Predavanje06 2013 Funkcije Planiranja

7/23/2019 Predavanje06 2013 Funkcije Planiranja

http://slidepdf.com/reader/full/predavanje06-2013-funkcije-planiranja 1/66

1

FUNKCIJAFUNKCIJA PLANIRANJPLANIRANJAA

PREDAVANJEPREDAVANJE 55 /201 /20155



2

Funkcija planiranjaFunkcija planiranja

Posredstvom planiranja menadžeri postavljajuPosredstvom planiranja menadžeri postavljajuorganizacijske ciljeve,organizacijske ciljeve,IdentifiIdentifikuku ju ju potrebne resurse i aktivnosti koje jepotrebne resurse i aktivnosti koje jepotrebnopotrebno ssprovesti da bi se ciljevi ostvarili, preprovesti da bi se ciljevi ostvarili, pre negonegošto krenu u njihovu realizaciju.što krenu u njihovu realizaciju.

Planiranje podrazumeva pripremu odluka o onomePlaniranje podrazumeva pripremu odluka o onome

šta e se raditi u budunosti, ono podrazumevašta e se raditi u budunosti, ono podrazumevarazmišljanje za sutra, a odluke se donose danas.razmišljanje za sutra, a odluke se donose danas.Planiranje je sistemaki proces odlu!ivanja o ciljevimaPlaniranje je sistemaki proces odlu!ivanja o ciljevimai aktivnostima koje e pojedinci, grupe, odeljenja ii aktivnostima koje e pojedinci, grupe, odeljenja iorganizacije ostvariti u budunosti.organizacije ostvariti u budunosti.



"

Funkcija planiranjaFunkcija planiranja

Planiranje uklju!uje razvijanje pravila ponašanja iPlaniranje uklju!uje razvijanje pravila ponašanja iprocedure, i predvi#anje buduih efekata.procedure, i predvi#anje buduih efekata.Planiranje postoji da bi se osiguralo adekvatno vremePlaniranje postoji da bi se osiguralo adekvatno vremeza razmišljanje o moguim akcijama pre nego što ihza razmišljanje o moguim akcijama pre nego što ihbudemo morali preduzeti.budemo morali preduzeti.

$udui da uti!e na sve ostale funkcije upravljanja,$udui da uti!e na sve ostale funkcije upravljanja,

!esto se smatra primarnom funkcijom!esto se smatra primarnom funkcijommenadžementa.menadžementa.%eoma tesna veza postoji izme#u planiranja i funkcije%eoma tesna veza postoji izme#u planiranja i funkcijekontrole, pa se tako ove dve funkcije ponekadkontrole, pa se tako ove dve funkcije ponekadsmatraju &sijamskim blizancima' menadžmentasmatraju &sijamskim blizancima' menadžmenta



(

Efk!i planiranjaEfk!i planiranja

Planiranj r"ul!ira #r$jni% k$ri&ni% fk!i%a $' k$ji( j p$&#n$ )a*n$Planiranj r"ul!ira #r$jni% k$ri&ni% fk!i%a $' k$ji( j p$&#n$ )a*n$

i&!aknu!ii&!aknu!i &l'+,&l'+,

- K$$r'inacija nap$ra k$j$% & 'fini. &! pra)ila p$na.anja u- K$$r'inacija nap$ra k$j$% & 'fini. &! pra)ila p$na.anja u

i")r.a)anjui")r.a)anju plan$)aplan$)a

-Pripr%a "a pr$%nu jr j planiranj $&n$)ni nain nu!rali"acij ri"ika-Pripr%a "a pr$%nu jr j planiranj $&n$)ni nain nu!rali"acij ri"ika

k$jk$jii '$la"i i" $k$lin pr'u"+a'$la"i i" $k$lin pr'u"+a

-P$&!a)ljanj &!an'ar'a p$&!inu+a i r"ul!a!a k$ji & $kuju i% &-P$&!a)ljanj &!an'ar'a p$&!inu+a i r"ul!a!a k$ji & $kuju i% &

$&)aruju$&)aruju pr!p$&!a)k "a pra+nj i")r.nj planapr!p$&!a)k "a pra+nj i")r.nj plana

-Ra")ijanj %na'*ra kr$" &i&!%a!ian &!ruk!uri&an pr$c& i"ra'nj-Ra")ijanj %na'*ra kr$" &i&!%a!ian &!ruk!uri&an pr$c& i"ra'nj

k$%p!ncijak$%p!ncija



)

Planiranjem se koordinišu napori i definišu pravila ponašanja svihPlaniranjem se koordinišu napori i definišu pravila ponašanja svihprivredprivrednikanika uklju!enih u realizaciju organizacijskih ciljeva.uklju!enih u realizaciju organizacijskih ciljeva.

