5/24/2012 11:27 PM

POZNAVANJE HRANIVA KOJA SE KORISTE ZA ISHRANU DOMAĆIH ŽIVOTINJA

1. Šta se podrazumeva pod stočnom hranom? Koliko u ukupnim troškovima stočarske proizvodnje učestvuju troškovi ishrane? Koji su to kriterijumi za podelu hraniva?

Pod stocnom hranom se podrazumevaju proizvodi biljnog, zivotinjskog, mineralnog illi sintetičkog porekla koji treba da podmira potrebe zivotinja u energiji, proteinima, mineralnim materijama, vitaminima I drugim sastojcima. U ishrani stoke najčesce se kombinuje vise hraniva u obroku kako bi se podmirile uzdrzne I proizvodne potrabe zivotinja. Smatra se da u stočarskoj proizvodnji 50-70% ukupnih troskova čine troskovi ishrane stoke. To ukazuje na potrebu poznavanja hranljive vrednosti svakog hraniva.

Stočna hraniva se mogu podeliti prema poreklu, hemijskom sastavu i energetskoj vrednosti. Svaka klasifikacija ili podela ima prednosti i nedostatke te se sve one medjusobno kombinuju.

2. Prikazati klasifikaciju stočne hrane i posebno prikazati klasifikaciju hraniva biljnog porekla.

I.Hraniva biljnog porekla

II.Hraniva životinjskog porekla

III.Mineralna hraniva

IV.Dodaci stočnoj hrani,

V.Industrijski proizvedene krmne smeše.

I.Hraniva biljnog porekla

1. Kabasta hraniva:

-zelena hraniva (zelena hraniva sa pasnjaka I livada, zelena hraniva sa ornica, ostala zelena hraniva)

- suva kabasta hraniva (seno i ostala gruba hraniva)

-silaza i senaža

-sočna hraniva (korenasta, krtolasta i ostala)

2. Koncetrovana hraniva:

Zrnasta hraniva (zrnevlje zitarica, zrnevlje leguminoza, ostala zrnasta hraniva.)

3. Sporedni proizvodi industrije:

- mlinske industrije, industrije ulja, industrije secera, industrije alkohola, industrije skroba, prerade voca i povrca i ostalih indurstrija.

3. Od kojih faktora zavisi sastav i hranljiva vrednost hraniva?

Na sastav i hranljivu vrednost hraniva uticu razliciti faktori kao sto su:

1

a) zemljiste, djubrenje, klima i primena agrotehničkih mera

b) botanički sasta i sorta biljnih kultura

c) starost biljaka, vreme setve, kosidbe ili zetve

d)način spremanja, trajanje skladistenja i iskoriscavanje hrane

4. Šta su to travnjaci i kako se dele? U kom delu godine se koristi zelena masa sa pašnjaka?

- Travnjaci su površine koje su trajno ili u toku više uzastopnih godina obrasle različitim biljnim vratima, a mogu se kositi ili koristiti za napasanje stoke. Dele se na pašnjake i livade. Zelena masa sa pašnjaka se koristi od aprila do novembra.

5.Navesti i objasniti načine iskorišćavanja pašnjaka.

-Razlikuju se tri načina iskorišćavanja pašnjaka: slobodno, poluslobodno i pregonsko. Slobodno napasanje stoke na pašnjaku je najstariji i najlošiji način iskorišćavanja jer se stoka kreće po celom pašnjaku i bira najbolju travu. Kod poluslobodnog, životinje se zadržavaju na određenej površini dok ne popasu travu, a zatim prelaze na drugi deo. Najbolji način napasanja je pregonsko napasanje stoke. Ono se vrši tako što se površina pašnjaka podeli na odgovarajući broj parcela ili pregona. Životinje se zadržavaju na jednom pregonu dok ne popasu travnu masu, a potom prelaze na drugi. Redosled ispaše treba menjati kako se ne bi prenosilo semenje istih korovskih biljaka.

6. Za koje vrste i kategorije domaćih životinja zelena masa sa pašnjaka može da bude osnova obroka ili jedina hrana? Navesti u kojim količinama dnevno po grlu.

Zelena masa ima značajnu ulogu u ishrani goveda. U zavisnosti od kvaliliteta ona moze činiti osnovu obroka ili jedinu hranu krava, priplodnih junica, junadi u tovu, jalovih ovaca, ovaca u prve dve trecine bremenitosti. U israni goveda efekti koriscenja zelene mase su veci nego konzervisane u vidu sena i silaze. Ukoliko je pasa dobrog kvaliteta krave mogu podiriti potrebe za proizvodnju 20-22 kg mleka, a junad u tovu mogu ostvariti dnevni prirast od 580 do 1000g.

Dnevne potrebe zelene mase po grlu iznose 2-4% SM hrane izračunate na 100 kg TM. Krave muzare dnevno mogu konzumirati do 70 kg zelene mase kada je ona jedino hranivo u obroku. Junad starija od 12 meseci mogu dnevno konzumirati 35-45 kg zelene mase, bremenite ovce do 10 a dojne 10-15 kg.

2

7.Nabrojati najčešće krmne kulture? Koje su najkvalitetnije i kakve su njihove najvažnije karakteristike?

Najcesce krmen kulture koje se koriste u ishrani stoke su: lucerka, crvena detelina, zeleni kukuruz, sirak, jednogodisnje leguminoze (grasak, grahovica i dr.), uljana repica i stočni kelj.

Leguminoze su najkvalitetnija volumiozna hraniva bogata proteinima dobrog kvaliteta koji zadovoljavaju potrebe krava muzara, junadi u tovu, ovaca i konja. Ova hraniva se delimično mogu koristiti u ishrani svinja i zivine, Leguminoze sadrze dosta mineralnih materija, naročito Ca i vitamina. Upotrebljavaju se za proizvodnju visoko kvalitetnog sena i silaze. Povoljno utiču na plodnost zemljista. U ishrani stoke leguminoze se mogu koristiti kao zelena hrana, seno, silaza i senaza. Zelena masa leguminoza u toku rane faze razvica a naročito ako je vlazna moze izazvati nadun kod goveda i ostalih prezivara. Iz tih razloga prezivarima je neophodno prethodno davati suva kabasta hraniva i postepeno prelaziti na isranu stoke zelenom masom leguminoza kako bi se zivotinje navikle na ovu ishranu. Ukoliko se leguminoze u obrocima nalaze kao jedino hranivo moze se narusiti odnos mineralni materija, pre svega P i Ca. Leguminoze u kombinaciji sa zrnevljem zitarica podmiriju potrebe zivotinja za proizvodnju mesa i mleka. Prema statističkim podacima od ukupnih kolicina zasejanih krmnim biljkama pod leguminozom je oko 75%.

8. Navesti osnovne karakteristike lucerke i količine sveže lucerke koja se daje različitim vrstama i kategorijama domaćih životinja

Lucerka je veoma kvalitetno proteinsko hranivo. Sa povecanjem lisne mase lucerke povecava se udeo udeo proteina u suvoj materiji. Sadrzaj proteina se menja u zavisnosti od faze razvica biljaka, kako se sa starenjem smanjuje sadrzaj proteina tako se povecava učesce celuloze. Odnos hranljivih materija u lucerki je uzan sto znači da je dobra za ishranu mladih grla.

Kravama se dnevno daje 20-25, podmlatku 5-20, priplodnim i tovnim svinjama 7-11 i ovcama 2-4 kg zelene lucerke.

