Porodino pravo- skripta -

1

Sadraj

Zakonska obaveza izdravanja izmeu ostalih srodnika044. Obaveza dece da izdravaju svoje roditelje i dalje pretke045. - Obaveza izdravanja izmeu brae i sestara (prvi deo pitanja 45.)045. Obaveza izdravanja izmeu adoptivnih srodnika (drugi deo pitanja 45.)146. Ovabeze izdravanja izmeu srodnika po tazbini147. - Pravne karakteristike zakonske obaveze izdravanja248. Pravo na naknadu alimentacionih trokova.349. Postupak u sporovima za izdravanje nadlenost, ostala pravila postupka4Nadlenost4Ostala pravila postupka u sporovima za izdravanje450. Imovinski odnosi lanova porodine zajednice551. Uloga organa starateljstva u porodinim odnosima5Prestanak braka6Uzroci apsolutno nitavih brakova652. Prestanak braka ponitajem, bitni materijalni uslovi za zakljuivanje braka kao uzroci apsolutno nitavih brakova (nepostojanje razlicitih polova i potvrdnih izjava volje)753. - Koji formalni uslovi povlae nitavost braka854. Zajednica ivota kao uzrok nitavosti braka (slapanje braka u drugom cilju a ne radi ostvarivanja zajednice ivota)855. Branost kao uzrok nitavosti bratka956. Srodstvo kao uzrok nitavosti braka957. Nesposobnost za rasuivanje (prvi deo pitanja)1057. Starateljstvo (drugi deo pitanja)1058. Uzroci ruljivosti braka1159. Validacija nevaeih brakova (automatska i sudska)1260. Prestanak braka razvodom slinosti i razlike izmeu razvoda i ponitaja braka1361. - Brakorazvodni uzroci u naem i stranom pravu (skrivljeni i neskrivljeni, opti i posebni, apsolutni i relativni)14Razvod braka1562. Sporazumni razvod braka1563. Razvod braka zbog poremeaja branih odnosa1664. Brakorazvodni postupak (nadlenost, specifina pravila za porodine postupke i za postupak u branom sporu)16Nadlenost za brane sporove17Specifina pravila za porodine postupke17Specifina pravila za pokretanje postupka u branom sporu18Posredovanje1965. - Postupak posredovanja posredovanje radi pokuaja pomirenja1966. Postupak posredovanja - posredovanje radi pokuaja nagodbe2067. Posledice prestanka braka koje ne zavise od naina prestanka braka2068. Posledice prestanka braka koje zavise od naina prestanka braka2169. Vanbrana zajednica pojam i koncepti vanbrane zajednice2370. Vanbrana zajednica po naem pravu2471. ivotne zajednice istog pola2572. Planiranje porodice pojam i pravna struktura2673. Metodi planiranja porodice pravo na planiranje porodice u pozitivnom pravcu2774. Planiranje porodice u negativnom pravcu Preventivni metodi3075. Prekid trudnoe kao korektivni metod planiranja porodice3176. Pravo na raanje zdravog deteta Senzibilizacija na rezus faktor i genetsko savetovalite3277. Kloniranje3378. Odnosi roditelja i deteta i naela roditeljskog prava3379. Porodini status deteta zasnivanje roditeljskog odnosa, utvrivanje i osporavanje materinstva, pravna dejstva3580. Utvrivanje branog oinstva3781. - Osporavanje branog oinstva nadlenost, ovlaena lica i rokovi3882. Osporavanje branog oinstva4083. - Utvrivanje i osporavanje materinstva i oinstva deteta zaetog uz biomedicinsku pomo4284. Specifinosti postupka u vezi sa porodinim odnosima4285. - Pravna dejstva osporenog oinstva4386. Vanbrano oinsvo - dete ima vanbrani status, utvrivanje vanbranog oinstva priznanjem (materijalni i formalni uslovi)44Vanbrani status deteta44Utvrivanje vanbranog oinstva priznanjem4487. Pravna dejstva priznanja oinstva, opozivanje, priznavanje i ponitenje priznanja46Pravna dejstva46Opozivanje47Osporavanje47Ponitenje4788. - Utvrivanje vanbranog oinstva odlukom suda pravo na pokretenje postupka, postupak utvrivanja vanbranog oinstva, prigovor vie salonika i pravna dejstva utvrenog oinstva48Utvrivanje vanbranog oinstva sudskom odlukom48Pravo na pokretanje postupka48Postupak za utvrivanje vanbranog oinstva49Prigovor vie saonika49Ostala pravila postupka50Pravna dejstva vanbranog oinstva utvrenog sudskom odlukom5089. - Prava deteta osnovni principi Konvencije o pravima deteta, pravo deteta na lino ime po naem pravu, odreivanje i promena linog imena50Konvencije o pravima deteta50Prava deteta po naem pravu51Pravo deteta na lino ime5191. Pravo deteta da ivi sa roditeljima i pravo deteta na line odnose5292. - Pravo deteta na obrazovanje5493. Poslovna sposobnost5594. Miljenje deteta i dunosti deteta56Miljenje deteta56Dunosti deteta5795. Roditeljsko pravo uvanje i podizanje deteta, vaspitanje i obrazovanje57Roditeljsko pravo57uvanje i podizanje deteta58Vaspitanje i obrazovanje deteta5896. Zastupanje i izdravanje deteta59Zastupanje deteta59Izdravanje deteta5997. Upravljanje i raspolaganje imovinom deteta6098. Dravljanstvo deteta6199. Odgovornost roditelja za tetu koju priini maloletno dete62100. Vrenje roditeljskog prava zajedniko vrenje roditeljskog prava63Vrenje roditeljskog prava63Zajedniko vrenje roditeljskog prava63101. Samostalno vrenje roditeljskog prava64102. Nadzor nad kvrenjem roditeljskog prava praventivni i korektivni nadzor65Preventivni nadzor66Korektivni nadzor66103. Lienje roditeljskog prava68104. Prestanak roditeljskog prava71105. Produenje roditeljskog prava72106. Usvojenje pojam i meterijalni uslovi73107. Usvojenje pojam i formalni uslovi za zasnivanje77108. Dejstva usvojenja80109. Prestanak usvojenja81110. Hraniteljstvo materijalni i formalni uslovi82111. Dejstva i prestanak hraniteljstva84112. Slinosti i razlike izmeu hraniteljstva i usvojenja86113. Pojam starateljstva subjekti starateljskog odnosa, stavljanje pod starateljstvo86114. Izbor i postavljanje staratelja87115. - Vrste staratelja88116. Dunosti organa starateljstva89117. Postupak stavljanja pod starateljstvo pokretanje i pravila postupka91118. Reenje o stavljanju pod starateljstvo i pritube na rad staratelja i na rad organa starateljstva91119. Lienje poslovne sposobnosti, nadlenost, pokretanje postupka,sadrina predloga za lienje i obavetenje odreenih organa o pokretanju postupka, roite za raspravu o predlog za lienje92120. Smetaj lica perema kome se vodi postupak lienja poslovne sposobnosti u zdravstvenu ustanovu, donoenje i odlaganje donoenja odluke, ostala pravila postupka za lienje poslovne sposobnosti94121. Pravna dejstva lienja poslovne sposobnosti i vraanja poslovne sposobnosti96122. Zatita od nasilja u porodici, definicija nasilnikog ponaanja, lica koja uivaju zatitu od porodinog nasilja97123. Postupak zatite od porodinog nasilja, evidencija o izvrenom nasilju98124. Ostali vidovi zatite od nasilja u porodici (sugurne enske kue i uloga ombudsmana)99

Zakonska obaveza izdravanja izmeu ostalih srodnika44. Obaveza dece da izdravaju svoje roditelje i dalje pretke

Nas zakon predvia mogunost da deca izdravaju svoje roditelje i dalje pretke pod odreenim uslovima. Opti uslovi za poverioca izdravanja su isti za sve sluajeve izdravanja sem za roditeljsko izdravanje svoje dece. U ostalim uslovima bitno je kumulativno ispunje dva opta uslova:1. Da lice nema dovoljno sredstava za izdravanje;2. Da nije sposobno za rad; Opti uslov za dunika izdravanja to moe biti lice samo koje moe izdravanje da daje. Posebni uslov ( negativan ) ovaj uslov se odnosi na to da ne postoje neke okolnosti usled kojih bi prihvatanje zahteva roditelja za izdravanje predstavljalo oiglednu nepravdu za davaoca izdravanja( npr. roditelj je bio lien roditeljskog prava); Ostali krvni srodnici od kojih roditelji imaju zakonsko pravo na izdravanje su krvni srodnici u pravoj nishodnoj liniji, tj njihovi potomci (unuci, praunuci). Zatim svoje iydryavanje mogu traiti od svoje punoletne dece, daljih punoletnih srodnika i svoje maloletne dece ukoliko imaju ona imaju primanja ili prihode od imovine.Prihvatanje zahteva za izdrzavanje bi bilo oegledno nepravedno, ako bi se odobrilo licu koje je lieno roditeljskog prava, licu koje se nije starao o deci, vrio porodino nasilje itd.Obaveza dece i daljih potomaka da izdrzavaju svoje roditelje i dalje srodnike je "PODELJENA"- tj svako e dugovati izdravanje srazmerno svojim mognostima i utvruje se pojedinano za svakog dunika.45. - Obaveza izdravanja izmeu brae i sestara (prvi deo pitanja 45.)Izdravanje izmeu brae i sestara postoji pod sledecim uslovima:1. Da je poverilac maloletan, i pravo na izdravanje ima sve dok je maloletan od brae i sestara;2. Da nema sredstava za izdravanje ili ih nema dovoljno;3. Da mu roditelji nisu ivi;4. Ako su ivi, obaveza izdravanja nastaje samo ako roditelji nemaju sredstava za izdravanje maloletnog deteta. Za ovaj sluaj zakonskog izdravanja nisu predvieni nikakvi posebni uslovi za dunika, ve samo za poverioca. Izdravanje duguju maloletna i punoletna braa i sestre. Opti uslouv da lice koje duguje izdravanje moe da obezbedi izdravanje za sebe i maloletnog poverioca. Maloletnik moe biti dunik izdravanja ukoliko radi, tj ostvaruje prihode.

