Krivicno procesno pravo posebni deo

1.Pretkrivicni postupak-pojam zadatak I opste odlike-Kri postupak je po svojoj prirodi sudski postupak. Pokrece se na zahtev ovlascenog tuzioca kad postoji osnovana sumnja da je odredjeno lice izvrsilo kr delo. Da bi se moglo zahtevati pokretanje kr postupka, ovlasceni tuzilac mora da sazna za delo ucinioca I dokaze kojima se potvrdjuju da je delo izvrseno I ko je ucinilac. Na preduzimanje delatnosti u cilju pokretanja kr postupka, odmah po saznanju za ivrseno delo I, eventualno za ucinioca-javnog tuzioca obavezuje nacelo legaliteta, kr gonjenja. Potrebne I zakonom predvidjene radnje I mere preduzima sam javni tuzilac ili uz pomoc organa unutrasnjih poslova, dr drzavnih organa. Pretkrivicni postupak je zakonom predvidjena delatnost otkrivanja kr dela I ucinioca koju preduzimaju ovlasceni subjekti sa ciljem da se kr stvar rasvetli do stepena osnovane sumnje I time stvore uslovi za pokretanje kr postupka. Pretkrivicni postupak je upravno pravne a ne krivicno pravne prirode Najvazniji subjekti pretkr.postupka su javni tuzilac I organi unutrasnjih poslova. Pretkr.postupak se void prema licu za koje postoje osnovi sumnje da je izvrsilo kr delo koje se goni po sluzbenoj duznosti. To lice je osumnjiceni a ne okrivljeni jer u tom momentu kr postupak, s cijim pokretanjem se to svojstvo stice nije ni zapoceto.

2.Izvori saznanja o krivicnom delu I uciniocu- Saznanje o delu I uciniocu povod je kr postupku..Kada se govori o izvorima saznanja. Misli se na izvore iz kojih javni tuzilac saznaje o izvrsenim kr delima za koja se goni po sluzbenoj duznosti. O saznanju za dela koje se gone po privatnoj tuzbi brine se sam osteceni ili privatni tuzilac. Izvor saznanja je svako obavestenje do kojega javni tuzilac dolazi posredno na osnovu izjava trecih lica ili neposredno svojim opazanjem. Izvori saznanja o kr delu I uciniocu su: krivicna prijava, neposredno saznanje javnog tuzioca o izvrsenom kr delu I glas (fama) o izvrsenom kr delu koji dopre do javnog tuzioca.

3.Krivicna prijava- To je akt kojim gradjanin, drzavni organ organ teritorijalne autonomije ili organ lokalne samouprave, javno pred. ili ustanova obavestava javnog tuzioca o izvrsenom kr delu za koje se goni po sluzbenoj duznosti. U prijavi se moze oznaciti I ucinilac ukoliko se sumnja da je neko lice izvrsilo kr delo. Krivicna prijava se podnosi nadleznom javnom tuziocu. S obzirom na podnosioca kr prijava moze biti: -Sluzbena kr prijava (drustvena) koje podnose drzavni organi, org teritorijalne autonomije ili organ lokalne samouprave, javna preduzeca ili ustanove. –Privatna krivicna prijava (licna) podnose gradjani, kada se radi o kr delima koje se goni po sluzbenoj duznosti. Prijavu moze podneti svako lice nezavisno od toga da li je osteceno kr delom pa I sam izvrsilac dela. Prema obaveznosti prijavljivanja kr prijave se dele na: Obaveznu kr prijavu koju podnose ddrzavni organi kada sluzbeno prijavljuju kr dela za koja se goni po sluzbenoj duznosti. Privatna krivicna prijava je fakultativna (dobrovoljna) po pravilu je moralna obaveza gradjana njihova gradjanska duznost. Krivicna prijava se moze podneti usmeno ili pismeno. Pismena kr prijava je karakeristicna za prijavljivanje po sluzbenoj duznosti. Usmena krivicna prijava za nju lice mora biti upozoreno na posledice laznog prijavljivanja. Krivicna prijava moze biti dobronamerna I lazna. Podnosilac prijave moze biti poznat ili anoniman. I obe prijave mogu imati dobronameran ili lazan sadzaj.

5.Javni tuzilac u pretkrivicnom postupku-Kao rukovodilac u pretkrivicnom postupku javlja se javni tuzilac koji koordinira radnje traganja drzavnih organa I svih dr subjekta. Javni tuzilac treba da se stara o blagovremenom efikasnom I zakonitom otkrivljanju kr dela I ucinilaca. Javni tuzilac je nadlezan da odlucuje hoce li zahtevati pokretanje kr postupka ili odbaciti kr prijavu, cime se pretkrivicni postupak I zavrsava.

6.Organi unutrasnjih poslova u pretkrivicnom postupku-Podrska vladavini prava I zastiti prava I sloboda coveka, u nadleznosti su policije,a otkrivanje I rasvetljavanje kr dela, kao I otkrivanje I hvatanje njihovih ucinalaca takodje su novoustaljeni policijski poslovi. Organi unut.poslova predstavljaju posebne drzavne organe ciji je osnovni zadatak zastita drustva od kriminaliteta, a njihova delatnost je po svojoj prirodi upravnopravnog karaktera. Zadatak organa unutrasnjih poslova je otkrivanje kr dela, pronalazenje nihovih ucinilaca I obezbedjenje izvora dokaza. Kada postoji osnovana sumnja da je izvrseno kr delo, njihova duznost je da preduzmu potrebne mere da se pronadje ucinilac kr dela, da se ucinilac ili saucesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju I obezbede tragovi kr dela I predmeti koji mogu posluziti kao izvor dokaza, kao I

duznost da prikupe sva obavestenja koja bi mogla biti od koristi za uspesno vodjenje kr postupka. Citava aktivnost organa unutrasnjih poslova u pretkr. Postupku predstavlja put od osnova sumnje do osnovane sumnje o kr delu I uciniocu, kako bi se omogucilo da javni tuzilac zahteva pokretanje kr postupka. Delatnost organa unutrasnjih poslova najcesce ima formu potraznjih radnji, a smo izuzetno oni u prêt.kr postupku mogu preduzimati istrazne radnje tj procesne radnje dokazivanja. Ovlasceni su da prema gradjanima preduzimaju zakonom predvidjene radnje prinude kada je to neophodno za ostvarenje zadatka zbog kojeg su ovi organi I ustanovljeni. Organi unutrasnjih poslova se u pretkrivicnom postupku javljau I kao podnosioci kr prijava, a preduzimaju I potrebne radnje I mere radi dopune kr prijave.8. Istrazni sudija u pretkrivicnom postupku-Istrazni sudija je organ kr postupka pa se I u aktivnostima pretkrivicnog postupka, po pravilu ne pojavljuje Nosioci pretkrivicnog postpuka su javni tuzilac I organi unutrasnjih poslova, a delatnost koja se u njemu preduzima najcesce ima formu potraznih radnji. U pretkrivicnom postupku organi unutrasnjih poslova preduzimaju I radnje prinude kojima se ogranicavaju, u manjoj ili vecoj meri, osnovna covekova prava I slobode, a kad tad potrebno je da se preduznu I radnje dokazvianja kojima se ogranicavaju neka covekova prava kao npr sto su pravo privatnosti I sl. Da bi se sprecila nezakonita ili prekomerna ogranicenja ljudskih prava u pretkrivicnom postupku sudu je poverena njihova zastita, a ona je takodje u funkcionalnoj nadleznosti istraznog sudije. Otuza istrazni sudija u pretkrivicnom postupuku ima I funkciju zastite slobode I prava coveka.

9.Pojam odlike I svrha istrage- Istraga se moze definisati kao prva faza prethodnog kr postupka koji na zahtev ovlascenog tuzioca sprovodi sud protiv odredjenog lica kada postoji osnovana sumnja da je ucinilo kr delo.Istraga se moze pokrenuti I voditi samo protiv odredjenog lica za odredjeno kr delo. Za otvaranje istrage potrebno je da postoji osnovana sumnja da je lice protiv koga se zahteva sprovodjenje istrafe izvrsilo kr delo koje mu se stavlja na teret. Osnovana sumnja postoji ako u dokaznom materjalu koji je ovlasceni tuzilac prezentira sudu, cinjenice I okolnosti opravdavaju sumnju da je neko lice izvrsilo kr delo. Obaveznost istrage zavisi od tezine kr dela koja se odrzava u zapracenoj kazni, I od kvaliteta dokaznog materjala sa kojim raspolaze ovlasceni tuzilac. Osnovna svrha istrage je da se prikupe podaci I dokazi koji su potrebni da bi se moglo odluciti da l ice se podici optuznica ili obustaviti postupak. Cilj istrage je da se prikupe I privedu svi dokazi cime bi se glavni pretres pretvorio u puko ponavljanje vec izvedenih dokaza. U istrazi se samo sumarno prikuplja dokazni materjal kako bi se moglo oceniti da li je potvdjena osnovana sumnja o delu I uciniocu.

10.Otvaranje istrage-Istraga se pokrece na zahtev ovlascenog tuzioca. Za kr dela za koje se gone po sluzbenoj duznosti istraga se pokrece na zahtev nadleznog javnog tuzioca ili na zahtev ostecenog kao supsidijarnog tuzioca a za kr dela za koje se gone po privatnoj tuzbi vodi se redovni kr postupak, pokrece se na zahtev privatnog tuzioca.Zahtev za sprovodjenje istrage podnosi se istraznom sudiji nadleznog suda. Odluku o zahtevu za sprovodjenje istrage donosi istrazni sudija ili vece pozivnih sudija. Po prijemu za sprovodjenje istrage istrazni sudija razmatra spise, pa ako se saglasi sa zahtevom tuzioca, donosi resenje o sprovodjenju istrage. Donosenjem resenja pocinje istraga, I to je momenat kada zapocinje formalin kr postupak. Istrazni sudija je ovlascen da donese odluku o pokretanju istrage ali nema pr da odbija zahtev za sprovodjenje istrage. U slucaju da se istrazni sudija ne slozi sa zahtevom za sprovodjenje istrage, zatrazice da o tome odluci vece istraznih sudija.

11.Sprovodjenje istrage- Istrazni sudija preduzima istrazne radnje koje sup o njegovoj oceni potrebne da se ostvari svrha istrage. Kao istrazne radnje koje mu stoje na raspolaganju to su radnje dokazivanja: pretresanje stana I lica, privremeno oduzimanje predmeta, saslusanje okrivljenog, ispitivanje svedoka, uvidjaj, rekonstrukcija krivicnog dogadjaja I vise vrsta vestacenja. Pored radnji dokazivanja, istrazni sudija redovno preduzima I radnje upravljanja postupkom, radnje procesne prinude, radnje odrzavanja reda u toku istrafge I dr. U istrazi se preduzimaju I radnje odlucivanja, ali se u ovoj fazi ne moze doneti presuda. Istrazne radnje preduzima istrazni sudija na predlog stranka I ostecenog ili po sopstvenoj inicijativi. Ako se istrazni sudija ne saglasi sa predlogom javnog tuzioca da se sprovede neka istrazna radnja, duzan je da zatrazi odluku veca pozivnih sudija. Istragu sprovodi istrazni sudija nadleznog suda. Istrazni sudija moze da poveri org, unutr poslova izvrsenje naredbe o pretresanju stana ili lica ili naredbe o privremenom oduzimanju predmeta. Istrazni sudija pribavlja podatke o ranijem zivotu okrivljenog I prilikama u kojima zivi kao I dr

okolnostima koje se ticu njegove licnosti. Pre nego sto zavrsi istragu, istraznom sudiji stoji na raspolaganju mogucnost da pozove stranke I branioca da se upoznaju sa vaznim dokazima prikupljenim u istrazi, kada oceni da je to u interesu postupka.

12.Ucesce stranka, ostecenog I strucnog lica u istrazi - U istrazi je iskljucena javnost, dok je tzv. Stranacka javnost osigurana za sve istrazne radnje. Stranke osteceni I branilac imaju pr da prisustvuju izvodjenju istraznih radnji. Saslusanje okrivljenog mora da prisustvuje javni tuzilac I moze se objaviti samo u njegovom prisustvu tom saslusanju. Uvidjaju, ispitivanju vestaka I ispitivanju svedoka mogu da prisustvuju tuzilac, osteceni, okrivljeni I branilac, a pretresanju stana imaju pr da prisustvuju tuzilac, branilac kao I okrivljeni koji je drzalac stana. Subjekti ovlasceni da prisustvuju istraznim radnjama imaju pravo da aktivno ucestvuju u vrsenju tih radnji. Zakonom je otvorena mogucnost da kad god vece odlucuje u toku istrage, ono moze zatraziti potrebna obavestenja od istraznog sudije, stranka I branoica a moze ih pozvati da usmeno izlozi svoje stavove na sednici veca. Stranke branilac I osteceni imaju pr da u toku istrage razmatraju spise I razgledaju prtdmete koji mogu posluziti kao materjalni izvor.Kada su u pitanju procesni subjekti pocetak koriscenja prava na razmatranje spisa I razgledanje predmeta vezan je za preduzimanje odredjene procesne radnje, sto se kao zakonska pretpostavka mora prethodno ispuniti ali se braniocu I okrivljenom nikada ne moze zabraniti ovo pravo pa ni privremeno. Osumnjiceni, okrivljeni ili branilac imaju pravo na razmatranje spisa I razgledanje predmeta, prakticno uzev odmah posle saslusanja osumnjicenog po doredbama koje vaze za saslusanje okrivljenog iako zakonodavac pocetak koriscenja ovog pr vezuje za radnje kojima zapocinje formalni kr postupak, posto tim radnjama po pravilu prethodi saslusanje okrivljenog. Sva lica koja ucestvuju izvodjenju istrazne radnje imaju obavezu cuvanja tajne kada im to organ kr postupka naredi.

13.Prekid istrage-Prekidom istrage ne okoncava se zapoceti kr postupak, nego se privremeno zastaje s postupkom tj.postupak se privremeno obustavlja.Dok traje prekid postupka procesne radnje se ne preduzimaju, a cim razlozi za prekid prestaju postupak se nastavlja od te tacke na kojoj je prekid nasupio. Prekid istrage moze biti obavezan ili fakultativan. Prekid istrage je obavezan u dva slucaja a razlozi su, po svojoj prirodi fakticke ili pravne smetnje. Prvo istrazni sudija je obavezan da resenjem prekine istragu ako je kod okrivljenog posle izvrsenog kr dela nastupilo dusevno oboljenje ili dusevna poremecenost ili kakva druga teska bolest zboj koje ne moze ucestvovati u postupku, sto su fakticke smetnje. Dr sl obaveznog prekidanja istrage pruzrokovan je privremeneim I otklonjivim pr smetnjama. Istraga se mora prekinuti ako nema predloga ili odobrenja za gonjenje ili zahetva ovlascenog tuzioca. Prekid istrage je fakultativan ako se ne zna boraviste okrivljenog. Odluku o prekidu donosi istrazni sudija I vece pozivnih sudija kada u toku istrage odlucuje o bilo kom pitanju ako utvrdi da postoje razlozi za obavezan prekid istrage. Odluka se donosi u formi resenja.

14.Okoncanje istrage-Istraga se zavrsava kada bude postignuta svrha radi koje je istraga pokrenuta I vodjena. Svrha je postignuta kada su rezultati istrage dovoljni za odluku ovlascenog tuzioca da podigne optuznicu ili da odustane od gonjenja. Treba razlikovati fakticki zavrsetak istrage od njenog pravnog okoncanja. Istraga se fakticki zavrsava kada istrazni sudija dostavi spise predmeta ovlascenom tuziocu jer smatra da je stanje stvari dovoljno razjasnjeno da se moze podici optuznica ili kada je istrazni sudija u toku istrage obavesti ovlascenog tuzioca da postoji neki od osnova za obustavu postupka. U procesnom zakoniku nije odredjeno najduze trajanje istrage, tj. nije propisan rok u kome istrazni sudija mora da zavrsi istragu. Pre nego zavrsi istragu obaveza je istraznog sudije da donese resenje izdvajanju zapisnika I obavestenja na kojima se ne moze zasnivati sudska odluka. Istragu je moguce pravno okoncati odlukom suda. Moze se pravno okoncati obustavom istrage I podizanjem optuznice. Obustava istrage-je vid okoncanja istrage.Na donosenje odluke o obustavi istrage ovlasceni su istrazni sudija I vece pozivnih sudija. Odluka o obustavi istrage donosi se u formi resenja. Moze biti obustavljena voljom javnog tuzioca ali I protiv njegove volje. Resenje o obustavi istrage donosi istrazni sudija kada javni tuzilac u toku istrage ili po zavrsenoj istrazi izjavi da odustaje od gonjenja. Okoncanje istrage podizanjem optuznice-Istrazni sudija zavrsava istragu kada smatra da je stanje stvari dovoljno razjasnjeno da se moze podici optuznica ili obavestiti krivnicni postupak. Ukoliko javni tuzilac oceni da rezultati istrage pruzaju dovoljno osnova za dalje kr gonjenje, obavezan je da podigne optuznicu.