9. Šta je to zeleni krmni konvejer? Šta se postiže njegovom primenom i na osnovu kojih parametara se planira?

Zeleni konvejer predstavlja sistemski i planski organizovanu setvu i upotrebu zelene stocne hrane za ishranu zivotinja od ranog proleca do kasne jeseni. Planom se utvrdjuju potrebne količine zelena mase, a bilansom neophodne povrsine pod krmnim biljkama koje ce se stoci davati u svezem stanju. Na taj način obezbedjena zelena hrana povoljno utiče na produktivnost prezivara a istovremeno se efikasnije iskoriscava zemljiste.

U sistem zelenog konvejera ulazi veci broj biljaka kao sto su uljana repica, raz, grahovica, sirak, detelina, sudanska trava, kukuruz, stočni kelj, suncokret, glave i lisce secerne repe i dr.

U ravničarskim krajevima bi trebalo ici na organizovanu proizvodnju zelene stočne hrane. Pri tome bi trebalo sastaviti plan i bilans zelenog konvejera.

3

10. Šta se podrazumeva pod senom? Šta utiče na ekonomičnost korišćenja sena u ishrani domaćih životinja i od čega zavisi njegov kvalitet?

Pod senom se podrazumevaju osusene zelene bijke sa oranica i travnjaka. Susenje zelenih hraniva je jedna od metoda konzervisanja hrane. Spremanje kvalitetnog sena je relativno skupo jer zahteva i odredjene troskove za kosidbu, susenje, skladistenje i čuvanje.

Susenjem zelenih biljaka zeli se smanjiti kolicina vode na 15-18%. Pri spremanju sena nastaju gubici hraniljvih materija, kaku u pokosenim i izumrlim biljakama, tako i u toku susenja i čuvanja. Gubici mogu nastati zbog oksidativnih i fermentativnih procesa, ispiranja u sled kise i rose, kao i mehaničkim putem. Gubici usled ispiranja kisom mogu biti visoki i iznositi od 50-60 %. U nakvasenom senu razvijaju se anaerobne bakterije i plesni. Ukoliko je vlaznost sena veca od 20% tada dolazi do delimične razgradnje organske materije uz oslobadjanje toplote koja zagreva masu. Do mehaničkih gubitaka dolazi usled prevrtanja mase, skupljanja govime, prevoze... U toku susenja gubici mogu iznosti 10-15%.

Pokosena masa se moze susiti : na zemlji, iznad zemlje, u planinskim krajevima, u susarama i dehidratorima.

Seno dobrog kvaliteta ima zelenu boju, aromatičan miris, ukusno je ne sadrzi plesni i druge čestice i iam dobro sačuvano lisce. Najkvalitetnije je seno leguminoza. U njemu moze biti 85-92% suve materije, 11-12% proteina, 15-35% celuloze i 1-3% masti i 30-40% BEM-a. Sadrzaj proteina u senu sa prirodnih i vestačkih livada varira 7-14%.

Kvalitetno seno je dobro hranivo za ishranu prezivara i konja. Ovce, jalova stoka i konju mogu prezimiti na obrocima od sena. Ono je nepohodno hranivo u ishrani krave muzare, visoko bremenite ziovtinje i podmladak goveda. U ishrani krava povoljno utiče na varenje kompletnog obroka. Seno moze podmiriti 2/3 potreba zivotinja u hranljivim materijama. Najcesce količine po grulu su 2-4 kg na 100 kg telesne mase.

11. Na koje načine je moguće sušiti zelenu biljnu masu (objasniti)?

Pokošena zelena masa se može sušiti na zemlji, iznad zemlje, sabijanjem u gomilama, u sušarama i dehidratatorima.

Na zemlji se suši u otkosima, talasima, gomilama i naviljcima; iznad zemlje se suši na napravama kao što su brklje, piramide, ograde, nogari, švedski jahači; u planinskim delovima se suši stiskanjem u gomilama pomoću vlastite toplote; u sušarama i dehidratatorima se obavlja veštačko sušenje.

12. Za ishranu kojih vrsta i kategorija domaćih životinja se koristi seno, u kom periodu godine i kojim količinama?

Seno je dobro za ishranu preživara i konja, a ovce, jalova stoka i konji. Neophodno je u obroku za krave muzare, visoko bremenite životinje i podmladak goveda. Najčešće dnevne količine sena po grlu su 2 do 4 kg na 100kg telesne mase. Koločina sena u obroku pojedinih vrsta i kategorija stoke zavisi od njegove količine, cene koštanja, snabdevenosti drugom hranom i produktivnosti životinje.

13. Navesti prednosti siliranja u odnosu na ostale načine spremanja hrane za domaće životinje.

4

Znatno su manji gubici u masi i hranljivim materijama nego pri sušenju hraniva

Silaža se koristi u ishrani životinja tokom zime, a često se u manjim količinama daje životinjama i u periodu ishrane zelenom masom.

Može se produžiti vreme čuvanja i korišćenja u ishrani stoke nekih sporednih proizvoda koji sadrže veće količine vode.

Povećava se hranljiva vrednost grubih hraniva kao što su kukuruzovina i slama

Mogu se proizvesti znatne količine jeftine stočne hrane

Silaža se može koristiti u dužem vremenskom periodu

Vremenske prilike ne utiču na siliranje kao na sušenje zelene mase

Potrebno je manje prostora za čuvanje, nego što je potrebno kod sena.

Siliranje se obavlja u silo jamama, silo robovima, silo tornjevima, pod plastičnim pokrivačima i drugim objektima. Oni mogu biti napravljeni od cigle, drveta, betona, metala i drugih materijala.

14. Objasniti tehniku siliranja.

Tehnika siliranja obuhvata košenje, seckanje, utovar, transport do silo prostora, sabijanje u silosima i istiskivanje vazduha iz mase. Sabijanje ili gaženje iseckane mase se obavlja radi istiskivanja vazduha i stvaranje anaerobnih uslova neophodnih za razvoj i delovanje mlačno kiselinskih bakterija. Pri hladnom načinu siliranja nakon 5 do 6 časova utroši se sav kiseonik i stvaraju se anaerobni uslovi. Posle toga započinje aktivnost mlačno kiselinskih bakterija i mlečno kiselinsko vrenje.Pored pomenutih kiselina stvara se i buterna direktnom razgradnjom šećera ili fermentacijom mlečne kiseliine. Veće količine sirćetne i buterne kiseline umanjuje kvalitet silaže.

15. Navesti i objasniti uslove uspešnog siliranja.

Uslovi uspešnog siliranja su anaerobna sredina, odgovarajuća vlažnost, temperatura mase i dovoljna količina lako rastvorljivih ugljenih hidrata.

Anaerobnost sredine je neophodan uslov za normalan tok procesa siliranja. Sabijanjem silažne mase istiskuje se vazduh i stvaraju se uslovi za delovanje mlečno-kiselih bakterija. Odgovarajuću vlažnost zahtevaju mikroorganizmi i ta vlažnost treba da bude 60 do 70%; temperatura je uslov koji zavisi od načina pripremanja silaže koje može biti toplo i hladno.Topli postupak se primenjivao ranije. Tada se pokošena masa ostavljala u rastresitom stanju oko 24h a zatim se slagala po slojevima i sabijala. Hladni postupak se danas više koristi. Masa se secka i odmah sabija u silo prostor. Temperatura ne sme biti previsoka, već optimalno do 30 stepeni C. Šećerni minimum je najmanja količina lako rastvorljivih ugljenih hidrata koja je neophodna za stvaranje mlečne kiseline i obezbeđenja optimalne kiselosti silažne mase. Biljne kulture sadrže različite količine šećera u suvoj materiji. Što je razlika između stvarne količine i šećernog minimuma veća to se masa bolje silira.