Planiranjem se smanjuju rizici*Planiranjem se smanjuju rizici*unaprijed pripremaju odluke za vanredne situacije, anticipiraju razunaprijed pripremaju odluke za vanredne situacije, anticipiraju raznini

rizici kojirizici koji mogu ugroziti izvršenje plana,mogu ugroziti izvršenje plana, prepre nego do problemanego do problemado#e.do#e.+vaki proces+vaki proces planiranja implicitno ili eksplicitno doti!e se buduihplaniranja implicitno ili eksplicitno doti!e se buduihrezultata npr. poveanje prodajerezultata npr. poveanje prodaje za 1-/, tza 1-/, takoako je planiranje je planiranjeaktivnost koja omoguava postavljanje standardaaktivnost koja omoguava postavljanje standarda postignua ipostignua iosnova je za kontrolu izvršenja.osnova je za kontrolu izvršenja.

Planiranje je naj!eše svesna iPlaniranje je naj!eše svesna i namerna aktivnost koja uklju!ujenamerna aktivnost koja uklju!ujelogiku i organizaciju vremena i resursa.logiku i organizaciju vremena i resursa.00azvijanjem sposobnosti planiranja, menadžeri razvijaju i nekeazvijanjem sposobnosti planiranja, menadžeri razvijaju i nekedruge menadžerskedruge menadžerske funkcije.funkcije.



3a.!$ j planiranj )a*n$4 važnosti planiranja svedo!e i narodna predaja iz kojeporeklo vuku izjave poput*

&3o ne planira taj planira propast', ili &Planiranje je investicija uuspeh.'Planiranje je u savremenom poslovnom okruženju oblikefektivnog upravljanja $ranini% r&ur&i%a i ni")&n$%

$k$lin$%. 0esursi su ograni!eni njihovom raspoloživošu, a

raspoloživost resursa u uskoj je vezi sa oblikom vlasništva nadtim resursima, na!inom trošenja pojedinih tipova resursa, i sasposobnošu obnavljanja ili zamene resursa supstitutima.



4

5orivo fosilnog porekta ugalj, nafta,.../ !esto se smatravažnim energetskim resursom !iji su izvori neobnovljivi,

iscrpivi6 relativno neraspoloživi u kriti!nim situacijama ukolikopreduzee ne raspolaže sa vlastitim nalazištima nafte, veomaskupi ukoliko je re! o situacijama poremeene ponude ipotražnje6 ovi resursi imaju alternative ali su alternativni izvorienergije u pionirskoj fazi pa još uvek cenovno nekonkurentnifosilnim energentima.7pravo zbog ovakvih ograni!enja energetski izvori strateški suprioritet svih ekonomskih politika, pa je potrebno planskirazmišljati o karakteristikama i energetskim potrebamaprivrednog sistema neke zemlje na duži rok.



8

Ni")&n$&! $k$lin deluje napreduzee na tri na!ina* 9:eizvesnost stanja* ;ta e se dogoditi< 9:eizvesnost u!inka* ;ta e se dogoditisa odre#enim preduzeem< 3ako enastupajua promena delovati na

odre#eno preduzee< 9:eizvesnost odziva* ;ta e biti rezultatodluka preduzea u odnosu na okolinu<



=

:eizvesnost stanja nastupa kada se okolina ilineki njen deo smatra nestabilnim, odnosnokada preduzee ne zna šta e se dogoditi. 7

takvoj situaciji preduzee ne može definisativerovatnost nastupanja pojedinog stanja, a nibroj moguih stanja.Primer, novi mobilni operater ne zna koji oblikinstitucionalne podrške i regulative možeo!ekivati u sledeem petogodišnjem perioduu +rbiji.



1-

:eizvesnost u!inka podrazumeva procenu u!inkapromene na konkretno preduzee. :eizvesnostu!inka podrazumeva da preduzee ne zna kako e

stanje koje nastupa uticati na odre#eni deo ili napreduzee kao celinu.:a primer* postojei mobilni operateri nisu sigurnikako e pojava novog mobilnog operatera uticati na

njihove financijske rezultate. :eizvesnost u!inkapodrazumeva da uticaj promene na preduzee nije

poznat.



11

Planiranje se smatra zna!ajnim sredstvomredukovanja neizvesnosti okoline i pripremapreduzea na razli!ite scenarije raspoloživostiresursa i intenziteta delovanja pojedinih !iniocaokoline na poslovanje preduzea.



12

Plan>obro postavljen plan !itaocu plana pokazuje što, kada i kakoe biti ostvareno.Plan je detaljan opis metoda i zadataka koji e biti primenjeni u

svrhu ostvarivanja imenovanih ciljeva organizacije, odnosno kojie rezultirati o!ekivanim postignuem.Planovi se donose na razli!itim nivoima preduzea.?ijerarhija planova sastoji se od strateških planova poslovnih sistema6 poslovnih planova pojedinih delova sistema 6

operativnih planova pojedinih segmenata ili odelenja u sistemu,itd.7 ovoj hijerarhiji, svaki nivo planiranja smatra se temeljnim

zadatkom odre#enog nivoa menadžmenta.



