OSNOVE EMOCIONALNE OSNOVE EMOCIONALNE PISMENOSTI U MENADPISMENOSTI U MENADŽŽMENTUMENTU

Dr Gordana NikićDr Gordana Nikić

Emocije - glavni problem savremenog čoveka

LjLjudska bica superiorno vladaju svetom i udska bica superiorno vladaju svetom i aktivno teže ka otkrivanju novih svetova.aktivno teže ka otkrivanju novih svetova.

Jedino je u sveri emocija napredak Jedino je u sveri emocija napredak začuđujuće spor.začuđujuće spor.

Prema mišljenju većine autora (na Prema mišljenju većine autora (na

primer, Ellis, Harper, 1996) ljudi su primer, Ellis, Harper, 1996) ljudi su detinjastiji, emocionalno razuzdaniji i detinjastiji, emocionalno razuzdaniji i mentalno poremećeniji nego što su ikada mentalno poremećeniji nego što su ikada bili.bili.

Značaj emocija

Goleman (Goleman, 1995) - čovek ima Goleman (Goleman, 1995) - čovek ima „misleći um i emocionalni um”„misleći um i emocionalni um”

Svaka emocija ima svoj razlog Svaka emocija ima svoj razlog postojanja i svoje mesto u našem postojanja i svoje mesto u našem životu. životu.

Emocije nas upućuju na suočavanje sa Emocije nas upućuju na suočavanje sa zadacima kao što su: opasnost, zadacima kao što su: opasnost, gubitak, istrajavanje ka ciljevima gubitak, istrajavanje ka ciljevima uprkos preprekama, vezivanje za uprkos preprekama, vezivanje za partnera, osnivanje porodice...partnera, osnivanje porodice...

Određenje pojma

Pojam emocija dolazi od latinske Pojam emocija dolazi od latinske reči emovere što znači pokrenuti.reči emovere što znači pokrenuti.

Sličan koren ima i reč Sličan koren ima i reč motivacija, na latinskom movere, motivacija, na latinskom movere, kretanje. kretanje.

Zapravo, sve ono što saznajemo Zapravo, sve ono što saznajemo procenjujemo putem osećanja.procenjujemo putem osećanja.

Definicija emocija

Doživljaj našeg vrednovanja i subjektivnog odnosa prema stvarima, ljudima,događajima i prema sopsvenim postupcima (Hrnjica, 1994).

Emocija je reakcija subjekta na stimulus koji je ocenjen kao važan, a koji visceralno, motorno i mentalno priprema subjekt za adaptivnu aktivnost „(Milivojević, 2000.)

Definicije...

Ono što obično nazivamo emocijom prestavlja pristrasnu i snažnu procenu, odnosno procenu koja podrazumeva istovremeno ocenjivanje vrednosti neke osobe i objekta (Ellis, 1974).

3 aspekta emocionalnog ponašanja

1. unutrašnji doživljaj emocije koji se 1. unutrašnji doživljaj emocije koji se sastoji od doživljaja prijatnosti i sastoji od doživljaja prijatnosti i neprijatnostineprijatnosti

2. fiziološke promene koje se dešavaju 2. fiziološke promene koje se dešavaju u funkcionisanju pojedinih unutrašnjih u funkcionisanju pojedinih unutrašnjih organa (organa za krvotok, disanje, organa (organa za krvotok, disanje, varenje i drugih)varenje i drugih)

3.3. promene u pokretima tela, lica i promene u pokretima tela, lica i glasa (Rot, 1994)glasa (Rot, 1994)

Kako delimo osećanja?

Osećanja se mogu podeliti u Osećanja se mogu podeliti u dve velike grupe: u prijatna i dve velike grupe: u prijatna i neprijatna osećanja.neprijatna osećanja.

PPrijatna osećanja: rijatna osećanja: zadovoljstvo, sreća, radost, zadovoljstvo, sreća, radost, ljubav, poverenjeljubav, poverenje......

NeprijatnaNeprijatna osećanja osećanja: strah, : strah, ljubomora, bes, tuga, zavist, ljubomora, bes, tuga, zavist, krivica...krivica...