5

Procenat zamene je relativni brojj izlucenih krava iz zapata u toku godine. Kada se utvrdi procenat zamene tada se postavlja prakticno pitanje , koliki procenat zenske teladi dobijene u toku godine , treba ostaviti za priplod , odnosno odgajiti za obezbedjenje proste preprodukcije stada, zato se izracuneva remontni procenat. Pod remontom se podrazumeva obnova stada.

16. Nabrojati hraniva pogodna za siliranje u našim proizvodnim uslovima i osnovne karakteristike tako dobijene silaže (za koje vrste i kategorije domaćih životinja se koriste).

U našim uslovima se siliraju zeleni silažni kukuruz, klip kukuruza i zelena biljka bez klipa, zrno kukuruza, kukuruz i leguminoze, kukuruzovina, silažni sirak, zeleni suncokret, lucerka, glave i lišće šećerne repe, repini rezanci, krompir, travna masa.

Kada je u pitanju zeleni kukuruz silira se cela biljka u fazi pune voštane zrelosti, takva silaža ima do 35% suve materije. Vlažno zrno kukuruza se silira samo ili u kombinaciji sa repinim rezancima, u kombinaciji se siliraju zeleni silažni kukuruz i leguminoze. Zeleni suncokret se silira sam ili u kombinaciji sa leguminozama. Glave i lišće šećerne repe i sirovi rezanci šećerne repe se siliraju suvim hranivima kao što su kukurozovina, slama ili pleva. Krompir se silira sam ili sa suvim kabastim hranivima.

Sve ove vrste silaže su hrana za krave muzare, priplodne junice, junad u tovu i svinje.

17. Nabrojati korenasta i krtolasta hraniva i njihove osnovne karakteristike (za koje vrste i kategorije domaćih životinja se koriste).

Predstavljaju ugljenohidratna hraniva. Udeo suve materije varira od 10-12, a ponekad i 30%. Bogati su vitaminom C i nekim vitaminima iz grupe B. Nedostaju im neki proteini, vitamini, i mineralne materije. Svi nedostaci ovih hraniva se moraju nadoknaditi kombinovanjem sa kabastim ili koncentrovanim hranivima. Zbog velikog procenta vode, lako se kvare, trunu, ili se razvijaju plesni.

Koriste se:

o stočna i polušećerna repa (predstavlja glavna i korenasta hraniva u ishrani preživara u obrocima krava muzara može biti do 40 kg repe. Repa se kombinuje u obrocima krava sa kabastim hranivima ili zamenjuje deo koncentrata. Konjima se daje od 1-15 kg, svinjama 2-8 kg.)

o šećerna repa (u ishrani goveda se koristi u ograničenim količinama zbog visokog učešća šećera. U obrocima krava može biti od 15-20 kg)

o stočna mrkva (najbogatiji izvor beta karotina živini, laboratorijskim životinjama, ovcama, nerastovima i drugoj stoci daje se kao vitaminski dodatak)

o krompir (ima 25% suve materije koja je najbogatiji izvor skroba od mineralnih materija ima nešto više kalijuma i dobar je iyvor vitamina C. U obroku za tovna goveda može biti od 20 do 30 kg, muzne krave do 10 kg, a ovce od 1 do 2 kg krompira, a svinje 10 kg krompira. )

6

o u ishrani domaćih životinja mogu se koristiti i hraniva poput postrne repe, čičoka, tritikale, tikve, bundeve, bostana i jabučastog voća.

o parametri plodnosti -broj osemenjenih krmaca 9.446-broj krmaca koje su povadjale 1.323-ukupan broj legala u toku godine 7.555-ukupan broj zivorodjene prasadi 76.890-ukupan broj mrtvorodjene prasadi 2.300-ukupan broj odgajene prasadi 66.582-prosecan broj krmace 3.398

18.Nabrojati I navesti osnovne karakteristike zrnevlja zitarica u ishrani domaćih životinja (za koje vrste i kategorije zivotinja se koriste)?

Zrnevlje zitarica se koristi u ishrani svih vrsta domacih zivotinja. To su najzastupljenija koncetrovana ugljenohidratna hraniva. U ishrani stoke se mogu koristiti kao jedino hranivo u obroku (za starija tovna i radna grla) ili se kombiniju sa drugom stočnom hranom (za mladje kategorije i visokoproizvodna grla). Najznačajnija hraniva ove grupe su kukuruz, ječam, psenica, raz i ovas.

Kukuruz je kod nas najznačajnije hranivo u ishrani stoke, najveći deo suve materije čini skrob.Zrna kukuruza siromašne su u pogledu lizina i triptofana, ovaj nedostatak nadoknadjuje se korišćenjem sorti kukuruza koje u tome ne oskudevaju ili hranivima životinjskog porekla. U ishrani stoke može se koristiti u zrnu i klipu.

Ječam je veoma rasprostranjena žitarica u svetu ali je veoma značajna u našoj zemlji. Energetska vrednost je manja nego kod kukuruza jer sadrži veću količinu celuloze i manje masti, dok je biološka vrdnost proteina ječma nešto veća kod kukuruza. Povoljno utiče na kvalitet slanine i na kvalitet mlečne masti.

Ovas sadrži oko 8.5% svarljivih proteina i vše masti u odnosu na kukuruz. Ima oko 11% sirove celuloz, stoga je voluminozni koncentrat. Plevica učestvuje sa oko 30-50% u ukupnoj masi zrna. Skidanjem plevice dobija se oljušteni ovas.

19. Nabrojati I navesti osnovne karakteristike zrnevlja leguminoza u ishrani domaćih životinja (za koje vrste i kategorije zivotinja se koriste)?

U ovu grupu hraniva ubrajaju se zrna sotčnog graska, grahovice, boba soje i drugih leguminoza.

Karakteristike: One nadoknadjuju nedostatak prethodne gupe koncetrovanih hraniva. To su biljna proteinska hraniva jer sadrze 20-40% proteina visoke svarljivosti. Bioloska vrednost proteina je bolja nego kod zitarica. Sadrze vise triptofana, izoleucina, ali često nedostaje metionin. Povecano ucesce lizina poboljsava kvalitet proteina. Kombinovanje zrnevlja zitarica i leguminoza mogu se podmirititi potrebe prezivara u aminokiselinama ali ne i svinja i zivine. Zrnevlje leguminoza se kod nas redje koristi u ishrani stoke ali ima značaj. Upotrebljava se usitnjeno zrno kao sastavni deo smese za sve kategorije goveda.

7

20. Nabrojati i navesti osnovne karakteristike sporednih proizvoda mlinske industrije u ishrani domacih zivotinja (za koje vrste i kategorije zivotinja se koriste)?

Najznačajniji sporedni proizvodi pri mlevenju zrna zitarica su mekinje, stočno brasno i mlinska prasina.

