8/2/2019 Poslovna Informatika Kolokvijum Puskice

1/2

Definicija i osobine informacijeInformacija oznaava pojmove kao to su: prouavanje,uputstvo, obavetavanje. Definicija informacije:Informacijom se naziva sadraj onog ato razmenjujemo saspoljnim svetom dok mu se prilagoavamo i dok utiemo nanjega svojim prilagoavanjem. Informacija je pojamsuprotan od entropije. Informacija moe, ali ne mora,poveati koliinu znanja primaoca. Podatak i informacija serazlikuju po stepenu obrade i nainu upotrebe. Podatkeprikupljamo i registrujemo ih da bi ih mogli uvati i popotrebi koristiti.Proces informisanja

Proces promena podataka u informaciju zasnovan je nasedam koraka koji zajedniki obuhvataju procesinformisanja: prikupljanje, organizovanje, analiza, uvanje,obrada, primanje i prenoenje, prikazivanje.Poslovna informatikaPoslovni sistem predstavlja osnovnu eliju privrede kaovelikog i sloenog sistema i jedan od kljunih nosiocadelatnosti i u isto vreme ishodite brojnih uticaja u odnosuna ostale delove sistema. Definicija: Poslovna informatikaje aplikacija informatike kao nauke (znanja, metoda,

zakonitosti itd.) u oblasti poslovnih sistema uz podrku

informacione tehnologije.

Informacione tehnologijePod terminom informacione tehnologije podrazumevaju serazliiti elementi i vetine za stvaranje, uvanje i prenoenjeinformacije.Trendovi informacionih tehnologijaOpti trendovi relevantni za svaki raunarski sistem su:odnos troak/performansa, objektno-orijentisano okruenje imenadment dokumenata, umreeno raunarstvo, mobilnatrgovina, mreni raunar, internet, intranetovi i ekstranetovi,korporativni portal, umreeno preduzee, optike mree.Primena informacionih tehnologija u savremenomposlovanju: u preduzeima , dravne uprave i

u zdravstvu i farmaceutskoj industrijiInformacioni sistem i poslovni sistemPoslovni sistem postoji i funkcionie u sistemu povratnihsprega sa brojnim privrednim i drutvenim subjektima sakojima posredno ili neposredno komunicira, razvijaposlovne odnose i ostvaruje uzajamni uticaj imeuzavisnost. Informacioni sistem omoguavaprikupljanje podataka iz internih i eksternih izvora,obradom ih pretvara u informacije i te informacije uodgovarajuem obliku prenosi menaderima svih nivoa,kako bi mogli da donesu blagovremene i efikasne odluke uplaniranju izvravanju i kontroli poslova za koje suodgovorni. Cilj informacionog sistema u poslovnomsistemu je da svi zaposleni raspolau sa informacijama kojesu im potrebne u poslovima odluivanja, planiranja,izvrenja i kontrole. Poslovne organizacije imaju potrebe zainformacionim sistemom i to kod: Kontrole zaliha proizvoda, prodaja, platnih spiskova,

akcija na tritu, cena roba, Donoenja odluka sumiranjem i uporeivanjem

podataka, Razmene podataka i informacija izmeu pojedinaca i

sektora na razliitim lokacijama, uvanja i organizacije informacija o trendovima

kupaca, proizvodima konkurencije ili cene rada.Uvoenjem informacionih sistema u poslovni sistemomoguava se: brza i precizna obrada podataka, arhiviranjevelike koliine podataka, brza razmena podataka, trenutnipristup informacijama, prevazilaenje fizikih granicaposlovnih sistema, automatizacija, podrka donoenjuodluka, akumulacija znanja poslovnih sistema, uenje naprethodnim iskustvima.Klasifikacija informacionih sistemaPrema organizacionoj strukturi na: odeljenskiinformacioni sistem, informacioni sistem preduzea imeuorganizacijski sistem.Prema funkcionalnoj oblasti na: raunovodstveni ifinansijski informacioni sistem, proizvodni IS, marketinkiIS i IS upravljanja ljudskim resursima.Prema pruenoj podrci: sistem obrade transakcija (TPS),upravljaki informacioni sistem (MIS), sistem zaupravljanje znanjem (KMS), sistem automatizacijekancelarijskih poslova (OAS), sistem podrke u odluivanju(DSS), informacioni sistem preduzea (EIS), sistem podrkegrupama (GSS), inteligentni sistemi podrke.Prema arhitekturi sistema je na: sistem baziran nacentralnom raunaru, samostalni personalni raunar (PC),distribuirani ili umreeni raunarski sistem.

