1. Pojam porodičnog pravaPorodično pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se uređuju odnosi između članova porodice, srodnika, odnosi u braku i vanbračnoj zajednici.

Porodično pravo u užem i širem smislu •U užem smislu: Deo prava koji reguliše samo odnose u porodici •U širem smislu: Deo prava koji reguliše sve odnose koji nastaju, ne samo unutar porodice nego i sve druge pravno relevantne odnose vezane za porodicu i brak, vanbračne odnose, usvojenje, starateljstvo...

Porodično pravo – podela – prema načinu zasnivanja porodičnog odnosa: • Bračno pravo – obuhvećenja su pitanja braka (pravne posledice braka, pravno dejstvo braka) • Roditeljsko pravo – obuhvata prava i dužnosti dece i roditelja, odnosno srodnika uže porodice • Starateljsko pravo – obuhvata prava lica bez roditeljskog staranja i lica koja nisu da se staraju sama o sebi i imovini

Porodično pravo – materijalno i procesno • Materijalno porodično pravo – sadrži odredbe koje se bave saržinom odnosa • Procesno porodično pravo – postupak za ostvarenje porodičnih odnosa (bilo da se vodi parnični, vanparnični, upravni ili izvršni postupak)

Subjekti porodičnog prava – fizička lica (poslovna i pravna sposobnost) Za neke stvari je zakonom predviđena samo poslovna a za neke pravna sposobnost Objekti ili predmeti porodičnog prava – RADNJE i STVARi •Radnje – ona prava i dužnosti koje subjekt p. prava imaju između sebe i prema drugim licima. • Stvari – javljaju se kod imovinskih prava

2. Načela porodičnog prava

1)Načelo posebne zaštite porodice – ustavno pravna zaštita porodice – najviša pravna zaštita 2)Načelo posebe zaštite majke i deteta – Trudnoća, materijnjstvo i život deteta u prvim godinama, predstavlja jako ranjiv period kako u psihičkom smislu tako i ekonomskom. 3)Načelo društvene funkcije roditeljskog prava - pravo i obaveza roditelja je da se staraju o svojoj deci 4) Načelo ravnopravnosti bračne i vanbračne zajednice - prvi put u Ustavu definisano da prava koja imaju lica u braku imaju i lica koja žive u vanbračnoj zajednici 5)Načelo ravnopravnosti polova – odnosi se i na porodično pravne odnose ali i šire – načelo jednakosti svih građ. 6)Načelo slobodnog odlučivanja o rađanju dece – Ustav utvrđuje jedno od osnovnih prirodnih pravila, pravo o slobodnoj odluci o stvaranju svog potomstva – rađanju deteta

3. Izvori porodičnog prava

DOMAĆI: 1)Ustav – najviši i najznačajniji pravni akt naše zemlje, tj. porodičnog prava (odredbe o zaštiti porodice, zabrani diskriminacije, ravnopravnosti polova...)

2)Zakoni - OSNOVNI IZVORI porodičnog prava (Porodični zakonik Republike Srbije 17.05.2005) Zakoni u celini koji uređuju odnose PORODIČNOG PRAVA u najširem smislu -DOPUSNKI IZVORI prodičnog prava Zakoni koji ne uređuju oblast porodičnog prava već se pojedina rešenja iz zakona odnose na porodično pravo Zakon o naseđivanju – normira pitanja srodstva odnosno krugova zakonskih i nužnih naslednika Zakon o stanovanju – reguliše pitanje koršćenja stana od strane porodica Zakon o radu – zabrana trudnici da radi na poslovima štetnim po njeno zdravlje, pravo na porodiljsko odsustvo 3)Sudska praksa – sama za sebe kao izvor prava 4)Običaj kao izvor porodičnog prava – Miraz, Veridba – zakonskim odredbama, Kumstvo,

MEĐUNARODNI (ustav – usklađenost sa međunarodnim dokumentima) : -Deklaracije (UNIVERZALNA DEKLARACIJA O PRAVIMA ČOVEKA) -Konvencije (KONVENCIJA O PRAVU DETETA, ZAŠTITI MATERINSTVA, NAJGORIM OBLICIMA DEČIJEG RADA...) Organizacije: Ujedinjene nacije, Savet Evrope – najšira organizacija o zaštiti ljudskih prava (EU konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda)

4. Porodica, pojam i struktura

Porodica – Osnovna jedinica društva, u kojoj supružnici, deca, vanbračni partneri i ostali srodnici, žive u zajednici života, stvaraju pravom utvrđene uslove za razvoj i blagostanje svih članova, a posebno dece.

Porodicu čine: roditelji, deca, srodnici roditelji-staratelji-hranitelji-usvojitelji; deca ; srodnici u pravoj liniji, a u pobočnoj do drugog stepena srodstva. - Brak (brak=vanbračna zajednica) i srodstvo dve osnovne karakteristike porodice.

PORODICA VRSTE: 1) Velika porodica – obuhvata sve srodnike, potomke zajedničkog pretka. U ovu porodicu ulaze i pobočni srodnici. Drugi naziv je i porodična zadruga, zajednica više porodica radi fizičkog i ekonomskog opstanka. Ovakav vid udruživanja danas je stvorio nov vid porodice-višegeneracijska porodica. Pravna razlika izmedju PORODIČNE ZADRUGE i VIŠEGENERACIJSKE porodice najviše u pogledu ekonomske, socijalne i nasledno pravne prirode. 2) Nuklearna prodica – predstavlja savremenu porodicu, čine je roditelji i njihova deca. Jednoroditeljska porodica – porodica u kojoj živi jedan roditelj i jedno dete... (bez obzira na nepostojanje jednog roditelja ova porodica imas sve karakteristike porodice)

Funkcije porodice: • Biološko reporduktivna – čovekova urođena potreba stvaranja potomaka (dovela do udruživanja porodica radi stvaranja uslova za odrastanje potomstva) • Ekonomska funkcija - stvaranje porodičnih firmi, radi nasleđavanja posla, danas taj vid slabi • Socijalna funkcija – ogleda se u prenošenju vrednosti, učenju, podizanju potomaka koji pripadaju porodici

5. Planiranje porodice i populaciona politika, metode planiranja

Planiranje porodice – pravo čoveka da slobodno odlučuje o rađanju dece – Načelo br.6 porodičnog prava Ovo pravo ima najviši karakter samim tim što je zapisano u ustavu. U prošlosti (Rimu – vladavine Avgusta) bila su ograničena ova prava. Danas su ova prava u većini država najosnovnija i najbitnija prava kao deo porodičnog prava. Napredak medicine doveo i samo društva doveo je do toga da se uglavnom rađaju planirana deca. * Neke države da bi održale svoju populacionu politiku i omogućile već rođenoj deci humane uslove za razvoj zakonom ograničavaju pravo na broj dece.

