Click here to load reader

Preuzmite ovde

  • View
    236

  • Download
    2

Embed Size (px)

Text of Preuzmite ovde

  • Beograd, 2008.

    Ne tako obi~ne pri~e

  • Izdava: Centar za samostalni ivot invalida Srbije 11040 Beograd, Milenka Vesnia 3www.cilsrbija.org

    Za izdavaa: Borivoje Ljubinkovi

    Urednik:Mimica ivadinovi

    Redaktura: Gordana Rajkov

    Naslovna korica: Dragica Gaji, Autobiografija

    Priprema i dizajn: Svetislav Marjanovi

    tampa:Print-UP doo Leskovac

    Tira: 2000

    ISBN 978-86-84463-12-0

    Knjiga "Ne tako obine prie" je deo istoimenog projekta Centra za samostalni ivot invalida Srbije koji, osim ove, ima i druge aktivnosti namenjene promovisanju kapaciteta osoba sa invaliditetom.

    Projekat je finansiralo Ministarstvo rada i socijalne politike na emu im se najsrdanije zahvaljujemo.

    Ova publikacija je besplatna.

    CIP - ,

    821.163.41-3 (082.2)

    NE tako obine prie [ivadinovi] . - Beograd : Centar za samostalni ivot invalida Srbije, 2008(Leskovac : Print-UP) . - 48 str. : 21 cm

    Tira 2.000. - Str. 5: Predgovor / Mimicaivadinovi.

    ISBN 978-86-84463-12-01. [] [ ]

    COBISS . SR - ID 153068812

    / urednik Mimica

    ,

  • Sadraj

    1. O Centru ................................................................................

    2. Predgovor ..............................................................................

    3. ivot nema najave .................................................................

    4. Muzika i raunari ....................................................................

    5. Ukrteni svetovi ......................................................................

    6. Balerina .................................................................................

    7. Bajke postoje .........................................................................

    8. Moje pesme moji snovi ..........................................................

    9. Sledei korak .........................................................................

    10. Sudar svetova .......................................................................

    11. Gluma, automobili, fudbal .....................................................

    12. Dve sestre .............................................................................

    13. ivot u spinu ..........................................................................

    14. elje nisu neostvarive ............................................................

    15. ena, majka, uspeh ...............................................................

    16. Ko smo mi u ovom svetu? ......................................................

    17. Slikam i priam .......................................................................

    18. Piem i priam ........................................................................

    4

    5

    6

    10

    12

    15

    17

    19

    22

    25

    27

    30

    32

    34

    36

    40

    43

    46

  • O Centru

    Centar za samostalni ivot invalida Srbije je nevladina,

    neprofitna organizacija sa mreom clanica, koja promovie

    f lozofiju samostalnog ivota i potencijale osoba sa i

    invaliditetom, socijalni pristup invalidnosti i zagovara prava

    osoba sa invaliditetom.

    Centar deluje kao resursni centar u kreiranju i nadgledanju sprovodenja

    politika u oblasti invalidnosti, testira i predlae nova reenja, sprovodi

    licencirane usluge servisa i edukacija i uspostavlja saradnicke i partnerske

    odnose sa vanim socijalnim akterima na lokalnom, nacionalnom i

    medunarodnom nivou.

    Organizaciju vode osobe sa invaliditetom, a delovanje se bazira na sledecim vrednostima: posvecenosti, potovanju ljudskih prava, inovativnosti, partnerstvu, toleranciji i profesionalizmu.

    4

  • Predgovor

    no to nije zapisano, i ne postoji; bilo pa umrlo. Ne treba da 1utimo. Ima se o emu govoriti ... i zato ...

    Poinjemo ovu knjigu, bez koristi za sebe, iz potrebe koja je jaa od koristi i razuma, da ostane zapis o nama, zapisani razgovori sa sobom, sa dalekom nadom da e se nai neko reenje kad bude raun sveden, ako

    2bude, kad ostavimo trag mastila na ovoj hartiji to eka kao izazov .

    Ovo su line, porodine, prijateljske prie. Ovo su prie osoba sa invaliditetom koje su podelile svoje ivotno iskustvo sa itaocima, svoje uspone i padove i uspehe pre svega. Prie o ljudima koji su se nali u ukrtenim svetovima, koji su ili kroz ivot svojom slikarskom etkicom, koji su spajali muziku i raunare, koji su pisali i priali, koji su ostvarili bajke, koji pevaju i stvaraju snove, ostvaruju elje, glume i vole automobile i fudbal, imaju drugaricu koja je kao sestra, ive bez najave, spajaju majinsko i enstveno u uspeh, pitaju se ko smo mi na ovom svetu, sudaraju se u tom svetu i pri tom planiraju sledei korak.

    Sigurno je da ima jo osoba sa invaliditetom umetnika, sportista, pesnika, pripovedaa, uspenih mladih i malo starijih, koji se nisu ovde zatekli. Neka ova knjiga bude poetak neke nove knjige, itanje radi razumevanja, razumevanje potreba drugih radi ostvarenja svojih potreba, ostvarenje potreba svih nas, radi boljeg i ravnopravnijeg ivota.

    Nadamo se da e ova knjiga biti i inspiracija i motiv za druge osobe sa invaliditetom, ako posustanu, ako im se problemi uine nereivi, da ipak nastave dalje, jer uspeh ih moda eka ve na sledeem koraku.