Procena kvaliteta informacionih sistemaKvalitet informacionih sistema procenjuje se premasledeim kriterijumima: ispravnost, potpunost, robusnostsistema, jednostavnost upotrebe, jednostavnost odravanja,pouzdanost siste ma, optimalnost sistema, mogunostproirivanja sistema, prenosivost sistema.Mikroprocesor (CPU) predstavlja ip koji upravlja radomraunara, obavlja kontrolnu funkciju rada raunara, sastojise iz dve glavne komponente: aritmetiko-logike jedinice iupravljake (kontrolne) jedinice.Aritmetiko-logika jedinica obavlja niz osnovnihmatematikih i logikih operacija potrebnih pri obradipodataka. Rezultati tih operacija su privremeno smeteni uakumulatoru.Upravljaka (kontrolna) jedinica nadgleda i upravljaradom svih pojedinih delova raunara, odnosno raunaromu celini. Jedna instrukcija moe specifirati veoma sloenunaredbu koju raunar treba da i zvri.

Mikroprocesori koji se koriste u raunarima opte namenedizajnirani su za rad sa podacima duine 4, 8, 16, 32 i 64bita.Unutranja (radna) memorija slui za pamenje podataka iprograma. S obzirom na postojanost podataka, moemo jepodeliti na RAM memoriju i ROM memoriju.RAM memorija omoguava izvravanje programa ilitrenutno skladitenje rezultata rada programa. Sadraj RAMmemorija se moe menjati, odnosno u RAM memorijipodaci se mogu upisivati i brisati. Meutim, s prekidomnapajanja elektrinom energijom sadraj memorije se gubi.

RAM memoriju predstavljlaju memorijski ipovi razliitogkapaciteta i postavljaju se u specijalna podnoja na matinojploi. U nju se upisuju, uitavaju razni programi, operativnisistemi, aplikativni programi i drugi.Osnovni kriterijumi koji odreuju kvalitet RAM memorijesu: kapacitet, brzina pristupa, nain pakovanja i vrstapodnoja, proizvoa, cena.ROM memorija omoguava iskljuivo itanje fabrikiupisanih podataka, pri emu promene sadraja nisu mogueu obinom radu sa korisnikim programima.Hard diskza veinu kompjuterskih sistema, predstavljaureaj za uvanje podataka zato to omoguava bri pristuppodacima nego diskete ili CD-ROM. Moe da se kae da jehard disk ustvari stalna radna memorija. Hard disk inivie diskova, privrenih na jednu osovinu i smetenih ujednom kuitu. Obino na svaku povrinu diska dolazi pojedna glava za itanje i pisanje. Promenljivo magnetno poljeu namotajima glave pri upisivanju magnetie malememorijske elije i usmerava ih zavisno od smera struje unamotaju glave. Osnovni parametri kvaliteta hard diska su:kapacitet, srednje vreme pristupa podacima, brzina prenosapodataka, brzina obrtanja disk ploa, pouzdanost, otpornost,garancija sa dokumentacijom, proizvoa, cena.Kapacitet hard diska predstavlja koliinu podataka koji se

