1980-te: privatizacija u telekomunikacijama, pošti i železnici1980-te: privatizacija u telekomunikacijama, pošti i železnici

Moderni sektori poput biotehnologije i farmaceutske Moderni sektori poput biotehnologije i farmaceutske industrije regulišu se kroz složene procedure licenciranja industrije regulišu se kroz složene procedure licenciranja proizvodaproizvoda

Značajne subvencije se daju poljoprivredi, rudarstvu, Značajne subvencije se daju poljoprivredi, rudarstvu, brodogradnji i za korišćenje alternativnih izvora energije brodogradnji i za korišćenje alternativnih izvora energije

Tržište kapitala – 3 stuba bankarskog sistema:Tržište kapitala – 3 stuba bankarskog sistema:• štedionice (zaštićene od preuzimanja)štedionice (zaštićene od preuzimanja)• banke u državnom vlasništvubanke u državnom vlasništvu• komercijalne bankekomercijalne banke

Tržište rada se reguliše kroz barijere otpuštanju i Tržište rada se reguliše kroz barijere otpuštanju i nezvaničnu minimalnu nadnicu utvrđenu u skladu sa nezvaničnu minimalnu nadnicu utvrđenu u skladu sa

socijalnim davanjima; institucije tržišta rada socijalnim davanjima; institucije tržišta rada onemogućavaju pristup autsjderima, povećavajući rente onemogućavaju pristup autsjderima, povećavajući rente

za insajdereza insajdere

Kriza nemačke ekonomije konsenzusaKriza nemačke ekonomije konsenzusa

Posleratni nemački kapitalizam je produkt složenog Posleratni nemački kapitalizam je produkt složenog kompromisa između liberalizma, socijaldemokratije i kompromisa između liberalizma, socijaldemokratije i socijalnog katolicizma; između tradicionalizma i dve socijalnog katolicizma; između tradicionalizma i dve suprotstavljene verzije modernizma (liberalizma i suprotstavljene verzije modernizma (liberalizma i socijalizma); i napokon između kapitala i radasocijalizma); i napokon između kapitala i rada

Zapadnonemačka politička ekonomija bila je pre svega Zapadnonemačka politička ekonomija bila je pre svega usmerena na postizanje društvene ravnoteže, kroz skup usmerena na postizanje društvene ravnoteže, kroz skup specifičnih društveno-ekonomskih institucija (regulisana specifičnih društveno-ekonomskih institucija (regulisana tržišta, zajedničko upravljanje vlasnika i radnika u tržišta, zajedničko upravljanje vlasnika i radnika u preduzećima, jako civilno društvo...) preduzećima, jako civilno društvo...)

Visoki troškovi, kao posledica regulisanog tržišta rada i Visoki troškovi, kao posledica regulisanog tržišta rada i značajnih izdvajanja za zaštitu brojnih grupa stanovništva, značajnih izdvajanja za zaštitu brojnih grupa stanovništva, osujetili su cenovno-konkurentnu proizvodnju i primorali osujetili su cenovno-konkurentnu proizvodnju i primorali preduzeća da traže svoju šansu na tržištima na kojima se preduzeća da traže svoju šansu na tržištima na kojima se konkuriše kvalitetomkonkuriše kvalitetom

Sindikati i udruženja privrednika su našli zajednički interes Sindikati i udruženja privrednika su našli zajednički interes da upotrebe svoj dobro utvrđeni uticaj kako bi pomogli da upotrebe svoj dobro utvrđeni uticaj kako bi pomogli preduzećima da se pozicioniraju na tržištu, zajednički preduzećima da se pozicioniraju na tržištu, zajednički sprovodeći unapređenje veština, organizacije, tehnologije i sprovodeći unapređenje veština, organizacije, tehnologije i proizvodaproizvoda

osnovna prednost zajedničkog upravljanja – saradnja osnovna prednost zajedničkog upravljanja – saradnja različitih interesnih grupa kako bi se prilikom donošenja različitih interesnih grupa kako bi se prilikom donošenja važnih odluka uzeli u obzir zahtevi akcionara, radnika i važnih odluka uzeli u obzir zahtevi akcionara, radnika i menažeramenažera

Ako interesi poslodavca nisu zaštićeni ugovorom, radnici Ako interesi poslodavca nisu zaštićeni ugovorom, radnici mogu odabrati drugačiju funkciju cilja koja podrazumeva mogu odabrati drugačiju funkciju cilja koja podrazumeva veću nagradu za rad i garanciju zaposlenjaveću nagradu za rad i garanciju zaposlenja

Zajedničko upravljanje predstavlja značajan izvor moći za Zajedničko upravljanje predstavlja značajan izvor moći za sindikate – uvećava njihovu političku snagu i obezbeđuje sindikate – uvećava njihovu političku snagu i obezbeđuje pozicije za njihove vođepozicije za njihove vođe

Unapređenja u proizvodnji su kontinuirana ali spora i Unapređenja u proizvodnji su kontinuirana ali spora i dugotrajna; rezultirajući model inovacija se pre zasniva na dugotrajna; rezultirajući model inovacija se pre zasniva na poboljšanju proizvoda u postojećim preduzećima i poboljšanju proizvoda u postojećim preduzećima i sektorima, nego na podizanju novih sektorasektorima, nego na podizanju novih sektora

Nezgodne odluke, čvrste veze i odložene reakcije kod Nezgodne odluke, čvrste veze i odložene reakcije kod nemačkih institucija dovode do sporih fluktuacija u nemačkih institucija dovode do sporih fluktuacija u ekonomskoj aktivnosti, blagih cikličnih kretanja (naročito u ekonomskoj aktivnosti, blagih cikličnih kretanja (naročito u poređenju sa SAD) i niske disperzije rezultatapoređenju sa SAD) i niske disperzije rezultata

