PLAN RAZVOJA SEVERNOBAĈKOG ŠUMSKOG PODRUĈJAkog_šum._pod._konacna.pdf · Plan razvoja šuma donosi se za period 2016-2025. godina. Za izradu Plana razvoja šuma Pokrajinski zavod

REPUBLIKA SRBIJA

AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA

POKRAJINSKA VLADA

PLAN RAZVOJA SEVERNOBAĈKOG ŠUMSKOG PODRUĈJA za period 2016. - 2025. god.

NOVI SAD, 2016

Plan razvoja Severnobaĉkog šumskog podruĉja

2 Izrada: JP “Vojvodinašume” Petrovaradin

Sadržaj

1. UVOD .......................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 6

2. ZAKONSKI, STRATEŠKI I PLANSKI OKVIR...................................................................................................................................................................................................................................................... 7

3. OPŠTE KARAKTERISTIKE ŠUMSKOG PODRUĈJA ...................................................................................................................................................................................................................................... 9

3.1. Opšti geografski opis i poloţaj ............................................................................................................................................................................................................................................................................... 9

3.1.1. Granice ........................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 10

3.2. Prirodne karakteristike.......................................................................................................................................................................................................................................................................................... 10

3.2.1. Orografski uslovi šumskog podruĉja.............................................................................................................................................................................................................................................................. 10

3.2.2. Hidrografski uslovi ......................................................................................................................................................................................................................................................................................... 10

3.2.3. Edafski uslovi ................................................................................................................................................................................................................................................................................................. 14

3.2.4. Klimatski uslovi ............................................................................................................................................................................................................................................................................................. 16

3.2.5. Biotiĉki uslovi ................................................................................................................................................................................................................................................................................................ 20

3.3. Naĉin korišćenja zemljišta .................................................................................................................................................................................................................................................................................... 23

3.4. Privredno-ekonomske prilike ............................................................................................................................................................................................................................................................................... 23

3.5. Demografske karakteristike podruĉja ................................................................................................................................................................................................................................................................... 24

3.6. Kulturno-istorijske vrednosti ................................................................................................................................................................................................................................................................................ 26

4. PRIKAZ I ANALIZA STANJA ŠUMA SA UTVRĐENOM OPTIMALNOM ŠUMOVITOŠĆU .................................................................................................................................................................... 26

4.1. Optimalna šumovitost........................................................................................................................................................................................................................................................................................... 27

4.2. Struktura površina po vlasništvu .......................................................................................................................................................................................................................................................................... 27

4.3. Stanje šumskog fonda ........................................................................................................................................................................................................................................................................................... 30

4.3.1. Stanje šuma po nameni................................................................................................................................................................................................................................................................................... 31

4.3.2. Stanje šuma po poreklu i oĉuvanosti .............................................................................................................................................................................................................................................................. 36

4.3.3. Stanje šuma po mešovitosti ............................................................................................................................................................................................................................................................................ 39

4.3.4. Stanje šuma po vrstama drveća ..................................................................................................................................................................................................................................................................... 40

4.3.5. Stanje šuma po sastojinskoj pripadnosti ....................................................................................................................................................................................................................................................... 45

4.3.6. Stanje šuma po debljinskoj strukturi ............................................................................................................................................................................................................................................................. 49

4.3.7. Stanje šuma po dobnoj strukturi .................................................................................................................................................................................................................................................................... 62

4.4. Otvorenost šuma i optimalna otvorenost šumskog podruĉja ................................................................................................................................................................................................................................ 88

4.5. Zdravstveno stanje šuma ...................................................................................................................................................................................................................................................................................... 90

4.6. Ugroţene vrste šumskog drveća ......................................................................................................................................................................................................................................................................... 100

4.7. Zaštićena prirodna dobra i ekološka mreţa ........................................................................................................................................................................................................................................................ 101

4.8. Procentualni prikaz mrtvog drveta ..................................................................................................................................................................................................................................................................... 105

4.9. Stanje i promene ugljenika ................................................................................................................................................................................................................................................................................. 105



4.10. Ţivotinjski svet i lovna fauna ........................................................................................................................................................................................................................................................................... 106

4.11. Predeone vrednosti i mesta od kulturno istorijskog znaĉaja ............................................................................................................................................................................................................................ 116

4.12. Erozija i drugi ugroţavajući faktori .................................................................................................................................................................................................................................................................. 123

4.13. Vrednost šuma .................................................................................................................................................................................................................................................................................................. 125

4.14. Stanje semenskih objekata ................................................................................................................................................................................................................................................................................ 136

4.15. Rasadnici .......................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 137

4.16. SWOT analiza u odnosu na stanje šuma Severnobaĉkog šumskog podruĉja................................................................................................................................................................................................... 139

5. PREGLED DOSADAŠNJEG GAZDOVANJA , NAĈIN OĈUVANJA I JAĈANJA OPŠTEKORISNIH FUNKCIJA ŠUMA I ZAŠTITA ŠUMA ................................................................................ 141

5.1. Planiranje gazdovanja šumama .......................................................................................................................................................................................................................................................................... 141

5.1.1. Formiranje šumskog podruĉja ...................................................................................................................................................................................................................................................................... 141

5.1.2. Istorijat ureĊivanja u šumskom podruĉju ..................................................................................................................................................................................................................................................... 141

5.2. Promena šumskog fonda..................................................................................................................................................................................................................................................................................... 143

5.2.1. Promena šumskog fonda po površini ........................................................................................................................................................................................................................................................... 143

5.2.2. Promena šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu ................................................................................................................................................................................................................ 144

5.3. Izvršeni radovi na gajenju šuma ......................................................................................................................................................................................................................................................................... 144

5.4. Korišćenje drvnih proizvoda .............................................................................................................................................................................................................................................................................. 146

5.5. Šumski reproduktivni materijal .......................................................................................................................................................................................................................................................................... 146

5.6. Zaštita šuma ........................................................................................................................................................................................................................................................................................................ 146

5.7. Korišćenje nedrvnih proizvoda i usluga šuma .................................................................................................................................................................................................................................................... 146

5.8. Šumske komunikacije i otvorenost šuma ........................................................................................................................................................................................................................................................... 147

5.9. Odrţavanje ostalih infrastrukturnih objekata ..................................................................................................................................................................................................................................................... 147

5.10. Trţišne prilike u odnosu na proizvode i usluge šuma i usluge u šumarstvu .................................................................................................................................................................................................... 147

5.11. Organizacija javne šumarske sluţbe i sopstvenika šuma ................................................................................................................................................................................................................................. 148

5.12. Finansiranje i investicije u šumarstvu .............................................................................................................................................................................................................................................................. 149

5.13. Saradnja sa drugim organima i organizacijama ................................................................................................................................................................................................................................................ 150

5.14. Istraţivanja u šumarstvu ................................................................................................................................................................................................................................................................................... 153

5.15. Sertifikacija šuma ............................................................................................................................................................................................................................................................................................. 154

6. OPŠTE SMERNICE RAZVOJA, CILJEVI I MERE ZA UNAPREĐIVANJE ŠUMA, IZBOR FUNKCIJA I NAMENA ŠUMA ............................................................................................................. 156

6.1 Definisanje prioriteta opštih smernica razvoja, ciljeva i mera za unapreĊenje šuma .......................................................................................................................................................................................... 156

6.2. Pregled funkcija šuma po osnovnoj nameni ....................................................................................................................................................................................................................................................... 159

6.3 Definisanje strateških prioritetnih ciljeva gazdovanja namenskim celinama ...................................................................................................................................................................................................... 160



7. NAĈIN GAZDOVANJA ŠUMAMA, OPŠTI CILJEVI, UZGOJNE I UREĐAJNE MERE ........................................................................................................................................................................... 161

7.1. Mere i zadaci na unapreĊivanju, oĉuvanju i zaštiti šuma kroz šumarsku praksu ............................................................................................................................................................................................... 162

7.1.1. Uzgojne mere ............................................................................................................................................................................................................................................................................................... 162

7.1.2. UreĊajne mere .............................................................................................................................................................................................................................................................................................. 163

7.1.3. Ostale mere ................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 164

7.2. Mere i zadaci na obezbeĊivanju i unapreĊivanju funkcija šuma Severnobaĉkog šumskog podruĉja ................................................................................................................................................................ 165

7.2.1.Mere na zaštiti, odrţavanju, praćenju i unapreĊivanju prirodnih vrednosti .................................................................................................................................................................................................. 165

7.2.2.Mere i aktivnosti na zaštiti prirode................................................................................................................................................................................................................................................................ 167

7.3. Smernice za realizaciju predviĊenih mera .......................................................................................................................................................................................................................................................... 167

8. PLANOVI GAZDOVANJA ŠUMAMA ................................................................................................................................................................................................................................................................. 173

8.1. Plan gajenja šuma ............................................................................................................................................................................................................................................................................................... 173

8.1.1. Plan obnavljanja šuma.................................................................................................................................................................................................................................................................................. 173

8.1.2. Plan nege šuma ............................................................................................................................................................................................................................................................................................. 182

8.2. Plan proizvodnje i bilansa šumskog reproduktivnog materijala ......................................................................................................................................................................................................................... 188

8.3. Plan korišćenja šuma .......................................................................................................................................................................................................................................................................................... 189

8.3.1. Plan seĉa obnavljanja šuma (glavni prinos) ................................................................................................................................................................................................................................................. 190

8.3.2. Plan prorednih seĉa (prethodni prinos) ........................................................................................................................................................................................................................................................ 197

8.3.3. Ukupan prinos .............................................................................................................................................................................................................................................................................................. 202

8.4. Plan zaštite šuma ................................................................................................................................................................................................................................................................................................ 205

8.5. Projekat korišćenja nedrvnih proizvoda i usluga šuma ...................................................................................................................................................................................................................................... 207

8.6. Program otvaranja šuma i izgradnje i odrţavanja šumskih komunikacija ......................................................................................................................................................................................................... 208

8.7. Plan izgradnje i odrţavanja ostalih infrastrukturnih objekata ............................................................................................................................................................................................................................ 208

8.8. Program unapreĊenja javne šumarske sluţbe i podrške organizaciji privatnih šumovlasnika ........................................................................................................................................................................... 208

8.9. Program unapreĊenja saradnje sa drugim organima i organizacijama ............................................................................................................................................................................................................... 208

8.10. Program istraţivanja u šumarstvu .................................................................................................................................................................................................................................................................... 208

8.11. Plan ureĊivanja šuma ........................................................................................................................................................................................................................................................................................ 209

9. PLAN FINANSIRANJA .......................................................................................................................................................................................................................................................................................... 209

9.1. Rashodi za radove na seĉi, izradi i privlaĉenju drvnih sortimenata ................................................................................................................................................................................................................... 209

9.2. Rashodi za realizaciju plana gajenja, zaštite i nege šuma, plana izgradnje infrastrukturnih objekata i drugi rashodi ....................................................................................................................................... 214

9.3. Plan izvora finansiranja ...................................................................................................................................................................................................................................................................................... 217

9.4. Ocena finansijske izvodljivosti plana ................................................................................................................................................................................................................................................................. 219

10. PROJEKCIJA OĈEKIVANIH EFEKATA ........................................................................................................................................................................................................................................................ 220



11. INDIKATORI ZA PRAĆENJE REALIZACIJE PLANA RAZVOJA............................................................................................................................................................................................................. 220

12. ZAVRŠNE ODREDBE .......................................................................................................................................................................................................................................................................................... 222



1. UVOD

Izradi Plana razvoja Severnobaĉkog šumskog podruĉja (u daljem tekstu: Plan razvoja) pristupilo se na osnovu Ugovora broj 104-401-4073/2014-06, koji je zakljuĉen dana 11.12.2014. godine izmeĊu

Autonomne Pokrajine Vojvodine, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Bulevar Mihajla Pupina br. 16, 21000 Novi Sad (naruĉilac – davalac sredstava) i JP „Vojvodinašume“,

Preradovićeva 2, 21131 Petrovaradin (nosilac izrade – korisnik sredstava).

Prema popisu šuma i šumskih zemljišta, na osnovu Zakona o šumama Severnobaĉko šumsko podruĉje obuhvata:

- drţavne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Subotiĉke šume, Potiske šume, Karapandţa, Kolut-kozara, Monoštorske šume, Zaštićene šume, Apatinski rit, Kamarište, Doroslovaĉka šuma i

Branjevina – drţavne šume – JP “Vojvodinašume”,

- neureĊene i /ili ureĊene drţavne šume kojima gazduju preduzeća za gazdovanje šumama – drţavne šume – ostali korisnici (VD Dunav ad Baĉka Palanka, VDP Zapadna Baĉka, VAD Senta doo,

OKM Sombor-Odţaci, OKM Novi Sad),

- šume u drţavnoj (društvenoj) svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritorijama gradova Subotica i Sombor i opština: Ada, Apatin, Odţaci, Kula, Kanjiţa,

Baĉka Topola, Mali IĊoš i Senta - Ostali korisnici (Agrobogojevo, Agrodunav, Ĉantavir, Doţa ĐerĊ, Feketić, Gabrić, Gunaroš, Kelebija, Kolutska zadruţna šuma, Krivaja, Palić, Palić-Ludaš,

Panonija, Ravnica, Selevenjske šume, Senćanski rit, Somborske šume, Zobnatica),

- šume sopstvenika na teritorijama gradova Subotica i Sombor i opština: Ada, Apatin, Odţaci, Kula, Kanjiţa, Baĉka Topola, Mali IĊoš i Senta – šume sopstvenika.

Plan razvoja uraĊen je na osnovu ĉlana 21. Zakona o šumama (Sl.gl.RS 30/10, 93/12 i 89/15), a donosi ga Pokrajinska vlada na osnovu istog ĉlana Zakona. Plan razvoja šuma donosi se za period

2016-2025. godina. Za izradu Plana razvoja šuma Pokrajinski zavod za zaštitu prirode izdao je Rešenje o uslovima zaštite prirode, br. 03-415/2 od 27.07.2015. godine. godine. Za ovaj Plan razvoja uraĊena je

Strateška procena uticaja na ţivotnu sredinu i ona je sastavni deo Plana razvoja.

Prilikom izrade Plan razvoja korišćeni su podaci iz postojećih baza kojima raspolaţe JP „Vojvodinašume“ i to za delove šuma i šumskih zemljišta ĉiji je korisnik JP „Vojvodinašume“, ŠG „Sombor“ ,

kao i za šume koje su obuhvaćene Programom gazdovanja šumama (šume sopstvenika šuma ĉiji pojedinaĉni posed nije veći od 100 ha.), dok su podaci koji se odnose na druge korisnike i / ili sopstvenike

šuma, dobijeni neposrednom saradnjom i razmenom informacija sa predmetnim subjektima. Za sve gazdinske jedinice za koje postoji „MDB baza“ podataka iz programa Osnova, izvršeno je raĉunsko svoĊenje

podataka na istu godinu (2015). Za gazdinske jedinice za koje ne postoje podaci iz pomenutih baza, podaci su prikazivani posebno jer su isti lošijeg kvaliteta, ili ĉak ne postoje. Zapravo, za neke gazdinske

jedinice istekle su Osnove, a nove nisu uraĊene, tako da postoji problem aţurnosti ili ĉak nedostataka podataka. Osim toga, identifikovan je problem evidencija koje su kod nekih korisnika precizno i detaljno

voĊene, dok kod drugih ne, ili ĉak ne postoje. Identifikovani problemi kod korisnika koji nemaju podatke ili iste nisu aţurirali donošenjem novih planskih dokumenata, neposredno negativno utiĉu na odrţivo

gazdovanje šumama u Severnobaĉkom šumskom podruĉju sa aspekta oĉuvanja površina pod šumom i šumskim zemljištem, kao i povećanja šumovitosti. U skladu sa tim, u ovom Planu su definisani takvi

korisnici, nedostaci i manjkavosti, ali i predlozi, smernice i mere za prevazilaţenje istih.

U ovom Planu razvoja prikaz podataka je razdvojen prema grupama (kriterijumima), kako sledi:

• JP „Vojvodinašume“ – najveći i najznaĉajniji korisnik drţavnih šuma u ovom podruĉju;

• Ostali korisnici drţavnih šuma (VD Dunav ad Baĉka Palanka, VDP Zapadna Baĉka, VAD Senta doo, i Sad, JVP „Vode Vojvodine“, );

• Organizacije i / ili preduzeća koja su bila u društvenoj svojini (Agrobogojevo, Agrodunav, Ĉantavir, Doţa ĐerĊ, Feketić, Gabrić, Gunaroš, Kelebija, Kolutska zadruţna šuma, Krivaja, Palić, Palić-

Ludaš, Panonija, Ravnica, Selevenjske šume, Senćanski rit, Somborske šume, Zobnatica);

• Privatne šume – Šume sopstvenika;

• Objedinjeni podaci za Severnobaĉko šumsko podruĉje.

U odnosu na prikupljanje, obradu i prikaz podataka korišćeni su sledeći softverski paketi sa jedinstvenim bazama podataka: Osnova ver. 6, Evidencija ver. 3, kao i geografski informacioni sistem za

upravljanje prostornim podacima ESRI GIS (ArcGIS).

Plan razvoja šuma sadrţi:

• Tekstualni deo;

• Tabelarni deo;

• Karte.