mogu smestiti, odnosno memorisati na hard disk, izraenu ugigabajtima (GB).Matina ploa predstavlja elektronski tampanu plou nakoju su prikljueni mikroprocesor (286, 386, 486,Pentium, Pentium Pro, Pentium I, Pentium II, Pentium III,Pentium IV), ROM i RAM memorija, namenski slotovi urezi za grafike, zvune i druge namenske kartice.Matine ploe su dobijale nazive najee po formatu dimenzijama, prema centralnom mikroprocesoru i premaskupu mikroprocesora. Matine ploe mogu da se podele nadve osnovne kategorije: klasine matine ploe i integrisanematine ploe.Spoljna (stalna) memorijaSpoljne memorije za uvanje podataka mogu da budu:magnetne trake, magnetni diskovi, magnetne diskete ioptiki disk.Od disketa najee su, prema PC standardu, u upotrebidiskete 3.5 kapaciteta od 1,44 MB. Diskete su popularnejer omoguavaju jednostavnu i jeftinu distribuciju softvera,lako su izmenljive, promenljive i jeftine. Zbog svogkapaciteta, danas se diskete uglavnom koriste za uvanje iprenoenje malih programa sa jednog PC raunara na drugii kao alternativni izvor za podizanje sistema. Magnetnidiskovi se razlikuju od hard diskova po konstrukciji,osobinama diskova, kapacitetu i brzini pristupa i prenosapodataka.Optiki diskpredstavlja jednu od najsavremenijih spoljnihmemorija, baziranih na la serskoj tehnologiji upisivanjapodataka izuzetnoo velikih kapaciteta. Ovi diskovi sunapravljeni od plastike. Optiki diskovi imaju ogromneprednosti u pogledu kapaciteta, brzine transfera podataka,pouzdanosti i trajnosti.CD-ROM je optiki neizbrisivi disk na koji moe da sesmesti oko 650 MB podataka u vidu razliitih zapisa. CD-ROM karakterie velika gustina zapisa odnosno velikikapacitet, dugotrajna postojanost podataka kao imultimedijska primenljivost. Prednost ERASABLEoptikih diskova je u velikim kapacitetima i mogunostimabrisanje podataka radi daljeg korienja, a nedostatak jenepouzdana tehnologija koja se jo uvek razvija.Tastatura predstavlja elektromehaniki pretvara kojimehanike pokrete jednog tastera (tipke) ili kombinacijevie tastera pretvara u niz elektrinih impulsa.Mi je ulazna jedinica pomou koje se selektuju objekti naekranu monitora i alju komande raunarskom sistemu.Skenerje ureaj za automatsku digitalizaciju slike ili teksta.Optiki itai su ureaji koji rukom pisane ili tampanepodatke konvertuju u podatke koje prepoznaje raunar.Postoje tri vrste ovih ureaja: ureaj za oitavanjemarkiranih polja, ureaji za oitavanje tampanih ilikucanih karaktera, ureaji za oitavanje linijskg koda.Magnetni itai slue za oitavanje karaktera tampanihmastilom koje sadri metal-oksid. itai magnetnihkartica oitavaju podatke koji se nalaze na magnetnoj traciplastine kartice.Jedinice za govorni ulazsastavljene su od mikrofona iprocesora koji pretvara rei govornog jezika u digitalnesignale.Izlazne jedinice omoguavaju pretvaranje rezultata obradepodataka u elektrini signal, skup razumljivih znakovaprikazanih na ekrani monitora, odtampanih ili prikazanihna neki drugi nain.Monitorje ureaj za prikazivanje slike i slui zakomunikaciju korisnika sa raunarom tako to prikazujerezultate obrade podataka. Monitor se u raunarski sistem

povezuje pomou grafike (video) karte koja kontroliesignale koje raunar aljle monitoru.Faktori kvalitata monitora, od kojih zavisi i njegova cenasu: veliina ekrana, rezolucija slike, minimalna veliinapiksela, vertikalna frekvencija, horizontalna frekvencija.Vertikalna frekvencija predstavlja broj koji pokazuje kolikoputa u sekundi se iscrta slika na ekranu. Izraena je uhercima u sekundi.Horizontalna frekvencija je brzina kojom e lektronski mlazili snop iscrtava linije ili redove taaka-pisela, a izraava seu kilohercima u sekundi.

tampa je izlazni ureaj koji rezultate obrade iscrtava napapiru ili nekom drugom medijumu za razliku od monitorakoji ostavlja samo privremeni vizuelni trag rezultata rada.Matrini tampai su najjednostavniji i najjeftinijitampai. Ink-jet tampai tekst ili sliku kreiraju na sliannain kao i matrini, odnosno na glavi tampaa se nalazemale rupice kroz koje se na papir ubrizgava mastilo.Laserski tampai rade na principu ispisivanja znakova u poluprovodnikom bubnju.Ploteri su izlazni ureaji koji pomou pera koja se pomerajuna papiru daju trajan grafiki zapis odnosno crtee, skice,geografske karte i slino.Jedinice za govorni izlaz imaju zadatak da na osnovukombinacije elektrinih impulsa, putem mikroprocesora,obezbede da se na izlazu dobije odgovarajui redosled rei.Pojam i klasifikacija softveraSoftver obuhvata sve nematerijalne, logike komponentekoje su neophodne za pravilan rad i korienje raunara.Softver moemo podeliti na sistemski i aplikativani softver.Aplikativni softver pomae pri obavljanju poslova kojekorisnik eli obaviti uz pomo raunara. Aplikativni softverine programi koji su izgraeni da razree konkretneprobleme u mnogim oblastima. Aplikativni softver je presvega orijentisan ka korisniku, pokuavajui da na najlaki