45. Obaveza izdravanja izmeu adoptivnih srodnika (drugi deo pitanja 45.)Potpuno usvojenje je izjednaeno po dejstvima sa pripodnim roditeljskim odnosom.Poto je adoptivno srodstvo (iz potpunog usvojenja) u nasem porodicnom pravu izjednaeno sa krvnim srodstvom, stoga se na obaveze izdravanja iz adoptivnog srodstva odnose ista pravila koja vae i za krvno srodstvo.46. Ovabeze izdravanja izmeu srodnika po tazbiniObaveze izdravanja izmeu tazbinskih srodnika postoji samo u prvom stepenu i to samo izmeu: - ouha, maehe i pastorka.Ouh i maeha duguju izdravanje pastorcima pod sledeim uslovima:1. Da je pastorak maloletan;2. Da pastorak nema krvne srodnike koji su duni da ga izdravaju;3. Ukoliko ima krvne srodnike, obaveza ouha i maehe postoji samo ukoliko krvni srodnici nisu u mogunosti da prue izdravanje;4. Da brak izmeu roditelja deteta i ouha/maehe nije prestao razvodom niti ponitajem.Obaveza pastorka da izdrava ouha i maehu postiji u pod uslovima: Opti uslovi za ouha i maehu su:1. Da su nesposobni za rad;2. Da nemaju dovoljno sredstava za zivot; Opti uslov za pastorka je: Da je u mogunosti da daje izdravanje; Posebni uslovi za pastorka:1. Da je pastorak punoletan ( maloletni pastorak ne duguje izdravanje);2. Da zahtev za izdravanje ne predstavlja oiglednu nepravdu prema pastorku;Pastorci e dugovati izdravanje ouhu/maehi samo ako oni nemaju blize krvne srodnike koji su po zakonu duni da ih izdravaju, odnosno ukoliko krvni srodnici nisu u mogunosti da daju izdravanje.47. - Pravne karakteristike zakonske obaveze izdravanjaIzdravanje predstavlja redovno obezbeenje materijalnih sredstava za podmirenje najuih, egzistencijalnih potreba lica koje nema sredstava za ivot, niti ih moe pribaviti radom, kao i irih potreba neobezbeenog lica, a u granicama mogunosti dunika izdravanja. Pravne karakteristike obaveze izdravanja su: Ova obaveza je ustanovljena zakonom. Moe nastati na osnovu zakona, delikta (kada sud obavee uinioca krivinog dela koji je izazvao smrt oca maloletnog lica da izdrava maloletno lice do punoletstva), ugovora, testamenta. Zakonske obaveze su imperativne prirode. Zakonske obaveze o izdravanju izmeu krvnih i adoptivnih srodnika u odreenih tazbinskih srodnika, kao i izmeu branih i vanbranih drugova su imperativne prirode. Ove obaveze su neprenosuve i ne mogu se menjati sporazumom. Pradvno dejstvo obaveza izdravanja su strogo linog karaktera te su zato ne prenosive. Ni dunik ni poverilac izdravanja ne mogu svoju obavezu prenositi na drugo lice ni jednim pravnim poslom. Pravo na izdravanje je prema Zakonu o izvrnom postupku viestruko privilegovano:1. Primanja po osnovu zakonskog izdravanja su izuzeta od prinudnog izvrenja.2. Izvrenje na primanju ratnih, mirnodopskih vojnih invalida po osnovu invalidnine, ortopedskog dodatka i invalidskog dodatka su izuzeta od prinudnog izvrenja, to nevai jedino ako se radi o potraivanju po osnovi izdravanja i naknade tete po osnovu izgubljenog izdravanja usled smrti davaoca izdravanja. Potraivanje po osnovu zakonskog izdravanja moe iznositi 1/2 mesenog linog dohotk ili 1/3 ukupnog mesenog primanja.3. Kada se radi o prinudnom izvrenju iz iznosa dobijenom prodajom nepokretnosti dunika izdravanja, potraivanje po osnovu zakonskog izdravanja ima prioritet u odnosu na potrayivanja po drugom osnovu i dospeva odmah posle namirenja troskova izvrnog postupka. Dospevaju na naplatu pre poreza i drugih poreskih dadbina- Poverilac izdravanja se ne moe odrei prava na izdravanje. Ovo pravo je zakonom ustanovljeno i odricanje od njega nema pravnog dejstva. Pravo na izdravanje odreeno zakonom ne zastareva. Ureeno je Zakonom o obligacionim odnosima i postoji sve dok postoje uslovi za njegovo ostvarivanje, a proizilazi iz line prirode i svrhe ovog prava. Zastarevaju samo pojedina dospela izdravanja i to u proteku od 3 god. Izdravanje se daje za budunost. Potraivanje koje potie iz zakonske obaveze izdravanja ne moe biti predmet kompenzacije izmeu dunika i poverioca izdravanja. Prema Zakonu o obligacionim predvia se da potraivanje koje nastaje na osnovu zakonske obaveze izdravanja ne moe prestati prebijanjem duga koji poverilac izdravanja ima prema duniku izdravanja. Isplaeno izdravanje se ne vraa. Lice koje je obavezno da daje izdravanje, ne moe kasnije ukoliko poverilac izdravanja stekne sredstva za ivot, od njega traiti povraaj sredstava datih za njegovo izdravanje. Obaveza izdravanja ne zavisi od krivice dunika izdravanja. Ona nema karakter kazne za dunika izdravanja, ali moe imati ponekad uticaj na priznanje prava na izdravanje npr. oigledna nepravda. Obaveza izdravanja je podlona promenama, u zavisnosti od promena okolnosti na strani dunika ili poverioca izdravanja. Zbog promenjenih okolnosti moe doi do poveanja ili smanjenja visine doprinosa za izdrzavanje, ili do prestanaka samog izdravanja, kada za jega vie ne postoje zakonski uslovi. Obaveza izdravanja je zajednika i deljiva. Istovremeno vie lica mogu davati izdravanje i njihova obaveza je podeljena i zavisi od pojedinanih mogunosti. Redosled izdravanja je odreen zakonom. Suprunici prvenstveno pravo na izdravanje ostvaruju od suprunika. Krvni srodnici pravo ostvaruju onim redom kojim se nasleuju. Pravo deteta na izdravanje ima prvenstvo u odnosu na ostale. Postupak zaostvarivanja prava na izdravanje je naroito hitan. Roite se odrava u roku od 8. dana od prijema tube od strane suda, dok je drugostepeni sud duan da donese odluku u roku od 15. dana od kada mu je dostavljena alba. Neplaanje izdravanja povlai krivinu odgovornost. Meutim krivini postupak se retko pokrece, pato se time ne resava problem izdravanja. Zakonsko izdravanje uiva i naslednopravnu zastitu. Norma kojom se vodi rauna o nedostojnosti za nasleivanje usled ogreenja izdravanja prema ostaviocu.48. Pravo na naknadu alimentacionih trokova. Zakon odreuje krug lica izmeu kojih uspostavlja obavezu meusobnog izdravanja. U taj krug pre svega ulaze krvni, adoptivni i tazbinski srodnici, lica koja nisu u srodstvu ali su vezani drugim pravnim odnosima, npr. brani i vanbrani drugovi pod odreenim uslovima. Meutim nekada se deava da licu u nudi izdravanje obezbedi lice koje nije po zakonu obavezno. To lice bilo fiziko ili pravno, ima pravo na nadoknad od lica koja su po zakonu duna da daju izdravanje. Npr. optina koja izdrava nezbrinutu decu ima pravo da zahteva nadoknadu od njihovih roditelja. Ako je vie lica istovremeno duno da izdrava primaoca izdravanja, zakon uspostavlja njihovu solidarnu odgovornost prema treem licu, koje je umesto njih snosilo trokove izdravanja. Posle isplate odreenog iznosa poveriocu, dunik izdravanja koji je isplatio nadoknadu trokova preko onog iznosa koji je njemu padao, ima pravo regresa od ostalih sadunika izdrravanja. Deo koji pada na drnika od koga ne moe da se dobije naknada deli se srazmerno na sve ostale dunike.

49. Postupak u sporovima za izdravanje nadlenost, ostala pravila postupkaNadlenostStvarna nadlenostU sporovima koji se tiu zakonskog izdravanja stvarno su nadleni osnovni sudovi. Od nadlenosti osnovnog suda da odluuje o izdravanju u prvom stepenu postoji samo jedno odstupanje, ako su u pitanju paterinski i materinski sporovi, a za koji je po Zakonu o ureenju sudova nadlean vii sud kao prvostepeni.Mesna nadleznostOdredjuje se prema opstoj mesnoj nadlenosti u parnici, tj prema prebivalitu i boravitu tuenog. Meutim u sporovima za zakonsko izdravanje, ako je tuilac lice koje trai izdravanje, mesno nadlean je sud na ujem podruju tuilac ima prebivalite odnosno boravite. Ako tueni ima imovinu na teritoriji Republike Srbije iz koje se treba naplatiti izdravanje, mesno nadlean je onaj sud na ijem se podruju nalazi ta imovina. Funkcionalna nadlenostPostupak u jvezi sa porodinim odnosima u prvom stepenu sudi vee sastavljeno od jednog sudije i dvojice sudije porotnika, a u postupku po zalbi vee sastavljeno od troje sudija. Ovo pravilo vazi za sve porodine postupke, sem kod drugostepenog postupka gde ne mogu uestvovati sudije porotnici.Ostala pravila postupka u sporovima za izdravanjePostupak u sporu za izdravanje se pokree tubom. Tubu moe podneti kako poverilac, tako i dunik izdravanja. Tubu za izdravanje deteta moe podneti i odgan starateljstva. Poverilac podnosi tubi radi:1. Priznavanja prava na izdravanje;2. Radi poveanja doprinosa za izdravanje;Dunik podnosi tubu radi:1. Kada smatra da je njegova obaveza za izdravanjem prestala;2. Radi smanjenja doprinosta izdravanje;Tuba za supruniko izdravanje moe se podneti tokom trajanja braka, a ukoliko je pokrenut postupak za ponitenje ili razbod braka, moe se podneti do zakljuenja glavne rasprave. Izuzetno moe se podneti i posle prestanka braka pod sledeim uslovima:1. Da od prestanka braka nije proslo godinu dana, jer se zahtev moe podneti u roku od 1. god. od prestanka braka.2. Da postoje opravdani razlozi zato brani drug nije podneo zahtev za izdravanje u toku trajanja spora.3. Da su uslovi od kojih zavisi izdravanje postojali u toku prestanka braka i jos uvek postoje.Tuba za izdravanje vambranih partnera, moe se podneti u toku trajanja vanbrane zajednice, kao i godinu dana posle prestanka vanbrane zajednice.Hitnost postupka je karakteristika zahteva za izdravanje. Glavno roite se zakazuje u roku od 8. dana od prijema tubenog zahteva od strane suda, drugostepeni sud je duan da odluuje po albi u roku od 15. dana od kada mu je dostavljena alba.Po donoenju presude sud je duan da dostavi presudu organu starateljstva na ijem se podruju sud nalazi. Organ starateljstva vodi evidenciju i dokumentaciju o izdravanim licima, pa je s toga neophodna dostava presude ovom organu.50. Imovinski odnosi lanova porodine zajednicePorodini zakon iz 2005. god. predvia da imovina koju su sa suprunicima zajedno stekli radom lanovi njihove porodice u toku trajanja zajednice ivota u porodinoj zajednici predstavlja zajedniku imovinu. lanovi porodice u smisli stava 1. ovoga lana smatraju se krvni, adoptivni i tazbinski srodnici suprunika odnosno vanbranih partnera koji zajedno zive sa njima. Zajednika imovina nastaje zajednikim radom lanova porodice. Svi lanovi zajednice su titulari zajednicke svojine. Na imovinske odnose lanova porodice primenjuju se odredbe zakona o imovinskim odnosima suprunika, sem odredaba koje se odnose na upisivanje u javni registar i na pretpostavku o jednakim udelima u sticanju zajednicke svojine.51. Uloga organa starateljstva u porodinim odnosimaOrgan starateljstva se bavi zatitom porodice, pomoi porodici i starateljstvom. Funkciju organa starateljstva obavlja CENTAR ZA SOCIJALNI RAD.Porodini zakonik odreuje upravne postupke od kojih su neke u nadleznosti organa starateljstva, a neki u nadlenosti matiara. Na postupak organa uprave bilo pred matiarem ili organom starateljstva, primenjuju se odredbe opteg upravnog postupka, ako porodinim zakonom nije drugaije uredeno. U postupku pred organom starateljstva primenjuju se i metode strunog socijalnog rada i socijalne zatite. Organizaciju rada, standarde, nain voenja evidencije i dokumentacije propisuje nadleni ministar.Najznaajnija ovlaenja organa starateljstva su:1. Odredjuje ime detetu ukoliko roditelji nisu ivi ili su nepoznati ili ne mogu da se dogovore ili daju pogrdno ime detetu, org starateljstva e dati ime detetu. 2. Nadlean je za zasnivanje usvojenja i hraniteljstva.3. Obavlja posredovanje u brakorazvodnom postupku.4. Pokree sporove i ime i za raun maloletne dece, npr. pokree spor za izdravanje.5. Vodi evidenciju i dokumentaciju o izdravanim licima.6. Ovlaen je da podie tubu za zastitu prava deteta koja su priznata Porodinim zakonom iz 2005. god.7. Pokree i ostale postupke, tubu za vrenje roditeljskog prava, tubu za lienje roditeljskog prava, tubu ya vraanje roditeljskog prava.8. Na zahtev suda, prilikom liavanja roditeljskog prava, sud moe traiti nalaz i struno miljenje od organa starateljstva koji mogu biti znaajnu za reenje spora.9. Ovlaen je za pokretanje porodinih postupaka npr. zatita od porodinog nasilja, moe podneti tubu za odreivanje mere zatite od nasilja u porodici, kao i njihovo produenje.10. Podnosi predlog za lienje poslovne sposobnosti.11. Vri nadzor roditeljskog prava, kako preventivni (donosi odluke kojim omoguava roditeljima da vre roditeljsko pravo), tako i korektivni nadzor (donosi odluke kojima roditelje ispravlja u vrenju roditeljskog prava).12. Kao i svi poslovi koji se odnose na starateljstvo.Prestanak braka1. Smru jednog ili oba brana druga;2. Proglaenjem nestalog lica za umrlo;3. Ponitajem braka;4. Razbodom braka;Uzroci apsolutno nitavih brakova1. Nepostojanje razliitih polova;2. Nepostojanje potvrdne izjave volje;3. Nepotovanje nadlenosti organa za sklapanje braka;4. Ako brak nije sklopljen u cilju ostvarivanja zajednice ivota;5. Branost;6. Nesposobnost za rasudjivanje;7. Srodstvo;8. Starateljstvo;

