FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA

Trg Dositeja Obradovića 6

Novi Sad

NASTAVNI PREDMET:

POSLOVNA ETIKA

NAZIV SEMINARSKOG RADA:

POSLOVNA ETIKA I UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA

Student: Profesor:Aleksandar Ćirić 123/2010 Prof. dr Biljana Ratković Njegovan

Novi Sad, maj, 2010.godina

SADRŽAJ:

UVOD ……………………………………………………………………………………3

ZNAČAJ POSLOVNE ETIKE …………………………………………………………..4

ZNAČAJ GRANICE U ODREĐENJU POSLOVNE ETIKE …………………………...7

POJEDINAC IZMEĐU LIČNOG I POSLOVNOG MORALA ………………………...8

ŠTA JE POSLOVNA ETIKA?...........................................................................................9

ETIČKI KODEKS U LANCU NABAVKE KOMPANIJE NIKE ……………………...10

KODEKS POSLOVNOG PONAŠANJA KOMPANIJE SCHERING AG …………….11

DISKRIMINACIJA U ZAPOŠLJAVANJU ……………………………………………15

PRISTUPI REŠAVANJA DISKRIMINACIJE ………………………………………...17

UPRAVLJANJE DISKRIMINACIJOM ……………………………………………….18

PRAVNO OKRUŽENJE MENADŽMENTA LJUDSKIH RESURSA………………..18

ZAKLJUČAK…………………………………………………………………………..20

2

UVOD

Od samog početka poslovanja i razvoja preduzeća, načina rada i sticanja profita, bogastva i ostalih pogodnosti koje pruža dobro i uspešno poslovanje, nameće se jedno pitanje – večita dilema: da li poslovanje ima dodirnih tačaka sa moralom i moralnim delovanjem pojedinaca i grupa? To pitanje se može postaviti i kao dilema o tome da li bogatstvo neminovno podrazumeva i sumnju, nepoverenje i zavist prema njegovom poreklu, načinu sticanja i gomilanja. Posmatranje odnosa između poslovanja i etike može se proširiti na način rada, korištenje prirodnih i ekonomskih resursa, vlasničke odnose, rukovođenje preduzećem, kvalitet rada, odnos prema zaposlenima, odnos prema lokalnoj zajednici, regiji, državi. Mnogi će konstatovati da istorijski razvoj ekonomskih odnosa ne ostavlja mnogo argumenata za tezu da je etika i poslovanje u neposrednoj vezi. Drugi će reći da etika i način rada, pogotovo upravljanja preduzećem i njegovog organizovanja, nemaju ništa zajedničkog. Neki će možda reći da ekonomija nema nikavu obavezu niti potrebu da bude moralna, a ima i onih koji će, sa dozom cinizma dodati da ekonomija, po svojoj suštini, ne može biti etična sve i kada bi to htela i nastojala da bude. Takvi će “dobronamerno” savetovati sve one koji traže moralno postupanje u poslovanju, “neka idu u crkvu i neka se bave religijom umesto biznisom”.

3

ZNAČAJ POSLOVNE ETIKE

postoji mišljenje da poslovanje bez moralnih kriterija i ekomomija bez etike ne mogu dati trajnije, stabilnije i značajnije rezultate, niti neku konkretnu zajednicu učiniti srćnom i prosperitetnom. Zbog toga se često govori o potrebi uvođenja etičkog kodeksa u principe poslovanja, rada i rukovođenja u svim preduzećima. Tu se još javlja dilema o tome da li je poslovna etika stvar lične savesti direktora, menadžera, službenika, radnika, ili je to rezultat kolektivnog i zajedničkog morala neke grupe, zajednice, sredine, društva. U današnje vreme, označeno kao doba globalizacije, ova dva suprostavljena stava o odnosu između poslovanja i etike dobijaju sve više na značaju i traže što potpuniji i urgentniji odgovor koji će biti potkrepljen svestranijim interdisciplinarnim istraživanjem. Čini se da je danas ovo pitanje ponovo aktualizovano i ono postaje nezaobilazno, kako u nerazvijenim zemljama, zemljama u procesu i periodu tranzicije, tako i u onim narazvijenim ekonomijama i društvenim prostorima. Kako kaže Džon Kosta (John Costa)1, poslovni svet je pun skandala od trgovine, banaka, osiguranja do lažnih troškova menadžera. Ovde ću pomenuti, kao ilustraciju, tri karakteristična primera koji rečito govore u prilog teze o ponovnom i svakodnevnom propitivanju pojma i značenja onoga što se naziva poslovni moral. To su poznati slučaj poslovnog skandala sa velikom američkom kompanijom Enron, zatim sveži primer finansijskog skandala sa italijanskom prehrambenom kompanijom Parmalat, i kao treće, prevara prilikom prodaje akcija na Banjalučkoj berzi.

Poslovna etika najbolje dijagnostifikuje i odslikava ponašanje, delovanje i imidž poslovnih ljudi. Nedostatak poslovne etike predstavlja prvi i osnovni uzrok da će, u "pogodnom" trenutku, u nekom preduzecu, kompaniji ili bilo kom poslovnom subjektu, doći do izbijanja skandala i poremećaja poslovne atmosfere. U prva dva prethodno pomenuta skandala (Enron i Parmalat) imamo primer nedostatka etike u samom rukovodstvu preduzeća. Upravni odbor, direktori i glavni menadžeri te dve kompanije nisu poštovali elementarne principe poslovnog morala, jer su prikrivali i lažno prikazivali podatke o finansiskom poslovanju i ukupnom stanju kompanija. Tako je uprava Parmalata prikazala da je njen neto dug skoro osam puta manji (1,81 milijarde evra) nego što je to kasnije utvrdila revizija na zahtev suda (14,3 milijarde evra). Slično je postupala, pre toga, i amerićka kompanija Ernon, koja je takođe prikrivala negativne poslovne rezultate u svojim redovnim godišnjim poslovnim izveštajima. Uprave ovih kompanija su, iznošenjem friziranih podataka, uticale na zadržavanje i povećanje vrednosti njihovih akcija na berzi i celokupnog uspeha na tržištu. To je dovelo do to toga da su mnogi ljudi posedovali akcije koje su imale lažnu vrednost i koji su, kada je prevara obelodanjena, izgubili znatna finansijska sredstva. Ovo je primer nedostatka poslovne etike kod najodgovornijih ljudi, odnosno rukovodstva same kompanije. Može se reći da je to primer nedostatka kolektivne ili grupne etike.