Tradicionalno visoka stopa štednje omogućila je formiranje Tradicionalno visoka stopa štednje omogućila je formiranje kritične mase kapitala neophodne za stalna unapređenja kritične mase kapitala neophodne za stalna unapređenja proizvoda i faktora proizvodnjeproizvoda i faktora proizvodnje

Valutni režim je sprečavao devalvaciju kako bi se povratila Valutni režim je sprečavao devalvaciju kako bi se povratila cenovna konkurentnost, a investitori su stekli zaštitu od cenovna konkurentnost, a investitori su stekli zaštitu od političke nestabilnostipolitičke nestabilnosti

Međutim, početkom 90-tih visoka i dugotrajna Međutim, početkom 90-tih visoka i dugotrajna nezaposlenost počinjala je da podriva društveno jedinstvo nezaposlenost počinjala je da podriva društveno jedinstvo koje su institucije imale da štitekoje su institucije imale da štite

Strategija postepenog inoviranja na širokoj osnovi više nije Strategija postepenog inoviranja na širokoj osnovi više nije donosila dovoljno prednosti na tržištu kako bi se obezbedila donosila dovoljno prednosti na tržištu kako bi se obezbedila puna zaposlenost nemačke radne snage po visokim puna zaposlenost nemačke radne snage po visokim nadnicamanadnicama

Tokom 80-tih, problem nezaposlenosti je uspešno Tokom 80-tih, problem nezaposlenosti je uspešno ublažavan kroz ograničenje ponude rada (smanjenjem broja ublažavan kroz ograničenje ponude rada (smanjenjem broja radnih sati i prevremenim penzionisanjem)radnih sati i prevremenim penzionisanjem)

Tehnološko vođstvo je sada zahtevalo brži razvoj i plasman Tehnološko vođstvo je sada zahtevalo brži razvoj i plasman proizvoda, što je nemački model inovacije učinilo zastarelim proizvoda, što je nemački model inovacije učinilo zastarelim

Odluka Zapadne Nemačke da ujedinjenje sprovede kroz Odluka Zapadne Nemačke da ujedinjenje sprovede kroz “presađivanje” čitavog svog sistema institucija u bivšu “presađivanje” čitavog svog sistema institucija u bivšu Istočnu Nemačku, dodatno je opteretila njenu privreduIstočnu Nemačku, dodatno je opteretila njenu privredu

Odmah po ujedinjenju, sindikati i udruženja poslodavaca su Odmah po ujedinjenju, sindikati i udruženja poslodavaca su se obavezali na povećanje nadnica u Istočnoj Nemačkoj do se obavezali na povećanje nadnica u Istočnoj Nemačkoj do nivoa na zapadu u narednih nekoliko godinanivoa na zapadu u narednih nekoliko godina

Ovakav potez izložio je preduzeća u Istočnoj Nemačkoj Ovakav potez izložio je preduzeća u Istočnoj Nemačkoj rigoroznoj konkurenciji, na koju su se preduzeća sa zapada rigoroznoj konkurenciji, na koju su se preduzeća sa zapada navikavala četiri decenijenavikavala četiri decenije

U Nemačkoj je do sredine 90-tih uveliko otpočeo najveći U Nemačkoj je do sredine 90-tih uveliko otpočeo najveći transfer bogatstva u istoriji, kroz koji je istok zemlje transfer bogatstva u istoriji, kroz koji je istok zemlje subvencionisan sa 100 milijardi dolara godišnjesubvencionisan sa 100 milijardi dolara godišnje

Javni dug je nakon ujedinjenja naglo porastao; njegov rast Javni dug je nakon ujedinjenja naglo porastao; njegov rast je obuzdan kroz rezove u sektoru istraživanja i razvojaje obuzdan kroz rezove u sektoru istraživanja i razvoja

Posleratna nemačka nagodba između kapitala i rada (tj. Posleratna nemačka nagodba između kapitala i rada (tj. nemačkog društva i kapitalističke privrede) počivala je na nemačkog društva i kapitalističke privrede) počivala je na ograničenoj mobilnosti faktora proizvodnje preko državnih ograničenoj mobilnosti faktora proizvodnje preko državnih granicagranica

Uvećavanje mobilnosti kapitala i rada dovodi do prestanka Uvećavanje mobilnosti kapitala i rada dovodi do prestanka kontrole države nad ponudom rada i raskidanja dugoročnih kontrole države nad ponudom rada i raskidanja dugoročnih odnosa između preduzeća i banakaodnosa između preduzeća i banaka

Nemački sistem zajedničkog upravljanja preduzećima, baš Nemački sistem zajedničkog upravljanja preduzećima, baš kao i njena država blagostanja, nisu preneti na nivo EUkao i njena država blagostanja, nisu preneti na nivo EU

Međunarodni odnosiMeđunarodni odnosi

Nemačka je u XX vek ušla ne samo kao kandidat ne samo Nemačka je u XX vek ušla ne samo kao kandidat ne samo za regionalno vođstvo već za status svetske sileza regionalno vođstvo već za status svetske sile

Međutim, nakon poraza u II svetskom ratu, našla se u Međutim, nakon poraza u II svetskom ratu, našla se u američkoj interesnoj sferi i pod uticajem SAD obnovljena je američkoj interesnoj sferi i pod uticajem SAD obnovljena je kao parlamentarna demokratija i tržišna privredakao parlamentarna demokratija i tržišna privreda

Bez istočnog dela teritorije, Nemačka je bila podložnija Bez istočnog dela teritorije, Nemačka je bila podložnija unutrašnjoj demokratizaciji, liberalizaciji i uopšte unutrašnjoj demokratizaciji, liberalizaciji i uopšte vesternizacijivesternizaciji