1"

.



1(

Planovi dolaze u mnoštvu oblika i formi. 0azlikuju se9prema vremenskom horizontu69širini organizacijskih aktivnosti69kompleksnosti i uticaju69i po stepenu autonomnosti ili hijerarhijskom nivou.0azlikuju se i po formi ili obliku* postoje deskriptivniplanovi kakav je npr. nastavni plan/6 zatim prora!uni

numeri!ki planovi/6 grafi!ki kakav je npr. gantogram/itd.



1)

Primarna podela planova je ona na &!ra!.k i $pra!i)n.bzirom na vremenski horizont pod pojmom horizontaplaniranja podrazumeva se vreme od trenutka formulacije do

trenutka izvršenja plana/ planiranja razlikuju se* >ugoro!ni planovi* planiranje za vremensko razdoblje dužeod ) godina

+rednjoro!no planiranje * 19) godina 3ratkoro!no planiranje* 91 godine



1

>ugoro!ni i srednjoro!ni planovi se obi!no tretiraju kaostrategijski,dok se kratkoro!ni smatraju takti!kim planovima.

+rednjoro!ni planovi proizilaze iz dugoro!nog, a kratkoro!niiz srednjero!nih.!ra!.ki plan$)i se razlikuju i po širini organizacijskihdelova na koje se odnose ili

po funkcijskim podru!jima, pa se tako razlikuju9generalni planovi69takti!ki ili funkcijski planovi plan marketinga/69 operativni planovi detaljizirani dnevni planovi/.



14

6pra!i)ni plan$)i se obi!no razvrstavaju u dvekategorije*9jednokratni planovi i9trajni planovi.@ednokratni planovi su detaljizirani opisi aktivnostikoji su usmereni specifi!kim ciljevima i prestaju

važiti ili biti obvezujui kada se postigne cilj. ni seretko kada mogu primeniti ponovo, bezmodifikacija. Aakvi planovi su npr. investicijskiplanovi, poslovni planovi6 programi, projekti,

prora!uni.



18

Arajni planovi postoje kao standardizovani postupciupravljanja repetitivnim ili predvidivim situacijama. niobuhvataju politike, standardne procedure poslovnike/

i pravila.Politike su smernice u na!inu donošenja odluka.Procedure su strukturirane aktivnosti koje seprimenjuje u slu!aju nastupanja odre#enih doga#aja ilisituacija. Pravila su ta!no odre#ena uputstva za ponašanje,kojih se treba pridržavati.



1=



2-

Pr$c& planiranjaProces planiranja je proces kojim se*9odre#uju ciljevi69analizira situacija69definišu pretpostavke,9razvijaju alternativni pravci aktivnosti6 9vrednuju i biraju najbolji.Proces je nezavisan o tipu i vrsti planiranja.3oraci u planiranju naj!eše uklju!uju sledee*

9Bnaliza situacije* identifikacija prilika, prijetnji, snaga i slabosti 9Postavljanje ciljeva* šta, gde i kada želimo biti 90azvoj pretpostavki plana* u kojoj e situaciji delovati plan< 9Identifikacija alternativa* 3oje alternative najviše obeavaju u

ostvarenju ciljeva<



21

Pr$c& planiranja

- %rednovanje alternativa* 3oje alternative daju najbolje šanseza ostvarenje ciljeva na efektivan i efikasan na!in.

9 Izbor alternative* +elekcija toka akcija koje emo slediti.9 Cormulacija planova* razvoj novog proizvoda, obukakadrova, upotreba novih materijala, ... 9Izrada prora!una* prora!un dobiti, bilans, tok gotovine

3lju!ni elementi planiranja su* ciljevi6 akcije6 resursi6 izvršenja,a osnovna pitanja na koja treba odgovoriti u procesuplaniranja sistematizovana su i predstavljena tablelom.



22

3lju!ni elementi i odluke planiranjaDlement planiranja 3lju!na odluka menadžera

3oji ciljevi<

3akva je relativna važnost svakogcilja<7 kakvom su odnosu ciljevime#usobno<3ako meriti svaki cilj<

3ako se cilj realizuje<3oja osoba ili odelenje je odgovornoza postizanje ciljeva<

Ciljevi



2"

Akcije 3oje važne aktivnosti doprinose

uspešnomo stvarenju ciljeva< 3ojim informacijama o pojedinim

akcijama raspolažemo< 3oja je tehnika predvi#anja

primenjiva u prognoziranjubudueg stanja pojedinih akcija<

3o je odgovoran za pojedinu



2(

Resursi

3oje resurse uklju!iti u plan<

3akav je odnos izme#u resursa<3oju tehniku prora!una koristiti<

3o je odgovoran za pripremu prora!una<Implementacija

>a li plan može biti realiziranputemmenadžerovog autoriteta ili je

potrebno uveravanje< 3oje politike treba doneti da

bi se podržalo izvo#enje plana<



2)