15.Optuzenje - Pojam I vrste delanosti-Optuzbu cini skup procesnih radnji ovlascenog tuzioca koje on preduzima sa ciljem da se okrivljeni izvede na glavni pretres I osudi po zakonu. Fazu optuzenja otpocinje ovlasceni tuzilac podizanjem optuznog akta-optuznice, optuznog predloga ili privatne tuzbe. U redovnom kr postupku za kr dela koja se gone po sluzbenoj duznosti, optuznicu podize javni tuzilac ili supsidijarni tuzilac. Postupak pred sudom moze da se vodi samo na osnovu optuznice, javnog tuzioca ili ostecenog kao supsidijarnog tuzioca. Za kr dela koja se ne gone po sluzbenoj duznosti podize se privatna tuzba. U sumarnom kr postupku istrage uopste I nema, pa prvostepeni kr postupak pocinje fazom optuzenja na osnovu podignutog optuznog predloga ili privatne tuzbe. Cilj sudske kontrole optuzbe je da spreci neopravdano I nezakonito izvodjenje okrivljenog na glavni pretres. Fazu optuzbe cine dve vrste delatnosti: -podizanje optuzbe, I –sudska kontrola optuzbe, stim sto se postupak sudske kontrole optuzbe moze odvijati: -po prigovoru protiv optuznice koju mogu izjaviti okrivljeni I njegov branilac ili –po sluzbenoj duznosti na osnovu zahteva za ispitivanje optuznice koji podnosi predsednik sudeceg veca.

16.Podizanje optuznice-Podizanje optuzbe posle zavrsene istrage- nakon zavrsene istrage javni tuzilac treba da podnese optuznicu u roku od 15 dana koji na njegov zahtev vece moze produziti najduze jos 15 dana. Optuznica ima pismenu formu. Podizanje neposredne optuznice-Neposredno optuzenje je moguce kad prikupljeni podaci o delu I uciniocu pruzaju dovoljno osnova za podizanje optuznog akta tako da nije potrebno sprovoditi istragu. Postoje dva rezima neposrednog optuzenja: -odlukom javnog tuzioca bez ikakvog ucesca suda I –odlukom javnog tuzioca bez ikakvog ucesca suda I –na osnovu saglasnosti suda. Podizanje optuznice na glavnom pretresu-krivicni postupak zapocinje fazom optuzenja kr stvari ali presudjenja kr stvari ne moze biti dok optuzni akt ne stupi na pr snagu. Zkon dopusta mogucnost podizanja optuzbe neposredno na glavnom pretresu cak I usmeno u kom slucaju izostaje u celosti procedura stavljanja optuzbu.Raspolaganje tuzbom-Zadatak je kr tuzbe da stavi sud u pokret da odredi predmet I omedju obim sudjenja.Bez optuznog akta I izvan njega nema sudjenja. Zato je znacajno kako je reseno pitanje raspolaganja tuzbom.

17.Sudska kontrola optuzbe-pojam I vrste-Kontrola optuzbe je sudska aktivnost cija je sustina provera I ocena tuziocevih radnji usmerenih na pokretanje kr postupka, dalji razvoj krivicno procesnog odnosa I izvodjenje okrivljenog pred sud. To je sastavni deo funkcije sudjenja. Sastoji se iz kontrole kr gonjenja I kontr. Optuzbe shvacene u uzem smislu. Ispitivanje opravdanosti I zakonitosti izvodjenja okrivljenog na glavni retres sustina je kontrole optuzbe u uzem pravom smislu. Podizanjem optuznog akta tuzilac zahteva od suda da okrivljenog izvede na glavni pretres I osudi po zakonu. Kontrola opravdanosti optuzbe treba shvatiti kao ispitivanje I ocenu osnovanosti optuzbe do odredjenog stepena sumnje. Kontrola zakonitosti tuzbe obuhvata ispitivanje I ocenu zakonskih uslova za iznosenje krivicnih stvari na glavni pretres. Postoje 3 sistema kontrole optuzbe: 1) kontrola optuzbe na inicijativu okrivljenog, 2) po sluzbenoj duznosti 3) mesoviti sistem kada su u kr postupak inkorporisana oba prethodna sistema kontrole tj. kada je kontrola optuzbe moguca I na inicijativu okrivljenog po sluzbenoj duznosti. Kontrola kr gonjenja (u sirem smis) sprovodi se po sluzbenoj duznosti. Kontrola pokretanja kr postupka vrsi se u svakoj kr stvari prilikom donosenja resenja o otvaranju istrage, a kontrola kr gonjenja u toku istrage, po pravilu na inicijativu istraznog sudije.

18.Prigovor protiv optuznice-pojam I izjavljivanje prigovora-Prigovor protiv optuznice je pravno sredstvo okrivljenog kojim pobija optuzni akt I trazi od suda odluku opravdanosti I zakonitosti optuzbe. To je akt kojim se jedna stranka suprostavlja aktu druge stranke. Prigovor protiv optuznice je pravo krivljenog a ne njeogva obaveza. Potpisivanjem ovog prava omogucava se realizacija osnovnog prava okrivljeno-pr na odbranu. Prigovorom okrivljeni pobija optuzni akt tuzioca. Prigovor je iskljucen: -protiv optuznice izmenjene na glavnom pretresu; -protiv optuznice prosirene na glavnom pretresu; -u situacaiji kada drugostepeni sud resavajuci po zalbi utvrdi da je sam stvarno nadlezan pa ukine presudu I uputi predmet sudecem vecu tog suda ako je prvostepeni postupak vodjen na osnovu optuznog predloga. Podnosenjem prigovora protiv optuznice okrivljeni trazi od suda da oceni oprvadanost I zakonitost njegovog izvodjenja na glavni pretres, sa ciljem da se otklone nepravilnosti I nezakonitosti prethodnog postupka koje mu idu na stetu, a u krajnjem da se postupa protiv njega obustavi. Sadrzaj prigovora moguce je odrediti posrednim putem, tumacenjem odredba koje se neposredno ili posredno ticu prigovora. Sadrzaj prigovora cine isti razlozi koji predstavljaju

zakonske osnove za donosenje sudskij odluka po prigovoru.Optuzni akt pobija I ko je podnosilac prigovora. Izjavljivanje prigovora-pravo na prigovor protiv optuznice ima okrivljani.Moze podneti I branilac vez ovlascenja okrivljenog ali ne I protiv njegove volje. Rok za podnosenje prigovora je 8 dana od dana dostavljanja optuznice. Ovaj rok je prekluzivan, propustanjem roka okrivljeni gubi pravo na prigovor.

19.Postupak po prigovoru protiv optuznice-Odvija se pred predsednikom sudeceg veca I pred vecem pozivnih sudija. Postupak pred predstednikom sudeceg veca-Prigovor se podnosi predse. Sudeceg veca pred kojim treba da se odrzi glavni pretres. On ispituje da li je prigovor blagovremen I da li je podnet od ovlascenog lica. Ako utvrdi da je prig. Neblagovremen ili podnet od neovlascenog lica duzan je da ga odbaci resenjem. Protiv ovog resenja dozvoljena je zalba o kojoj odlucuje vece pozivnih sudija. Postupak pred vecem pozivnih sudija-Ako predsednik sudeceg veca ne odbaci prigovor duzan je da ga zajedno sa spisima predmeta dostavi vecu pozivnih sudija. O prigovoru resava vece pozivnih sudija u nejavnoj sednici. Vece moze da pozove stanke I branioca da na sednici usmeno izloze svoje stavove osim u slucaju kada su zakljucili sporazum o priznanju krivice. Po prijemu spisa vece ispituje blagovremenost I dozvoljenost prigovora. Neblagovremen I svaki nedozvoljen prigovor vece je duzno da odbaci resenjem. Saobrazno rezultatima kontrole optuzbe, vece donosi odgovarajucu odluku u formi resenja.20.Granice ispitivanja optuzbe po prigovoru-Vece pozivnih sudija treba da ispita razloge zbog kojih se optuzni akt pobija ako ih ima u prigovoru I ako su predvidjeni kao osnov za neku od odluka po prigovoru. Ispitivanje optuzbe u granicama razloga navedenih u prigovoru bila bi donja granica obima kontrole. Cilj sudske kontrole optuzbe je da spreci svako neopravdano I nezakonito izvodjenje okrivljenog na glavni pretres, sa svim negativnim posledicama koje bi pogodile okrivljenog, cime se, u kranjem stite slobode I prava gradjana I obavezuje njihova pravna sigurnost. Vece treba da ispituje postojanje svakog od osnova za obustavu postupka I kad su navedeni u prigovoru I kada nisu. Sud ispituje opravdanost I zaonitost optuzbe u celosti-I kad je prigovor protiv optuznice samo formalno podnet, a ako su u njemu navedeni neki razlozi za pobijanje optuzbe I izvan tih razloga. U slucaju subjektivnog koneksiteta kad tuzilac tereti okrivljenog za vise kr dela, a okrivljeni ili njegov branilac podnese prigovor samo u odnosu neka od tih tela. Kod objektivnog koneksiteta kr stvari I kod mesovitog koneksiteta u odnosu na saokrivljene koji su podneli prigovor obim kontrole odredjuje se kako je to vec objasnjeno. U pogledu saokrivljenih koji nisu podneli prigovor tumacenje granica ispitivanja optuzbe komplikuje ustanova beneficium cahaesionis kojom se prosiruje kontrola optuzbe na saokrivljene. Po prigovoru optuznice beneficium cahaesionis vazi samo ako su ispunjeni ovu uslovi: 1) da se vodi jedinstven kr postupak, 2) da su od vise okrivljenih samo neki podneli prigovor, 3) da je u odnosu na njih sud nasao da nema mesta optuzbi I, 4) da razlozi zbog kojih nema mesta optuzbi koriste I saokrivljenima koji nisu podneli prigovor.

21.Odluke suda po prigovoru protiv optuznice-Povodom podnetog prigovora protiv optuznice odluke donosi predsednik sudeceg veca I vece pozivnih sudija. Prilikom odlucivanja u postupku sudske kontrole optuzbe sud nije vezan pravnom klasifikacijom datom u optuznom aktu. Moguce su ove odluke veca po prigovoru protiv optuznice: Odluka o odbacivanju prigovora-vece je duzno da ispita blagovoremenost I dozvoljenost prigovora. Odluka o vracanju optuznog akta radi ispravke-vece pristupa ispitivanju formalne ispravnosti optuznog akta tek kada utvrdi da je prigovor blagovoremen I dozvoljen.Odluka o vracanju optuznog akta tuziocu radi dopune ili sprovodjenja istrage-Pogreske I nedostaci u dotadasnjem toku potupka mogu nastati zbog neprimenjivanja ili pogresne primene odredba procesnog zakonika. Potreba za boljim razjasnjenjem stanja stvari nastaje kad neke pr relevantne cinjenice ili okolnosti nisu uopste ili nisu u dovoljnoj meri razjasnjene, pa vece nije u mogucnosti da donese bilo koju odluku o opravdanosti I zakonitosti optuzbe. Odluka o oglasavanju suda nenadleznim-Krivicnu stvar moze da resi samo nadlezni sud u zakonito pokrenutom I sprovedenom postupku.Odluka o izdvajanju zapisnika I obavestenja-Kad utvrdi da se u spisima nalaze zapisnici ili obavestenja na kojima se ne moze zasnivati sudska odluka, obaveza je veca da donese resenje o njihovom izdvajanju. Odluka da nema mesta optuzbi I da se postupak obustavlja-Ovom odlukom vece sustinski resava o opravdanosti I zakonitosti optuzbe za razliku od prethodnih odluka.Odluka o odbacivanju optuznice-ovu odluku vece donosi kad postoje otklonjive smetnje koje privremeno sprecavaju gonjenje, za razliku od prethodno objasnjene odluke o obustavi postupka koju uzrokuju neotklonjive I trajne smetnje.Odluka o odbijanju prigovora protiv optuznice kao neosnovanog-vece donosi resenjem kojim odbija prigovor kao neosnovan ako ne donese ni jednu od prethodnih odluka tj. kada ne postoje razlozi za donosenje bilo koje od napred pomenutih odluka. Pravo zalbe na odluke veca-

sudska kontrola optuzbe moguca je I pred visom instancom kada je po zakonu dozvoljena zalba. Protiv resenjam kojim se sud oglasava nenadleznim, zalbu mogu da izjave obe stranke.

22.Ispitivanje optuznice po sluzbenoj duznosti-Sudska kontrola optuzbe po sluzbenoj duznosti moguca je jedino ako nije bilo kontrole po prigovoru protiv optuznice. Inicijativu za pokretanje postupka kontrole optuzbe daje predsednik sudeceg veca pred kojim treba da se odrzi glavni pretres I to stavljanjem zahteva vecu pozivnih sudija da odluci o opravdanosti I zakonitosti izvodjenja okrivljenog na glavni pretres. Predsednik sudeceg veca moze zahtevati od veca kontrolu optuzbe pod uslovom da prigovor protiv optuznice nije podnet ili da je odbacen. O zahtevu za ispitivanje optuznice odlucuje vece pozivnih sudija u nejavnoj sednici na osnovu spisa predmeta. Odluke moraju biti obrazlozene na istovetan nacin kao koje se donose po prigovoru. I odredbe o pravu na zalbu jednako vaze bez ikakvih odstupanja. Pose provere cinjenicne I pravne zasnovanosti optuzbe vece moze da donese sve odluke kao po prigovoru protiv optuznice, izuzev odluke kojom se prigovor odbija kao neosnovan.

23.Kontrola neposredne optuzbe-Kako ce teci postupak kontrole neposredne optuzbe zavisi od tezine kr dela I od toga koji tuzilac podize optuzni akt. Kad neposrednu optuznicu podize javni tuzilac ili supsidijarni tuzilac za kr dela za koja je propisana kazna zatvora preko 8 godina,postupak kontrole optuzbe je isti kao da je optuznica podignuta posle sporvedene istrage bez ikakvih odstuanja. Kod laksih kr dela za koja je propisana kazna zatvora od 3 do 8 god kada neposrednu optuznicu podize javni tuzilac protiv te optuznice okrivljeni takodje ima pravo na prigovor,ako ga ne podnese ili prigovor bude odbacen, moguca je kontrola optuzbe po sluzbenoj duznosti. Specificnost je u tome sto vece odbacije optuznicu kad nadje da postoji neki od razloga za obustavu postupka, izuzev razloga da nema dovoljno dokaza o delu I uciniocu, a ako su sprovedene istrazne radnje u pretkrivicnom potupku, onda I iz tog razloga. Vece donosi resenje da nema mesta optuzbi I da se postupak obustavlja ako ustanovi da postoji bilo koji od osnova za obustavu postupka, ukljucujuci I osnov da nema dovoljno dokaza da je okrivljeni osnovano sumnjiv za delo koje je predmet optuzbe.

24.Stupanje optuznog akta na pravnu snagu-Zavisi od toga da li je bilo sudske kontrole optuzbe ili nije. Ako je podnet prigovor protiv optuznice, optuznica stupa na snagu kad je prigovor odbijen. Ako prigovor nije podnet ili je odbacen, a sprovedena je kontorola optuzbe po sluzbenoj duznosti, optuznica stupa na pr snagu danom kada se vece slozilo sa optuznicom. Optuznica stupa na pr snagu danom kada je presednik veca odredio glavni pretres, tj.danom zakazivanja glavnog pretresa. Ukoliko predsednik sudeceg vecablagovremeno ne zakaze glavni pretres optuznica stupa na pr snagu protekom 30 dana od dana prijema optuznice u sudu.

26.Pripremanje glavnog pretresa-Je faza glavnog kr postupka koju cine procesne radnje preduzete izmedju stupanja optuznice pr snagu I samog glavnog pretresa. U ovoj fazi se kr stvar priprema za presudjenje. Proces radnje preduzima predsednik sudeceg veca kome je po rasporedu rada dodeljen premdet na odlucivanje, a radnje sudske uprave vrsi predsednik suda. Zaskazivanje glavnog pretresa- zakazuje predsednik sudeceg veca naredbom. On je duzan da zakaze najkasnije u roku od 2 meseca od dana prijema optuznice, ako je pokrenut postupak kontrole optuzbe po sluzbenoj duznosti, cim se s obzirom na odluku veca, glavni pretres moze zakazati. Zakazani glavni pretres moze biti odlozen iz vaznih razloga. Po pravilu se drzi u sedistu suda u sudskoj zgradi. Izdvajanje zapisnika I obavestenja-Tu obavezu imaju organi prethodnog kr postupka-istrazni sudija u istrazi I vece pozivnih sudija u postupku sudske kontrole optuzbe, a nakon toga u fazi pripremanja glavnog pretresa obaveza je propisana za predsednika sudeceg veca. Spajanje I razdvajanje postupka-Predsednik sudeceg veca ima obavezu da donese resenje o spajanju I razdvajanju postupka posto se takva odluka moze doneti sve do okoncanja glavnog pretresa. Pozivanje lica na glavni pretres-Pitanja spajanja I razdvajanja postupka, predsednik sudeceg veca zakazuje glavni pretres I preduzima radnje da obezbedi prisustvo stranaka I dr ucesnika u postupku. Na glavni pretres pozivaju se: optuzeni I njegov branilac, zatim, tuzilac, osteceni I njihovi zakonski zastupnici I punomocnici pozivaju se I svedoci I vestaci. Pozivanje lica vrsi se urucenjem pismenog poziva. Nepropisno

sastavljen ili neuredno dostavljen poziv ne povlaci zakonske posledice predvidjene za slucaj nedokazivanja pozivu. Sudski poziv mora da sadrzi upozorenje o posledicama nedolaska na glavni pretres.Pribavljanje I izvodjenje dokaza-Pribavljanje dokaza stranke I osteceni imaju pr da predlazu nove dokaze u svakom stadijumu kr postupka pa I u fazi pripremanja glavnog pretresa. Stranke I osteceni mogu I posle zakazivanja glavnog pretresa predloziti da se na glavni pretres pozovu novi svedoci ili vestaci ili pribave dr novi dokazi.. Izvodjenje dokaza-do izvodjenja dokaza u fazi pripremanja glavnog pretresa moze doci kada preti opasnost od odlaganja. Zakonik dopusta izvodjenje samo dva dokaza ispitivanje svedoka I vestaka pod uslovom da svedok odnosno vestak nije ispitan u prethodnom kr postupku. Obezbedjenje dopunskih sudija-Sudija ili sudija porotnik koji nije sve vreme prisustvovao na glavnom pretresu ne moze ucestvovati u izricanju presude.Odlucivanje o obustavi postupka- tuzilac u prvostepenom postupku moze odustati od gonjenja sve do zavrsetka glavnog pretresa. Ako osteceni ne nastavi gonjenje u zakonskom redu kao I kad od optuzbe odustane supsidijarni ili privatni tuzilac predsednik sudeceg veca donosi resenje o obustavi kr postupka I dostavlja ga strankama I ostecenom.

