T E M A P O G L A V L J A

Platni promet

Interact biz D.O.O. Beograd, Makenzijeva 32/3

www.skolaknjigovodstva.com

POJAM PLATNOG PROMETA Platni promet podrazumeva plaanja na svim relacijama izmeu fizikih i pravnih lica. Sa aspekta pozicije u kojoj se nalaze fizika ili pravna lica koja uspostavljaju platni promet, isti moe biti unutranji i meunarodni. Unutranjim platnim prometom smatraju se sva gotovinska i bezgotovinska plaanja na pomenutim relacijama izvrena domaom valutom. Sutina platnog prometa je efikasno funkcionisanje privrede. Njegovom dobrom organizacijom postie se nesmetan protok transakcija koje, takorei, ine puls privrednog organizma. Dobro organizovan platni promet omoguuje nesmetane tokove platnih sredstava, poveava privrednu aktivnost i likvidnost. Svaka zemlja ponaosob ima svoj zaseban sistem platnog prometa, ovi sistemi mogu se razlikovati manje ili vie u zavisnosti od njenog unutranjeg ureenja, veliine i drugih parametara. Tako npr, sistem platnog prometa u nekoj zemlji moe biti centralizovan (kao to je kod nas bio sluaj do 2003. godine) ili decentralizovan (kao to je to sluaj kod nas danas). Takoe, sistemi platnog prometa mogu se razlikovati po veliini i po broju nosilaca istog - tako naprimer, u Srbiji postoji 30 poslovnih banaka koje su nosioci platnog prometa. Nadalje, sistemi platnog prometa mogu se razlikovati i po meusobnoj povezanosti njihovih nosilaca, zatim, instrumentima, nainima i oblicima plaanja. Platni promet se organizuje i razvija u skladu sa interesima i drutveno-ekonomskim potrebama svake zemlje. Svakako, njegovom razvoju se ne pridodaje svugde ista vanost. U njegovim najsavrenijim oblicima svaka pojedinana transakcija se realizuje momentalno, dok se najloijim slabo ko hvali pa su uglavnom nepoznati. U sluaju dananje organizacije platnog prometa kod nas interne transakcije (u okviru iste banke), obavljaju se u minutu i nema racionalnog razloga da banke zadravaju novac ukoliko dunik istog ima dovoljno na svom raunu. Ako sistem nije centralizovan, u najgoroj varijanti to plaanje e biti gotovo za jedan sat. Ukoliko su pak, u pitanju eksterne transakcije (transakcije izmeu rauna otvorenih kod razliitih banaka) vri se meubankarski obraun koji obavlja NBS preko sistema RTGS ili KLIRING.

UUNNUUTTRRAANNJJII PPLLAATTNNII PPRROOMMEETT UU IIRREEMM SSMMIISSLLUU

Unutranjim platnim prometom u irem smislu smatraju se sve transakcije odnosno, sva plaanja na svim relacijama. To su interna plaanja izmeu fizikih lica, plaanja fizikih pravnim licima, plaanja pravnih lica fizikim i uzajamna plaanja pravnih lica. Sva ova plaanja odlikuju se neposrednou u nainu plaanja dospelih obaveza, odnosno naplate potraivanja i zato se uesnici koriste svim savremenim vrstama novca: gotovinom, depozitnim novcem i prenosivim hartijama od vrednosti...

UUNNUUTTRRAANNJJII PPLLAATTNNII PPRROOMMEETT UU UUEEMM SSMMIISSLLUU

Unutranjim platnim prometom u uem smislu smatra se samo odreeni deo ukupnih plaanja unutar jedne zemlje, i to onaj u kom uestvuju pravna lica, ostvarujui uzajamna plaanja podsredstvom posebnih ustanova RRAAUUNNII Pravna lica i fizika lica koja obavljaju delatnost duni su da za plaanje u dinarima otvore tekui raun u banci, da vode sredstva na tom raunu i vre plaanja preko tog rauna, u skladu sa Zakonom o platnom prometu, i ugovorom o otvaranju i voenju tog rauna zakljuenim s bankom. Fizika lica koja ne obavljaju delatnost mogu imati kod banke raune za plaanje u dinarima. Pravna i fizika lica mogu imati vie od jednog rauna u jednoj banci i raune u vie banaka.

NNAARROODDNNAA BBAANNKKAA SSRRBBIIJJEE Pravna i fizika lica koja obavljaju delatnost (preduzetnici) mogu da otvaraju raune u poslovnim bankama bez ogranienja uz podnoenje propisane dokumentacije propisane Odlukom o uslovima i nainu otvaranja, voenja i gaenja rauna kod banaka. Broj rauna klijenata banke nije ogranien, tako da klijent moe da ima vie rauna u jednoj banci, ili u vie banaka, preko kojih e vriti plaanja.

Po Zakonu o platnom prometu fizika lica koja ne obavljaju delatnost - graani, takoe mogu imati raun kod poslovne banke, ovi rauni se ne razlikuju po svom karakteru u odnosu na tekue raune! Raun, kako je ve navedeno, ima karakter tekueg rauna. Plaanje se vri do visine pokria na raunu, uz mogunost ugovaranja prekoraenja (instant pozajmice, kako ga neki nazivaju) na raunu, naravno, uz poseban poslovni aranman sa bankom. Tekui rauni slue za redovno poslovanje klijenta; na njima on vodi svoja novana sredstva (ranije iro-raun), a drugi rauni su rauni za odreene namene (npr. sredstva rezervi, sredstva druge namene, izdvojena sredstva, rauni za bolovanja...). Raun firme u platnom prometu sastoji se iz tri dela, ukupno 18 cifara: XXX-YYYYYYYYYYYYY-ZZ XXX je jedinstven identifikacioni broj Banke u RTGS, dodeljen od strane Narodne Banke YYYYYYYYYYYYY - broj partije rauna - dodeljuje ga banka (do 13 numerikih mesta), ZZ - kontrolni broj (2 numerika mesta). Pod bankarskom tarifom podrazumeva se naknada za usluge platnog prometa koja je obraunata i koja se skida sa rauna klijenta. Odredbama lana 3. Zakona o platnom prometu, propisano ja da NBS propisuje uslove i nain otvaranja, voenja i gaenje rauna kod banke, plan rauna za obavljanje platnog prometa kod banke, jedinstvenu strukturu za identifikaciju i klasifikaciju rauna, kao i uslove i nain plaanja u gotovom novcu u dinarima za pravna lica i za fizika lica koja obavljaju delatnost.