Planiranje kao i svaka druga aktivnost zahteva energiju,vreme i ostale resurse.Aako poslovni sistem treba proceniti kakav i koliko je širok,>okumentovan proces planiranja treba nam za odre#ene

situacije i podru!ja delovanja.3oristi od planiranja moraju premašivati troškove vezane zapostavljanje planova.Planiranje je sredstvo a ne cilj. +lepo slediti planove i neuvažavati potrebe ili specifi!nosti situacije vodi nefleksibilnosti6

a nefleksibilnost vodi poslovnoj neefektivnosti. Planiranje jepotrebno prilagoditi prema potrebama poslovanja,sposobnostima i iskustvima menadžera.



2

Prprk planiranja Eenadžeri, optereeni formalizovanim i fiksnimshvatanjem i tuma!enjem planova !esto ne vide

koristi planiranja i razvijaju negativne stavove premaplaniranju uopšte, koje prerastaju u prepreke bilokakvom planiranju. 7obi!ajeno je prepreke planiranjapodeliti na li!ne i organizacione prirode. Eenadžeri

odbijaju formalizovano planiranje jer ne vide korist odtoga6 formalni planovi obvezuju više od re!i6 nemajudovoljno iskustva u planiranju.



24

Prprk planiranja rganizacijske prepreke planiranju uklju!uju tako#erpostavljanje formalnih, pisanih obveza koje je

mogue i podbaciti ali se to onda vidi i zna6organizacije se žale da od rešavanja tekuihproblema nemaju vremena za razmišljanje unapred6ne vide svrhu od planova u neizvesnim uslovima6 ioni ih smatraju neefikasnim



28

rganizacijske*

9strah od neuspeha-krizni menadžment

-niska iskorištenost planova

-veliki trošak planiranja (cena planova

merena uloženim radom i vremenom

Prprk planiranja

Fi!ne*

9lenjost -nedostatak koristi od

planiranja

-strah od neuspeha

-iskustvo



2=

Implementirati plan podrazumeva uklju!enjeautoriteta menadžera, njegove komunikacijskeveštine, i uklju!iti organizacione politike kojepodržavaju proces planiranja.

I%pl%n!acija plana 7

7 Au!$ri!! %na'*ra 8 U)ra)anj

k$%unikacija 8 6rani"aci$n p$li!ik

r'&!)a i%pl%n!acij plan$)a



"-

Efk!i)ni plan$)i $#likuju & u" u)a*a)anj

&l'+i( prp$ruka,

1 Planira!i u" par!icipaciju &)i( ni)$a

2 6#ja.nja)anj p$'r9ni%a kak$ planiranju!i na cilj)

: Plan uini!i ra"u%lji)i% &)i% ni)$i%a

; Plan$)i !r#a 'a #u'u flk&i#ilni

5 K$n!r$li&a!i i")r.nj plan$)a

Nak$n u&)ajanja i pri()a!anja $'r9n$ plana

p$&!a)ljanj $rani"acij&ki( p$li!ika

)a*an j %(ani"a% "a i%pl%n!aciju plan$)a



"1

7 savremenoj poslovnoj praksi planiranje sesprovodi korištenjem nekih od mehanizama imetoda planiranja poput PD0A, GPE6 5antt

metoda.+vrha primene nabrojanih metoda je sledea*1. identifikacija broja i redosleda aktivnosti,njihovog trajanja, i utrošak vremena iHiliostalih resursa za ispunjenje odre#enih ciljeva2. pomažu kod planiranju, koordinacije ikontrole izvršenja odre#enih zadataka



"2

PER< %!$'a j na%njna planiranju i pra+nju &l$*ni(PER< %!$'a j na%njna planiranju i pra+nju &l$*ni(

)liki( pr$jka!a U)liki( pr$jka!a U p$&l$)nu prak&u pru"!a j 1=5> $'inp$&l$)nu prak&u pru"!a j 1=5> $'in$' a%rik %$rnaric P$!ak i$' a%rik %$rnaric P$!ak i "a)r.!ak ak!i)n$&!i"a)r.!ak ak!i)n$&!i

$"nan j &i%#$l$% ?npr kru$% ili k)a'ra!$%@ a$"nan j &i%#$l$% ?npr kru$% ili k)a'ra!$%@ a

ak!i)n$&!i & $pi&uju !ak$ 'a & $'r9uj p$!ak "a)r.!ak iak!i)n$&!i & $pi&uju !ak$ 'a & $'r9uj p$!ak "a)r.!ak i