Posledice pomenutih skandala su velika šteta za kompaniju, gubitak radnih mesta za zaposlene, potresi na berzi, sumnje u poslovanje drugih kompanija, šteta kod onih koji su posedovali akcije pomenutih kompanija i porast nepoverenja u savremene principe

4

poslovanja. Dakle, nije reč samo o direktnoj šteti za pojedine kompanije, već o šteti koja je naneta celokupnoj svetskoj ekonomiji, jer ekonomija danas deluje po principu "spojenih posuda", a njeni negativni slučajevi (krah pojedinih kompanija, skandal, pad poslovanja) izazivaju "domino efekat" na svetskom nivou. Tako se vrši pritisak na obaranje svetskog "imidža" moderne ekonomije, dolazi do erozije poslovnog poverenja i socijalnog kapitala kao veoma važnih elemenata u savremenoj globalnoj ekonomiji. Ništa više nije stvar samo lokalnih, pojedinačnih i izolovanih poteza, odluka i posledica. Sve se reflektuje na globalnom nivou.

U slučaju Banjalučke berze2, imamo primer, pre svega, nedostatka poslovne etike pojedinca, učesnika u poslovnom procesu (ovoga puta u berzanskom poslovanju). Pojedinac koji ne poseduje elementarne principe lične poslovne etike, i ima deficit ukupnih moralnih standarda, uvek je spreman da izvrši prevaru, da stavi svoje lične interese iznad kolektivnih, zakonskih, iznad normi običajnog poslovnog morala i ljudskog odnosa, da naruši poslovnu klimu i atmosferu, da pokoleba druge. Etika pojedinca je gradivni elemenat kolektivne etike, korporacijske etike. Čovek bez lične poslovne etike predstavlja malignu tačku u poslovanju svake kompanije, tačku koja stalno vreba da se proširi i zahvati ceo sistem kompanije.

Nedostatak poslovne etike dovodi do poremećaja uobičajenih tokova poslovanja, kako u sredini gde se kompanija nalazi, tako i u širem okruženju, a nekada deluje i na svetske ekonomske i poslovne tokove. Gubitak poverenja u poslovanje, u preduzeće, u rukovodstvo i slično. Treba naglasiti da je poverenje danas jedan od ključnih uslova za uspešno poslovanje i razvoj preduzetničke i poslovne klime na svim nivoima i u svim sredinama. Šta dovodi do gubitka poverenja? Pre svega reč je o prevarama i iskazanim namerama da se ostvari prevara, kao što je to slučaj u tri prethodno pomenuta primera poslovnih skandala. Što se više širi potreba za poverenjem i jedinstvenim poslovnim standardima, to se više otvara mogućnost za različite oblike prevara, skrivenih i nedobronamernih postupaka u poslovanju. Ako se tome doda nedostatak poslovne tradicije, neizgrađane moralne norme u radu i poslovanju, razoren sitem pozitivnih poslovnih i životnih vrednosti u narazvijenim sredinama (društvo u tranziciji), kakva je naša, onda se može govoriti o "eldoradu" za različite vrste prevara i poslovnih skandala.

Poslovna etika nije samo prisutna u odnosima između kompanija i okruženja, ona je važna i u odnosima unutar same kompanije. Odnos poslodavaca, menadžmenta i rukovodstva međusobno, kao i njihov odnos prema zaposlenima u kompaniji mora se posmatrati kroz prizmu poslovne etike i moralnog postupanja. Nijedan segment rada i poslovanja, bez obzira na veličinu preduzeća ili poslovnog subjekta, ne može se zapostaviti i "osloboditi" od brige za etičkim delovanjem i postupanjem. Recimo, ako je nizak moral zaposlenih u jednom preduzeću (slabo se zalažu na poslu, nenefikasno koriste radno vreme, česte konfliktne situacije, ogovaranja i podmetanja, iznošenje poslovnih tajni, slaba lojalnost preduzeću), onda je i najboljem menadžmentu teško da postigne neke značajnije poslovne rezultate. Protok informacija je važan elemenat poslovne etike. Ako informacije od značaja za uspeh i pruženje šansi svima u preduzeću zadržavaju i "obrađuju" pojedinci ili grupe, koji tako stiču prednost nad ostalim zaposlenim, onda je tu izostanak poslovne etike očigledan. Pokretljivost osoblja unutar preduzeća, uspon u karijeri, mogućnosti dodatnog rada i povećanja zarada, predstavljaju stalni izazov za primenu ili izostanak principa poslovne etike.

5

Na početku sam naveo dva primera iz svetskog poslovnog okruženja (Enron i Parmalat) i jedan iz naše lokalne sredine (banjalučka berza), kako bih pokazao univerzalnost potrebe za primenom poslovne etike u savremenoj ekonomiji. Dakle, nijedna sredina nije imuna na prevare, podvale i skandale u oblasti poslovanja. Zbog toga se u razvijenom svetu toj problematici poklanja sve više pažnje (od kompanija do univerziteta). Ipak, ovde želim naglasiti da o poslovnoj etici treba mnogo više govoriti, i mnogo više je praktikovati u nerazvijenim i tranzicionim zemljama i sredinama, kakva je i naša. Ova tema je u našoj sredini potpuno zapostavljena, bolje reći, ona je još nepoznata, a rasprava o njoj (kako naučna tako i kolokvijalna) još uvek "nepoželjna". U našoj sredini je, još uvek, "normalno" i "poželjno" poslovanje po netržišnim principima i kriterijima. Argumente za ovu tezu nalazimo u sledećim ponašanjima: oslanjanju na političke subjekte i centre političke moći u poslovanju; prisustvu nepotizma, "prijateljstva" i korupcije u zapošljavanju; u spreizi između političkih struktura i upravljačkih pozicija u državnim preduzećima; u nedovoljno transparentnoj privatizaciji i prodaji državnih preduzeća; u prelivanju državnog kapitala u privatne ruke kroz neracionalne i štetne (po državna preduzeća) poslove, ugovore i transakcije; u protežiranju privatnih preduzeća na javnim tenderima od strane političkih stuktura ili uticajnih pojedinaca, i najzad, u brojnim prevarama i aferama unutar preduzeća (zaposleni– rukovodstvo), kao i između preduzeća na tržištu.

Ako se sada vratimo na prethodni podnaslov i formulišemo ga u pitanje: zašto je poslovna etika važna?, onda se može konstatovati da prethodne napomene i primeri upućuju da su brojni poslovni razlozi zbog kojih je etika važna. Ali je svakoko najvažnije pitanje troškova i štete koje izostanak poslovne etike nanosi preduzećima, pojedincima, sredini i ukupnim svetskim poslovnim odnosima. Izostanak moralnih nazora u bilo kom segmentu poslovanja3 uzrokuje, direktno ili indirektno, povećane troškove, gubitak profita i smanjenje zarade, a to smanjuje konkuretsku sposobnost preduzeća i time narušava njegov ugled u poslovnom okruženju. Poslovna etika mora biti zastupljena u svim segmentima preduzeća, kao i kod svih zaposlenih, od direktora do portira. Ali je njeno prisustvo neophodno i u užem i širem poslovnom okruženju. Pravednost, moralnost, ekonomska racionalnost i koristoljublje stalno se prepliću i mešaju.4

1 John Dalla Costa, The Etical Imperative: Why moral leadeship is Good Business, Perseus Publishing, 1998..

2 Čovek je pomoću falcifikovanih dokumenata uspeo da proda tuđe akcije na berzi. Ali, ovde je reč i o slabosti u sistemu organizacije berzanskog poslovanja, posebno u delu provere i pripreme akcija za prodaju. Takav skandal dovodi do straha i nepoverenja u poslovanje jedne nove i važne institucije u poslovnom mikro okruženju, kakva je banjalučka berza.