METODE PLANIRANJA PORODICE: 1)METODE SA CILJEM RAĐANJA - Planiranje rađanja dece prirodnim putem ili uz biomedicinsku pomoć -inseminacija semenom muža -inseminacija semenom trećeg lica, donatora -donacija jajne ćelije – žena kao davalac -donacija embriona -surogat materinjstvo – postupak u kojem žena pristaje da iznese trudnoću sa namerom da dete preda paru (naručiocu) 2)METODE SA CILJEM SPREČAVANJA RAĐANJA Sam naziv ovih metoda deluje zbunjujuće. Ali planiranje porodice može se učiniti i na način da nakon rođenja jednog deteta ili više dece, ne dođe ponovo do neplaniranog začeća. Metodi planiranja začeća: PREVENTIVNI: Privremeno (kontracepcija), Trajno (sterilizacija) KOREKTIVNI: Prekid trudnoće 1)Prekid trudnoće na zahtev trudnice (do 10 nedelje starosti ploda) 2)Prekid trudnoće na zahtev trudnice za koje je potrebna dozvola određenog organa (preko 10 nedelje trudnoće) Mediciniske indikacije – nastavak trudnoće bi bio opasan po zdravlje trudnice Eugeničke indikacije – rađanje deteta sa teškim telesnim i duševnim nedostacima Krivičnopravne indikacije – ukoliko je do trudnoće došlo krivičnim delom (silovanje) Od 10 do 20 nedelje dozvolu za prekid trudnoće daje konzilijum lekara ustanove u kojoj se traži prekid. Ukoliko je starost ploda duža od 20 nedelja daje odbor sastavljen od: ginekologa, interniste, psihijatra i pravnik

6. Pojam nasilja u porodici, subjekti

(Krajem 20. Veka uticaj ljudskih prava, emancipacija žena, osamostaljivanje žena, jačanje nevladinog sektora, doveli su do toka da su šlučajevi zlostavljanja članova porodice, naročito dece počeli da se iznose u javnost.) Organi i određena lica koja se bave ovim problemom i koja su dužna da ga prijave su: Centri za socijalni rad – organi starateljstva Pedagozi u školskim i predškolskim ustanovama Zdravstvene ustanove – otkrivanje i evidentiranje, obaveštavanje nadležnih organa (tužilaštvo i policija) PROBLEM NASILJA U PORODICI SMATRA SE ŠIRIM OD PRIVATNOG, SMATRA SE ŠTETNIM PO ČITAVNO DRUŽTVO. Iz ovog razloga postoje organi gonjena po službenoj dužnosti, što ne izostavlja privatnu prijavu. KRIVIČNO DELO nasilje u porodici – podređivanje ili ugrožavanje telesnog ili duševnog integriteta člana porodice. Kazne su: -novčane – uz sudska opomena -zatvorske kazne - može izreći bez predloga tužioca, -mera bezbednosti - lečenje od alkoholizma ili narkomanije -uslovna osuda ( -II-) PREKRŠAJNA ODGOVORNOST -Nasilje (mere bezbednosti upućene nasilniku, lečenje od alkoholizma i narkomanije) -Prekršaj neodgovornosti – ZAŠTITA DETETA (kockanje i točenje alkohola maloletnom licu, prostitucija) ZAKON PREDVIĐA ODGOVORNOST RODITELJA ILI STARAOCA Za prekršaje maloletnika zbog propuštanja dužnog nadzora nad maloletnikom. *POJAM NASILJA U PORODICI - (PORODICA-visok stepen zavisnosti i poverenja njenih članova) Ponašanje koje se ispoljava kroz kontinuiniranu upotrebu sile, pretnje ili zloupotrebe poverenja između članova. Zakon Republike Srbije – Nasiljem u porodici smatra se naročito: 1) nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede 2) izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu 3) prisiljavanje na seksualni odnos 4) navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. god. života ili nemoćnim licem 5) ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima 6) vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobrazno i zlonamerno ponašanje *SUBJEKTI NASILJA U PORODICI 1) supružnici ili bivši supružnici 2) deca, roditelji i ostali krvni srodnici, te lica u tazbinskom ili adoprivnom srodstvu, odnosno lica koje vezuje hraniteljstvo 3) lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu 4) vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri 5) lica koja su međusobno bila ili sjoš uvek u emotivnoj ili sekusalnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živeli u istom porodičnom domaćinstvu

7. Mere zaštite od nasilja u porodici

-Porodični zakon 2005.god. (do 2005 nije regulisano zakonski nasilje u porodici) -Krivični zakon 2002.god. (normira krivično delo nasiljeu porodici) Danas je krivično delo nasilja u prodici obuhvaćeno normama kojima se štiti brak. MERE ZAŠTITE OD NASILJA U PORODICI: (mere napuštanja prostora traju do godinu dana) 1)Izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokre. 2)Izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine, odnosno zakupa nepokret. 3)Zabrana pribiližavanja člana porodice na određenoj udaljenosti 4)Zabrana pristupa u prostoru oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice 5)Zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice

8. Postupak povodom zaštite od nasilja u porodici

-Postupak se pokreće tužbom i to je omogućeno svakom članu porodice (ukoliko je lice maloletno-dete ili ograničeno poslovno sposobno u njega može zastupati zakonski ovlašćeno lice) -Za zaštiu od nasilja u porodici u menso je nadležan sud opšte nadležnosti - OSNOVNI SUD *NAČELO HITNOSTI vođenja postupka OSNOVNO NAČELO *ISTRAŽNO NAČELO – sud je ovlaćen da radi utvrđivanja materijalne istine izvodi dokazne radnje koje stranke nisu tražile Navedena načela imaju za svrhu što efikasniju zaštitu žrtve, pored opštih načela parničkog postupka.