Ciljevi i emocije... Svi postavljamo svoje ciljeve i planove...Svi postavljamo svoje ciljeve i planove... Kada su uslovi povoljni i vode nas ka Kada su uslovi povoljni i vode nas ka

ostvarivanju ciljeva, prirodna rakcija je ostvarivanju ciljeva, prirodna rakcija je pozitivna emocija...zadovoljstvo, sreća, pozitivna emocija...zadovoljstvo, sreća, radost...radost...

A kada uslovi ometaju postizanje A kada uslovi ometaju postizanje ciljeva,takođe,prirodna reakcija je ciljeva,takođe,prirodna reakcija je negativna emocija...tuga, negativna emocija...tuga, povređenost,bes...povređenost,bes...

Negativne emocije mogu biti zdrave i nezdrave tuga

depresija nezadovoljstvo

bes opreznost

anksioznost kajanje

krivica žaljenje

stid razočaranost

povređenost

Zašto se tuga smatra zdravom, negativnom emocijom?

Tuga i tužno raspoloženje su normalne i tužno raspoloženje su normalne reakcije na izvesne negativne događaje.reakcije na izvesne negativne događaje.

Reč je o sniženom raspoloženju koje obično Reč je o sniženom raspoloženju koje obično vremenom prestaje. vremenom prestaje.

PPojedinac je u stanju da sagleda i pozitivne i ojedinac je u stanju da sagleda i pozitivne i negativne aspekte gubitka ili neuspeha i da negativne aspekte gubitka ili neuspeha i da razmišlja o njima na objektivan način. razmišlja o njima na objektivan način.

Sa izvesnom dozom nade i optimizma gleda Sa izvesnom dozom nade i optimizma gleda u budućnost. u budućnost.

Izražava osećanja u vezi sa gubitkom ili Izražava osećanja u vezi sa gubitkom ili neuspehom u razgovaru sa bliskim osobama.neuspehom u razgovaru sa bliskim osobama.

Depresija-nezdrava, negativna emocija

Depresija se javlja kada osoba, se javlja kada osoba, najjednostavnije rečeno, procenjuje da je najjednostavnije rečeno, procenjuje da je izgubila smisao života. izgubila smisao života.

Osoba sagledava samo neativne aspekte Osoba sagledava samo neativne aspekte gubitka ili neuspeha. Često razmišlja o svim gubitka ili neuspeha. Često razmišlja o svim drugim neuspesima i gubicima koje je drugim neuspesima i gubicima koje je doživela u prošlosti. doživela u prošlosti.

Često nastoji na prekine osećanje Često nastoji na prekine osećanje depresivnosti na razne samodestruktivne depresivnosti na razne samodestruktivne načine.načine.

Depresivno osećanje je veoma intenzivno i Depresivno osećanje je veoma intenzivno i veoma neprijatno, a depresivna osoba je veoma neprijatno, a depresivna osoba je potpuno zaokupljena sobom i negativnim potpuno zaokupljena sobom i negativnim predstavama o samoj sebi.predstavama o samoj sebi.

Nezadovoljstvo-zdrava, negativna emocija

Nezadovoljstvo se javlja kada osoba se javlja kada osoba procenjuje da neka druga osoba ne procenjuje da neka druga osoba ne poštuje njene životne navike, ali je u poštuje njene životne navike, ali je u stanju da sagleda tačku gledišta te stanju da sagleda tačku gledišta te osobe. osobe.

Osnovna raOsnovna razlika između besa i zlika između besa i nezadovoljstva je u tome što je nezadovoljstva je u tome što je nezadovoljna osoba u stanju da traži, ali nezadovoljna osoba u stanju da traži, ali bez apsolutističkih zahteva, promene u bez apsolutističkih zahteva, promene u ponašanju druge osobe i da izrazi sebe i ponašanju druge osobe i da izrazi sebe i svoje stavove pred drugom osobom.svoje stavove pred drugom osobom.