Mekinje ostaju posle odvajanja brasnja i krupice. Sastavljene su od omotača zrna ili ljuske ili dela endosperma. Kvalitet i hranljiva vrednost mekina zavisi od odnosa komponenata. Mekinje sa vise ucesca ljuske imaju vise celuloze proteina i mineralnih materija. Psenicne mekinje se koriste za ishranu stoke. Vrlo su kvalitetne i ukusne. Jedan su od najbogatijih izvora fosfora, kao i nijacina, tijamina, riboflavina, pantotenske kiseline i drugih. Siromasne su u pogledu kalcijuma, vitamina D i C i karotina. Mekinje su dobro hranivo za sve vrste i kategorije stoke ali je njihovo učesce u obrocima različito. Ukusna su hrana za krave muzare, podmladak, priplodne i bremenite zivotinje. Uticu povoljno na mlečnost, krave muzare mogu konzumirati 4-6 kg pseničnih mekinja ili mogu činiti 25-30% dopunske smese. Mogu se koristiti kao jedina hrana za zenska grla posle partusa. Obroci za ishranu tovnih svinja i zivnie ne sadrze mekinje u vecoj količini jer energetski razredjuju obrok.

Stočno brasno dobija se mlevenjem i preradom celih zrna različitih vrsta zita. Energetska vrednost stočnog brasna je veca dok je udeo celuloze i mineralnih materija manji nego u mekinjama dobijenih od iste sorte zitarica. Najčesce se daje svinjama, teladima i zivini.

21.Nabrojati i navesti osnovne karakteristike sporednih proizvoda indrustrije secera u ishrani domacih zivotinja (za koje vrste i kategorije zivotinja se koriste)?

Posle prerade secerne repe u secer ostaju rezanci i melasa koji imaju znacajno mesto u ishrani zivotinja.

Rezanci secerne repe su ugljenohidratno hranivo slično zrnevlju zitarica. Koriste se u svezem, siliranom ili suvom stanju.

Svezi rezanci su visoko vlazno hranivo u kome ima do 90% vode korste se u ishrani stoke. Lako se kvare, pa se koriste u kraćim rokovima. Tovna goveda dnevno mogu konzumirati 50-80 a muzne krave 25 kg svezih rezanaca.

Kiseli rezanci su silirano voluminozno hranivo. Hranljiva vrednost im je veca nego kod svezih. Daju se stoki tokom cele godine, tovnim govedima daju se do 40kg a kravama muzarama 15-30 kg a ovcama do 2 kg dnevno.

Suvi rezancise dobijaju vestačkim susenjem svezih. U obliku briketa, peleta i u rasutom stanju. Obogaćeni suvi rezanci melasom, ureom, mineralnim materijama čine obrok za tov goveda ili dopunski deo za krave, priplodni podmladak i druge vrste životinja. Ukoliko se ne kvase goveda dnevno mogu konzumirati do 4 kg ovog hraniva s tim da napajanje zivotinja bude po volji. Potpune smese za tov goveda sadrze do 40% suvih repinih rezanaca a obroci 4 do 6 kg dnevno. U ishrani krmača i svinja u tovu korste se u malim količinama.

Melasa je gusti, mrki, sirupasti ostatak posle prerade secerne repe. Ima vise od 50% secera nesto manje mineralnih materija. Sadrzi neke vitamine B grupe. Goveda dnevno mogu konzumirati do 2 kg, ovce do 0.3 i svinje 0.3 kg na 100 kg telesne mase. U smesama za

8

ishranu svinja i zivine moze se uključiti do 6 a u smesama goveda i do 10%. Melasa ima blago laksativno dejstvo stoga se brzo vari i lako izbacuje iz organizma.

22. Nabrojati i navesti osnovne karakteristike sporednih proizvoda indrustrije ulja u ishrani domacih zivotinja (za koje vrste i kategorije zivotinja se koriste)?

Posle izdvajanja ulja iz uljarica i klica zitarica ostaju sporedni proizvodi u obliku uljanih sačmi ili pogača. Uljane pogače su ostatak cedjenja a sačme ekstrakcije ulja pomocu rastvarača masti iz semena. Sadrze 8-10% masti a sačme 1%. Sačme su bogatije proteinima i manje energetske vrednosti. Presovanjem semena pomocu beskonačnih valjka dobija se sporedni proizvod koje je u obliku brasna ili prekrupe a po sadrzaju masti nalazi se izmedju sačme i pogače.

Sojina sačma je najkvalitetnije biljno proteinsko hranivo. Koristi se za ishranu svinja, zivine, podmlatka goveda i ovaca a manje se daje kravama muzarama. Proteini sojine sačme su visoke biološke vrednosti i sadrže dosta glicina što je značajno za ishranu živine ali ne sadrže dovoljno metionina i cistina. Sojina sačma može delimično zameniti proteinska hraniva životinjskog porekla jer ima dosta lizina.

Suncokretova sačma se najvise koristi u nasoj zemlji jer je suncokret najčesca uljarica u kramnoj bazi. sačma koja ima manje proteina a više ljuske predstavlja voluminozno hranivo i koristi se u tovu goveda. Postoji sačma sa većim udelom proteina i manje ljuske i upotrebljava se u ishrani podmlatka i visokoproizvodnih grla. U potpunim smesama za ishranu zivine i svinja moze biti uključeno do 10% suncokretove sačme a u smesama za krave muzare 15-20% (ili do 2 kg dnevno). Dopunske smese mogu da sadrze vise ovog hraniva. Dnevni obroci za ishranu goveda u tovu mogu imati 1 kg a kod ovaca oko 0.5 kg suncokretove sačme.

Sačma kikirikija (arasidova sačma)

23.Nabrojati i navesti osnovne karakteristike sporednih proizvoda piva i alkohola u ishrani domacih zivotinja (za koje vrste i kategorije zivotinja se koriste)?

Sporedni proizvodi u indrustriji piva su pivski kom (komina, treber i trop), sladne klice i pivski kvasac.

Pivski kom se sastoji od ječmenog slada i zrna zita. Svez treber sadrzi 75-80% vode i lako se kvari upotrebljava se u ishrani stoke kao svez, siliran ili susen. Poznato je delovanje svezeg koma na povećanje mlečnosti krava. Kravama se daje posle muze od 8-10kg tovnim govedima 10-20 svinjama do 3kg trebera dnevno. Ne uključuje se u obrok podmlatka i bremenitih krava. Suv treber je preoteinsko hranimo ima 22-25% proteina zadovoljavajuce bioloske vrednosti. Goveda, ovce i konji bolje vare treber i one se upotrebljavaju u njihovoj ishrani u kombinacijij sa drugim hranivima, dok u ishrani svinja se manje koriste zbog povećane količine celuloze.

Sladne klice čine klice zrna ječma koriscenog za proizvodnju slada. Ječmene sladne klice sadrže oko 14% celuloze i po energetskoj vrednosti su slične mekinjama. Najčesce se koristi za ishanu krava muzara do 3 kg dnevno. Imaju sposbnost bubrenja pre upotrebe se kvase.

9

Pivski kvasac sadrzi kvasceve gljivice koje su feremtisale pivsku masu. Svez se koristi u ishrani goveda i drugih prezivara a susen kao komponetna različitih krmnih smesa za ishranu svinja, zivine i teladi. Obzirom na kvalitet proteina pivski kvasac je sličan hranivima životinjskog porekla . Cistina i metionina ima nešto manje nego u animalnim hranivima. U sastav potpunih smesa uključuje se sa 1-5%.

Dzibra je sporedni proizvod industrije alkohola i u ishrani stoke koristi se kao suva i sveza. Upotrebljava se za ishranu goveda sadrzi vise od 90% vode i malo hranljivih materija. Ekonomično je koristiti dzibru samo ako su niski transportni troškovi.

24.Nabrojati i navesti osnovne karakteristike sporednih proizvoda skroba u ishrani domacih zivotinja (za koje vrste i kategorije zivotinja se koriste)?