POSEBNI SLJUČAJEVI PRAVNE ZAŠTITE U PORODICI : 1) ZAŠTITA DECE OMETENE U RAZVOJU -Deca ometena u razvoju (usled naslednih bolesti, privremenog zdravstvenog stanja, neadekvatnih uslova odras.) Ukoliko se ustanovi da roditelji ne mogu da reše problem kao ni pojačanim angažovanjem zdravstvenih ili socijalnih službi takvo dete se upućuje u posebne institucije za zbrinjavanje dece o. u razvoju ili se upućuje u određenu hra.p. *U ovom slučaju roditelji se lišavaju roditeljskog prava (ukoliko se oni ne birnu o detetu). *Ograničavanje roditeljskog prava (ukoliko se neadekvatno staraju o detetu) ili ako upućuju dete u posebnu ustavnou to se vrši uz saglasnost roditelja. *Dete može biti upućeno u hraniteljsku porodicu bez (ako objektivno nemaju uslova) ili sa saglasnošću roditelja.

2) ZAŠTITA DECE SA POREMEĆAJEM U PONAŠANJU -Deca sa skuobom autoriteta roditelja, prosvetnih radnika, agresivnost, pa do ozbiljnih oblika protiv pravnog ponaš. Naš pravni sistem predviđa sledeće: 1)Lice koje u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršilo 14 godina ne može biti krivično niti prekršajno odgovorno 2)MALOLETNIK – lice koje u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo 14.god. a nije navršilo 18.god. života -MLAĐI MALOLETNIK – lice koje je u vreme izvršenja navršilo 14.god. –STARIJI MALOLETNIK – lice koje je u vreme izvršenja navršilo 16.god. a nije navršilo 18.god. života Kazne za maloletnike utvr đuje JAVNI TUŽILAC ZA MALOLETNA LICA i SUDIJA ZA MALOLETNIKE (sud mora da vodi računa o razvoju deteta bilo koju meru da propisuje) Vaspitni nalozi su: mere traju do 6 meseci –jedna mera može se zameniti drugom (KAZNENA MERA MALOLETNIČKI ZATVOR-ukoliko je učinio krivično delo gde je kazna veća od 5.god.Z.) -poravnanje sa oštećenim (izvinjenem radom, odklonjenje štetnih posledica npr. Maloletnik koji je igrao fudbal razbije prozor odneće ga na popravku -redovno pohađanje škole (u slučaju da je protivpravno ponašanje povezano sa besposličarenjem, prosjačenjem) -uključivanje bez naknade u rad humanitarnih organa -podvrgavanje određenom ispitivanju, odvikavanje od zavisnosti od alkohola ili opojnih droga -upućivanje u vaspitne ustanove, pojačan nadzor nad lice - detetom (usled propusta roditelja npr) 3)MLAĐE PUNOLETNO LICE – u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo 18.god. a u vreme suđenja nije navršilo 21.g.

9.Pojam srodstva, vrste računanja i značaj

-Srodstvo ima veliki značaj u pravnim sistemima bilo da ga posmatramo kao društveni ili pravni odnos. Iz njega nastaje niz pravnih pravila koja propisuju: PRAVA, OBAVEZE i SMETNJE Pravo priznati prirodni i društveni porodični odnos između dva ili više lica, iz kog proizilaze određena prava i obaveze.

1)Srodstva nema bez dva ili više lica 2)Srodstvo predstavlja pravno sankcionisani odnos ukoliko nema norme koja ga reguliše onda srodstvo ne postoji 3)Srodstvo može prirodni biološki odnos koji nastaje činjenicom rođenja neke osobe, a može nastati i osnovom prava. 4)Postojanjem nekog oblika srodstva zakon utvrđuje određena prava i obaveze licima koja su u srodstvu.

VRSTE SRODSTVA:

1)KRVNO SRODSTVO – prirodna biološka veza između dva ili više lica (ushodna↓ od potomka ka precima) PRAVA LINIJA(između lica koja su nastala jedna od drugog, otac-sin-NEPOSREDNO, POSREDNO-baba,deda unuci) POBOČNA LINIJA (između lica koja su nastala od istog pretka) Naš pravni sistem je usvojio računanje PARENTELARNO-LINEARNI sistem – srodstvo prema stepenima MAJKA i SIN – srodnici su pravoj lini prvog stepena; DEDA I UNUK – srodnici su drugi stepen k. srodstva prave linije PRAVNI ZNAČAJ KRVNOG SRODSTVA – u PORODIČNOM, GRAĐANSKOM, UPRAVNOM, KRIVIČNOM i NASLEDNOM p. 1)PRAVA, OBAVEZE I SMETNJE krvnih srodnika u porodičnom pravu. a)PRAVA: -prava roditelja prema imovini i ličnosti njihove dece -pravo najbližih krvnih srodnika da traže poništenje braka u slučaju apsulutne ništavnosti -pravo na natavljanje parnice za razvod i poništaj braka najbližeg srodnika -pravo najbližih srodnika na izdržavanje -pravo na novčane naknade bliskim srodnicima b)OBAVEZE: -obaveze izdržavanja zakonom utvrđenog kruga krvnih srodnika -obaveza roditelja prema deci u smislu izdržavanja, školovanja i podianja deteta -obaveza dece prema roditeljima u smislu izdržavanja i pomaganja porodici c)SMETNJE: -krvno srodstvo predstavlja smetnju za usvojenje -krvno srodstvo je bračna smetnja do četvrtog stepena srodstva -između krvnih srodnika utvrđena je zabrana – smetnja sekusualnih odnosa -u porodičnim sporovima postoji smetnja izbora sudije, sudije porotnika javnog tužioca odnosno branioca, ukoliko je reč o krvnim srodnicima u pravoj liniji 2)PRAVA, OBAVEZE i SMETNJE krvnih srodnika u ostalim granama prava -Pravni instituti izuzeća nekog lica bilo sudije, tužioca, veštaka, svedoka po osnovu krvnog srodstva nalazi se u krivičnom, građanskom i upravnom procenom pravu.