Bes- nezdrava, negativna emocija

Osoba ima dok je besna viđenje sebe kao Osoba ima dok je besna viđenje sebe kao apsolutno ispravne, a drugog kao apsolutno ispravne, a drugog kao apsolutno neispravnog. apsolutno neispravnog.

Bes dovodi do „suženja“ svesti i negativnih Bes dovodi do „suženja“ svesti i negativnih posledica. Osoba nije u stanju da realno posledica. Osoba nije u stanju da realno sagleda tačku gledišta druge osobe i sagleda tačku gledišta druge osobe i smatra da druga osoba nešto čini namerno smatra da druga osoba nešto čini namerno (da je omalovažava, diskredituje i sl.). (da je omalovažava, diskredituje i sl.).

Bes daje lažno osećanje energije i Bes daje lažno osećanje energije i pravičnosti. pravičnosti.

Veoma često ze završi agresivnim Veoma često ze završi agresivnim ponašanjemponašanjem

Opreznost-zdrava, negativna emocija

Opreznost (zabrinutost) se javlja se javlja kada je pojedinac zabrinut za svoje kada je pojedinac zabrinut za svoje zdravlje, druge ljude ili okolnosti ali zdravlje, druge ljude ili okolnosti ali na konstruktivan, realističan način.na konstruktivan, realističan način.

Obično se javlja kada u realnosti Obično se javlja kada u realnosti postoji realna ili potencijalna pretnja postoji realna ili potencijalna pretnja sa kojom se pojedinac suočava. sa kojom se pojedinac suočava.

Opreznost ili zabrinutost pomaže da Opreznost ili zabrinutost pomaže da se suočimo sa eventualnom se suočimo sa eventualnom opasnošću i da konstruktivno opasnošću i da konstruktivno postupimo u odnosu na pretnju.postupimo u odnosu na pretnju.

Anksioznost-nezdrava, negativna emocija

Anksioznost se definiše kao odgovor ljudskog se definiše kao odgovor ljudskog organizma na opasnost ili pretnju koja se organizma na opasnost ili pretnju koja se može dogoditi u budućnosti. može dogoditi u budućnosti.

Osoba sa jedne strane ne očekuje da u Osoba sa jedne strane ne očekuje da u budućnosti sve bude u redu, a sa druge budućnosti sve bude u redu, a sa druge strane ne oseća se spremnom za takvu strane ne oseća se spremnom za takvu budućnost.budućnost.

Sam doživljaj se može kretati od osećanja Sam doživljaj se može kretati od osećanja umerene nelagodnosti do nepodnošljive umerene nelagodnosti do nepodnošljive nelagodnosti. Anksioznost je obično povezana nelagodnosti. Anksioznost je obično povezana sa telesnim simptomima kao što je: ubrzano sa telesnim simptomima kao što je: ubrzano disanje, povećan radotkucaja srca, znojenje, disanje, povećan radotkucaja srca, znojenje, vrtoglavica, ukočenost, jeza, drhtavica, strah vrtoglavica, ukočenost, jeza, drhtavica, strah od srčanog napada,dekoncentracija i drugo. od srčanog napada,dekoncentracija i drugo.

Kajanje,zdrava,negativna emocija

Kajanje se javlja kada je pojedinac svestan da se javlja kada je pojedinac svestan da je prekršio neki moralni kod ili da nije postupio je prekršio neki moralni kod ili da nije postupio u skladu sa svojim moralnim očekivanjima.u skladu sa svojim moralnim očekivanjima.

Razmatra svoje ponašanje u kontekstu šire Razmatra svoje ponašanje u kontekstu šire situacije pre donošenja zaključka da je počinio situacije pre donošenja zaključka da je počinio kakav „greh“. Pripisuje sebi odgovarajući nivo kakav „greh“. Pripisuje sebi odgovarajući nivo lične odgovornosti, ali uzima u obzir i lične odgovornosti, ali uzima u obzir i olakšavajuće okolnosti i ne razmišlja na način olakšavajuće okolnosti i ne razmišlja na način da ćega stići kakva kazna ili odmazda. da ćega stići kakva kazna ili odmazda.