Skrob se proizvodi od kukuruza i krompira. Sproredni proizvodi su kukuruzna drozdina, kukuruzni gluten, kukuruzne klice, mekinje i drugi. Najčesce se kortie u ishrani goveda, svinja i zivine.

Kukuruzna drozdina se sastoji od ljuske, glutena- belančevina i dela skoba. Osusena smesa ima 12-14% proteina i dodaje se smesama za prezivare.

Kukuruzni gluten je koncetrovano hranivo sa 30-55% preoteina male bioloske vrednosti. Zbog čega se najčesce koristi u israni prezivara. Nedostatak esencijalnih aminokiselina, kalcijuma i fosfora mora se nadoknaditi iz hraniva biljnog i životinjskog porekla.

Kukuruzni gluten sa mekinjama se sastoji od glutena, skroba i ljuski. Pretezno se koristi u ishrani muznih krava, tovnih goveda ali i ostalih prezivara.

25. Nabrojati i navesti osnovne karakteristike mleka sporednih proizvoda prerade mleka u ishrani domacih zivotinja (za koje vrste i kategorije zivotinja se koriste)?

Mleko je je nezamenljiva hrana za podmladak u prvim danima zivota.

Kolostrum ili prvo mleko je nezamenljiva hrana za mladunčad u prvim danima posle rodjenja. Po sastavu se razlikuje od punomasnog mlega. Ima poseban značaj u ishrani teladi, jagnjdi i zdrbadi stiteci ih od bolesti. Mladunčad treba da posiše ili popije kolostrum u prvih 24-36h zivota. Postoje dva razloga. Prvi: zato sto se hemijski sastav kolostruma stalno menja iz sata u sat a drugi: je da sluzokoza tankih creva mladunčadi prestaje da propusta nesvarene makromolekule belančevina . Prema tome nema pravog sticanja pasivnog imuniteta ukuloko u krv ne stignu nerazgradjeni imunoglobulini.

Punomasno mleko se razlikuje u zavisnosti od vrste domacih zivotinja. Mleko krmače i ovce sadrzi 6.4 odnosno 5.7 % belančevina, a kravlje samo oko 3.5 %. Smatra se da svi mladunci brže udvostruče svoju telesnu masu u koliko mleko njihovih majki sadrži više belančevina i mineralnih materija.

Obrano mleko sadrzi 0.1-0.3% mlečne masti i manje je energetske vrednosti od punosnog mleka. Koristi se u ishrani svinja, teladi i živine. Bogato je vitaminima B grupe.

10

Obrano mleko u prahu je visoke hranljive vrednosti. Dobija se sušenjem svežeg obranog mleka. Rastvoreno obrano mleko u prahu, u vodi odgovarajuce temperature koristi se za napajanje teladi. I moze biti komponenta smesa za ishranu podmlatka.

Mlacenica je sporedni proizvod pri preradi maslaca iz pavlake. U ishrani zivotinja se upotrebljava slično obranom mleku.

Surutka nastaje pri preradi mleka u sir. Odlično je hranivo za svinje moze se davati sama u vidu napoja kome su dodate prekupljena koncetrovana hraniva. Bogata je vitaminom riboflavina koji joj daje zelenkastu boju.

Suva surutka se sve vise proizvodi. Moze se uključiti u smese za ishranu svinja, zivine i podmlatka drugih vrsta zivotinja. Energetska vrednost surutke je slična zrnu kukuruza.

26. Nabrojati i navesti osnovne karakteristike sporednih proizvoda prerade riba i mesa u ishrani domacih zivotinja (za koje vrste i kategorije zivotinja se koriste)?

Preradom ribe ili samo njenih ostataka dobija se brasno bogato proteinima visoke bioloske vrednosti, oni su najveci izvor lizina.

Riblje brasno dobija se susenjem i mlevenjem celih riba, ribljeg mesa i pojedinih delova iz koje je izdvojeno ulje. Riblje brasno od haringe je najkvalitetnije. Sastav i kvalitet zavise od kvaliteta i vrste sirovina kao i načina proizvodnje brasna. Koriti se za ihranu mladjih kategorija stoke naročito teladi, priplodnih svinja i zivni (prasadi, tovnih svinja, krmača, nerastova i kokosi nosilja) a smese sadrze 3-8% ribljeg brasna.

Mesno brasno dobja se od ostataka mesa u klanicama i leseva zivotinja u kafilerijama. Najkvalitentije mesno brasno dobija se pri pravljenju supa od govedjeg mesa. Mesno brasno se dodaje smesama 3-5% za ishranu prasadi, priplodnog podmlatka, svinja u tovu ali i zivine. Suva materija mesnog brašna bogata je kalcijumom, fosforom i sadrži neke važne mikroelomente.

Brasno dobijeno od krvi je hranivo najbogatije belančevinama, kojih moze biti oko 80% ali je nijhova svarljivost niska iznosi oko 60%. Bioloska vrednost ovog brasna je manja od mesnog brasna. Veoma neukusan obrok. Sadrži manju količinu kalijuma i fosfora ali je bogat vitaminima holina i niacina.

27. Navesti postupke koji se primenjuju pri pripremi hraniva za ishranu domacih zivotinja?

Hraniva se seckaju, kvase, hemijski obradjuju, fermetisu, kisele, melju, prekupljuju, drobe i gnjece, obavlja se omascivanje hrane (pomocu rasprsivača kojima mast ubacujemo u smesu), przenje, ljustenje, mikronizacija, izlučivanje, mesanje hraniva, peletiranje i briketiranje.

28.Nabrojati i navesti osnovne karakteristike proizvoda industrije (fabrika) stočne hrane?

11

Fabrike stočne hrane poizvode kompletne smese, dopunske i predsmese.

Kompletne smese ili potpune sadrze sve neophodne materije za pojedine vrste i katerogeije stoke. Predstavljaju jedino ili isključivo hranivo u obroku.

Dopunske smese (superkoncentrati, proteinski koncentrati) sadrze proteine, vitamine, mineralne materije u visokoj koncetraciji.

Predsmese ili premiksii su sastavljeni od vitamina, mineralnih materija, aditiva i drugog. Mogu da sadrže samo jednu ili više grupa materija kao što su vitaminsko-mineralno-antibiotski premiksi. Premiksi se dodaju kompletnim i dopunskim smesama.

29. Šta predstavlja i sta mora da sadrzi obrok za ishranu domacih zivotinja? Sta se podrazumeva pod potrebama domacih zivotinja u hraniljivim materijama? Koji parametri se uzimaju u obzir pri sastavljanju obroka?

Pod potrebama životinja u hranivim materijama podrazumeva swe minimalna količina nekog sastojka hrane koja je potrebna da obezbedi odvijanje određene funkcije u organizmu a pod uslovom da su ostale hranive materije u optimalnoj količini.

Obrok je količina svih hraniva koja se daju zivotinji u toku 24 časa. On mora da sadrzi sve neophodne materije u odredjenoj kolicini u pravilno medjusovnom odnosu sto zavisi od vrste i kategorije zivotinja, nivoa proizvodnje, cene hraniva i drugih činiltaca. To znaci da obrok mora biti izbalansiran.

Pri sastavljanju obroka mora se voditi računa o:

potrebama zivotinja u energiji i hraniljivim materijama u toku dana vrsti i količini svakog hraniva

hranivima koja ce se koristiti za balansiranje obroka

nivou energije i hraniljivim materijama iz različitih hraniva

obezbedjenosti trzista hranivima (vrsta i količina) i mogucnosti realizacije proizvedenih proizvoda

nacinju drzanja i ishrani zivotinja, distribuciji hrane, broju hranjenja i drugom.