3 Troškove i štetu preduzeću, pre ili kasnije, nanose kako prevare u izveštajima o poslovnom uspehu preduzeća, tako i način pakovanja, etiketiranja proizvoda, zatim prevare u deklarisanju sadržaja proizvoda, načina oglašavanja i reklamiranja, načina rukovođenja, nagrađivanja i motivacije zaposlenih.

4 O tome veoma podsticajno, argumentovano i slikovito piše Marshall Schminke (1998), pokazujući na primerima i situacijam, kao i ponašanjima i odnosima savremenih menadžera, šta znači poslovna etika, koji su njeni dometi, kakvu donosi korist njeno prisustvo a kakvu štetu njeno odsustvo.

6

ZNAČAJ GRANICE U ODREĐENJU POSLOVNE ETIKE

Poslovni ljudi, ekonomisti, analitičari i istraživači stalno vode raspravu i ostavljaju dilemu o tome da li je izvesna doza "varanja" i "laži" u poslovanju neophodna. Da li je ta vrsta igre neminovna, te da li je svesno ili nesvesno prisutna u svakoj tržišnoj utakmici i svakoj poslovnoj komunikaciji? Želja za profitom, za poslovnim uspehom, za sticanjem prednosti na tržištu, kao i za ličnom koristi, bogatstvom, prestavlja izazov za pojedince i grupe da ponekad napuste utvrđena pravila igre, kako bi stekli prednost u takmičenju sa drugima. Ako skrivate neke informacije o svom poslovanju, koje može iskoristiti konkurencija na tržištu da vas preduhitri, vi time ulazite u igru koja može da vam donese prednost jer nastupate prvi sa nekom idejom, proizvodom, poslom. Vi tada niste prekršili etička pravila poslovnog ponašanja i direktno ugrozili druge, ostali ste u okviru utvrđenih pravila igre. Ali ako koristite situaciju što ste rukovodilac ili član uprave u nekom preduzeću, te znate za njegove slabije poslovne rezultate pre nego što su obelodanjeni u izveštaju, i prodate svoje akcije, koje će kasnije doživeti pad, onda ste vi izišli iz predviđenog okvira poslovne igre sa etičkim predznakom, iako niste učinili ništa protivzakonito.

Ova dva primera mogu da navedu na tezu, koja ima dosta pristalica, da poslovni uspeh i etika ne mogu ići zajedno. Ako želite postići uspeh, ostvariti zaradu, biti bolji od drugih u vreme velike konkurencije, morate pribegavati raznim oblicima skrivanja, "laganja" i "varanja". Osnovno pitanje koje se postavlja u ovakvim situacijama jeste: gde je granica koja određuje da li je nešto u poslovanju moralno ili nije? Kako kaže Albert Kar (2001.), varanje i laganje je opravdano sa moralnog stanovišta sve dok ostajete u granicama nepisanih (uobičajenih i podrazumevanih) pravila poslovne i tržišne igre. On to naziva "blefiranjem u poslovanju" kao delom strategije u poslovnoj igri, kao što to čine "igrači u pokeru". Šta sve može biti predmet poslovnog "blefiranja"? To je, recimo, predstavljanje svog proizvoda ili usluge kvalitetnijom nego što ona jeste, isticanjem suštinski manje bitnih prednosti u odnosu na konkurenciju, favorizovanje nekih poslovnih partnera radi održanja njihove lojalnosti, dogovaranje sa konkurentskim preduzećem o nivou cena dok se ne stekne bolji kvalitet svog proizvoda ili smanje troškovi poslovanja i slično.

Odrediti granicu poslovne etike predstavlja veliki izazov za svakog rukovodioca i menadžera, ali i za sve zaposlene ljude. To je pitanje lične odluke, vlastitog doživljaja situacije, potreba, interesa i motiva, pitanje vlastitog moralnog integriteta, ali i pitanje kulturnog nasleđa, očekivanja i pritiska koji dolaze iz preduzeća i okruženja. Recimo, ako reklamom i prezentacijom postignete da vaš proizvod postigne dobar uspeh na tržištu, a manje je kvalitetan od konkurentskog, vi ste "blefiranjem" i dobrom igrom na tržištu uspeli i pri tome ostali u granicama etičkog poslovanja. Ali ako je vaš proizvod, čak jednak po kvalitetu izrade sa konkurentskim, postigao prednost marketinškom prezentacijom, ali njegova upotreba može imati štetne posledice po okolinu, onda ste vi prešli granicu poslovne etike. Potrebno je pomiriti mnoštvo zahteva (pojedinaca, grupa, zajednice) i stremljenja ka uspehu i ostvarenju profita, a da se ostane u granicama poslovanja koje određuje poslovna etika. Samo "mudar poslovni čovek traži prednost do granice do koje ne stvara neprijateljstvo među zaposlenima, konkurentima, klijentima, sa državom ili celokupnom javnošću" (Albert Kar, 2001, 51). Držanje u granicama poslovne

7

etike obezbeđuje, na duži rok, bolje poslovne rezultate, izbegavanje nepotrebnih troškova i štete, stvara dobru poslovnu klimu, podstiče preduzetništvo i širi poverenje u kolektive i pojedince, u institucije i poslovne subjekte.

Imajući u vidu značaj granice u poslovanju, poslovnim odnosima i poslovnoj komunikaciji, poslovna etika se može odrediti kao skup ličnih i kolektivnih moralnih postupaka koji se koriste tokom svih oblika poslovnih aktivnosti, a kojima se određuje granica do koje se može ići a da te aktivnosti, postupci i odluke ne izazovu nepovoljne odnose unutar preduzeća i u njegovom okruženju, te da, u konačnom zbiru, ne stvore nepotrebne troškove i štetu za preduzeće i okruženje. Granice mogu biti u okviru zakonskih normi i pravila, zatim u okviru dobrih poslovnih odnosa i navika u ekonomskom i socijalnom prostoru, te u okviru ličnih pozicija i situacija u odnosu na druge sa kojima se dolazi u poslovni ili ljudski kontakt.