52. Prestanak braka ponitajem, bitni materijalni uslovi za zakljuivanje braka kao uzroci apsolutno nitavih brakova (nepostojanje razlicitih polova i potvrdnih izjava volje)PonitajIzmeu prestanka punovanog i nitavog braka postoje odreene razlike: Razliiti su uzroci prestanka i punovanog i nitavog braka i moraju biti izriito zakonom propisani; Razlika izmeu ovih brakova jeste u tome sto uzrok za ponistaj mora postojati u momentu sklapanja braka, dok uzrok prestanka punovanog braka nastaje kasnije, tj tokom trajanja braka;Nistavost braka moe biti:1. Apsolutna nitavost Nitavost;2. Relativna nitavost Ruljuvost;Apsolutna nitavost predstavlja strogu sankciju i njime se prvenstveno i preteno tite drutveni interesi, rok za ponitaj je neogranien. Pravo na tubu za ponitaj iz uzroka apsolutne nitavosti pripada: Suprunicima; Javnom tuioci; Licima kojima je u interesu da brak lbude poniten;Relativna nitavost je blaa porodino pravna sankcija od apolutne, jer se njome titi prvenstveno lini i porodini interes samih suprunika, a tek kasnje drutveni. Lini interes suprunika je da u brak stupe slobodno i dobrovoljno, bez prinude, te usled toga nedostatci volje predstavljaju razlog relativne nitavosti ruljivosti. Pravo na tubu za ponitaj je priznato:1. Jednom od suprunika;2. Roditelju odnosno staraocu maloletnog suprunika;Rokovi za relativni ruljuvost su prekluzivni rokovi i vrlo su kratki, nakon proteka rokova brak se validira i nepostoji mogunost njegovog ponitenja.Nepostojanje razliitih polovaBrak je zajednica ivota izmeu lica suprotnog pola, tj. mukarca i ene. Kontrola ovog uslova je vrlo jednostavna i svodi se na utvivanje na osnovu linih podataka uvid u izvod iz matine knjige rodjenih; i spoljanjeg izgleda. Svako sklapanje braka izmedju lica istog pola povlai apsolutnu nitavost braka. Meutim, problem nastaje sa "hermafroditom" licem sa dva pola. Brak sa hermafroditom je nitav u sluaju, ako se vetaenjem utvrdi da hermafrodit poseduje vie odlika onog pola kojeg je njegov partner, u tom sluaju brak se ne moze zakljuiti ili ako je apsolutno nitav.Drugi problem koji se javlja jeste transeksualnost koje se definise kao neodoljivo oseanje pripadnosti suprotnom polu i odbijanje svog pola. Problem transeksualnosti se najpre javio kao problem prilikom upisivanje u matine knjige roenih, jer npr. Engleska e dozvoljava promenu cinjeninog stanja utvrenog pri rodjenje, npr. pola, tj nedozvoljava brisanje starog i upisivanje novog pola.Sa stanovita nitavosti braka transeksualnost moe imati znaaja u dve situacije:1. Ukoliko je do promene pola doslo pre sklapanja braka.U nekim zemljama je dopusteno sklapanje brakova izmeu lica koje je promenilo pol pre sklapanja braka, kao i uz prethodno obavestenje budueg partnera i uz njegov pristanak.2. Ukoliko do promene dodje u toku trajanja braka.Ukoliko dodje do promene do promene pola u toku trajanja braka, suprunik koji menja pol nije duan da trai saglasnost od svog suprunika za promenu pola. U tom sluaju suprunik koji se nije saglasio sa promenom pola svoga suprunika, ne moe traiti ponistenje braka, ve samo razvod, jer je u trenutku sklapanja braka postojala razliitost polova.Nepostojanje potvrdnih izjavaNepostojanje saglasnih izjava volja predstavlja razlog apsolutne nitavosti braka, jer se time kri naelo dobrovoljnosti stupanja u brak. Pri tome treba praviti razliku izmeu nepostojanja potvrdnih izjava volje koji povlai apsolutnu nitavost, gde je jedan suprunik rekao "DA", a drugi "NE" ili nita, a matiar takav brak registrovao kao sklopljen brak i nedostataka volje koji povlae ruljivost, gde si oba suprunika na pitanje matiara rekla "DA" ali se izjava volje usled prinude ili zablude ne poklapa sa pravom voljom supruznika.53. - Koji formalni uslovi povlae nitavost brakaZa punovanost braka predviena je graanska forma koja podrazumeva sklapanje braka pred nadlenim dravnim organom. Brak e biti nitav samo ako nije potovana stvarna nadlenost, tj ukoliko pri sklapanju braka nije uestvovao matiar ili njegov zamenik. Mesna nadlenost je manjeg znaaja i ona je ostavljena slobodnom izboru i slobodnoj volji biduim suprunicima. Do 1993. godine matiar je bio samo pomoni organ pri sklapanju braka, dok je nadleni organ bio delegat skuptine. Posle reforme branog prava 1993. godine nadlenost za sklapanje braka preneta je na matiara.54. Zajednica ivota kao uzrok nitavosti braka (slapanje braka u drugom cilju a ne radi ostvarivanja zajednice ivota)Brak koji je sklopljen u nekom drugom cilju, a ne radi ostvarivanja ivotne zajednice je nitav brak. To su takozvani FIKTIVNI BRAKOVI. To si brakovi koji za cilj nisu imali ostvarivanje zajednice ivota, niti su je kasnije uspostavili, ve je samo sklapanje braka u funkciji prikrivanja nekog drugog posla ili cilja, npr. ostvarivanje zakonskog nasleivanja.Do ponitenja braka nee doi ukoliko je zajednica zivota naknadno nastala.Nitavost fiktivnog braka mogu istaci: 1. Suprunici; 2. Javni tuilac; 3. treem zainteresovanom licu. Nitavost apsolutna nitavost se istie tubenim zahtevom.Slini fiktivnim brakovima su brakovi in extremis, tj brakovi zakljueni pred kraj ivota, ovakvi brakovi nemaju za cilj ostvarivanje ivotne zajednice, ve neke druge ciljeve, te se ipso jure (po sili zakona) smatraju nitavim.55. Branost kao uzrok nitavosti bratkaBranost predstavlja branu smetnju. Branost spada u negativne materijalne uslove za punovanost braka, tj branost ne sme da postoji u momentu sklapanja braka. Nitavou se titi naelo monogamije. Brak je nitav ako je sklopljen za vreme trajanja braka jednog suprunika. Dvobranost je krivino delo, a sankcije su novana kazna ili kazna zatvora do 2. god. Sankciji podlee i matiar koji je dozvolio sklapanje nitavog braka, a kazna se kree u rasponu od 3. meseca do 3. godine.Zakon predvidja mogunost validacije nitavog braka zbog dvobranosti, ukoliko raniju brak u meuvremenu prestane, npr. smrcu jednog suprunika, proglaenjem nestalog lica za umrlo.. Sud e u tom sluaju odbiti tubeni zahtev za ponitenje drugog braka koji je bio nitav. Ovaj tip validacije je SUDSKA validacija, jer do osnaenja moe doi samo sudskom odlukom.Do validacije braka koji je nitav zbog dvobranosti moe doi i kada suprug bigamista u postupku za ponitaj braka istakne da je raniji brak nevaei. Sud e u tom sluaju naloziti da u odreenom roku pokrene parnicu za ponitenje ranijeg braka. Ponitajem ranijeg braka, nitavi se validira sudskom validacijom.Meutim problem se javlja prilikom nasleivanja, tj postavlja se pitanje koji suprinik nasleuje, iz sadanjeg braka ili iz predhodnog braka. Smatra se da bi se trebalo dati prednost kasnikem braku poto je ostvarena zajednica zivota, a prethodni iako je pravno valjan protekom vremena je postao samo gola forma.Prema dejstvu branost je - apsolutne brane smetnje (deluju prema svima);Prema trajanju branost je privremena brana smetnja;Prema mogunosti dispenzacije branost je neotklonjiva brana smetnja;Prema sankciji branost je smetnja koja povlai apsolutnu nitavost;56. Srodstvo kao uzrok nitavosti brakaKrvno, adoptivno i tazbinsko srodstvo predstavljaju brane smetnje, ije nepotovanje povlai apsolutnu nitavost braka. Najiri krug srodnika je obuhvaen kod krvnog srodstva. U brak ne mogu stupiti bilo koji srodnici u PRAVOJ USHODNOJ I NISHODNOJ LINIJI neogranieno, tj ne mogu brak sklapati preci i potomci. Zatim u brak ne mogu stupiti punorodni kao ni polurodni krvni srodnici DRUGOG STEPENA POBONOG SRODSTVA (braa i sestre; polubraa i polusestre;), ni srodnici treeg stepena (npr. ujak i sestiina) a ni odreeni srodnici etvrtog stepena (deca roene brae i sestara). Brak sklopljen izmeu ovih srodnika predstavlja neotklonjivu branu smetnju i ne moe se validirati.Na adoptivno sredstvo iz potpunog usvojenja odnose se pravila kao i za krvno srodstvo, tj brana smetnja postoji u istom krugu srodnika. Adoptivno srodstvo po dejstvu je izjednaeno sa krvnim srodstvom. Brak sklopljen izmeu ovih srodnika predstavlja neotklonjivu branu smetnju i ne moe se validiratiTazbinsko srodstvo je najblai vid u pogledu zabrana. Tazbinsko srodstvo predstavlja smetnju samo u PRAVOJ LINIJI PRVOG STEPENA i to izmeu svih srodnika prvog stepena. Tazbinsko srodstvo razlikuje se od predhodne dve smetnje po tome to nitavost zbog tazbinskog srodstva moe biti osnaen u sudskom postupku, tj sudskom validacijom. Nitavost brak zvog smetnje tazbinskog srodstva moze biti odstranjena ukoliko za to postoje opravdani razlozi, a sud ih uvai. Krvno i adoptivno srodstvo:Prema dejstvu spadaju u relativne braene smetnje (deluju prema odreenom krugu lica);Prema trajanju spadaju u trajne brane smetnje;Prema mogunosti dispenzacije spadaju u neotklonjive brane smetnje;Prema sankciji povlae apsolutnu nitavost braka; Tazbinsko srodstvo:Prema dejstvu - spadaju u relativne braene smetnje (deluju prema odreenom krugu lica);Prema trajanju spadaju u trajne brane smetnje;Prema mogunosti dispenzacije spada u otklonjive brane smetnje;Prema sankciji povlae apsolutnu nitavost braka;57. Nesposobnost za rasuivanje (prvi deo pitanja)Punovani brak moe sklopiti samo lice koje je sposobno za rasuivanje, tj moe da shvati pravni znaaj braka. Ukoliko bi lice koje je nesposobno za rasuivanje pokualo da sklopi brak, brak bi bio nitav, jer nesposobnost za rasuivanje predstavlja branu smetnju. Lice koje je nesposobno za rasuivanje nema pravno relevantnu volju kojom bi mogao da sklapa pravne poslove, niti izjavama volje moe preuzimati prava i obaveze. Nesposobnost za rasuivanje povlai apsolutnu nitavost braka dokle god ona postoji. Meutim ukoliko nesposobnost za rasuivanje prestane, brak vie nece biti nitav, nego ruljiv. Nesposobnost za rasuivanje:Prema dejstvu spada u apsolutne brane smetnje (deluju prema svima);Prema trajanju spada u privremene brane smetnje;Prema mogunosti dispenzacije spada u neotklonjive brane smetnje;Prema sankciji povlai apsolutnu nitavost braka;57. Starateljstvo (drugi deo pitanja)Po Porodinom zakonu starateljstvo predstavlja neotklonjivu branu smetnju tako da ukoliko bi brak sklopili staratelj i tienik bio apsolutno nitav, bez mogunosti validacije. Po ranijem zakonu starateljstvo je predstavljalo branu zabranu, to znai da nije povlailo nitavost ve je za posledicu imalo prestanak starateljstva. 58. Uzroci ruljivosti brakaUzroci su:1. Maloletstvo;2. Nedostatci volje (prinuda i zabluda);3. Umobolnost i nesposobnost za rasudjivanje koja je prestala u toku braka;MaloletstvoMaloletstvo povlai relativnu nitavost - roljuvost jer prema PZ jer se brana zrelostt stie sa navrenih 18. godina ivota. Meutim ako je u pitanju maloletnik koji je stariji od 16. godina ova brana smetnja se moe otkloniti odlukom suda i tako omoguiti sklapoanje braka pre punoletstva. Sudsku dozvolu trai maloletnik, a ukoliko je ne zatrai brak je ili oruljiv ili nitav.Tubu za ponitenje maloletnog braka mogu podneti sledea lica: Suprunik koji je u vreme sklapanja braka bio maloletan i to u roku od godinu dana od kad je postao punoletan. Roditelji ili staratelj do punoletstva maloletnog suprunika.Ukoliko nijedno od ovih lica ne zahteva ponitenje doie do automatske validacije istekom roka predvienog za ponistenje braka.Meutim pitanje se postavlja kada je lice mladje od 16. godina, da li je takav brak apsolutno nistav ili relativno nistav. Ovaj problem se reava uzimanjem u obzir sposobnosti za rasuivanje, pa tako ukoliko je maloletnik nesposoban za rasuivanje bie apsolutno nitav, a ako je sposoban za rasuivanje onda e biti relativno nitav. Maloletstvo:Prema dejstvu spada u apsolutne brane smetnje (deluju prema svima);Prema trajanju spada u privremene brane smetnje;Prema mogunosti dispenzacije spada u: Otklonjive brane smetnje maloletstvo iznad 16. god. Neotklonjive brane smetnje maloletstvo ispod 16. god.Prema sankcij brana smetnja koja povlai relativnu nitavost ispod 18. god. Nedostatci voljeJedno od naela branog prava je naelo dobrovoljnosti stupanja u brak i slobodnog izbora branog partnera. Zakon izriito predvia da je brak ruljiv relativno nitav ako je suprunik pristao na sklapanje braka pod prinudom ili zabludom. Prinuda postoji kada drugi suprunik ili tree lice silom ili pretnjom izazvao opravdani strah pri emu je supriznik bio primoran na sklapanje braka. Strah se smatra opravdanim ukoliko se iz okolnosti vidi da je ugroen ivot, telo ili neko drugo dobro suprunika. Suprunik ima pravo da uloi tubu za ponitenje braka najkasnije od jedne godine od kada je prinuda prestala.Zabluda je uzrok ruljivosti. Zabluda je pogresna prestava jednog suprunika o fizikoj ili graanskoj linosti, kao i bitnim osobinama drugog suprunika. Zabluda o fizikoj linosti je zabluda kada suprunik misli da je brak sklopio sa jednim licem, a u stvari je to drugo lice. Zabluda o graanskoj licnosti je zabluda kada lice sklopi brak sa licem sa kojim je elelo, ali to lice nije ono kako se predstavljalo, tj izjanjavalo. Rok za ponistaj braka kod zablude je godinu dana od kada je lice saznalo da je u zabludi. Protekom tog roka, gubi se pravo na tubu i dolazi do automatske validacije braka. Nesposobnost za rasuivanje koja je prestala tokom brakaRazlog nitavosti postoji samo dokle postoji nesposobnost za rasuivanje. Meutim ukoliko tokom trajanja braka prestane nesposobnost za rasuivanje ona postaje razlog ruljivosti relativne nitavosti.Suprunik koji je bio nesposoban za rasuivanje, pa tokom braka ozdravi ima pravo da podnese tubu za ponitenje braka. Rok za podnoenje tube je godinu dana od ozdravljenje. Nakon proteka ovoga roka dolazi do automatske validacije.59. Validacija nevaeih brakova (automatska i sudska)Nevaei brakovi mogu se validirati na dva naina: Automstski ipso iure po sili zakona, protekom zakonom predvienog vremena Automatska validacija; Sudskom odlukom Sudska validacija;Automatska validacijaU nekim sluajevima dolazi do automatske validacije koja se kativira protekom zakonom predvienog roka u kome suprunici mogu podneti tubu za ponitaj braka. Protekom vremena, pravo na ponistaj braka se gasi i dolazi do osnaenja braka ipso iure. Maloletstvo Kada maloletnik sklopi brak sa drugim licem bez dozvole suda, takav brak je ruljiv. Pravo na tubu sa ruljivost maloletnikog braka imaju roditelji i staratelj sve dok maloletnik ne postane punoletan. Suprunik koji je maloletan moe podneti tubu za poitenje braka u roku od godinu dana od kada je postao punoletan. Protekom ovog roka dolazi do automatske validacije. Nedostatci volje Lice koje je prinudjeno ili u zabludi sklopilo brak moe istai tubu za ponistenje braka u roku od godinu dana od kada je prinuda prestala, odnosno od kada je zabluda uoena. Protekom ovog roka dolazi do automatske validacije. Nesposobnost za rasuivanje koja je prestala tokom braka Lice koje je bilo nesposobno u trenutku sklapanja braka, a ija je nesposovnost prestala tokom trajanja braka moe uloiti tubu za ponitenje braka. Rok za podnoenje tube je godinu dana od ozdravljenja ili ukoliko mu je bila i poslovna sposobnost oduzeta, rok je godinu da od sudske odluke o vraanju poslovne sposobnosti.

