PREDAVANJA V DEO Skladišno poslovanje

SKLADIŠNO POSLOVANJE

Pojam skladišta

Vrste skladišta

Organizacija skladišta

Korišćenje skladišta

Skladišna evidencija

Tehnika skladištenja

2

3

SKLADIŠNO POSLOVANJE Pojam skladišta

Skladišno poslovanje podrazumeva skup poslova koji se odnose na prihvatanje, čuvanje i izdavanje nabavljene (proizvedene) robe

Skladište u širem smislu – prostor izgrađen u celini, delimično izgrađen ili neizgrađen; ograničen ili ne; pokriven ili ne, koji se upotrebljava za smeštaj robnih fondova preduzeća

Skladište u užem smislu – samo onaj ograđen i pokriven prostor sa inventarom za manipulaciju, koji služi isključivo u svrhu uskladištenja i čuvanja robe od svih uticaja koji bi mogli dovesti do gubitaka na njoj

Skladište je posebno opremljena prostorija u kojoj se obavlja prijem, smeštaj, čuvanje, pakovanje, uzorkovanje, klasiranje, sortiranje, obeležavanje, utvrđivanje kvaliteta i izdavanje sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda, ambalaže, sitnog inventara, kao i priprema ovih dobara za otpremu u proizvodne pogone, prodavnice ili kupcima

4


Skladištenje robe je faza u procesu proizvodnje, u funkciji logistike

Razlog skladištenja – prevazilaženje vremenske nepodudarnosti (jaza) između nabavke i proizvodnje, između proizvodnje i prodaje, između prodaje i preuzimanja robe

Problem vremenske nepodudarnosti naročito izražen kod prehrambenih proizvoda (npr. branje plodova i kasnija konzumna zrelost)

Ključne odluke u veži skladištenja:

1. Da li osnivati sopstvena skladišta i koliko njih

2. Da li skladištenje poveriti specijalizovanom privrednom subjektu

5


1. Ako preduzeće odluči da formira sopstvenu mrežu skladišta, njihov broj i veličina treba da budu optimalni, usklađeni sa nabavnom, prodajnom i transportnom politikom

Ako se formira manji broj skladišta od optimalnog, troškovi će biti manji, međutim oni tada praktično samo “menjaju” lokaciju (sa skladištenja prelaze na prodaju ili nabavku)

Ako se formira veći broj skladišta od optimalnog, troškovi samog skladištenja će biti veći

2. Ako preduzeće koristi tuđa (javna) skladišta, plaća visoku cenu zakupa, obezbeđenja, osiguranja, čuvanja, kontrole kvaliteta ...

6

SKLADIŠNO POSLOVANJE Vrste skladišta

Različiti kriterijumi za podelu skladišta:

1. Prema vremenu skladištenja:

trajna i

povremena skladišta

2. Prema lokaciji skladišta

interna (unutar preduzeća, neposredno uz proizvodne

pogone) i

eksterna (blizu potencijalnih velikih kupaca)

3. Prema veličini skladišta

velika (centralna),

srednja i

mala (priručna)

7

SKLADIŠNO POSLOVANJE Vrste skladišta

4. Prema vrsti robe koja se skladišti

Skladišta sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda, opreme, alata, pribora, ambalaže itd

5. Prema funkciji i značaju skladišta

Nabavna, prodajna, konsignaciona

Glavna, pomoćna, priručna, specijalna i prihvatna

6. Prema načinu gradnje skladišta

Zatvorena, poluzatvorena, otvorena, silosi, hlađenje i grejanje, vinski podrumi, tankovi, zemni podrumi

Od tvrdog materijala (beton, cigla, kamen), od čelika (cisterne, kontejneri), od plastičnih materijala (cisterne, hladnjače, kontejneri, burad, posude), od drveta (kace, burad, cisterne)

8

SKLADIŠNO POSLOVANJE Organizacija skladišta

Sa makro-aspekta, skladišna služba organizaciono može da bude:

– U sastavu nabavne službe

– U sastavu prodajne službe

– U okviru tehničko-tehnološkog sektora

– Posebna organizaciona jedinica

Sa mikro-aspekta, skladišna služba može biti organizovana kao:

– Centralizovana

– Decentralozovana

– Kombinovana

9


Kod centralizovanog skladišta, skladištenje robe se obavlja na jednom mestu, bez obzira na broj proizvodnih pogona, nabavnih i prodajnih službi

Decentralizovano organizovano skladište – svaka proizvodna, prodajna i nabavna jedinica ima svoje posebno skladište

Kombinovano organizovano skladište – podrazumeva dogovor i podelu roba između jedinica koje koriste skladište; dogovor se odnosi na određivanje vrste i količine roba koje će se centralizovano skladištiti (robe i materijali koje svi koriste); specifične robe i materijale skladišti svaka jedinica posebno

10


Centralizovano skladište ima niže troškove skladištenja, ali se povećavaju troškovi nabavke i troškovi prodaje; prodaja teže snabdeva kupce (roba dislocirana od kupaca)

Decentralizovano skladište – povećavaju se troškovi skladištenja i broj skladišnog osoblja; bolje se čuvaju i koriste specifični materijali nego u slučaju centralnog skladišta

Kombinovana varijanta skladištenja omogućava korišćenje prednosti oba modela i eliminisanje njihovih nedostataka

11

SKLADIŠNO POSLOVANJE Korišćenje skladišta

Skladišni prostor se uglavnom može koristiti za više namena – važna karakteristika jer se tako efikasnije koristi ukupna površina skladišta, racionalnije se koristi skladišna oprema, smanjuje se radna snaga

Moguća funkcionalna podela skladišnog prostora

- Prostor skladišta za smeštaj robe

- Prostor za kretanje (saobraćajnice)

- Prijemni prostor

- Prostor za izdavanje robe

- Kancelarijski prostor

12


Osnovni indikator za utvrđivanje veličine skladišta je prostor za skladištenje robe (količina robe x potreban prostor); indikator je uopšten, modifikacije zavise od vrste robe i načina njenog skladištenja

Da bi se dobila ukupna površina potrebna za skladištenje, proračunatom osnovnom prostoru za skladištenje robe, dodaje se prostor za saobraćajnice i prolaze, prostor za prijem i izdavanje robe i kancelarijski prostor

U zavisnosti od vrste materijala koji se skladišti, skladišni prostor se računa i izražava u površinskim ili zapreminskim jedinicama mere

Racionalnost skladišnog poslovanja zavisi od unutrašnje organizacije skladišta

13


Koeficijent iskorišćenja skladišta se računa kao odnos

neto skladišne površine (prostor za smeštaj robe) i

ukupne (bruto) skladišne površine (ili zapremine)

bruto

neto

i

P

PK

Ki – koeficijent iskorišćenja skladišta

Pneto – neto površina za smeštaj robe

Pbruto – bruto površina skladišta

14


Za projektovanje savremenog skladišta potreban interdisciplinaran pristup

Često površina saobraćajnica i prolaza zauzima i do 50% ukupne površine za smeštaj robe;

Širina, dužina i način projektovanja saobraćajnica i prolaza moraju biti takvi da se roba može nesmetano složiti, uzeti i izneti sa skladišta, ali uz uslov da je u isto vreme površina saobraćajnica minimalna

Postoje različiti modeli razmeštaja redova za smeštaj robe i puteva u skladištu

Broj redova i saobraćajnica zavisi od vrste robe i načina slaganja

Redovi za smeštaj robe i saobraćajnice se mogu izvesti kao parni i neparni

15


Unutrašnji raspored skladišta najčešće je:

1. Linijski (smeštaj robe u police ili rafove pravolinijski, jedna pored druge ili jedna na drugu)

2. Potkovičasti ili “U” profil (glavna saobraćajnica je u obliku potkovice odnosno slova U, a sporedni hodnici ili prolazi idu poprečno u odnosu na glavnu saobraćajnicu

3. Riblja kost (glavna saobraćajnica je na sredini a pomoćne su od sredine u stranu, pod određenim uglom)

16

SKLADIŠNO POSLOVANJE Skladišna evidencija

Količina robe u skladištu se stalno menja – svaki dan se neka količina određenih roba izdaje i prima

Često stvarna količina robe na skladištu ne odgovara knjigovodstvenom stanju – potrebni inventari (popisi) nekoliko puta godišnje – do razlike između stvarnog i knjigovodstvenog stanja dolazi usled nepreciznog brojanja, kaliranja robe, rastura i loma robe, krađa...