Plan razvoja uradio je radni tim u sastavu :

• Sneţana Kovaĉ, dipl. ing. šumarstva, Direkcija JP „Vojvodinašume“

• Bojan Tubić, dipl. ing. šumarstva, Direkcija JP „Vojvodinašume“

• SrĊan Peuraĉa, dipl. ing. šumarstva, ŠG „Novi Sad“ Novi Sad

• Boţana ĐorĊević, dipl. ing. šumarstva, ŠG „Sombor“ Sombor

• Predrag Stanković, dipl. ing. šumarstva, ŠG „Sombor“ Sombor



• Siniša Golub, dipl. ing. šumarstva, ŠG „Sombor“ Sombor

Prilikom izrade ovog planskog dokumenta konsultovane su relevantne institucije i struĉnjaci iz pojedinih oblasti i to:

• Profesor Dr. Milan Medarević – Šumarski fakultet – Beograd,

• Profesor Dr. Damjan Pantić – Šumarski fakultet – Beograd,

• Profesor Dr. Ljubodrag Mihailović – Šumarski fakultet – Beograd,

• Profesor Dr. Dragan Karadţić – Šumarski fakultet – Beograd,

• Dr Sneţana Obradović– Šumarski fakultet – Beograd,

• Biljana Pešić– Šumarski fakultet – Beograd,

• Docent dr Biljana Šljukić– Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu,

• Docent dr Nevena Vasiljević – Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu,

• Asistent MSc Dragan Borota – Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu.

2. ZAKONSKI, STRATEŠKI I PLANSKI OKVIR

Tradicija planiranja u šumarstvu je duga i ona se menjala kroz istoriju, oblikujući se prema uslovima okruţenja i zahtevima koji su postavljani pred šumu i šumsko zemljište kao obnovljive resurse. U

današnjim uslovima, osnovna pretpostavka obezbeĊivanja odrţivog gazdovanja šumama je integralan planski okvir. U vezi sa tim, u šumarstvu Republike Srbije postoje dva nivoa planiranja, tj. strateško i

operativno planiranje. Pomenute nivoe planiranja prate planska dokumenta, kako sledi: od Strategije razvoja šumarstva Srbije, Nacionalnog šumarskog akcionog programa, Plana razvoja šuma za šumska

podruĉja kao strateških planova, do osnova gazdovanja šumama, programa gazdovanja, godišnjih planova gazdovanja šumama, izvoĊaĉkih projekata gazdovanja šumama, projekata korišćenja ostalih šumskih

proizvoda, projekata korišćenja ostalih funkcija šuma kao operativnih planova.

Integralnost planiranja reflektuje se, pored povezanosti sektorskih planova (strateško i operativno planiranje u šumarstvu), kao i povezanosti pojedinaĉnih planova unutar planske ravni (od plana zaštite,

do plana korišćenja šuma), takoĊe i vezom i usklaĊenošću sa planovima dodirnih oblasti i grana.

Strateške odrednice nuţnog višenamenskog korišćenja ukupnog potencijala šuma i šumskog zemljišta u Severnobaĉkom šumskom podruĉju oblikovane su ovim Planom, prilikom ĉega su uvaţeni i

implementirani svi relevantni strateški i zakonodavni dokumenti, kako sektorski (šumarski), tako i meĊu-sektorski (dodirne oblasti).

U odnosu na definisanje osnovne namene, izbora funkcija, opštih smernica razvoja, ciljeva gazdovanja šumama, kao i mera za unapreĊenje stanja šuma, uvaţeni su svi dokumenti, kako sledi:

Strateški okvir:

Zakon o Prostornom planu Republike Srbije od 2010-2020 (Sl.gl. RS br. 88/10),

Šumarska politika Republike Srbije (2005.),

MCPFE kriterijumi i indikatori odrţivog upravljanja šumama1,

Strategija razvoja šumarstva Republike Srbije (Sl. gl. RS br. 59/06),

Nacrt Programa razvoja šumarstva Republike Srbije (2010-nije usvojen),

Strategija prostornog razvoja Republike Srbije 2009 – 2013 – 2020 (Sl. gl. RS br. 88/10 - Odluka),

Regionalni prostorni plan Autonomne Pokrajine Vojvodine do 2020. godine (Sl. list APV br. 22/11),

Prostorni plan podruĉja posebne namene specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje“(Sl. List APV, br. 3/12),

Nacionalna strategija odrţivog razvoja (Sl. gl. RS br. 57/08),

Nacionalna strategija odrţivog korišćenja prirodnih resursa i dobara (Sl. gl. RS br. 33/12),

Strategija biološke raznovrsnosti Republike Srbije za period od 2011. do 2018. godine (Sl. gl. RS br. 13/11),

Nacionalni program zaštite ţivotne sredine (Sl. gl. RS br. 12/10),

Akcioni plan za biomasu (2010-2012) (Sl. gl. RS br. 56/10).

1 MCPFE – The Ministerial Conference on the Protection of Forest in Europe / Ministarska konferencija o zaštiti šuma u Evropi (State of Europe‟s Forests 2007; The MCPFE report on sustainable forest management in Europe – ISBN-10: 83-922396-8-7, ISBN-13: 978-83-

922396-8-0)



Zakoni:

Zakon o šumama (Sl. gl. RS br. 30/10, 93/12 i 89/15),

Zakon o zaštiti ţivotne sredine („Sl. gl. RS“ br. 135/04, 36/09, 36/09-dr.zakon, 72/09- dr.zakon, 43/11-Odluka US i 121/12),

Zakon o zaštiti prirode (Sl. gl. RS br. 36/09, 88/10 i 91/10-ispravka),

Zakon o potvrĊivanju Konvencije o biološkoj raznovrsnosti (Sl. list SRJ, MeĊunarodni ugovori br. 11/01),

Zakon o potvrĊivanju Konvencije o oĉuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa (Sl.gl. RS, MeĊunarodni ugovori br. 102/07),

Zakon o strateškoj proceni uticaja na ţivotnu sredinu (Sl. gl. RS br. 135/04 i 88/10),

Zakon o proceni uticaja na ţivotnu sredinu (Sl. gl. RS br. 135/04 i 36/09),

Zakon o integrisanom spreĉavanju i kontroli zagaĊivanja ţivotne sredine („Sl. gl. RS“ br. 135/04),

Zakon o reproduktivnom materijalu šumskog drveća („Sl. gl. RS“ br. 135/04, 8/15-ispr. i 41/09)

Zakon o divljaĉi i lovstvu (Sl. gl. RS br. 18/10),

Zakon o vodama (Sl. gl. RS br. 30/10 i 93/12),

Zakon o planiranju i izgradnji („Sl.gl.RS“ br.72/09, 81/09-ispr., 64/10- Odluka US, 24/11, 121/12, 42/13- Odluka US, 50/13- Odluka US, 98/13 - Odluka US, 132/14 i 145/14),

Zakon o drţavnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima (Sl. gl. RS br.72/09),

Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgraĊenim bez graĊevinske dozvole (Sl. gl. RS br.25/13),

Zakon o zaštiti od poţara (Sl. gl. RS br. 111/09 i 20/15),

Zakon o zaštiti vazduha (Sl. gl. RS br. 36/09; 10/13),

Zakon o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine (Sl. gl. RS br. 88/10),

Zakon o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama (Sl. gl. RS br. 46/06),

Zakon o poljoprivrednom zemljištu (Sl. gl. RS br. 62/06; 65/08 – dr. Zakon i 41/09),

Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju (Sl. gl. RS br. 41/09).

Uredbe, pravilnici, odluke:

Uredba o zaštiti prirodnih retkosti (Sl. gl. RS br. 53 /93),

Uredba o ekološkoj mreţi (Sl.gl. RS br. 102/10),

Uredba Vlade RS o zaštiti specijalnog rezervata prirode “Gornje Podunavlje” br.353-5996/2001.god. od 20.07.2001.god.(sl.gl.RS 45/01, 81/08 i 107/2009),

Uredba Vlade republike Srbije o zaštiti predela izuzetnih odlika ”Subotiĉka pešĉara” br.322-8010/2003-1 od 04.12.2003.godine, (sl.gl.RS br. 127/03),

Uredba o reţimima zaštite, (Sl. gl. RS br. 31/12),

Uredba o utvrĊivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se moţe zahtevati procena uticaja na ţivotnu sredinu (Sl. gl. RS br. 114/08),

Pravilnik o sadrţini plana razvoja šumskog podruĉja, odnosno plana razvoja šuma u nacionalnom parku (Sl. Glasnik RS 145/14),

Pravilnik o sadrţini osnova i programa gazdovanja, godišnjeg izvoĊaĉkog plana i privremenog plana gazdovanja privatnim šumama (Sl. gl. RS br.122/03),

Pravilnik o naĉinu i vremenu vršenja doznake, dodeljivanju, obliku i sadrţini doznaĉnog ţiga i ţiga za šumsku krivicu, obrascu doznaĉne knjige, odnosno knjige šumske krivice, kao i o uslovima

i naĉinu seĉe u šumama (Sl. gl. RS br. 65 /11,47/12),

Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, ţivotinja i gljiva (Sl. gl. RS br. 5/10 i 47/11),

Pravilnik o odabiru kriterijuma za izdvajanje tipova staništa, o tipovima staništa, osetljivim, ugroţenim, retkim i za zaštitu prioritetnim tipovima staništa i o merama zaštite za njihovo oĉuvanje

(Sl. gl. RS br. 35/10),

Pravilnik o naĉinu obeleţavanja zaštićenih prirodnih dobara (Sl. gl. RS br. 30/92, 24/94 i 17/96),

Pravilnik o specijalnim tehniĉko-tehnološkim rešenjima koja omogućavaju nesmetanu i sigurnu komunikaciju divljih ţivotinja (Sl. gl. RS br. 72/210),

Pravilnik o sadrţaju i naĉinu voĊenja registra zaštićenih prirodnih dobara (Sl. gl. RS br.81/10),

Pravilnik o kriterijumima vrednovanja i postupku kategorizacije zaštićenih podruĉja, (Sl. gl. RS br. 103/13),

Pravilnik o uslovima koje mora da ispunjava upravljaĉ zaštićenog podruĉja, (Sl. gl. RS br. 85/09),

Pravilnik o proglašavanju lovostajem zaštićenih vrsta divljaĉi (Sl. gl. RS br.9/12),

Pravilnik o sadrţini studije o proceni uticaja na ţivotnu sredinu (Sl. gl. RS br. 69/05),

Pravilnik o sadrţini zahteva o potrebi procene uticaja i sadrţini zahteva za odreĊivanje obima i sadrţaja studije o proceni uticaja na ţivotnu sredinu (Sl. gl. RS br. 69/05),

http://www.zzps.rs/novo/kontent/stranicy/propisi_podzakonski_akti/rezim_zastite.pdf

http://www.zzps.rs/novo/kontent/stranicy/propisi_podzakonski_akti/u%20lista%20projekata%20za%20procenu%20uticaja.pdf

http://www.zzps.rs/novo/kontent/stranicy/propisi_podzakonski_akti/p%20registar%20zpd10.pdf

http://www.zzps.rs/novo/kontent/stranicy/propisi_podzakonski_akti/kategorizacija_zpd.pdf

http://www.zzps.rs/novo/kontent/stranicy/propisi_podzakonski_akti/p%20uslovi%20za%20upravljaca09.pdf

http://www.zzps.rs/novo/kontent/stranicy/propisi_podzakonski_akti/p_o_lovostaju_2012.pdf

http://www.zzps.rs/novo/kontent/stranicy/propisi_podzakonski_akti/p%20sadrzina%20zahteva%20za%20procenu05.pdf

http://www.zzps.rs/novo/kontent/stranicy/propisi_podzakonski_akti/p%20sadrzina%20zahteva%20za%20procenu05.pdf



Pravilnik o uslovima i kriterijumima za izradu analize uticaja objekata i radova na ţivotnu sredinu, (Sl. gl. RS br. 49/01),

Pravilnik o uslovima, naĉinu i postupku za sticanje prava svojine na zemljištu i objektima na koje se primenjuje Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgraĊenim bez

graĊevinske dozvole, (Sl. gl. RS br. 114/08),

Odluke SO Apatin o proglašenju Spomenika prirode “Šuma Junaković” (sl.l.opštine Apatin br.11/2005) i spomenika prirode “Hrast luţnjak u šumi Kurjaĉica” (sl.l.opštine Apatin br.6/94),

Plan upravljanja SRP „Gornje podunavlje” 2011.- 2020. godine (JP „Vojvodinašume“),

Plan upravljanja PIO „Subotiĉka pešĉara“ 2011. – 2020. godine (JP „Palić-Ludaš“).

Analizom svih navedenih relevantnih dokumenata, evidentno je poslednjih godina u šumarstvu Srbije došlo do promena, odnosno privredna orijentacija šumarstva se pod pritiskom i zahtevima društva

pomerila ka ekološkim i socijalnim funkcijama šuma. U skladu sa tim, sveobuhvatno planiranje šumskim ekosistemima, uzimajući u obzir sve funkcije šuma (ekološke, proizvodne i socijalne) odreĊuje

primarne, odnosno prioritetne funkcije u odnosu na odreĊene objekte upravljanja. U vezi sa tim, gotovo meĊu svim interesnim grupama postoji jedinstven pozitivan stav oko oĉuvanja i razvoja šuma i šumskih

ekosistema. Ipak, razlike se javljaju prilikom postavljanja prioriteta i naĉina realizacije ciljeva poslovanja u okviru razliĉitih oblasti. Zapravo, ograniĉenja se ogledaju u sledećem:

Nedostatak odgovarajuće šumarske politike, odnosno nakon usvajanja Strategije razvoja šumarstva 2006. godine, nisu sprovedeni svi ciljevi, iako su propisane mere i naĉini podrške za njihovo

sprovoĊenje;

U vezi sa prethodnom konstatacijom, još uvek nije usvojen Program razvoja šumarstva Republike Srbije kao ni aktuelizacija i revidiranje ciljeva postavljenih predmetnom strategijom;

Nedovoljna meĊusektorska usaglašenost strateških dokumenata (šumarstvo, zaštita prirode, graĊevinska industrija);

U vezi sa prethodnim, odreĊeni zakoni i operativni planovi su u meĊusobnoj koliziji;

Onemogućeno je sprovoĊenje strateških ciljeva u šumarstvu usled ograniĉavajućih faktora.

Nedostatak adaptivnog planiranja i gazdovanja, odnosno revidiranja postavljenih ciljeva i mera za njihovo sprovoĊenje;

Operativno, katastar nepokretnosti nije aţuriran u zadovoljavajućoj meri.

Na osnovu svega iznetog, potrebno je revidirati i unaprediti strateške planove, kao i, što preciznije, kroz razliĉite vidove interakcije, definisati buduću saradnju šumarstva sa svim interesnim grupama.

Na taj naĉin, formalnim ugovorima o saradnji treba pokrenuti zajedniĉke akcije u cilju harmonizacije sektora i jedinstvenom jaĉanju uloge šuma u društvu i privredi Severnobaĉkog okruga. Posebno je vaţno

definisati i uskladiti zajedniĉke aktivnosti i obaveze povezanih (bliskih) sektora, kako bi se eliminisali ograniĉavajući i štetni uticaji.

3. OPŠTE KARAKTERISTIKE ŠUMSKOG PODRUĈJA

3.1. Opšti geografski opis i poloţaj

Severnobaĉko šumsko podruĉje obuhvata šume i šumsko zemljište drţavne i privatne šume na teritoriji severoistoĉne, severne i severozapadne Baĉke. Severnobaĉko šumsko podruĉje obuhvata

Zapadnobaĉki, Severnobaĉki i deo Severnobanatskog upravnog okruga. Zapadnobaĉki upravni okrug obuhvata grad Sombor i opštine Apatin, Odţaci i Kula. Severnobaĉki upravni okrug obuhvata grad

Suboticu i opštine Baĉka Topola i Mali IĊoš. Deo Severnobanatskog upravnog okruga koji pripada Severnobaĉkom šumskom podruĉju ĉine opštine Senta , Kanjiţa i Ada.

Po geografskom poloţaju, Severnobaĉko šumsko podruĉje nalazi se izmeĊu 18º 48‟ 57‟‟ i 20º 10‟ 11‟‟ istoĉne geografske duţine od Griniĉa, kao i izmeĊu 45 º 25‟ 18‟‟ i 46 º 11‟ 26‟‟ severne

geografske širine.

Šume Severnobaĉkog šumskog podruĉja se grubo mogu svrstati na ĉetiri celine, šume uz reku Dunav, šume uz reku Tisu, Subotiĉka pešĉara i šume rasute po baĉkoj lesnoj zaravni.

Najveći deo šuma Severnobaĉkog šumskog podruĉja proteţe se pokraj reke Dunav u duţini od oko 78 km. Šume uz reku Dunav, od 1355-og do 1433 km, ĉine: JP „Vojvodinašume”, ŠG „Sombor” - GJ

Karapandţa, Monoštorske šume, Apatinski rit, Zaštićene šume i Kamarište; Vodoprivredna preduzeća - GJ Zapadna Baĉka-Sombor i Dunav-Baĉka Palanka. Ove gazdinske jedinice se prostiru od tromeĊe

granica MaĊarske, Republike Hrvatske i Republike Srbije do granice opština Odţaci i Baĉ.

Pojas šuma uz reku Tisu, od 85-og do 160 km, ĉine: JP „Vojvodinašume” - GJ Potiske šume i šume Vodoprivrednog preduzeća – DTD Senta i one se prostiru od granice sa Republikom MaĊarskom do

granice opština Ada i Beĉej.

Na podruĉju baĉke lesne zaravni se prostiru: JP ”Vojvodinašume” - GJ Kolut-kozara, Doroslovaĉka šuma i Branjevina; JP „VodeVojvodine” – OKM Novi Sad, OKM Sombor-Odţaci; Privatne šume.