30. Navesti karakteristike ishrane krava u laktaciji

Ishrana krava treba da obezbedi visoku proizvodnju, dobro zdravlje i reprodukciju krava.Posle teljenja krava konzumira manje hrane, što znaci da koristi vlastite zalihe napravljene u peroidu zasušenosti.U ranom periodu laktacije se smanjuje masa krave sve dok se obrok kolicinski ne normalizuje, a to je izmedu 10. i 15 dana posle teljenja. Povecanje obroka u cilju povecanja mlecnosti naziva se AVANSIRANJE.Ishrana krava u letnjem periodu se zasniva na korišcenju zelene mase sa pašnjaka, livada i oranica.U zimskom periodu obroci treba da sadrže kvalitetno seno, kao livadsko, tako i leguminoza.

12

Kod visoko proizvodnih grla pored sena, neophodno je da obroci sadrže socna i koncentrovana hraniva.Kvalitetna silaža je takode veoma dobro hranivo u zimskom periodu ishrane.Ukoliko se kombinuje sa senom, tada odnos može biti 5-6 g silaže i 0,6 do 0,8 kg sena na 100 kg TM krava.Od sporednih proizvoda industrije daju se rezanci repe (sveži, silirani, ili suvi), treber, i rede, džibra.

Postupci pri sastavljanju obroka: nivo ishrane krava zavisi od telesne mase, kolicine mleka i sadržaja mlecne masti u toku dana i perioda steonosti. Ako krava proizvodi mleko sa manje od 4 % mlecne masti, neophodno je izvršiti prepacunavanje na 4% mast korigovano mleko. 4% mast korigovano mleko= 0,4 M + 15 F M- kolicina mleka F- kolicina mlecne masti u proizvedenoj kolicini mleka.Na osnovu telesne mase i proizvedene kolicine 4% mast korigovanog mleka odreduju se potrebe krava u hranljivim materijama.

31. Navesti karakteristike ishrane zasušenih krava

Pravilna ishrana u periodu zasušenosti omogucava stvaranje rezervnih hranljivih materija u organizmu krave neophodnih za proizvodnju mleka u narednoj laktaciji.Zasušivanje se obavlja smanjenjem broja muža u toku dana, a zatim potpunim prestankom muže.Potrebe zasušenih krava odreduju se na osnovu: telesne mase, proizvodnje mleka koja se ocekuje u narednoj laktaciji, i meseca bremenitosti.U ishrani ove kategorije krava treba koristiti kvalitetna hraniva kao što su :zelena masa sa livada, pašnjaka i oranica (u letnjem periodu) i seno, korenasta i krtolasta hraniva, silaža (zimski period).Hrana mora biti sveža, cista, ispravna i nikako smrznuta.Smatra se da kolicina SM (suve matrije) u obrocima zasušenih krava ne bi trebalo da prede 2,5 procenata TM, a preporuke su da to bude od 1,5 do1,8 SM/ 100 g TM.

32. Navesti karakteristike ishrane teladi

Prva hrana kod teladi je kolostrum, i ova ishrana treba poceti 1 do 2 sata posle rodenja, i da se obavlja 3 do 5 puta u toku 24 casa.Punomasno mleko se zamenjuje regenerisanim u uzrastu teleta od 15, a još uspešnije posle 20 dana.Zamene za regenerisano mleko cesto sadrže obrano mleko, mast, vitamine, mineralne materije, antibiotike i dr.Obrano mleko se takode može koristiti za napajanje teladi posle trece nedelje života. Telad se može napajati vecim, manjim ili minimalnim kolicinama mleka.Sa povecanjm kolicine mleka u obrocima postiže se veci dnevni prirast.Ishrana se može obaviti sisanjem ili napajanjem (pomocu cucli ili iz kofa).U drugoj nedelji života tele dobija koncentrat i seno po volji.Kasnije, kada se postigne konzumiranje 2 kg koncentrata dnevno, njegova kolicina se ogranicava na taj nivo.Ostala kabasta hraniva se upotrebljavaju za ishranu teladi posle drugog (repe), odnosno treceg meseca uzrasta (silaže).Suva, kabasta hraniva povoljno uticu na razvoj buraga i pocetak pojave preživanja.

13

33.Navesti karaktristike ishrane junadi u tovu

Prema starosti, odnosno kategoriji može se govoriti o tovu teladi, tovu junadi, i tovu starijih goveda.Tov junadi je najcešci i u svetu i kod nas jer se od ove kategorije dobijaju znatne kolicine mesa odlicnog kvaliteta.Tov junadi može biti: intenzivan (do 12 meseci ili 400 do 450 kg) ili poluintenzivan ( do 18 meseci uzrasta ili 500 do 550 kg)Intenzivni tov se obavlja koncentrovanim i polukoncentrovanim obrocima.Korišcnjem kompletnih smeša ostvaruje se dnvni prirast od 1,0 do 1,5kg a utroši se 6- koncentrata za 1 kg prirasta.Ucešce koncentrata je u pocetku manje a kasnije se povecava.Polukoncentrovanim obrocima mogu se postici prirasti junadi od 1,0 do 1,2 kg na dan.Od kabastih hraniva koriste se: seno, silaža, sirovi rezanci repe i zelena masa.Kada tržište zahteva nešto masniju junad, tada se ona tove do 16 odnosno 18 meseci uzrasta i mase 450 do 550 kg.Tov junadi starije od 12 meseci uzrasta može se organizovati samo na obrocima sastavljenim od kabaste hrane.Najekonomicniji tov je tov na paši.Može se istovremeno obavljati prihranjivanje junadi malim kolicinama koncentrata.

34. Navesti karakteristike ishrane ovacaOvce su kao i goveda, preživari, ali one bolje koriste zelenu masu sa pašnjaka, a pristom i celulozu.Njihova ishrana mora biti ujednacena jer proizvode vunska vlakna.U letnjem periodu osnovna hrana je zelena masa sa pašnjaka ( 5 do 10 g dnevno). U zimskom periodu osnovna hrana ovaca je je livadsko seno ili leguminoza (1-2 kg dnevno).Pored suve, kabaste hrane, može se koristiti i silaža, socna hraniva - mrkva i repa, zrnasta (kukuruz, ovas, grašak, grahorica), sporedni proizvodi (pšenicne mekinje, suncokretova sacma, repini rezanci).Hraniva životinjskog porekla se jako retko upotrebljavaju. Jedino obroci za ishranu ovnova u sezoni parenja mogu sadržati mleko i jaja,a jagnjadi mleko u prahu i riblje brašno.Ishrana ovaca u toku pripusta bi trebalo da bude kvalitetna jer povoljno utice na broj jagnjadi, mlecnost, kvalitet i kolicinu vune.Ukoliko zelena masa leti i seno zimi nisu kvalitni, tada treba obrocima dodati i smešu koncentrata.Potrebe ovaca u laktaciji zavise od dnevne kolicine i energetske vrednosti mleka, i tada pored kabaste hrane dobijaju i deo koncentrata.Jagnjad može sisati 3-4 meseca. Prihranjivanje jagnjadi pocinje od trece nedelje života. Obavlja se senom i koncentratom. Vec sa 15 dana života može se poceti hranjenje jagnjadi zelenom masom.