27.Glavni pretres pojam I karakteristike-To je faza glavnog kr postupka u kojoj se pred sudom nadleznim za presudjenje raspravlja o kaznenom zahtevu iz optuznog akta radi izricanja presude. Po formi glavni pretres je jedna od vrsta rocista-sastanak procesnih subjekta I dr ucesnika u postupku, na odredjenom mestu u odredjeno vreme, radi izvodjenja dokaza I usmenog, neposrednog, kontradiktornog I javnog raspravljanja o glavnom I sporednim predmetima kr postupka. Znacaj glavnog pretresa je u tome stop o pravilu nema prsude bez glavnog pretresa, niti se glavni pretres moze zavrsiti nekom dr odlukom nego presudom, sto znaci da nema ni pretresa bez presude. Nakon izvodjenja sledi pretresanje dokaza pa otuda I naziv (glavni) pretres. Cinjenicno stanje na glavnom pretresu treba da bude istinito utvrdjeno.

28.Otvaranje zasedanja-U otvaranju zasedanja sudece vece ispituje postoje li pretpostavke za odrzavanje I kontinuitet toka glavnog pretresa.Otvoriti zasedanje znaci otpoceti sa radom u zasedanju tj. otpoceti rociste za glavni pretres. Protokolarna je obaveza svih ucesnika postupka I publike da ulazak sudija docekaju stojeci. Zasedanja otvara predsed. Sudeceg veca. On objavljuje predmet glavnog pretresa I sastav sudeceg veca. Zatim utvrdjuje da li sun a rociste za glavni pretres dosla sva pozvana lica. Predsednik sudeceg veca poziva u zasedanje optuzenog I od njega uzima licne I opste podatke. Predsednik sudeceg veca upucuje svedoke I vestake na mesto za njih odredjeno, gde treba da cekaju dok ne budu pozvani u zasedanje radi ispitivanja. Ako je prisutan osteceni koji nema svojstvo tuzioca predsed. Sudeceg veca duzan je da ga upozna sa njegovim pravima. Pre pocetka glavnog pretresa pred. sudeceg veca upozorava optuzenog da pazljivo preti tok pretresa I poucava ga da moze iznositi cinjenice I predlagati dokaze u svoju odbranu, da moze postavljati pitanja saoptuzenim, svedocima, vestacioma stavljati primedve I davati objasnjenja u pogledu njihovih iskaza I dr dokaznih sredstava.

29.Tok glavnog pretresa- Glavni pretres redovno ima sledeci tok: a) pocetak glavnog pretresa; b) saslusanje okrivljenog; v) dokazni postupak; g) zavrsne reci stranaka ostecenog I branioca. Glavni pretres pocinje citanjem optuznice ili privatne tuzbe. Posle citanja usmenog iznosenja sadrzaja optuznice ili privatne tuzbe pristupa se saslusanju optuzenog. Saslusanju jednog optuzenog ne mogu prisustvovati saoptuzeni koji jos nisu saslusani, ako njih ima.Optuzenog saslusava predesdnik sudeceg veca, najpre pita optuzenog ima li je razumeo optuzbu. Posto oceni da je optuzeni razumeo optuzbu preds. Sudeceg veca pita optuzenog da li priznaje da je ucinio delo za koje je optuzen I poziva gad a se ako to zeli, izjasni o optuzbi I iznese svoju odbranu. Na dalji tok saslusanja shodno se primenjuju opste odredbe o sasusanju okrivljenog. Kada optuzeni zavrsi svoj iskaz, pitanja mogu da mu postavljaju ucesnici po utvrdjenom redosledu. Dokazni postupak obuhvata cinjenice za koje sud smatra da su vazne za pravilno presudjenje. Predmet dokazivanja mogu biti materjalnopravne I procesnopravne cinjenice ali ponekad ne treba dokazivati ni sve te pravno vazne cinjenice. Obim dokaznog postupka zavisi od stava okrivljenog prema optuzenom. Ispitivanje svedoka se sastoji od: 1.glavnog ispitivanja-svedoka ispita stranka ciji je to svedok. 2.unakrsnog ispitivanja-kad svedoka ispituje suprotna stranka, 3.ponovno ispitivanje kad svedoka ponovno ispituje stranka ciji je svedok da bi otklonila nejasnoce unakrsnog ispitivanja. Posle zavrsnog dokaznog postupka stranke, osteceni I branilac imaju zavrsnu rec (pledoaje). Rec im daje predsednik sudeceg veca I stara se da govore po zakonom

utvrdjenom redosledu. U zavrsnoj reci stranke se izjasnjavaju o celokupnom dokaznom materjalu iznetom na glavnom pretresu I daje svoj sud o cinjenicnim I pravnim pitanjima koja se ticu kr dela I krivice ucinioca.

30.Zavrsna rec stranka-Tuzilac u zavrsnoj reci najpre izjasnjava da li ostaje pri optuzbi ili odustaje od optuzbe. Ako ostaje pri optuzbi, tuzilac u zavrsnoj reci:- iznosi svoju ocenu dokaza izvedenih na glavnom pretresu; -izlaze svoje zakljucke o pravno relevantnim cinjenicama; stavlja I obrazlaze svoj predlog o odredbama kr I dr zakona koje se imaju primeniti I, saopstava svoje zakjucke o olaksavajucim I otezavajucim okolnostima koje bi trebalo uzeti u obzir prilikom odmeravanje kazne. Zavrsna rec ostecenog-osteceni ili njegov punomocnik u zavrsnoj reci moze da obrazlozi imovinskopravni zahtev. Zavrsna rec branioca-branilac I optuzeni u svojim zavrsnim recima iznose odbranu. Braniocev govor treba da sadrzi cinjnicne navode I pr tumacenja koja idu u korist optuzenom, da bi time pobio optuzbu. Zavrsna rec okrivljenog-optuzeni ima pr da sam da zavrsnu rec posle branioca. Njegovo je pravo da se izjasni da li usvaja odbranu branioca I da je dopuni o cemu mora biti upitan. Replika-stranke osteceni I branilac mogu vise puta govoriti o zavrsnoj reci ali po zakonu utvrdjenom redosledu tako da optuzeni uvek govori poslednji. Tuzilac I osteceni imaju pr na repliku tj pravo da odgovore na odbranu iznetu u zavrsnoj reci branioca I optuzenog. Trajanje zavrsne reci-Zavrsna rec nije vremenski ogranicena niti je ogranicen br branilaca I punomocnika kojima se daje rec.Objavljivanje da je glavni pretres zavrsen- posle svih zavrsnih govora predsednik sudeceg veca je duzan da upita zeli li jos nesto sta da izjavi. Ako vece po zavrsenim izlaganjima izvede jos neke dokaze predsednik veca objavljuje da je glavni pretres zavrsen.

31.Rukovodjenje glavnim pretresom I odrzanje reda na glavnom pretresu- Rukovodjenje glavnim pretresom u biti je staranje o zakonitom preduzimanju procesnih radnji koju cine glavni pretres I ciljevi kr postupka. U materjalnom smislu rukovodjenje znaci staranje da se sve pravno relevantne cinjenice istinito utvrde. Glavnim Pret.rukovodi predsednik sudeceg veca, a izuzetno neke radnje rukovodjenja preduzima I sudece vece. Rukovodjenje postupkom vrsi se donosenjem I sprovodjenjem odluka.Predsed, sudeceg veca se stara da vece bude po zakonu sastavljeno. Pred. sudeceg veca otvara zasedanja, objavljuje predmet sudjenja I proverava da li sun a rociste za glavni pretres dosla sva pozvana lica. Potom saslusava optuzenog I stara se o zakonitom postavljanju pitanja optuzenom koja mu postavljaju tuzilac, branilac I dr ucesnici postupka stara se o zakonitom izvodjenju dokaza mi sam izvodi dokaze. U rukovodjenju gl.pret. ucestvuje I sudece vece I to dvojako: ili neposredno preduzima radnje rukovodjenja ili vrsi kontrolu rukovogjenja pred.sudeceg veca. Odrzavanje reda-Radnje rukov. Sluze da se obezbedi zakonit I najcelishodniji tok gl.pretresa, a radnje odrzavanja reda treba da omoguce njegov nesmetan tok. Duznost je pred.sudeceg veca da se stara o odrzavanju reda u sudnici I da stiti ugled suda I ucesnika postupka. Predvidjene su mere za odrzavanje reda u postupku. Te mere su:opomena, udaljenje iz sudnice, novcana kazna I neposredno sudjenje za kr delo izvrseno na glavnom pretresu.

32.Odlaganje I prekid glavnog pretresa- Pojam I razlozi za odlaganje gl.pretresa-Odlozni gl pretres znaci ostaviti da se procesne radnje preduzmu docnije. Po svojoj prirodi je radnja upravljanja postupkom koju vrsi sud po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranaka. Pretres moze biti odlozen I po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranaka. O odlaganju gl.pretresa odlucuje pred. sudeceg veca naredbom protiv koje nije dozvoljena zalba. Tok odlozenog glavnog pretresa- moze imati sl tok: -da bude nastavljen a samo izuzetno da pocne iznova, -da obavezno pocne iznova uz mogucnost da se ne ponavlja ceo dokazni postupak. Prekid glavnog pretresa-je privremeni, kraci prestanak vrsenja radnji koje cine predmet rocista za glavni pretres. Moze da traje najduze osam dana. Sud prekida glavni pretres radi: odmora, zbog proteka radnog vremena, radi pribavljanja dokaza u kratkom vremenu, ili radi pripremanja optuzbe ili odbrane.

33.Izricanje I objavljivanje presude-Posto pred. sud. Veca objavi da je gl.pretres zavrsen, vece se povlaci iz sudnice radi izricanja presude. Presuda se izrice u tajnom zasedanju. U postupku izricanja presuda je rezultat vecanja I glasanja. Vecanje je savetovanje medju clanovima sudeceg veca o predmetu odlucivanja tj razmena misljenja o svim cinjnicnim I pr pitanjima relevantnim za odluku. Glasanje je izjasnjavanje o pitanjima o kojima se vecalo ste se u krajnjem predstavlja opredeljavanje svakog clana sudeceg veca za jednu od vise mogucih odluka. Vecanjem I glasanjem rukovodi predsednik sudeceg veca. Prvo se odlucuje

o prethodnim pitanjima a zatim o glavnoj stvari I sporednim predmetima kr postupka. Sve presude pa I osudjujuce sud izrice apsolutnom vecinom nezavisno od vrste izrecene kr sankcije. Objavljivanje presude- Saopstiti odluku znaci upoznati lice sa njenim sadrzajem. Strankama I dr zainteresovanim licima odluke se saopstavaju: objavljivanjem ili dostavljanjem ili na oba nacina. Objavljivanje odluke je usmeno saopstavanje njene sadrzine prisutnim licima, Dostavljanje odluke je prenos I predaja prepisa odluke destinateru tj. licu kome se odluka po zakonu ima da saopstiti. Predsednik sudeceg veca objavljuje presudu tako sto javno cita izreku presude I saopstava ukratko razloge presude. Objavljivanje presude je uvek javno. Po objavljivanju presude predsednik sudeceg veca poucava I upozorava stranke. Njpre ih poucava da imaju pr na zalbu, kao I pravo na odgovor na zalbu. Optuzenog kome je izrecena uslovna osuda duzan je da upozori na znacaj uslovne osude I na uslove kojih se mora pridrzavati.

34.Pismena izrada, dostavljanje I ispravljanje presude- Svaka isrecena I objavljena presuda mora biti pismeno saopstena I potpisana. Tek tada presuda dobija snagu javne isprave. Pismena forma prsude je dokaz o autenticnosti izrazene volje sudskog organa I omogucava kontrolu njene pravilnosti I zakonitosti. Mora se izraditi u roku od osam dana po objavljivanju. Mora potupno da odgovara presudi koja je objavljena. Potpisuju je predsed. Sudeceg veca I zaposnicar. Ovim potpisima se vrsi autentifikacija presude, tj. zasvedocava se njena autenticnost. Dostavljanje presude-Dostavljanje je saopstavanje sudskih odluka. Overeni prepisi sudskih odluka koji se mogu pobijati zalbom obaveznom se dostavljaju licima koja imaju pr na zalbu. Overeni prepis usmeno saopstene sudske odluke ne dostavlja se licu koje izjasni da se nece zaliti ako zakonom nije drukcije odredjeno. Overeni prepis presude se dostavlja: tuziocu, okrivljenom, ostecenom I sudu. Ispravljanje presude- je delatnost koja se preduzima kad postoji portreba da se otklone ocigledne greske I omaske u presudi. Zakon ih vezuje samo za pismeno izradjenu presudu (original) mada mogu nastati I najcesci su overeni u prepisu presude (otpravak). Sud izvrsi ispravku na zahtev stranaka ili po sluzbenoj duznosti cim primeti te nedostatke. Ispravku vrsi predsednik sudeceg veca resenjem. Protiv tog resenja nije dozvoljena zalba.

35.Pojam I opravdanje pravnih lekova-Pravnim lekovima u kr pr pravu podrazumevaju se pr sredstva kojima ovlascena lica napadaju sudsku odluku zato sto je zbog stvarnih ili pr nedostatka smatraju nepravilnom ili nezakonitom sa ciljem da postignu njeno ukidanje ili preinacenje.Postupak po pr lekovima je fakultativnog karaktera jer zavisi od volje ovlascenih lica. Dopustenost je pretpostavka za ulaganje pr leka: potrebno je da se odluka odredjene vrste moze pobijati pr lekom I da se ispune svi zakonski uslovi pod kojima neko lice moze uloziti pr lek. Objektivni cilj pr lekova je da se u sudskom postupku otklone nedostaci pobijanih odluka I postigne pravilna I zakonita odluka. Mogucnost da se postignu sudske odluke doprinosti pr sigurnosti gradjana. Zkonom predvidjena I uredjena I sistematizovana vrsta, sadrzina I br pr lekova cine sistem pr lekova cija je izgradnja kompleksna. Osnova za izgradnju pr lekova je podela na redovne I vanredne pr lekove. Kao redovni pr lekovi predvidjeni su: zalba na presudu prvostepenog suda, zalba na presudu drugostepenog suda I zalba na resenje. Vanredni pr lekovi su: zahtev za ponavljanje kr postupka I za zastitu zakonitosti.

36.Osnovi pravnih lekova-Su razlozi zbog kojih se po zakonu uopste moze pobijati sudska odluka. To su nedostaci odluke ili postupka u kome je ona doneta. Nedostaci mogu biti stvarni ili pravni. Stvarni nedostaci odluke nastaju u postupku utvrdjivanja cinjenica ticu se cinjenicnog stanja. Pravni nedostaci (error in iure) nastaju prilikom primene prava materjalnog ili procesnog. 3 su grupe koje se u procesnim zakonima navode kao osnovi pr lekova: -pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjnicno stanje; -pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje; -povrede procesnog zakona; -povrede materjalnog prava. Pogresno cinjnicno stanje-nedostatak je u tome sto utvrdjeno fakticko stanje ne odgovara stvarnosti neo dg stvarnosti zbog pogresne ocene dokaza ili zbog neznanja nekih cinjenica.Povrede procesnog zakona nastaje kad se odluka donese u postupku koji nije sproveden po zakonu. Apsolutne povrede zakona su one za koje se unapred smatra da su stetno uticale na ispravnost sudske odluke cim nastanu. Z relativne povrede zakona ne pretpostavlja se unapred da su samim nastajanjem imale bitnog uticaja na ispravnost sudske odluke.