nain zadovolji njegove potrbe. Aplikativni softverskipaketi mogu se klasifikovati u dve kategorije: vertikalnisoftverski paketi i horizontalni softverski paketiSistemski sofver ine programi koji upravljaju raunarskimsistemom i pomau programiranje aplikacija. Podsistemskim softverom podrazumevaju se: operativni sistemi,usluni programi, programski softver i drajveri.Operativni sistem je najvaniji deo sistemskog softvera ipredstavlja skup programa koji upravljaju radom raunara.Operativni sistem prihvata komande koje korisnik izdajepreko tastature ili nekog ureaja za grafiki unos podataka.Operativni sistemi za PC koji su namenjeni jednomkorisniku su daleko jednostavniji nego operativni sistemikoji podravaju vea raunare na kojima istovremeno moguraditi stotine i hiljade korisnika. Operativni sistem obuhvataprograme koji obavljaju sledee zadatke:

snimanje, detekcija i identifikovanje, obezbeivanje adekvatnog prostora, upravljanje zatitom podataka, kontroliu kretanje bajtova kroz raunar, vre razne operacije sa fajlovima

Informacioni podsistem marketinga treba da podri proceseistraivanja i analize trita, sa ciljem da se obezbediprikupljanje i obrada podataka u funkciji definisanja

strategije razvoja, organizovanijeg nastupa na tritu.Aplikacije marketinga ine: sistem internih izvetaja, sistemmarketing obavetavanja, sistem marketing istraivanja isistem analitikog marketinga.Informacioni podsistem finansija i raunovodstvaGlavni zadatak finansijskog planiranja i predvianjabudeta je odgovarajua upravljanje finansijskimsredstvima.Upravljanje finansijskim transakcijama.Upravljanje investicijama.Aplikacija kontrole i revizije.Informacioni podsistem upravljanja kadrovimaAplikacija u kadrovskim resursima moe da obuhvatisledee informacije:

opise poslova, obaveze, odgovornosti,zahteve, nivo obrazovanja, potrebnesposobnosti;

prikaz zaposlenih; raspored neradnih dana.

Aplikacije upravljanja kadrovima su: zapoljavanje,praenje zaposlenih i planiranje i upravljanje ljudskimresursima. Primena informacionih tehnologija u procesuzapoljavanja radnika moe biti vrlo korisna. Primeri za t osu: korienje Weba za zapoljavanje, spisak radnih mesta,

izbor slubenika.Praenje zaposlenih vri se u svakoj organizaciji.Aktivnosti praenja zaposlenih u nekoj organizaciji kojepodravaju informacione tehnologije su: ocenjivanje radazaposlenih i obuka zaposlenih uz pomo raunara i primeneodgovarajue mulltimedijalne podrke.Upravljanje ljudskim resursima za hteva sveobuhvatnoplaniranje. Planiranje i upravljanje ljudskim resursimamoe se obaviti uz podrku informacionih tehnologija usledeim oblastima:planiranju osoblja, pregovaranjuizmeu radne snage i uprave, kao i u upravljanju

dohocima.

Softver za linu produktivnost omoguava korisniku da tobolje i efikasnije izvri svoje poslove.Programski jeziciAplikativni softver se pie korienjem razliitihprogramskih jezika. Programski jezici se mogu grupisati u

8/2/2019 Poslovna Informatika Kolokvijum Puskice

2/2

pet glavnih kategorija: mainski jezici, asemblerski jezici,vii programski jezici, programski jezici etvrte generacije iobjektno-orijentisani jezici.Pojam i podela raunarskih mreaRaunarsku mreu ine dva ili vie raunara povezana naodgovarajui nain kako bi mogli da dele raunarskeresurse. Umreeni raunari mogu da dele, izmeu ostalog i:podatke, poruke, softver, raunarske faks ureaje, modeme,ostale hardverske komponente. Svrha mree je:

zajedniko korienje programske podrkerealizovane kao zajednike aplikacije za

sve korisnike ili aplikacije koja jerazdeljena, a rezultati obrade objedinjeni, objedinjavanje pristupa mrenim resursima

(tampai, skeneri...),

pristup zajednikim bazama podataka, elektronska komunikacija i elektronska

pota (slanje podataka), upravljanje i administriranje podacima, povezivanje razliitih platformi (UNIX,