2)ADOPTIVNO SRODSTVO – Srodstvo po usvojenju, veza između dva lica koja nastaje na osnovu prava-PRAVNIM P. -ADOPTIVNO SRODSTVO nastaje nakon usvojenja lica, od tada prestaje svaka veza sa krvnim srodnicima-bio.srodnici. –Ovo srodstvo predstavlja i bračnu smetnju - Izejdnacčenje usvojenog deteta sa biološkim detetom

3)TAZBINSKO SRODSTVO – Nastaje zaključivanjem braka dvoje ljudi – nastaje PRAVNIM PUTEM. –Predstvalja srodstvo između jednog supružnika i srodnika drugog supružnika. –Računa se na isti način kao i krvno srodstvo. Npr. Supruga sa svojim ocem i majkom u prvom stepenu srodstva tako je i muž sa njima u prvom stepenu srodstva. –Tazbinsko srodstvo je pravno normirano manje nego krvno srodstvo. –Zakon o parničnom postupku navodi tazbinsko srodstvo kao smetnju , razlog za isključenje sudije i veštaka iz predmeta.

10.Matične knjige, pojam i vrste

Matične knjige – Javni dokumenti na osnovu kojih vlast utvrđuje događaje od kojih zavisi status nekog fizičkog lica Matične knjige vodi matičar. (UVID U MATIČNE KNJIGE IMAJU SAMO LICA NA KOJE SE TI PODACI ODNOSE)

1)matična knjiga rođenih - rok od 15 dana, živo rođeno dete, mrtvo rođ.dete u roku od 24h 2)matična knjiga venčanih, 3)matična knjiga umrlih – umrolo kao i nestalo lice koje je proglašeno umrlim

U matičnim knjigama se nalaze: 1)osnovni podaci (činjenice o rođenju, braku ili smrti) - 2)dopunski podaci (druge činjenice predviđene zakonom) - 3)naknadni podaci (sve promene u vezi sa ovim činjenicama) NAČELA O MATIČNIM KNJIGAMA: 1)Načelo oficijalnosti m. knjiga – knjige se ovde po službenoj dužnosti od strane državnog organa. 2)Načelo svetovnosti m. knjiga - država je od odvajanja crkve od vođenja m. knjiga preuzela vođenje na sebe. 3)Načelo verodostojnosti m.knjiga – smatraju se verodostojnim jer je zakon propisao, kako, ko i koji podaci ulaze u m.k 4)Načelo jednobraznosti m. knjiga – zakon je propisao koji se podaci upisuju u pojedinem matične knjige.

11.Lično ime

(zabrana promeni ličnog imena u toku nekog krivičnog postupka) Lično ime i prezime dobija se po rođenju, upisom u matičnu knjigu rođenih. –Dužnost roditelja je da u roku od 60 dana odrede ime deteta (ukoliko to ne učine u ostavljenom roku, upis ličnog imena deteta izvršiće organ starateljstva) –Dete starije od 10.god. koje je sposobno za rasuđivanje ima pravo na davanje saglasnosti za promenu ličnog imena. –Svako lice ima pravo na promenu ličnog imena. –Deca iz izstog braka od istih supružnika moraju imati ista prezimena, dok supružnicima ostaje njihov odabir prezimena.

12.Pojam i definicija braka, pravna priroda

(bračno pravo predstavlja konstitutivni deo porodičnog prava) -Brak je zakonom uređena zajednica života žene i muškarca. 1)Da bi brak bio priznat mora da ispuni zakonom uređene zahteve. Pre svega zaključenje braka i prestanak braka. Zakon uređuje i lične odnose među sušružnicima kao i imovinskopravne odnose supružnika. Ugovor u kome partneri ostvarjuju međusobnu zajednicu života koja je pored toga uređena zakonom. 2)Jedan muškarac i jedna žena pre svega kao osobe različitog pola ulaze u društveno pravni odnos nazvan BRAK. Monogamija u braku važna je karakteristika braka. 3)Zajednička i slobodna želja supružnika da unutar zajednice zadovoljavaju svoje pojedinačne i zajedničke potrebe, bio da je reč o osećanjima, biološkim, materijalnim, kulturnim i socijalnim potrebama upravo je ono radi čega brak i postoji. -Pravne norme koje uređuju brak uglavnom imaju IMPERATIVNI karakter, retke su one koje su dispozitivnog karaktera.

13.Načela bračnog prava

1)Načelo institucionalnosti Brak je zajednica života supružnika, ali i pravni i društveni odnos koji ima veliki značaj za društvo. Društvena vrednost koju imaju bračni odnosi dovela je do toga da ti odnosi budu uređeni bilo ustavom bilo zakonima. 2)Načeko slobodnog pristanka na brak – ova sloboda jako je bitna za punovažnost braka 3)Načelo ravnopravnosti supružnika – (porodični zakon čl.3 stav3 – supružnici su ravnopravni) 4)Načelo monogamije –monogamnost u braku predstavlja jednu od bračnih smetnji za postojanje punovažnog braka. 5)Načelo laiciteta – svetovnosti braka- ZAKLJUČIVANJE BRAKA U VERSKOJ FORMI, zajednice kojoj pripadaju. (nekada je ovo bilo krivično delo)

6)Načelo potpunosti i trajnosti – Osnovni razlog sklapanja braka je njegovo trajanje, ne postji brak na određeno vreme 7)Načelo slobodnog raskida braka – U našem Ustavu prvi put je ovo pravo izričito normirano

14.Predpostavke za zaključovanje braka

1)RAZLIČITOST POLOVA Biološki posmatrano, osnov svakog braka jeste različitost polova osoba koje zaključuju brak, samim tim cilj braka je stvaranje zajednice radi širenja potomstva i produženja vrste. –Homoseksualni brakovi priznati su u Holandiji, Belgiji, Danskoj, Argnentini. (Veći deo zemalja istopolnim zajednicama garantuje samo neka od prava koja imaju supružnici u braku) Naš važeći, pozitivno pravni sistem nije dozvolio sklapanje braka osobama istog pola. 2)IZJAVA VOLJE Uslovi kako bi izjava volje bila relevantna su: 1)Pismenim i usmenim putem izjava volje pred matičarem 2)Izjava mora biti razumna i ozbiljan, a ne u šali i sl. 3)Izjava budućih supružnika mora biti data istovremeno (NAKON OVOG ČINA BRAK SE SMATRA ZAKLJUČENIM) 4)Izjave supružnika ne mogu da sadrže uslov kako bi brak postojao 5)Prisustvo oba buduća supružnika (izuzetak postoji u opravdanim slučajevima, tada se brak sklapa uz prisustvo jednog bračnog druga i punomoćnika drugog b. druga) 3)NADLEŽNOST 1)Stvarna nadležnost-opštinski organ uprave na čijoj teritoji se vode matične knjige. 2)Mesna nadležnost - sloboda opštine na kojoj će sklopiti brak govori da mesna nadležnost nije odrešena 3)Funkcionalna nadležnost – Matičar - provera dokumenata, sačinjavanje zapisnika, zakazivanje dana venčanja itd ***SVEDOCI PRI SKLAPANJU BRAKA – KUMOVI –obavza svedočenja da je dana tog i tog sklopljen brak... Obavezni po građanskopravnoj odgovornosti da prijave nadležnom licu u koliko su budući supružnici u nekom srodstvu (Nisu obavezni da znaju ili potvrde zdravstveno stanje osoba čiji je svedok) ***NAŠE PRAVO – promoviše građanski brak kao obaveznu formu zaključivanja braka. (time država vodi preciznu evidenciju o sklopljenim brakovima, zakonsku i uopšte – matična knjiga venčanih)