NATO i evropske integracije obezbedile su okvir koji je NATO i evropske integracije obezbedile su okvir koji je omogućio da Nemačka prosperira i živi u miru, iako je omogućio da Nemačka prosperira i živi u miru, iako je povratila svoj suverenitet samo u podeljenom, združenom povratila svoj suverenitet samo u podeljenom, združenom oblikuobliku

Nemačka se suočava sa sve snažnijim zahtevima SAD da Nemačka se suočava sa sve snažnijim zahtevima SAD da prihvati više “odgovornosti” za regionalnu i globalnu prihvati više “odgovornosti” za regionalnu i globalnu bezbednostbezbednost

Kako su evropske integracije napredovale 80-tih i 90-tih Kako su evropske integracije napredovale 80-tih i 90-tih godina prošlog veka, uloga nacionalne države u Nemačkoj godina prošlog veka, uloga nacionalne države u Nemačkoj postepeno se svodila na uspostavljanje tržištapostepeno se svodila na uspostavljanje tržišta

Tehnologija i inovacijeTehnologija i inovacije

Tehnološki razvoj u Nemačkoj se odvija kroz inkrementalne, Tehnološki razvoj u Nemačkoj se odvija kroz inkrementalne, na iskustvu zasnovane inovacije kojima se unapređuju na iskustvu zasnovane inovacije kojima se unapređuju postojeći proizvodipostojeći proizvodi

Bojer i Jamamura – smatraju da umesto prelaska na Bojer i Jamamura – smatraju da umesto prelaska na američki sistem radikalnih inovacija, Nemačka treba da se američki sistem radikalnih inovacija, Nemačka treba da se osloni na sopstvena rešenja i potvrđene prednostiosloni na sopstvena rešenja i potvrđene prednosti

Jamamura – dva duga talasa (paradigme) tehnoloških Jamamura – dva duga talasa (paradigme) tehnoloških promena:promena:

1)1) Vodena para i čelik (1780-1870)Vodena para i čelik (1780-1870)

2)2) Električna energija i novi materijali (1880-1970)Električna energija i novi materijali (1880-1970)

3)3) Informacione tehnologije (1970-danas)Informacione tehnologije (1970-danas)

Svaki talas sastoji se iz 2 faze – proboj i sazrevanjeSvaki talas sastoji se iz 2 faze – proboj i sazrevanje

Različiti institucionalni aranžmani se na različite načine Različiti institucionalni aranžmani se na različite načine

prilagođavaju pojedinim fazama tehnološkog ciklusaprilagođavaju pojedinim fazama tehnološkog ciklusa ulaskom trećeg talasa u fazu sazrevanja Nemačka će ulaskom trećeg talasa u fazu sazrevanja Nemačka će

povratiti svoje prednostipovratiti svoje prednosti

Bojer – dovodi u vezu dinamiku inovacija i varijetete Bojer – dovodi u vezu dinamiku inovacija i varijetete kapitalizmakapitalizma

Nemački model rasta zasnovan je na socijaldemokratskim Nemački model rasta zasnovan je na socijaldemokratskim institucionalnim strukturama koje stvaraju institucionalnim strukturama koje stvaraju visokokvalifikovane radnike, što omogućuje privredi da na visokokvalifikovane radnike, što omogućuje privredi da na svetskom tržištu bude konkurentna na osnovu kvaliteta i svetskom tržištu bude konkurentna na osnovu kvaliteta i diferencijacije proizvodadiferencijacije proizvoda

Ne treba očekivati približavanje Nemačke liberalnijoj verziji Ne treba očekivati približavanje Nemačke liberalnijoj verziji kapitalizma iz tri razloga:kapitalizma iz tri razloga:

• nacionalni sistemi inovacija se međusobno dopunjuju, radije nacionalni sistemi inovacija se međusobno dopunjuju, radije nego što konkurišunego što konkurišu

• hibridizacija (preuzimanje i prilagođavanje stranih institucija) hibridizacija (preuzimanje i prilagođavanje stranih institucija) je mnogo verovatnija nego puko imitiranjeje mnogo verovatnija nego puko imitiranje

• svrsishodnost inovacionog sistema zavisi od njegove svrsishodnost inovacionog sistema zavisi od njegove komplementarnosti sa ključnim institucijama privrede komplementarnosti sa ključnim institucijama privrede

Radni odnosi i produktivnostRadni odnosi i produktivnost

Čak i kada žele, poslodavci ne mogu sebi da priušte da iznevere Čak i kada žele, poslodavci ne mogu sebi da priušte da iznevere očekivanja radnika, zato što bi to poremetilo dugo izgrađivane očekivanja radnika, zato što bi to poremetilo dugo izgrađivane proizvodne odnose i podrilo njihove pozicije na tržištuproizvodne odnose i podrilo njihove pozicije na tržištu

Među poslodavcima i radnicima javljaju se brojne i duboke Među poslodavcima i radnicima javljaju se brojne i duboke podelepodele

Umanjena solidarnost poslodavaca predstavlja sve veću pretnju Umanjena solidarnost poslodavaca predstavlja sve veću pretnju nemačkim sindikatima; s druge strane udruženja poslodavaca nemačkim sindikatima; s druge strane udruženja poslodavaca se osećaju sve nemoćnijim pred zahtevima sindikatase osećaju sve nemoćnijim pred zahtevima sindikata