Sudska validacijaZakon predvia validiranje nitavog braka u sudskom postupku koji je pokrenut radi ponitaja braka. Maloletstvo - Kada se uloi tuba za ponitaj maloletnikog braka u zakonom predvienom roku, sud moze odluiti, ukoliko ustanovi da je maloletnik dstigao duevnu i telesnu zrelost potrebnu za vrenje prava i dunosti u braku, validirati brak. Maloletstvo je jedina smetnja koja se moe validirati i automatskom validacijom i sudskom validacijom. Zajednica ivota - Ukoliko je sklopljen brak radi ostvarivanje drugih ciljeva, a ne radi ostvarivanja ivotne zajednice. Takav brak je apsolutno nitav. Meutim, kada se pokrene postupak za ponitenje braka, suprunici mogu naknadno dokazati da su uspostavili zajednicu ivota. U tom sluaju sud ce validirati nitav brak, tj mogu dokazati da su ispunili pozitivan materijalni uslov. Branost ako je brak nitav zbog branosti, suprunici u postupku za ponitenje braka mogu dokazati da je raniji brak prestao. Ukoliko sud u postupku utvrdi navode, odbie zahtev za ponitenje i doie do sudske validacije. Tazbinsko srodstvo Brak izmeu tazbinskih srodnika je otklonjiva brana smetnja ukoliko postoje opravdani razlozi zbog kojih je sud i pre sklapanja braka mogao dati dozvolu za sklapanje da su to od njega suprunici trazili. U tom sluaju nitavi brak se validira sudskom odlukom Sudska validacija.60. Prestanak braka razvodom slinosti i razlike izmeu razvoda i ponitaja brakaRazvod braka predstavlja nain prestanka punovanog braka do koga moe doi po pravilu za ivota suprunika i to na osnovu uzroka i na nain predvien zakonom. Razvod braka je iskljuivo sudski postupak.Slinosti izmedju razvoda i ponitaja su: I razvod i ponitaj predstavljaju nain prestanka braka; U oba sluaja uzroci su predvieni zakonom; U oba sluaja o prestanku braka odluuje sud; I ponistaj i razvod povlae iste posledice; U oba sluaja posledice deluju od pravosnanosti za budue (ex nuns), tj nemaju retroaktivno dejstvo;Razlike izmeu razvoda i ponitaja braka: Razbod braka predstavlja prestanak punovanog braka, dok ponitaj predstavlja nain prestanka nevaeeg braka; Zakonom predvieni uzroci za razvod i ponitaj su razliiti; Uzrok za razvod nastaje tokom trajanja braka, dok uzrok za ponitaj postoji u toku sklapanja braka, Krug lica za razvod braka i ponitaj se bitno razlikuju. Pravo na razvod braka imaju samo suprunici, dok pravo na ponitaj imaju suprunici, javni tuilac, roditelj ili staratelj maloletnog lica i svako tree zainteresovano lice; Ponitajem se uglavnom tite drutveni interesi, dok se razvodom tite preteno interesi suprunika; Nitav brak se pod odreenim uslovima moe osnaiti, dok se razvod braka ne moe validirati nikakvom odlukom nijednog organa; Do ponitaja moe doi i posle smrti jednog suprunika ukoliko su u pitanju razlozi apsolutne nitavosti, dok do razvoda posle smrti jednog suprunika moe doi samo ako je umrli suprunik za ivota pokrenuo brakorazvodni postupak, a njegovi naslednici ga nastave;61. - Brakorazvodni uzroci u naem i stranom pravu (skrivljeni i neskrivljeni, opti i posebni, apsolutni i relativni)Brakorazvodni uzroci mogu biti: Skrivljeni i neskrivljeni; Opti i posebni; Apsolutni i relativni;Skrivljeni i neskrivljeniOva podela bazira se na dva shvatanja o razvodu braka. Prema jednom, razvod braka se moe dopustiti samo u sluajevima najteih povreda branih dunosti i on predstavlja kaznu za ogreenje od te dunosti. Pravo na razvod pripada samo nevinom branom drugu. Ovo shvatanje je shvatanje o razvodu kao sankciji. Ako nema krivice nema ni brakorazvodnog uzroka, pa ni razvoda braka.Prema drugom, razvod braka ne treba da se zasniva na subjektivnim kriterijumima (krivica), ve na objektivnom kriterijmu poremeenih branih odnosa, tako da razvod predstavlja izlaz iz situacije koja je postala nepodnoljiva i neodriva. Razvod se shvata kao lek. Pravo na razvod braka imaju oba suprunika bez obzira na krivicu. Opti i posebniOpti brakorazvodni uzrok je npr. poremeaj branih odnosa ili nepodnoljiv zajedniki ivot, jer njega ne ini neka konkretna injenica ve se on javlja kao posledica raznih skrivljenih i neskrivljenih uzroka, koje zakon precizno ne navodi.Posebni brakorazvodni uzroci su uvek precizno i konkretno odreeni, tj nih ini jedna zakonom utvrena injenica npr. preljuba.Apsolutni i relativniApsolutni brakorazvodni uzroci su uzroci kod kojih sud utvruje samo odreene injeniceili okolnosti koje predstavljaju brakorazvodni uzrok i na osnovu toga izrie razvod, ne ispitujui da li su one dovele do poremeaja branih odnosa niti da li je dalje odravanje mogue.Relativni brakorazvodni uzroci su uzroci kod kojih je za razvod braka bitno utvrditi da li je nastupio poremeaj odnosa i da li je taj poremeaj takav da dalje odravanje braka gubi smisao, i nevano je koje injenice su do toga dovele.Razvod brakaSporazumni razvod brakaRazvod zbog trajno poremeenih branih odnosa62. Sporazumni razvod brakaRazvod braka po sporazumu suprunika ne predstavlja brakorazvodni uzrok, ve poseban nain prestanka braka voljom suprunika uz ispunjenje uslova predvienih zakonom. Sud ne ispituje uzroke razvoda, ve samo ispunjenost zakonom predvienih uslova za sporazumni razvod braka. Sud moe odbiti zahtev, samo ako zakonski uslovi nisu ispunjeni.Sporazum o razvodu braka treba da sadri: Pismeni sporazum o vrenju roditeljskog prava; Posmeni sporazum o deobi zajednike imovine;Oba sporazuma moraju biti u pismenoj formi, a mogu biti u sklopu sporazuma o razvodu braka ili kao njegov dodatak. Ovi sporazumi ne moraju biti overeni, jer pravnu snagu stiu ako budu uneti u presudu o razvodu braka.Sporazum o vrenju roditeljskog prava moe biti dvojak: Da zajedniki vre roditeljsko pravo i nakon razvoda; Da roditeljsko pravo vri jedan roditelj samostalno;Izuzetak je ukoliko se sporazumeju da podele decu, ukoliko je to u najboljem interesu dece, u tom sluaju svaki roditelj vri samostalno roditeljsko pravo nad detetom koje mu je povereno.Sporazumom o zajednikom vrenju roditeljskog prava, roditelji deteta se se pismeno izjanjavaju da su saglasni da e roditeljska prava i dunosti vriti sporazumevanjem. Uz sporazum o zajednikom vrenju roditeljskog prava ide i sporazum o prebivalitu deteta.Sporazum suprunika o vrenju roditeljskog prava unosi se u izreku presude o razvodu braka ukoliko sud priceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.Sporazum o samostalnom vrenju roditeljskog prava treba da sadri i sledee sporazume: Sporazum roditelja o poverenju zajednikog deteta jednom roditelju; Sporazum o visini doprinosa za izdravanje deteta koji e drugi roditelj davati za dete; Sporazum o naini orravanja linih odnosa deteta sa drugim roditeljem sa kojim ne zivi;U Principima Evropskog porodinog prava kod sporazumnog razvoda braka brani drugovi se trebaju sporazumeti oko: O roditeljskoj odgovornosti ukljuujii i prebivalite deteta i sporazum o pravu na kontakte sa detetom; O izdravanju dece; O podeli imovine; O suprunikom izdravanju;Kod sporazumnog razvoda braka ne sprovodi se postupak postedovanja, niti postupak mirenja. Presuda kojom se razvodi brak moe se pobijati samo po dva osnova: Zbog bitnih povreda odredaba paninog postupka; Zbog toga to je sporazum o razvodu zakljuen zbog prinude ili zablude;Vanrednim pravnim lekom moe se pobijati deo pravosnane presude u kome je doneta odluka o razvodu ili ponitaju braka.63. Razvod braka zbog poremeaja branih odnosaPoremeaj branih odnosa je opti, neskrivljeni i relativni brakorazvodni uzrok. Po naem prav svaki suprunik ima pravo na razbod braka ako su brani odnosi ozbiljno i trajno poremeeni ili ako se objektivno ne moe ostvariti zajjednica ivota suprunika. Poremeaj branih odnosa nastupa ako je ostvarenje zajednice ivota postalo nemogue iz objektivnih razloga npr. ako su suprunici prekinuli faktiku zajednicu ivota.Suprunici se u ovom sluaju mogu sporazumeti oko pitanja vezanih za maloletnu decu, tj. o vrenju roditejskog prava, o izdravanju i linim kontaktima deteta i roditelja kome dete nije povereno. Meutim, ukoliko se suprunici ne mogu sporazumeti, o ovom pitanju sud odluuje.Krivica ima ulogu samo ukoliko, suprunik koji je kriv za razvod braka podnese zahtev za izdravanje, u tom sluaju zahtev bi bio odbijen jer bi prihvatanje zahteva predstavljalo oiglednu nepravdu za drugog suorunika.Osnovni zakon o braku 1946. nije dozvoljavao pravo na tubi za razvod krivom supruniku, pa je to dovelo do mnogo "mrtvih brakova" jer je ostajala samo formalno pravna veza, dok je faktika zajednica prestala. Dananji PZ priznaje pravo na ravod braka nezavisno od krivice.64. Brakorazvodni postupak (nadlenost, specifina pravila za porodine postupke i za postupak u branom sporu)

Postupak za razvod braka je vrsta branog spora u koji spada i postupak za ponitenje braka, kao i postupak za utvrivanje postojanja ili nepostojanja braka, a svi zajedno spadaju u postupke u vezi sa porodinim odnosima.Za postupke u porodinim odnosima vae odreena specifina pravila postupka koja se tiu funkcionalne nadlenosti suda, hitnosti postupka, istranog naela, iskljuenja javnosti, odluke o troskovima i prava na reviziju koja su regulisana Porodinim zakonom, dok su pravila o stvarnoj nadlenosti regulisana Zakonom o parninom postupku.Nadlenost za brane sporove Stvarna nadlenostStvarno nadlean je osnovni sud. Mesna nadlenostMesno nadleni je osnovni sud na cijem podruju tueni ima prebivalite ili boravite Opsta mesna nadlenost.Meutim pored opte mesne nadlenosti ZPP predvia i posebnu mesnu nadlenost za brane sporove koja se odreuje prema mestu u kome su brani drugovi imali poslednje zajedniko prebivalite. Suprunicima je ostavljena mogunost izbora osnovnog suda, tj da li ce izabrati sud napodruju na kome tueni ima prebivalite ili osnovni sud na ijem podruju su suprunici imali poslednje zajedniko prebivalite.Ukoliko se suprunici nalaze u inostranstvu, mesno nadlean je onaj sud na ijoj teritotiji su suprunici imali poslednje zajedniko prebivalite, ili sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite.ZPP doputa da se suprinici sporazumeju o mesnoj nadlenosti suda, pos uslovom da je taj sud stvarno nadlean. Funkcionalna nadlenostPostupak u vezi sa porodinim odnosima u prvom tepenu nadleno je sudsko vee sastavljeno od jednog dudije i dvoje sudija porotnika, a u postupku po zalbi (drugostepeni) vee sastavljeno od trojice sudija.Sudije u ovom postupku moraju imati posebna znanja iz oblasti prava deteta, a sudije porotnici trebaju biti lica koja imaju iskustva u radi sa decom i mladima.Program i nain sticanja posebnih znanja za sudjenje u porodninim odnosima propisuju: ministar pravde i ministar za porodinu zatitu.Specifina pravila za porodine postupke Naelo hotnosti Postupci u porodinim odnosima su hitni ako se odnose na dete ili roditelja koji vri roditeljsko pravo. Hitan postupak