37.Klasifikacija I opste odlike pravnih lekova- Redovnim pr lekovima mogu se pobijati sudske odluke pos vim zakonskim osnovima, stvarnim I pravnim. Nepotpunim pr lekom moze se pobijati sudska odluka po pr osnovima zbog povrede procesnog ili materjalnog zakona. Po svom dejstvu pr lekovi mogu biti suspenzivni I nesuspenzivni. Suspenzivno dejstvo se sastoji u tome sto odlaze stupanje odluke na pr snagu, pa time I izvrsnost I dejstvo odluke kao pr cinjenice. Pr lek sa nesuspenzivnim dejstvom ne odlaze izvrsenje pobijane odluke. Ona postaje izvrsna odmah po donosenju iako se protiv nje moze izjaviti pr lek. Zavisno od toga ko o njima odlucuje pr lekovi mogu biti devolutivni I nedevolutivni.Pravni lek je devolutivan kada kr stvar iznosi pred visu sudsku instance, kad se postupak prenosi pred drugi po pravilu visi sud. Nedevolutivan je vanredni pr lek zahtev za ponavljanje kr postupka. Pr lekovi se mogu podeliti na pr lekove vezane rokom I pr lekove koji nisu vezani rokom. Vanredni pr lekovi nisu vezani rokom.

38.Beneficium cohaesionis-Sustina je ustanove b.c u obavezi suda pr leka da razloge od koristi za okrivljene koji je izjavio pr lek, primeni po sluzbenoj duznosti I na saokrivljene koji nisu izjavili pr lek ili ga nisu izjavili u tom pravcu, pod uslovom da I njima koriste I da ih je moguce primeniti. B.cohaesionis je ustanovljen iz razloga pravicnosti: da se sa okrivljenima ne postupa razlicito u istoj pr situaciji ka dim je sudjeno u jedinstvenom postupku. Pogodnost pripajanja primenjuje se pod sl uslovima: -da je protiv vise okrivljenih vodjen jedinstveni kr postupak I da su obuhvaceni jednom presudom; -da je izjavljen blagovremen I dopusten pr lek; - da je doneta odluka u korist saokrivljenog koji je izjavio pr lek; - da su razlozi za donosenje te odluke od koristi I za kojeg od saokrivljenih koji nije izjavio pr lek ili ga nije izjavio u tom pravcu. Beneficium cohaesionis vazi samo ako je odluka doneta u jedinstveno vodjenom postupku protiv vise okrivljenih bez obzira na razloge spajanja postupka. Ustanova beneficium cohaesionis primenjuje se u korist svakog od saokrivljenih koji nije izjavio pr lek I u korist onog saokrivljenog koji je pr lek izjavio ali iz dr razloga, a ne onih na kojima se zasniva doneta povoljnija odluka. Ustanova beneficium cohaesionis ragulisana je odredbama o zalbi na presudu prvostepenog suda, ali se shodno primenjuje. Ova ustanova vazi u postupku po prigovoru protiv optuznice.

39.Zabrana reformation in peius-Ovo pravilo je ustanovljeno procesnim zakonom a u teoriji je nazvano zabrana reformation in peius ili zabrana preinacenja na stetu. Cilj je uvodjenja zabrane preinacenja na stetu da se okrivljenom osigura sloboda izjavljivanja pr leka. Zabrana reformation in peius je uvedena zbog razloga pravicnosti. Zabrana preinacenja na stetu vazi pod uslovom da je pr lek podnet samo u korist okrivljenog.To je jedini uslov. Za ispunjenost zakonskog uslova bitno je da pr postoji samo pr lek u korist okrivljenog. Sustina zabrane reformation in peius da okrivljeni ne moze biti osudjen po strozem zakonu tj, primenom onih zakonskih normi koje su stroze u pogledu pravne klasifikacije kr dela, I da se prema njemu ne moze izreci stroza kr sankcija. Zabrana u odnosu na pr klasifikaciju znaci da sud ne sme primeniti stroze po okrivljenog nepovoljnije norme zakona o kr delu I kr sankciji. Zabrana preinacenja na stetu odnosi se samo na izricanje stroze kr sankcije. Zabrana reformatio in peius vazi u postupku pos vim redovnim I vanrednim pr lekovima, a odnosi se I na preinacenje I na ukidanje napadnute presude. Na ponovnom sudjenju posle ukidanja presude po pr leku, sud je takodje vezan ovom zabranom I ne moze doneti odluku na stetu okrivljenog.

40.Zalba na presudu prvostepenog suda- pojam I opste odlike-Zalba na presudu prvostepenog suda je redovan I potpun pr lek sa suspenzivnim I devolutivnim dejstvom.Ovlascena lica mogu pobijati prvostep.presudu samo u zakonom predvidjenom roku. Zalba je uredjena kao potpuni pr lek, te se moze pobijati pos vim zakonskim osnovima. Zlaba je pr lek sa suspenzivnim dejstvom: izjavljena zalba odlaze pravosnaznost pobijane presude pa konsekutivno, izvrsnost I dejstvo presude kao pr cinjenice. Devolutivno dejstvo zalbe ogleda se u tome sto o njoj resava dr visi sud a ne onaj koji je doneo napadnutu presudu. Apelacioni sudovi sup o pravilu, sudovi dr stepena. Oni odlucuju I o zalbama protiv prvostepenih presuda osnovnih sudova o zalbama protiv prvostepenih presuda visih sudova.

41.Sadrzaj zalbe-Zalba treba da sadrzi: -oznacenje presude protiv kojer se izjavljuje zalba; -osnov za pobijanje presude; -obrazlozenje zalbe; -predlog da se pobijana presuda potpuno ili delimicno ukine ili preinaci; I –potpis lica koje izjavljuje zalbu. Ovlasceno lice treba u zalbi da oznaci presudu tako da se sa sigurnoscu moze utvrditi na koju se presudu odnosi. To se u praksi najcesce cini naznacenjem suda koji je

doneo napadnutu presudu, navodjenjem broja presude I datuma kada je doneta. U obrazlozenju se navode zalbeni razlozi zalbeni razlozi-razlozi zbog kojih se presuda napada. Zalbeni razlozi su cinjenice koje svojom konkretnoscu omogucavaju da se nedostaci presude podvedu pod neki od apstraktnih pr osnova za pobijanje presude. Pomocu njih se dokazuje postojanje nedostatka u napadnutoj presudi, objasnjava I opravdava predlog zalioca.Na kraju zalbe obavezan je potpies zalilaca. U zalbi se mogu navesti nove cinjenice I novi dokazi. Zalbu sa formalnim nedostacima nazivamo nepotpuna zalba. Nepotpunu zalbu neuke stranke sud nije ovlascen da odmah odbaci. Nepotpunu zalbu u korist okrivljenog, izjavljenu od bilo kog ovlascenog lica prvostepeni sud nikad ne odbacuje vec je dostavlja visem sudu na odluku ako se moze utvrditi na koju se presudu odnosi. Zalbu bez oznacenja presude koja se pobija prvostepeni sud odbacuje tek onda kada ne moze da utvrdi protiv koje presude je izjavljena. Nenavodjenje predloga zalioca da se presuda ukine ili preinaci nikada ne povlaci odbacivanje zalbe.

42.Osnovi zalbe-Zalba na presudu prvostepenog suda ustanovljena je kao potpuni pr lek cime je omoguceno da se presuda napada pos vim osnovima, stvarnim I pr. Presudu je moguce pobijati: -zbog bitne povrede odredaba kr postupka; -zbog povrede kr zakona; -zbog pogresno ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja; -I zbog odluke o kr sankcijama, oduzimanju imovinske koristi, troskovima kr postupka I imovinsko pr zahtevu. Bitne povrede odredaba kr postupka-su one koje su imale ili mogle imati uticaja na pravilnosti I zakonitost presude, predstavljaju osnov zalbe.Povreda odredaba kr postupka koje se po samom zakonu smatraju bitnim jedu apsolutne povrede. Neke apsolutne povrede drugostepeni sud ispituje po sluzbenoj duznosti, a druge samo ako se zalilac na njih pozove. Relativne su one povrede odredaba kr postupka za koje je propusteno drugostepenom sudu da ceni u svakom konkretnom slucaju da li su bitne. Da bi visi sud ukinuo presudu zbog relativne povrede odredaba kr postupka, potrebno je da utvrdi da ona stvarno postoji I da je imala ili mogla imati uticaja na sadrzinu presude tj na njenu nepravilnost I nezakonitost. Povrede kr zakona-ovaj osnov zalbe postoji kada sud nije primenio ili je pogresno primenio norme materjalnog prava. Nedostatke zakonodavac oznacava kao povrede zakona. Sve povrede materjalnog prava predstavljaju apsolutne nedostatke. Visi sud po sluzbenoj duznosti pazi na povrede materjalnog kr prava ako su ucinjene na stetu okrivljenog. Pogresno ili nepotpuno cinjenicno stanje-Bez potpunog I pravilno utvrdjenog cinjenicnog stanja nemoguca je pravilna primena materjalnog prava. Pravno relevantne cinjenice na koje se neposredno primenjuje pr norma tj.na koje se neposredno nadovezuju pr posledice jesu odlucne cinjenice. Indicije su posredni dokazi o postojanju odlucnih cinjenica. Pomocne cinjenice sluze za proveru verodostojnih dokaza pomocu kojih je utvrdjeno postojanje ili nepostojanje odlucnih cinjenica ili indicija. Ciinjenicno stanje je skup odlucnih cinjenica. Nepravilna odluka o kr sankcijama, oduzimanju imovinske koristi, troskovima postupka I imovinskopravnom zahtevu-Prvu grupu cine nedostaci cija je sustina u nepravilnom odmeravanju kr sankcije I nepravilnom dosudjivanju imovinske koristi, kad je sud takvu odluku doneo na osnovu pravilno utvrdjenog cinjenicnog stanja I u granicama zakona. U drugoj grupi su nedostaci zbog kojih sudska odluka moze biti I nepravilna I nezakonita, a takav nedostatak se ne moze podvesti ni pod koji dr osnov zalbe.

43.Izjavljivanje zalbe-Zalba ovlascenog tuzioca-svi ovlasceni tuzioci-javni tuzilac, osteceni kao supsidijarni tuzilac I privatni tuzilac-imaju pr da izjave zalbu protiv presude prvostepenog suda. Ovlasceni su da izjave zalbu po bilo kom osnovu za pobijanje presude I protiv svih vrsta presuda. Najpotpunije pr na zalbu ima javni tuzilac. On je jedini ovlascen da izjavi zalbu I u korist I na stetu okrivljenog. Zalba u korist okrivljenog-pored okrivljenog I branioca, u korist okriv.zalbu mogu izjaviti I njegov bracni drug, srodnik po krvi u prvoj liniji,usvojilac, usvojenik, brat, sestra, hranilac I lice sa kojom zivi u vanbracnoj ili kakvoj drufgoj trajnoj zajednici. Okrivljeni je ovlascen da pobija presudu pos vim osnovima, a moze zalbu izjaviti protiv oslobadjajuce presude. Pravo je okrivljenog da izjavi zalbu samo u svoju korist, a ne I na svoju stetu. Branilac kao I okrivljeni ima samostalno pravo na zalbu sto je u skladu sa funkcijom koju obavlja u kr postupku. Njegovo pravo je utoliko ograniceno sto ne moze da izjavi zalbu na stetu okrivljenog. Bracni drug I njegovi bliski krvni I gradjanski srodnici ovlasceni su da izjave zalbu u korist okrivljenog, jer mogu imati opravdan neposredni interes zbog licnog odnosa sa okrivljenim. Zalba ostecenog-Osteceni koji nema svojstvo supsidijarnog ili privatnog tuzioca, takodje je titular pr na zalbu, ali je njegova zalba ogranicena u pogledu osnova za pobijanje presude. Osteceni je ovlascen da u prvostepenoj presudi napada po pravilu, samo odluku o troskovima kr postupka. Zalba kod ostalih lica-pr na zalbu priznato je I licu pr ili fizickom, ciji je predmet oduzet ili od koga je oduzeta imovinska korist pribavljena izvrsenjem kr dela.

44.Odricanje I odustanak od zalbe-Izjava o odricanju ili odustanku mora biti izricita I mora se dati sudu da bi proizvela pr dejstvo. Neopoziva je. Odricanje prava na zalbu-Odricanje je izjava ovlascenog lica da ne zeli koristiti pr na zalbu, da se odrice pr na zalbu.Izjava se daje pismeno ili usmeno na zapisnik kod suda koji je izrekao prvostepenu presudu a koji je inace ovlascen za prijem zalbe. Odricanje je moguce do isteka roka za izjavljivanje zalbe. Okrivljeni se moze odreci pr na zalbu u redovnom kr postupku od momenta dostavljanja presude. U sumarnom kr postupku pravilo je da se okrivljeni moze odreci pr na zalbu od momenda objavljivanja presude. Okrivljeni se ne moze odreci pr na zalbu ako mu je izrecena kazna zatvora od 30 do 40 godina. Za ovlascenog tuzioca I ostecenog momenat od koga je moguce odricanje uvek je isti. Odustanak od prava na zalbu-Odustanak je izjava ovlascenog lica da povlaci ulozeni pr lek. Pr da odustanu od izjavljene zalbe pripada samo strankama I ostecenom. Izjava o odustanku od zalbe neopoziva je od casa kada je data sudu. Specificnost je samo u tome sto visi javni tuzilac moze da odustane od zalbe koju je izjavio nizi javni tuzilac.Okrivljeni je ovlascen da odustane od svoje zalbe I od zalbi branioca I svih dr lica ovlascenih da izjave zalbu u njegovu korist, osim od zalbe javnog tuzioca. Punoletni okrivljeni ne moze odustati ni od svoje ni od zlabi dr lica ovlascenih da izjave zalbu u njegovu korist ako je izrecena kazna zatvora od 30 do 40 godina.

45.Postupak po zalbi-Postupak po zalbi ima dva dela: postupak pred prvostepenim sudom I pred drugostepenim sudom. Postupak pred prvostepenim sudom-zalba se upucuje drugostepenom sudu a predaje se prvostepenom sudu koji je izrekao presudu. Ovlascena lica mogu da zijave zlabu na dva nacina: u pismenoj formi ili usmeno na zapisnik kod suda. Zalba se predaje sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dobrovoljnom broju primeraka za sud, kao I za protivnu stranku I branioca radi davanja odgovora. Po prijemu zalbe pred, sudeceg veca koje je donelo napadnutu presudu ispituje njenu formalnu ispravnost: da li je izjavljena u zakonskom roku I da li je po zakonu dopustena. Kad ustanovi da je zalba blagovremena I dopustena predsednik sudeceg veca duzan je da zalbu dostavlja na odgovor suprotnoj stranci. Nedostavljanje zalbe na odg predstavlja povredu odredba kr postupka. Odg na zalbu protivna stranka treba da podnese sudu u roku od osam dana od dana prijema zalbe. Protivna stranka ima pr a ne I duznost da odg na zalbu. Blagovremenu I dopustenu zalbu zajedno sa odg na zalbu, ako ga ima I svim spisima predmeta prvostepeni sud dostavlja drugostepenom sudu.

46.Granice ispitivanja pobijane presude-Drugostepeni sud ispituje napadnutu presudu u granicama osnova I razloga navedenih u zalbio I u granicama apsolutnih nedostataka koje sud ispituje po sluzbenoj duznosti. Granice sipitivanja pobijane presude odredjene su trojako: Ispitivanjem nedostataka u granicama zalbenih razloga; -prosirenjem obima ispitivanja; -suzenjem obima ispitivanja napadnute presude. Drugostepeni sud prvenstvenstevno ipspituje presudu u delu koja se pobija zalbom, tj.u granicama razloga navedenih u zalbi. To znaci da je obim ispitivanja odredjen zalbom sto je I logicno. Prosirenje obima ispitivanja prvostepene presude ima nekoliko pravaca: -ispitivanje odredjenih nedostataka po sluzbenoj duznosti; - prosirenje granice ispitivanja presude kad je izjavljena zalba u korist okrivljenog; - prosirenje granica ispitivanja zbog vazenja ustanove beneficum cohaesionis. Drugostepeni sud po sluzbenoj duznosti uvek ispituje da lid a li postoje apsolutne povrede kr postupka, takstaivno odredjene u zakonu, I da li postoje povrede kr zakona ucinjene na stetu okrivljenog. Granice ispitivanja pobijane presude prosiruje I zalba izjavljena u korist okrivljenog: -kad je nepotpuna I –kad je zalba izjavljena zbog nepravilno utvrdjenog cinjenicnog stanja ili zbog povrede kr zakona. Poslednje prosirenje obima ispit pobijane presude vezano je za ustanovu beneficium cohaesionis. Kad su ispunjeni uslovi za primenu povlastice povezanosti, drugostepeni sud ne ispituje nedostatke presude izvan zalbenih razloga vec prosiruje ispitivanje nadjenih nedostataka u odnosu na saokrivljene. Zato je u ovom slucaju rec o subjektivnom prosirenju zalbe. Suzenje obima ispitivanja pobijane presude postoji kada drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u manjem obimu od onoga koji je odredjen zalbenim razlozima.