Čini se da se u Nemačkoj područje kooperativne proizvodnje u Čini se da se u Nemačkoj područje kooperativne proizvodnje u kojoj su radnici uključeni u odlučivanje sve više smanjuje, a kojoj su radnici uključeni u odlučivanje sve više smanjuje, a režimi pomoću kojih se njima upravlja gube svoju univerzalnu režimi pomoću kojih se njima upravlja gube svoju univerzalnu primenljivost primenljivost

proizvodni modeli (Jirgens) – sačinjeni su od normi i proizvodni modeli (Jirgens) – sačinjeni su od normi i institucija koje regulišu radne odnose, elemenata institucija koje regulišu radne odnose, elemenata sociotehničke organizacije posla na mestu proizvodnje i sociotehničke organizacije posla na mestu proizvodnje i strategija za proizvodestrategija za proizvode

Pod odgovarajućim okolnostima, elementi nacionalnog Pod odgovarajućim okolnostima, elementi nacionalnog proizvodnog modela se međusobno podržavaju doprinoseći proizvodnog modela se međusobno podržavaju doprinoseći ostvarivanju snažnih ekonomskih performansi, ali usled ostvarivanju snažnih ekonomskih performansi, ali usled internih ili eksternih promena, sistem može krenuti silaznom internih ili eksternih promena, sistem može krenuti silaznom putanjom; tada je modelu potrebna revitalizacija kroz putanjom; tada je modelu potrebna revitalizacija kroz usvajanje prakse drugih, uspešnijih modela usvajanje prakse drugih, uspešnijih modela

Nemački proizvođači automobila prihvatili su brojne principe Nemački proizvođači automobila prihvatili su brojne principe japanske “vitke” proizvodnje (ali ne i kaizen koncept) japanske “vitke” proizvodnje (ali ne i kaizen koncept)

Finansijski sistemi i korporativno upravljanjeFinansijski sistemi i korporativno upravljanje

Vitols – u nemačkom finansijskom sistemu preduzeća Vitols – u nemačkom finansijskom sistemu preduzeća pribavljaju sredstva kroz dugoročne odnose s bankama, pribavljaju sredstva kroz dugoročne odnose s bankama, koje zauzvrat stiču pravo da iznutra nadgledaju kako ih koje zauzvrat stiču pravo da iznutra nadgledaju kako ih menadžment koristimenadžment koristi

Postoje brojni uslovi koji pogoduju finansijskom sistemu Postoje brojni uslovi koji pogoduju finansijskom sistemu zasnovanom na bankama:zasnovanom na bankama:

• visoko učešće malih i srednjih preduzeća u strukturi privredevisoko učešće malih i srednjih preduzeća u strukturi privrede• relativno nizak nivo nejednakosti u raspodeli dohotkarelativno nizak nivo nejednakosti u raspodeli dohotka• nizak javni dugnizak javni dug• odgovarajući instrumenti za štednju i formiranje kapitalaodgovarajući instrumenti za štednju i formiranje kapitala• finansiranje vladinih aktivnosti nezavisno od tržišta kapitalafinansiranje vladinih aktivnosti nezavisno od tržišta kapitala• pay-as-you-go penzioni sistempay-as-you-go penzioni sistem

Nemačka je tradicionalno kontrolisala svoj finansijski sistem Nemačka je tradicionalno kontrolisala svoj finansijski sistem kroz korporativne institucije i državnu intervencijukroz korporativne institucije i državnu intervenciju

Ovakvim načinom upravljanja finansijski sistem je izložen Ovakvim načinom upravljanja finansijski sistem je izložen politizaciji, a poslovanje banaka podređeno ostvarivanju politizaciji, a poslovanje banaka podređeno ostvarivanju ciljeva javnih politika poput rasta i pune zaposlenosticiljeva javnih politika poput rasta i pune zaposlenosti

Po Vitolsu, uprkos tome što se urušavanje socijalnih osnova Po Vitolsu, uprkos tome što se urušavanje socijalnih osnova finansijskog sistema zasnovanog na bankama u Nemačkoj finansijskog sistema zasnovanog na bankama u Nemačkoj veoma brzo odvijalo, kao i naklonjenosti nemačkih veoma brzo odvijalo, kao i naklonjenosti nemačkih političara finansijskoj liberalizaciji, ne može se govoriti o političara finansijskoj liberalizaciji, ne može se govoriti o približavanju angloameričkom liberalnom obrascupribližavanju angloameričkom liberalnom obrascu

Srž modela korporativnog upravljanja u Nemačkoj Srž modela korporativnog upravljanja u Nemačkoj (Džekson) predstavlja ravnopravan odnos posvećenog, (Džekson) predstavlja ravnopravan odnos posvećenog, “strpljivog” kapitala i stabilne, jednako posvećene radne “strpljivog” kapitala i stabilne, jednako posvećene radne snage koja uživa prava “industrijskog državljanstva”snage koja uživa prava “industrijskog državljanstva”

““prosvećeni” ili “slabi model vrednosti za akcionara” – prosvećeni” ili “slabi model vrednosti za akcionara” – pojavljuje se eksperimentisanjem na nivou pojedinačnih pojavljuje se eksperimentisanjem na nivou pojedinačnih preduzeća, pod uticajem tržištapreduzeća, pod uticajem tržišta

Državno uređenjeDržavno uređenje

Savezna Republika Nemačka je federalna Savezna Republika Nemačka je federalna država koja počiva na osnovama država koja počiva na osnovama parlamentarne demokratije. Sastoji se od parlamentarne demokratije. Sastoji se od 16 saveznih pokrajina, od čega su tri 16 saveznih pokrajina, od čega su tri gradovi - pokrajine (Berlin, Hamburg i gradovi - pokrajine (Berlin, Hamburg i Bremen). Temelj demokratskog uređenja je Bremen). Temelj demokratskog uređenja je ustav iz 1949. godine. Šef SR Nemačke je ustav iz 1949. godine. Šef SR Nemačke je savezni predsednik, koga savezna skupština savezni predsednik, koga savezna skupština bira na period od pet godina. Od 2004. bira na period od pet godina. Od 2004. godine je savezni predsednik prof. dr. Horst godine je savezni predsednik prof. dr. Horst Keler.Keler.

