Poslovna kriza u menadžmentu jednog preduzeća

Svaka kriza direktno ili indirektno utiče na stanje sigurnosti. Kriza je iznenadni i nepredviđeni događaj koji svojim sadržajem i posledicama ozbiljno preti stabilnosti poslovanja, ugledu i postojanosti kompanije, institucije, osobe… Kriza može biti uzrokovana ljudskim faktorima ili prirodnim silama, a vrste kriza mogu biti: finansijske, političke, ekološke… Većina kriza dolaze iznenada i bez obzira na to što je većinu njih moguće unapred predvideti i za njih se kvalitetno pripremiti. U analizama kriznih situacija najčešće je očigledna nespremnost kadra na brzu reakciju i kvalitetno komuniciranje, gde skoro uvek izostaje plansko i sastavno pripremanje za potencijalnu krizu čime kadar sam doprinosi puno većoj šteti od one koja može nastati. Poslovni procesi sigurnosti se odvijaju u funkciji stvaranja zaštite na radu, požara, okoline, informacija… Poslovni rizici su tema koja je u poslednje vreme postala veoma zastupljena, valjda zbog svetske ekonomske krize. Očito je da ljudi reaguju tek onda kada se nešto loše događa. Poslovni rizici danas su jednako zanimljivi finansijskim institucijama i mnogim drugim organizacijama jer mogu dovesti do neželjenih i neplaniranih problema za poslovanje. Da bi se efikasno upravljalo poslovnim rizicima mora postojati pozitivan stav, opredeljenje i motivacija menadžera. Savremeni svet, privredno okruženje i same kompanije se nalaze u stalnim promenama i turbulencijama. Rekonstrukcije, reorganizacije i druge velike promene su česte u pokušajima da kompanija raste i / ili opstane. Preduzeće u svom životnom ciklusu prolazi kroz različite faze, što nužno traži promene i prilagođavanje svakoj od faza. U fazi rasta preduzeća, od malog ka srednjem, neizbežan je prelazak sa preduzetničke na menadžersku organizaciju. Ta promena je zaista veoma osetljiva i zato najčešće ide sa zakašnjenjima. Jednom rečju, transformacija organizacije se, u savremenim uslovima, predstavlja kao uslov strategije rasta i razvoja preduzeća, isto kao i uslov njegovog oporavka i opstanka. U teoriji i praksi menadžmenta, transformacija organizacije se ipak najčešće koristi u kriznim situacijama, gde može biti veoma bolna i teška. Organizacione promene predstavljaju nove izazove i zahteve za sve. Ako se promenom u uslovima krize ne upravlja na pravi način dolazi do dodatnih gubitaka unutar preduzeća, može doći do demoralisanja zaposlenih, poremećene komunikacije, povećanog broja stresnih situacija, odlaska kvalitetnih radnika i dr. Zaposleni žele stabilnost, a pošto same promene najčešće donose nestabilnost, kod ljudi se stvara odbrambeni sistem prema njima. Dakle u takvim situacijama i vlasnici i menadžeri treba da objasne zaposlenima razloge, suštinu i cilj promena, kako bi se obezbedila potrebna spremnost u celosti. Borba za opstanak i profit su glavni ciljevi i motivi vlasnika i menadžera preduzeća. Tako da u situacijama kada je kompanija u krizi, teško da se može očekivati njihova preterana briga za sve zaposlene. To se opravdava racionalnošću i efikasnošću, a u težim kriznim situacijama, spašava se bukvalno ono što se spasti može kako bi se samo očuvalo zdravo jezgro kompanije. Od prilike 50 posto malih preduzeća propadne u roku od 5 godina po osnivanju, a kolaps velikih preduzeća retka je pojava. Prvi znaci propadanja ne pojavljuju se odmah, već kada se poklopi nekoliko nepovoljnih događaja. Problem kulminira kada dođe do značajnog slabljenja finansijske pozicije. Kompanija uviđa problem i neko vreme koristi snagu svojih bilansa kao privremeni štit, a vrlo često se i dodatno zadužuje. Ako kompanija izgubi kontakt sa tržištem i kupcima, automatski će povećati svoju zaduženost i potonuće vrlo brzo. Scenariji krize: Prvi tip su mala preduzeća koji skoro nikada ne ostvare odgovarajuću količinu poslovanja i najčešće traju veoma kratko. Drugi tip su preduzeća koja dovoljno ojačaju, vrlo često uz spektakularan rast, pre nego što propadnu. Treći tip su preduzeća su zrele kompanije sa profesionalnim menadžmentom. Na vrhuncu problema preduzeće ima tri mogućnosti. Prva je preduzeti mere poboljšanja profitabilnosti, što obično uključuje promenu menadžmenta i kulture preduzeća. Druga je prodaja neprofitabilnih delatnosti i plati deo dugova, kako bi se smanjila zaduženost. Treća

mogućnost je ne preduzimati ništa, što najčešće vodi u propast, jer se problemi ne rešavaju sami od sebe. Ako preduzeće uspešno primeni prvu ili drugu mogućnost ili pak kombinaciju obe, spas je moguć. Najčešći broj bankrota je nastao kada preduzeća nisu preduzimala ništa. Strateške alternative i predlozi najčešće se odbacuju, posebno u kompanijama gde „vlada“ jedan čovek (većinski vlasnik ili menadžer). Kompanije vrlo često pokušavaju izaći iz krize primenjujući različite alternative rasta. Takvi pokušaji temelje se na novim proizvodima, što se najčešće neslavno završava zbog već prevelikih dugova i slabih prihoda. Za uspešno rešavanje krize potrebno je imati unapred razrađen plan, koji se sastoji od dva jednako bitna elementa: plan rešavanja krize i plan komunikacije u kriznoj situaciji.Za uspešno vođenje kriznog komuniciranja najbitnije je kontrolisati krizu. Da bi se to ostvarilo moraju se ispuniti tri veoma važne stavke: imati potpune informacije o događaju, biti unapred pripremljen i delovati proaktivno. Uspešna preduzeća:

stvarni interes za ljude, ljudi najvrednija imovina dobar trening, razvoj i mogućnost napredovanja dobri programi nagrađivanja sposobnost zadržavanja zaposlenih vrhovni menadžment je posvećen ljudima i daje im podršku razvija se

Neuspešna preduzeća: ne drže do važnosti zaposlenih upravljaju na autokratski i birokratski način nimalo ili malo obrazuju i razvijaju zaposlene imaju loš sastav internog napredovanja slabe interne komunikacije nejasna i zastarela politika upravljanja preduzećem

Kao i kompanije u svetu, i kompanije u Srbiji suočavaju se sa svetskom ekonomskom krizom. Najveći efekat krize, ogleda se o tome što firme odlažu nove planirane investicije. Tako da, što se konkretne krize tiče, razvoj i rast kompanije moraće da sačekaju neka bolja vremena. Najava da se nešto dešava u svetu bilo je još i pre dve godine. Još i tada bilo je očigledno da će se do novca dolaziti sve teže.