35. Navesti karaktristike ishrane svinja

Svinja je monogasticna životinja i svaštojed,što znaci da dobro iskorišcava hranljive materije iz hraniva biljnog i životinjskog porekla. Ona dobro iskorišcava skrob, mast i proteine, ali slabije celulozu.Pri sastavljanju smeše, sva hraniva se mogu podeliti na:- ugljenohidratna (osnovna)- proteinska (biljnog i životinjskog porekla)

14

- mineralna- vitaminske dodatke- aditive Proteini i vitamini su neophodne hranljive materije u ishrani svinja.Potrebe u mineralnim materijama, pre svega u kalcijumu, podmiruju se kredom, dikalcijum fosfatom ili koštanim brašnom.Osnovna karakteristika ishrane svinja je da koriste smeše koncentrata, ali da se kod nekih kategorija upotrebljavaju i kabasta hraniva (obroci za suprasne krmace i krmace u lataciji). Najcešce je to lucerka koja se može nalaziti u obrocima za krmace i do 15 kg.Osnovna hraniva u ishrani svinja su zrnevlje žitarica ( kukuruz, jecam, ovas) kojima se dodaju sacme uljarica(sojina, arašidova i suncokretova sacma) i animalna proteinska hraniva (riblje brašno, mesno brašno, obrano mleko u prahu).Svinje se mogu hraniti suvom, vlažnom, ili tecnom hranom.Hranjenje svinja može biti ogranicno (obrocno) ili po volji.

36. Navesti karakteristike ishrane živine

Svarljivost ugljenih hidrata za kokoši je veca od 50 posto, masti 80 do 90, a proteina nešto veca od 85 posto.Perje je bogato sumporom pa se živini moraju obezbediti neohodne aminokiseline, pre svega metionin.Kokoši imaju potrebe u energiji, proteinima, mineralnim materijama i vitaminima.Potrebe u energiji zavise od nivoa proizvodnje uslova držanja i dr. Energetska vrednost hrane kokoši iskazuje se u ME.Pri normiranju potreba moramo voditi racuna o aminokiselinskom sastavu proteina.Narocito važne aminokiseline su: litin, metionin, triptofan, cistin i arginin.Potrebe za vitaminina A, B, D i E su takode jako velike.Za ishranu kokoši koriste se sledeca hraniva:- energetska (kukuruz, pšenica)- proteinska (sojina i suncokretova sacma, riblje, mesno, krvno brašno, brašno od perja, i dr.)- mineralna (stocna kreda, koštano brašno, dikalcijum fosfat, jodirana so, mikroelementi)Kokošama se dodaje i kamenje (šljunak, grit) zbog mehanicke uloge u varenju hrane.Na individualnim gazdinstvima mogu se upotrebiti kabasta hraniva za ishranu kokoši (mlada trava, lucerka, detelina, kupus, mrkva, silaža i dr.)Razlicite kategorije živine imaju razlicite potrebe u energiji i hranljivim materijama.

ISPITIVANJE PLODNOSTI DOMACIH ŽIVOTINJA

1. Kako se definiše plodnost domacih životinja?Plodnost je sposobnost životinja da proizvode celije sposobne za oplodnju (gamete) i da se blagovremeno oplodavaju, radaju normalne mladunce sposobne za život, te da tu sposobnost što duže zadrže. Može se procenjivati plodnost jedinki (plotkinja ili priplodnjaka) ili stada.

2. Kako se može procenjivati plodnost domacih životinja?Može se procenjivati plodnost jedinki (plotkinja ili priplodnjaka) ili plodnost stada.

15

3. Na osnovu kojih pokazatelja se može procenjivati reproduktivna sposobnost krava?Reproduktivna sposobnost krava se može procenjivati na snovu sledecih pokazatelja kao što su:Interval osemenjavanja, servis-period, i reprodukcioni ciklus ili medutelidbeni interval.

4. Šta je to interval osemenjavanja i koliko treba da bude optimalno trajanje ovog parametra?Interval osemenjavanja (INO) predstavlja vremenski period od teljenja do prve inseminacije ili pripuštanja.On se izražava u danima i prvi je pokazatelj reproduktivne sposobnosti.Prosecne vrednosti ovog parametra bi trebalo da budu u intervalu od 60 do 80 dana

5. Šta je to servis period i koliko treba da bude optimalno trajanje ovog parametra?• Servis period (SP) je vremenski period od teljenja do uspešne oplodnje i njegovo optimalno trajanje je od 60 do 90 dana.

6. Šta je to reprodukcioni ciklus, iz kojih perioda se sastoji i koliko treba da bude optimalno trajanje ovog parametra?• Reprodukcioni ciklus (RC) ili međutelidbeni interval predstavlja vremenski period između dva uzastopna teljenja, sastoji se iz servis perioda i perioda bremenitosti(RC=SP +  .Na variranje reprodukcionog ciklusa uticu pre svega servis period.To je osobina sa sirokim intervalom variranja,za razliku od bremenitosti koja ima malu fenotipsku varijabilnost.Reprodukcioni ciklus krava vaira od 350 do 400 i vise dana.U zapatima sa dobrom plodnoscu reprodukcioni ciklus varira u intervalu od 365 do 380 dana.

7. Šta je to efektivnost plodnosti, kako se izračunava i u kom intervalu treba da se kreću vrednosti ovog parametra?• Efektivnost plodnosti predstavlja relativni odnos broja dana u godini i reprodukcionog ciklusa i utvrđuje se primenom sledeceg obrasca EP=(365/RC)x100. Vrednosti ovog parametra bi trebale da se kreću između 90 i 105%.

8. Šta je to plodnost krava u toku iskorišćavanja i kako se izračinava ovaj parametar?• Plodnost krava u toku iskorišćavanja(PKpž) se izracunava tako sto se vremenski period u danima od prvog (SK1t) do poslednjeg teljenja(SKnt)podeli sa brojem teljenja umanjenom za 1(n - 1) : PKpž=SKnt-SK1t/n-1 

9. Na osnovu kojih pokazatelja se procenjuje plodnost bikova?• Veoma je vazno da se redovno I pouzdano procenjuje Plodnost bikova bez obzira da li se koriste za parenje ili proizvodnju sperme odnosno osemenjavanja.Plodnost bikova se ocenjuje na osnovu sledecih pokazatelja: test nepovađanja plotkinja, bremenitosti po prvom osemenjavanju i indeksu osemenjavanja.

10. Šta je to test nepovađanja plotkinja i koje vrednosti ovog parametra reprezentuju dobru, zadovoljavajuću i lošu plodnost bikova?• Test nepovađanja plotkinja (TNP) pokazuje relativni broj krava i junica koje nisu ispoljile estrus (nisu povađale) posle prve inseminacije.U nasoj zemlji veterinarska sluzba obavlja redovnu kontrolu bremenitosti 90. Dana po osemenjavanj te ovaj test ima orijentacionu vrednost,pre utvrdjivanja bremenitosti rektalnimpregledom.Test nepovadjanja plotkinja se sprovodi 30,60,90 dana posle inseminacije.Tacnost testa zavisi od broja plotkinja koje se ispituju.Tacnost testa je mala ako se on sprovodi na 50 plotkinja koje se gaje u razlicitim uslovima.Na vecem broju plotkinja ,30. Dana posle inseminacije,Dobre rezultate plodnosti predstavlja vrednost TNP veća od 70%. Uporedjivanje nalaza rektalnog pregleda 90. Dana posle inseminacije sa rezultatima TNP, na velikom broju krava I junica pokazuje da su razlike u rezultatima ispod 10%.Vrednost TNP ispod 60%

16

ukazuje na pogorsanje plodnosti u zapatu.Ovim testom se moze procenjivati plodnost priplodnjaka I Zapata u celini..