!rajanj ak!i)n$&!i Na!rajanj ak!i)n$&!i Na !aj nain $%$u+uju pr')i9anj!aj nain $%$u+uju pr')i9anjp$!r#ni( r&ur&a i'n!ifikaciju pr$#l%a!ini(p$!r#ni( r&ur&a i'n!ifikaciju pr$#l%a!ini( ?kri!ini(@?kri!ini(@

!aki u!icaj ka.njnja u j'n$j !aci na $&!al fa" pr$jk!a i!aki u!icaj ka.njnja u j'n$j !aci na $&!al fa" pr$jk!a i

&l 6)a&l 6)a !(nika j nar$i!$ a!rak!i)na ka'a j p$!r#n$!(nika j nar$i!$ a!rak!i)na ka'a j p$!r#n$

planira!i )lik pr$jk! &a &!$!injakplanira!i )lik pr$jk! &a &!$!injak ak!i)n$&!i $' k$ji( &ak!i)n$&!i $' k$ji( &

%n$ i")$' &i%ul!a!i)n$%n$ i")$' &i%ul!a!i)n$

PER< %!$'a



""

PER< %!$'a planiranja



"(

5antogrami su naj!eše korištena metoda grafi!kog planiranja. 5antogramom se identifikuju aktivnosti, doga#aji, redosled ivreme potrebno za izvršenje svake navedene aktivnosti.5antogram je primenjiv u velikom broju situacija od koordinacije

velikih projekata do rasporeda svakodnevnih aktivnosti/, anaro!ito za raen e na redovan a u izvršen u zadataka ko i se

Ban!$ra%



")

Ban!$ra%



"

Vr'n$)anj plan$)a i nji($)$ u!icaja

>obro postavljen plan podrazumeva pripremu odlukadanas koje e preduzee donositi u budunosti. %ažno jekako vrednovati situacije koje su obuhvaene planiranjemkroz analizu troškova, koristi, toka novca ili ta!ke pokria6kroz kvantifikaciju rizika i sl.



"4

Bnalizom troškova i koristi procenjuju se troškovi svih

planiranih aktivnosti. +uma troškova upore#uje se sao!ekivanim koristima primene planiranih aktivnosti. Bnaliza toka novca i ta!ke pokria* pomaže utvr#ivanjudinami!ke uspešnosti preduzea6 procenjuje financijskaprimanja i izdatke tokom vremena, i obezbe#uje analizupotrebnog obima poslovanja da bi se pokrili troškovi.Identifikacija potrebnog obima prodaje omoguujepreduzeu da adekvatno predvidi potrebe za resursima,ljudima, opreme, zaliha i sl.



"8

Bnaliza rizika* uklju!uje u procenu i iznenadne doga#aje kojimogu osporiti pretpostavke o predvi#enim primanjima ili

izdacima. +cenario planiranje jedan je od naj!eših pristupaproceni rizika. +cenariji pretpostavljaju pojavu nekih situacija ina!ina na koje se odazivom preduzea nepovoljne ilinajrizi!nije situacije mogu držati pod kontrolom ili

neutralizovati.



"=

P6L6VNI PLAN

Prema istraživanjima, dve treine malih i srednjih preduzea ne preživi prve

tri godine poslovanja. 7zroci njihovog zatvaranja ili prodaje su sljedei*9 nedostatak menadžment kompetencija* slabost u menadžerskim ulogamakakva je npr. donošenje odluka6 i neiskustvo u upotrebi menadžerskihfunkcija poput planiranja, organizovanja, vo#enja ili kontrole/ naj!eši suuzrok propadanja preduzea u +B>.9 nedostatak iskustva u industriji* ulazak u industriju koju preduzetnik nepoznaje dobro tako#er je visoko rangiran uzrok brzog propadanja preduzea 9nedovoljna po!etna kapitalna sredstva, i nepoznavanje principa toka novcai njegove kontrole



(-

P6L6VNI PLAN

9 slab marketing 9nekontrolisani rast* rast preduzea je poželjan ukoliko je kontrolisan iplaniran. 7 suprotnom, može prerasti u nonu moru i potencira ve sveostale navedene probleme. 9slab izbor lokacije

9slaba kontrola zaliha.