11 Баден-Виртемберг Штутгарт Baden-Baden-WürttembergWürttemberg StuttgartStuttgart

22 Баварска Минхен Freistaat BayernFreistaat Bayern MünchenMünchen 33 Берлин Берлин BerlinBerlin BerlinBerlin 44 Бранденбург Потсдам BrandenburgBrandenburg PotsdamPotsdam 55 Бремен Бремен Freie Hansestadt BremenFreie Hansestadt Bremen

BremenBremen 66 Хамбург Хамбург Freie und Hansestadt Freie und Hansestadt

HamburgHamburg HamburgHamburg 77 Хесен Висбаден HessenHessen WiesbadenWiesbaden 88 Мекленбург-Западна (предња) Померанија

Шверин Mecklenburg-VorpommernMecklenburg-Vorpommern SchwerinSchwerin 99 Доња Саксонија Хановер NiedersachsenNiedersachsen

HannoverHannover 1010 Северна Рајна-Вестфалија Диселдорф

Nordrhein-WestfalenNordrhein-Westfalen DüsseldorfDüsseldorf 1111 Рајна-Палатинат Мајнц Rheinland-PfalzRheinland-Pfalz MainzMainz 1212 Сарланд Сарбрикен SaarlandSaarland SaarbrückenSaarbrücken 1313 Саксонија ДрезденДрезден Freistaat SachsenFreistaat Sachsen DresdenDresden 1414 Саксонија-АнхалтСаксонија-Анхалт МагдебургМагдебург Sachsen-AnhaltSachsen-Anhalt

MagdeburgMagdeburg 1515 Шлезвиг-ХолштајнШлезвиг-Холштајн КилКил Schleswig-HolsteinSchleswig-Holstein KielKiel 1616 ТирингијаТирингија ЕрфуртЕрфурт Freistaat ThüringenFreistaat Thüringen ErfurtErfurt

Predstavnički i zakonodavni organ Savezne Predstavnički i zakonodavni organ Savezne Republike Nemačke je Bundestag (donji dom). Republike Nemačke je Bundestag (donji dom). Narod bira parlament svake četiri godine. Narod bira parlament svake četiri godine. Gornji dom parlamenta (Bundesrat) je Gornji dom parlamenta (Bundesrat) je zapravo Veće pokrajina koje se sastoji od zapravo Veće pokrajina koje se sastoji od predstavnika 16 saveznih pokrajina. Saveznu predstavnika 16 saveznih pokrajina. Saveznu vladu čine kancelar i savezni ministri. vladu čine kancelar i savezni ministri. Kancelara bira Bundestag. U septembru 2005. Kancelara bira Bundestag. U septembru 2005. godine je po prvi put na mesto kancelara godine je po prvi put na mesto kancelara došla žena, g-đa dr. Angela Merkel. Važnu došla žena, g-đa dr. Angela Merkel. Važnu ulogu u kreiranju politike imaju demokratske ulogu u kreiranju politike imaju demokratske stanke. O poštovanju ustava brine Savezni stanke. O poštovanju ustava brine Savezni ustavni u sud u Karlsrueu.ustavni u sud u Karlsrueu.

Nemačke savezne države (16), regije Nemačke savezne države (16), regije i opštine imaju ustavom dodeljene i opštine imaju ustavom dodeljene nadležnosti. Opštine preuzimaju na nadležnosti. Opštine preuzimaju na sebe niz zadataka u oblasti lokalne sebe niz zadataka u oblasti lokalne samouprave. Uticaj na politiku samouprave. Uticaj na politiku takođe imaju i mnogobrojne takođe imaju i mnogobrojne komorske organizacije i udruženja. komorske organizacije i udruženja.

Politički sistemPolitički sistem

Na saveznim parlamentarnim Na saveznim parlamentarnim izborima u Nemačkoj svaki birač ima izborima u Nemačkoj svaki birač ima dva glasa. dva glasa.

Izborni sistem je složena kombinacija Izborni sistem je složena kombinacija većinskog i proporcionalnog sistema većinskog i proporcionalnog sistema koji se u Nemačkoj naziva koji se u Nemačkoj naziva "personalizovani proporcionalni "personalizovani proporcionalni sistem". sistem".

Birač se takozvanim "prvim glasom" Birač se takozvanim "prvim glasom" opredeljuje za "direktni mandat" opredeljuje za "direktni mandat" kandidata u svom izbornom okrugu, po kandidata u svom izbornom okrugu, po relativnom većinskom sistemu, po kome relativnom većinskom sistemu, po kome je izabran onaj ko dobije najviše glasova. je izabran onaj ko dobije najviše glasova.

"Drugim glasom" svaki glasač odlučuje o "Drugim glasom" svaki glasač odlučuje o poslaniku koji će preko takozvane poslaniku koji će preko takozvane "pokrajinske stranačke liste" da uđe u "pokrajinske stranačke liste" da uđe u Bundestag. Određuje relativne snage Bundestag. Određuje relativne snage partija u parlamentu.partija u parlamentu.

Glasovi iz pojedinačnih izbornih okruga Glasovi iz pojedinačnih izbornih okruga i oni dati za pokrajinske partijske liste i oni dati za pokrajinske partijske liste potom se tako preračunavaju da sastav potom se tako preračunavaju da sastav Bundestaga bude u skladu sa podelom Bundestaga bude u skladu sa podelom glasova na pojedinačne stranke.  glasova na pojedinačne stranke. 