47.Odluke drugostepenog suda po zalbi-Drugostep sud donosi odluke u sednici veca ili na pretresu u formi resenja ili presude. Drugostepni sud donosi ove odluke: Odluka kojom se zalba odbacuje kao neblagovremena ili nedopustena-Zalba je neblagovremena ako se utvrdi da je podneta posle zakonskog

roka. Nedopustena je ako se utvrdi da je izjavljena od neovlascenog lica ili lica koje se odreklo zalbe, ako se utvrdi odustanak od zalbe ili je posle odustanka ponovo izjavljena zalba ili ako po zakonu nije dozvoljena. Neblagovremenu I nedopustenu zalbu odbacuje drugostep sud resenjem. Odluka kojom se zalba odbija kao neosnovana a prvostepena presuda potvredjuje-Kad utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda odbija niti povrede zakona koje sud ispituje po sluzbenoj duznosti. Odluka se donosi u formi presude. Prilikom donosenja ove odluke sud je duzan da ispita postoje li I dalje razlozi za odredjivanje pritvora, ako je pritvor ranije odredjen. Sadrzina odluke da se zalba odbija kao neosnovana , a prvostepena presuda po slulbenoj duznosti ukida ili preinacuje cime se raskida neposredna veza izmedju osnovanosti zalbe I ispravnosti presude. Odluka kojom se zalba uvazava a prvostepena presuda ukida-zalbu drugostep sud uvazava kad nadje da je osnovana. Drugostep sud je ovlascen dap o zalbi u istoj kr stvari samo jednom ukine prvostepenu presudu I vrati predmet na ponovno sudjenje prvostep sudu. Prvostep presuda moze biti ukinuta zbog bitnih povreda odredaba krivicnog postupka a ne zgob povreda materjalnog prava. Drugostep sud ukida presudu zbog pogresno ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja ako oceni da je radi potpunog I pravilnog utvrdjivanja cinjenicnog stanja celishodnije odrzati glavni pretres pored prvostepenim sudom, nego pred drugostep sudom. Ukidanje presude moze biti potpuno ili delimicno. Drugostep sud mora da u dispozitivu svoje odluke oznaci koje delove presude ukida. Odluka kojom se zalba uvazava a prvostepena presuda preinacuje-preinacenje je moguce samo kad je u pobijanoj odluci cinjenicno stanje pravilno I potpuno urvrdjeno. Visi sud moze presudu preinaciti uvazavajuci zalbu kao osnovanu ili po sluzbenoj dunosti. Presudu drugostep sud preinacuje zbog povreda propisa materjalnog ili procesnog zakona. Preinac se sastoji u pravilnoj primeni tih propisa na cinjenicno stanje koje je vec pravilno I potpuno utvrdjeno. Formalni sadrzaj odluka I njihovo dostavljanje-drugostep sud odlucuje resenjem ili presudom. U pogledu uvoda I dispozitiva odluka nema nikakvih odstupanja od uobicajenog sadrzaja, izuzev nuzne specificnosti u formulacijama dispozitiva odluka kojima se prvostepena presuda delimicno ukida odnosno preinacuje. Drugostep sud nikada neposredno ne dostavlja svoje odluke. On uz spise predmeta salje prvostepenom sudu I otpravke svoje odluke da bi ih prvostepeni sud dostavio strankama I dr zainteresovanim licima. Drugostep sud je duzan da svoju odluku sa spisima dostavi sudu prvog stepena najdocnije u roku od 4 meseca.

48.Ponovno sudjenje prvostepenom sudu-Na osnovu odluke kojom dr-step sud potpuno ili delimicno ukida napadnutu presudu I predmet vraca na ponovno sudjenje, pred prvostepenim sudom mora odrzati novi glavni pretres. Ponovni glavni pretres zakazuje naredbom predsednik sudeceg veca. To je samostalni glavni pretres I ima tok kao da se prvi put odrzava prêt prvostep sudom, sa izvesnim ogranicenjima koja poizilaze iz odluke o ukidanju presude: a) glavni pretres se ponavlja u odnosu na onaj deo optuzbe za koji se po odluci viseg suda potrebno da se ponovo sudi. Drzi se na osnovu ranije optuznice a ako je presuda prvostep suda delimicno ukinuta prvostep sud uzima za osnovu samo onaj deo optuznice koji se odnosi na ukinuti deo presude. Na novom glavnom pretresu tuzilac moze da izmeni ili prosiri optuzbu ili da odustane od optuzbe jer je na to ovlascen I kad se glavni pretres prvi put odrzava. Na novom glavnom pretresu stanke imaju punu slobodu u vrsenju svojih ovlascenja kao kad se glavni pretres prvi put odrzava. Stranke imaju I ovlascenje da isticu nove cinjenice I iznose nove dokaze. Prvostep sud je duzan da izvede sve procesne radnje I raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostep sud u svojoj odluci o ukidanju presude. Pr shvatanje viseg suda ne obavezuje nizi sud. Prilikom izricanja nove presude prvo-step sud je vezan zabranom reformation in peius kad je presuda ukinuta povodom zalbe izjavljene samo u korist okrivljenog. Posle odrzanog pretresa prvo-step sud izrice I objavljuje presudu po opstim pravilima bez ikakvih odstupanja. Protiv nove presude ili neke dr odluke donete na osnovu odrzanog glavnog pretresa stranke I dr ovlasceni subjekti imaju pr da izjave novu zalbu drugostep sudu.

49.Zalba na presudu drugostepenom sudu-Zalba na presudu dr-step suda je redovni lek koji je dopsten samo izuzetno. Time je omogucena treca sudska instance u kr stvarima o kojima je odluceno presudom. Treca instance je moguca kada dr-step sud oslobadjajucu presudu preinacu u osudjujucu. Na postupak u trecoj instance shodno se primenjuju odredbe koje vaze za postupak pred dr-step sudom izuzev odredbi o glavnom pretresu koji uopste nije dozvoljen pred sudom treceg stepena. Zalba se upucuje sudu treceg stepena a predaje prvostep sudu. Dr-step presuda moze se pobijati zalbom pos vim osnovima za probijanje presude izuzev nezakonite odluke o imovinsko pr zahtevu ili nekom dr sporednom pitanju ako istovremeno nije izjavljena po nekom od osnova zalbe koji se odnosi na glavnu stvar. O zalbi na presudu dr-step suda

odlucuje sud treceg stepena uvek u sednici veca. Vece trecestepenog suda sastavljeno je od pet sudija po pozivu. U sednici veca se odlcuje shodno odredbama koje vaze za postupak u dr stepenu. Sud treceg stepena ispituje drugostepenu presudu u granicama razloga navedenih u zalbi I granicama apsolutnih nedostataka koje sud ispituje po sluzbenoj duznosti. Sud treceg stepena duzan je da povlasticu povezanosti primeni I na saoptuzenog koji nije imao pr da izjavi zalbu protiv drugostepene presude. Svaka odluka trece sudske instance odnosi se na presudu dr-step suda.

50.Zalba an resenje-Zalba na resenje je redovan I potpun pr lek ali nije uvek dopusten, a kda to jeste nije uvek samostalan.Vezan je rokom. Resenje protiv kojih je po pravilu dozvoljena zalba-resenja istraznog sudije I dr resenja suda doneta u prvom stepenu mogu se po pravilu pobijati zalbom. Resenja protiv kojih nije dozvoljena samostalna zalba-u ovu grupu spadaju resenja koja se donose radi pripremanja glavnog pretresa I presude. Protiv tih resenja nije dozvoljena samostalna zalba a mogu se pobijati samo u zalbi na presudu. Resenja protiv kojih uopste ili po pravilu zalba nije dozvoljena-zalba uopste nije dozvoljena protiv resenja vrhovnog kasacionog suda bez obzira da li su resenja doneta pre I u toku istrage zalba po pravilu nije dozvoljena. Postupak po zalbi na resenje je elasticniji, brzi I prilagodjen raznolikosti I prirodi predmeta ove sudske odluke. Zalba se upucuje dr-step sudu ako zakonom nije odredjen neki dr organ a predaje se sudu koji je doneo pobijano resenje. Za izjavljivanje zalbe na resenje rok je tri dana od dana dostavljanja resenja ako zakonom nije dr odredjeno. U roku za zalbu ovlascena lica mogu se odreci pr na zalbu ili odustati od vec izjavljene zalbe. Zalbom se moze pobijati resenje zbog stvarnih I pr nedostataka pos vim zakonskim osnovima za pobijane presude, osnim onih osnova koji po prirodi stvari ne dolaze u obzir kod pojedinih resenja. Zalba na resenje ima suspenzivo dejstvo. O zalbi na resenje pr-step suda odlucuje dr-step sud. O zalbi protiv resenja istraznog sudije odlucuje vece pozivnih sudija istog suda ako zakonom nije dr odredjeno. Sud u dr instance ispituje pobijano resenje samo u granicama zalbenih razloga. Moze odbaciti zalbu kao neblagovremenu ili nedozvoljenu, odbiti zalbu kao neosnovanu ili uvaziti zalbu I resenje preinaciti ili ukinuti.

51.Zahtev za ponavljanje krivicnog postupka- pojam I vrste ponavljanja-Pravo ponavljanja kr postupka ustanovljeno je zbog grubih cinjenicnih nedostatka u pravosnaznoj sudskoj odluci. Ponavljanje postupka dopusteno je kada se posle stupanja sudske odluke na pr snagu pojave nove cinjenice, dokazi I okolnosti, koji bih, da se za njih znalo prilikom sprovodjenja ranijeg postupka, uticali da odluka suda bude drugcija.. Postupak se ponavlja u celini ili u vecem delu da se otklone cinjenicni nedostaci I pravilno utvrdi cinjenicno stanje na kome bi se zasnovala pravilna I zakonita sudska odluka. Pravo ponavljanja je kod nas dopusteno samo u korist okrivljenog. Nepravom ponavljanju uzrok su dve grupe razloga razlicite prirode. Jednu grupu cine pravni a ne cinjenicni nedostaci u pravosn. presudi I izvesni razlozi za blaze kaznjavanje. Pravni nedostaci su okolnosti koje sprecavaju da se izvrsi pravosnazna presuda, delimicno ili u celini a razlozi zbog kojih treba ublaziti kaznu mogu biti nove cinjenice I okolnosti vezane pravosnaz osudjenog ili za njegov status u dr kr postupku. Postupak se ne ponavlja u celosti vec samo faza donosenja presude da bi se pravosnazna presuda preinacila ili se pravosnazno okoncan postupak prosto nastavlja nakon prestanka otklonjivih procesnih smetnji. Ponavljanje posebnosti je u nacinu na koji se nacin o ponavljanju moze izdejstvovati ili u cilju koji se ponavljanjem postupka nastoji postici. Poslebni slucajevi ponavljanja kr postupka su: -ponavljanje kr postupka okoncanog u odsustvu okrivljenog I – ponavljanje postupka na osnovu odluke donete u postupku po zatevu za zastitu zaknitosti.

52.Osnovi za pravo ponavljanje krivicnog postupka-Zahtev za ponavljanje kr postupka je vanredni pr lek kojim ovlascena lica pobijaju pravosnaznu sudsku odluku (presudu ili resenje) zbog nedostatka u utvrdjenom cinjenicnom stanju, sa ciljem da se u ponovljenom kr postupku ovi nedostaci otklone I da se donese pravilna I zakonita sudska odluka. To je nedevolutivan pravni lek nema suspenzivno dejstvo I po pravilu nije vezan rokom a moze se izjaviti samo u korist okrivljenog. Razlozi za pravo ponavljanje kr postupka mogu biti samo nedostaci u cinjenicnom stanju. Nepravilno utvrdjeno cinjenicno stanje u sudskoj odluci ne moze se ispraviti redovnim pr lekovim jer je pokriveno njenom pravosnaznoscu, pa se zato ustanovljava ponavljanje pravosnazno okoncanog postupka. Predvidjeno je da se kr postupak zavrsen presudom koja je stala na pravnu snagu moze ponoviti samo u korist okrivljenog: 1.Ako je presuda zasnovana na laznoj ispravi ili na laznom iskazu svedoka ili tumaca-Da bi se utvrdilo da jedna pravosnazna presuda pociva na laznom saznanju o cinjenicama I dokazima potrebno je da se utvrdi postojanje uzrocne veze izmedju ovih cinjenica I

dokazaz, s jedne strane I samo presude s druge strane. Lazno saznanje o cinjenicama I dokazima na kome je zasnova pravosnazna sudska odluka utvrdjuje se pravosnaznom osudjujucom presudom kojom su navedena lica oglasena krivim za odnosna kr dela. 2.Ako je do presude doslo usled kr dela sudije, sudije-porotnika ili lica koje je vrsilo istrazne radnje-Utvrdjivanje uzrocnosti potrebno je zato sto su ova lica mogla da izvrse kr delo a da to nije uticalo na pravilnost I zakonitost pravosnazne presude. 3.Ako se iznesu nove cinjenice ili se podnesu novi dokazi koji samo za sebe ili u vezi sa ranijim dokazima mogu da dovedu do oslobodjenja lica koje je bilo osudjeno ili do njegove osude po blazem kr zakonu-u ovom slucaju potrebno je da nove cinjenice I dokazi budu takvi da su mogli uticati na odluku o kr stvari, da se za njih znalo ranije u toku postupka. 4.Ako je nekom za isto delo vise puta sudjeno ili ako je vise lica osudjeno za kr delo koje je moglo uciniti samo jedno lice ili neko od njih-Kod ovog osnova mora se najpre ustanoviti da se radi o istom kr delu, a sve presude moraju biti pravosnazne. Ako je jednom licu vise puta sudjeno u tom slucaju nije bitno da li su sve presude bile osudjujuce. 5.Ako se u slucaju osude za produzeno kr delo ili za dr kr delo koje po zakonu obuhvata vise istovrsnih ili vise raznovrsnih radnji iznesu nove cinjenice ili podnesu novi dokazi koji ukazuju da osudjeni nije ucinio radnju koja je obuhvacena delom iz osude a postojanje ovih cinjenica bih dovelo do primene blazeg zakona ili bi bilo od bitnog uticaja na odmeravanje kazne.

53.Nepravo ponavljanje krivicnog postupka-Dva su vida nepravog ponavljanja postupka: -preinacenje pravosudne presude; -nastavljanje postupka pravosnazno okoncanog resenjem.Preinacenje pravosnazne presude zbog pravnih nedostataka-razlog ponavljanja su okolnosti nastale posle pravosnaznosti zbog kojih se osudjujuca presuda ne moze u celini ili delimicno izvrsiti. Smetnje za preinacenje pr presude su: 1.ako je u dve ili vise presude, odnosno resenja o kaznjavanju protiv istog osudjenog pravosnazno izreceno vise kazni, a nisu primenjene odredbe o odmeravanju jedinstvene kazne za dela u sticaju-za donosenje nove presude nadlezan je prvo-ste sud koji je izrekao najstroziju kaznu. 2-ako je prilikom izricanja jedinstvene kazne primenom odredaba o sticaju uzeta kao utvrdjena a I kazna koja je vec obuhvacena u kazni izrecenoj po odredbama u sticaju u nekoj ranijoj presudi,odnosno resenju o kaznjavanju-kod ovog osnova u pitanju je greska suda potpuno suprotna onoj iz prethodno objasnjenog osnova. 3-Ako se pravosnazna odluka kojom je za vise kr dela izrecena jedinstvena kazna ne bi mogla u jednom delu izvrsiti zbog amnestije, pomilovanja ili iz dr razloga-u situacijama kada osudjeni bude pomilovan ili amnestiran posle pravosnaznosti presude nastaje problem koji deo jedinstvene izrecene kazne ostaje za izvrsenje. U svim ovim slucajevima novu presudu donosi sud u sednici veca na predlog javnog tuzioca ili osudjenog a uvek po saslusanju protivne stranke.Preinacenje pravosnazne presude radi blaze osude- radi blaze osude pravosnazna presuda se moze preincaiti: 1-ako se po pravosnaznosti presude pojave okolnosti kojih nije bilo kad se izricala presuda ili sud za njih nije znao iako su postojale,a one bi ocigledno dovele do blaze osude. 2-u slucaju kada sud oceni da je lice nakon sto je pravosnazno osudjeno za kr delo organizovanog kriminala, korupcije ili dr izuzetno teska dela, kao svedok, saradnik dalo iskaz iskaz u skladu sa zakonskim obavezama koje u tom svojstvu ima, na taj kr postupak bude pravosnazno okoncan osudjujucom presudom –cilj je da se preinacenjem presude povlasti blazom osudom lice koje je najpre osudjeno za ova izuzetno teska dela a potom prihvatilo da bude svedok saradnik u postupku protiv dr ucinilaca. Nastavljanje postupka pravosnazno okoncanog resenja- Ovaj vid nepravog ponavljanja nije ponavljanje postupka u pravom smislu reci jer se ne ponavlja ni jedna faza prvo-step kr postupka. Predvidjena su dva slucaja nastavljanja postupka: 1-kad nije bilo zahteva ovlascenog tuzioca ili predloga ostecenog za gonjenje ili potrebnog odobrenja za gonjenje drzavnog organa ili su postojale druge okolnosti koje privremeno sprecavaju gonjenje. 3-ako je pravosnaznom odlukom suda povodom zahteva ovlascenog tuzioca za sprovodjenje istrage utvrdjeno da nema mesta u sprovodjenju istrage zato sto nije bilo osnovane sumnje da je osumnjiceni izvrsio kr delo-u ovom slucaju se po zahtevu ovlascenog tuzioca podnosenja ranijeg zahteva nisu postojali ili za koje ovlasceni tuzilac nije znao.