OS/2...), poveanje produktivnosti i smanjenje

trokova poslovanja.Raunarske mree se mogu podeliti u dve osnovne klaseprema veliini razdaljine koje pokrivaju: lokalne i globalnemree.Lokalne mree predstavljaju mreu raunara i drugihkomponenata, lociranu u okviru relativno malog prostora(npr. 1000 m), kao na primer sprat u zgradi ili u samojzgradi. Lokalne mree karakterie velika brzina prenosa imalo kanjenje.Globalne mree (WAN) predstavljaju mreu koja povezujeraunare locirane na veim udaljenostima, na primer u

razliitim gradovima, dravama i kontinentima. WANpokriva veliku geografsku oblast i generalno su javnodostupne mree.Svojstva raunarskih mrea: otvorenost, e konominost,modularnost, fleksibilnost, elastinost, adaptivnost,transparentnost.Komunikacioni medijumi mogu se podeliti na ine ibeine medije.ini medijisu upredena parica, koaksijalni kabl i fiber-optiki kabl.Beini medijumisu mikrotalasni sistemi, satelitski prenos iradio prenos.Karakteristike komunikacionih medija: brzina prenosa,smer prenosa, nain prenosa, tanost prenosa, kompresijasignala.Serverske mree (server based networks)Rad serverske mree je zasnovan na povezivnju vie manjihraunara. Osnovne komponente serverske mree su: serveri,klijenti i komunikaciona oprema.Serveri su raunari koji obezbeuju resurse koje deleumreeni raunari. Podela poslova na nekoliko serveraobezbeuje da se poslovi obavljaju na najefikasniji moguinain. Specijalizivani serveri: server za tampanje, fajlserver, server za aplikacije, server za elektronsku potu i

server baze podataka.Klijenti su raunari koji pristupaju zajednikim mrenimresursima koje obezbeuje server.Komunikacionu opremu ine: kablovi, razvodne kutije,skretnice, adapteri, konektori, linijski pojaivai i slino.Mree raunara istog prioriteta (peer to peer network) estozovu i radne grupe i koriste se za manje od 10 korisnika uistom prostoru.Klasine topologijeU praksi postoji nekoliko topologija raunarskih mrea kojese koriste. Topologija mree predstavlja organizacijuvorova i linkova jedne raunarske mree. Tri osnovnetopologije su: magistrala, zvezda i prsten.Magistrala se esto zove i linearna magistrala. To jenajjednostavniji i najei nain umreavanja raunara.Raunari povezani u magistralu komuniciraju obraajui sepodacima na odreenom raunaru, koji se sprovode krozkabl u obliku elektronskih signala. Prednosti: arhitekturezasnovane na ovoj topologiji su jednostavne i fleksibilne,veoma je jednostavno proirivanje prikljuivanjem naglavni vod, odnosno dodavanjem i uklanjanjem vorova,magistrala koristi malo kablova u poreenju sa drugimtopologijama i esto ima najjednostavniji raspored istih.Nedostaci: teko izolovanje greaka, preoptereenjeglavnog voda u sluaju poveanja saobraaja u mrei, kodvarijante razgranate topologije ukoliko koren postaneneispravan cela mrea postaje neispravna.

Slanje signala. Na rad mree utie: broj povezanihraunara, karakteristike hardvera umreenih raunara, vrstaaplikacija sa kojima se radi u mrei, vrsta kablaupotrebljenog za umreavanje, udaljenost raunara.Odbijanje signala. Poto se podaci alju itavoj mrei, oniputuju sa jednog kraja kabla na drugi. Zato signal mora dase zaustavi kada stigne do prave odredine adrese.Terminator. Da bi se signal zaustavio, na svaki kraj kablase postavlja komponenta koja se zove terminator i kojaapsorbuje slobodne signale.Topologija zvezda

U ovoj topologiji raunari su povezani segmentima kablovasa centralnom komponentom koja se zove hab. Signal seprenosi od raunara koji ga alje, kroz hab do svih ostalihraunara u mrei. Ako se jedan raunar pokvari, samo tajraunar nee moi ni da prima ni da alje podatke, dokostatak mree nastavlja normalno da radi. Prednosti: lakofiziko formiranje i modifikovanje mree, lako dodavanjenovih radnih stanica, lako otkrivanje neispravnekomunikacione linije u mrei, iskljuena je mogunostzaguenja prenosa podataka. Nedostaci: velike duinekablova po jednoj radnoj stanici, oteana komunikacijaizmeu krajnjih taaka na krakovima mree, obezbeivanje

i instaliranje namenskog servera posveenog iskljuivonadzoru.