Ukoliko, ipak, neka partija u izbornom Ukoliko, ipak, neka partija u izbornom okrugu dobije više "prvih glasova" i okrugu dobije više "prvih glasova" i time više direktnih mandata, sme i da time više direktnih mandata, sme i da ih zadrži, a da se pri tom ne preduzima ih zadrži, a da se pri tom ne preduzima nikakva nadoknada glasova za druge nikakva nadoknada glasova za druge stranke.  stranke. 

Međutim, svaka partija mora da Međutim, svaka partija mora da pređe cenzus od 5%.pređe cenzus od 5%.

Ukoliko osvoji manje od 5% prema Ukoliko osvoji manje od 5% prema proporcionalnom sistemu, onda mora proporcionalnom sistemu, onda mora da osvoji najmanje tri mesta da osvoji najmanje tri mesta vecinskim sistemom da bi ušla u vecinskim sistemom da bi ušla u parlament.parlament.

Polovina od ukupno 598 mesta u Polovina od ukupno 598 mesta u parlamentu pripada poslanicima koji parlamentu pripada poslanicima koji su izabrani “prvim glasom”, dok su izabrani “prvim glasom”, dok druga polovina predstavlja poslanike druga polovina predstavlja poslanike sa partijske liste.sa partijske liste.

Cilj ovakvog izbornog sistema jeste da Cilj ovakvog izbornog sistema jeste da se, preko pokrajinskih lista, omogući se, preko pokrajinskih lista, omogući svim strankama da u Parlamentu svim strankama da u Parlamentu budu zastupljene u skladu sa brojem budu zastupljene u skladu sa brojem glasova koje dobiju. Sa druge strane, glasova koje dobiju. Sa druge strane, direktni izbor u izbornim okruzima direktni izbor u izbornim okruzima građanima omogućuje da se opredele građanima omogućuje da se opredele za određene političare koji bi za određene političare koji bi zastupali interese regiona. zastupali interese regiona.

Danas, nakon reformi izbornog Danas, nakon reformi izbornog sistema (2008.) Bundestag ima 622 sistema (2008.) Bundestag ima 622 poslanička mesta.poslanička mesta.

Party 2009 2005

SPD 23.0 34.2

CDU 27.3 27.8

FDP 14.6 9.8

The Left Party 11.9 8.7

Alliance 90/The Greens

10.7 8.1

CSU 6.5 7.4

Others 6.0 3.9

SPD 146 seats 2005: 222including 64 constituency seats

2005:145

CDU 194 seats 2005:180including 173 constituency seats

2005: 106

FDP 93 seats 2005:61including 0 constituency seats

2005: 0

The Left Party 76 seats 2005:54including 16 constituency seats

2005: 3

Alliance 90/The Greens

68 seats 2005:51including 1 constituency seats

2005: 1

CSU 45 seats 2005:46including 45 constituency seats

2005: 44

U Nemačkoj postoje dve jake partije U Nemačkoj postoje dve jake partije koje osvajaju najviše mesta u koje osvajaju najviše mesta u parlamentu.parlamentu.

Međutim, nijedna od njih nikada nije Međutim, nijedna od njih nikada nije bila dovoljno jaka da samostalno bila dovoljno jaka da samostalno formira većinu.formira većinu.

Obično su im za to potrebne dve manje Obično su im za to potrebne dve manje stranke koje služe usko definisanim stranke koje služe usko definisanim interesima specifičnih grupa birača na interesima specifičnih grupa birača na marginama i u centru političkog marginama i u centru političkog spektra i zato se trude da uključe jasne spektra i zato se trude da uključe jasne reformske inicijative u svoje kampanje .reformske inicijative u svoje kampanje .

Na taj način organizovane interesne Na taj način organizovane interesne grupe dobijaju pregovaračku snagu, koja grupe dobijaju pregovaračku snagu, koja se de facto pretvara u pravo veta, tako se de facto pretvara u pravo veta, tako da da značajne promene nisu dobrodošle značajne promene nisu dobrodošle kada se negativno odražavaju na kada se negativno odražavaju na značajnije interesne grupeznačajnije interesne grupe..

Primer: sindikati su tako blokirali važne Primer: sindikati su tako blokirali važne izmene u sistemu regulacije tržišta rada.izmene u sistemu regulacije tržišta rada.

Pristup konsenzusa je zapravo primena Pristup konsenzusa je zapravo primena Paretovog kriterijuma (uvećanje blagostanja Paretovog kriterijuma (uvećanje blagostanja – bar jedan dobija, a niko ne gubi).– bar jedan dobija, a niko ne gubi).

Status quo igra centralnu ulogu, a Status quo igra centralnu ulogu, a konsenzus znači averziju prema riziku.konsenzus znači averziju prema riziku.

Ovakav pristup je bio prikladan u uslovima Ovakav pristup je bio prikladan u uslovima visokog ekonomskog rasta (8% tokom 50-visokog ekonomskog rasta (8% tokom 50-ih, 4% tokom 60-ih) kada je Nemačka ih, 4% tokom 60-ih) kada je Nemačka sustizala SAD, a dobici u blagostanju se sustizala SAD, a dobici u blagostanju se mogli široko distribuirati. Kada rast mogli široko distribuirati. Kada rast karakterišu niske stope (1,5%), ograničenja karakterišu niske stope (1,5%), ograničenja postaju snažnija, sukobi oko ciljeva oštriji, a postaju snažnija, sukobi oko ciljeva oštriji, a fleksibilna rešenja manje verovatna.fleksibilna rešenja manje verovatna.

Parlament i VladaParlament i Vlada

Nemačka je prlamentarna Nemačka je prlamentarna demokratija u kojoj je demokratija u kojoj je kancelar kancelar predsednik Vlade. Njega bira predsednik Vlade. Njega bira parlament i on mora biti član istog.parlament i on mora biti član istog.