Gazdinska jedinica “Kolut-Kozara” se prostire duţ puta Baĉki Monoštor-Bezdan-Kolut-Baĉki breg i ograniĉena je poljoprivrednim površinama, a sastoji se od revira Breška šuma, Kolutska šuma i

Kozara – Štrbac. Gazdinska jedinica Doroslovaĉka šuma prostire se desno od puta Sombor-Odţaci u k.o. Doroslovo dok se jedan manji deo nalazi u katastarskoj opštini Sonta i potpuno je oiviĉena

poljoprivrednim površinama. Gazdinsku jedinicu Branjevinu ĉini kompleks šuma izmeĊu sela Deronje i Karavukovo i delom izmeĊu Karavukova i Srpskog Miletića. Šume kojima gazduje JP

„VodeVojvodine“ – GJ OKM Novi Sad i GJ OKM Sombor-Odţaci prostiru se sa leve i desne strane kanala DTD i Velikog baĉkog kanala. Gazdinske jedinice Dunav Baĉka Palanka i Zapadna baĉka Sombor se

http://www.zzps.rs/novo/kontent/stranicy/propisi_podzakonski_akti/Pravilnik%20o%20upisu%20vlasnistva.pdf

http://www.zzps.rs/novo/kontent/stranicy/propisi_podzakonski_akti/Pravilnik%20o%20upisu%20vlasnistva.pdf



prostiru pored nasipa prve odbrambene linije uz reku Dunav od granice sa MaĊarskom do granice opština Odţaci i Baĉ. Privatne šume su „rasute“ po celom Severnobaĉkom šumskom podruĉju i prostiru se na

49 katastarskih opština i na 751 katastarskoj parceli.

Ĉetvrtu celinu ĉine šume koje se prostiru na podruĉju Subotiĉko –Horgoške pešĉare (JP „Vojvodinašume“ – GJ Subotiĉke šume). Ove šume se prostiru severno i istoĉno od grada Subotice uz granicu sa

MaĊarskom.

3.1.1. Granice

Administrativne granice grada Sombora i opština Apatin i Odţaci su sa zapadne strane, zatim gradova Sombor i Subotica i opštine Kanjiţa sa severne, opština Kanjiţa, Senta i Ada sa istoĉne i opština

Odţaci, Kula, Mali iĊoš, Baĉka topola i Ada sa juţne strane.

Prema šumskoj prostornoj podeli Severnobaĉko šumsko podruĉje ima spoljnu granicu ukupne duţine 406,2 km i graniĉi se, kako sledi: sa severne strane, u duţini od 138,2 km sa Republikom

MaĊarskom, sa zapadne strane granica je reka Dunav (administrativna granica sa Republikom Hrvatskom, duţine 74 km), sa istoĉne strane graniĉi se sa Banatskim šumskim podruĉjem (57 km) i sa juţne strane

sa Juţnobaĉkim šumskim podruĉjem (137 km).

3.2. Prirodne karakteristike

3.2.1. Orografski uslovi šumskog podruĉja

U orografskom pogledu površine šumskog podruĉja su diferencirane u tri kategorije:

- površine na aluvijalnim zemljištima (aluvijalne ravni)

- površine na lesnim terasama

- površine na lesnom platou (subotiĉke pešĉare)

Površine na aluvijalnim terenima ĉine pojas šuma uz reku Dunav i reku Tisu – GJ "Potiske šume", "Karapandţa", "Monoštorske šume", "Zaštićene šume", "Apatinski rit", "Kamarište", "Zapadna Baĉka"

i "Dunav". Reljef je ovde izraţen pojavom uzvišenja (greda) i depresija u zavisnosti od lokaliteta. Nadmorska visina ovih terena je od 83,5 - 86 m.

Na lesnim terasama je pojas šuma tvrdih lišćara na ogajnjaĉenom ĉernozemu sa nadmorskim visinama od 88-90m, slatine na 85-87m – GJ "Kolut-kozara", "Doroslovaĉka šuma", "Branjevina", "OKM

Novi Sad", "OKM Sombor-Odţaci" i Privatne šume. Tu je reljef slabo izraţen sa blagim depresijama, uglavnom slatinasti tereni.

Podruĉje gazdinske jedinice "Branjevina" leţi na prelazu aluvijalnih terena ka lesnim terasama sa nadmorskim visinama 83-86m. Ovi tereni su nešto niţi od lesnih terena okoline Sombora tako da su na

njima locirane tvrde šume.

Na lesnim zaravnima na većim nadmorskim visinama (100-125 m) locirane su šume na pesku na Subotiĉkoj pešĉari – GJ "Subotiĉke šume". Reljef je izraţen pojavom uzvišenja, ravnih terena na

kojima se nalaze šume bagrema, mešovite šume bagrema i bele topole, sastojine crnog bora, euroameriĉkih topola i druge.

Aluvijalne ravni u celoj Vojvodini izgraĊene su od aluvijalnih nanosa Dunava, Tise, Save, Begeja, Tamiša i drugih reka. Karakter nanosa ovih reka je vrlo razliĉit. Prema Neigebaueru nanosi Dunava su

mahom peskoviti, a Tise više glinoviti finijeg mehaniĉkog sastava. Aluvijalni nanosi su nastali kao posledica periodiĉnog izlivanja vode iz korita reka (poplave). Na aluvijalne ravni se nastavljaju aluvijalne

terase, gde je kad je reĉ o Dunavu visina terasa veća 3-4m od induciranih ravni i na njima su locirana mnoga naselja (Baĉki Breg, Bezdan, Doroslovo, Sonta, Karavukovo, Deronje i dr.). Aluvijalne ravni reke

Tise nemaju izraţene aluvijalne terase koje se uoĉavaju duţ Dunava. U induciranoj ravni Tise nalazi se mnogo napuštenih delova korita koji su danas dobrim delom odvojena od njenog glavnog korita.

Lesna terasa Baĉke pokriva najveći deo površine. Delom polazi od MaĊarske granice i pošto sa zapada široko opasuje zaravan Teleĉke, lepezasto se širi na jug duţ dunavske aluvijalne ravni. Ova teresa

šire opasuje zaravan Teleĉke i sa istoka se pruţa na jug duţ aluvijalne terase Tise, sve do severnih i severozapadnih padina titelskog platoa. Lesna terasa Baĉke je znatno mirnijeg reljefa od lesnih i pešĉanih

platoa. Lesni plato ĉine najveća uzvišenja i ĉine ih Teleĉka lesna zaravan i subotiĉko-horgoška pešĉara.

Subotiĉko-horgoška pešĉara se proteţe severno od Subotice i Horgoša sve do MaĊarske granice. Idući prema jugu ona se utapa u prostranu lesnu površ Teleĉke. Tako juţni delovi pešĉare predstavljaju

pojas mešanog peska i lesa, dok je severniji deo peskovitijeg sastava. Proseĉna visina pešĉare je 125 m. Po Bukurovu materijal potiĉe od Dunava i nanošenjem vetrovima se nataloţio na mestu.

3.2.2. Hidrografski uslovi

Oticanjem Panonskog jezera krajem pliocena stvorena je ogromna ravnica pokrivena jezerskim sedimentima. Reke su se ulivale u veliko Panonsko jezero, izlivale su se posle njihovog oticanja direktno

u ravnicu, jer još nisu imale formirane tokove kroz nju. Tako su plavile velike površine zemljišta, stvarajući u depresijama jezera, bare i moĉvare. Potom su prošle hiljade godina dok su se u toku pleistocena

(diluvijuma) tokovi reka, probijajući se kroz ravnicu, formirali i došli otprilike na ono mesto koje danas zauzimaju. Periodiĉno navejavanje lesa, do kojeg je dolazilo za vreme glacijacija, nije moglo doprineti

poboljšanju prirodne drenaţe Panonske nizije, a sa njom i Vojvodine. Na osnovu najnovijih pedoloških istraţivanja u Vojvodini moţe se zakljuĉiti da je Dunav imao skoro isti tok kao danas već za vreme



navejavanja najmlaĊeg lesa u Wurm-u. Dunav je bila prva arterija koja je sebi probila put kroz Panonsku niziju. Ovo šumsko podruĉje se u zapadno i severozapadnom delu naslanja na reku Dunav, a istoĉno-

severoistoĉnom delu se naslanja na reku Tisu (Potiske šume).

Prirodni vodotoci su reĉica Krivaja, Jegriĉka, KiĊoš, Mostonga, Ĉikova, a od prirodnih jezera tu su Palićko i Ludoško jezero. Veliki kanal ide od Bezdana do Beĉeja i od Apatina do Novog Sada. Dunav,

jedna od velikih reka, protiĉe kroz Vojvodinu. Protok vodene mase je jednolik, mirniji i sporiji u odnosu na gornje tokove. Za Dunav je karakteristiĉno raĉvanje matice, razgranjavanje i cepanje toka u rukavce i

pojava neprimetnih pešĉanih plićaka i manjih ili većih ada. Navedene pojave su posledica malog reĉnog pada, sporog proticanja i velike koliĉine vuĉenog materijala koji se taloţi na dnu korita, te uzdiţe i cepa

tokove. Srednja dubina korita Dunava od Batine do Vukovara iznosi 4,7 - 10,7 m. Reĉni pad (poduţna nagnutost korita) je relativno mali. Proseĉan pad Dunava kroz Vojvodinu iznosi 43,7 mm/km, odnosno od

Batine do ušća Nere u Dunav 40,4 - 50,7 mm/km. Najniţi vodostaj Dunava je u jesen i zimu, a najviši u maju-junu, kada Dunav prima sve vode od otopljenih snegova s pribreţnih planinskih sistema.

Usled velike duţine i primanja voda većeg broja pritoka Dunav je velikog kapaciteta. Maksimalan vodostaj, samim tim i maksimalna visina protoka, redovno nastaje u kasno proleće, maj, jun i iznosi

6.200 m³/sec. kod Bezdana, odnosno 14.910 m³/sec. kod Velikog Gradišta. Izgradnjom Ċerdapske brane i podizanjem nivoa vode u koritu povećava se i protok kroz profil. Minimalni proticaj vode obiĉno pada

poĉetkom januara, zatim polovinom septembra i krajem oktobra. Kod Bezdana iznosi 920 m³/sek., a kod Velikog Gradišta 2.246 m³/sec., što ukazuje na najmanji protok vode kroz profil. U svom toku Dunav

prima površinske i izdanske vode sa Teleĉke vodotocima Plazović i Mostonoga. Najveće oticanje vode sa severa donosi u Dunav Tisa sa svojim pritokama, Krivajom, Ĉikom, Kerešem i Jegriĉkom. Tisa je

meĊu velikim rekama najmlaĊi vodotok u Panonskoj niziji. Kao vodotok je nastala u gornjim delovima Karpata poĉetkom diluvijuma. Sve do današnjih dana Tisa je izgraĊivala, produbljivala i menjala svoje

korito kroz juţni deo nizije. Ulazi juţno od Segedina u ravniĉarski deo Vojvodine. Ima mali pad (26-28mm/km) i tako sa malim padom protiĉe kroz najniţi deo izmeĊu Baĉke i Banata. Tisa u toku godine

najĉešće ima dva maksimuma, prvi u aprilu , a drugi, uvek znatno manji, u novembru. Prvi je viši zbog brţeg topljenja snega u Karpatima. Maksimalan proticaj vode se kreće i do 3.000 m³/sec. Minimum se

pojavljuje u augustu i septembru i spušta se do 100 m³/sek.

Plazović i Mostonoga su samostalni vodotoci, nekadašnje pritoke Dunava. Polazni deo vodotoka Plazovića zaĉinje u susednoj MaĊarskoj i sjedinjuje se sa Mostonogom iznad Sombora. Mostonga

nastaje severno od Sombora isticanjem vode iz depresija sa pešĉare severno od RiĊice na MaĊarskoj teritoriji. Jegriĉka je najveći i najduţi (60 km) interni vodotok Baĉke.

Prema podacima iz hidroloških godišnjaka koje radi Republiĉki Hidrometeorološki Zavod Srbije, vidi se da je sezonsko kolebanje karakteristiĉno po tome što su visoke vode prisutne u prolećnim i

ranim letnjim mesecima (od marta do kraja jula), dok su niske vode prisutne u jesenjim i zimskim mesecima (od oktobra do januara). U Potisju visoke vode se javljaju nešto ranije, brţe kulminiraju i opadaju

nego u Podunavlju.

U vezi sa vodostajem pomenutih reka, dati su prikazi vodostaja za ĉetvorogodišnji period (2010. do 2013. godine) na mernim stanicama Bezdan i Apatin (Dunav) i Senta (Tisa).

Tabela broj 3.2.2.-1 Proseĉni i ekstremni vodostaji reke Dunav, hidrološka

stanica:Bezdan(cm)

Godina 2010 2011 2012 2013

Srednji godišnji vodostaj 261 123 171 259

Minimalni godišnji vodostaj 32 -69 -4 0

Maksimalni godišnji vodostaj 723 573 440 756

Izvor: Hidrološki godišnjaci za pomenuti period - Republiĉki Hidrometeorološki Zavod Srbije

Tabela broj 3.2.2.-2 Proseĉni i ekstremni vodostaji reke Dunav, hidrološka stanica:

Apatin(cm)

Godina 2010 2011 2012 2013


Minimalni godišnji vodostaj 91 -30 56 52



Tabela broj 3.2.2.-3 Proseĉni i ekstremni vodostaji reke Tise, hidrološka stanica:Senta(cm)

Godina 2010 2011 2012 2013


Minimalni godišnji vodostaj 233 207 223 223





U normalnim prilikama, kada letnje poplave ne traju dugo i visina vode nije izuzetno velika, šumska vegetacija ne trpi veće štete. Tek u intervalima od 3 do 6 godina, kada se jave ekstremni vodostaji

koji duţe traju, šume i šumske kulture trpe velike štete od visokih voda. Osim toga pri izuzetnim vremenskim uslovima (naglo topljenje snega na Alpima i smrzavanje u srednjem toku Dunava) javljaju se

zimske poplave u januaru i februaru, koje mogu biti izuzetno štetne po šumsku vegetaciju.

U zavisnosti od vodostaja menjaju se i hidrološke prilike unutar šumskih površina. U Podunavlju u najniţe delove terena (kota oko 70) koje ĉine rukavci i mlake, voda poĉinje da se uliva kod vodostaja

oko 150 cm do visine vodostaja od oko 280 cm (kota 79) voda puni mlake i niske depresije koje su manje više bez šumskog rastinja, i tu se tokom vegetacije zadrţava proseĉno oko 100 dana, što je donja

granica za vrbu. Kod nivoa vode izmeĊu 280 i 380 cm (kota 79.5 - 80.0) voda pokriva tipiĉna staništa vrbe a zadrţava se od 5 do 100 dana. Na terenima sa 380 cm plavljenje je kraće od 50 dana pa su ova

staništa pogodna za gajenje topola.

Kod iznetih podataka treba imati u vidu da oni predstavljaju proseĉne vrednosti i zato daju mogućnost za opšta zakljuĉivanja. U pojedinim godinama plavljenje traje znatno duţe. Plavljenje duţe od 70

dana, što je granica za opstanak mladih zasada topola, na terenu sa kotom od 81.7 m (vodostaj 500 cm) pojavljuje se svake 14-te godine, kod kote 80.6 m (450 cm) svake 7 i kod kote 80.2 m (400 cm) svake 3-4

godine. To znaĉi da je ovde rizik propadanja zasada veoma visok.

Reţim voda

Vegetacija higrofilnih šuma uslovljena je vodom, direktnim plavljenjem Dunava i Tise. Sukcesije biljnih zajednica nekad su se odvijale na celom podruĉju uticaja reke levo i desno od korita. Od

vremena izgradnje odbrambenih nasipa Dunava pre 50-tak godina (potez Monoštorskog rita) reţim voda se izmenio. Sukcesije su sada strogo ograniĉene na poplavni deo Dunava. Isti reţim vaţi i za podruĉje

Tise, ali su sukcesije slabije izraţne, zbog strme obale reke Tise.

Zbog takvog stanja posle 1965-te godine nastaje proces sušenja šuma, zbog spuštanja nivoa podzemnih voda. Negativni trend se nije mogao zaustaviti jer je Dunav sabijen u usko korito i u augustu, u

godinama kada je najniţi vodostaj, sve podzemne vode iz profila apsorbuju se nazad, a nivo voda se spušta i do 3,5 m. Svi pokušaji klasiĉne sadnje na površinama pripremljenim za obnovu ostali su bez

rezultata. U takvim uslovima vlaţenja prešlo se na duboku sadnju topola i vrba. Ovo je izazvalo duboke promene kod autohtone vegetacije higrofilnih šuma.

Nivo podzemnih voda u branjenom delu Dunava i Tise u novonastalim uslovima je zavisio od mikroreljefa gde su se pod uticajem vode formirali razliĉiti tipovi zemljišta koji su opet posredno imali

uticaja na pojavu pojedinih vrsta.

U okviru istraţivanja najpovoljnijih uzgojnih mera u sastojinama luţnjaka u reviru Karapandţa, koje su vršene 1987. godine daju se podaci o visini podzemne vode u pojedinim profilima:

Aluvijalno zemljište

- tip - razvijeni aluvijum - na dubini većoj od 200 cm

Semiglej (livadska zemljišta)

- tip - umereno suva aluvijalna pararendzina - podzemna voda na dubini 185-200 cm

- tip - umereno vlaţna aluvijalna pararendzina - podzemna voda na dubini 160-180 cm

- tip - vlaţna aluvijalna pararendzina - podzemna voda na dubini 140-160 cm.

Za podruĉje Tise ne postoje podaci ali se u proteklim godinama uglavnom pošumljavalo euroameriĉkom topolom - klasiĉnom sadnjom u branjenom delu.

Reţim podzemnih voda u odnosu na protekli period promenjen je i na podruĉju gazdinske jedinice "Subotiĉke šume", što se negativno odrazilo na kulture crnog bora, euroameriĉke topole, bagrema i

drugih vrsta. U periodu od 1951-1958 godine nivo podzemnih voda kretao se u rasponu od 1,5-2,0 m. Tokom poslednje dve decenije nivo podzemnih voda na Subotiĉko-horgoškoj pešĉari opao je ispod nivoa

od 3,0 m. Izmena u reţimu vlaţenja svakako da je imala uticaja na šumski ekosistem poplavnih šuma, a takoĊe i na šume Subotiĉko-horgoške pešĉare.