tuba se ne dostavlja tuenom na odgovor. Postupak se sastoji i najvise dva roita. Prvo roite treba da se odri najkasnije 15. dana od dana dostavljanja tube sudu. Drugostepeni sud treba da donese odluku najkasnije 30. dana od kada mi je dostavljena alba.Pored hitnih poestoje i NAROITO HITNI POSTUPCI takvi su:1. Postupak za zaitu prava deteta;2. Postupak u sporu za izdravanje;Kod naroito hitnih prvo roiste treba biti odrani najkasnije 8. dana od dostavljanja tube sudu, a postupak po zalbi treba biti okonan najkasnije 15. dana od dostavljanja zalbe drugostepenom organu. Istrano naelo Istrano naelo omoguuje sudu da utvruje injenino stanje koje se nalazi i izvana zahteva stanke koja pokree spor. Istrano naelo omoguava upotpunjavanje injeninog skupa istranim radnjama koje e imati uticaja na samu sudsku odluku. Ovo naelo se uglavnom koristi u krivinom postupku. Iskljuenje javnosti U postupku u vezi sa porodinim odnosima javnost je iskljuena jer se u tim postupcima odluuje o linim odnosima stranaka. Podatci iz slubenih spisa predstavljaju slubenu tajnu i njihovo odavanje predstavlja krivino delo za koje je predvidjena kazna zatvora do 1. godine. Naknada trokova sudskog postupka O naknadi trokova sud odluuje po sopstvenoj proceni voen je pravinou, tj ne vai pravilo parninog postupka po kojem je lice koje je izgubilo parnicu duno da naknadi trokove. Revizija Revizija je vanredni pravni lek u porodinim postupcima. U porodinim sporovima revizija je uvek dozvoljena bez obzira na vrednost predmeta spora. Zabrana revizije se moe propisati samo Pozodinim zakonom. Dejstvo vanrednih pravnih lekova Redovni pravni lekovi dozvoljeni su protiv sudske odluke i to su:1. alba protiv presude;2. alba protiv reenja;Protiv pravosnane sudske presude nisu dozvoljeni redivni pravni lekovi.U tom sluaje se koriste vandredni pravni lekovi a to su:1. alba sa alternativnim predlogom za revizijsko odluivanje direktna revizija;2. Ravizija;3. Zahtev za zatitu zakonitosti;4. Ponavljanje postupka;Pravosnana presuda u branom sporu kojom se zahtev razvod braka ili ponitaj braka usvaja ne moe se menjati u postupku povodom vanrednog pravnog leka, tj odluka o samom prestanku braka se ne moe menjati.Specifina pravila za pokretanje postupka u branom sporu Pokretanje postupka Brani sporovi se pokreu tubom, osim kada je u pitanju sporazimni razvod braka koji se pokree podnoenjem predloga. Pravo da pokrenu postupak za utvribanje postojanja ili nepostojanja braka, postupak za ponitaj braka uz uzroke nistavosti imaju suprunici, lica koja imaju pravni interes i javni tuilac. Ukoliko je u pitanju apsolutno nitav brak pravo na podianje dube nije vremenski ogranieno. Meutim ukoliko se radi o relativno nitavim uzrocima, pravo na tubi je vremenski ogranien, a i krug lica je ogranien na suprunike i izuzetno roditelja ili staratelja maloletnog suprunika. Ukoliko se propuste rokovi za tubu brak se automatski validira. Pravo na tubu ne prelazi na naslednike, ali naslednici mogu nastavti postupak koji je zapoet za ivota ostavioca. Ako tubu podnosi staratelj maloletnog lica ili poslovno nesposobnog suprunika, prethodno mu je potrebna saglasnost organa starateljstva. Tuba moe biti podneta preko punomonika, ali punomoe mora biti specijalno. Odricanje od tubenog zahteva U branom sporu odricanje od tubenog zahteva ima isto dejstvo kao i povlaenje tube. Za odricanje od tubenog zahteva nije potrebna saglasnost optuenog. Za razliku od opteg parninog postupka gde se povlaenjem okonava spor na osnovu presude i koji se ne moe ponovo pokretati o istoj stvari, u branom sporu ako se stranka odrekne tubenog zahteva, kasnije moe ponovo pokrenuti novi brani spor. Povlaenje tubenog zahteva - U branom sporu doputeno je povlaenje tube koja ima za posledicu to to se povuena tuba smatra kao da nikada nije bila podnesena i moe se kasnije ponovo podneti. U branom sporu tuilac moe povui tuzbu do zakljuenja glavne rasprave bez pristanka tuenog, a sa pristankom tuenog dok postupak nije pravosnano okonan. Ako se radi o povlaenju sporazumnog razvoda, njega moe pobui boilo koji supruznik do pravosnanog okonanja spora. Ostala odstupanja U branom sporu se ne moe izrei presuda zbog proputanja, niti na osnovu priznanja ili odricanja, a niti stranke mogu da zakljue sudsko porananje. Ovo su pravila koja odstupaju od optih pravila parninog postupka.Posredovanje1. Posredovanje radi pokuaja mirenja;2. Posredovanje radi pokuaja nagodbe;65. - Postupak posredovanja posredovanje radi pokuaja pomirenjaPosrednik mora da ispunjava odreene uslove kako bi moglo da se bavi posredovanjem: Mora imati visoku strunu spremu; Mora imati najmanje 5. godina iskustva u postupcima reavanja sporova i konflikata; Mora proi programe obike za posrednika; Mora biti upisan u imenik; Da nije pod istragom niti da je osuivan za namerno krivino delo; Da je dosledan za obavljanje posla posredovanja;Pokuaj mirenja se sprovodi samo u brakorazvodnom postupku koji je pokrenut tubom za razvod braka. Svrha mirenja jeste pokuaj pomirenja suprunika kako bi se njihovi poremeeni odnosi resili bez konflikata i bez razvoda.Mirenju mogu prisustvovati samo suprunici lino, bez punomonika, koji ne moe biti prisutan kako svojim prisustvom ne bi ometao proces pomirenja. Odazivanje pozivu mirenja nije obavezno, ako se jadan ili oba suprunika ne odazovu, smatrae se da mirenje nije uspelo. Mirenje moe trajati najdue dva meseca od dana dostavljanja tube sudu odnosno ustanove koja vri mirenje. Ustanova koja vrimirenje treba da saini zapisnik koji e sadrati izjave stranaka da su se pomirili ili da mirenje nije uspelo. Zapisnik se podnosi sudu kod koga je pokrenut postupak.Ukoliko ustanova koja vodi mirenje ne dostavi zapisnik o mirenju sudu u periodu od 3. mesecam, sud e po isteku ovog roka u novom roku od 15. dana obaviti roite mirenja.66. Postupak posredovanja - posredovanje radi pokuaja nagodbeUkoliko mirenje nije uspelo posredovanje se nastavlja u vidu pokuaja nagodbe. Nagodba se sprovodi u postupku razvoda i ponitenja braka. Svrha nagodbe jeste reavanje konflikta bez sukoba, sporazumno, dogovaranjem i zajednikim pronalaenjem optimalnog reenja.Ustanova koja vri posredovanje mora da nastoji da suprunici postignu dogovor dva kljuna pitanja:1. O vrenju roditeljskog prava;2. O deobi zajednike imovine;U postupku deobe uestvuju brani drugovi, a mogu uestvovati i njihovi zastupnici. Ukoliko se postigne dogovor o ova dva pitanja smatra se da je nagodba uspela. Nagodba se unosi u izreku presude o razvodu ili ponitenju braka. Meutim ukoliko se suprunici ne odazovu pozivu za nagodbu, smatrae se da nagodba nije uspela i nastavlja se postupak razvoda ili ponitaja braka.Usanova koja sprovodi posredovanje radi nagodbe duzna je da postupak sprovede u roku od 2. meseca od kada joj je dostavljena tuba. O rezultatima nagodbe sastavlja se zapisnik. Rezultat nagodbe moe biti sledei: Da su se sporazumeli o vrenju roditeljskog prava; Da su se sporazumeli o deobi zajednike imovine; Da su se sporazumeli o jednom ili drugom; Da se nisu sporazumeli ni o jednom ni o drugom u tom sluaj nagodba nije uspela;Ako ustanova koja vodi postupak posredovanja ne obavesti sud u roku od 3. meseca od dostavljanja tube, sud e u roku od 15. dana sprovesti postupak nagodbe.67. Posledice prestanka braka koje ne zavise od naina prestanka brakaDejstva prestanka braka koja ne zavise od naina prestanka braka mogu biti lina i imovinska. Lina dejstva prestanka braka su:1. Prezime;2. Pravo na sklapanje novog braka;3. Tazbinsko srodstvo;Imovinska dejstva se odnose na zajedniku imovinu. Prezime suprunika (lina dejstva) svaki suprunik koji je prilikom sklapanja braka promenio prezime, moe u roku od 60. dana prestanka braka uzeti prezime koje je imao pre sklapanja braka. Za promenu prezimena dovoljno je da se podnese zahtev matiaru u roku od 60. dana od dana prestanka braka, a da se pri tom ne sprovodi redovan postupak promene linog imena. Pravo na sklapanje novog braka (lina dejstva) Nakon prestanka braka svaki suprunik ima pravo da sklopi novi brak. Ovo pravilo vai za nadivelog supruznika ako je brak prestao smru ili proglaenjem nestalog lica za umrlo, tako i oba suprunika ako je brak prestao razvodom ili ponitajem. Meutim nae posleratno pravo predvialo je tzv. obavezni rok ekanja za enu. Prema Srpskom gradjanskom zakoniku ena razvedena ili putena ako je trudna ne moe sklopiti novi brak pre nego da se porodi. ukoliko trudnoa razvedene ene nije izvesna ne moe se udati pre devet meseci, ili dok se ne utvrdi vetaenjem, tj odlukom suda. Ova pravila su vaila i za udovice. Tazbinsko srodstvo (lina dejstva) Tazbinsko srodstvo se zasniva izmeu jednog suprunika i krvnih srodnika drugog suprunika, i predstavlja smetnju za sklapanje braka i posle prestanka braka. Ova brana smetnja je trajna. Zajednika imovina (imovinska dejstva) Prestankom braka dolazi do podele zajednike imovine, ukoliko ona nije ugovorom iskljuena. Ako je brak prestao smru nadiveli suprunik moe traiti deobu zajednike imovine, poto samo udeo umrlog u zajednikoj imovini prestavlja deo njegove zaostavtine zajedno sa njegovom posebnom imovinom. Nadiveli suprunik se javlja kao naslednik sa ostalim naslednicima. Ako je brak prestao razvodom ili ponitajem imovina se deli po pravilu na jednake delove.68. Posledice prestanka braka koje zavise od naina prestanka brakaPosledice koje zavise od naina prestanka se odnose na:1. Supruniko izdravanje;2. Povraaj poklona;3. Nasleivanje;4. Pravo stanovanja;