Može se razrešiti dužnosti samo kroz Može se razrešiti dužnosti samo kroz “konstruktivno izglasavanje “konstruktivno izglasavanje nepoverenja”, nepoverenja”, odnosno, samo ako odnosno, samo ako postiji neki drugi kandidat koji je u postiji neki drugi kandidat koji je u stanju da obezbedi većinu.stanju da obezbedi većinu.

Ovakvim sistemom su onemogućene Ovakvim sistemom su onemogućene nagle promene politike, ali je u isto nagle promene politike, ali je u isto vreme omogućeno uvođenje novih vreme omogućeno uvođenje novih ideja i shvatanja preko manjih ideja i shvatanja preko manjih koalicionih partnera kao što su koalicionih partnera kao što su Zeleni.Zeleni.

Donošenje zakonaDonošenje zakona

Kod razmatranja ovog pitanja dolazi do Kod razmatranja ovog pitanja dolazi do izražaja federalno uređenje Nemačke.izražaja federalno uređenje Nemačke.

Federalni nivo ima isključiva zakonska Federalni nivo ima isključiva zakonska ovlašćenja u pogledu spoljnih poslova, ovlašćenja u pogledu spoljnih poslova, odbrane, državljanstva, slobodnog odbrane, državljanstva, slobodnog protoka ljudi, monetarnog sistema, protoka ljudi, monetarnog sistema, poštanske službe, telekomunikacija, poštanske službe, telekomunikacija, železnica i avio-saobraćaja.železnica i avio-saobraćaja.

Zakonodavna ovlašćenja imaju i Zakonodavna ovlašćenja imaju i pokrajine, ako federalni nivo ne pokrajine, ako federalni nivo ne preuzme inicijativu.preuzme inicijativu.

Bundesrat ima pravo veta.Bundesrat ima pravo veta.

NEMAČKI SISTEM SPORIJE DONOSI NEMAČKI SISTEM SPORIJE DONOSI ODLUKE I SPORO SE MENJA!ODLUKE I SPORO SE MENJA!

Elementi koji navode na Elementi koji navode na promenepromene

Povećanje obima međunarodne Povećanje obima međunarodne trgovine i međunarodno kretanje trgovine i međunarodno kretanje kapitala. kapitala. Ulazak stranih kompanija na Ulazak stranih kompanija na Nemačko tržište. Smanjenje Nemačko tržište. Smanjenje sposobnosti države da drži pod sposobnosti države da drži pod kontrolom ponašanje preduzeća kontrolom ponašanje preduzeća (outsourcing), što utiče i radnu snagu (outsourcing), što utiče i radnu snagu i na dobavljače.i na dobavljače.

Uticaj SAD i WTO i EU na Nemačku Uticaj SAD i WTO i EU na Nemačku da izvrši da izvrši liberalizacijuliberalizaciju..

Tehnološke promeneTehnološke promene i razvoj samog i razvoj samog tržišta “teraju” nemačka tržišta “teraju” nemačka ministarstva, unije i preduzeća da se ministarstva, unije i preduzeća da se prilagode. Novi proizvodi, proizvodne prilagode. Novi proizvodi, proizvodne tehnike koje nisu u skladu sa tehnike koje nisu u skladu sa tradicionalnim snagama nemačke tradicionalnim snagama nemačke privrede, kao i sve veći rast uslužnog privrede, kao i sve veći rast uslužnog sektora.sektora.

I na kraju usporavanje privrednog I na kraju usporavanje privrednog rasta, pad konkurentnosti izvoza i rasta, pad konkurentnosti izvoza i visoka nezaposlenost.visoka nezaposlenost.

10,2% prema podacima od februara 10,2% prema podacima od februara 2007. odnosno 4,24 miliona Nemaca 2007. odnosno 4,24 miliona Nemaca bez posla.bez posla.

Razumevanje institucionalnih Razumevanje institucionalnih promenapromena

U nemačkom privrednom sistemu igrači U nemačkom privrednom sistemu igrači (preduzeća, banke i sindikati) koriste (preduzeća, banke i sindikati) koriste institucije kao što su institucije kao što su HausbankHausbank, kolektivno , kolektivno pregovaranje itd. kako bi smanjili svoje pregovaranje itd. kako bi smanjili svoje transakcione troškove. Kada kada vrše transakcione troškove. Kada kada vrše cost-benefit analizu u svoje kalkulacije cost-benefit analizu u svoje kalkulacije uvrštavaju i navedene institucije.uvrštavaju i navedene institucije.

Napustiće ih samo u slučaju da je porast Napustiće ih samo u slučaju da je porast efikasnosi veći od porasta troškova koji efikasnosi veći od porasta troškova koji nastaju njihovim napuštanjem.nastaju njihovim napuštanjem.

U najvećem broju slučajeva troškovi su U najvećem broju slučajeva troškovi su viši od koristi koje imaju od raskidanja viši od koristi koje imaju od raskidanja ovih veza, što u velikoj meri objašnjava ovih veza, što u velikoj meri objašnjava zašto se ovaj model tako sporo menja.zašto se ovaj model tako sporo menja.

Na to možemo gledati kao na širenje Na to možemo gledati kao na širenje krugova racionalnosti, kako kaže krugova racionalnosti, kako kaže Vogel, u cost – benefit analizi.Vogel, u cost – benefit analizi.

Kako se krugovi sve više šire, to su Kako se krugovi sve više šire, to su šanse da preduzeće pokida postojeće šanse da preduzeće pokida postojeće veze sa svojim partnerima sve manje. veze sa svojim partnerima sve manje.