54.Posebni slucajevi ponavljanja krivicnog postupka- Posebni slucajevi ponavljanja kr postupka su: Ponavljanje kr postupka okoncanog u odsustvu okrivljenog-kr postupak se ne moze voditit protiv odsutnog okrivljenog ali Zakonik o kr postupku dopusta dopusta da se izuzetno kr postupak moze voditit u odsustvu okrivljenog pod uslovom da je u bekstvu ili da je nedostizan drzavnim organima, I da postoje vazni razlozi da mu se sudi iako je odsutan. Sudjenja u odsustvu okrivljenog moze se ponoviti kr postupak u kome je neko lice osudjeno u odsustvu, ako je nastupila mogucnost dam u se sudu u prisustvu. Uslov je da osudjeni ili njegov branilac podnese zahtev za ponavljanje kr postupka u roku od sest meseci od dana

nastupanja mogucnosti da se osudjenom sudi u njegovom prisustvu. O dozvoli ponavljanja odlucuje I ponovni postupak vodi sud koji je ranije sudio u prvom stepenu. Odluka se donosi u formi resenja. Ponovljeni postupak se odvija po odredbama koje vaze za prvostepeno sudjenje. Istragu treba obustaviti, resenjem o obustavi istrage mora se ukinuti ranija presuda doneta u odsustvu okrivljenog. Ponavljanje krivicnog postupka po zahtevu za zastitu zakonitosti-Porcesnim zakonikom je predvidjeno da sud moze na osnovu zahteva za zastitu zakonitosti ukinuti pravosnaznu presudu I narediti da se odrzi novi glavni pretres pred istim ili dr stvarno nadleznim prvo-step sudom. Ovakvu odluku vrhovni sud donosi u slucaju kad resavajuci po zahtevu zakonitosti utvrdi da postoji znatno sumnja o istinitosti odlucnih cinjenica utvrdjenih u pravosnaznoj presudi protiv koje je zahtev podignut, pa zbog toga nije moguce odluciti o zahtevu za zastitu zakonitosti. Ponvaljanje kr postupka na osnovu odluke Ustavnog suda kojom se derogira krivicni propis-odredbe o pravom ponavljanju postupka shodno se primenjuju I kad je podnesen zahtev za izmenu pravosnazne sudske odluke zato sto je odlukom ustavnog suda ukinut ili sastavljen van snage kr propis na osnovu kojeg je doneta pravosnazna osudjujuca presuda. Rec je o slucaju kada je primenjeni kr propis proglasen na protivustavan ili protivzakont odlukom ustavnog suda. Ponavljanje kr postupka zbog povrede osnovnih ljudskih prava osudjenog utvrdjene odlukom ustavnog ili medjunarodnog suda-Pravila o ponavljanju postupka shodno se primenjuju I kada je zahtev za izmenu pravosnazne presude podnet zbog povrede prava osudjenog u kr postupku, pod uslovom da jet u povredu svojom odlukom utvrdio osnovni sud ili medjunarodni sud I pod daljim uslovom da je povreda bila od uticaja na zakonito I pravilno presudjenje.

55.Zahtev za zastitu zakonitnosti pojam I osnovi-Zahtev za zastitu zakonitosti je vanredni pravni lek kojim ovlasceni javni tuzilac zbog povrede zakona pobija pravosnazne sudske odluke I sudske postupke koji su im prethodili, sa ciljem da postigne zakonitu sudsku odluku. Devolutivan je pravni lek, nema suspenzivno dejstvo I nije vezan rokom. Osnov ovog vanrednog pr leka moze biti svaka povreda zakona materjalnog ili procesnog u pravosnaznim odlukama suda ili u posuptku koji im je prethodio. Nezakonitost sudske odluke ili postupka koji joj je prethodio moze nastati neprimenom ili pogresnom primenom materjalnog I procesnog prava. Povreda treba da bude od znacaja za pravilnu I jedinstvenu primenu zakona, ili da njeno otklanjanje povlaci promene u korist okrivljenog sto je ostavljeno nadleznom javnom tuziocu da ceni. Zahtev za zastitu zakonitosti moze se izjaviti samo protiv pravosnaznih odluka suda ne I odluka dr organa kr postupka. Zahtevom za zastitu zaknitosti mogu se pobijati sve vrste sudskih odluka-presude, resenja I naredbe kao I nezakonit postupak koji im je prethodio, nezavisno od ranga suda ili sudske instance u kojoj je zakon povredjen. Bitno je samo da se povreda zakona u pravosnaznoj odluci suda, odnosno u postupku koji je prethodio, ne moze pobijati dr pravnim sredstvima. Potrebna je materjalna a ne samo formalna pravosnaznost sudske odluke. Zahtev za zastitu zakonitosti ustanovljen je u javnom interesu.

56.Postupak po zahtevu za zastitu zakonitosti-Pravo na izjavljivanje zahteva za zastitu zakonitosti ima samo nadlezni javni tuzilac a to je republicki javni tuzilac. Nadlezni javni tuzilac moze podici zahtev za zastitu zakonitosti I u korist I na stetu okrivljenog. Ostali javni tuzioci mogu dati samo inicijativu za podizanje zahteva za zastitu zakonitosti. Postupak pred sudom pravnog leka-O zahtevu za zastitu zakonitosti nadlezni sud u sudnici veca po prijemu zahteva predsednik veca odredjuje sudiju izvestioca. O sednici veca uvek se obavestava javni tuzilac a okrivljeni I njegov branilac, ako je zahtev podignut na stetu okrivljenog. Prilikom resavanja o zahtevu za zastitu zakonitosti sud se ogranicava samo na ispitivanje povreda zakona na koje se javni tuzilac poziva u svom zahtevu.

57.Odluke (suda pravnog leka) po zahtevu za zastitu zakonitosti- Vrste odluka-Po zahtevu za zastitu zakonitosti sud moze da donese: 1-odluku o odbacivanju zahteva kao nedopustenog-kad zatev za z.z podnese neovlasceno lice ili nenadlezni javni tuzilac ili kad nadlezni tuzilac odustane od podignutog zahteva, takav zahtev hje nedopusten. 2-presudu kojom odbija zahtev kao neosnovan-sud odbija zahtev kao neosnovan ako ustanovi da ne postoje povrede zakona na koje se javni tuzilac poziva. 3-presudu o preinacenju pravosnazne odluke- rasavajuci po zahtevu sud ce preinaciti napadnutu pravosn. odluku ako utvrdi da postoje povrede zakona na koje se javni tuzilac poziva. Pravosnaznu odluku sud moze da preinaci samo ako je zahtev za z.z.podnet u korist okrivljenog. 4-Presudu kojom se ukida odluka I predmet vraca na ponovnu odluku ili ponovno sudjenje- do ukidanja odluka najcesce dolazi zbog povrede odredaba kr

postupka kada je potrebno ponovo sprovesti postupak u skladu sa procesnim zakonom, da bi se pravilno utvrdile odlucne cinjenice I pravilno presudilo u cilju zastite pr stranaka I njihovih na pravu zasnovanih interesa. Deklarativnu odluku-ovom odlukom se samo konstatuje postojanje povrede zakona, ali se ne dira u pravosnaznu odluku protiv koje je zahtev podignut. Ova odluka je ustanovljena u cilju zastite okrivljenog. Ukidanje zakonite odluke-Do preinacenja ili ukidanja pravosnaznih sudskih odluka dolazi po pravilu, zbog povreda zakona, sto je logicno. Ponovno sudjenje-ponovno odrzavanje glavnog pretresa moguce je samo nakon ukidanja pravosnazne prsude, I to zbog povrede zakona ili znatne sumnje u istinitost odlucnih cinjenica. Sud pred kojim se drzi glavni pretres vezan je zabranom reformation in peius ako je do ponovnog sudjenja doslo povodom zahteva za zastitu zakonitosti podignutom u korist okrivljenog.

58.Skraceni (sumarni) postupak-Ovaj postupak predvidjen je za laksa kr dela koja mogu biti presudjena I u jedinstvenijem I u brzem postupku nego sto je redovni kr postupak, cime se doprinosi njegovoj efikasnosti I ekonomicnosti.Skraceni postupak se vodi za kr dela za koja je kao glavna kazna propisana novcana kazna ili zatvor od pet godina. Osnovna odlika sumarnog postupka je da u njegovoj strukturi nema faze istrage. Istraga se nikada ne sprovodi ali se mogu preduzeti pojedine istrazne radnje. Posebnosti su vezane za: -optuzne akte kojima se postupak inicira-pokrece se optuznim predlogom ili privatnom tuzbom; -sudsku kontrolu optuzbe I samo pokretanje postupka-u ovom postupku nema prigovora prigovora protiv optuznice, a sudsku kontrolu optuzbe vrsi sud u svakoj kr stvari; -pritvor-specificnosti se odnose na osnove za odredjivanje, duzinu trajanja I sudsku kontrolu odredjenog pritvora; -pretpostavke za odrzavanje I sam njegov tok-prisustvo stranka glavnom pretresu nije obavezno a priznanje okrivljenog utice da u potpunosti izostane dokazni postupak kao I; -postupak po zalbi-u pogledu roka za zalbu, odricanje od prava na zalbu, subjekata zalbe, prisustva sednici dr-step veca I td. Odlikuje je I posebnim inokosim sastavom suda nadleznim za presudjenje a za sumarni postupak karakteristicno je I tzv. rociste radi mirenja.

59.Pritvor u skracenom postupku-Radi obezbedjenja prisustva okrivljenog,I u sumarnom postupku sud moze da odredi pritvor koji je uvek fakultativan. Zakonom je predvidjena da se pritvor moze odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je ucinilo kr delo samo u cilju nesmetanog vodjenja postupka iz sl razloga: 1-ako se krije ili ako se ne moze utvrditi njegova istovetnost ili ako postoje dr okolnosti koje ocigledno ukazuju na opasnost od bekstva; 2-ako je u pitanju kr delo za koje se moze izreci kazna zatvora od tri godine a okolnosti ukazuju d ace okrivljeni dovrsiti pokusano kr delo ili ce da izvrsi kr delo kojim preti ili d ace ponovoviti kr delo. Pritvor moze da traje samo onoliko koliko je potrebno da se sprovedu istrazne radnje ali ne duze od osam dana. Posle predaje optuznog predloga do izricanja presude, trajanje pritvora ograniceno je isto kao u redovnom kr postupku, a vece je duzno da svakih mesec dana ispita postoje li jos razlozi za pritvor, pa saobrazno tome da donese resenje o ukidanju ili o produzenju pritvora. Kad se okrivljeni nalazi u pritvoru opstinski sud duzan je da postupka sa narocitom hitnoscu.

60.Rociste radi mirenja-Kad se sumarni postupak pokrece za kr delo koje se goni po privatnoj tuzbi, sudija pojedinac pre zakazivanja glavnog pretresa moze da odredi rociste radi prethodnog razjasnjenja stvari kad smatra da bi to bilo celishodno za brze okoncanje postupka. Sa procesnog stanovista mirenje je uspelo ako tuzilac povuce privatnu tuzbu a stranke se mogu sporazumeti I o sporednim predmetima postupka, o troskovima postupka ili imovinskopr zahtevu ili o nekim dr pitanjima medjusobnog odnosa.Okrivljenom se uz poziv na rociste radi mirenja dostavlja I prepis privatne tuzbe.Ukoliko na rociste na mirenje ne dodje privatni tuzilac, smatrace se da je odustao od tuzbe. Na zakazanom rocistu sudija pojedinac najpre poseduje na se privatni tuzilac I okrivljeni izmire. Na zakazanom rocistu sudija najpre posreduje da se privatni tuzilac I okrivljeni izmire. Ako se stranke ne izmire I tuzilac ne povuce privatnu tuzbu, sudija uzima izjave od stranaka I poziva ih da stave svoje predloge u pogledu pribavljanja dokaza. Kad sudija pojedinac smatra da nije potrebno pribavljanje dokaza I da ne postoje dr razlozi za posebno zakazivanje glavnog pretresa, moze odmah posle neuspelog rocista radi mirenja da otvori glavni pretres I da posle izvodjenja dokaza koji se nalaze pred sudom donese odluku o privatnoj tuzbi.

61.Postupak za kaznjavanje pre glavnog pretresa-Postupak nije obavezan vec je samo moguc kad se radi o kr delima za koja se moze izreci novcana kazna ili kazna zatvora od tri godine. Resenje o kaznjavanju je privremeno ali ostaje na snazi ako okrivljeni ne napande pravnim sredstvom ako okrivljeni ostane pasivan.

Postupak se pokrece iskljucivo na inicijativu javnog tuzioca. Sudija nije obavezan da prihvati predlog javnog tuzioca ali bez njega ne moze da donese resenje o kaznjavanju. Pre nego sto utvrdi da li postoje pretpostavke za donosenje resenja o kaznjavanju sudija je duzan da izvrsi sudsku kontrolu optuzbe po odredbama koje vaze za sumarni kr postupak. Ukoliko sudija utvrdi da nisu ispinjene pretpostavke za donosenje resenja o kaznjavanju duzan je da dostavi optuzbu okrivljenom I da odmah zakaze glavni pretres. Ako se sudija saglasi sa pretresom javnog tuzioca najpre mora da pribavi podatke o ranijim osudama a po ptrebi I podatke o licnosti orkivljenog. Nakon toga odmah zakaze glavni pretres. Po saslusanju okrivljenog sudija donosi resenje o kaznjavanju. Donosenje resenja o kaznjavanju pre glavnog pretresa moguce je pod sl uslovima: -da je podignut optuzni akt za kr dela za koja se moze izreci novcana kazna ili kazna zatvora od tri godine; -da je javni tuzilac predlozio kaznjavanje bez odrzavanja glavnog pretresa; -da se sa predlogom javnog tuzioca saglasio sudija pretresa; -da je okrivljeni saslusan pre donosenja resenja. Doneto resenje o kaznjavanju sudija dostavlja javnom tuziocu I okrivljenom. Okrivljeni ima pr da izjavi prigovor protiv resenja o kaznjavanju u roku od osam dana od dana dostavljanja resenja. Resenje o kaznjavanju protiv koga nije podnesen prigovor o zakonskom roku postaje pravosnazno.

62.Postupak za kaznjavanje I izricanje uslovne osude od strane istraznog sudije-Prema procesnom zakonitku postupak za kaznjavanje I izricanje uslovne osude od str istraznog sudije moze se voditi za kr dela za koja je propisana novcana kazna ili kazna zatvora do pet godina. Postupak moze da inicira javni tuzilac ili okrivljeni ali je uvek potrebna saglasnost suprotne stranke. Javni tuzilac moze da stavi predlog odmah posle zavrsene istrage najkasnije u roku od osam dana a okrivljeni svoj predlog moze da stavi u roku od osam dana od dana dostavljanja optuznice. Uslov da se zakaze posebno rociste pred istraznim sudijom radi izricanja presude jeste potpuno priznanje okrivljenog. Prigovor protiv optuznice iskljucuje primenu postupka kaznjavanja I izricanja uslovne osude od strane istraznog sudije. Kad se saglasi sa predlogom istrazni sudija zakazuje posebno rociste na koje poziva kr-pr stranke. Presudni istrazni sudija moze izreci novcanu kaznu , uslovnu osudu ili ili kaznu zatvora od jedne godine. Uz svaku od ovih sankcija moze izreci jednu ili vise sl mera: oduzimanje predmeta, zabranu upravljanja motornim vozilom I oduzimanje imovinske koristi. Sem ovih sankcija koje se izricu presudom istrazni sudija moze doneti I resenje o sudskoj opomeni. U jednostavnom I brzom postupku zalba nije potpun pr lek-presuda istraznog sudije ne moze se pobijati zbog pogresno ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja.

64.Osobenosti postupka prema maloletnicima- Postoji poseban sud za maloletnike a cine ga sudija za maloletnike I vece za maloletnike. To je poseban sastav suda opste nadlaznosti. Sudija za maloletnike I vece za maloletnike postoje samo u visim sudovima za sudjenje u prvom stepenu a u apelacionim sudovima postoji samo vece za maloletnike za sudjenje u dr stepenu. Samo je jedan ovlasceni tuzilac u postupku prema maloletnicima-Postupak se moze pokrenuti samo na zahtev javnog tuzioca za maloletnike I to za sva kr dela bez obzira kako se za ta dela goni –po sluzbenoj duznosti ili po privatnoj tuzbi. Obavezna odbrana mnogo je sire predvidjena nego kad je okrivljeni punoletno lice. U postupku prema maloletnicima strucna odbrana je uvek obavezna za sva kr dela. Posebna je uloga organa starateljstva da u postupku prema maloletnicima – o ovom pokretanju postupka prema maloletniku javni tuzilac za maloletnike duzan je da obavesti nadlezni organ starateljstva. Postupak se moze pokrenuti I sprovesti bez tuzioca. Nacelo oportuniteta se u mnogo sirem obimu primenjuje nego u redovnom kr postupku. U postupku prema maloletnicima iskljucena je opsta javnost a ogranicena javnost samo je izuzetno dozvoljena. U sturkturi postupka prema maloletnicima ima tri stadijuma: -pripremni postupak, koji u osnovi odg stadijumu prethodnog kr postupka; postupak pred vecem za maloletnike kojim je zamenjen stadijum glavnog kr postupka I postupak po pr lekovima u kome ima odstupanja u odnosu na redovni kr postupak.Postupak prema maloletnicima je hitan. Sudjenje u odsustvu maloletnika nije dopusteno. Obaveza je svih da prema maloletniku postupaju obrazivo.