Za otvaranje rauna potrebno je banci podneti:

Zathev za otvaranje rauna Propisanu dokumantaciju opisanu u Uputstvu o otvaranju rauna koje

moete dobiti u svakom organizacionom delu banke Karton deponovanih potpisa lica ovlaenih za raspolaganje sredstvima

sa rauna

Korienje rauna:

U korienju rauna, sve transakcije koje predstavljaju prilive i odlive sa rauna, do visine raspoloivih sredstava na njemu, mogu se obavljati nesmetano i bie

registrovane u banci. O tome e banka klijente obavetavati dnevno, putem izvoda (na alteru banke, elektronski, potom, e-mailom). Takoe, klijenti banke mogu da koriste i okvirni kredit za pokrie minusnog salda. Plaanja i naplate se obavljaju propisanim instrumentima platnog prometa:

Nalog za uplatu Nalog za isplatu Nalog za prenos Nalog za naplatu

PPOOSSLLOOVVII PPLLAATTNNOOGG PPRROOMMEETTAA Unutranji platni promet ine sva gotovinska i bezgotovinska dinarska plaanja preko rauna a izmeu uesnika u platnom prometu. Poslovi platnog prometa su:

Otvaranje i vojenje rauna kod nosilaca platnog prometa; Prenos novanih sredstava sa jednog na drugi raun; Obraun obaveza i potraivanja preko rauna; Naplata; Uplata; Isplata; Praenje i utvrivanje likvidnosti uesnika i nosioca platnog prometa; Informisanje po osnovu izvrenog platnog prometa; Drugi poslovi platnog prometa.

Platni promet se obavlja upotrebom jedinstvenog plana rauna i jedinstvenih instrumenata platnog prometa koji propisuje centralna banka.

OOBBLLIICCII PPLLAAAANNJJAA

Odredbama lana 46. Zakona, propisano je da pravna lica i fizika lica koja obavljaju delatnost mogu meusobne novane obaveze izmirivati neposredno, prenosom hartija od vrednosti. Pravna lica i fizika lica koja obavljaju delatnost mogu meusobne novane obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dunika u

odreenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija idr.) i na dugi nain u skladu sa zakonom. Izuzetno od navedenih odredbi, pravna lica i fizika lica koja obavljaju delatnost ne mogu izmirivati obaveze na osnovu asignacije i cesije ako su asignanti (uputioci potraivanja), odnosno cedenti (ustupioci potraivanja) imaju neizmirene obaveze evidentirane kod banke u momentu plaanja. Obaveze izmirene prenosom hartija od vrednosti, kompenzacijom, asignacijom i cesijom evidentiraju se preko rauna kod banke najmanje jedanput meseno, po pravilu, krajem meseca. Plaanja izmeu rauna koji se vode kod poslovnih banaka, (interna plaanja) vre se trenutno, bez obzira na visinu iznosa i sedite poverioca, odnosno dunika. Ukoliko se plaanje vri izmeu rauna koji je otvoren kod jedne banke i rauna koji je otvoren kod druge banke, vri se meubankarski obraun koji obavlja NBS preko platnih sistema. Narodna banka Srbije je operator tri platna sistema:

RTGS sistema, Kliring sistema i Sistema meubankarskog i meunarodnog kliringa plaanja u devizama.

RTGS i Kliring sistem RTGS sistem (obraun u realnom vremenu po bruto principu) podrazumeva prijem i izvravanje pojedinanih naloga za plaanje banaka u najkraem moguem vremenu od momenta njihovog prijema i to do visine pokria na raunu. U RTGS sistemu mogu se izvravati svi nalozi za plaanje, s tim to se obavezno izvravaju nalozi za plaanje koji glase na iznose vee od 250.000 dinara (velika plaanja), to je utvreno operativnim pravilima za RTGS sistem i kliring. Pod kliringom, tj. neto obraunom, podrazumeva se prijem pojedinanih naloga za plaanje, ili grupa naloga za plaanje, uz koje se dostavlja specifikacija pojedinanih naloga, radi obrauna multilateralnih neto iznosa na obraunskim raunima. Nakon toga, za svakog uesnika u kliringu utvruje se neto pozicija, ije se poravnanje vri preko njegovog iro rauna. Plaanja u kliringu (mala plaanja) jesu nalozi iji je iznos do 250.000 dinara. Plaanja u kliringu izvravaju se u procesu neto poravnanja u tri klirinka ciklusa svakog radnog dana (u 10.30, 12.30 i 14.45 asova).

Uesnici u RTGS sistemu i u Kliring sistemu Narodne banke Srbije povezani su u jedinstvenu celinu, u kojoj se platne transakcije razmenjuju porukama, zasnovanim na SWIFT standardu, kroz privatnu komunikacionu mreu Narodne banke Srbije. Uesnici u RTGS i Kliring sistemu

Narodna banka Srbije, banke, Republika Srbija - Ministarstvo finansija, Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, i Udruenje b