(1

V$%a j !.k$ nrali"$)a!i u&p( p$&l$)n$ p$'u()a!a ili

pr'u"+a Ipak u n'$&!a!ku #$lji( &r'&!a)a "a k$n!r$lu i

$'r*i)$&! u&p.n$&!i u p$&l$)anju prp$ruuj & &l'+,

-'$#r$ k&pr!n$ "nanj $ p$&lu in'u&!riji

-pripr%ljn aru%n!$)an p$&l$)ni plan -ana*$)anj a'k)a!n k$liin kapi!ala i $pr"n$ ruk$)anj

&a $!$)in$%

-i").!n$&! u anali"i financij&ki( '$ku%na!a pr'u"+a

-i").!n$&! u upra)ljanju lju'i%a

-'ifrncijacija p$&l$)n$ p$'u()a!a u $'n$&u na

k$nkurn!&ku p$nu'u

-"a'r*a)anj p$"i!i)n$ &!a)a i )i&$k$ ni)$a nrij u

p$&l$)anju



(2

Pr$c& planiranja p$'ra"u%i)a i"#$r cilj)a k$j & *li $&!)ari!i

i naina nji($)i( $&!)ari)anja pr n$ .!$ & u $&!)ari)anj

cilj)a u9 P$&l$)ni &i&!%i naj.+ ni&u na&!ali &luajn$ )+

&a $'r9n$% &)r($% i na !%lju $'r9n$ &i&!%a 6&n$)ni'$ku%n! k$ji% & na%rn$ i &)&n$ ra"%i.lja .!a i kak$

pr$'a)a!i i na !%lju !$a "ara'i!i na"i)a & p$&l$)ni% plan$%

3a p$'u"!nika p$j'inca ili p$&l$)ni &i&!% par!nr&!)a

'ru.!)a &a $ranin$% $'$)$rn$.+u ili #il$ k$j 'ru$

pra)n$ $#lika $' pr&u'n$ j "naaja i%a!i p$&l$)ni plan ka$

pi&ani '$ku%n! k$ji $#ja.nja)a p$&l$)nu priliku i %$u+n$&!i

k$j k&pl$a!acija prilik pru*a



("

P$&l$)ni plan i%a )i.&!ruku )r'n$&! "a p$&l$)ni &i&!%,

P$&l$)ni plan %$* p$&lu*i!i ka$ ra")$jni %(ani"a% "a p$kr!anj pr'u"+a k$ji

)la&nik pri&ilja)a 'a na papiru pr$cni i ra"%i&li!i nk kri!in l%n!

raln$ p$&l$)anja

Plan$)i kri&!ali.u )i"iju i %i&iju p$&l$)n$ &i&!%a, $n$ .!$ & inil$ ja&ni%

u la)i '$#i)a n$) 'i%n"ij ka'a & &!a)i na papir

Plan$)i %$u p$&lu*i!i ka$ %(ani"a% )r'n$)anja rali"$)ani( ak!i)n$&!i

P$%$+u p$&l$)n$ plana planiraju & i )r'nuju p$!"i i $'luk k$j !r#a

'$n!i !$k$% *i)$!n$ ciklu&a p$&l$)n$ &i&!%a

Plan$)i p$%a*u u pri)lanju p$&l$)ni( par!nra naj#$lji( pr'u"!nika na !r*i.!ura'a i in)&!i!$ra P$!ncijalni kr'i!$ri ili ulaai "a(!)aju financij&k pr$jkcij i

pr$raun na $&n$)u k$ji( $'luuju $ i&pla!i)$&!i kr'i!iranja ili ulaanja u p$&l$)ni

p$'u()a!

P$&l$)ni plan u&%ra)a pr'u"!nik$)u ili %na'*r$)u pa*nju na ra&! i &)&!an

na%ra)an i k$n!r$la#ilan $'n$& pr%a !$% ra&!u



((

Poslovni plan je rezultat nekoliko ciklusa planiranja.

Prvi krug planiranja podrazumeva uo!avanje poslovneprilike, i smišljanje na!ina kako tu poslovnu priliku

najbolje iskoristiti.



()

0azvijanje poslovnog koncepta, analiza ostvarivosti, poslovni plan



(

1 Prp$"na)anj prilika

)ak$'n)n$ & &u&r+%$ &a n$)i% pr$i")$'i%a a rla!i)n$ r!k$

ra"%i.lja%$ $ !$% na k$ji nain i( j nk$ $&%i&li$ i k$%rcijali"$)a$

$'n$&n$ na nj$j "a&n$)a$ pr'u"+

Pi!anja p$pu!, 6'akl & p$ja)ljuju i'j k$ i( nri. kak$ #i)aju

pr!)$rn u pr$i")$' k$j !r*i.! pri()a!a4 n%aju j'n$"nan

$'$)$r 'iji &u prpuni pria $ u&p(u prk$ n$+i .!$ &!)ara ni"p$r.ni( pr!p$&!a)ki )"ani( "a ul$u i "naaj i"%i.ljanja i'j

k$ncp!a i")$'i)$&!i p$'u()a!a i p$kr!anj pr'u"+a



(4

Predrasude o poslovnim idejamaPredrasude o poslovnim idejama

Predrasude 0ealnostPredrasude 0ealnostIdeje se pojavljuju niotkudIdeje se pojavljuju niotkud ::ajuspeajuspeššnije ideje pojavljuju se nanije ideje pojavljuju se na