POJEDINAC IZMEĐU LIČNOG I POSLOVNOG MORALA

Uvek se postavlja pitanje zašto se čovek ponaša drugačije prilikom donošenja odluka u privatnom životu, nego prilikom donošenja odluka u preduzeću ili drugom poslovnom okruženju? Odakle ta neizbežna razlika između ličnog (individualnog) i kompanijskog (kolektivnog ) morala prilikom donošenja odluka i poslovnih aktivnosti. Kako to da lične vrednosti kao što su čestitost, poverenje, tolerancija, iskrenost, poštenje, vrednoća, držanje obećanja, poštovanje drugih, nestanu kada se pojedinac nađe u prostoru gde je potrebno doneti odluke koje se tiču raspodele navca, položaja, moći, gde se ostvaruje neka dobit ili druga korist i kompenzacija. Zašto se čovek od moralne, vaspitane i tolerantne osobe iz privatnog života, transformiše u potpunu suprotnost kada započne poslovne aktivnosti i počne da donosi važne poslovne odluke? Da li su poslovni ljudi više izloženi moralnim dilemama i izazovima i time više skloni greškama na štetu drugih, nego što je to slučaj u ostalim segmentima života? Na kraju se može postaviti pitanje da li bi svi ljudi varali, lagali, donosili odluke koje su korisne prvenstveno za njih i njihove prijatelje, ako bi dobili priliku i dospeli u "povoljnu" poslovnu poziciju? Odnosno, da li kolektiv više "kvari" pojedinca, menjajući njegove predstave o moralnom dignitetu, namećući mu potrebe koje izlaze iz okvira moralnih vrednosti, ili je samo reč o pojedincu koji je već imao "kodirane" sklonosti ka niskom poslovnom moralu pa ih lako ispoljio? A možda se radi o "dobroj" kombinaciji obe naznačene mogućnosti i poslovne sklonosti. Tu se otkriva veliki prostor za istraživanje i edukovanje u ovoj oblasti.

Većina poslovnih ljudi, posebno direktori, menadžeri, poslodavci i vlasnici, suočava se sa pitanjima i problemima koji mogu naneti nepravdu i štetu drugima, ali doneti korist sebi ili svom preduzeću. Od njihovog moralnog profila i ličnog osećaja pravičnosti zavisi kakve će odluke doneti, kako i kada će ostati u granicama poslovne etike i time, možda, privremeni gubitak, ili izmakli dobitak, pretvoriti u dugoročnu korist i uspeh. Osetiti granicu čiji prelazak može kolektivnu korist ostvariti na uštrb nečije lične i pojedinačne štete, ili ličnu korist ostvariti nanošenjem štete nekom kolektivu, veliki je moralni zadatak i pokazatelj lične vrednosti svakog poslovnog čoveka i njgove spremnosti da gaji poverenje i timski rad.

Pojedinci imaju dosta problema da pomire svoje lične etičke standarde sa zahtevima preduzeća ili nekog poslovnog kolektivnog izbora i postupka. Pojedinac koji u ličnom

8

životu ne bi nakada oduzeo nekome nešto pripadajuće i zasluženo, niti bi pribavio neku nezasluženu korist ili učinio protiv pravni postupak, pod dejstvom kolektivne psihologije, logike i pritiska on se često nađe u situaciji da nešto tako učini. Nije lako svakom čoveku da na deklaraciju nekog proizvoda stavi podatke koji nisu do kraja istiniti, ili da prikrije informacije koje njegov klijent trba da zna unapred, da reparirani ili restrukturisani proizvod proda kao nov, da smanji proviziju nekom dobrom prodavcu-dileru i slično. Naravno, postoje i oni ljudi čiji lični moralni nazori neće izazvati dilemu kod prethodnih postupaka. Oni će se lako uklopiti u manje etične poslovne postupke svakog kolektiva, pa čak i doprineti daljem širenju igre na tržištu koja prelazi granice dobre poslovne etike.

Kod ljudi koji imaju moralne dileme prilikom postupaka i poslovnih aktivnosti, one mogu nastajati iz dva pravca. Jedan je pravac kada su akcije, postupci i odluke nametnuti od strane kolektivnog subjekta (tima, kolektiva, kompanije, sredine), a druga je kada pojedinac sam preduzima neke aktivnosti, postupke ili odluke koje nisu u skladu sa njegovim ličnim nazorom, a sve u cilju postizanja boljih rezultata za kolektiv. On tu može biti vođen i težnjom da se dokaže ili nametne u timu, ili da uoči svoju ličnu korist koja proizilazi iz nekog kolektivnog čina i akcije. "Svi poslovni ljudi zdravog razuma, naglašava Albert Kar, više vole da govore istinu, ali su retko skloni da kažu celu istinu". Zaista je velika veština i pokazatelj volje, širine, obrazovanja, inovativnosti i razuma da ljudi pomire individualne i kolektivne zahteve za etičkim poslovnim postupcima i odlukama. Znati prihvatiti zastoj i problem u poslovanju i prebroditi ga bez moralno sumljivih postupaka prema drugima, kao i postizati kontinuirani uspen ne nanoseći nepravdu i štetu drugima, predstavlja veliki uspeh u povezivanju kolektivnog i individualnog zahteva i očekivanja u poslovnoj etici. Takvih ljudi i postupaka u našoj poslovnoj sredini je, zaista, veoma malo. Zbog toga su troškovi i štete u poslovanju velike a poslovne afere česte. Potrebno je ovoj temi posvetiti mnogo više pažnje kroz edukaciju i istraživanje, kao i neposredne primere u poslovnoj praksi.

ŠTA JE POSLOVNA ETIKA?

Poslovna etika je način koncipiranja, sklapanja, komuniciranja i izvođenja poslova u istovremenom skladu s duhovnim, sociološkim, biološkim i prirodnim zakonitostima čoveka i okruženja ili, jednostavnije, poslovnu etikumožemo objasniti kao prirodno vođenje poslova odnosno poslovanje u skladu s prirodom.Poslovna etika je i skup pravila i normi usklađivanja poslovnih i etičkih aspekata poslovanja. Poslovna etika je grana u istom rangovnom smislu kao što su etika životne sredine, etika medicine ili etika naučno istraživačkog rada, ili bilo koja druga grana etike koja nastaje u vremensko-epohalnom procesu uspostavljanja etike kao filozofske discipline.