Supruniko izdravanje Pravo na izdravanje se moe ostvariti samo posle prestanka braka razvodom ili ponitajem. Zahtev za izdravanje se podnosi u branom sporu, a izuzetno se moe podneti i kasnije, posle prestanka braka, pod zakonom predvienim uslovima, najkasnije od godinu dana od dana prestanka braka. Ako je brak prestao smru ili proglaenjem nestalog lica za umrlo, suprunik nema pravo na izdravanje s' obzirom da postaje naslednik. Povraaj poklona Do povraaja moe doi samo u sluaju prestanka braka ponitajem ili razvodom. Ako je vrednost poklona nesrazmerna u odnosu na vrednost zajednike imovine, a pokloni su uinjeni za vreme trajanja braka, moe se zahtevati povraaj poklona u stanju kakav je bio u trenutku prestanka zajednikog ivota u braku. U sluaju da je reim zajednike imovine iskljuen ugovorom, pokloni se vraaju prema proceni suda. Procena se zasniva na poklonima vee vrednosti, jer se smatra da se pokloni vee vrednosti vraaju. Pokloni koji su uinjeni nakon prestanka ivotne zajednice, a kada jo uvek nije dolo do razvoda, po naem zakonu ne podleu vraanju. Jos jedno pravilo prilikom povraaja poklona vai: "Poklonodavac nema pravo na povraaj poklona ukoliko bi usvajanje zahteva predstavljalo oiglednu nepravdu prema poklonoprimcu. Nasleivanje Nasledna prava suprunika aktiviraju se u sluaju prestanka braka smru ili proglaenjem nestalog lica za umrlo. Razvedeni brani drug nema pravo na nasleivanje. Brani drug gubi pravo na zakonsko nasleivanje u sledeim sluajevima:1. Ako je ostavilac za ivota pokrenuo postupak za razvod braka, a posle njegove smrti brak bude razveden;2. Ako je brak nadivelog branog druga sa ostaviocem poniten posle ostavioeve smrti, npr. ako je nadiveli prilikom sklapanja braka bio nesavestan;3. Ako je zajednica ivota trajno prestala pre smrti ostavioca i to krivicom nadivelog branog druga ili u sporazumu sa ostaviocem; Ako ostavilac saini zavetanje u kome je kao naslednika predvideo branog druga, a kasnije dodje do razvoda braka ili ponistaja, pri emu dodje i do nesposobnosti za rasuivanje suprunika zavetaoca, trea lica mogu podneti zahtev sudu kojim e staviti van snage pojedine odredbe ili celo zavetanje, poto sam zavetalac to nije mogao uiniti zvog nesposobnosti za rasuivanje. Pravo stanovanja Ovo pravo je novo pravo, ustanovljeno radi zatite dece. Ono se moe uspostaviti i u toku trajanja braka kada je prestala zajednica ivota branih drugova, kao i razvodom i ponitajem braka. Prema PZ dete i roditelj koji vri roditeljsko pravo imaju pravo na stanu iji je vlasnik drugi roditelj, ako dete i roditelj koji vri roditeljsko pravo nemaju pravo svojine na useljivom stanu. Ovo pravo je privremeno i traje do punoletstva deteta, ne postoji mogunost produenja ovog prava. Dete i roditelj koji vri roditeljsko pravo nee imati pravo stanovanja ukoliko bi prihvatanje takvog zahteva predstavljalo oiglednu nepravdu za drugog roditelja. Meutim kada je u pitanju ugovor o zakupu, a u meuvremenu doe do razvoda ili ponitaja braka, o samom zakupu se mogu dogovoriti suprunici ili e o tome sud odluiti. Ukoliko se suprunici ne dogovore, o tome oluuje sud u vanparninm postupku. Pri odluivanju sud polazi od zakona o stanovanju, ali uzima i sledee okolnosti u obzir: 1. Stambene prilike razvedenih suprunika;2. O stambenim potrebama njihive dece;3. O materijalnom stanju razvedenih suprunika;4. O tome ko je zakupac stana;5. O zdravstvenom stanju;6. Relevantnim okolnostima; Sud pri donoenju oddluke se mora voditi najboljim interesom deteta.69. Vanbrana zajednica pojam i koncepti vanbrane zajedniceVanbrana zajednica dugo vremena nije bila pravno regulisana i nije povlaila nikakva porodino pravna dejstva. Vanbrana zajednica je oznaavana kao zajednica ivota dva lica razliitog pola, koja nije zasnovana na zakonskoj proceduri ve na osnovu odluke i volje vanbranih partnera da dele sto i postelju.U pravnoj literaturi vanbrana zajednica se razliito oznaavala:1. Konkubinat vrsta braka nieg ranga;2. Slobodna zajednica;3. Unmarried conhabitation, nonmarital conhabitation ili samo conhabitation;Meutim izraz koji najvernije opisuje vanbranu zajednicu jeste zajednica slia braku bez formalnosti predvienih za sklapanje braka. Kao bitan element vanbrane zajednice jeste zajednica ivota dva lica razliitog pola i ona je za vanbranu zajednicu znaajnija nego za brak. Zajednica ivota kao kompleksan pojam, kao splet niza komponenti koji ini minimum uslova za konstituisanje vanbrane zajednice treba da upuuje na odreenu trajnost i stabilnost, na njenu slinost braku po sadrini i funkciji, to bi je odvajalo od vanbranih odnosa gde se na intimne odnose nadograuju i ostali elementi koje i brak i vanbrana zajednica trebaju da imaju.Brak i vanbrana zajednica se razlikuju po nastanku. Brak nastaje sveanom izjavom volje pred nadlenim dravnim organom uz ispunjenje zakonom predvienih uslova, dok vanbrana zajednica nastaje voljom vanbranih partnera da ostvaruju zajednicu ivota bez procedure i formalnosti koje se predviaju za sklapanje braka. Kao to neformalno nastaje, ona neformalno i prestaje.Pri koncipiranju vanbrane zajednice mogui su razliiti pristupi:1. Koncepcija vanbrane zajednice kao alternativni oblik zajednikog ivota izmeu dva lica razliitog pola, paralelan i slian sa brako, pri emu e budui supriznici odluivati o branoj ili vanbranoj zajednici;2. Koncepcija vanbrane zajednice koja pravno i drutveno nije izjednaena sa brakom, pri emu bi brak i dalje ostao jedini priznat oblik zajednice ivota dva lica razliitog pola, pravna regilativa vanbrane zajednice svela bi se samo na zatitnu funkciju, tj zatitu slabije strane;3. Koncepcija vanbrane zajednice kao faktika zajednica koja ne povlai nikakva pravna dejstva koja inae povlae formalna i neformalna zajednica ivota, pri emu se vanbrani odnosi tretiraju kao obini graanski odnosi, tj primenjuju se pravila graanskog prava, ali ne i porodinog.Prva koncepcija izjednaava branu i vanbranu zajednicu, pritom treba vanbranu zajednicu usloviti materijalnim pretpostavkama. Nepotovanje materijalnih pretpostavki vanbrane zajednice treba posmatrati kao nitave brakove.Drugi koncept vanbrane zajednice uiva samo funkcionalnu zatitu prava, a to znai da se titi slabiji vanbrani partner od izraljivanja jaeg vanbranog partnera. U ovom smislu se vidi da je jedini pravno priznati koncept ivotne zajednice brak.Trei koncept vanbrane zajednice predstavlja samo faktiku ustanovu koja nije pravno regulisana, a pravna zatita bi se ostvarivala sudskim putem kao graansko pravni odnos.70. Vanbrana zajednica po naem pravu U nasem pravu vanbrana zajednica je definisana kao trajna zajednica ivota ene i mukarca, izmeu kojih nema branih smetnji. Lica koja ive u vanbranoj zajednici zovu se vanbrani partneri.Vanbrana zajednica se sastoji iz sledeih elemenata:1. Trajnije zajednice ivota;2. Zajednice ivota izmeu mukarca i ene;3. Da meu njima nema branih smetnji;Ako su sve ove pretpostavke ispunjene zakon vanbranim partnerima priznaje ista prava i dunosti kao branim partnerima. Samo trajanje zajednice ivota nije Porodinim zakonom propisan kako bi se dejstva vanbrane i brane zajednice poistovetila. U Makedoniji je ovaj period 1. godina, u Hrvatskoj 3. godine i manje ukoliko je u ivotnoj zajednici roeno dete, BiH trajanje najmanje 3. godine...Druga pretpostavka zasniva se na razliitosti polova vanbrane zajednice, pri emu je naglaeno da homoseksualne zajednice ne proizvode nikakva pravna dejstva.Treca pretpostavka je da nema branih smetnji meu vanbranim partnerima. Brane smetnje su branost, odreni stepeni krvnog, adoptivnog i tazbinskog srodstva, maloletstvo, nedostaci volje, starateljstvo itd. Ako vanbrana zajednica bude sklopljena i pored branih smetnji, ona u tom sluaju nee biti pravno izjednaena sa branom zajednicom i nee joj se priznati pravna dejstva koja ima vanbrana zajednica bez smetnji, ve se se izjednaiti sa nitavim brakom.Zajednika imovina vanbranih partnera poinje da postoji ostvarivanjem zajednice ivota. Meutim ukoliko je vanbrana zajednica nastala uprkos branim smetnjama, prava na podelu zajednike imovine nee biti priznata. Pravna teorija smatra da ova zakonska reenja nisu dobra i da ostavljaju mogunost manipulacije jednom vanbranom partneru.Pravo na izdravanje ima onaj vanbrani partner koji nema dovoljno sredstava za izdravanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, a srazmerno mogunostima drugog vanbranog partnera s' tim da prihvatanje zahteva za izdravanje ne predstavlja oiglednu nepravdu za dunika izdravanja.Tuba za izdravanje moe se podneti u toku trajanja vanbrane zajednice kao i godinu dana nakon njenog prestanka. Imovina koju su vanbrani partneri stekli tokom trajanja vanbrane zajednice predstavlja zajedniku imovinu. Na imovinske odnose vanbranih partnera primenjuju se odredbe zakona o imovinskim odnosima suprunika. Vanbrani partneri mogu sklopiti ugovor ime e urediti svoje imovinske odnose i iskljuiti zajedniku imovinu.Vanbrani partneri mogu biti usvojioci, a vanbrana partnerka koja ne moe zaeti prirodnim putem moe da se podvrgne zaeu uz biomedicinsku pomo.Vanbrano oinstvo mora biti utvreno ili priznanjem ili sudskom odlukom. Vanbrano oinstvo se ne utvruje samo kod zaea uz biomedicinsku pomo ukoliko je vanbrani partner dao pismenu saglasnost za biomedicinsko zaee. Vanbrano oinstvo se moe osporavati samo ako dete nije zaeto uz biomedicinsku pomo. 71. ivotne zajednice istog polaPromene koje se u domenu porodinog ivota i porodinih odnosa deavaju su vrlo brze i neoekivana. Tako se poslednjih decenija javlja pitanje homoseksualnih zajednica, tj. zajednica ivota lica istog pola.Evropska unija je Poveljom iz 2000. godine potvrdila potrebu priznanja prava na sklapanje braka i zasnivanje porodice u skladu sa nacionalnim pravom. To znai da se lanicama ostavlja mogunost naspam unutranjeg zakonodavstva da li e ili nee priznati vanbrane zajednice licima istog pola.Evropska Konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama 1950. god. priznaje pravo na sklapanje braka samo licima razliitog pola. Povelja o osnovnim pravima u EU u lanu 21. naglaava i zabranjuje diskriminaciju i prema polnoj orjentaciji.Preporuka br. 924 iz 1981. god. Parlamentarne skuptine Saveta Evrope o diskriminaciji prema homoseksualcima, kojom se vlade drava pozivaju da eliminiu bilo koji vid diskriminacije, nasilja i pritiska prema homoseksualcima. Rezolucija Evropskog parlamenta o jednakim pravima za homoseksualce od 8. februara 1994. i od 17. septembra 1996. god. menja stav evropskiz zemalja po tom pitanju. Ovim aktima se pozivaju drave lanice da obezbede jednak tretman svim graanima evropske zajednice bez obzira na polnu orijentaciju.Zabrana diskriminacije po snovu polne orijentacije i rodnog identiteta dobija svoju potvrdu na meunarodnom planu i usvajanjem tzv. Dzokdzakartskih principa koji se odnose na ljudska prava u vezi sa seksualnom orijentacijom i rodnim identitetom, koji je usvojen u enevi 2007. godine i sadri 29. principa i dodatnih preporuka.U savremenim porodinim odnosima postoje nekoliko razliitih stavova prema zajednici lica istog pola:1. U nekim zemljama se homoseksualne zajednice izjednaavaju sa brakom i priznaje im se pravo sklapanja braka. To su sl zemlje: Holandija, Belgija, panija, Kanada, Juna Afrika, Norveka i neke zemlje SAD-a.2. U nekim zemljama se homoseksualnim zajednicama priznaju znatna prava koja su priznata i branim drugovima na osnovu registrovanog partnerstva. A to su: Danska, Norveka, vedska, Island, Maarska, Francuska, Belgija, Nemaka, Finska, vajcarska, Slovenija, eka i druge...3. U nekim zemljama se priznaju pravna dejstva homoseksualnim partnerima iz faktikih zajednica bez potrebe registracije. To su: Portugalija, Austrija, Hrvatska, Holandija - (priznaje sva tri stava). 