    Mimica ivadinoviUrednica

    5

    1 Mea Selimovi, Tvrdjava

    2 parafraza odeljka iz knjige Mee Selimovia, Dervi i smrt

  • ivot nema najave

    a mi je neko unapred najavio kojim putem e moj ivot ii i kroz ta u sve proi do dvadeset devete godine, verovatno bih odustala na samom poetku. Sreom, ivot nema najave niti ima ko da vas pripremi za ono to vas eka. Jednostavno vas bace u

    okean i vi plivate. Ako ne umete, posle nekoliko zamaha nauite osnove, a onda se celog ivota usavravate. U suprotnom potonete.

    Detinjstvo mi je bilo ispresecano odlascima kod lekara, traumama, operacijama, ali i ispunjeno nezaboravnim trenucima koje sam provodila sa svojim vrnjacima u koli, na roendanima, u igri. Dijagnoza koja mi je postavljena u devetoj godini je toliko retka i neprepoznatljiva da sam tada evidentirana kao prvi i jedini jugoslovenski sluaj, tako da ni moji roditelji ni ja nismo znali ta da oekujemo. Trenutka kada sam prvi put sela u kolica se ne seam, iako sam imala trinaest godina, ali se dobro seam da je deci iz mog odeljenja bilo zanimljivo da me voze i da smo ili u grupne etnje. Tako je bilo dok sam sa takama mogla da se penjem uz stepenice. Kada je to postalo nemogue, mamin predlog da moje odeljenje spuste u prizemlje, kola je odbila, predloivi da me prebace na vanredno, da se dete ne mui. Usledilo je uenje kod kue, plaanje privatnih profesora za pojedine predmete, polaganje ispita, izolacija i relativno brz zaborav od strane vrnjaka, to nije udo, s obzirom da vas u sliim okolnostima zaborave i odrasli, a da ne govorimo o deci u magareim godinama. U gimnaziji se ponovio isti scenario. Istina, vanredno obrazovanje vam prua priliku da zavrite kolu ubrzano, to sam ja iskoristila i zavrila gimnaziju za tri umesto za etiri godine. Danas bih je radije zavrila i za pet, ali da idem u kolu sa svojim vrnjacima, da zajedno rastemo i pripremamo se za ono to nas eka.

    6

  • Studiranje se za mene podrazumevalo. Iz ljubavi prema jeziku, a i svesna svojih fizikih mogunosti, upisala sam engleski jezik i knjievnost na Filolokom fakultetu u Beogradu. Na fakultet sam ila redovno, a uz stepenice su me nosili roditelji, svaki dan, i po kii i po snegu, uporno i istrajno. Pored arhitektonskih barijera, ogroman problem smo imali i sa prevozom. U to vreme su, u ovolikom Beogradu, postojala tri kombija, od kojih je bar jedan bio redovno u kvaru, a drugi zauzet, tako da sam morala da prihvatam termine koje su mi davali tj. da odlazim dosta ranije i redovno izlazim sa poslednjeg asa. Danas u Beogradu postoji daleko vei broj kombija, ali raste i broj korisnika. Na dobroj organizaciji i pristupanosti javnog prevoza moramo raditi mnogo vie.

    Uprkos svemu, studentske dane ne bih menjala ni za ta na svetu. Konano sam mogla da ujem ivu re profesora, odgovorim na asu, razmenim beleke sa kolegama, polaem ispite zajedno sa njima. Tada sam i shvatila u koliko sam neprirodnoj atmosferi ivela prethodnih godina, koliku smo greku napravili to smo dozvolili da nas ubede da preem na vanredno. Da sam odrastala zajedno sa ostalom decom, sigurna sam da bih danas mnoga vrata lake otvarala, da bih nauila da se borim vie za sebe, da bi me nepravda manje bolela, da bih bila vra. Ovako sam odrasla pod staklenim zvonom, verujui da mi svi ljudi ele dobro i da uvek govore istinu (a zato ne bi?). Mama, koja mi je ogromna podrka i vetar u lea, ima obiaj da prekorava sebe to me nije drugaije vaspitala. Po meni, krivica nikako ne lei u pojedincu, ve u sistemu i zato se danas svim svojim snagama i znanjem zalaem za inkluzivno obrazovanje tj. obrazovanje za svu decu.

    Diplomirala sam u dvadeset drugoj godini, a prvi prevod sam dobila ve sledeeg dana, to mi je dalo krila. Prevoenje, uz adaptiranog mia i tastaturu, delom moete obavljati i kod kue, a i zar nije logino da profesor engleskog jezika i knjievnosti ima prednost kada treba angaovati prevodioca? Ipak, po zavrenom poslu se pokazalo da je kod nas bitnije da imate nekog na visokom poloaju, sa ime ja ne mogu da se pohvalim, i da lepo vaspitanje ne pomae mnogo. Istina, moja radna biografija s godinama postaje sve bogatija, ali posla nikako nema dovoljno da bih mogla da biram, tako da sreno prihvatam kad god mi se

    7

  • ukae prilika da prevodim. Do sada je bilo i pravnih i istorijskih tekstova, istraivanja, projekata, filmova, serija, strunih knjiga za razliite institucije, kompanije i organizacije. Imam diplomu Uni