9

ETIČKI KODEKS U LANCU NABAVKE KOMPANIJE NIKE

Korporacija NIKE je osnovana na stisak ruke. Takav čin implicira odlučnost daseposlovanje sa partnerima gradi na poverenju,timskom radu,poštenjuimeđusobnom poverenju. Od svih svojih poslovnih partnera očekuju da posluju po istim principima. Suština korporativne etike kompanije NIKE je uverenje da u svom sastavu imaju mnogo različitih ljudi,da poštujeju individualnu raznovrsnost, i drže do toga da svakom pojedincu pruže istu šansu. NIKE dizajnira, proizvodi i plasira proizvode za potrošače koji se bave sportom i fitnesom. Usvakom koraku tog procesa rukovode se ne samo onim što se od njih po zakonu traži već i onim što se očekuje od jedne vodeće firme. I od svojih partnera očekuju isto.Partneri NIKE-asa ugovaračima koji dele njihovu posvećenost najboljoj praksi poslovanja i neprestanom usavršavanjuu:-načinu upravljanja kojim se poštuju prava svih zaposlenih, uključujući i pravo na slobodno udruživanje i sklapanje kolektivnih ugovora-smanjenju uticaja koji imamo na životnu sredinu-obezbeđivanju bezbedno gizdravog radnog mesta-unapređenju zdravlja I opšteg dobra svih zaposlenih

Ugovarači moraju uvažavati dostojanstvo svih zaposlenih I njihovo pravo na radu kome neće biti uznemiravanja, zlostavljanja I telesnog kažnjavanja.Odluke o zapošljavanju, plati, beneficijama, unapređenju, prestanku radnog odnosa I penzionisanju moraju se donositi isključivo na osnovu radne sposobnosti zaposlenog. Ne sme biti diskriminacije na osnovu rase, uverenja, pola ili bračnog odnosno trudničkog statusa, verskih ili političkih uverenja, starosti ili seksualne opredeljenosti.Gde god usvetu postoji NIKE, rukovode se ovim kodeksom ponašanja I svoje ugovarače obavezuju na ove principe. Ugovarači moraju istaći ovaj kodeks na vidnom mestu u svim glavnim poslovnim prostorijama, prevesti ih na jezik zaposlenih, I moraju uputiti svoje zaposlene u njihova prava I obaveze na osnovu kodeksa I važećih lokalnih zakona.Dok ovi principi grade partnerski duh među njima, svoje partnere takođe obavezuju na poštovanje određenih standarda ponašanja. Ključni standardi su navedeni u daljem tekstu.

Prinudni rad

Ugovarač ne sme da koristi nikakav oblik prinudnog rada–Bilo u zatvoru ili prisilne ugovore za mlade ljude i druge.

Dečji rad

Ugovarač ne sme da za proizvodnju obuće zapošljava osobe mlađe od 18godina. Ne sme da zapošljava osobe mlađe od 16godina za proizvodnju odeće i opreme.Ako u trenutku kada proizvodnja počne, ugovarač zaposli ljude koji su po zakonu sposobni za rad i imaju minimum 15 godina, tada zaposlenje može da se nastavi, ali ugovarač se obavezuje da ne upošljava nove osobe mlađe nego što je predviđeno zakonom ili zakonom NIKE-a. Da bi kompanija obezbedila da se poštuje ovaj standard vezan za ograničenje starosnog doba, ugovarač ne sme ni u kom obliku dopuštati rad kod kuće u proizvodnji za NIKE.

10

Zarade

Svakom zaposlenom ugovarač obezbeđuje bar minimalnu platu, ili prosečnu platu u industriji,koja god od te dve da je veća; svakom zaposlenom obezbeđuje jasan pismeni obračun za svaku platu, i ne smanjuje platu kao oblik kaznene mere.

Beneficije

Ugovarač obezbeđuje po zakonu obavezne beneficije i doprinose za svakog zaposlenog.

Radno vreme/Prekovremeni rad

Ugovarač poštuje zakonom određeno radno vreme; poseže za prekovremenim radom samo u slučajevima kada zaposleni dobija punu nadoknadu u skladu sa lokalnim zakonom; obaveštava svakog zaposlenog u času kada ga zapošljava da je uslov zaposlenja i obavezan prekovremeni rad; I redovno obezbeđuje jedan slobodan dan u toku sedam dana, i ne zahteva rad preko 60 sati nedeljno po redovnom planu rada, ili poštuje lokalna ograničenja za rad ukoliko su ona niža.

Životna sredina,bezbednostizdravstvena zaštita(ES&H)

Ugovarač ima napisani pravilnik i standarde u pogledu životne sredine, bezbednosti i zdravstvenoj zaštiti, i sprovodi sistem u cilju smanjenja negativnih uticaja na životnu sredinu, umanjuje mogućnost povrede ili bolesti na poslu, i unapređuje opšte zdravlje zaposlenih.

Dokumentacija i inspekcija

Ugovarač zavodi svu potrebnu dokumentaciju kako bi pokazao da radi u skladu sa ovim kodeksom ponašanja i u skladu sa relevantnim zakonima; saglasan je da dokumentaciju stavi na raspolaganje kompaniji NIKE ili njenom imenovanom posmatraču; i pristaje na inspekciju sa ili bez prethodne najave.

11

KODEKS POSLOVNOG PONAŠANJA KOMPANIJE SCHERING AG

Schering je multinacionalna farmaceutska kompanija sa sedištem u Nemačkoj.

Ovaj Kodeks poslovnog ponašanja i etike usvojen je na Izvršnom odboru, a odobrio ga je Nadzorni odbor kompanije Schering AG. On opisuje vrednosti, principe i delovanja na kojima se zasniva poslovno ponašanje u korporaciji ScheringAG i njenim filijalama (GrupaSchering).

Ovaj Kodeks je donet sa ciljem da se poboljšaju etički standardi širom kompanije, kao i da se podrži radno okruženje koje podstiče integritet, poštovanje i poštenje. Rukovodstvo je uvereno da se dugoročni interesi kompanije najbolje podstiču sledeći politiku strogog poštovanja zakona, visokih principa i društvene odgovornosti u svim poslovnim aktivnostima. Kodeks se odnosi na sve zaposlene širom sveta, kao i na članove Izvršnog odbora i Nadzornog odbora.

Poštovanje zakona, pravila i propisa

Schering nastoji da svoje poslovanje vodi u skladu sa primenljivim zakonima, pravilima i propisima, rukovodeći se visokim etičkim principima. Scheringse takođe obavezuje da će poštovati sve industrijske kodekse koji se primenjuju u farmaceutskoj industriji. Ugled Grupe po pitanju integriteta, kvaliteta i poštenja zasniva se na posvećenosti ovim kodeksima i pomaže da se obezbedi njen dugoročni uspeh.

Korporativna odgovornost

Scheringse obavezuje na ekonomski, društveno i ekološki odgovorno poslovanje. Grupa Schering je posvećena principima održivog razvoja. Ona teži efikasnoj primeni prirodnih resursa i minimalizovanju uticaja svojih aktivnosti i proizvoda na njihove životne cikluse. Zdravlje i bezbednost svih zaposlenih, suseda, klijenata, potrošača i ostalih na koje utiču njene poslovne aktivnosti , kao i zaštita životne sredine, su visoki prioritet kompanije. Schering nastoji da obezbedi da njegovi procesi, tehnologije i proizvodi zadovoljavaju strožije standarde, bili oni državni ili standardi kompanije.