Preuzima deo odgovornosti i spreman je da Preuzima deo odgovornosti i spreman je da popravi ili nadoknadi štetu.popravi ili nadoknadi štetu.

Krivica-nezdrava,negativna emocija

Krivica se obično javlja kada pojedinac smatra da je prekršio neko moralno pravilo – krivica za učinjeno, ili kada nije uspeo da ispuni neka svoja moralna očekivanja - krivica za naučinjeno.

Obično u takvoj situaciji osoba pretpostavlja da je učinila „greh“ za koji je lično odgovorna i sebi pripisuje mnogo veću odgovornost nego što situacija nalaže.

Nije u stanju da razmišlja o olakšavajućim okolnostima i smatra da će je stići kazna koju je zaslužila.

Žaljenje-zdrava,negativna emocija

Žaljenje je negativna emocija ali manje je negativna emocija ali manje disfunkcionalna od stida.disfunkcionalna od stida.

Pojedinac je svestan da je nešto sramno Pojedinac je svestan da je nešto sramno otkriveno o njemu pred drugima i da postoji otkriveno o njemu pred drugima i da postoji mogućnost da ga sredina podcenjuje zbog mogućnost da ga sredina podcenjuje zbog toga. toga.

Ali istovremeno on je u stanju da sagleda Ali istovremeno on je u stanju da sagleda otkrivene informacije na saosećajan i otkrivene informacije na saosećajan i samoprihvatajući način. Veoma je realističan samoprihvatajući način. Veoma je realističan u pogledu toga kakvu će to reakciju izazvati u pogledu toga kakvu će to reakciju izazvati kod drugih i koliko će trajati neodobravanje.kod drugih i koliko će trajati neodobravanje.

Stid-nezdrava,negativna emocija

Stid se obično vezuje za situacije kada je se obično vezuje za situacije kada je nešto sramno otkriveno pred drugima i kada nešto sramno otkriveno pred drugima i kada se očekuje podcenjivanje od strane se očekuje podcenjivanje od strane okruženja.okruženja.

Ujedno, osoba precenjuje sramnost podatka Ujedno, osoba precenjuje sramnost podatka koji je otkriven o njoj i interesovanje drugih, koji je otkriven o njoj i interesovanje drugih, kao i stepen njihovog neodobravanja. kao i stepen njihovog neodobravanja.

Najčešće se izoluje od drugih ljudi da bi Najčešće se izoluje od drugih ljudi da bi sačuvala poljuljano samopoštovanje. sačuvala poljuljano samopoštovanje.

Postiđena osoba često ili napada druge ili Postiđena osoba često ili napada druge ili ignoriše pokušaje drugih da sa njom ignoriše pokušaje drugih da sa njom uspostave kontakt.uspostave kontakt.

Razočaranost,zdrava,negativna emocija

Razočaranost je funkcionalna negativna je funkcionalna negativna emocija u situacijama kada osobu okruženje emocija u situacijama kada osobu okruženje tretira na loš način.tretira na loš način.

Ali, za razliku od povređenosti, osoba je Ali, za razliku od povređenosti, osoba je realistična u proceni nepravilnosti.realistična u proceni nepravilnosti.

Sagledava ponašanje drugih kao loše – u Sagledava ponašanje drugih kao loše – u ovom slučaju okruženje se prema njoj ponaša ovom slučaju okruženje se prema njoj ponaša na loš i nekorektan način, ali ne doživljava na loš i nekorektan način, ali ne doživljava sebe usamljeno i bez podrške.sebe usamljeno i bez podrške.

Fokusirana je da napravi prvi korak i da Fokusirana je da napravi prvi korak i da direktno saopšti drugoj osobi svoja osećanja i direktno saopšti drugoj osobi svoja osećanja i da učini nešto konkretno kako bi to uticalo da da učini nešto konkretno kako bi to uticalo da ponašanje druge osobe bude korektnije.ponašanje druge osobe bude korektnije.

Povređenost,nezdrava,negativna emocija

Povređenost je povezana sa doživljajem da osobu drugi ljudi iz okruženja (partner, šef i drugi) tretiraju loše, i sa tim povezano očekivanje da ona zaslužuje bolji tretman.