11. Šta je to bremenitost posle prvog osemenjavanja i koje vrednosti ovog parametra reprezentuju veoma dobru, dobru i nezadovoljavajuću plodnost bikova?• Bremenitost posle prvog osemenjavanja predstavlja relativan broj bremenitih (steonih) plotkinja (krava i junica) posle prvog osemenjavanja. Plodnost bikova je veoma dobra,dobra I zadovoljavajuca ukoliko je procenat bremenitih plotkinja posle prvog osemenjavanja veci od 60%(veoma dobra),50-60%(dobra) I manji od 50%(nezadovoljavajuca),respektivno.Procenat bremeniti junica je za oko 10% veci nego krava posle prvog osemenjavanja.Negativna strana ovog pokazatelja je u tome sto ne daje objektivnu ocenu plodnosti Zapata.Ovaj pokazatelj se moze koristiti za ocenjivanje plodnosti bikova,Zapata I kvaliteta rada osemenjivaca.

12. Šta je to indeks osemenjavanja i koje vrednosti ovog parametra reprezentuju veoma dobru, dobru i nezadovoljavajuću plodnost bikova?• Indeks osemenjavanja (IO) pokazuje koliko je prosečno osemenjavanja izvršeno semenom određenog priplodnjaka po steonoj plotkinji. Ovaj parameter ima komparativni znacaj I moze se primenjivata samo u istim odgajivackim uslovima I pri osemenjavanju veceg broja plotkinja(150-200 grla)Izračunava se tako sto se broj svih osemenjavanja steonih krava(BOSK) podeli sa brojem steonih krava(BSK): IO=BOSK/BSK Indeks osemenjavanja kod bikova sa veoma dobrom plodnoscu ne prelazi vrednost 1,6 sto odgovara 60% gravidnosti posle prvog osemenjavanja.Indeks osemenjavanja do 1,9 ukazuje na dobri plodnost,a indeks veci od 1,9 oznacava narusenu plodnost,sto podrazumeva da je steonost po prvoj inseminaciji manja od 50%.

13. Šta je to natalitet krava, kako se izračunava i koje vrednosti ovog parametra predstavljaju odličnu, vrlo dobru, zadovoljavajuću i nezadovoljavajuću plodnost zapata?• Natalitet krava (NK) predstavlja broj živo rođene teladi od 100 krava za godinu dana i pri utvrđivanju ovog pokazatelja se ne uzimaju u obzir oteljenje junice, prvotelke. Utvrdjivanje se radi analize plodnosti Zapata po obrascu:NK=Broj živorođene teladi od krava/Prosecan broj krava×100.Vrednosti NK veće od 90% su odlične, od 86 do 90% su vrlod dobre, od 81 do 85% su zadovoljavajuće, a manje od 80% su nezadovoljavajuće za plodnost zapata.

14. Šta se podrazumeva pod remontom zapata, od čega zavisi njegov intenzitet i kako se izračunava procenat zamena?• Pod remontom zapata se podrazumeva obnova Zapata(stada). Kojim intezitetom ce se obavljati obnavljanje Zapata,zavisi pre svega od prosecne starosti krava pri izlucenju iz priploda I njihovog uzrasta pri prvom teljenju. Period od prvog teljenja do izlučenja naziva se produktivnim životom krave.Ukoliko je produktivni zivot krave duzi,u toliko ce intezitet obnove stada biti manji,sto pruza mogucnost stroze selekcije.Procenat zamene je relativni broj izlučenih krava iz zapata u toku godine i izračunava se deljenjem veličine zapata označene sa 100% sa produktivnim životom krava: Z=100/PŽ.

15. Šta je to remontni procenat i kako se izračunava ovaj parametar?• Remontni procenat je odnos između procenta zamene (Z) i prosečnog broja ženske teladi po kravi godišnje (Zt =0,5xNK/100); R=Z/Zt .

16.Koji su to najvažniji pokazatelji reproduktivne sposobnosti krmača?

17

Najvažniji pokazatelji reproduktivne sposobnosti krmača su procenat koncepcije i prasenja, veličina legla pri rodjenju i zalucenju, trajanje reproduktivnog ciklusa odnosno broj legala po krmaci godisnje, godisnja proizvodnost krmača, proizvodnost krmača u toku iskoriscavanja i dr.

17. Kako se iskazuje godišnja produktivnost krmača, od čega ona zavisi i kako može da se poveća?

Godisnja proizvodnost krmače najcesce se iskazuje brojem odgajene prasadi po krmači godisnje. Ona zavisi od broja legala po krmači godisnje. Broj legala zavisi od trajanja reproduktivnog ciklusa koga čine bremenitost, laktacija i period od zalucenja do oplodnje i period od zalucenja do izlucenja krmače iz stada. Skracivanjem reproduktivnog ciklusa i povecanjem velicine legla povecava se godisnja proizvodnost krmača.

Godisnja proizvodnost krmaca se moze izracunati koriscenjem preporuka Komisije za proizvodnju svinja Evropske zoootehničke asocijacije i nekih drugih zemalja Evorpe.

18.Koji su to najvažniji pokazatelji plodnosti ovaca? Kakvi rezultati plodnosti se ostvaruju kod ovaca kombinovanog tipa?

Najvazniji pokazatelji plodnosti ovaca su: broj ojagnjene jagnjadi, mortaliltet jagnjadi i broj odgajenje jagnjadi na 100 ovaca. Plodnost stada se najčesce iskazuje procentom sjagnjegnosti iz svih mrkanja ili brojem odgajene jagnjadi na 100 ovaca. Kod ovaca kombinovanog tipa se ostvaruje plodnost u intervalu od 90 do 130% (90-130 jagnjadi na sto ovaca ili 0.9 ili 1.3 jagnjeta/ovci)

19. Kako se izražava potencijalna plodnost živine i kako se ona ispituje? Šta se smatra parametrom prave plodnosti u živinarstvu?

Potencijalna plodnost zivine se izrazava brojem snesenih jaja za odredjeni vremenski period (nedelja, mesec, godina). Nosivost se ispituje preko kontrolinih gnezda. Paramtetrom prave plodnosti u zivinarstvu smatraju se inkubaciona sposobnost jaja (%inkubiranih jaja) i procenat izlezenih pilica.

U praktičnim uslovima se često pracenje proizvodnih parametara obavnja na osnovu ispitivanja grupe ili jata zivine u celini. Proizvodne osobine se u tom slucaju prikazuju na bazi „prosečne“ nosilje.

U proizvodnom periodu nosivost se prati po prisutnoj nosilji. Sve one ne nose jaja svaki dan. Kada

18

se izbroji ukupan broj snesenih jaja i stavi u odnos sa brojem prisutnih kokosaka dobija se prosečan broj jaja/kokosi. Kada se prosečan broj prikaze u procentima dobija se nosivost jata za taj dan.

20. Objasniti dinamiku nošenja jaja kod kokoši i ilustrovati primerom.

Kokoske nose jaja u serijama. Posle serije nastupa breme odmora ili pauze. Serija nosenja i pauze čine ciklus. Nosivost je veca kad a kokos snese vise jaja u jednoj seriji a pauza traje krace.

Primer: ukoliko jedna nosilja u seriji snese 4 jaja i ima pauzu jedan dan a druga snese 3 jaja i ima pauzu dva dana tada se u proizvodnom ciklusu od 365 dana moze očekivati da prva snese 292 a druga 219 jaja.

19