15.Predpostavke za punovažnost braka

1)Predhodni postupak -Supružnici podnose zahtev za sklapanje braka, kao i isprave koje dokazuju njihov identitet -Matičar utvrđuje da li su ispunjeni svi uslovi za sklapanje punovažnog braka. (Lica ne zadovoljna odlukom impaju pravo na pismeno rešenje na koje imaju pravo žalbe u roku od 15 dana, ministartvu nadležnom za porodičnu zaštitu) 2)Postupak venčanja – Proglašenje zaključenja braka od strane matičara(ima deklarativni karakter) 3)Postupak registracije skopljenog braka – Registracija se vrši upisom sklopljenog braka u matičnu knjigu (ukoliko je brak skopljen uz pomoć punomoćnika on se upisuje imenom i prezimenom pored onoga koga zastupa)

-Sklapanje braka radi ostvarenja zajednice života – ako nema zajednice života nema ni pravno priznatog braka. Brak je ništavan ako nije sklopljen radi ostvarenja zajednice života spružnika. –Zaključivanje braka uz predhodnu saglasnost suda *ZAKLJUČIVANJE BRAKA MALOLETNIH LICA (od 16 do 18god.) Osobe mlađe od 16.god. života ne mogu sklopiti brak. (medicinsko biološka granica) Matičar je dužan da ih upzna sa tim da im je potrebna dozvola suda i zbog čega im je potrebna. Sud će na samom kraju saslušati maloletnike i to bez prisustva ostalih učesnika. Sud će pre svega utvrditi da li postoji želja između lica za brakom, a da nije rezltat nagovaranja. Kao i to da uz nalaze određenih lekara psihologa, utvrdi da li su lica sposobna psihofizički za sklapanje braka. *ZAKLJUČIVANJE BRAKA SRODNIKA PO TAZBINI i USVOJIOCA I USVOJENIKA Sud utvrđuje i procenjuje na osnovu obrazloženja budućih supružnika iz kojih razloga žele brak. Osim toga gleda se da li će ova dozvola uticati na treća lica DECU pre svega i da li postoji neki predhodni postupak koji bi smeta pri sklapanju braka. Ukoliko postoji usvojenje, onda se kao preteća pojava mora raskinuti usvojenje. Osobe koje su u srodstbu po tazbinskoj liniji, odnosno usvojioca i njegovog usvojenika Punovažnost ovakvih brakova zavisi od predhodno pribavljene dozvole suda.

16.Bračne smetnje navedi i objasni

Naš zakon predviđa činjenice koje u trenutku sklapanja braka ne smeju postojati, ukoliko postoje brak može biti naknadno poništen. Odklonive bračne smetnje su maloletnost i tazbinsko srodstvo. 1)BRAČNOST –APSULUTA NIŠTAVNOST – PRIVREMENA b. smetnja - Postojanje drugog braka u trenutku sklapanja braka. 2)NESPOSOBNOST ZA RASUĐIVANJE –APSULUTA NIŠTAVNOST - RELATIVNA RUŠLIVOST – PRIVREMENA b.smetnja - Lice koje nije sposobno sopstvenim rasuđivanjem da sklopi brak. (ne može zaključivati pravne poslove – pa i brak) -Takav brak nije stabilan zbog razloga što se u njemu nalazi duševno obolela osoba. 3)SRODSTVO –APSULUTA NIŠTAVNOST – TRAJNA b.smetnja - Problem srodstva kao takvog (tazbinsko srodstvo je jedino otklonivo) 4)STARATELJSTVO –APSULUTA NIŠTAVNOST - PRIVREMENA b. smetnja (nemogućnost braka između staratelja i šti.) 5)MALOLETSTVO I MANE VOLJE – RELATIVNA RUŠLIVOST - PRIVREMENA b. smetnja - Neotkloniva bračna smetnja ukoliko se radi o licu mlađem od 16 godina. –Otkloniva u koliko se radi o licu starijem od 16 godina. 6)MANE VOLJE- Ako volja nije slobodno izražena Postoje tri vrste mana: 1)PRINUDA (fizička i psihička prinuda) – stvaranje straha i uticaj straha na izjavu volje 2)ZABLUDA - Zabluda o fizičkoj ličnosti supružnika ili zabluda o identitetu. Npr Blizanci, slabovidljivost supružnika. -Zabluda o građanskoj ličnosti – lik supružnika isti, ali ime, datum rođenja, bračno stanje itd iz nekih razloga nisu isti -Zabluda o bitnim osobinama ličnosti – fizičko, moralno ili socijalno ili drugo obeležje 3)PREVARA – nije predviđena u našem zakonodavstvu zbog čega bi brak bio ništavan

DEJSTVA BRAKA

17.Dejstva braka na odnose supružnika ( 18.Dejstva braka na imovinske odnose supružnika i izdržavanje)

1)Dejstva braka na poslonu sposobnost supružnika Sticanje poslovne sposobnosti ne zavisi od sklapanja braka, osim u slučaju sklapanja braka maloletne osobe. Zbog toga što brak predstavlja pravni posao lice koje je napunilo 16 godina i uputilo sudu zahtev za brak može zatražiti i priznavanje potpune radne sposobnosti. POSLOVNA SPOSOBNOS PO OVOM OSNOVU STIČE SE U VAN PANIČNOM POSTUPKU!!!