65.Sud za maloletnike-Sudija za maloletnike vodi pripremi postupak. Vece za maloletnike prvostepenog suda je mesovito: jedan clan veca je sudija za maloletnike a dva clana su sudije-porotnici, po pravillu razlicitog pola. Sudija za maloletnike je predsednik veca. Vece za maloletnike drugostepenog suda sastavljeno je od tri clana, a cina ga samo sudije po pozivu. Zakonom o sudijama nije predvidjeno da se posebno vrsi izbor o sudijama za maloletnike u odnosu na ostale sudije. On se bira po istom postupku I pod

istim uslovima kao sve ostale sudije viseg odnosno apelacionog suda. Predvidjena je specijalizacija sudija u formi dodatne edukacije iz oblasti prava I delikvencije maloletnika sto ima zancaj posebnog zakonskog uslova koji sudija mora ispuniti da bi bio odredjen za sudiju za maloletnike ili u vece za maloletnike Sudija za maloletnike I sudije veca za maloletnike prvostepenog suda ili vise sudske instance moraju biti lica koja su stekla posebna znanja iz oblasti pr deteta I prestupnistva mladih. Sudije-porotnici biraju se iz redova nastavnika, ucitelja, vaspitaca, kao I dr strucnih lica jiha imaju iskustvo u radu sa decom I mladima.

66.Pokretanje I pripremi postupak prema maloletnicima- Postupak prema maloletnicima pokrece se ili na zahtev javnog tuzioca za maloletnike ili na osnovu odluke veca za maloletnike. 1.Postupak prema maloletnicima moze se pokrenuti po zahtvu javnog tuzioca za maloletnike I to za sva kr dela, bez obzira da li se gone po lsuzbenoj duznosti, po predlogu ostecenog ili po privatnoj tuzbi. Za kr dela koje se gone po predlogu ostecenog ili po privatnoj tuzbi postupak se moze pokrenuti samo samo ako je osteceni stavio predlog za pokretanje postupka javnom tuziocu za maloletnike u roku od tri meseca od saznanja za izvrseno kr delo I ucinioca. 2.Postupak prema maloletnicima pokrece se odlukom veca kad javni tuzilac za maloletnike smatra da nema mesta gonjenju ili kad nadje da pokretanje postupka nije celishodno pa iz tog razloga ne podnese zahtev za pokretanje postupka. Pripremi postupak prema maloletnicima-Pripremi postupak je prvi obavezni stadijum postupka prema maloletnicima. Otvara ga I sprovodi sudija za maloletnike na osnovu zahteva javnog tuzioca ili ga sprovodi na osnovu resenja veca za maloletnike neposredno viseg suda donetog po zahtevu ostecenog ili organa starateljstva. Zahtev za pokretanje postupka prema maloletnicima javni tuzilac za maloletnike podnosi sudiji za maloletnike nadleznog suda. Pripremi postupak vodi sudija za maloletnike nadleznog suda I po pravilu sam izvodi sve potrebne procesne radnje radi utvrdjivanja cinjenica koje se odnose na samog ucinioca tog dela,kako bi se sto bolje sagledala licnost maloletnika. O nacinu I redosledu izvodjenja procesnih radnji odlucuje sudija za maloletnike. Saslusanju maloletnika treba prisustvovati javni tuzilac I branilac za maloletnike kao I roditelj, usvojilac, staralac maloletnika ako je to potrebno moze se obaviti pomoc psihologa, pedagoga ili dr strucnog lica. Za vreme trajanja pripremnog postupka odredjene su zastitne mere I mere za obezbedjenje prisustva maloletnika u postupku. Posto izvede sve dokaze sudija za maloletnike zavrsava pripremi postupak na taj nacin sto dostavlja spise predmeta nadleznom javnom tuziocu za maloletnike.

67.Postupak pred vecem za maloletnike- Postupak pred vecem za maloletnike pokrece se na osnovu obrazlozenog predloga za izricanje kr sankcije koji podnosi javni tuzilac za maloletnike, a sam postupak se moze odvijati na dva nacina, u sednici veca ili na glavnom pretresu. Kad primi obrazlozeni predlog od javnog tuzioca za maloletnike za izricanje kr sankcije, sudija za maloletnike zakazuje sednicu veca ili glavni pretres. Glavni pretres je obavezan ako sudija za maloletnike oceni da maloletniku treba izreci kaznu maloletnickog zatvora ili zavodsku meru. Sednici veca obavezno prisustvuju javni tuzilac za maloletnike, branilac I predstavnik organa starateljstva. Sednicom veca rukovodi sudija za maloletnike u svojstvu predsednika veca. Ako ne odluci da se odrzi glavni pretres vece donosi odluku o kr sankciji u nejavnoj sednici, a sudija za maloletnike saopstava maloletniku vaspitnu meru koja mu je izrecena. Glavni pretres se zakazuje kad je to po zakonu obavezno ili kad sudija za maloletnike odnosno vece oceni da je dokazni materjal nedovoljan ili da cinjenicno stanje treba utvrditi uz primenu principa kontradiktornosti usmenosti I neposrednosti. Na glavni pretres se primenjuju zakonske odredbe koje vaze za redovni postupak. U postupku prema maloletnicima uvek je iskljucena opsta javnost sa glavnog pretresa. Vece moze dozvoliti ogranicenu javnost na glavnom pretresu. Za vreme izvodjenja pojedinih dokaza ili govora stranaka vece moze narediti da se maloletnik udalji sag l pretresa,ako nadje da bi njegovo prisustvo stetno uticalo na njegov buduci razvoj.

68.Odluke veca za maloletnike- Sud za maloletnike donosi odluke u formi resenja I presude. Prilikom donosenja odluke sud nije vezan predlogom tuzioca: umesto predloznog maloletnickog zatvora moze izreci vespitnu meru, I obratno, ili odluciti da postupak obustavi. Izmedju odluke suda I predloga tuzioca ne mora postojati objektivni identitet. Po sadrzini odluke veca za maloletnike mogu biti: presuda kojom se izrice kazna maloletnickog zatvora; resenje o primeni vaspitnih mera. Presuda kojom se izrice kazna maloletnickog zatvora-maloletnicki zatvor moguce je pod sl uslovima: -da je lice u vreme izvrsenja kr dela bilo stari maloletnik ili mladje punoletnolice; -da je izvrseno kr delo za koje je propisana kazna zatvora preko pet godina; - da je sud ocenio da u konkretnom slucaju ne bi bilo opravdano izreci vaspitnu meru zbog visokog

stepena krivice, prirode I tezine kr dela. Maloletnicki zatvor ne moze biti kraci od sest meseci niti duzi od pet godina a izrice se na pune godine I mesece. Maloletnicki zatvor moze se izreci u trajanju do deset godina. Presuda kojom se prema maloletniku izrice kazna maloletnickog zatvora ima formalni sadrzaj presude kojom se optuzeni oglasava krivim. Kad izrekne kaznu vece za maloletnike moze da osudi maloletnika na placanje troskova kr postupka I na ispunjenje imovinskopravnog zahteva.Troskovi postupka padaju na teret budzetskih sredstava a ako maloletnik ima prihode ili imovinu sud moze odrediti da plati troskove postupka I ispuni imovinsko pravni zahtev. Na oslobadjajucoj presudi nema mesta u postupku prema maloletnicima. Sud resenjem obustavlja postupak I kad, rukovodjen razlozima celishodnosti, nadje da maloletniku ne treba ni kaznu ni vaspitnu meru. Presude I resenja pismeno izradjuje predsednik veca, tj. sudija za maloletnike u roku od tri dana od dana objavljivanja presude odnosno resenja.

69.Postupak po pravnim lekovima- Redovni pravni lekovi-Zalbu na presudu kojom se izrice kazna maloletnickog zatvora I zalbu na resenje o izricanju vaspitne mere ili o obustavi postupka, ovlascena su da izjave ista lica koja imaju pr na zalbu protiv presude u redovnom kr postupku. Rok za zalbu je osam dana od dana prijema presude odnosno resenja. Zalba protiv resenja kojim se izrice zavodska vaspitna mera kao I zalba na presudu po pravilu zadrzava izvrsenje resenja. O zalbi drugostepeni sud odlucuje u sednici veca ili na pretresu. Obaveznost pretresa zavisi od vrste izrecenih sankcija I sankcije koju treba da izrekne drugostepeni sud povodom zalbe. Kaznu maloletnickog zatvora ili zavodsku meru, ako prvostepenom odlukom nisu izrecene, vece dr-step suda moze izreci samo na osnovu odrzanog pretresa. Vanredni pravni lekovi-odstupanja kod vanrednih pr lekova u odnosi na opstu formu kr postupka ustanovljena su prirodnim sankcijama prema maloletnicima I propisanom obavezom suda da vrsi nadzor nad sprovodjenjem vaspitnih mera. Odstupanje je predvidjeno kod zahteva za zastitu zakonitosti prosirivanjem osnova zbog kojih se moze izjaviti. Ovim vanrednim pr lekom moze se pobijati pravosnazna sudska presuda ili resenje suda za maloletnike: -kad je sudskom odlukom povredjen zakon I kad je prema maloletniku nepravilno izrecena kazna ili neka vaspitna mera a pravosnaznom odlukom nije povredjen zakon.

70.Nadzor nad sprovodjenjem vaspitnih mera, obustava izvrsenja I izmene odluka o vaspitnim merama-Pravosnaznoscu odluke kojom je izrecena vaspita mera I njenim slanjem na izvrsenje postupak nije okoncan, postupak se zavrsava tek donosenjem odluke o obustavi izrecene mere. Razlog tome su svrha vaspitnim mera I relativna neodredjenost njihovog trajanja. Vaspitne mere sup o svojoj prirodi mere pomoci, nadzora I zastite a svrha im je da utice na razvoj I jacanje licne odgovornosti maloletnika, na vaspitanje I pravilan razvoj njegove licnosti kako bi se obezbedilo ponovno ukljucivanje maloletnika u drustvenu zajednicu. Ako se izrecenom vaspitnom merom ne postize svrha, dalje izvrsenje nema smisla, pa vaspitnu meru treba zameniti. Ukoliko se oceni da je svrha izrecene mere ostvarena nepotrebno je njeno dalje izvrsenje te ga treba obustaviti. Neophodna je aktivna uloga suda I javnog tuzioca za maloletnike u postupku izvrsenja vaspitnih mera a bez odluke suda prestanak izvrsenja vaspitnih mera nije pravno moguc. Kad su u pitanju zavodske vaspitne mere sudija za maloletnike suda koji je izrekao vaspitnu meru I javni tuzilac za maloletnike duzni su da prate rezultate izvrsenja vaspitne mere obilazenjem maloletnika smestenih u zavodu ili ustanovi u kojoj se vaspitna mera izvrsava kao I neposrednim uvidom I razmatranjem izvestaja o toku izvrsenja izrecene vaspitne mere. Za odrzavanje pretresa nije uslov da se zalbom pobija cinjenicno stanje u prvostepenoj odluci. Obaveznost pretresa zavisi od vrste izrecenih sankcija, I sankcije treba da izrekne

71.Organizacija I uredjenje postupaka za suzbijanje organizovanog kriminala- a)Za gonjenje krivicnih dela organizovanog kriminala,korupcije I drugih posebno teskih dela eksplicitno odredjenih posebnim organizacionim zakonom,ustanovljeno je Tuzilastvo za organizovani kriminal,I to za citavu memoriju Srbije,sa sedistem u Beogradu,na koje se primenjuju opsti propisi o javnom tuzilastvu. b)U okviru organa unutrasnjih poslova osnovana je posebna Sluzba za suzbijanje organizovanog kriminala.Ova policijska sluzba postupa po zahtevima tuzioca za organizovani kriminal,u skladu sa zakonom.Drzavni organi I organizacije duzni su:1)da bez odlaganja omoguce upotrebu svakog tehnickog sredstva kojim raspolazu. 2)da obezbede blagovremeno odazivanje svakog svog pripravnika ili zaposlenog radi davanja obavestenja,ispitivanja ili saslusanja u svojstvu svedoka ili osmunjicenog. 3)bez odlaganja predaju Sluzbi ili tuziocu svako pismeno ili drugi dokaz koji poseduju ili drugi nacin saopste informacije koje mogu da pomogu u rasvetljavanju krivicnih dela za koja su nadlezni ovi drzavni organi. v)U Visem sudu u Beogradu osnovano je Posebno odeljenje za

postupanje u predmetima organizovanog kriminala.Beogradski visi sud jedini je stvarno i mesno nadlezni sud za citavu memoriju Srbije da u prvom stepenu sudi za krivicna dela organizovanog kriminala korupcije I druga posebno teska dela taksativno odredjena posebnim zakonom.Za krivicna dela organizovanog kriminala,korupcije druga posebno teska dela,u prvom stepenu veca su sastavljena od troje pozivnih sudija,a u drugom stepenuod petoro pozivnih sudija.Zakljucak bih bio da je nadleznost specijalnih organa krivicnog pravosudja uza nego sto je polje vazenja modifikovanog krivicnog postupka.

72.Osobenosti postupka za dela organizovanog kriminala- Teziste postupka prenosi se na najranije faze:umesto u istrazi,dokazane radnje se preduzimaju u pretkrivicnom postupku,zato sto kasnije ne bih bile efikasne ili sup o prirodi takve da ih kasnije nije moguce preduzeti(npr:nadzor i tajno snimanje osumnjicenog).Znatno je ojacan polozaj javnog tuzioca I policije u pretkrivicnom postupku,prosirivanje njihovih ovlascenja da preduzimaju posebne radnje i mere radi efikasnog otkrivanja I dokazivanja organizovanog kriminala,korupcije I drugih teskih oblika kriminala.Ustanovljavanjem posebnog krivicnog suda za dela organizovanog kriminala,korupcije i druga posebo teska krivicna dela,I koncentracijom stvarne I mesne nadleznosti u jedan visi sud,evidentno je ograniceno pravo na prirodnog sudiju koje pripada svakomokrivljenom u redovnom krivicnom postupku.Specificnost ovog suda je i tome sto postupak vode samo sudije po pozivu,cime je iskljucena primena nacela porotnog sudjenja. Hitnost postupka u tajnost podatak prikupljenih u pretkrivicom postupku I istrzi,podignuti su na znatno visi nivo,buduci da samo hitno postupanje moze biti efikasno a svako nesmotreno iznosenje podataka moze ugroiziti pa cak I obesmisliti dalje dokazivanje organizovanog kriminala.Time se ne dira u pravo javnosti da bude informisanaali je objavljivanje podatka restriktivno postavljeno.Za uspesno odkrivanje kriminalnih grupa I dokazivanje krivicnih dela koja vrse,zbog prikrivenosti,zatvorenosti i uigranosti njihovog delovanja,nuzni su novi metodi istrazivacke tehnike,pa se iz tih razloga ustanovljavaju posebne dokazne radnje koje se primenjuju samo pri otkrivanju I dokazivanju organizovanog kriminala,korupcije I drugih u zakonu oznacenih teskih krivisnih dela.Rec je o posebnim formama dokazivanja u krivicnom postupku,kao sto su tajni nadzor i snimanje,angazovanje prikrivenog islednika,koriscenje simulovanih pravnih poslova kontrolisane isporuke I dr.Iskazi I obavestenja koje javni tuzilac prikupi u pretkrivicnom postupku mogu da se koriste kao dokaz u krivicnom postupku.Svojstvo osumnjicenog stice se kad postoje osnovi sumnje da lice priprema ili ucestvuje u pripremi krivicnog dela organizovanog kriminala,korupcije I drugih posebno teskih krivicnih dela.

73.Postupak za primenu mera bezbednosti medicinskog karaktera-Mere bezbednosti medicinskog karaktera odredjene su u materjalnom kr pravu. Takvu prirodu imaju 4 mere: 1.obavezno psihijatrijsko lecenje I ucvanje u zdravstvenoj ustanovi; 2. obavezno psihijatrijsko lecenje na slobodi; 4.Obavezno lecenje narkomana I 4.obavezno lecenje alkoholicara. Poseban kr postupak predvidjen je samo za izricanje obavezog psihijatrijskog lecenja I cuvanja u zdravstvenoj ustanovi I obaveznog psihijatrijskog lecenja na slobodi I to ako je ucinilac izvrsio protivpravno delo u neuracunljivom stanju. Postupak spada u posebne kr postupke jer u odnosu na redovni postupak ima pored brojnih specificnosti, izrazene strukturalne promene: u njemu izostaje citav prethodni kr postupak-nema ni faze istrage ni faze stavljanja pod optuzbu (koja involvira I sudsku kontrolu optuzbe). Ovom postupku prethodi redovni ili sumarni kr postupak u kome se utvrdjuje da je protivpravno delo ucinjeno u stanju neuracunljivosti a njegv cilj je specijalna prevencija. Ukoliko je kr delo ucinjeno u stanju bitno smanjene uracunljivosti ne vodi se ovaj poseban postupak nego se ove iste mere izricu u redovnom ili sumarnom kr postupku, zavisno od tezine izvrsenog kr dela I to osudjujucom presudom. Ako dusevno bolesno lice nije ucinilo kr delo, nema mesta izricanju ovih mera ali se moze pokrenuti vanparnicni postupak u kome se odlucuje o smestaju I zadrzavanju dusevno bolesnog lica u neuropsihijatrijskoj organizaciji kad je zbog prirode bolesti neophodno da bude ogranicena sloboda kretanja ili opstenja sa spoljnim svetom. Oblik nekrivicnog postupka predvidjen je za izricanje mera obaveznog lecenja, narkomana I obaveznog lecenja alkoholicara. Ovaj postupak se primenjuje ako nakon pravosnaznosti presude izrecene u redovnom ili sumarnom postupku nastanu okolnosti zbog kojih treba izmeniti kr sankciju iz pravosnazne presude.