Upravljanje kvalitetom je integralni deo svih operacija. Kao farmaceutska kompanija orijentisana ka istraživanjima, Schering je posvećen medicinskom napretku i poboljšanju kvaliteta života. U potrazi za inovativnim dijagnostičkim i terapijskim proizvodima koji bi zadovoljili do sada nezadovoljene medicinske potrebe, Schering grupa teži da nanajbolji način iskoristi naučne i tehnološke potencijale, da podstiče kulturu otvorenog dijaloga o problemima i neprestano analizira dobrobiti i rizike. Schering poštuje opšteprihvaćene principe biomedicinskih istraživanja sa posebnim naglaskom na autonomiji i integritetu pacijenata.

12

Antimonopolska i poštena trgovina

Schering veruje da se dobrobit potrošača najbolje zadovoljava poštenom konkurencijom. Grupa se trudi da svoje poslovanje unapređuje aktivno, kompetentno i etički u skladu sa svim primenljivim zakonima protiv monopola, koji podstiču konkurenciju i poštenu trgovinu na svim tržištima na kojima posluje, ne koristeći neferprednost nad ostalima, bilo da se radi o potrošačima, snabdevačima ili konkurenciji.

Anti - korupcija

Scheringse protivi korupciji i podmićivanju, i ne toleriše praksu dobijanja poslova neprimerenim sredstvima. Nijednom zaposlenom u Scheringu nije dozvoljeno da ponudi, primi ili prihvati bilo koju vrstu koristi za ili od poslovnih partnera, koja bi mogla da iskompromituje, ili se učinikom promitujućom za sposobnost da se donose objektivne i poštene poslovne odluke.

Trgovina na bazi poverljivih unutrašnjih informacija

Schering zahteva da se njegovi službenici uzdrže od trgovine na bazi poverljivih unutrašnjih informacija. Ovo se posebno odnosi na zaposlene koji imaju pristup poverljivim informaijama o Scheringu, njegovim ograncima ili filijalama, ili o kompaniji sa kojom Grupa posluje. Ovakve poverljive unutrašnje informacije mogu da se odnose, na primer na planove; nove proizvode ili procese; integracije, sticanja i oduzimanja prava na poslove ili hartije od vrednosti; probleme sa kojima se susreće Schering ili kompanija sa kojom posluje; prodaju; profitabilnost; pregovore o važnim ugovorima ili poslovnim odnosima; značajne parnice ili finansijske informacije.

Ako je informacija takva da bi je razuman investitor smatrao značajnom za donošenje odluke o ulaganju, zaposleni koji tu informaciju poseduje ne bi smeo niti da kupuje, niti da prodaje Scheringove hartije od vrednosti, niti da te informacije prosleđuje drugima dok one ne postanu dostupne javnosti. Uz to, zaposleni ne smeju da kupuju niti prodaju hartije od vrednosti ni u jednog drugoj kompaniji o kojoj poseduju povlašćene informacije nedostupne javnosti, niti da otkrivaju ovakve informacije drugima dok one ne postanu dostupne javnosti. Korišćenje materijalnih poverljivih informacija na gore navedeni način može takođe biti protivno zakonu. Grupa je izdala i Schering AG unutrašnji pravilnik o poštovanju pravila trgovine koji sadrži detaljnije zahteve.

Adekvatni radni uslovi

Scheringje društveno odgovoran poslodavac i svoje zaposlene smatra svojom velikom snagom. Grupa od svojih zaposlenih traži odanost, a zauzvrat sa njima deli svoj poslovni uspeh. Schering se obavezuje da obezbedi radnu okolinu koja uvažava različitosti bogatstvo međunarodne kulture. Kadrovska politika i aktivnosti Grupe Schering treba da doprinesu stvaranju radnog mesta na kome svaki pojedinac ima mogućnosti za profesionalni i lični razvoj. Schering poštuje svakog pojedinca i promoviše otvorenu

13

razmenu shvatanja, kritika i ideja. Schering je posvećen pružanju jednakih mogućnosti zapošljavanja svim licima, i ne toleriše diskriminaciju niti zlostavljanje bilo koje vrste. Pretnje ili akti nasilja, kao i fizičko zastrašivanje su zabranjeni. Ne toleriše se upotreba zabranjenih droga na radnom mestu.

Sukob interesa

"Sukob interesa" postoji kada neko lice ima lični interes koji se razlikuje od interesa Scheringa. U konfliktnim situacijama, interesi Grupe se ne smeju dovoditi u pitanje. Sukob interesa može da nastane u mnogim situacijama od kojih sledeće iziskuju posebnu pažnju:- zaposleni ne smeju iskoristiti u lične svrhe poklone koje primaju na svojoj funkciji u Schering grupi, niti se na drugi način lično bogatiti zahvaljujući pristupu poverljivim informacijama. - svi zaposleni imaju obavezu da unapređuju legitimne interese Scheringa kada se za to ukaže prilika. Oni ne smeju da koriste mogućnosti, informacije, imovinu kompanije ili svoj položaj u njoj, za ličnu korist, niti da direktno ili indirektno ulaze u konkurenciju sa njom. - zaposleni ne smeju da rade kao direktori, menadžeri, zaposleni ili savetnici u bilo kojoj drugoj poslovnoj organizaciji što bi negativno uticalo na njihovu motivaciju ili učinak, osim ako takav rad nije specifično odobren od strane Kompanije. - Schering podstiče svoje zaposlene da se angažuju na dobrovoljnom radu u lokalnim zajednicama i dobrotvornim aktivnostima. Međutim, mora se osigurati da sve spoljašnje aktivnosti, čak i one koje su dobrotvorne i rade se besplatno, ne predstavljaju sukob interesa i da nisu u suprotnosti sa njihovim zaposlenjem u Kompaniji.Svaki sukob ili potencijalni sukob interesa treba da se prijavi i da se o njemu prodiskutuje sa odgovarajućim pretpostavljenima.

Vođenje dokumentacije i izveštavanje

Schering primenjuje najviše standarde u vođenju dokumentacije. Svi finansijski izveštaji i knjige, dokumenti i računi Grupe – bilo da se čuvaju u elektronskom ili štampanom obliku - moraju da prikazuju transakcije i događaje tačno, da poštuju zakonske regulative i računovodstvene principe, kao i sistem internog računovodstva Kompanije. Nepošteno izveštavanje u Kompaniji ili organizacijama ili licima izvan Kompanije je strogo zabranjeno. Schering se obavezuje da prikazuje potpune, ispravne, tačne, pravovremene i razumljive podatke u svim izveštajima i dokumentima koji se zavode ili podnose po nemačkom zakonu, ili Komisiji SAD za hartije od vrednosti i konverziju, kao i u drugim javnim komunikacijama.