Analizom površina, strukture i prinosa šuma Severnobaĉkog podruĉja u periodu 1966-1996 godine uoĉava se niz znaĉajnih promena.

IzvoĊenjem hidromeliorativnih zahvata na ovom podruĉju znaĉajno je izmenjena struktura šuma smanjenjem uĉešća prirodnih šuma topola i vrba, što je imalo za posledicu siromašenje genofonda ovih

vrsta. Ukupna drvna zaliha za gazdinsku jedinicu "Monoštorske šume" smanjena je (1966-1996) za preko 300.000 m³, a tekući prirast za preko 30.000 m³. U gazdinskoj jedinici "Karapandţa"drvna zapremina

je povećana zato što je ovde reţim voda povoljniji, a pedesetih godina intenzivno je raĊeno na osnivanju plantaţa EAT-a, koje su krajem osamdesetih godina imale zavidnu proizvodnju.

U Apatinskom delu podruĉja stanje je daleko povoljnije. U obe gazdinske jedinice ukupno, povećale su se površine šuma, a uvećana je i drvna zapremina. U Apatinskom ritu je na znaĉajnim površinama

oĉuvan genofond autohtonih vrsta topola i vrba.

Na podruĉju šuma Monoštorskog rita zapoĉeti su radovi na realizaciji i dovoĊenju vode na podruĉje nekadašnjeg rita, a što je rezultovalo izgradnjom kanala Siga-Kazuk koji je završen 1995 godine, što

već daje naznake da se stanje menja u pozitivnom pravcu.

Promene reţima podzemnih voda u zadnjih 20 godina zapaţene su na podruĉju Subotiĉko-horgoške pešĉare i to je jedan od uzroka sušenja hrasta luţnjaka na pojedinim lokalitetima, pošto su se

podzemne vode spustile i preko 3,5 m, usled prokopavanja kanala Radanovac-Palić.

U zavisnosti od površine šuma koja je plavljena, površina šuma Severnobaĉkog šumskog podruĉja moţe se razvrstati prema sledećem pregledu:



Tabela br. 3.2.2.-4 Površina plavljenih i zaštićenih šuma

Gazdinska jedinica Zaštićeno (ha) Poplavno (ha) Svega (ha)

Subotiĉke šume 4.480,39

4.480,39

Potiske šume 336,23 760,40 1.096,63

Karapandţa 2.239,17 390,17 2.629,34

Kolut-kozara 2.430,25

2.430,25

Monoštorske šume 4.421,64 445,66 4.867,30

Zaštićene šume 2.082,66

2.082,66

Apatinski rit 113,33 3.698,54 3.811,87

Kamarište 489,76 87,04 576,80

Doroslovaĉka šuma 380,78

380,78

Branjevina 1.323,32

1.323,32

Ukupno JP "Vojvodinašume" 18.297,53 5.381,81 23.679,34

VDP Zapadna baĉka 161,20 681,42 842,62

DTD VAD Senta 16,08 270,95 287,03

Dunav Baĉka palanka 24,98 62,34 87,32

OKM Sombor-Odţaci 1.905,26 1.905,26

OKM Novi Sad 106,92 106,92

Ukupno drţavne-ostali korisnici 2.214,44 1.014,71 3.229,15

Agrobogojevo 55,08 55,08

Agrodunav 36,49 36,49

Ĉantavir 8,51 8,51

Doţa ĐerĊ 14,62 14,62

Feketić 21,67 21,67

Gabrić 29,38 29,38

Gunaroš 26,37 26,37

Kelebija 27,11 27,11

Kolutska zadruţna šuma 94,53 94,53

Krivaja 82,45 82,45

Palić 2,75 2,75

Palić-Ludaš 8,27 8,27

Panonija 95,00 95,00

Ravnica 27,56 27,56

Selevenjske šume 85,15 85,15

Senćanski rit 307,67 307,67

Tabela br. 3.2.2.-4 Površina plavljenih i zaštićenih šuma-nastavak

Somborske šume 97,97 97,97

Zobnatica 119,26 119,26

Ukupno ostali korisnici 1.139,84 1.139,84



Privatne šume 187,38 187,38

Ukupno Severnobaĉko šumsko podruĉje 21.839,19 6.396,52 28.235,71

U poplavnom delu hidrološki uslovi za sve gazdinske jedinice zavise iskljuĉivo od vodnog reţima reke Dunava i Tise, bilo da se ispoljavaju putem poplavnih površinskih voda, bilo putem podzemnih

voda. Osnovne karakteristike ovog reţima su jasno izraţeno sezonsko kolebanje visine vodostaja tokom godine i povremena pojava velikih voda.

Sezonsko kolebanje vodostaja reka Dunava i Tise je karakteristiĉno po visokim vodama u proletnjim i ranim letnjim mesecima (od marta do kraja jula), a po niskim u jesenjim i zimskim (oktobar-

januar) mesecima. U Potisju visoke vode se javljaju nešto ranije, brţe kulminiraju i opadaju nego u Podunavlju.

U zaštićenom delu vodni reţim zavisi od reţima podzemnih voda i padavina. U periodu sa više padavina površine su ĉesto pod vodom, a za vreme sušnog perioda podzemna voda je duboko i zemljište

je suvo.

Podzemne vode na prvom nepropusnom sloju (tiv.prva izdan) na podruĉju juţne Baĉke najvećim delom pripadaju klimatskom tipu reţima, a znatno manje hidrološko-klimatskom i hidrološkom tipu.

Klimatski tip se javlja u središnjim delovima Baĉke ravnice. Za ovaj tip je karakteristiĉno da nivo podzemnih voda zavisi od klimatskih faktora, a nalazi se na dubini od 200 cm i više.

Hidrološko-klimatski tip je u priobalju reka, najĉešće u zaštićenom delu blizu nasipa, pa tu pored klimatskih faktora utiĉe i vodni reţim reka. Podzemna voda je na manjoj dubini tako da retko prelazi

300 cm. U izuzetnim prilikama kada je nivo reke visok i padavine obilne, podzemna voda izbija na površiniu i duţe se zadrţava, što moţe da dovede do propadanja mladih zasada.

Hidrološki tip reţima podzemnih voda nalazi se u neposrednoj blizini vodotoka, tako da ovde nivo podzemnih voda skoro iskljuĉivo zavisi od vodostaja reka.

Za sve podzemne vode je karakteristiĉno da su u periodu proleće-leto bliţe površini nego u zimskom periodu.

3.2.3. Edafski uslovi

Geološke karakteristike

U geološkom pogledu Severnu Baĉku odlikuje velika homogenost. U preteţnom delu ravnice izmeĊu reĉnih tokova, geološku podlogu ĉini terasni les, u priobalnim delovima reka je aluvijalni nanos peska

razliĉite strukture, dok je u subotiĉkoj pešĉari pesak.

Najveći deo drţavnih šuma ovog podruĉja prostire se pokraj reka Dunava i Tise (GJKarapandţa, GJ Monoštorske šume, GJ Apatinski rit, GJ Zaštićene šume, GJ Kamarište i GJPotiske

šume), što je uslovilo da su ovde zemljišta aluvijalnog porekla razliĉite starosti, od vrlo mladih do starih aluvijuma na kojima je formirano humozno zemljište zahvaljujući biljnoj akumulaciji.

Aluvijum je nastao fiziĉkim delovanjem reke, tj. taloţenjem peska i suspenzije fine i sitne granulacije. U popreĉnom preseku reĉne doline, udaljavajući se od korita kod ovog taloţenja se mogu

razlikovati tri zone koje se odlikuju specifiĉnim reljefskim, hidrografskim, vegetacijskim i zemljišnim uslovima. U priobalnoj zoni kretanje vode za vreme plavljenja je najveće i zbog toga se u njoj taloţi

grublji peskoviti materijal sa manje ili više mulja. Na ovim mestima se obiĉno izdiţu pešĉane ograde na kojima se stvaraju recentna aluvijalna dobro drenirana zemljišta. U srednjoj zoni, zbog smanjene brzine

proticanja vode, taloţi se muljeviti materijal, preteţno mineralnog,a delom i organskog porekla. U ovom pojasu su podzemne vode na takvoj dubini sa koje je omogućen kapilarni uspon vode sve do površine.

Uslove takvog vlaţenja prati livadska vegetacija pod ĉijim se uticajem obrazuju livadska zemljišta. U najudaljenijoj zoni od korita, odnosno u priterasnoj zoni, vlaţenje je najjaĉe, jer podzemne vode

pothranjene površinskim vodama sa viših, okolnih terena u nju prodiru te uzrokuju zabarivanje aluvijalnog nanosa. Usled promene donje erozione baze na istom mestu moţe da se taloţi ĉas finji, ĉas grublji

materijal. Otuda i izrazita slojevitost, vrlo karakteristiĉna za aluvijalne nanose.

Nanosi Dunava se odlikuju peskovitim mehaniĉkim sastavom. To su ili ilovaste peskuše ili peskovite ilovaĉe, reĊe prave peskuše i glinovite ilovaĉe. Najĉešće su sive, reĊe mutno sive boje. Raivijeniji

tipovi zemljišta se javljaju samo na starim aluvijalnim nanosima, odnosno na aluvijalnoj terasi. Za razliku od nanosa Dunava, nanosi Tise se odlikuju većim uĉešćem finih frakcija gline i ilovaĉe.

U zaštićenom delu kao geološka podloga javlja se les, priliĉno povoljnog granulometrijskog sastava koji moţe biti glinovit, a na mestima i oglejan. U zavisnosti od topografskih uslova na ovakvom

matiĉnom supstratu se obrazuju zemljišta tipa: ĉernozem, humoglej ili moĉvarno glejno (euglej) zemljište.

Pedološke karakteristike

Kao posledica sloţenih geoloških, geomorfoloških, vegetacijskih i istorijskih ĉinilaca (delovanja ĉoveka) na podruĉju su se obrazovale veoma razliĉita zemljišta. Na osnovu pedološke karte Vojvodine

zemljišne tvorevine su se obrazovale na:

- aluvijalnim ravnima

- lesnim terasama

- lesnom platou,

a svrstana su u dva reda i to:

- automorfna (terestriĉna) zemljišta

- hidromorfna (semi terestriĉna) zemljišta.



Zemljište automorfnog reda (Škorić A. et all 1973.) karakteriše vlaţenje atmosferskim padavinama. Zemljište hidromorfnog reda karakteriše podzemno vlaţenje u profilu. Ova zemljišta su obrazovana

na aluvijalnim i induciranim ravnima Dunava i Tise. Evolucija ovih zemljišta uslovljena je pored vlaţenja padavinskim vodama i dopunskim vlaţenjem podzemnom vodom koja se zadrţava u profilu na duţi

ili kraći vremenski period.

Zemljišta obrazovana na aluvijalnim ravnima

Podruĉje Dunava:

U okviru šumskog podruĉja u severozapadnom i zapadnom delu mogu se izdvojiti sledeće klase zemljišta i to:

Fluvisoli (aluvijalna zemljišta)

To su zemljišta koja se javljaju u gazdinskim jedinicama uz reku Dunav i njih karakteriše podzemna voda koja se javlja na dubini većoj od 2m. Zemljišta ove klase pripadaju tipu razvijenog aluvijuma

sa jasno izdvojenim humusno-silikatnim horizontom A - dubine 0-26 cm., mrko sive boje, sitnozrnaste strukture, veoma dobrih vodno vazdušnih osobina. Teksturno pripada ilovaĉi sa 50% ukupne gline. Ostali

deo profila ĉini fini aluvijalni materijal koji ima karakter ilovaĉe. Ova zemljišta se javljaju na najvišim terenima plavnih šuma u zaštićenim i nezaštićenim delovima. To su staništa domaćih topola i vrba

(Populetum albae) zatim staništa ritskog luţnjaka sa brestom (Ulmeto fraxinetum quercetosum). Zemljišta su vrlo plodna, visoko proizvodne vrednosti pogodna kako za uzgoj mekolišćarskih tako i tvrdih vrsta

(hrast, poljski jasen) drveća. Nadmorska visina im je 85-86 m. Na ovim staništima na najvišim terenima javlja se i vrba (Rubeto Salicetum albae).

Semiglej (livadska zemljišta)

Ova zemljišta koja pripadaju klasi A-C-CG (semiglejna) karakteriše podzemna voda koja se nalazi na dubini od 120-200 cm. Zauzimaju poloţaje izmeĊu pravih aluvijalnih zemljišta sa jedne i glej

zemljišta sa druge strane. U zavisnosti od dubine podzemne vode izdvojene su tri varijante:

umereno suve aluvijalne pararendzine

umereno vlaţne aluvijalne pararendzine

vlaţne aluvijalne pararendzine

U proizvodnom pogledu to su visoko produktivna zemljišta sa vrlo dobrim vodno vazdušnim osobinama. To su tipiĉna staništa autohtonih domaćih topola i vrba. Odliĉna staništa šuma hrasta luţnjaka

(reon Prodor sa 600 m³/ha u sve tri varijante), sa blizinom podzemnog vlaţenja (Bajski Kanal). Ova staništa sa svim stepenima vlaţenja zastupljena su u svim gazdinskim jedinicama uz reku Dunav, poĉev od

Revira Kamarište do Srpsko - MaĊarske granice. Zajednice koje se javljaju na njima su Populetum albae, nigrae (poplavni deo-Apatinski rit), Rubeto Salicetum albae i na suvljim varijantama (Ulmeto

fraxinetum quercetosum), a nešto vlaţnijim (Ulmeto fraxinetum typicum). Za ovo zemljište je karakteristiĉno da je humusno-akumulativni horizont sivo crne boje. Teksturno pripadaju glinovitoj ilovaĉi. Kod

umereno vlaţnih varijanti humusno-akumulativni horizont moţe biti i teţeg mehaniĉkog sastava (do 70% ukupne gline).

Glej zemljišta

Klasi A-G odnosno tipu moĉvarno glejnih zemljišta (Škorić A. et all, 1973.) pripadaju najvlaţnija zemljišta. S obzirom na dubinu na kojoj stagnira podzemna voda mogu se izdvojiti alfa, beta i gama

glej. Ova zemljišta su zastupljena na podruĉju reke Dunav, ali je izmenom korita nivo podzemnih voda znatno spušten. Danas se podzemna voda zadrţava na dubini većoj od 90cm. Zemljišta su kod gleja vrlo

teškog mehaniĉkog sastava, dok su kod gleja teškog mehaniĉkog sastava sa nepropusnim tvrdim horizontom na dubini 45-50cm. U proizvodnom smislu ova zemljišta variraju od visokoproduktivnih da slabo

proizvodnih staništa. Uglavnom su na njima zastupljene zajednice Myosolo-Caricetum albae, na boljim staništima Populetum nigrae, zatim mešovite sastojine bele vrbe i crne topole. (Apatinski rit).

Podruĉje Tise:

Osnovna geološka podloga je aluvijalni nanos reke Tise. Njega karakterišu horizonti deponovanja recentnih masa razliĉite moćnosti i razliĉite fiziĉke strukture. Pod uticajem reljefa, poloja, reţima

podzemnih voda, površinskih voda, biljnog sveta i biohemijskih procesa formirana su zemljišta reda hidromorfnih (semiterestriĉnih zemljišta) klase:

fluvisoli (aluvijalna) zemljišta

semiglej (livadska) zemljišta

glej zemljišta

Fluvisoli (aluvijalna zemljišta) obrazovana su nanajvišim terenima (gde je podzemna voda na dubini većoj od 2 m). Od morfoloških svojstava pojedinih tipova i varijeteta aluvijalnih zemljišta treba

istaći zajedniĉku karakteristiku, slojevitost u profilu razliĉite moćnosti i razliĉitog mehaniĉkog sastava. Broj slojeva je razliĉit, što zavisi od udaljenosti od korita reke, uĉestalosti i intenziteta poplava. Po

mehaniĉkom sastavu su heterogenog sastava, što je posledica njihovog nasleĊa od reĉnih nanosa, na kojima su ona postala, a zatim dalje disperzije u uslovima prevlaţivanja i pojave tipskih procesa. Fiziĉko

hemijska svojstva ovih zemljišta zavisi od mehaniĉkog sastava. Na podruĉju Tise aluvijalna zemljišta imaju veći procenat frakcija gline.

Semiglej (livadska) šumska zemljišta zauzimaju preteţno nezaštićene priobalne delove poloja. Livadske crnice se nalaze na višim poloţajima (umereno vlaţne aluvijalne pararendzine), a ritske crnice na

niţim poloţajima (vlaţna aluvijalna pararendzina). Navedene tipove karakteriše veliki stepen mineralizacije, karbonatni karakter sastojaka i aktivno nagomilavanje humusa i azotnih materija. Zahvaljujući

reţimu vode i klime pedogenetski procesi su vrlo aktivni i biogenetska akumulacija je zahvatila dublje horizonte mineralnog zemljišta, poboljšavajući na taj naĉin pedogenetske procese i sastav zemljišta.

Podzemna voda je na dubini od 120-200mm. Izdvajaju se u svim varijantama od umereno suvo - umereno vlaţne do vlaţne pararendzine. U proizvodnom smislu to su visoko produktivna zemljišta s tom

razlikom što Tisa sadrţi veći procenat gline u koloidnim ĉesticama. To je i razlog da Tisa ima ujednaĉenije korito, da nema sprudove kao reka Dunav.

Snabdevenost ovih zemljiošta vodom zavisi od vodnog reţima Tise. Budući da je vodostaj ove reke od februara do kraja jula srednji ili visok, za vreme vegetacije obiĉno ima dovoljno vode. Ako je za

vreme vegetacije vodostaj duţe vreme nizak, a uz to je leto suvo, onda se glinoviti sloj suši, postaje tvrd i javljaju se duboke, višesantimetarske pukotine, zbog ĉega mlade sadnice krţljave i dolazi do pojave



sušenja. Na peskovitom zemljištu sušni period je još kritiĉniji. Nasuprot tome, ako visoki vodostaj i poplave duţe traju, uz kišovito leto, dolazi do zagušivanja sadnica zbog narušavanja.vodno-vazdušnog

reţima. Po mehaniĉkom sastavu zemljište je peskovito-ilovasto sa krupnijim frakcijama u priobalnom delu i na gredama, a sitnijim na udaljenim i niţim delovima. Hemijske osobine zemljišta su povoljne

reakcije, neutralne do alkalne, a kreĉa i ostalih sastojaka ima u dovoljnoj koliĉini.