2)Dejstva braka na lične odnose supružnika Norme koje uređuju odnose u braku imaju za cilj uređenje ličnih odnosa ali i stvaranje socijalno i društveno prihvatljivog odnosa za sve supružnike u društvu, za ceo sistem. ***RAVNOPRAVNOST SUPRUŽNIKA, vođenje njihovog zajedničkog života, uzajamno poštovanje i pomaganje, sloboda izbora rada i zanimanja, određivanje mesta stanovanja. –Načelo zabrane diskriminacije polova – posredno podržava načelo ravnopravnosti supružnika –Zajednica života: 1)intelektualni – volja za zajednički život osoba (ljubav kao emocija osnovana karakteristika) 2)materijalni - zajedničko stanovanje, vođenje zajedničkog domaćinstva, brigu o deci

3)Dejstva braka na imovinske odnose supružnika ZAKONSKI IMOVINSKI REŽIM: Odgovornost supružnika za dugove trećim licima u imovinskom smislu takođe je regulisana zakonom. UGOVORNI IMOVINSKI REŽIM: Regulisan je ugovorom kako sam naziv kaže, ugovori u braku, bračni ugovori i ugovori o poklonu. Posledice koje proizilaze iz imovinskih odnosa u braku tiču se i ostalih članova porodice i srodinka.

4)Dejstva braka na izdržavanje supružnika Sklapanjem braka stvaraju se pravne i moralne obaveze između supružnika kao i cele porodice. Jedna od najznačajnih posledica je PRAVO I DUŽNOST SUPRUŽNIKA NA IZDRŽAVANJE. Izdržavanje može biti u braku i nakon prestanka braka.

PRESTANAK BRAKA

19.Prestanak braka, način prestanka 20.Prestanak braka smrću

1)PRESTANAK BRAKA SMRĆU -Ukoliko brak prestane smrću jednog od partnera, živom supružniku predviđa najšira prava. (činjenica smrti dokazuje se izvodom iz matične knjige umrlih ili pravosnažnim rešenjem vanparničnog suda)

2)PRESTANAK BRAKA PROGLAŠENJEM NESTALOG LICA UMRLIM – lice koje ima pravni interes može pokrenuti postu. -Pravni prostor prestanka braka na ovaj način postoji u odredbama Zakona o vanparničnom postupku. USLOVI ZA PROGLAŠENJE NESTALOG LICA ZA UMRLO 1)Ako o licu od čijeg je rođenja proteklo više od 70 godina za prethodnih 5 godina nije bilo nikakvih vesti 2)Ako za poslednjih 5 godina nije bilo nikakvih vesti o životu lica koje je nestalo u oklonostima koje čine verovatnim da više nije u životu 3)Ako je lice nestalo u neposrednoj smrtnoj opasnosti (brodolom, saobraćajni udes, poplava, zemljotres) a o čijem životu nije bilo nikakvih vesti šest meseci od dana prestanka opasnosti 4)Ako je lice nestalo u toku rata ili u vezi sa ratnim događajima, a o njegovom životu nije bilo nikakvih vesti godinu dana od prestana neprijateljstva, rata. POSTUPCI ZA UTVRĐENJE ČINJENICE SMRTI I PROGLAŠENJE NESTALOG LICA ZA MURLO 1)Konstatovanje smrti (umrlica – uzrok smrti, vreme ) -Ukoliko se posumlja na uzrok smrti (biopsija; ekshumacija-krivično procesni postupak) 2)Na osnovu utvrđenih činjenica donosi se presuda o umrlom ili nestalom licu -Ova presuda je bitna radi naslednika prava pokojnika ili netalog kao i za supružnika (brak-njegovo ne postojanje) KARAKTERISTIKE SLUČAJA VAZANOG ZA NESTALA LICA 1)Sud oglašava u službenom glasniku i novinama određeno lice za nestalo (rok za davanje podataka o licu 3 meseca) 2)Ročište u kome se konstatuje nestanak lica (na prvostepeno rešenje je predviđena žalba) -UKOLIKO SE NESTALO LICE POJAVI SUD PONIŠTAVA DONETU PRESUDU, time prestaju sve posledice koje su nastupile iz ovog rešenja izuzev braka koji je prestao.

3)PONIŠTENJE BRAKA 4)RAZVODOM BRAKA

PONIŠTENJE BRAKA

21.Poništenje braka, relativna i apsulutna ništavnost braka

Prema porodičnom zakonu je utvrđeno da postoje pretpostavke na osnovu kojih se brak može poništiti. Brak prestaje na dan pravosnažne presude o poništenju. Brak se prema tumačenju zakonskih odredaba može poništiti:

NIŠTAVNOST BRAKA (od trenutka donošenja odluke da je brak ništavan) (supružnici i lica koja imaju pravni interes mogu podneti tužbu) (nije kao u građanskom pravu da povlači za sobom poništanje od samog nastanka tog pravnog posla) Porodični zakon poznaje sledeće uzroke ništavnosti braka: 1)Nepostojanje različitih polova 2)Nepostojanje saglasne izjave volje 3)Nepostojanje zakonom propisane forme sklapanja braka 4)Nepostojanje namere za stvaranje zajednice života supružnika 5)Bračnost 6)Nesposobnost rasuđivanja 7)Srodstvo 8)Starateljstvo

RUŠLJIVOST BRAKA (SUPRUŽNICI MOGU SAMO PODNETI TUŽBU) Uzroci su: 1)Maloletstvo; 2)Mane volje (prinuda i zabluda); 3)Nesposobnost za rasuđivanje koja je prestala tokom braka; APSULUTNA NIŠTAVNOS BRAKA:

RELATIVNA NIŠTAVNOST BRAKA: Procesni značaj razlikovanja apsolutne ništavosti i relativne ništavosti (rušljivost) je u postojanju prekluzivnih rokova za podnošenje tužbe kada su u pitanju rušljivi brakovi.

22.Postupak poništenje braka

Pravo na poništenje braka lično je pravo i ne može preći na naslednike. NASLEDNICI IMAJU PRAVO NASTAVITI VEĆ ZAPOČET POSTUPAK. (ako je supružnik pokrenuo postupak pa preminuo) U SLUČAJU MALOLETNOG LICA – pravo na podnošenje tužbe za poništenje ima staratelj. Brak prestaje nakon objavljene presude. Ukoliko je presuda negativna brak ostaje na snazi.