struktuisan i sistematistruktuisan i sistemati!an na!in!an na!in :e postoje glupe ideje Postoje glupe ideje. :o ne postoje:e postoje glupe ideje Postoje glupe ideje. :o ne postoje

glupa pitanja.Pitanja je mogue i glupuglupa pitanja.Pitanja je mogue i glupu

ideju pretvoriti u nešto bolje i pametnije ideju pretvoriti u nešto bolje i pametnije3upci kažu šta žele. Areba slušati. 3upci mogu pomoi u identifikaciji3upci kažu šta žele. Areba slušati. 3upci mogu pomoi u identifikaciji

onoga što nije zadovoljeno6 noonoga što nije zadovoljeno6 nozadovoljenje te potrebe zahtevazadovoljenje te potrebe zahteva

mnogo više od te po!etne dijagnoze. mnogo više od te po!etne dijagnoze.



(8

P$&!$j ra"lii! %!$' k$ji%a & p$&!iu n$) i nu$#iajn i'j

p$pu! %!$'a &kaniranja $k$lin ili %!$'a kra!i)n$ r.a)anja

pr$#l%a ?#rain&!$r%in &ink!ika i &l@

!$' kra!i)n$ ra"%i.ljanja &u naj.+ "a&n$)an na &l'+i%

principi%a, -P$&)!i!i '$)$ljn$ )r%na nri&anju i'j

-P$&!aknu!i n$) i n$#in i'j

-I'j "api&i)a!i kak$ '$la"

-6'l$*i!i )r'n$)anj i'ja '$k & n prikupi '$)$ljan #r$j i'ja "a

)r'n$)anj



(=

Izvore prilika tražiti u* 9Industrijama koje se ne obaziru na zahteve kupaca i popuniti tuprazninu 9Postojeim konceptima koji svi razumeju jer je edukacija tržišta skupa

9+tvaranju tržišne niše !ije opsluživanje možete kontrolisati.:a osnovu uo!ene prilike razvija se poslovni koncept kojim je potrebnoidentifikovati ( osnovna elementa*1. Proizvod H usluga2. 3upac

". 3oristi za kupca(. >istribucija



)-

Aestiranje koncepta podrazumeva test realnosti koji mora datipozitivne odgovore na sledea pitanja*

9>a li je tržište dovoljno veliko za pokretanje poslovnogpoduhvata< 3o e kupovati< 3oliko !esto< 3oliko koli!inski< 5dee kupovati<

9>a li su kapitalni zahtevi pokretanja posla umereni< >a li suo!ekivanja povratka od pokretanja poduhvata realna< >a li jepreduzee u stanju procese organizovati tako da bude operativno i

na dobitku.

9>a li su resursi i tim ljudi za pokretanje poduhvata raspoloživiodnosno da li ih je mogue pribaviti u relativno kratkom roku<?oe li kupci prepoznati koristi koje nudi novi ponu#a!



)1

sim ovakvog prvog testa poslovno planiranje može uklju!iti i drugesistemati!ne oblike vrednovanja ili analize izvodivosti ideje poput feasibilitstudije fizibiliti studija ili studija izvodljivosti/ ili poslovnog plana.

2 Fa&i#ili!G anali"a - !&!ira p$&l$)ni k$ncp!

Jetiri elementa za feasibilit analizu9 analizu ostvarivosti poslovnog koncepta su*9 Proizvod H 7sluga 9Industrija 9AržišteHkupci 9Cinancije

Proizvod H usluga obuhvata identifikaciju sledeeg*3arakteristike i koristi0azvoj proizvoda i vreme potrebno za izlazak na tržište



)2

Potencijal za zaštitu intelektualnog vlasništva>iferencijacijaIndustrija obuhvata vrednovanje sledeeg*>emografski trendovi, životni ciklus industrije ili proizvoda

7lazne barijereAehnologijaProse!na profitna marža0aspoloživost inputa* distributeri, konkurenti, dobavlja!i

Aržište H 3upci su u uskoj vezi sa identifikacijom sledeeg*>emografski trendovi ciljanog tržištaProfil kupcaInformacije o konkurentima i diferencijaciji3anali distribucije



)"

Cinanciranje obuhvata identifikaciju sledeeg*Aroškovi pokretanja poslaPotrebni operativni kapital%reme do stvaranja pozitivnog toka novca cash K floLa/Aa!ka pokria

Aestiranje koncepta kroz feasibilit analizu*>a li donosi proizvod neke specifi!ne koristi kupcima<

>a li je tržište dovoljno veliko i da li je u rastu<>a li je zatvorena financijska konstrukcija koja u doglednom vremenuomoguuje održivost poslovnog koncepta odnosno generisanje profita<3akva su pravila igre u toj industriji<>a li postoji odgovarajua motivacija osniva!kog tima za po!etak posla<