Glej zemljište

Ona su takoĊe karakteristiĉna i za ova podruĉja i ovde su prisutna sva tri tipa, alfa, beta i gama, s tim da je alfa tip najkarakteristiĉniji.

Zemljišta obrazovana na lesnim terasama

Na podruĉju lesnih terasa (okolina Sombora, Apatina, Odţaka) formirana su automorfna zemljišta terestriĉnog karaktera koja pripadaju klasi humusno akumulativnih zemljišta tipa ĉernozema sa

izvesnim modifikacijama ka ogajnjaĉenim tvorevinama (ogajnjaĉeni ĉernozem). Ova zemljišta karakteriše tipiĉna graĊa profila A-C. Zemljišta su obrazovana na lesu. Humusno-silikatni horizont je crno smeĊe

boje, krupno mrviĉaste strukture, veoma dobrih vodno vazdušnih osobina. Zemljišta teksturno pripadaju ilovaĉi. Odnos ukupne gline prema ukupnom pesku je veoma povoljan, s obzirom da je sadrţaj ukupne

gline jednak sadrţaju peska. Rezultati prouĉavanja hemijskih osobina pokazuju da je zemljište veoma dobrih hemijskih osobina.

Ovo su beskarbonatna zemljišta - ĉernozem. Ovaj tip ĉernozema karakteristiĉan je za ĉernozeme zone u našoj zemlji, odnosno pod uticajem šumske vegetacije i pojaĉane koliĉine padavina evolucija ide

u pravcu stvaranja ogajnjaĉenog ĉernozema. Jaĉina humusno-akumulativnog horizonta se smanjuje, a u morfologiji profila izmeĊu A i C horizonta oseća se prisustvo horizonta A, B braunizacije. Proces

braunizacije (ogajnjaĉavanja) karakteriše dalja acidifikacija (zakišeljavanje) adsorptivnog kompleksa pod uticajem humusnih kiselina. Ujedno dolazi do sniţenja pH vrednosti u vodi i pH se spušta ispod 7,00.

Drugi znak je povećanje sadrţaja gline i koloida. Livadske crnice kao zemljišne tvorevine obrazovane na ovim terasama na najniţim terenima u uslovima vlaţenja malo su zastupljene. Zemljište tipa solonjec

zastupljeno je na potezu Breška šuma, znatan deo revira Kozare - Šušnja, revir Štrbac u okolini Baĉkog Monoštora, zatim na potezu Deronje (šuma Branjevina), Karavukova (Gornja karavukovaĉka šuma).

Zemljišta obrazovana na lesnom platou (lesne zaravni) (Teleĉka visoravan, Subotiĉka pešĉara)

Lesne zaravni su oblik reljefa Vojvodine, izgraĊene od moćnih naslaga lesa, a katkad i proslojaka lesoidnog peska. Les je navejavan za vreme glacijacija u vidu slojeva. Teleĉka je najveća i najšira

zaravan. Površine je 2.600 km2 sa nadmorskom visinom od 90-125m. Visoravan je reljefno dosta izraţena sa pojavom vrtaĉa, dolina, oblika okruglastog ili eliptiĉnog, dubine 1-5m. Na njoj su obrazovana

zemljišta tipa ĉernozem, ĉernozem u degradaciji, peskoviti ĉernozem, peskovita zemljišta, manji delovi ritskih crnica, itd.

Subotiĉka pešĉara

Subotiĉko-Horgoška pešĉara se prostire severno od Subotice i Horgoša sve do MaĊarske granice. U MaĊarskoj se pešĉara nastavlja dalje na sever. Idući na jug pešĉara se utapa u prostranu lesnu površ

Teleĉke. Tako juţni deo pešĉare predstavlja pojas mešanog lesa i peska, dok je severni deo peskovitiji. Proseĉna visina pešĉare je 125m. Površina pešĉare je u zapadnom delu jaĉe oblikovana elementima mikro

i mezo reljefa. U ovom delu postoji veliki broj dubljih depresija, dolina, udolica i izduvina raznolikog oblika i veliĉine. Na Subotiĉko-Horgoškoj pešĉari su obrazovane razne vrste peska, razliĉite meĊu sobom

po boji, mehaniĉkom sastavu, razliĉite proizvodne moći. Veza reljefa sa postojećim vrstama peska vrlo je uoĉljiva na svim delovima pešĉare. Na terenima gde je jaĉe izraţen dinski reljef preovlaĊuje ţuti pesak

ili sivo ţuti, u mikrodepresijama najĉešće crni ili crni ilovasti. Reljef je na pešĉarama toliko vaţan ĉinilac da je na terenima gde je izraţen dinski reljef teško naći ma i najmanju površinu homogenog peska. Na

dinama se obiĉno sreće jedna, na zaravnima druga, a u dubljim mikrodepresijama treća vrsta peska. Nivo podzemnih voda je uslovljen reljefom. Depresije su uvek vlaţnije, podzemna voda u njima je duboka,

pa je i to razlog što se u depresijama stvorio crni pesak.

Sivo ţuti pesak

Zauzima severozapadne delove pešĉare i uglavnom je ograniĉen na zonu šuma. Dinski reljef u kompleksu sivoţutog peska je uticao na morfološki izgled peska, a time i njegovu proizvodnu vrednost. U

pogledu sadrţaja humusa ovaj pesak je najsiromašniji. Humusni sloj je dubok 10-15 cm, a u šumi je neznatno razvijen. Sivoţuti pesak se odlikuje visokim sadrţajem frakcija peska i vrlo malim sadrţajem

frakcija gline. Vodne osobine peska su nepovoljne, ahumusni horizont je jako plitak.

SmeĊi pesak

Javlja se na nekoliko mesta i zauzima više terene dok se u depresijama gde su podzemne vode bliţe površini, javlja peskovita ritska crnica. Situacija je danas bitno izmenjena zbog spuštanja nivoa

podzemnih voda. Najveća površina pod smeĊim peskom nalazi se u reviru Krivo Blato, a dve manje u Hrastovaĉi. Reljef je blago talasast, nešto izdignut i proseĉno sa dubljom podzemnom vodom. SmeĊi

pesak ima tri karakteristiĉna horizonta, gore je smeĊi pesak 45-50cm, u dubini ţuti prelazni i sivi nepromenjen ispod 80-100cm. Po mehaniĉkom sastavu smeĊi pesak stoji na sredini izmeĊu ţutog (siromašnog

u glini) i crnog koji sadrţi nešto veći procenat gline. On je na sredini izmeĊu vezanog i nevezanog peska.

Crni pesak

Javlja se sporadiĉno i na manjim površinama. Jedan kompleks se nalazi u Krivom Blatu, a drugi u Ĉavolju u kompleksu ţutog peska. Na obrazovanje crnog peska uticala su dva ĉinioca: trave, koje su

pre privoĊenja obradi rasle na terenima gde se ovaj pesak danas nalazi, podzemna voda od koje najviše zavisi porast trave i druge vegetacije. Znaĉajan faktor u obrazovanju ovog peska bio je mikroreljef jer od

njega zavisi nivo podzemnih voda, a posredno i vegetacija. U vlaţnim depresijama humusni horizont moţe biti dubok preko jednog metra. Crni pesak ima tri karakteristiĉna horizonta, gore crni humus dubok

50-100cm, prelazni ţuti ili smeĊi koji nije svuda izraţen i sivi vlaţniji pesak. Po mehaniĉkom sastavu crni pesak sadrţi 5-8% gline i 92-95% peska.

3.2.4. Klimatski uslovi

U klimatskom pogledu ovo podruĉje pripada umereno kontinentalnoj klimi sa osobinama panonsko stepske umereno-kontinentalne klime.



Kontinentalni karakter klime ogleda se u tome što je jesen toplija od proleća, temperaturni prelaz od zime ka letu nešto je oštriji nego od leta ka zimi, i što se uoĉava tendencija pomeranja

temperaturnog minimuma na februar i maksimuma na avgust.

Dok se prelazna godišnja doba odlikuju promenljivošću vremenskih stanja sa toplijom jeseni od proleća, leto karakterišu stabilne vremenske prilike sa povremenim kraćim pljuskovima lokalnog

karaktera. Zimi su vremenske prilike pod uticajem ciklonske aktivnosti sa atlanskog okeana i sredozemnog mora, kao i zimskog tiv. Sibirskog anticiklona.

Reţim padavina ovog podruĉja nosi delom obeleţje srednjeevropskog (podunavskog) reţima, sa vrlo velikom neravnomernošću raspodele po mesecima.Ekstremne visine padavina javljaju se poĉetkom

leta (jun) u vidu maksimuma i sredinom jeseni (oktobar) ili poĉetkom proleća (mart) sa najmanjim meseĉnim visinama.

Radi potpunog uvida u klimatske prilike ovog podruĉja u narednom izlaganju prikazaće se najznaĉajniji meteorološki podaci osmatranja na stalnoj meteorološkoj stanici Sombor.Podaci su uzeti sa sajta

Republiĉkog hidrometeorološkog zavoda Srbije.

Temperatura vazduha

Vojvodina je kao deo Panonske nizije najvećim delom opkoljena planinskim masivima, što ima znatnog uticaja na formiranje osnovnih klimatskih obeleţja. Veća otvorenost vojvoĊanskog podruĉija

prema severu i ka zapadu uslovljava jaĉe uticaje vazdušnih strujanja i vremenskih promena iz ovih pravaca. Ove karakteristike u osnovi uz velika godišnja kolebanja temperature vazduha, daju kontinentalnije

obeleţje klimi Vojvodine, nego što bi ona po opštem geografskom poloţaju imala. S druge strane, izvesne osobine umereno-kontinentalnog karaktera klime Vojvodine potvrĊuju konstantacijom da je u njoj

jesen toplija od proleća, proseĉno, za 0.7°C, da je temperaturni prelaz od zime ka letu nešto oštriji nego nego što je od leta ka zimi. TakoĊe moţe da se uoĉi tendencija pomeranja temperaturnog minimuma na

februar i maksimuma na avgust.

Uzimajući da je u Vojvodini proseĉno najhladniji mesec januar sa srednjom temperaturom vazduha od -0,6ºC i najtopliji jul sa 21,3ºC pri ĉemu je godišnja amplituda 21,9ºC i srednja godišnja

temperatura vazduha 11ºC, mogu se izvesti predhodni zakljuĉci o umereno-kontinetalnom karakteru klime Vojvodine.

Srednji maksimum temperature vazduha u Vojvodini je najviši u avgustu 27,9ºC, a najniţi u januaru 2,1ºC. MeĊutim u pojedinim mestima najviši meseĉni maksimum se javlja u julu i avgustu. Inaĉe srednji

apsolutni maksimum temperature vazduha za Vojvodinu, proseĉno, iznosi 34,8ºC u avgustu, za Baĉku 35,1ºC takoĊe u avgustu, za Srem 34,6ºC u julu i za Banat 34,7ºC u julu i avgustu. Apsolutni maksimumi

u Vojvodini se javljaju od maja do septembra, izmeĊu 38,6ºC i 41,4ºC (zabeleţeno u Panĉevu 6. jula 1988.godine). Srednji minimum temperature vazduha u Vojvodini je najniţi u januaru -4,8ºC, a najviši u

julu 14,9ºC i kao takav se javlja u svim mestima u ova dva ekstremna meseca. Srednji apsolutni minimum temperature vazduha dostiţe za Vojvodinu proseĉno -15,6ºC, za Baĉku -15,7ºC, za Banat -15,8ºC i

za Srem -14,7ºC.

Srednja godišnja uĉetalost mraznih dana (minimalna dnevna temperatura ispod 0ºC) u Vojvodini iznosi 87,9 dana ili 24% godišnje pri ĉemu najveći deo opada na period decembar-februar sa 62,9 dana, ili

70% od ukupnog broja dana u ovom periodu. Srednja godišnja uĉestalost i verovatnoća pojave ledenih dana (maksimalna dnevna temperatura vazduha ispod 0ºC) iznosi 22,6 dana ili 6% od godine, sa

periodom javljanja od novembra do marta, najĉešće u januaru od 9,8 dana ili 32% u tom mesecu. U Vojvodini broj toplih dana (maks. temperatura vazduha veća od 25ºC) iznosi 92,2 dana ili 25% od godine sa

periodom javljanja od marta do novemra . Broj vrelih dana (maks. temperatura vazduha viša od 30ºC) iznosi 28,9 dana (8% od broja dana u godini).

Temperaturni reţim klime karakterišu podaci u tabeli 3.2.4.-1.

Tabela br. 3.2.4.-1. – Srednje godišnje, maksimalne i minimalne temperatura vazduha ( oC) za period 2000-2014:

Meteorološk

a

stanica

Analizirana vrednost PROSEĈNE VREDNOSTI PO GODINAMA

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Palić

Srednja godišnja temperatura 12,7 11,3 12,5 11,4 11,2 10,7 11,5 12,5 12,4 12,4 11,3 11,8 12,3 12,1 12,7

Maksimalna temperatura 38,0 38,0 36,7 36,6 35,2 34,0 34,2 38,2 36,6 34,3 34,6 37,6 38,1 37,5 34,0

Minimalna temperatura -12,1 -18,4 -13,7 -23,5 -13,5 -19,5 -14,7 -8,3 -11,8 -17,0 -15,8 -10,1 -21,5 -7,5 -12,6

Sombor

Srednja godišnja temperatura 12,8 11,3 12,3 11,6 11,1 10,6 11,6 12,5 12,4 12,3 11,1 11,5 12,3 12,0 12,6

Maksimalna temperatura 39,5 37,4 37,1 38,4 36,7 34,7 35,5 40,3 37,0 36,6 34,2 37,0 39,9 38,7 33,6

Minimalna temperatura -11,7 -21,4 -13,0 -26,5 -15,2 -21,7 -14,7 -8,7 -11,0 -19,7 -16,1 -12,7 -26,8 -8,6 -16,8

Izvor: Klimatski godišnjaci za pomenuti period - Republiĉki Hidrometeorološki Zavod Srbije

Srednja godišnja temperatura, za posmatrani period, se kreće od 10,6°C (Sombor,2005) do 12,8°C (Sombor,2000) a prosek za posmatrano podruĉje je 11,9°C.

Maksimalna temperatura izmerena je 2007. godine i iznosila je 40,3°C na meteorološkoj stanici Sombor. Minimalna temperatura je iznosila -26,5°C, a zabeleţena 2003. godine na meteorološkoj stanici

Sombor.

Temperature ispod 0oC javljaju se od kraja septembra do sredine maja. Godišnje ima 71,1 dana sa temperaturama ispod 0

oC.

Padavine



Padavine su veoma znaĉajan klimatski elementi koji imaju presudan znaĉaj u razvoju biljaka. Vojvodina je poznata po podunavskom raţimu kiša koga obeleţava najveća koliĉina padavina u mesecu junu

(glavni maksimum padavina), obiĉno u oktobru (sekundarni maksimum padavina) dok je njegova najniţa vrednost u toku januara i februara. Vojvodina u periodu od 1948-1995 godine pokazuje izvesna

odstupanja, što se vidi sa slike 1. sporedni maksimum je pomeren od oktobra na novembar dok se zimski minimum javlja u martu.

Grafikon 3.2.4.-1 Padavinski reţim za Vojvodinu za period 1948-1995.

Ovakava godišnji tok padavina samo potvrĊuje njihovu nestalnost koja je posledica promenljivih vremenskih stanja koja su rezultat smenjivanja prodiranja raznorodnih vazdušnih masa u pojedinim

dobima godine. Najveća koliĉina padavina pada u mesecu junu u dosta mirnom podruĉiju srednjeg i juţnog Banata kao i zapadnog Srema, sa vrednostima iznad 80 mm s jedne strane i dosta ograniĉenog

podruĉija severnog i srednjeg dela Baĉke sa vrednostima ispod 70 mm s druge strane.

Godišnja koliĉina padavina pokazuje veoma neujednaĉen raspored, ne samo u širim podruĉjima pokrajine, već i razlike koje se javljaju kod bliskih stanica u istom rejonu. Ovo se odnosi ne samo na

padavinama oskudne rejone severne Baĉke , gde godišnje u proseku padne manje od 550 mm padavina, već još više na brdovito podruĉije Vršaĉkih planina i Fruške gore, tj severnog Srema i jugoistoĉnog

Banata sa više od 660 mm padvina. Proseĉne godišnje koloĉine padavina u Baĉkoj iznose 574 mm. Prosek padavina za Vojvodinu iznosi 602 mm.

Verovatnoća padavina je procentualno odnos zastupljenosti broja dana sa padavinama i ukupnog broja dana u odgovarajućem vremenskom intervalu. Verovatnoće padavina su u Vojvodini relativno

velike ako se posmatraju dani sa najmanje 0,1 mm, tada bi svaki treći dan trebalo da ima merljivu koliĉinu padavina. Intenzitet padavina predstavlja neposrednu vezu izmeĊu koliĉine padavina i merljive

koliĉine padavina. U Vojvodini proseĉan dnevni intenzitet padavina koleba izmeĊu 6,7 mm u junu i 3,3 mm u mart. U odnosu na pojedina godišnja doba , najveći je intenzitet leti (6,5 mm na dan), a najmanji

zimi (3,9 mm na dan), dok je srednja godišnja vrednost 4,8 mm na dan.