14

Zaštita i pravilno korišćenje imovine

Kolektivno, zaposleni su odgovorni za čuvanje i pravilno i efikasno korišćenje imovine Scheringa. Svaki zaposleni takođe ima obavezu da štiti imovinu Scheringa od gubitka, oštećenja, zloupotrebe, krađe, pronevere ili uništenja. Svaku situaciju ili incident koji bi mogli da dovedu do ovakvih posledica zaposleni su dužni da odmah prijave svom nadređenom ili menadžeru.

Poverljivost i zaštita privatnosti

Informacije spadaju u najvredniju imovinu kompanije Schering, paje otvoreno i efikasno širenje informacija presudno za njen uspeh. Međutim, mnogo poslovnih informacija Grupe je poverljivo ili zaštićeno, pa se takva poverljivost mora čuvati, osim kada sam Schering da ovlašćenje za iznošenje ovakvih informacija ili kada se to zahteva zakonom ili propisima. Ova pravila se posebno primenjuju na intelektualnu svojinu, kao što su poslovne tajne, patenti, žigovi i autorska prava, kao i poslovni, marketinški i planovi usluga, inženjerijska i proizvodna tehnologija, projekti, baze podataka, dokumentacija, informacije o platama i bilo koji neobjavljeni finansijski podaci i izveštaji. Politika Scheringa je da lične informacije o zaposlenima, pacijentima, korisnicima, poslovnim partnerima i snabdevačima budu korišćene s dužnom pažnjom i tretirane kao poverljive, uz potpuno poštovanje svih prava na zaštitu privatnosti. Zaštita ovakvih informacija je od ogromnog značaja i one se moraju iznositi s najvećom pažnjom da bi se zaslužilo kontinuirano poverenje svih lica kojih se tiču.

Pitanja i pritužbe

Ako zaposleni ima pitanja ili pritužbe vezano za teme obuhvaćene ovim kodeksom, uključujući i moguće kršenje samog Kodeksa, treba da ih odmah podnese svom pretpostavljenom u cilju razrešenja.Ovo se može uraditi anonimno, poverljivo ili na drugi način. Ako rešenje nije zadovoljavajuće za zaposlenog, ili pak on/ona smatra da nije primereno da svoje pitanje ili pritužbu iznosi svom pretpostavljenom, ono treba da se podnese Pravnoj službi u lokalnoj poslovnoj jedinici, ili ako to nije izvodljivo, Pravnoj službi ScheringAG Berlin. Schering ne dozvoljava nikakvu osvetu zbog pritužbi urađenih u skladu sa ovim Kodeksom sa dobrim namerama.

Odgovornost

Svi zaposleni,kao i članovi Izvršnog odbora i članovi Nadzornog odbora, obavezni su da poštuju standarde iznete u ovom Kodeksu. Kršenje Kodeksa će dovesti do posledica. U težim slučajevima takve posledice mogu da uključuju udaljavanje iz kancelarije i prekid radnog odnosa. Svaka promena u ovom Kodeksu, ili odricanje od prava po njemu za članove Izvršnog odbora iziskuje odluku Nadzornog odbora i otkriće se u meri u kojoj se to traži zakonom ili propisima vezanim za rad berze.

15

DISKRIMINACIJA U ZAPOŠLJAVANJU

U organizaciji diskriminacija se može javiti u više oblika:

Individualna – kada se članovi organizacije demonstriraju predrasude prema drugim osobama kao posledica stereotipnog razmišljanjaStrukturalna – kada uslovi za zapošljavanje i unapređenje isključuju određene pojedince (slučajno ili namerno)Organizaciona – kada postoje preuranjena mišljenja i pretpostavke kakav bi posao mogao neki pojedinac ili grupa da obavlja. (Npr: muškarci ili žene)

Osnovne perspektive diskriminacije

Psihološka / sociološka:diskriminaciju posmatra kao rezultat učenja pojedinca kako da se ponašaju na način koji odgovara društvu u kome žive

Istorijska:prati promene u diskriminacionom modelu tokom vremena i faktore koji doprinose tim promenama

Strukturalno / ekonomska: traga za modelom radne snage, tj. ponude i tražnje i povezivanja diskriminacije sa posedovanjem odgovarajućih osobina

Političko / etička: traga za diskriminacijom kao osnovnim ljudskim pravom i fundamentalnim delom socijalno odgovorne nacije na radnom mestu

1. Psihološko / sociološka osnova diskriminacije

Zasniva se na traganju za odgovorom na fundamentalno pitanje koje se tiče utvrđivanja do kog stepena je diskriminacija naučeno ponašanje, a do kog je rezultat urođenih crta ličnosti.

2. Istorijska perspektiva

Podrazumeva nekoliko kritičnih pitanja koja čine suštinu diskriminacionog razmišljanja. To su pitanja pola, rase ietničnosti, starosti i invalidnosti.

a) Pol – bez obzira na značajne razlike između uloge muškaraca i žena u različitim kulturama, ne postoji ni jedan primer društva gde su žene moćnije od muškaraca. razlog: tradicionalna podela uloga i posla

b) Rasa i etničnost – iako zakonodavstvo izričito zabranjuje diskriminaciju po osnovu rasnog i etničkog porekla, situacija u praksi nije baš takva, pogotovo ako se posmatraju statistički podaci o zaposlenosti u pojedinim zemljama, gde je zastupljena rasna i etnička raznovrsnost.

16

c) Starost – podrazumeva diskriminaciju mladih i starijih radnika prilikom zapošljavanja. Direktiva EU iz 2000. god. zahteva da Vlade uvedu zakone koji bi sprečili starosnu diskr. od 2006. god. Moguće je i ukidanje klauzule o penzionisanju radnika nakon 65. godine

d) Nesposobnost (invalidnost) – 1996. god. je uveden akt o diskriminaciji invalidnosti kojim se zabranjuje bilo kakav oblik diskriminacije za preduzeća od 15 ili više zaposlenih prema trenutnom ili budućem osoblju po osnovu invaliditeta. Postoje određene kategorije koje su izuzete iz ovog akta: policajci, vatrogasci, čuvari zatvora itd.

3. Strukturalna / ekonomska perspektiva diskriminacije

Objašnjenja koji sagledaju dejstvo strukturalnih odnosno ekonomskih faktora na diskriminaciju obuhvaćena su u tri teorije:

a) Teorija ljudskog kapitalab) Teorija segmentiranog tržišta radne snagec) Teorija rezervi u radnoj snazi

4. Politika / etička perspektiva diskriminacije

Diskriminacija u okviru radnog mesta je praktično posledica vrednosti i stavova društva u kom organizacija egzistira i funkcioniše. Bilo bi absurdno odvojeno posmatrati stavove zaposlenih na poslu od šireg socijalnog konteksta kom organizacija pripada.