Topologija prstenU topologiji prstena raunari se kruno povezuju kablom.Kod ove raunarske topologije nema krajeva saterminatorima. Prednosti: jednostavnost oiavanja uzminimalnu potronju kablova, nije potreban centaroiavanja. Nedostaci: prestanak rada cele mree usledprestanka rada jednog vora, veoma lako izoovanje grekezato to se komunikacija odvija smo u jednom smeru, tekododavanje ili uklanjanje vorova u mrei.

Raunarska komunikacijaStruktura paketa. Paketi mogu da sadre nekoliko tipovapodataka: informacije (poruka ili datoteka), odreene vrstepodataka za kontrolu raunara i komandi (zahtevi zausluge), kod za kontrolu sesije (ispravljanje greke, kojipokazuje da li je potrebno ponoviti slanje).Komponente paketa. Svi paketi imaju zajednike

komponente: adresa izvora koja pokazuje koji je raunarpoiljalac, podaci koji se alju, adresa odredita kojapokazuje koji je raunar primalac, instrukcije koje mrenimkomponentama govore kako da predaju podatke,informacije koje raunaru primaocu govore kako da poveepaket sa ostalim paketima kako bi ponovo sastaviokompletan paket podataka, podaci o proveri greaka da bi seobezbedilo da podaci stignu nepromenjeni.Internet je najvea i najpoznatija globalna raunarskamrea, poznata i kao informatika autostrada, namenjenarazmeni podataka. Internet je prvobitno poeo da se gradiizmeu severnoamerikih ustanova sa cil jem da se u sluajutreeg svetskog rata omogui nesmetana razmenainformacija. Internet je komunikacioni medij, kojipredstavlja globalno sredstvo za komunikaciju u dananjeminformatikom drutvu. Internet predstavlja raunarskumrenu infrastrukturu koja je izgraena po odreenomstandardu Internet standardu koji koriste svi meusobnopovezani korisnici. Jedna od najee korienih defincijaInternete glasi: Internet je veza vie individualnihraunara uz primenu protokola TCP/IP, kao i vieindividualnih mrea u jedinstvenu logiku mreu u kojoj svi

dele istu emu adresiranja.Celokupnu industriju vezanu za Internet moemo podeliti u

pet modela: pristup, sadraj, prodaja, softver, usluge.Faktori koji usmeravaju velike svetske firme da Internetkoriste u to veem obimu za komuniciranje sa okruenjemsu: veliina auditorijuma, karakteristike auditorijuma,trokovi distribucije poruka, brzina i kvalitetkomunikativnog kontakta.Svoje usluge Internet prua kroz odgovarajue servise, anajpoznatiji su: elektronska pota, diskusione grupe,protokol za prenos podataka, emulator terminala, gofer,World Wide Web, prenos razgovora putem interneta.Svaki raunar prikljuen na Internet ima svoju adresu kojase moe predstaviti u dva oblika numeriki i mnemoriki.Numeriki oblik je prilagoen raunaru i njegovoj binarnojreprezentaciji informacija.I kod mnemorikeadrese koriste se take kao oznake zarazdvajanje komponenti adrese: na primer,afrodta.rcub.bg.ac.yu, oznaava raunar afrodita na sistemurcub.bg.ac.yu.Modeli elektronske trgovine: B2B (Business to Business),B2C (Business to Consumer), C2C (Consumet toConsumer), intratrgovina, G2B, G2C, G2G, G2E, mobilnatrgovina (m-trgovina).Sredstva za prenos informacija kod elektronske trgovine:direktni linkovi, VAN, ISP, VPN, CSP.

Direktni komunikacioni linkovi koriste direktne linije iposebne zakupljene linije.Razvoj aplikacija za elektronsku trgovinuRazvojne strategije za a plikacije elektronske trgovine su:kupovina aplikacija, iznajmljivanje aplikacija, razvojaplikacija sopstvenim snagama.Druge razvojne strategije za aplikacije elektronske trgovinesu: pridruivanje elektronskoj pijaci, pridruivanje licitacijiili obrnutoj licitaciji na sajtu tree strane, zajednikaulaganja, pridruivanje konzorcijumu, hibridni pristup.Pravna i etika pitanja specifina za elektronsku trgovinuNajee prevare putem interneta su: prevara sa akcijama,prevara kod elektronskih aukcija, prodaja lanih investicija ifantomske poslovne mogunosti.