23.Razvod braka, pojam i vrste

(u početku uzrok ovome je preljuba i neplodnost žene) Pojam razvoda braka je korz istoriju evoluirao. Shvatanje Rimokoatoličke, Pravoslavne, Protestantske crkve da dopuštaju mogućnost raskida braka. Islam – Kuran poznaje tri vrste razvoda braka: 1) sporazumni razvod; 2)osnovom sudske odluke; 3)osnov otkaz braka; Francuska revolucija 1792god. Brak dobija karakter ugovora građansko prava. Tada je dozvoljen razvod braka (po obostranom sporazmu oba ili jednog supružnika, i zbog određenih uzroka-zločin...) Napoleonovim CODE CIVIL 1816 godine dolazi do ZABRANE razvoda braka. TRAJE DO 1884.god.

DVE VRSTE RAZVODA BRAKA: 1)SPORAZUMNI RAZVOD 2)RAZVOD BRAKA PO TUŽBI

24.Brakorazvodni uzroci

BRAKORAZVODNI UZROCI: 1)Opšti i posebni uzroci za razvod braka OPŠTI -široko tumačenje činjenica i okolnosti-Nepovratna propast braka, nepostojanje duhovne i materijalne zajednice POSEBNI-konkretne radnje – preljuba, sadističko ponašanje prema partneru, zlostavljanje 2)Apsulutni i relativni uzroci za razvod braka APSULUTNI-odvojen život-ONI SAMI SU DOVOLJNI SUDU DA PRESUDI RAZVOD BRAKA; RELATIVNI- suprotno 3)Skriveni i neskriveni uzroci za razvod braka SKRIVENI-zlostavljanje, preljuba NESKRIVENI-bolest, nemanje sred. za ž.

NAŠE PRAVO POZNAJE DVA BRAKORAZVODNA UZROKA: 1)Ozbiljna i trajna poremećenost braka 2)Objektivna nemogućnos ostvarenja zajednice života VRSTE RAZVODA BRAKA: 1)RAZVOD NA OSNOVU SPORAZUMA SUPRUŽNIKA 2)RAZVOD NA OSNOVU TUŽBE

25.Sporazumni razvod braka

Moguć je kod supružnika koji su sačuvali dobu međusobnu komunikaciju i spremnost njih da reše razvod sporazumom. Sporazmni razvod da bi bio zaključen potrebno je: 1)Predlog sporazumnog razvoda braka 2)Pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava (vršenje roditlejskog prava rade vrše oba roditelja) 3)Pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine Sud će povesti računa o interesu deteta kada je reč o vršenju roditeljskog prava. Sud dužan da zatraži mišljenje o interesima deteta od specijalizovane ustanove – porodičnog savetovališta. Pitanje prebivališta deteta mora biti rešeno.

26.Razvod braka po tužbi

-Podnošenje tužbe kada više ne postoji saglasna volja supružnika da se brak održi. -Pravo na podnošenje tužbe imaju oba supružnika. Ako su odnosi supružnika do te mere poremećeni da ne postoji saglasnost o samom razvodu braka u smislu kompromisa i odgovora o vršenju roditlejskog prava i deobe zajedničke imovine, onda je razvod braka putem tužbe jednino rešenje. Sud je nadležan organ kome je prepušteno utvrđivanje činjenica u vezi samog poništenja. Ozbiljni poremećaji-drastično narušavana prava i obaveze između supružnika (psihičko i fizičko zlostavljanje, odvojen život, preljuba, objektivna nemogućnost ostvarivanja zajednice života) SAMA SUDSTKA PRAKSA I SUDOVI ŠIROKO TUMAČE OVAJ BRAKORAZVODNI UZROK. Volja jednog supružnika dovoljna je da se brak razvede.

Pravo na tužbu prelazi na naslednike samo u koliko je supružnik preminuo u toku postupka. Ukoliko je supružnik duševno bolestan ili nesposoban za rasuđivanje, tužbu može podneti staratelj uz saglasnost org. s. Pored supružnika tužbu za razvod može podneti PUNOMOĆNIK – ADVOKAT. –Vreme za razmišljanje o razvodu braka, u braku gde postoje deca, 6 meseci (npr.Holandsko i špansko p.)

27.Postupak prestanka braka, nadležnost

-Postupak se pokreće tužbom jednog od supružnika i to je njihovo lično pravo. U BRAČNE SPOROVE SPADAJU: POSTUPAK ZA PONIŠTENJE BRAKA, POSTUPAK ZA UTVRĐENJE BRAKA, RAZVOD BRAKA

TUŽBE MOGU BITI: 1)TUŽBA ZA PONIŠTENJE BRAKA 2)TUŽBA ZA UTVRĐENJE POSTOJANJA BRAKA 3)TUŽBA ZA RAZVOD BRAKA

-Ukoliko punomoćnik zastupa jednog od supružnika mora postojati punomoćje za dati spor.

NADLEŽNOST: -Mesna nadležnost suda se utvrđuje na osnovu na kome tuženi ima prebivalište. PRVOSTEPENI POSTUPAK – SUDIJA i dvojica sudija porotnika DRUGOSTEPENI POSTUPAK – SUDIJA i trojica sudija porotnika -Prema karakteru brakorazvodni postupci su parnični postupci. Postupak se sastoji od: 1)Pokretanja postupka 2)Pripremanja glavne rasprave 3)Donošenja odluke o tužbenom zahtevu 4)Ulaganje pravnih lekova

28.SPECIFIČNOST NAČELA BRAČNIH SPOROVA

-Značaj braka za društvo, ciljevi koje brak treba da ostvari, zahtevaju da se postupak vodi u načelu prema pravilima parničnog postupka.

1)NAČELO ISKLJUČENJA JAVNOSTI – tajnost postupka i svi podaci u njemu, važi za sve faze 2)ISTRAŽNO NAČELO – utvrđivanje činjenica i dokaza pored onih koji se nalaze u tužbenom zahtevu radi donošenja zakonite i pravilne odluke. 3)NAČELO POSEBNE ZAŠTITE POJEDINIH LICA U POSTUPKU – zaštita pre svega interesa dece 4)NAČELO OGRANIČENOSTI RASPOLAGANJA PREDMETOM SPORA – bračni spor ne može se okončati poravnanjem. 5)NAČELO HITNOSTI POSTUPKA – zakazivanje ročišta u roku od 15dana od dana podnošenja tužbe, drugostepeni sud dužan da donese odluku u roku od 30 dana od dana kad je žalba podneta 6)NAČELO SLOBODNE OCENE TROŠKOVA – sud o troškovima postupka odlučuje po slobodnoj proceni

U bračnom sporu: ODRICANJE OD TUŽBENOG ZAHTEVA = POVLAČENJU TUŽBE -Tužilac u bračnom sporu može povući tužbu sve do zaključivanja glavne rasprave. -Uz saglasnost tuženog može povući tužbu sve dok postupak nije završen.