Ručno vođenje evidencije – svaka kutija (paket, sanduk) sa više komada imaju odgovarajuću viseću ili ležeću karticu (naziv, kataloški broj, datum, stanje)

Poluautomatsko vođenje evidencije – roba se fizički obeležava visećim ili ležećim karticama, a obrada stanja, naziva, broja itd. se vrši automatski (pomoću računara)

Automatsko vođenje evidencije – elektronska obrada podataka (uređaji za prenos i odlaganje su automatski i povezani sa računarom, roba se obeležava nekim od kodova, npr. EAN kod)

17

SKLADIŠNO POSLOVANJE Tehnika skladištenja

Prijem robe u skladište

Nekoliko različitih mogućnosti, u zavisnosti koja roba je

u pitanju i ko je dostavlja na skladištenje:

1. Prijem nabavljene robe i repromaterijala

2. Prijem gotovih proizvoda

3. Prijem alata, opreme i pribora

18


1. Prijem nabavljene robe i repromaterijala – obavlja se obično putem prijemnog odeljenja u skladištu

Nabavka obavezna da robu nabavi i sa potrebnom dokumentacijom dopremi do skladišta

Prijemno odeljenja skladišta obavlja kvantitativni i kvalitativni prijem nabavljene robe i upoređuje stanje iz dokumenata sa stvarnim stanjem robe koja se predaje na skladištenje

Prijemno odeljenje nabavci predaje uredno popunjenu prijemnicu robe u jednom ili više primeraka, a određeni broj ovih dokumenata prosleđuje i računovodstvu radi evidentiranja zaliha

Posebno se prima i odlaže kupljeni repromaterijal, a posebno ostala roba

19


2. Prijem gotovih proizvoda – obavlja prijemno odeljenje skladišta a predaju gotovih proizvoda služba proizvodnje

Kontrola kvaliteta je obično u sastavu proizvodnje, a može biti i u sastavu skladišne službe

Služba za kontrolu kvaliteta izdaje ateste o kvalitetu i potvrdu o kvalitetu gotovih proizvoda

Postupak skladištenja isti kao i kod prijema nabavljene robe i repromaterijala

3. Prijem uređaja, alata, opreme i pribora – u saradnji nabavke i skladištenja

Složen posao jer se vrši pojedinačno i za sve se formira posebna dokumentacija

Neophodna pomoćna transportna sredstva, više ljudi za manipulaciju i smeštaj, stručnjaci za uputstva o načinu manipulacije i načinu skladištenja

20


Izdavanje robe iz skladišta

Redosled prijema robe diktira nabavka, dok skladišna služba utiče na redosled izdavanja robe iz skladišta

Ako se ne poštuje redosled izdavanja robe, roba koja je ranije nabavljena i skladištena gubi na kvalitetu (kalo, rastur, lom) – zato se mora poštovati redosled i izdavati prvo roba koja je ranije uskladištena

Osmišljeni su mnogobrojni modeli koji regulišu pravilno izdavanje robe iz skladišta

21


Ako je roba spakovana i skladištena u sanducima, kaletama i paletama, svaki paket dobija svoj redni broj i slaže se tako da se po tom redosledu vrši i izdavanje

Ako se roba slaže u redove ili gomile, oni se obeležavaju i roba se kasnije po tom redosledu izdaje sa skladišta

Roba valjkastog, šipkastog oblika skladišti se pod nagibom koji omogućava da roba koja je prva skladištena prva i “izlazi” iz skladišta

Ako su karakteristike robe takve da se mora skladištiti u prostorije, cisterne, silose ili kontejnere, ovi objekti se obeleže redosledom ulaza koji se poštuje i prilikom izdavanja robe

Documents

PREDAVANJA V DEO Skladišno poslovanje