74.Postupak za oduzimanje predmeta i oduzimanje imovinske koristi- Mera bezbednosti oduzimanja predmeta redovno se izrice u krivicnom postupku,I to osudjujucom presudom.Sud moze izreci meru predmeta okrivljenom ili predmeta trecem licu,ali u tom slucaju trece lice ima pravo zalbe na presudu.U

procesnom zakoniku postoje I poseba pravila za oduzimanje predmeta koji s epo krivicnom zakonu moraju oduzeti,predvidjena za slucajeve kada se ova mera bezbednosti ne izrice osudjujucom presudom.Njima je ustanovljen jedan modifikovani krivicni postupak koji se primenjuje u dva slucaja: 1) kad se krivicni postupak ne zavrsi presudom kojom se okrivljeni oglasava krivim ili 2)kada je u toj presudi propusteno da se mera oduzimanja predmeta izrekne.U oba slucaja uslov za oduzimanje predmeta je da to zahtevaju interesi opste bezbednosti ili razlozi morala,bez obzira da li pripadaju okrivljenom ili nekom trecem licu.

74.Postupak za oduzimanje imovinske koristi- Opste duznosti organa krivicnog postupka.-Postupak za oduzimanje imovinske koristi sprovodi sud po sluzbenoj duznosti. Pozivanje sporednih subjekata na strain okrivljenog.-Kadadolazi u obzir oduzimanje imovinske koristi pribavljenje krivicnim delom lice na koje je imovinska korist preneta,pribavljena,kao I predstavnik pravnog lica poziva se radi saslusanja,odnosno ispitivanja u prethodnom postupku I na glavnom pretresu.U pozivu mora biti upozoren da li ce se postupak sprovesti I bez njegovog prisustva.Polozaj na glavnom pretresu lica kojima se oduzima imovinska korist.- Ta normativna prilagodjavanja krivicnopravnoj meri I licima prema kojima se ona primenjuje,ticu se:a)redosled saslusanja ovih sporednih subjekata na glavnom pretresu b)njihovog ucesca u dokaznim radnjama v)iskljucenja javnosti i g)prekida glavnog pretresa.Predstavnik pravnog lica koji prisustvuje glavnom pretresu saslusava se posle okrivljenog.Lice na koje je imovinska korist preneta,odnosno predstavnik pravnog lica,ima pravo da predlaze dokaze I dap o odobrenju predsednika veca postavlja pitanja okrivljenom,svedocima I vestacima radi ispravnog utvrdjivanja imovinske koristi.Posto se javlja na strain okrivljenog,iskljucenje opste javnosti sa glavnog pretresa ne odnosi se na lice na koje je imovinska korist prenesena ili kome je pibavljena.Privremene mere obezbedjenja.-Kad oceni da dolazi u obzir oduzimanje imovinske koristi,sud po sluzbenoj duznosti,primenom odredaba koje vaze za izvrsni postupak,odredjuje privremene mere obezbedjenja,primenjujuci I odredbe o obezbedjenju imovinskopravnog zahteva. Odluke suda o oduzimanju imovinske koristi.- Oduzimanje imovinske koristi sud moze izreci: 1) u presudi kojom se optuzeni oglasava krivim 2) u resenju o kaznjavanju bez glavnog pretresa 3) u resenju o sudskoj opomeni ili 4)u resenju o primeni vaspitne mere 5) kao I u resenju kojom se izricu mere bezbednosti opbaveznog psihijatrijskog lecenja.U izreci presude ili resenja sud je duzan da navede koji se predmet,odnosno novcani iznos oduzima.Visinu iznosa imovinske koristi sud odmerava po slobodnoj oceni ako bi njeno tacno utvrdjivanje bilo skopcano sa nesrazmernim teskocama ili sa znatnim odugovlacenjem krivicnog postupka.Pravo na pravni lek.- Overeni prepis presude,odnosno resenja,dostavlja se I licu na koje je imovinska korist prenesena ili kome je imovinska korist pribavljena ,kao I predstavniku pravnog lica ako je sud izrekao oduzimanje imovinske koristi od tog lica,odnosno od tog pravnog lica.Lice na koje je imovinska korist prenesena ili kome je pribavljena,kao I pravno lice kome je oduzeta imovinska korist,ima pravo da zahteva ponavljanje krivicnog postupka u pogledu odluke o oduzimanju imovinske koristi.

75.Postupak za opozivanje uslovne osude- Opozivanje uslovne osude u slucaju izvrsenja novog krivicnog dela ili saznanja za ranije izvrseno krivicno delo,vrsi se u krivicnom postupku koji se sprovodi za ova krivicna dela,t enema nikakvih odstupanja ni specificnost.Poseban postupak za opozovanje uslovne osude predvidjen je za slucaj neispunjenja obaveza koje je sud uz uslovnu osudu naredio.Pokretanje postupka.- Postupak za opozivanje sprovodi sud koji je sudio u prvm stepenu,na predlog ovlascenog tuzioca ili po sluzbenoj duznosti.Priprema za odlucivanje._ Pripremu vrsi sudija koji bude odredjen.On najpre saslusava osudjenog ako je dostupan,a zatim sprovodi potrebne izvidjaje radi utvrdjivanja cinjenica I prikupljanja dokaza vaznih za donosenje odluke o opozivanju uslovne osude.Sednica veca.- Odluka se donosi u sednici veca,koju zakazuju predsednik veca posle saslusanja osudjenog I sprovodjenja potrebnih izvidjaja.Odluka o opozivanju uslovne osude.- Nakon odrzane sednice,vece donosi odluku.Ako utvrdi da osudjeni nije ispunio obavezu koja mu je bila odredjena presudom,donosi presudu kojom opoziva uslovnu osudu I odredjuje da se ranije utvrdjena kazna izvrsi,ili odredjuje novi rok za ispunjenje obaveze ili ukida taj uslov,ili odredjenu obavezu zamenjuje drugom obavezom.Ako sud utvrdi da nema osnova za donosenje bilo koje od ovih odluka,resenjem obustavlje postupak za opozivanje uslovne osude.

77.Postupak za prestanak mera bezbednosti I pravnih posledica osude-Sud moze odluciti da prestanu mere bezbednosti zabrane vrsenja poziva, delatnosti ili duznosti I zabrane upravljanja motornim vozilom ako su protekle tri godine od dana njihovog primenjivanja. Po proteku tri godine od dana izdrzane, zastarele I

oprostene kazne sud moze odrediti da prestane pravna posledica osude koja se odnosi na zabranu sticanja odredjenog prava, ukoliko vec nije prestala usled rehabilitacije.Postupak za prestanak mera bezbednosti ili pr posledica osude pokrece se na osnovu molbe osudjenog. Molba osdujenog za prestanak mera bezbednosti, zabrane vrsenja poziva, delatnosti ili duznosti, ili zabrane upravljanja motornim vozilom kao I za prestanak pr poledice osude koja se odnosi na zabranu sticanja odredjenog prava podnosi se sudu koji je sudio u prvom stepenu. Posto provedje izvidjaj I prikupi potrebne izvestaje o ponasanju osudjenog, a po uzimanju izjave od javnog tuzioca sudija dostavlja spise predmeta sa obrazlozenim predlogom vecu pozivnih sudija svog suda. Vece donosi resenje o prestanku mere bezbednosti, odnosno pr posledice osude kad utvrdi postojanje zakonom predvidjenih uslova. Ako nadlezni sud odbija molbu osudjenog, nova molba se moze podneti tek po isteku jedne godine od dana pravosnaznosti resenja o odbijanju ranije molbe.

78.Postupak za pruzanje medjunarodne krivicnopravne pomoci-Pojam predmet I zadatak-Medjunarodna kr-pr pomoc se shvata u uzem I sirem smislu. U uzem smislu obuhvata medjusobnu pr pomoc organa I kr pravosudja izmedju dve ili vise drzava dok u sirem smislu obuhvata I saradnju drzava sa medjunarodnom ad hoc tribunalima I stalnim medjunarodnim kr sudom (mks) U najsirem smislu rasprostire se I na medj. policijsku saradnju. Medjunarodnu pravnu pomoc u uzem smislu cine procesne I dr radnje (zamiljene drzave) preduzimaju po zamoljnici dr drzave (drzava molilje) da bi omogucili pokretanje I vodjenje kr postupka ili izvrsenje kr presude. Na unutrasnjem palnu medj.pr pomoc moze biti regulisana ili posebnim odredbama kojim se uredjuje kr postupak ili posebnim zakonom. Oblici pruzanja pr pomoci u kr stvarima su: 1.Izrucenje okrivljenog ili osudjenog; 2.preuzimanje I ustupanje kr gonjenja; 3.izvrsenje kr presude; 4.tzv.mala medjunarodna pomoc u zakonu oznacena kao ostali oblici medjunarodne pr pomoci.

80.Postupak za izdavanje okrivljenih I osudjenih-Ekstradicija ( izrucenje) je najstariji oblik medj.kr pr pomoci koji nastaje kad jedna drzava preda neko lice drugoj drzavi radi vodjenja kr postupka ili izvrsenja kr sankcije. Prema cilju u kome se vrsi, javlja se kao uslov za vodjenje kr postupka ili kao posledica vec vodjenog kr postupka u kome je izrecena kr sankcija. Ekstradicija moze biti Aktivna I Pasivna. Aktivna ekstradicija je kad strana drzava izdaje neko lice domacoj drzavi, a Pasivna ekstrad. postoji kad domaca drzava izdaje lice stranoj drzavi radi sudjenja ili izvrsenja kr sankcije. Pasivna ekstradicija-Je kad se zamolnici strane drzave vodi ekstradicioni postupak u nasoj drzavi radi izrucenja okrivljenog ili osudjenog lica. Za postupak ekstradicije karakteristicno je nacelo ekstrabiliteta I nacelo specijaliteta. Za pruzanje medjunarodne kr pr pomoci potrebno je da budu ispunjene zakonske pretpostavke: 1.da lice cije se izrucenje zahteva nije drzavljanin RS; 2.da delo povodom kojeg se zahteva izrucenje nije izvrseno na teritoriji RS, protiv nje ili njenog drzavljanina; 3.da se protiv istog lica u RS ne vodi kr postupak zbog kr dela povodom kojeg se zahteva izrucenje; 4. da po domacem zakonu postoje uslovi za ponavljanje kr postupka za kr delo povodom kojeg se zahteva izrucenje lica protiv kojeg je pravosnazno okoncan postupak pred domacim sudom; 5.da je utvrdjena istovetnost lica cije se izrucenje zahteva; 6. da ima dovoljno dokaza za osnovanu sumnju odn da postoji pravosnazna sudska odluka da je lice cije izrucenje trazi ucinilo kr delo povodom kojeg se zahteva izrucenje; 7.da drzava molilja da garanciju d ace u slucaju osude u odsustvu postupak biti ponovljen u prisustvu izrucenog lica; 8.da drzava molilja da garancije da smrtna kazna koja je propisana za kr delo povodom kojeg se zahteva izrucenje nece biti izrecena odn izvrsena. Aktivna ekstradicija-aktivna je kada se nasa drzava obraca dr drzavi da izruci neko okrivljeno ili osudjeno lice. Ekstradicioni postupak inicira ministarstvo nadlezno za pravosjudze , na zahtev nadleznog suda tako sto podnosi zamolnicu stranoj drzavi. Dva su uslova za podnosenje zamolnice: 1.da se lice cije se izrucenje trazi nalazi u stranoj drzavi; 2da se protiv tog lica pred domacim sudom vodi kr postupak ili domaci sud pravosnaznom odlukom izrekao kr sankciju.

81.Postupak za naknadu stete licima bez osnova osudjenih I neosnovano lisenih slobode-Postupak za naknadu stete licima neopravdano osudjenih I neosnovano osudjenim licima ima dva vida: postupak pred organom uprave, I sudski postupak. Osteceni je duzan da se pre podnosenja tuzbe sudu obrati sa zahtevom za naknadu stete nadleznom organu, radi postizanja sporazuma o vrsti I visini naknade stete nadlezna je komisija ministarstva nadleznog za pravosjude. Pr na naknadu stete zastareva za tri godine od dana pravosnaznosti prvostepene presude kojom je okrivljeni oslobodjen od optuzbe. Osim rokom zastarelosti postupak okoncan zbon nenadleznosti suda, pr na naknadu stete neopravdano osudjenog uslovljeno je

aktivnoscu tuzioca. O zahtevu ostecenog moze se resavati posle proteka roka od tri meseca od dana kad je ovlasceni tuzilac primio pravosnaznu presudu kojom se optuzba odbija zbog nenadleznosti, ako tuzilac u tom roku ne preduzme gonjenje pred nadleznim sudom. Pokretanje sudskog postupka radi naknade stete moguce je tek ako neopravdano osudjeni ne uspe sa svojim zahtevom u postupku pred organom uprave, ilil ne uspe u potpunosti. Ako zahtev za naknadu stete ne bude usvojen ili po njemu organ uprave ne donese odluku u roku od tri meseca od dana podnosenja zahteva osteceni moze podneti tubu za naknadu stete nadleznom sudu.

82.Postupak za rehabilitaciju lica bez osnova osudjenih I neosnovano lisenih slobode- Rehabilitacija je kriminalnopoliticka mera utemeljena na ideji da se pruzi podsticaj osudjenom licu da se nakon izdrzane osude ubuduce primereno vlada I bude lojalan drustvenoj zajednici. Putem rehabilitacije se uspostavlja ravnoteza interesa osudjenog lica I drustvenih interesa. Zakonska rehabilitacija nastaje a to znaci da se osuda brise po sili zakona ako: 1. lice koje je oglaseno krivim a oslobodjeno od kazne ili kojem je izrecena sudska opomena u roku od godinu dana od pravosnaznosti presude odn resenja ne ucini novo kr delo; 2.lice kojem je izrecena uslovna osuda ne ucini novo kr delo u vreme proveravanja u roku od god dana po isteku roka proveravanja; 3.lice koje je osudjeno na novcanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu, oduzimanja vozacke dozvole ili kaznu zatvora od sest meseci u roku od tri godine od dana kad jet a kazna izvrsena zastarela ili oprostena ne ucini novo kr delo; 4. lice koje je osudjeno na kaznu zatvora preko sest meseci do jedne godine,u roku od pet god od dana kada jet a kazna izvrsena, zastarela ili oprostena ne ucini novo kr delo; 5. lice koje je osudjeno na kaznu zatvora preko jedne do tri godine, u roku od 10 godine od dana kada jet a kazna izvrsena zastarela ili oprostena ne ucini novo kr delo. Sudska rehabilitacija moze se dati licu koje je osudjeno na kaznu zatvora preko tri do pet godina, ako u roku od 10 godina od dana kad je kazna izdrzana zastarela ili oprostena ne ucini novo kr delo. Postupak zakonske rehabilitacije pokrece se po sluzbenoj duznosti. Odluka o rehabilitaciji donosi se u formi resenja. Postupak za donosenje odluke o rehabilitaciji na osnovu sudske odluke pokrece se po molbi osudjenog a ne po sluzbenoj duznosti. Osudjeni podnosi molbu sudu koji je sudio u prvom stepenu. O rehab.odlucuje vece pozivnih sudija u sednici veca. Vece moze da donese odluku o rehabilitaciji ili da odbije molbu osudjenog a sve odluke se donose u formi resenja.

84.Postupak za ozdavanje poternice I objave-Osnovni je zadatak pokretanja I vodjenja postupka za izdavanje poternica I objave da se obezbedi prisustvo okrivljenog, odnosno osudjenog kada se ne zna prebivaliste ili boraviste odn ako se nalazi u bekstvu ili je nedostizan organima kr gonjenja ili organima za vrsenje kazne. Ovaj postupak se vodi I kada je potrebno da se pribave podaci o pojedinim predmetima koji su u vezi sa kr delom, odnosno kada ove predmete treba pronaci jer su izvor materjalnih dokaza. Pokrece se I sprovodi po odluci suda. Izdavanje poternice-sud moze narediti izdavanje poternice kad je protiv okrivljenog pokrenut kr postupak za kr delo koje se goni po sluzbenoj duznosti I za koje se po zakonu moze izreci kazna zatvora od 3 godine ili teza kazna, a protiv koga postoji naredba za dovodjenje ili resenje o odredjivanju pritvora. Sud moze da naredi izdavanje poternice I kad je pritvorenik u bekstvu, takodje u slucaju kad se osudjeni koji je uredno pozvan radi izvrsenja kazne zatvora krije ili je u bekstvu kao I kad se maloletnik kome je izrecena mera vaspitanja u vaspitno popravi dom krije ili je u bekstvu. Izdavanje objave-Naredbu za zidavanje objave donosi sud pred kojim se vodi kr postupak a izuzetno organi unutrasnjih poslova I to u pretkrivicnom postupku. Naredbu za izdavanje objave realizuje organi unutrasnjih poslova koji mogu radi ostvarenja tog zadatka da objavljuju fotografije leseva I nestalih lica, ako postoje osnovi sumnje da je do smrti odnosno do nestanka tih lica doslo usled izvrsenog kr dela.