Uobiĉajeni period javljanja padavina u obliku snega u Vojvodini ograniĉen je na period od oktobra do aprila uz napomenu da je ĉestina pojavljivanja snega veoma mala tj. u 10 godina jedan sluĉaj. U

Vojvodini u januaru ima proseĉno 6,1 dana sa snegom. Februar i decembar imaju proseĉnu ĉestinu od 5,3 i 4,9 dana dok mart i oktobar znatno manje 3,1 odnosno 0,1 dana. Trajanje sneţnog pokrivaĉa je u

proseku 32,2 dana što je znatno duţe od broja dana sa padanjem snega (21,6) što je razumljivo zato što se sneţni pokrivaĉ zadrţava na površini zemlje i po prestanku padanja snega više dana, ukoliko je

temperatura vazduha oko ili ispod 0ºC.

Zvuĉni efekat grmljavine, isto kao i svetlosni efekat munja, veoma dobro karakterišu procese elektriĉnih praţnjenja u oblacima pri atmosferskim nepogodama. Štetne pojave kao što su oluja, grad ili jake

pljuskovite padavine, stoje u veoma dobroj korelativnoj vezi sa brojem sluĉajeva grmljavinskih nepogoda. Proseĉan broj dana u Vojvodini sa grmljavinskim nepogodama iznosi 27,6 sa velikim kolebanjima od

mesta do mesta. Grmljavinska nepogoda je uglavnom pojava letnjeg perioda kad se u proseku pojavi 17,4 dana što odgovara verovatnoći pojave od 19% što znaĉi da je leti svaki peti dan s grmljavinom.

Pojava magle u Vojvodini karakteristiĉna je za zimsku polovinu godine i iznosi ukupno izmeĊu 25 i 45 dana godišnje. Najveći broj dana sa maglom zabeleţen je u podruĉiju severnog dela Srema,

posebno u podruĉiju Fruške gore, jugoistoĉnog i severnog dela Baĉke gde je zabeleţeno više od 40 dana sa maglom. Najmanje maglovitih dana javlja se u srednjem i istoĉnom delu Banata.

Broj dana sa gradom u Vojvodini u proseku iznosi 1,1 dan sa raspodelom od 1 dana u Baĉkoj, 1,1 dan u Banatu i 1,2 dana u Sremu. Najveći broj dana sa gradom javlja se u periodu od maja do avgusta.

Raspored proseĉne koliĉine padavina po godinama za prethodnih petnaest godina izmeren ma meteorološkim stanicama Sombor i Palić se vidi i iz podataka u tabeli 3.2.4.-2.



Tabela br. 3.2.4.-2. - Godišnja koliĉina padavina (mm) za period 2000-2014:

Meteorološka

stanica

KOLIĈINA PADAVINA PO GODINAMA

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Palić 247,1 789,0 403,6 491,3 722,9 698,6 650,0 631,5 658,7 587,0 926,5 417,6 434,1 625,3 807,9

Sombor 277,5 798,1 523,4 449,3 818,4 802,3 619,8 707,0 604,8 528,3 1035,6 403,8 452,6 694,7 780,8

Izvor: Republiĉki Hidrometeorološki Zavod Srbije

Najviše padavina u jednoj godini u posmatranom periodu je izmereno u Somboru 2010.godine. Proseĉno godišnje padne (u posmatranom periodu) 606mm.

Padavine su jedan od najvaţnijih klimatskih elemenata. Obzirom na atmosferske procese i karakteristike reljefa, padavine su na teritoriji Srbije nepravilno rasporeĊene u vremenu i prostoru. Godišnje

koliĉine padavina u proseku rastu sa nadmorskom visinom. Oblast koju ĉine Podunavlje, dolina velike Morave i njen nastavak prema Vranju i Dimitrovgradu, imaju tokom godine do 650 mm padavina. Veći

deo Srbije ima kontinentalni reţim padavina, sa većim koliĉinama u toplijoj polovini godine. Najviše kiše padne u junu i maju. U junu padne 12 do 13% od ukupne godišnje sume padavina. Najmanje padavina

imaju meseci februar ili oktobar kada u proseku padne 5 do 6% od ukupne godišnje koliĉine padavina.

Indeks suše

Klimatski indeksi se zasnivaju na podacima više klimatskih elemenata, te su pogodni za donošenje zakljuĉaka o karakteru klime nekog podruĉja. Ovde će se izneti samo najjednostavniji indeksi, koji se

zasnivaju na temperaturi vazduha i sumi padavina. To su Langeov kišni faktor i Demartonov indeks suše.

Prema prikazanim podacima Langeov kišni faktor (godišnja srednja vrednost padavina / godišnja proseĉna temperatura) za ovo podruĉje iznosi po mernim stanicama: Palić - 51, Sombor - 55. Ovi podaci

pokazuju da je klima Severnobaĉkog šumskog podruĉjau granicama humidne klime (vrednost kišnog faktora od 40 do 160) i to vrlo blizu klasifikacionog stepena za aridnu klimu (0-40). Praktiĉno to znaĉi da u

godinama sa padavinama ispod proseka, klima ovog podruĉja ima aridni, a u godinama sa natproseĉnim padavinama umereno humidni karakter. Generalno se moţe reći da su severo-istoĉni delovi Vojvodine

najbliţi aridnoj klimi, dok idući prema jugu i jugo-istoku klima poprima humidnije odlike.

Indeks suše po Demartonu prema srednjoj koliĉini padavina i srednjoj godišnjoj temperaturi vazduha uvećanoj za 10°C za Sombor iznosi 28,0 a za palić 26,3 što znaĉi da prema klasifikaciji ovog autora

ovo podruĉje je sa stalnim oticanjem vode. Ovaj indeks takoĊe raste od severo-istoka prema jugu i jugoistoku, kao i Langeov kišni faktor.

Vlaţnost vazduha

U tabeli 3.2.4.-3 prikazani su podaci o proseĉnoj relativnoj vlaţnosti vazduha po godinama.

Tabela br. 3.2.4.-3. – Relativna vlaţnost vazduha (%):

Meteorološka

stanica

RELATIVNA VLAŢNOST PO GODINAMA

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Palić 64 73 73 69 74 76 75 75 71 71 78 86 69 75 77

Sombor 63 68 70 68 72 71 71 73 68 67 75 88 71 78 80


Podaci o relativnoj vlaţnosti vazduha pokazuju periode slabe vlaţnosti u vegetacionom periodu, zbog ĉega mogu nastati suše, koje imaju nepovoljan uticaj na razvoj mladih zasada, naroĉito u prvoj

godini nakon sadnje. Relativna vlaţnost vazduha najveća je u decembru (87,1-86,5%), a najmanja u julu (65,0-69,1%).

Oblaĉnost i osunĉavanje

Najveća oblaĉnost na podruĉju Severne baĉke je zimi - u decembru, dok je najmanja oblaĉnost u aprilu i iznosi 2.3. Oblaĉnost po godinama data je u tabeli br.3.2.4.-4 a osunĉavanje u tabeli br.3.2.4.-5.

Tabela br. 3.2.4.-4. - Oblaĉnost (u desetinama):

Meteorološka

stanica

OBLAĈNOST PO GODINAMA

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Palić 4,7 5,4 5,6 4,6 5,7 5,4 5,5 5,0 5,3 5,5 5,9 5,0 4,7 5,6 5,8

Sombor 4,6 5,3 5,6 4,7 5,7 5,5 5,5 5,0 5,4 5,6 5,8 4,9 4,7 5,5 5,5


Tabela br. 3.2.4.-5. - Trajanje sunĉevog sjaja(h):



Meteorološka

stanica

OSUNĈAVANJE PO GODINAMA

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Palić 2457,5 2219,3 2134,0 2414,4 2009,0 2152,5 2122,2 2372,8 2263,7 2217,7 1977,3 2390,2 2517,8 2119,4 2031,3

Sombor 2449,3 2090,5 2032,9 2329,5 1968,8 2006,3 2089,9 2289,9 2222,6 2123,5 1871,8 2292,9 2505,1 2103,2 2005,8


Insolacija je u obrnutoj srazmeri sa oblaĉnošću. Za podruĉje Severne Baĉke najveća je u julu ili avgustu a najmanja u decembru ili januaru.

Vetrovi

Vazdušna strujanja u Vojvodini imaju poseban znaĉaj s obzirom na relativno veliku uĉestalost iz razliĉitih pravaca u toku godine, sa jedne strane i preteţno poljoprivrednog karaktera podruĉja, sa

teţinom u oĉuvanju vode u biljkama i zemjlištu, smanjivanju ispravanja itd. sa druge strane.

Ĉestina javljanja vetrova iz pojedinih pravaca i pojave tišina, sluĉajeva bez vetra, ukazuje na sledeći raspored vetrova po godišnjim dobima. Zimi, u periodu od decembra do februara u većem delu

Vojvodine duvaju jugoistoĉni vetrovi što je u ovim mesecima uobiĉajena posledica rasporeda depresije pritiska u zapadnom delu Sredozemnog mora i anticiklona koji je stacioniran na jugu Ukrajine i

Belorusije. Najĉešće se jugoistoĉni vetar u obliku košave (sa brzinom iznad 6 m/s) javlja u Banatu gde jugoistoĉna i juţna komponenta ovog vetra zajedno daju 35-39% od ukupnog broja sluĉajeva duvanja

vetra u zimskom periodu. Izuzetak navedenog odnosa je okolina Bele Crkve, gde se javlja najveći broj sluĉajeva bez vetra u ovom periodu (42%), pa tek posle jugoistoĉni vetar sa 18% uĉestalosti. Veoma

karakteristiĉan raspored vetrova u zimskom periodu u jugozapadnom delu Srema, gde zbog meridionalnog pruţanja Fruške gore kašava dobija istoĉni parvac.

U prolećnom delu (mart-maj) u raspodeli najĉešćih vetrova dolazi do sasvim neznatnih pomeranja najviše zastupljenih pravaca: u Banatu i Juţnoj Baĉkoj smanjuje se uĉestlost jugoistoĉnog vetra u

odnosu na zimski period, a povećava se ĉestina severozapadnog vetra, dok se istovremeno na svim stanicama smanjuje preoseĉan broj sluĉajeva bez vetrova. U zapadnom i severnom delu Baĉke i

jugoistoĉnom delu Srema zimski raspored vetrova zadrţava svoj dominatan pravac i u prolećnom periodu.

U toku letnjeg perioda (jun-avgust) dolazi da znaĉajnih promena ĉestina pravaca vetrova. U prvom redu ovo se odnosi na znatno povećanje zastupljenosti severozapadnih vetrova i smanjivanja

jugoistoĉnih. Ovakav raspored vetrova u letnjim mesecima nastaje kao posledica povećane aktivnosti atmosferskih centara niskog atmosferskog pritiska iznad Srednje Azije kao i ĉestih prelaza barometarskih

depresija iznad Jadranskog i Sredozemnog mora u pravcu istoka. Za leto se moţe reći da su vetrovi rasporeĊeni samo oko jednog pravca-severozapadnog.

PreovlaĊujuće ĉestine vetrova u Vojvidini u najvećoj meri dolaze do izraţaja u jesenjem godišnjem dobu (septembar-novembar). Tome doprinosi raspored atmosferskog pritiska iznad naših oblasti.

Najveću ĉestinu javljanja vetrova postiţu iz jugoistoĉnog i juţnog pravca u Banatu, gde ove komponente vetrova ĉine 37-43% svih sluĉajeva iz duţih pravaca i tišina zajedno. U juţnom delu Baĉke ĉestina

javljanja košave kreće se izmeĊu 19-25%, a na Teleĉkoj visoravni i u zapadnom delu Baĉke preovljaĊuje mirno vreme bez vetra (19-23%) i manje brojni vetrovi iz severnog pravca u Somboru (15%) i

jugoistoĉnog pravca na Paliću (13%). U jugoistoĉnom delu Srema provlaĊuje istoĉni vetar .

Proseĉni normalni rapored vetrova je rezultanta ĉeste vetrova iz ĉetiri godišnja doba. Godišnje ĉestine vetrova su zbog toga uglavnom usredsreĊene na dva suprotna pravca: jugoistoĉni i severozapadni.

Tabela br. 3.2.4.-6. - Ĉestina vetrova:

Meteorološka stanica Sombor

Godina Pravac duvanja vetra

N NE E SE E EW W NW T

2013 182 73 87 121 107 102 136 157 130

2012 201 73 80 135 111 93 123 158 121

2011 175 62 89 140 118 96 91 135 189

2010 193 80 110 130 103 90 127 156 106

2009 183 76 88 126 118 101 136 172 95


Iz prethodne tabele se vidi da je najĉešći pravac duvanja vetrova na ovom podruĉju severni i severozapadni, zatim zapadni, jugoistoĉni itd.

Srednja vrednost tišine za posmatrani period iznosi 128 promila.

Vetrovi iz zapadnog i severno-zapadnog pravca se javljaju kao olujni vetrovi i svojom jaĉinom u letnjim mesecima mogu da priĉine znatne materijalne štete u šumama.

3.2.5. Biotiĉki uslovi

Severnobaĉko šumsko podruĉje je pre svega šumsko podruĉje, uz manji udeo livadskostepske i šumo–stepske vegetacije.



Flora

Zahvaljujući svom poloţaju kao i specifiĉnoj klimi, reljefu, raznovrsnosti geološke podloge i zemljištu kao i istorijskom razvoju flore i vegetacije, Severnobaĉko šumsko podruĉje obiluje floristiĉkim

bogastvom i raznovrsnom i bogatom vegetacijom. Na lesu i pesku rastu trave i drveće razgranatog korena. Ranije pokretni pesak Baĉke pešĉare i slatine su pod šumom, moĉvare oko reka sa vrbama i ritskom

vegetacijom, a skoro dve trećine Ludoškog jezera je pod travom. Galerijske šume odnegovane su duţ reka. U gornjem Podunavlju vegetacija je bogata i raznovrsna zastupljena od hidrografskih moĉvarnih

zajednica do zajednica hrasta luţnjaka. Na vlaţnim ritskim staništima nalaze se zajednice lokvanja, rogoza, trske i zajednica visokih šaševa. Šumska vegetacija u gornjem Podunavlju je zastupljena od zajednica

bele vrbe, zajednica crne johe, brestova-jasenova šuma, zajednica reliktnih šuma hrasta luţnjaka.

Fauna

Ţivotinjski svet Baĉkog Podunavlja takoĊe ima stepsko obeleţje i ranije je bio još raznovrsniji. Izmena prirodne sredine izaivala je nestajanje nekih ţivotinja i ptica poput risa, dabra, labuda, pelikana.

Danas, jezera i bare su još uvek relativno bogate ribom. Od ornitofaune posebnu vrednost ima orao belorepan, sivi soko, bela roda, riĊa lunja, prdavac, mali barski detlić, mrka ĉaplja, mala bela ĉaplja, gak.

Evidentirani su uzorci pataka, galebova, ĉigri štakare, brojnih grabljivica, dupljarica i ptica pevaĉica od kojih su mnogi u statusu retkosti.Od mesojeda sisara tu su lisica, lasica, hermelin, dovlja maĉka, vidra,

kuna zlatica. Od ostalih sisara i posebno atraktivni za lovni turizam, su divlji zec, divlja svinja, zatim jazavac, tvor, jelen, srna, muflon, a u KaraĊorĊevu i jelen loptar, vircinijski belorepi jelen, voluharica.

KaraĊorĊevo je i veliko mrestilište riba od kojih veliki broj ima status retkosti. Uopšte u Dunavu koji zapljuskuje Baĉku, nalazi se brojno predstavništvo riba, a naroĉito iz familije štuka, šarana, soma, grfeĉa,

peševa. Vodozemci i gmizavci zastupljeni su vrstama tipiĉnim za vodnoritska staništa, a naroĉito tritoni, razliĉite vrste ţaba guštera, barske kornjaĉe i dr.

Šumske zajednice

1. Zajednica bademaste vrbe (AS. Salicetum amygdalinae) javlja se na najniţim delovima reĉnih nanosa, sa kojih se voda po pravilu povlaĉi najkasnije. U toku vegetacionog perioda ovde se voda

zadrţavaod 65 do 125 dana. Pored bademaste vrbe ovde se ponekad pojedinaĉno javlja bela vrba ţbunastog oblika. Prizemna flora je siromašna. Šumskoprivredni znaĉaj ove zajednice je mali. No, na jednom

delu njenog staništa veštaĉkim putem mogu se podići kulture vrbe. Usled taloţenja novog nanosa vremenom (za 8 do 10 godina) ova zajednica prelazi u zajednicu bele vrbe, sa kojom se obiĉno prostorno i

ekološki dodiruje.

2. Zajednice bele vrbe (AS. Salicetum albae) predstavlja takoĊe pionirsku biljnu zajednicu koja se obrazuje na mladim nanosima pokraj reka, rukavaca i bara. Proseĉno vreme plavljenja za vreme

vegetacionog perioda iznosi 95 do 110 dana. U zavisnosti od brzine taloţenja nanosa, stepena vlaţnosti i pojave većeg broja diferencijalnih vrsta, u okviru ove asocijacije izdvojene su dve subasocijacije:

A. Subasocijacija Myosotidotosum palustris obrazuje se na niţim delovima nanosa gde je taloţenje mulja sporije i zadrţavanje vode duţe. U ovoj subasocijaciji od drvenastih vrsta javlja se iskljuĉivo

bela vrba. Ako se u poĉetnom stadijumu pojavi bademasta vrba ona biva brzo potisnuta. Ţbunastih vrsta takoĊe nema. Od zeljastih vrsta najĉešlje se javlja Myosotis palustris, Solanum dulkamara,

Raphanus raphanistrum, Polygonum hidropiper, Agrostis alba i dr. Sa šumskoprivrednog stanovišta je znaĉajno istaći da su ovo tipiĉna staništa vrbe, za ĉije se veštaĉko obnavljanje moţe koristiti

samo vrba.