Obično opaža da se prema njoj drugi ponašaju nepravedno i nezainteresovano.

Ujedno, osoba doživljava sebe kao usamljenu i bez podrške, pažnje i razumevanja.

Kada ne dobije željeni tretman, a to se obično dogodi, osoba prva prekida komunikaciju sa okruženjem i spremna je da kritikuje druge bez objašnjavanja zašto se tako oseća.

Pozitivne emocije

Ostvarivanje ličnih želja, planova, ciljeva obično je praćeno nekom od pozitivnih emocija kao što je radost, zadovoljstvo, ljubav...

Zadovoljstvo je, na primer, osećanje koje subjekt oseća kada procenjuje da je zadovoljio neku svoju važnu želju (Milivojević, 2002).

Svrha zadovoljstva je da nagradi pojedinca za ponašanje kojim je postigao ostvarivanje želje.

Ljubav

Prema Maslovu (Maslov, 1982) ljubav je doživljaj koji se sastoji od osećanja nežnosti i naklonosti i prati ga veliko uživanje, sreća, zadovoljstvo, ushićenje, pa čak i ekstaza.

Ljubav odnos prema životu, aktivna zaokupljenost životom i rastom onoga što volimo, ali i stav prema životu, odnos čoveka prema svetu (Fromm, 1984)

Ljubav je način bitisanja, postojanja, osnovna fundamentalna orjentacija jedne individue prema drugoj, prema svetu i prema sebi (Sartr, 1984).

Ljubav

Savremeni pristupi izučavanja ljubavi (teorija o afektivnoj vezanosti Bowlby, 1969; Ainsworth et al, 1978), naglašavaju biološko poreklo i funkcija ljubavi.

Partnerski odnos, prema ovoj teoriji, obuhvata integracije tri različita sistema ponašanja: afektivnu vezanost, brižnost i seksualnost, kao i da je partnerska ljubav biološki proces stvoren evolucijom kako bi se zadovoljile primarne potrebe pojedinaca za sigurnošću.

Racionalno emotivno bihevioralna terapija REBT U REBT-u se smatra da događaji ne

izazivaju direktno naše emocionalne reakcije već način na koje mislimo o ovim događajima.

Ljude ne uznemiravaju stvari po sebi, već način na koji ih posmatraju.

Šekspir je ovu misao parafrazirao u Hamletu: “Ne postoji ništa ni dobro ni zlo, već ga mišljenje takvim čini”.

ABC primer jedne emocionalne epizode

A (activating stimulus) situacija ONO ŠTO SE DOGODILO B (beliefs) uverenja o događaju KAKO RAZMIŠLJAMO I PROCENJUJEMO TAJ DOGAĐAJ

(UVERENJA MOGU BITI RACIONALNA – SAMOPOMAŽUĆA I IRACIONALNA – SAMOODMAŽUĆA)

C (consequences) posledice (1) emotivne – KAKO SE OSEĆAMO? (2) na planu ponašanja– KAKO SE PONAŠAMO?

Primer -anksioznost na ispitu

A - usmeno polaganje ispita B - moram po svaku cenu da briljiram i

dobijem 10. Šta ako dobijem teška pitanja pa se

zbunim, počnem da mucam, a možda i blokiram. Šta ako izvalim neku glupost? Šta će drugi misliti o meni? Šta ako se izblamiram pred svima?

C - (1) anksioznost (2) povlačenje, nesigurnost,

blokiranje

Primer – trema na ispitu

A – usmeno polaganje ispita B – Voleo bih da dobijem dobru ocenu i da

se pokažem u najboljem svetlu Biće mi neprijatno ako se zbunim zbog

treme... možda izvalim neku glupost koju će svi da čuju..Voleo bih da ostavim dobar utisak na kolege i profesore, ali ne moram po svaku cenu. Važno je da budem fokusiran na odgovore i da odgovorim najbolje što mogu...biće još prilika da se iskažem.

C – zabrinutost, neblokirajuća trema