4. Posebna situacija je u Italiji gde su od 2004. god. pojedini regioni i gradovi uveli tzv. registre zajednica, u kojima lica istog pola mogu registrovati svoju graansku zajednicu, ali ni ovo sima samo simbolikih dejstava.5. U mnogim zemljama nisu priznata nikakva pravna dejstva homoseksualnim zajednicama. A to su: Srbija, Grka, Albanija, Rusija, Makedonija, Turska, Malta, Linhentajn, Slovaka, Poljska, Azerbejdzan i druge...72. Planiranje porodice pojam i pravna strukturaPravo na planiranje porodice se smatra ljudskim pravom, tj pravom svakog oveka da prema svojim linim afinitetima, porodinim, socijalnim, ekonomskim, stambenim i ostalim okolnostima odluuje o tome da li e imati dece, kad e ih imati, koliko e ih imati, sa kim e ih imati i koliki e biti razmak izmeu njihovog roenja.Sa razvojem religijske misli, planiranje porodice se uzdie na nivo religijske dogme. Pri emu je sve preputeno "Boijoj volji", a deca su se smatrala za "Boiji dar". Cilj je bio to vei broj dece. Tako u Starom zavetu u 1. knjizi Mojsijevoj se navodi: "Radjajte se dakle i mnoite te se, narodite se veoma na zemlji i namnoite se na njoj." i kada Bog zavetuje Avrama i nagrauje ga za potovanje Boijih zakona reima: "Dau ti porodicu vrlo veliku i nainiu od tebe narode mnoge." iz ega se vidi da se akcentuje na brojnosti.U antikoj Grkoj Likurgov zakon je obavezivao brane drugove da imaju bar dva deteta, a u Rimskoj dravi u vreme imperatora Avgusta doneti su "Kadutarni zakoni" kojima se oduzimaju nasledna prava pojedinim srodnicima ukoliko nisu u braku ili nemaju odreen broj dece.Kasnije, pojavom industrije i naseljavanja gradova dolazi do socijalnog raslojavanja i poveanja siromanih slojeva. Tu je poznat Maltusov zakon o disproporcijama u rastu stanovnistva i rastu sredstava za ivot, pri emu se potrebno da se siromani uzdravaju od ranja, jer se time poveava broj siromanih usled smanjenja sredstava za ivot.Meutim ovaj zakon su kritikovali marksisti, smatrajui da kapitalistiki nain proizvodnje dovodi do raslojavanja ka krupne kapitaliste i siromasne.U savremenom svetu su zastupljene razliiti stavovi prema planiranju porodice.Tako u zemljama koje imaju mali natalitet, zastupljena je pronatalna politika kojom se potstie raanje zbog razliitih okolnosti: ekonomskih, naunih, vojno-odbrambenih itd.. Trend koji je zahvatio Evropu da se porodice ograniavaju na jedno ili dva deteta nije zaobiao ni nau zemlju. Francuska je prva osnovala sistem za pronatalnu polituku koji je zasnovan na tome da je planiranje porodice lino pravo pojedinca, meutim na njegovo planiranje se moe uticati sistemskim podsticajima (javnim davanjima, finansijskim i poreskim olakicama, deiji dodatak, dodatak za materinstvo,dodatak za stan..) Ova politika poveanja nataliteta je usmerena pokretanje sistema i aktivnosti koji za cilj imaju raanje veeg broja dece. Istrivanjem kojeje sproedeno u Francuskoj pokazalo je da je dolo do blagog rasta nataliteta. Pronatalna politika bila je zastupljena u Nemakoj, Sovjetskom savezu i mngim drugim evropskim zemljama.Za razliku od evropskih zemalja, mnoge azijske i afrike zemlje sprovode politiku ogranienja nataliteta, zbog prevelikog nataliteta. Koriste se preventivni i korektivni metodi planiranje porodice u koje spadaju kontracepcija, sterilizacija, prekid trudnoe i masovna edukacija.U Kini je broj dece ogranien na jedno. Vie od jednog deteta nije dozvoljeno i moe da dovede do nasilnog prekida trudnie i kazne za roditelje.U Indiji se propagirala sterilizacija kojoj su se ene podvrgavale, a za uzvrat su dobijale sitne poklone. Pravna struktura prava na planiranje porodicePravo na planiranje porodice podignuto je na rang ustavnog naela, koje je prvi put uvedeno stavnom reformom iz 1974. godine pod nazivom "pravo na slobodno roditeljstvo". Ustav iz 1974. je propisivao: "Pravo je oveka da slobodno odluuje o raanju dece. Ovo pravo se moe ograniiti samo zbog zatite zdravlja".Ustav iz 2006. godine predvia: 1. Svako ima pravo da slobodno odlui o raanju dece;2. Republika Srbija podstie roditelje da se odlue na raanje dece i pomae im u tome;Ljudska i manjinska prava zajemena uUtavom mogu biti ograniena samo zakonom i to samo u sluaju ukoliko Ustav ne zabranjuje takvo ogranienje.Iz Ustavne odredbe proizilazipravo na planiranje porodice predstavlja iskljuivo subjektivno pravo koje se sastoji iz niza ovlaenja i omoguava titularu da sam odluuje o raanju i broju dece.Ustav u odredbi o planiranju porodice pod subjektom porazomeva "Svako", to se odnosi na fiziko lice, mukarca i enu. Usled toga u pravnoj teoriji je konstruisan jedinstven, celoviti, dvojni subjekt koji sporazumno ostvaruju ovo pravo.Meutim postoji izuzetak od ovog miljenja, jer medicinska nauka moe odvojiti seksualnu (polni akt) od bioloske komponente (zaee i raanje) humane reprodukcije, tako da do zaea moe doi usled artificijalne insementacije pri emu nije neophodno drugo lice. Tako da se uzima da je subjekt uvek pojedinac mukarac ili ena.73. Metodi planiranja porodice pravo na planiranje porodice u pozitivnom pravcuPlaniranje moe biti u:1. Pozitivnom pravcu:1. Pravo na leenje smanjene plodnosti;2. Pravo na zaee prirodnim putem;3. Presaivanje gonada;4. Pravo na zaee uz biomedicinsku pomo;2. Negativnom pravcu: Preventivne: Kontracepcija; Sterilizacija; Korektivne: Prekid trudnoe;

Pravo na planiranje porodice u pozitivnom pravcuPravo na planiranje porodice u pozitivnom pravcu moe se ostvariti: leenjem smanjene plodnosti, zaeem prirodnim putem, presaivanjem genoda, zaee uz biomedicinsku pomo.Naim Zakonom o zdravstvenoj zatiti predvieno je da ena u toku trudnoe, poroaja i materinstva do 12. meseci nakon poroaja obezbeuju se sredstva iz obaveznog zdravstvenog osiguranja za lica koja su zdravstveno osigurana, a za lica koja nisu zdravstveno osigurana sredstva e se obezbediti iz budzeta republike.

3. Pravo na leenje smanjene plodnostiOvo pravo proizilazi neposredno iz ustava kao nuzni uslov za ostvarivanje prava na raanje u sluaju smetnju za zaee. Meutim pravo na leenje smanjene plodnosti nije regulisano nijednim zakonom. Ovo pravo moe ostvarivati svako lice u generativnom dobu koje je sposobno za rasuivanje, bez obzira na uzrast i poslovnu sposobnost. Smatra se da je optimalni uzrast za ostvarivanje generativne funkcije i mukarca i ene izmeu 20. i 24. godine, sto treba uzeti u kontekst ostvarivanja ovog prava.4. Pravo na zaee prirodnim putemPravo na zaee prirodnim putem se moe ostvariti u braku ili van braka. Ono se preteno ostvarije u braku, mada se ovo pravo se sve vie ostvaruje i u vanbranoj zajednici iz godine u godinu sve vise u visini od 20% godinje.Ukoliko ne postoji saglasnost suprunika u braku oko planiranja porodice, jedan brani drug ne moe zaeti sa treim licem. U tom sluaju brak se treba razvesti, a pravo o planiranju porodice se ostvariti nakon razvoda sa treim licem.5. Presaivanje genodaUkoliko do zaea nije mogue doi prirodnim putem, kao i uz primenu medicinskih sredstava, onda se moe primeniti metod presaivanje polnih lezda (genoda) i na taj nain ostvariti pravo planiranja porodice.6. Zaee uz biomedicinsku pomoZaee uz biomedicinsku pomo izvrava se uz primenu medicinskih zahvata ili intervencija, koje se razlikuju s' obzirom na nain pristupa zaeu, kao i na korienje genetskog materijala. S' obzirom na metod zaee se razlikuje in vivo (unutranje zaee) i in vitro (spoljanje zaee) Zaee in vivoSastoji se u unoenju mukih polnih elija (sperme) u telo ene specijalnim mikrohirukim zahvatom, u kom sluaju dolazi do oplodnje u telu ene koja e nositi i roditi dete. Kod unutranjeg zaea ena moe nositi i roditi dete za sebe, a moe i za naruioca. U koliko ena bude oploena polnim elijama naruioca ili treeg lica, a dete nee zadrati za sebe, re je o Surogat majci. Ona jeste bioloka majka, ali se dete ustupljuje drugom paru na osnovu ugovora. Zaee in vitroTo je zaee van tela majke u epruveti. Ovaj postupak se sprovodi tako to se izvadi jajna elija ene u pogodnom trenutku, mikrohirukim zahvatom, a zatim se u epruveti spaja sa mukim polnim elijama pri emu dolazi do oploenja u vetaki stvorenim uslovima. Kada doe do zaea vri se embriotransfer u telo ene koja e nositi i roditi dete.Ovo su bili metodi za zaee. Meutim podela se vri i prema tome da li se koristi ikljuivo genetski materijal jednog para ili ili se koristi i donorski genetski materijal.Naznaajnija podela zaea uz biomedicinsku pomo je na:1. Homolognu artificijalnu insementaciju;2. Heterolognu artificijalnu insementaciju; - Homolognu artificijalnu insementaciju se sastoji u oplodnji uz biomedicinsku pomo genetskim materijalom suprunika ili vanbranih partnera. Homologna artificijalna insementacija moe biti izvrena kako in vivo unoenjem semenih elija muza ili vanbranog partnera u telo majke mikrohirukim zahvatom, a moe i in vitro spajanjem mukih semenih elija i enske elije izvan tela ene, u vetaki stvorenim uslovima u epruveti. Kod ovog naina zaea bitno je jer nema spora ko je bioloki i pravni roditelj. To su suprunici ili vanbrani partneri, pri emu je mu majke ili vanbrani partner majke dao saglasnost za oplodnju i ovaj vid oinstva se ne moe osporavati. Ako saglasnosti nema, mu majke se ne smatra ocem deteta. U savremenoj pravnoj literaturi javlja se jedan problem koji jo uvek nije reen. A to je zamrzavanje sperme ili banke sperme. Zamrzavanje se vri iz razliitih razloga npr. suprunik mora na teu operaciju koja e moda imati neizvestan zavretak ili operacija posle nee biti fertilno sposoban. Ono to je problem je u sluaju smrti mua, nadivela ena ima pravo da iskoristi zamrznutu spermu za oplodnju, ali problem su pravna dejstva, pre svega porodino pravna i nasledno pravna. Tada se ne postoji pretpostavka da o branom oinstvu mua majke, jer ona vai za dete roeno u braku ili 300. dana od prestanka braka. Nasledno pravni problem je taj to naslednik mora nadiveti ostavioca ili bar trebabiti zaet pre smrti ostavioca. Ako bi se ovi poshumni metodi zaea uz biomedicinsku pomo dozvolili neophodno bi bila i promena porodinih i naslednopravnih odredaba. - Heterologna artificijalna insementacija se razlikuje od prethodne po tome to se kao genetski materijal ne kotisti materijal branog druga ili vanbranog partnera, ve semene elije nepoznatog mukarca donora. Ova metoda se koristi ukoliko je mu ili vanbrani partner neplodan, pa se koristi genetski materijal donora.Heterologna artificijalna insementacija se sprovodi po istom principu kao homologna artificijalna insementacija. Ona se moe sprovesti kako in vivo, tako i in vitro. Za heterolognu insementaciju vazi pretpostavka o neoborivom branom, vanbranom oinstvu. Ako se partneri nisu saglasili sa heterolognom insementacijom dete e biti vanbrano i bez oca i u tom sluaju se ne moe dokazivati sudskim putem biolokoi genetsko oinstvo. - Raanje za drugog surogat materinstvo. Surogat majka (zakup stomaka) biomedicinskom oplodnjom jedna ena nosi i raa dete uz ugovornu obavezu da po roenju dete preda drugom paru koji e se smatrati roditeljima deteta. Postoji nekoliko sluaja surogat