B. Rubetosum caesi obrazuje se u uslovima brzog taloţenja i izdizanja reĉnog nanosa. Ovde je plavljenje kraće a oceĊivanje brţe i potpunije. Na niţim delovima ove subasocijacie vrba postiţe svoj

optimum razvoja. To su ĉiste sastojine bez ţbunastih vrsta i sa dosta bujnom prizemnom florom. Na nešto starijim nanosima i višljim poloţajima u spratu drveća osim bele vrbe pojedinaĉno se javlja

i crna topola a istovremeno se javlja i sprat ţbunja koga ĉine crni glog, bagremac i purpurna vrba. Najznaĉajnije prizemne vrste ovde su Rubus caesinus, Polygonum hydropiper, Agrostis alba i dr.

Šumskoprivredni znaĉaj ove subasocijacije je velik, pošto ovde vrba postiţe svoj optimum, a njen najveći deo se moţe privesti kulturi ea.topole, što je u najvećem broju sluĉajeva već i uraĊeno.

3. Zajednica vrbe i crne topole, (AS. Salici-populetum) najĉešće se razvija u priobalnim delovima reĉnih tokova i rukavaca na novim nanosima gotovo ĉistog peska, gde trajanje plavljenja nije duţe od

65 dana u toku vegetacionog perioda. Predstavlja pionirsku zajednicu na pešĉanim nanosima koji se, usled intenzivnog zasipanja i taloţenja velikih koliĉina nanosa, brzo uzdiţe izvan redovnog dohvata

poplavnih voda.

Ovu asocijaciju uglavnom ĉini jedna subasocijacija - Rubetosum caesii sa više varijanata. U floristiĉkom pogledu ova zajednica je bogatija sa vrstama, naroĉito što se tiĉe sprata drveća i grmlja. U spratu

drveća osim vrbe i crne topole, ĉesto su pomešane i bela topola, brest, vez, a.jasen i dr. Sprat ţbunja ĉini crni glog, bagremac, pasdren, udika, svib i dr. U prizemnom delu najzastupljenije vrste Rubus caesius,

Polygonum hydropiper, Agrostis alba, Symphytum officinalis, Solanum dulcamara, Urtica dioica, Mentha aljvatica, Potentilla reptans. Staništa ove biljne zajednice su gotovo u celosti pošumljena sa EA-topolom.



4. Zajednica topole i poljskog jasena (AS. Populo-Fraxinetum angustifoliae) nalazi se na najvišljim poloţajima gde plavljenje tokom vegetacionog perioda ne traje duţe od 30 dana. Ova zajednica

nastaje prirodnim razvojem zajednice bele vrbe i topole, tako što se u nju masovnije naseljavaju tvrdi lišćari. Na višim peskovitim zemljištima obrazuju se subasocijacije Carietosum remotae, a na ilovastim

zemljištima subasocijacija Convallarietosum majalis.

U floristiĉkom pogledu ova zajednica je najbogatija vrstama. U spratu drveća zastupljeni su poljski jasen, crna i bela topola, brest, vez, hrast luţnjak, vrba i dr. Sprat ţbunja je izuzetno razvijen tako da

se praktiĉno mogu naći gotovo sve vrste ţbunja ritskih šuma ovog podruĉja.

I ova zajednica je gotovo u celosti nestala usled pošumljavanja njenih staništa sa ea.topolom, tako da se sada sreću samo na manjim površinama sa nedovoljno izraţenim karakteristikama.

5. Zajednice hrasta luţnjaka. (Carpino betuli-quercetum roboris) .Zajednica poplavnih šuma hrasta luţnjaka koje su nastale prirodnom sukcesijom koju ubrzavaju hidromelioracijski radovi. Od drveća

ove zajednice osim hrasta luţnjaka Quercus robur i obiĉnog graba Carpinus betulus, ovde dolaze i obiĉni jasen Fraxinus angustifolia, klen Acer campestre i divlja trešnja Prunus avium. U sloju grmlja

nalazimo obiĉnu kuriku Euonymus europaeus, obiĉni glog Crataegus laevigata i jednoplodni glog Crataegus monogyna. Od strogo zaštićenih vrsta ovde dolaze Epipactis helleborine, Listera ovata, Neottia

nidus avis i Platanthera bifolia.

6. Zajednica koprivića u subotiĉkoj pešĉari .Zajednice koprivića su nastale prirodnom sukcesijom. Od drveća ove zajednice osim koprivića javljaju se još i bela topola i bagrem.

Antropogene zajednice

Ove zajednice su nastale usled aktivnog delovanja ĉoveka na autohtone zajednice. Obzirom na sada prisutne pojavne oblike u ritskim šumama S. Parabućski razlikuje tri grupe fitocenoza: devastirane

šume, krĉevine i saĊene šume.

1. Devastirane šume su nastale tamo gde je posle seĉe sastojina autohtonih zajednica pošumljavanje delimiĉno uspelo ili su u takvim sastojinama nastale štete od predugog zadrţavanja vode, štete od

divljaĉi i sl.. S obzirom na poreklo, ekološke i floristiĉke karakteristike, degradirani šumski pokrivaĉ ĉine tri zajednice, i to: 1.) sa Rubus caesius i Phragmites communis, 2.) sa Salix purpurea i 3.) sa Crategus

nigra i Amorpha fruticosa.

2. Veštaĉki podignute sastojine su uglavnom monokulture selektovanih topola i vrba, koje su po floristiĉkom sastavu u spratu drveća potpuno izmenjene a u prizemnom spratu i u spratu ţbunja nešto

manje.Osim vrba i topola na ovom podruĉju su u mnogo manjem obimu prisutne i sastojine bagrema, crnog oraha i luţnjaka sa grabom.

Ostale biljne zajednice

Osim nabrojenih biljnih zajednica u poplavnom podruĉju ovih šuma nalaze se i druge fitocenoze, uslovljene specifiĉnim ekološkim uslovima, kao vegetacija voda (akvatiĉna), moĉvarna i barska

vegetacija (semiakvatiĉna), razni tipovi livadske vegetacije dr.

U gazdinskim jedinicama na većoj udaljenosti od reka nisu vršena istraţivanja vegetacije. Isto tako i u privatnim šumama, koje su najvećim delom podignute veštaĉkim putem na poljoprivrednom

zemljištu, takva istraţivanja nisu vršena, pa se za taj deo podruĉja ne moţe dati prikaz fitocenoza.



3.3. Naĉin korišćenja zemljišta

Struktura površina, prema iskazu površina, po vlasništvu prikazana je u narednoj tabeli:

Vlasništvo Šuma

Šumske

kulture

Ukupno

obraslo

Šumsko

zemljište

Ostalo

zemljište

Ukupno

neobraslo

Ukupna

površina

h e k t a r a

Drţavno-Vojvodinašume * 10.026,68 7.935,48 17.962,16 1.037,39 4.679,79 5.717,18 23.679,34

Drţavno-ostali korisnici * 944,72 894,39 1.839,11 732,73 657,31 1.390,04 3.229,15

Ostali korisnici ** 138,44 138,44 48,94 48,94 187,38

Privatno *** 169,83 516,05 685,88 360,09 93,87 453,96 1.139,84

Ukupno Severnobaĉko šumsko podruĉje 11.279,67 9.345,92 20.625,59 2.179,15 5.430,97 7.610,12 28.235,71

* U okviru drţavnog vlasništva posebno su prikazane šume na kojima je korisnik JP „Vojvodinašume“ i šume na kojima su korisnici ostali korisnici (Vodoprivredna preduzeća i JP „Vodevojvodine“).

**Šume ostalih korisnika odnose se na šume u drţavnoj svojin kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini.

***U okviru privatnog vlasništva prikazane su šume i šumsko zemljište obuhvaćeno Programom gazdovanja šumama u vlasništvu sopstvenika šuma pojedinaĉnog poseda manjeg od 100 hektara na

teritoriji Severnobaĉkog šumskog podruĉja.

3.4. Privredno-ekonomske prilike

Severnobaĉko šumsko podruĉje obuhvata severni deo Republike Srbije, u kome ţivi oko 450.000 stanovnika.

Severnobaĉko šumsko podruĉje prostire se na površini od 5.125 km², što je 5.8 % od ukupne površine Republike Srbije, odnosno 23.8% od ukupne površine AP Vojvodine. Obuhvata podruĉje gradova

Sombor i Subotice, kao i region od osam opština. Opštine koje ulaze u obuhvat Severnobaĉkog šumskog podruĉja su: Ada, Apatin, Odţaci, Kula, Kanjiţa, Baĉka Topola, Mali IĊoš i Senta.

U odnosu na privredne prilike, Severnobaĉki okrug je privredno jedan od razvijenijih regiona u Srbiji. Prema Zakonu o regionalnom razvoju jedinice lokalne samouprave su razvrstane u pet grupa po

razvijenosti. U prvu grupu spadaju jedinice lokalne samouprave ĉiji je stepen razvijenosti iznad proseĉnog strepena razvijenosti u Republici Srbiji a u ostale dve grupe su svrstane jedinice lokalne samouprave

ĉiji je stepen razvijenosti ispod republiĉkog proseka.

U prvu grupu po toj podeli spadaju opštine Sombor, Subotica, Baĉka Topola, Apatin, Kula, Kanjiţa i Senta.

U drugoj grupi (stepen razvijenosti od 80% do 100% od republiĉkog proseka) su opštine Ada i Odţaci.

U trećoj grupi (stepen razvijenosti od 60% do 80% od republiĉkog proseka) je opština Mali IĊoš.

U Vojvodini je privreda zasnovana na velikom bogatstvu kvalitetnog obradivog zemljišta, koje zahvata 84 odsto njene površine, i ĉija prirodna plodnost je poboljšana mreţom kanala za navodnjavanje,

tako da je od 1,78 miliona hektara obradive zemlje oko 0,5 miliona drenirano. Oko 70 odsto prinosa sa ovih polja otpada na ţitarice, 20 odsto na industrijsko bilje, a 10 odsto na ostale kulture. Deo plodova se

izvozi, ali većina se preraĊuje u domaćoj prehrambenoj industriji, stacioniranoj uglavnom u Vojvodini, (pogoni za preradu mesa, voća i povrća, uljare, šećerane, mlekare, itd.).

Postoji i snaţna baziĉna industrija, koja proizvodi mašine za obradu metala, elektriĉne ureĊaje i kablove, graĊevinske materijale, naftne derivate, hemijske proizvode, elektromotore, roto papir. Raivijena

je i industrija proizvoda visokog nivoa obrade, poput zubarske opreme, vozila, farmaceutskih proizvoda, porcelana i drugog.

Na teritoriji Severnobaĉkog šumskog podruĉja su prisutne regionalna privredna komora Subotice i regionalna privredna komora Sombora.

Teritorija Regionalne privredne komore Subotica obuhvata teritoriju šest samouprava:

1. Grad Subotica

2. Opština Baĉka Topola

3. Opština Kanjiţa

4. Opština Senta

5. Opština Ada

6. Opština Mali IĊoš

Region se graniĉi na severu sa Republikom MaĊarskom i predstavlja vrata Evropske unije za jugoistoĉni Balkan. Koridor 10 prolazi kroz tri opštine regiona i povezuje ga sa centralnom i jugoistoĉnom

Evropom. U Regionu postoje dva meĊunarodna graniĉna prelaza - Horgoš i Kelebija, i jedan malograniĉni prelaz - Bajmok.

Subotica je najveći i jedan od najrazvijenijih industrijskih, kulturnih i saobraćajnih središta Baĉke. Graniĉni prelaz ka MaĊarskoj udaljen je oko 10 km. Istoĉno od Subotice, na 7 km udaljenosti, se nalazi

Palićko jezero površine 4,2 km² i dubine 3,5 m, na nadmorskoj visini od 101 m.



Region subotiĉke komore pripada Evroregiji Dunav-Kireš-Moriš-Tisa. Ova Evroregija zauzima površinu 77.367 km². Na ovom prostoru ţivi više od 5.500.000 ljudi. Registrovano je više od 220.000

privrednih društava.

U Regiji postoji preko 4.000 privrednih društava i oko 7.000 preduzetnika, gde privatno vlasništvo uĉestvuje u ukupnoj strukturi sa 99% (odnosi se na privredna društva bez uĉešća javnih preduzeća u

statistici), a ostatak ĉini drţavno vlasništvo. Uĉešće regije u spoljnoj trgovini Srbije 2014. godine je iznosilo 4,00%.

Prioritetne grane subotiĉkog Regiona su: agro-industrijski kompleks, elektro-metalni kompleks i preduzetništvo, obzirom na njihovu zastupljenost u privrednoj strukturi. Pored toga, znaĉajne su:

tekstilna, koţarsko-preraĊivaĉka, drvopreraĊivaĉka, obućarska; grafiĉka industrija i industrija graĊevinskog materijala.

Region je preteţnim delom orijentisan na poljoprivredu, a naroĉito na ratarsku i povrtarsku proizvodnju. Ratarska proizvodnja se organizuje na ukupnoj površini od oko 215.000 ha, gde preovlaĊuje tip

zemljišta ĉernozem, koji se smatra najkvalitetnijim zemljištem. Postoje realne mogućnosti za razvoj intenzivne stoĉarske proizvodnje. Pored toga, ovo podruĉje raspolaţe sa dobrim peskom na Subotiĉko-

horgoškoj pešĉari, koji je veoma pogodan za proizvodnju voća (jabuka) i groţĊa, a prostire se na površini od oko 21.000 ha.

Ovo podruĉje raspolaţe sa veoma znaĉajnim kapacitetom za proizvodnju hrane. MeĊu znaĉajnijim se mogu istaći klanice sa preradnim kapacitetima, industrija šećera, ĉokolade i bonbona, mlekare, fabrike za

preradu pšenice, proizvodnja stoĉne hrane, fabrike za proizvodnju alkoholnih i bezalkoholnih pića, više kapaciteta za preradu voća i povrća, meda, mlekara itd.

Hemijska industrija je povezana sa razvojem poljoprivrede i sa njenim uvrštavanjem u prioritete zatvara se krug proizvodnje hrane. Sadašnja proizvodnja veštaĉkih Ċubriva i sredstava za zaštitu bilja ne

zadovoljava potrebe poljoprivrede.

U Regionu postoje znaĉajni kapaciteti za proizvodnju elektriĉnih ureĊaja i opreme, i proizvodnju graĊevinskih materijala. Firme iz ovih grana privrede su najznaĉajniji izvoznici u Regionu.

Ovo podruĉje ima razvijenu trgovaĉku i saobraćajnu mreţu. Na Regionu je razvijen ţeljezniĉki, drumski i reĉni saobraćaj.

U Regionu se nastoji da se tranzitni turizam preusmeri ka rekreativnom, lovnom i sportsko-ribolovnom, uz zahtev da se većim ekonomskim efektima koriste prirodni resursi kojima ovo podruĉje raspolaţe:

jezero Palić, banja Kanjiţa, reka Tisa, itd. TakoĊe, postoje veštaĉka jezera kod Baĉke Topole, Stare Moravice, Krivaje i Novog Orahova. U Regionu postoje dve ergele: Kelebija i Zobnatica. Palićko jezero ima

ureĊen park, kupališta na jezeru i zoološki vrt, jedan od najlepše ureĊenih u Srbiji. Beleţi se znaĉajno povećanje domaćih i stranih gostiju.

Teritorija Regionalne privredne komore Sombora obuhvata teritoriju ĉetiri samouprave:

1. Grad Sombor

2. Opština Apatin

3. Opština Odţaci

4. Opština Kula

Na podrucju Regionalne privredne komore Sombor aktivno je 1.956 preduzeca. Prema velicini pravnih lica, najveci je broj malih (1.635) koja ĉine 94,8% od ukupnog broja pravnih lica, ali je u njima

zaposleno 6.330 radnika, što cini 36,3% od ukupno zaposlenih u privredi.U Zapadnobackom okrugu registrovano je 4.599 preduzetnika, koji zapošljavaju 8.635 ljudi, zajedno sa vlasnicima.Registrovano je

18.337 poljoprivrednih gazdinstva od ĉega je 980 bez zemlje.

Po svom geografskom poloţaju teritorija Regiona raspolaţe prirodno-geografskim prostorom koji se skoro u celosti moţe privesti poljoprivrednoj proizvodnji, što je uticalo da Region svoju privrednu

aktivnost uglavnom usmeri ka poljoprivrednoj proizvodnji sa sledećom strukturom: ratarstvo 80%, stoĉarstvo 6%, povrtarstvo 10%, voćarstvo 2%, vinogradarstvo i ribarstvo po 1%. Sem manjih kompleksa

šuma i manjih podvodnih površina, cela teritorija (2.074 km² ili 85,7%) je poljoprivredno zemljište relativno dobrog boniteta (kvaliteta) i razmeštaja. Obradive površine su na prostoru od 191.356 ha, od

ĉega:Sombor 95.333 ha, Apatin 23.069 ha, Odţaci 31.534 ha i Kula 41.420 ha. S obzirom na ĉinjenicu da je ovo podruĉje sa nezagaĊenim zemljištem,vodom i vazduhom, buduće investicije treba usmeriti

prvenstveno u proizvodnju zdrave hrane sa poznatim geografskim poreklom i izgradnju sistema za navodnjavanje. Proizvodnjom ratarskih kultura i farmerskim uzgojem stoke bave se 220 preduzeća i

zemljoradniĉke zadruge od kojih su najznaĉajniji: AD "Jedinstvo" Apatin, "LUĈIĆ-PRIGREVICA" AD NOVI SAD - OGRANAK "LUĈIĆ-PRIGREVICA AGRAR", PP "Sombor" AD Sombor, "Ðuro

Strugar" AD Kula, AD "Aleksa Šantić" Aleksa Šantić, AD "Graniĉar" Gakovo, AD "Bezdan" Bezdan, PP "Ratkovo" Ratkovo, AD "ABC FOOD" Ruski Krstur.