Institucionalne promene se javljaju samo Institucionalne promene se javljaju samo kada se desi neki eksterni šok koji će kada se desi neki eksterni šok koji će poremetiti ravnotežu između troškova i poremetiti ravnotežu između troškova i koristi koje donosi status quo.koristi koje donosi status quo.

Međutim, institucionalne promene nisu Međutim, institucionalne promene nisu samo funkcije šokova, već i podsticaja i samo funkcije šokova, već i podsticaja i ograničenja koji su ugrađeni u sistem. ograničenja koji su ugrađeni u sistem. To To znači da će postojeće institucije u velikoj znači da će postojeće institucije u velikoj meri uticati na samu prirodu promene.meri uticati na samu prirodu promene.

Promene na mikro nivouPromene na mikro nivou

Najveći problem sa kojim se suočavaju Najveći problem sa kojim se suočavaju nemačka preduzeća jeste smanjenje troškova.nemačka preduzeća jeste smanjenje troškova.

Međutim, za razliku od recimo preduzeća u Međutim, za razliku od recimo preduzeća u SAD, ona su suočena sa ograničenjima u SAD, ona su suočena sa ograničenjima u pogledu otpuštanja radnika, napuštanja pogledu otpuštanja radnika, napuštanja matične banke itd.matične banke itd.

Opcije za prilagođavanje su sužene Opcije za prilagođavanje su sužene regulatornim ograničenjima.regulatornim ograničenjima.

Zbog toga će nemačka preduzeća pre Zbog toga će nemačka preduzeća pre pregovarati sa svojim partnerima nego što će pregovarati sa svojim partnerima nego što će ih napustiti.ih napustiti.

Promene na makro nivouPromene na makro nivou

Na makro nivou vlada je takođe Na makro nivou vlada je takođe suočena sa određenim ograničenjima suočena sa određenim ograničenjima na putu ka stvaranju liberalnog na putu ka stvaranju liberalnog tržišnog modela.tržišnog modela.

Suočena je sa pritiscima sindikata i Suočena je sa pritiscima sindikata i banaka oko reformi tržišta rada i banaka oko reformi tržišta rada i bankarskog sektora.bankarskog sektora.

Prema postojećem shvatanju, ekonomska Prema postojećem shvatanju, ekonomska liberalizacija snižava cene i povećava liberalizacija snižava cene i povećava mogućnost izbora za potrošače, snižava mogućnost izbora za potrošače, snižava troškove proizvođača i pospešuje troškove proizvođača i pospešuje ekonomski rast.ekonomski rast.

Ona donosi ne samo kratkoročno Ona donosi ne samo kratkoročno povećanje efikasnosti, već i dugoročne povećanje efikasnosti, već i dugoročne koristi u vidu stimulacije poslovne koristi u vidu stimulacije poslovne aktivnosti i uvođenja inovacija.aktivnosti i uvođenja inovacija.

Postojeća zaštita ima negativne efekte Postojeća zaštita ima negativne efekte kako na potrošače, tako i na opšti nivo kako na potrošače, tako i na opšti nivo blagostanja.blagostanja.

Pa ipak, najkonkurentniji sektori u Pa ipak, najkonkurentniji sektori u nemačkoj privredi ne podržavaju u nemačkoj privredi ne podržavaju u potpunosti reforme koje vode ka potpunosti reforme koje vode ka liberalizaciji.liberalizaciji.

Kada se u tu priču uključe i političke Kada se u tu priču uključe i političke partije dobija se jedna arena u kojoj partije dobija se jedna arena u kojoj se na jednoj strani nalaze zagovornici se na jednoj strani nalaze zagovornici liberalizacije, a na drugoj protivnici.liberalizacije, a na drugoj protivnici.

Međutim, nijedna od ove dve strane Međutim, nijedna od ove dve strane nije spremna da ide do kraja, već su nije spremna da ide do kraja, već su pre za neku vrstu kompromisa!pre za neku vrstu kompromisa!

Modeli korporativnog Modeli korporativnog prilagođavanjaprilagođavanja

Suočavaju se sa potrebom smanjenja Suočavaju se sa potrebom smanjenja troškova, ali za razliku od Velike troškova, ali za razliku od Velike Britanije i SAD, preduzeća u Britanije i SAD, preduzeća u Nemačkoj su suočena sa Nemačkoj su suočena sa ograničenjima u pogledu smanjenja ograničenjima u pogledu smanjenja broja radnika.broja radnika.

Nastoje da smanje finansijske Nastoje da smanje finansijske toškove, ali pri tome ne napuštaju toškove, ali pri tome ne napuštaju svoje “matične banke”.svoje “matične banke”.

Modeli reformi politikeModeli reformi politike

Analitičari u obe zemlje okrivljuju rigidno Analitičari u obe zemlje okrivljuju rigidno tržište rada sa visokom cenom rada, tržište rada sa visokom cenom rada, smanjujući konkurenciju i povećavajući smanjujući konkurenciju i povećavajući nezaposlenost.nezaposlenost.U Nemačkoj neki ekonomisti, novinari i U Nemačkoj neki ekonomisti, novinari i deo javnog mnenja se zalažu za ukidanje deo javnog mnenja se zalažu za ukidanje celog sistema kolektivnog pregovaranja. celog sistema kolektivnog pregovaranja.

BudućnostBudućnost

Ovde je opisan jedan model koji bi Ovde je opisan jedan model koji bi mogla da sledi Nemačka privreda na mogla da sledi Nemačka privreda na svom putu reformi.svom putu reformi.

Šta će ona zaista raditi i na koji će se Šta će ona zaista raditi i na koji će se način boriti sa sve izraženijim način boriti sa sve izraženijim problemima ostaje da se vidi.problemima ostaje da se vidi.

HVALA NA PAŽNJI!HVALA NA PAŽNJI!