)(

CDB+I$IFIAM B:BFINBCDB+I$IFIAM B:BFINB

Fa&i#ili!G anali"a j &!ruk!uri&an i &i&!%a!ian nain anali"

ra"lii!i( a&pka!a pr'u"!nik$ p$&l$)n$ k$ncp!a &a cilj%

$'r9i)anja $pra!i)n$&!i $'n$&n$ i")$'lji)$&!i cl$ k$ncp!a U

prak&i fa&i#ili!G anali"$% 'fini.u & %$u+i ra&p$ni u&p(a

pr'u"!nik$ p$'u()a!a $'n$&n$ $na j '$#ra $&n$)a "a

p$&l$)ni plan



))

Fa&i#ili!G anali"a '$#ra j $&n$)a "a !") !&! k$nkurn!n$&!i 6)i% !&!$%

i&pi!uj & rla!i)ni p$l$*aj p$&l$)n$ p$'u()a!a u $'n$&u na k$nkurn!



)

P$&l$)ni plan

Poslovni plan je pisani dokument koji predstavlja detaljan opisposlovanja preduzea u nekom buduem periodu. +truktura poslovnogplana 9 ;to sadrži poslovni plan<+ažetak poslovnog plana

Izneti najvažnije odrednice poslovnog planaNainteresovati !itaoca za nastavak !itanja@asno identifikovati svrhu napisanog plana



)4

6pi& p$&l$)n$ k$ncp!a

9pis proizvoda, kupaca, koristi za kupca, jedinstvene karakteristikeproizvoda9Pravni status i na!in funkcionisanja preduzea97ticaj na okolinu

9Fokacija poslovni prostor preduzea/9Eenadžment tim93valifikacije9Naposleni plan zapošljavanja/,O



)8

Plan %ark!ina

pis industrijeGiljno tržište ili niša>istributivni kanali3onkurenti

snova za diferentnost proizvodaHusluga iizvori konkurentske prednostiGenaPlan promocije i oglašavanja, O



)=

Financij&ki plan

Izvori i upotreba kapitala

Popis opremeCinansijski izvještaji* bilansi, ta!ka pokria,izveštaj o dobiti i sl.3lju!ni razmeri



-

Pril$"i,

$iografija,Fi!na sposobnost zaduživanja,Ponude dobavlja!a ili kalkulacije,

Pisma namere buduih kupaca,Preporuke,7govori o lizingu,Pravni dokumenti o preduzeu



1

K$ i!a p$&l$)ni plan i .!$ a pri !$% "ani%a4

In)&!i!$ri

3valifikacije menadžeraPotencijal rasta3ako e poduhvat stvarati vrednost<3ako je mogue zaraditi investiranjem u takav poduhvat<

Hankari

Profitna marža* kako e preduzetnik vraati kredit t.j. mogunostivraanja kredita <Aok novca* hoe li poduhvat podmirivati svoje izdatkeImovina* garancija vraanja uloženih sredstava3valifikacije, iskustvo i kredibilitet preduzetnika i menadžera



2

Kljuni %na'*ri ili p$!ncijalni kljuni pr'u"!nici

3oju ulogu trebaju odigrati u razvitku poduhvata<3akvu marketing strategiju izabrati<3akve su mogunosti zarade u poduhvatu<

3oje preporuke ispoštovati kod izrade poslovnogplana<:e treba prelaziti )- stranicaPoslovni plan napisati samostalno za sebe

Nahteva oko meseci rada na prikupljanju podataka injihovoj analizi



"

)r(a p$&l$)n$ plana

7veriti ostale o mogunostimakomercijalizacije ideje

Prethodno saznanje o tome kako epreduzee poslovati

Eehanizam odlu!ivanja



(

Poslovni plan mora zadovoljiti tri osnovna testa*

1. !&! raln$&!i ima li mesta za odre#enu usluguili proizvod/62. !&! k$nkurn!n$&!i može li se proizvodnjom iliuslugama zara#ivati/6 i". !&! )r'n$&!i sposobnosti generisanja

vraanja na uložena sredstva po stopi povoljnijoj odklasi!nog bankarskog ukamaivanja6 sposobnosti podmiranja obaveza kako nailaze6 sposobnosti

stvaranja profita/.



)

Priprema poslovnog plana zahteva vreme i resurse, alisu koristi koje pruža višestruko vee od troškova.

Izrada plana prisiljava poslovnog !oveka na

sagledavanje svoje ideje pod objektivnim svetlom.Proces koji pri tome preduzetnik prolazi je proces kojimpreduzetnik ujedno i u!i o industriji, konkurentima, ciljnimtržištima6 financijskim i resursnim zahtevima poduhvata,

što mu kona!no poveava šanse uspeha.



?%BFB :B PB:@I?%BFB :B PB:@I

Documents

Predavanje06 2013 Funkcije Planiranja