materinstva: 1. Majka e se podvrgnuti in vivo oplodnji, pri emu e se majka deteta oploditi semenim elijama muza branog para sa kojim je majka deteta sklopila ugovor o raanju i predaji deteta. U tom sluaju ena koja je rodila jeste genetska majka, a mu neplodne ene jeste bioloki otac, meutim roditeljima se smatra brani par koji je naruio dete i sklopio ugovor sa majkom deteta o raanju i predaji deteta.2. Drugi sluaj je da se jajne elije supruge ili vanbranog partnera u epruveti oplode semenim elijama njenog supruga, a potom se embriotransfer vri u telu druge ene koja e nositi i roditi dete za drugog, a na osnovu ugovora. Ovaj vid surogat materinstva se primenjuje iz razloga sto supruga moe da stvori jajnu eliju, ali njen organizam iz nekog razloga nije u mogunosti da je odri. To znai da su bioloki roditelji sami naruioci, a druga ena se koristi samo da bi ouvala embrion i rodila dete, a potom i predala paru sa kojim je sklopila ugovor. A mogu je i sluaj kada se koristi genetski materijal donora i jednog od suprunika, pri emu se u epruveti jajna elija oplouje semenim elijama, a potom se embrion prenosi kod druge ene koja treba da rodi dete za naruioce. - Donacija embriona Uz biomedicinsku pomo kada se tu embrion implantira u surogat majku, koja e nositi i roditi za drugog ili moe nositi i za sebe ukoliko eli da ostvari roditeljstvo ovo se primenjuje kada ena ne moe da zane, ali moe da nosi i rodi.Donacija jajne elije Uz biomedicinsku pomo kada se doniraju jajne elije ukoliko ena nije u mogunosti sama da je stvori ili ukoliko stvara jajne elije za koje postoji sumnja da e preneti nasledne bolesti.7. Pravo na raanje detetaPravo na radjanje detete dolazi odmah posle zaea i ostvaruje se u sklopu vrlo iroke socijalizacije zdravstvene zatite. Odnosno obezbeuje se besplatna zdravstvena zatita za trudnice kako tokom trudnoe tako i godinu dana nakon roenja, bez obzira da li ima zdravstveno osiguranje ili nema. Svi troskovi poroaja i boravka majke i deteta u bolnici su besplatni, odnosno naknauju je iz zdravstvenog osiguranja ili dravnog budzeta. Pravo raanja se garantuje time sto se ne moe trudnica prisiliti na prekid trudnoe. Predviene su i krivine sankcije za nedozvoljen prekid trudnoe.74. Planiranje porodice u negativnom pravcu Preventivni metodiPod preventivnim metodama podrazumevaja se preduzimanje odreenih mera ili hirukih zahvata radi privremenog ili trajnog spreavanja neeljenog zaea. Tu spadaju:1. Kontracepcija;2. Sterilizacija; Kontracepcija se moe definisati kao oblik medicinske pomoi kojim se u svrhu planiranja porodice privremeno spreava neeljeno zaee. Ona se ostvaruje primenom individualno odobrenih, odgovarajuih, fizikih i hemijskih sredstava u cilju privremenog spreavanja zaea. Pravo na kontracepciju predstavlja i pravo na savet i pravo na izbor odgovarajueg sredstva. Zdravstvena organizacija mora upoznati titulara ovog prava sa znaajem, prednostima i posledicama metoda kontracepcije. Sterilizacija je drugi vid preventivnog planiranja porodice koja podrazumeva medicinsku intervenciju iji je cilj spreavanje neeljenog zaea. Postoje dve vrste sterilizacije:1. Reverzibilna ili privremena sterilizacija koja podrazumeva privremeno spreavanje neeljene trudnoe, pri emu na zahtev sterilnog lica hirukom intervencijom moe biti ponovo vraena oplodna mo.2. Ireverzibilna ili trajna sterilizacija, kod nje ne postoji mogunost vraanja oplodne moi.Po pravilu sterilizaciju ne bi trebalo primenjivati na liima mlaim od 35 godina ili licima koja su nesposobna za rasuivanje. Meutim od ovog pravila postoji izuzetak, kada je sterilizacija lica mlaih od 35. godina ili lica nesposobnih za rasuivanje proizilazi iz medicinskih ili eugeninih indikacija, ali i tada samo na zahtev zainteresovanog lica. Kada se radi o srerilizaciji lica mlaih od 14. godina o sterilizaciji odluuje lekarski konzilijum. Uvek se ostavlja rok za razmiljanje, tj. da se osoba koja eli sterilizaciju uveri da li je stvarno eli ili ne, nakon donoenja odluke a pre samog pristupanja intervenciji.75. Prekid trudnoe kao korektivni metod planiranja porodiceKorektivni metod planiranja porodice se odnosi na prekid trudnoe. Prekid trudnoe predstavlja posebni medicinski zahvat kojim se spreava raanje. Postoje dve situacije usled kojih dolazi do prekida trudnoe:1. Kada doe do eljenog zaea, ali potom roenje postane neeljeno npr. ukoliko tokom trudnoe se ustanovi da da postoje medicinske ili eugenike indikacije za prekid trudnoe.2. Kada ni trudnoa ni raanje nisu eljeni, jer je zaee nastalo kao rezultat npr. krivinog dela.Kod nas je 1995. godine donet Zakon o prekidu trudnoe u zdravstvenoj ustanovi, prema kome se prekid vri na zahtev trudnice, ali uz ispunjenje odreenih pretpostavki. po zakonu se razlikuju: 1. Slobodan; 2. Dozvoljen prekid trudnoe;Pre prekida trudnoe lekar specijalista ukazuje eni na opasnosti i posledice prekida trudnoe.Prema zakonu razlikuju se dva prekida trudnoe:1. ako trudnoa nije prela 10. nedelja starosti ploda;2. ako je trudnoa prela 10. nedelja; Slobodan prekid trudnoe - je prekid trudnoe za koji je potreban zahtev trudnice , tj. njena pismena saglasnost za abortus. To e biti sluaj kada trudnoa nije prela 10. nedelja starosti ploda, to treba utvrditi lekar specijalista. Lekar moe zahtev za prekid trudnoe odbiti samo ako postoji opasnost da se time ugrozi ivot ili zdravlje trudnice. Prekid trudnoe uz dozvolu - za razliku od slobodnog prekida trudnoe do 10. nedelja starosti ploda, za prekid trudnoe preko 10. nedelja nije dovoljan samo zahtev trudnice, ve komisija mora ispitivati i zakonom propisane uslove za prekid trudnoe. Na osnovu toga dva sluaja:1. Kada je trudnoa prela 10. nedelja starosti ploda ali nije presla 20. nedelja; - Odluku o prekidu donosi lekarski konzilijum, prekid se vri u operacionoj sali, a ustanova mora imati i anesteziologa.2. Kada je trudnoa prela 20. nedelja. Tada utvrivanje zakonskih uslova vrietiki odbor zdravstvene ustanove. Predsednika i lanove imenuje ministarstvo zdravlja na 4. godine. Prekid trudnoe se vri u klikniko bolnikom centru uz prisustvo anesteziologa.U oba sluaja prekud trudnoe se moe dozvoliti samo usled tri grupe indikacija: Medicinske indikacije postoje onda kada se na osnovu dostignutog stepena saznanja medicinske nauke utvrdi da se na drugi nain ne moe spasiti ivot trudnice ili otkloniti teko naruenje njenog zdravlja; Eugenike indikacije postoje onda kada se na osnovu saznanja moe oekivati da se dete rodi sa tekim telesnim ili duevnim nedostacima; Krivino pravne indikacije postoji ako je do neeljenog zaea dolo izvrenjem krivinog dela npr. silovanje;Zakon predvia samostalno ostvarivanje ovog prava maloletne trudnice koja je starija od 16. godina, ako je trudnica mlaa od 16. god ili je liena poslovne sposobnosti, za prekid trudnoe je potrebna saglasnost njenog roditelja ili staratelja.76. Pravo na raanje zdravog deteta Senzibilizacija na rezus faktor i genetsko savetovalite Zakon o postupku prekida trudnoe Srbije vodi rauna i o pravu na raanje zdravog deteta. Odnosno zakon ukazuje na mogunost korienja preventivnih mera usmerenih na raanje zdravog deteta, a za koje je zaduen lekar kome se trudnica obrati radi konstantovanja trudnoe.Te preventivne mere se odnose na spreavanje RH senzibilizacije kod trudnica sa negativnim rezus faktorom i na spreavanje raanje deteta sa tekim oteenjem. Senzibilizacija na rezus faktorKod veine ljudi u krvi se nalaz supstanca koja se naziva rezus faktor i takvi ljudi su RH pozitivni. Meutim jedna manjina ljudi u krvi ne sadrzi RH fakrot i takvi ljudi su Rh negativni.Do senzibilizacije na rezus faktor moe doi samo kada ena koja je RH negativna zane sa mukarcem koji je RH pozitivan, a pritom plod nasledni od oca RH faktor. Ovakvim zaeem ene koja RH negativna, u njeno telo dospeva jedna supstanca koja je njenom organizmu nepoznata, strana, te se organizam brani od strane supstance stvaranjem antitela koja mogu ugroziti kako ivot deteta tako i ivot trudnice.Neki zakonici predviaju da se kod prvog prekida ili poroaja rezus negativnoj trudnici koja je nosila rezus pozitivan plod mora obezbediti lek koji spreava stvaranje antitela kod naredne trudnoe. Taj lek se mora dati u roku od 72. asa od prekida trudnoe ili poroaja. Genetska savetovalitaDrugi deo gde se pravo na raanje deteta moe proiriti na pravo na raanje zdravog deteta jeste upuivanje trudnica na genetsko savetovalite, kod oojih postoje indikacije da bi mogle roditi dete sa psiho - fizikim nedostacima. Takve indikacije postoje ukoliko je trudnica u prva tri meseca bolovala od neke bolesti ili je bila izloena rengentskom zraenju...Lekar specijalista kome se trudnica obrati za konstantovanje trudnoe, moe, im ustanovi da postoji neki od rizika koji bi ukazali na psiho fizike nedostatke deteta, uputi trudnicu na genetsko savetovanje. Putem amniocenteze i drugih genetskih analiza sa sigurnou se moe znati u kakvom je stanju plod, na osnovu ega bi sama trudnica mogla odluiti da li eli ili ne eli roditi takvo dete.77. KloniranjeSavremena bio medicina je usavrila kloniranje. Meutim u teoriji se o terapeutskom i reproduktivnom kloniranju vodi polemika. Naime nas Ustav sadri odredbu kojom se zabranjuje kloniranje ivih bia. Postupak kloniranja je jos 1987. godine opisao Amerikanac D. Rorvik. On je istakao da sve telesne elije imaju 100% genetskih informacija, tj potpunih hromozoma potrebnih za stvaranje bia, sem polnih koje imaju 50%, pa se spajanjem dve polne elije vri reprodukcija. Kod kloniranja se reprodukcija otvaruje iz telesne, a ne polne elije, tako da jedinka koja je nastala kloniranjem prestavlja kopiju one jedinke od koje je uzeta telesna elija.Postupak kloniranja Do zaea dolazi vaenjem enske polneelije i to pre nego to je spremna za oplodnju (pre ovulacije). Zatim joj se rentgenskim zracima uniti jedro, a potom se na mesto jedra enske jajne elije stavi jedro telesne elije, koja se eli klonirati. Jedro telesne elije se vadi posebnim postupkom iz same telesne elije dodatkom hemijskog rastvora koji pod silom centrifuge izazivaju elije da se odreknu svojih jedara, koji se pod tako slobodni pod dejstvom drugog hemijskog rastvora skupljaju na dnu cevi.Nakon sto je citoplazma enske jajne elije spojena sa jedrom telecne elije, u epruveti nastavlja se deoba telesne celije. Kada embrion dostigne odreeni nivo zrelosti, on se i epruvete prebacuje u telo surogar mjke koja e odrati i roditi klona.Jan Vilmat je klonirao ovcu Doli 1996.Nakon toga Savet Evrope je doneo niz Protokola i Konvencija o zatiti prava oveka i biomedicini, pri emu se zabranjuje izmena ljudskog genoma i uopte kloniranje ljudi. Meutim kloniranje se opravdava samo u granicama razvoja novih terapija u oblasti medicine.78. Odnosi roditelja i deteta i naela roditel