PRISTUPI REŠAVANJA DISKRIMINACIJE

A) Nacionalne inicijative i obrazovni programB) Više radikalni pristup (kao što su programi afirmativne akcije)C) Pristup upravljanja različitostima

a) Nacionalne inicijative i obrazovni program

Odnose se na zakonodavni pristup jednakim mogućnostima.Igralo je veoma važnu ulogu u rešavanju problema diskriminacije na radnom mestu.

b) Radikalniji pristup - programi afirmativne akcije

Afirmativne akcije se mogu definisati kao ,,one akcije koje su odgovarajuće za prevazilaženje efekata prošlih ili sadašnjih praksi, politika ili drugih barijera zajednake mogućnosti.”

C) Pristup upravljanja različitostima

Temelji se na činjenici da su svi ljudi različiti i da potencijal svakog pojedinca mora biti iskorišćen jer baš te različitosti mogu biti izvor bogatstva i uspeha.

17

Tako svaki član populacije je uključen u radni proces, bez obzira na njegov pol, rasu, status i slično. Ovaj pristup je posebno korišćen u SAD.

UPRAVLJANJE DISKRIMINACIJOM

Osnovni zadatak menadžera je da obezbede i osiguraju jednake mogućnosti za sve radnike – preko sledećih oblasti:

1. Regrutacija i selekcija – kriterijum na kojem se bazira mora biti zasnovan na detaljnoj analizi. 2. Uvođenje (orijentacija) – proveriti sve materijale za orijentaciju novih radnika kako bi se osiguralo da se zaposleni nesteretipišu. 3. Obuka i razvoj – pružiti mogućnost obuke svim zaposlenima kao i eliminisati potrebe intenzivnog ostajanja van preduzeća4. Unapređenje i ocenjivanje – ne sme biti privilegija, ne sme biti zasnovana nastereotipičnim predrasudama5. Plaćanje, rokovi i uslovi zaposlenja – radi pravičnosti treba da se zasniva na objektivnim metodama vrednovanja posla 6. Uznemiravanje i nošenje sa uvredama – potrebno je istaći obavezu organiazcije za eliminisanje uznemiravanja (npr. seksualno uznemiravanje)7. Disciplina, otpuštanje i suvišnost – voditi računa da kriterijumi određivanja suvišnosti ne budu zasnovani na diskriminatornoj osnovi

PRAVNO OKRUŽENJE MENADŽMENTA LJUDSKIH RESURSA: Jednake mogućnosti zapošljavanja

Diskriminacija u širem smislu predstavlja donošenje odluka o zapošljavanju ili radnim uslovima koja su povoljna članovima jedne grupe u odnosu na druge članove grupe kojima su nepovoljne.To se pre svega odnosi na selekciju osoblja, pristup u programe obuke, unapređenje, radne zadatke, transfere, kompenzacije, otpuštanja i kažnjavanje. Sudovi smatraju da namerni (različito tretiranje) i nenamerni (različiti uticaj) akti pokrivenih entiteta mogu činiti ilegalnu diskriminaciju zapošljavanja.

Različito tretiranje – predstavlja namernu diskriminaciju kada poslodavac koristi različite tretmane ili standarde za različite grupe zaposlenih na bazi starosti, pola, religija itd. Različiti uticaj – predstavlja nenamernu diskriminaciju koja se javlja kada poslodavac sprovodeći politiku rasno neutralnog zapošljavanja izaziva neproporcijalnosti jer se neke grupe isključuju po osnovu zaštićene kategorije. Procedure zapošljavanja (npr: testovi)

imaju nepro-porcijalno negativni uticaj na članove zaštićene grupe. 18

Osveta

Mnogi sudski akti zabranjuju osvetu protiv zaposlenih koji se suprostavljaju diskriminatornim praksama ili učestvuju u zaštićenim istraživanjima, suđenjima ili saslušanjima.

Elementi prava osvete su:

a)Aktivnosti zaposlenih podrazumevaju suprostavljanje diskriminaciji i učestvovanje u zaštićenim suđenjima. b)Akcije obrnutog zapošljavanja koje se smatraju osvetničkim su terminacija, odbijanje unapređenja, beneficija ili zapošljavanja, pretnje, ukori itd.

.

19

ZAKLJUČAK

Osnovno pitanje koje se postavlja u analizi poslovne etike i odnosa ekonomije i etike jeste: gde je granica koja određuje da li je nešto u poslovanju moralno ili nije? Odrediti granicu poslovne etike predstavlja veliki izazov za svakog rukovodioca i menadžera, ali i za sve zaposlene ljude. To je pitanje lične odluke, vlastitog doživljaja situacije, potreba, interesa i motiva, pitanje vlastitog moralnog integriteta, ali i pitanje kulturnog nasleđa, očekivanja i pritisaka koji dolaze iz preduzeća i okruženja.

Poslovna etika ima svoje dve osnovne dimenzije ispoljavanja i manifestovanja, a to su kolektivna, grupna etika i etika pojedinca. Kolektivna etika uključuje etičke postupke u poslovnim odlukama rukovodstva i menadžmenta kompanija koje se odnose na spoljašnje subjekte i okruženje, ali i etičke odnose unutar samih kompanija. Na drugoj strani, pojedinac koji ne poseduje elementarne principe lične poslovne etike, i ima deficit ukupnih moralnih standarda, uvek je spreman da izvrši prevaru, da stavi svoje lične interese iznad kolektivnih, zakonskih, iznad normi običajnog poslovnog morala i ljudskog odnosa, da naruši poslovnu klimu i atmosferu.

 

20

LITERATURA

1. 1. John Dalla Costa, The Etical Imperative: Why moral leadeship is Good Business, Perseus Publishing, 1998.2. Marshall Schminke (1998), Menagamentel ethics....

2. Lorens E.,Hantington S.P., Kultura je važna, Plato, Beograd,2004.3. Kar, Albert Z., Da li je blefiranje u poslu etično? U Džon Dramond i Bil bein:

Poslovna etika, Clio, Beograd 2001.4. Riderstrale, J. Nordstrom, K., Funky Business, Plato, Beograd, 2004. 5. Post James, E., Frederick William, C., Business and Societi, Corporate

Strategy,Public policy, Ethics, «McGraw-Hill, 1996.6. Williams, G.J. Ethics in Modern Management, Quorum Books, 1992.7. Selekman, Benjamin,M. Power and Morality in a Business Society,

McGraw_Hill. 1956.8. Bruce, W. Classics of Administrative Ethics, Westview Press, 2001.9. Francis, R.D. Ethics and Corporate Governance, University of New South Wales

Press, 2000.10. Dr Aleksandar Đokić, Upravljanje ljudskim resursima, Banja Luka, Prijedor,

2006.

Sajtovi:

www.eccf.su.ac.yuwww.efbl.org

21