29.POSTUPAK POSREDOVANJA U BRAČNIM SPOROVIMA

- Postupak MIRENJA i NAGODBE.

POSTUPAK MIRENJA: (DVA MESECA SU ROK ZA MIRENJE OD DANA PODNOŠENJA TUŽBE U SUD) -Primenjuje se samo u bračnim sporovima pokrenutim tužbenim zahtevom za razvod braka. -Na posebno zakazanom ročištu pokušaće se postizanje dogovora i nastavljanje braka. Učestvuju samo supružnici. Nakon ovoga tužba se smatra povučenom. –Ukoliko ustanova kojoj je poveren postupak mirenja u roku od 3 meseca ne obavesti sud o rezultatima mirenja sud će sam preuzeti postupak mirenja i sprovesti ga u roku od 15 dana.

POSTUPAK NAGODBE: -Cilj nagodbe je da se supružnici sporazmno odrede o najvažnijim posledicama razvoda braka. Obično je to nakon tužbe za poništenje braka ili razvoda braka i kada mirenje nije uslpelo. –Učestvuju supružnici i njihovi punomoćnici.

POSLEDICE PRESTANKA BRAKA

-Posledice nakon prestanka braka mogu se odnositi na supružnike ali i na decu. Mogu biti porodično pravne ali i druge pravne posledice

30.POSLEDICE PRESTANKA BRAKA ZBOG SMRTI SUPRUŽNIKA

1)SKLAPANJE NOVOG BRAKA -može sklopiti novi brak. Problem kod žene(ukoliko je trudna) porodični zakon jasno raz. 2)PREZIME SUPRUŽNIKA –ima pravo da zadrži prezime stečeno brakom ili da uzme svoje staro,matičar 60 dana od dana smrti 3)ZAJEDNIČKA IMOVINA – preživeli supružnik ima pravo na podnošenje zahteva kojim traži izdavanje zajedničke imovine iz zaostavštine umrlog s. Na delu imovine preživelom supružniku stavlja se pravo svojine a na delu koji pripadne umrlom supružniku ima pravo nasleđa.

31.POSLEDICE PRESTANKA BRAKA PONIŠTENJEM I RAZVODOM

-Proizvode iste pravne posledice u pogledu ličnih i imovinskih prava u pogledu sklapanja novog braka, prezimena i zajedničke imovine kao kod prestanka braka usled smrti supružnika.

Još dve pravne posledice koje proizvodi prestanak braka poništenjem.

1)IZDRŽAVANJE – izdržavanje supružnika 2)POVRAĆAJ POKLONA – povraćaj poklona nakon raskidanja braka

32.POSLEDICE PRESTANKA BRAKA NA DECU

1)VRŠENJE RODITELJSKOG PRAVA -Prestanak braka smrću ili proglašenjem nestalog lica za umrlo, roditeljsko pravo vrši preživeli supružnik -Ako brak prestane na osnovu poništenja ili razvoda roditeljsko pravo može ostati zajedničko ili jednog roditelja Roditlj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, da održava kontakt sa detetom, da sporazumno sa drugim roditeljem vrši roditeljsko pravo.

2)PRAVO STANOVANJA -Suština ovog prava jeste da roditelj kome je povereno vršenje roditeljskog prava i dete steku pravo stanovanja u stanu čiji vlasnik je drugi roditelj. Ovo pravo je ogranično do punoletstva deteta

33.POJAM VANBRAČNE ZAJEDNICE, PRAVNI STATUS

PREDSTAVLJA ZAJEDNICU ŽIVOTA JEDNE ŽENE I JEDNOG MUŠKARCA KOJI NISU U BRAKU Dva karakteričnija značaja vanbračne zajednice: 1)Poistovećenje i u pravnom svetu braka i vanbračne zajednice 2)Lica istog prava priznaju i licima istog pola pravo na zasnivanje vanbračne zajednice (Holandija i Frnacuska)

PRAVNI STATU VANBRAČNE ZAJEDNICE

Vanbračna zajednica da bi uživala pravni zaštitu Porodičnog zakona mora ispunjavati određene uslove:

1)RAZLIČITOST POLOVA – zajednica žene i muškarca 2)MONOGAMIJA – zajednica sa više osoba ne može se smatrati vanbračnom kao ni bračnom zajednicom 3)ZAJEDNICA ŽIVOTA VANBRAČNIH PRATNERA – postojanje volje da se uspostavi zajednica života 4)TRAJNOST ZAJEDNICE VANBRAČNIH PARTNERA – ne zasniva se na formi, papiru već na odnosima v. partnera (STVARNOJ ŽELJI PARTNERA ZA ZAJEDNIČKIM ŽIVOTOM)

5)BRAČNE SMETNJE – u trenutku osnivanja vanbračne zajednice ne smeju postojati bračne smetnje:

-bračnost -nesposobnost za rasuđivanje -srodstvo -starateljstvo -maloletstvo -manje volje

34.ZAJEDNICA LICA ISTOG POLA

-Jedan broj evropskih država doneo je specifične zakone kojima je regulisao postojanje istopolnih zajednica. Sve zemlje koje su ovo učinile poznaju tri načina regulisanja istopolnih zajednica:

1)registrovano partnertstov 2)bračnu zajednicu 3)zakonski brak i neregistrovane zajednice (Hrvatska i Portugal priznaju neregistrovane zajednice)

Pet država u Evropi priznaje istopolni brak: Holandija, Belgija, Norveška, Španija, Švedska Trinaest evropskih država priznaje koncept registrovanog partnerstva.

47.PRAVA DETETA, navedi i objasni

-DEČIJE PRAVO – skup individualnih, apsulutnih prava deteta utvrđenih zakonom u smislu davanja ovlašćenja deteta da traži od roditelja da izvršavaju svoje roditeljsko pravo, kao i prava ličnosti koja uživaju pojačanu i posebnu zaštitu društva.