Šumske površine na podruĉju Regiona zahvataju 11.621,15 ha ili 4,83% . U strukturi šumskih površina dominiraju lišćari: hrast luţnjak, bagrem i EAtopola. Drvo se većim delom koristi kao ogrevni

materijal, a manjim delom kao tehniĉko drvo. Šume kao staništa divljaĉi, gljiva i šumskih plodova znaĉajne su za lov, odmor i rekreaciju.

Imajući u vidu stalno prisustvo deficita drveta ovog podruĉja, moţe se konstatovati da je za proizvode šumarstva u normalnim prilikama obezbeĊen plasman. Što se tiĉe usklaĊenosti kapaciteta za

preradu drveta sa prinosnim mogućnostima šuma, zakljuĉak je da je on daleko veći od prinosnih mogućnosti šuma ovog podruĉja jer je trenutno EA-topola kao sirovina za preradu veoma traţena vrsta i šume

ovog podruĉja ne mogu zadovoljiti sve preraĊivaĉke potrebe. Proizvodnja drveta u privatnim šumama (manje enklave sopstvenika) najvećim delom se koristi za podmirenje potreba domaćinstava vlasnika

šuma. Prodaja preraĊivaĉima je retka i praktiĉno je bez znaĉaja za bilans drvnih sortimenata.

3.5. Demografske karakteristike podruĉja

U ovom prikazu dati su osnovni demografski podaci za gradove i opštine na kojima se prostire Severnobaĉko šumsko podruĉje: površina, broj naselja, broj stanovnika (ukupno i na 1 km2), proseĉna

starost, broj ţivo roĊenih na 1.000 stanovnika. Podaci su preuzeti iz publikacije Opštine i regioni u Republici Srbiji, 2011. izdate od strane Republiĉkog zavoda za statistiku, a odnose se na 2010. godinu.



Zapadnobaĉki okrug:

Grad Sombor – Površina grada iznosi 1216 km2, obuhvata 16 naselja, ukupan broj stanovnika je 87.539, odnosno 84/ km

2, proseĉna starost iznosi 42,99 godina, broj ţivo roĊenih iznosi 7,0/1.000 stanovnika.

Apatin- Površina opštine iznosi 380 km2, obuvta 5 naselja, ukupan broj stanovnika je 29.500 ili 84/ km

2, proseĉna starost jeste 42,63 godina, broj ţivo roĊenih je 7,2/1.000 stanovnika.

Kula - Površina opštine iznosi 481 km2, obuhvata 7 naselja, ukupan broj stanovnika je 43.803, odnosno 91/ km

2, proseĉna starost je 41,91 godina, broj ţivo roĊenih iznosi 7,3/1.000 stanovnika.

Odţaci- Površina opštine je 411 km2, obuhvata 9 naselja, ukupan broj stanovnika je 30.202, što iznosi 73/ km

2, proseĉna starost je 42,93 godina, broj ţivo roĊenih iznosi 7,1/1.000 stanovnika.

Severnobaĉki okrug:

Grad Subotica – Površina grada iznosi 1007 km2, obuhvata 19 naselja, ukupan broj stanovnika iznosi 143.179 ili 142/ km

2, proseĉna starost stanovništva je 41,31 godina, broj ţivo roĊenih iznosi 8,3/1.000

stanovnika.

Baĉka Topola – Površina opštine iznosi 596 km2, u njenom sastavu je 23 naselja, ukupan broj stanovnika iznosi 34.167, odnosno 57/ km

2, proseĉna starost stanovništva je 42,66 godina, broj ţivo roĊenih

iznosi 7,1/1.000 stanovnika.

Mali IĊoš – Površina opštine je 181 km2, u njenom sastavu je 3 naselja, ukupan broj stanovnika je 12.289 ili 68/ km

2, proseĉna starost je 40,60 godine, broj ţivo roĊenih iznosi 8,5/1.000 stanovnika.

Severnobanatski okrug:

Ada – Površina opštine iznosi 227 km2, obuhvata 5 naselja, ukupan broj stanovnika je 17.427 ili 77/km

2, proseĉna starost stanovništva je 42,11 godina, broj ţivo roĊenih iznosi 7,2/1.000 stanovnika.

Kanjiţa – Površina opštine iznosi 399 km2, obuhvata 13naselja, ukupan broj stanovnika je 25.764 ili 65/km


Senta – Površina opštine iznosi 293 km2, obuhvata 5 naselja, ukupan broj stanovnika je 23.898 ili 82/km


U svim opštinama i gradovima je veći broj umrlih od broja roĊenih što govori o nepovoljnoj demografskoj situaciji podruĉja, odnosno broj stanovnika se smanjuje na ovom podruĉju. Najmanja gustina

naseljenih je u Baĉkoj Topoli, svega 57 stanovnika po km2, a najgušće je naseljena Subotica (142stanovnika/km

2). Proseĉna starost je od 40 godina (Mali IĊoš) do 43 godina (Sombor).

Vojvodina ima vrlo heterogen nacionalni sastav stanovništva i u pogledu nacionalne ili etniĉke pripadnosti predstavlja izrazito višenacionalnu zajednicu.

U Popisu 2002. godine došlo je do promena u odnosu na popis iz 1991. godine u strukturi stanovništva prema nacionalnoj pripadnosti, što je posledica u najvećoj meri, migracionih kretanja izazvanih

politiĉkom situacijom posle 1991. godine, a koja je uticala i na menjanje subjektivnog stava pojedinaca prilikom izjašnjavanja ali i diferenciranog prirodnog priraštaja odreĊenih nacionalnosti u zavisnosti od

njihove starosne strukture. Poslednji popis je pokazao da su u strukturi stanovništva Vojvodine prema nacionalnoj pripadnosti najzastupljeniji Srbi (65,05%), MaĊari (14,28%), Slovaci (2,79%), Hrvati (2,78%),

Jugosloveni (2,45%), Crnogrci (1,75%), Rumuni (1,50%) i drugi. U odnosu na 1991. godinu najveće promene su zabeleţene kod izjašnjenih Jugoslovena. Udeo Jugoslovena 1991. godine iznosio je 8,65% a

2002. godine 2,45%. Promene su i kod udela drugih nacionalnosti, a posebna specifiĉnost je povećan, i to znatno, udeo neopredeljenih (sa 0,27% na ĉak 2,71%).

Severnobaĉki okrug je kao i Vojvodina višenacionalna, multikulturalna i multireligijska sredina. Pored opšteg stava o homogenosti vojvoĊanskog demografskog prostora, moţe se govoriti i o prisustvu

odreĊenih regionalnih specifiĉnosti. Jednim delom, one su rezultat istorijskog, socio-ekonomskog i kulturnog nasleĊa. Drugim delom, moţe se reći da su korenite promene u društvu koje su ostvarene tokom

1990-ih godina u izvesnoj meri uticale na produbljavanje regionalno-demografskih razlika. Ova konstatacija se uglavnom odnosi na demografska kretanja koja su bila pod dominantnim uticajem politiĉkih

zbivanja (raspad SFRJ, ogroman talas izbeglica, intenzivno iseljavanje, ekonomska kriza, naglo osiromašenje najširih slojeva stanovništva...).

Uticaj turbulentnih dogaĊaja iz 1990-ih se nije podjednako osetio u svim delovima Pokrajine, što se najupeĉatljivije moţe sagledati kroz vrlo neujednaĉne stope porasta stanovništva okruga i opština.

Tako su, u poreĊenju, sa proseĉnom vojvoĊanskom godišnjom (pozitivnom) stopom rasta stanovništva od 3.0 promila, u periodu 1991-2002. stope demografskog rasta u 4 okruga bile negativne (kretale su se u

rasponu od -6,1 promil u Severno-banatskom do -0,1 promil u Juţno-banatskom okrugu), a u 3 okruga pozitivne (od 1,6 promila u Zapadno-baĉkom do 9,5 promila u Sremskom okrugu).



3.6. Kulturno-istorijske vrednosti

Na teritoriji Severnobaĉkog šumskog podruĉja nalazi se mnoštvo znaĉajnih kulturno-istorijskih znamenitosti i zaštićenih kulturnih dobara. U pojedinim sluĉajevima moţe se uoĉiti jedinstvo prirodnih

vrednosti i kulturne baštine Vojvodine. Kulturno-istorijske vrednosti odraţavaju materijalno stvaralaštvo odreĊene epohe, a šumsko ambijentalno okruţenje u koje su uklopljene ĉesto im daje dodatnu vrednost.

S obzirom na znaĉajnu funkciju koju kulturno-istorijske vrednosti imaju u ţivotu zajednice, od izuzetnog je znaĉaja da se zaštita kulturne baštine koja se nalazi na teritoriji šumskog podruĉja ukljuĉi u

programe šumarskog planiranja.

Prema vaţećoj kategorizaciji nepokretnih kulturnih dobara na podruĉju su registrovana 424 nepokretna kulturna dobra, razvrstana:

1. prema znaĉaju na kulturna dobra:

od izuzetnog (65) i

velikog znaĉaja (359)

2. prema svojstvima na:

spomenike kulture (318),

arheološka nalazišta (15),

prostorne kulturno-istorijske celine (16) i

znamenita mesta (10).

Na prostoru Severnobaĉkog šumskog podruĉja nalazi se znamenito mesto od velikog znaĉaja:

Mesto Batinske bitke na Dunavu kod Bezdana, Bezdan, Sombor,

TakoĊe, na ovom prostoru nalazi se i arheolоško nalazište pod zaštitom:

Arheološki lokalitet Donja Branjevina; Deronje; Odţaci

U odnosu na navedene kulturno-istorijske vrednosti, šume i šumski ekosistemi doprinose razvoju kulturnog i estetsko-prostornog okvira, ukljuĉujući pri tome njihovu zaštitnu i rekreativnu ulogu

(zaštićena prirodna dobra i lokaliteti od znaĉaja za lokalnu zajednicu i sl).

4. PRIKAZ I ANALIZA STANJA ŠUMA SA UTVRĐENOM OPTIMALNOM ŠUMOVITOŠĆU

Prikaz stanja šuma, šumskih zemljišta i ostalih površina obuhvaćenih ovim planom prilagoĊen je potrebama globalnog sagledavanja stanja u Severnobaĉkom šumskom podruĉju. Zbog toga je ovaj

prikaz, na neki naĉin, pojednostavljen u odnosu na prikaze u Osnovama gazdovanja šumama za šume koje ulaze u obuhvat ovog plana. Prikaz stanja šuma sadrţi podatke o obliku svojine, zemljištu i geološkoj

podlozi, kao i šumskom fondu. Stanje šumskog fonda prikazano je u narednim poglavljima samo po najvaţnijim pokazateljima, bez razvrstavanja po gazdinskim klasama jer to nije moguće, a nije ni

svrsishodno obzirom na razliĉite naĉine formiranja gazdinskih klasa u pojedinim osnovama gazdovanja šumama.

U cilju globalnog sagledavanja i objektivnog prikaza i analize, prikaz stanja šuma je razdvojen na šest kategorija prema kriterijumima koji nisu uspostavljeni u dosadašnjoj šumarskoj praksi. Ovakav

naĉin prikaza podataka uspostavljen je potrebom razdvajanja odreĊenih grupa spostvenika i / ili korisnika šuma i šumskog zemljišta. U vezi sa tim, stanje šuma prikazano je prema kategorijama, kako sledi:

1. JP „Vojvodinašume“ – najveći i najznaĉajniji korisnik drţavnih šuma u ovom podruĉju;

2. Ostali korisnici drţavnih šuma ;

3. Organizacije i / ili preduzeća koja su bila u društvenoj svojini;

4. Privatne šume – Šume sopstvenika;

5. Objedinjeni podaci za Severnobaĉko šumsko podruĉje.

Kako su podaci o stanju šuma osnovni uslov za planiranje svih daljih aktivnosti na planiranju odrţivog gazdovanja šumama, istiĉe se nedostatak aţurnih baza podataka kao i evidencija o gazdovanju

šumama kod nekih korisnika što ukazuje na ĉinjenicu pomenuti korisnici šuma i šumskog zemljišta ne ispunjavaju potrebne uslove za uspešno gazdovanje šumama. TakoĊe, kod nekih korisnika su istekli

rokovi vaţenja planskih dokumenata pri ĉemu novi nisu uraĊeni. Podaci u navedenim sluĉajevima su preuzeti iz planskih dokumenata koja su bila na raspolaganju, prilikom ĉega, u vezi sa prethodno iznetim,

postavlja se pitanje faktiĉkog stanja na terenu i budućeg gazdovanja ovim šumama.



4.1. Optimalna šumovitost

Optimalna šumovitost tesno je vezana sa optimalnim korišćenjem prostora odnosno sa optimalnom rasprostranjenosti prirodnih i veštaĉkih ekosistema. Dostići optimalnu šumovitost na nekom podruĉju

znaĉi uspostaviti najbolje odnose prirodnih (šumskih) i veštaĉkih ekosistema, najracionalnije korišćenje prostora i postizanje maksimuma u dobijanju brojnih dobara šume. S obzirom na pozitivan uticaj

šumskih ekosistema na neke prirodne resurse, utvrĊivanje i postizanje optimalne šumovitosti znaĉi okvirno stvaranje optimalnije ţivotne sredine.

Optimalna šumovitost je razliĉito definisana, zavisno od prostora o kome se radi, vremena u kome se ona razmatra i cilja njenog izuĉavanja. Prema Molĉanovu (1979), "Optimalna šumovitost je takav

procenat šumske površine na odreĊenoj teritoriji pri kojoj drveće i ostale komponente šume najpotpunije i najraznovrsnije zadovoljavaju potrebe narodne privrede u drvetu i drugim koristima od šume, stvaraj

unormalne uslove za korisnu faunu u šumi, doprinose produktivnosti poljoprivrede, a takoĊe poboljšavaju sastava vazduha i vode". Potreban (optimalan) stepen šumovitosti predstavlja realnu procenu potrebnih

površina šuma na odreĊenoj teritoriji. On zavisi od ekoloških, ekonomskih i socijalnih parametara. Ekološki parametri predstavljaju niz prirodnih faktora (ekoloških) koji uslovljavaju i uzrokuju pojavu šume

na odreĊenoj teritoriji ili potrebu njenog postojanja. Ekonomski i socijalni parametri predstavljaju društvene zahteve i interese koji, takoĊe, uslovljavaju podizanje i negu šuma u odreĊenom prostoru radi

obezbeĊenja društvenih potreba bez obzira na zateĉeno stanje.

U odnosu na AP Vojvodinu, prema Vlatkoviću, "…pod optimalnom šumovitošću Vojvodine smatra se odnos, raspored i povezanost površina pod šumama i zaštitnim zelenilom u odnosu na njenu

ukupnu površinu pri kojoj oni najpotpunije zadovoljavaju potrebe privrede u drvetu i druge proizvodne, zaštitno - regulatorne i socio - kulturne funkcije" (Vlatković S., 1981). Ova definicija je upriliĉena za

uslove Vojvodine i potencira funkcije koje imaju znaĉajnu ulogu u odreĊivanju optimalne šumovitosti za ovo podruĉje. Optimalna površina pod šumom i zaštitnim zasadima AP Vojvodine procenjuje se na

osnovu postavljenog cilja obezbeĊenja proseĉne površine šuma i zaštitnog zelenila na nivou od 0,16 ha po glavi stanovnika, ĉime bi se pribliţili standardima razvijenih zemalja u Evropi. U vezi sa tim,

potrebno je da šume u Vojvodini zauzimaju površinu od 308.045 ha, tako da bi u tom sluĉaju šumovitost Vojvodine sa sadašnjih 7,1% bila povećana, odnosno podignuta na 14,32%. Dostizanje optimalne

šumovitosti zahteva obezbeĊivanje realnih pretpostavki, što podrazumeva adekvatne površine (prostor), materijalna sredstva, projekte, kao i odrţivo gazdovanje pošumljenim površinama.

Za Severnobaĉko šumsko podruĉje, ukupna površina šuma i šumskog zemljišta bez obzira na vlasništvo i pripadnost iznosi 28.235,71 ha (ukupna površina podruĉja iznosi 5.191 km2 odnosno 519.100

ha). Na osnovu prethodno iznetih podataka, stepen šumovitosti podruĉja iznosi 5,4%. Optimalna šumovitost projektovana za Severnobaĉko šumsko podruĉje, prema PPRS iznosi 10,1%.

Kako se vidi iz navedenih podataka i vrednosti sadašnja šumovitost Severnobaĉkog podruĉja je ispod vojvoĊanske ali i znaĉajno ispod optimalne šumovitosti. Jasno proizilazi da je u narednom periodu

prevashodan zadatak podizanja novih šuma kako bi se stepen šumovitosti povećao. Prema Prostornom planu Republike Srbije okvirno je u Severnobaĉkom šumskom podruĉju planirano podizanje novih šuma

na 500 ha do 2020 godine. Moraju se koristiti svi mehanizmi uticaja da se stimuliše podizanje novih šuma kod svih subjekata i društvenih struktura.

4.2. Struktura površina po vlasništvu

Zakonom o šumama (sl. glasnik R. Srbije br. 30/10,93/12,89/15) Severnobaĉko šumsko podruĉje obuhvata šume i šumsko zemljište na teritoriji gradova Subotice i Sombora i politiĉkih opština: Ada,

Apatin, B.Topola, Kanjiţa, Kula, Mali IĊoš, Odţaci i Senta.

Popisom šuma i šumskog zemljišta u sastav podruĉja ušle su:

- drţavne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama Subotiĉke šume, Potiske šume Karapandţa, Kolut – Kozara, Monoštorske šume, Zaštićene šume Apatina, Apatinski rit, Kamarište, Doroslovaĉka

šuma, Branjevina,

- drţavne šume kojima gazduju preduzeća za gazdovanje šumama,

- šume u drţavnoj (društvenoj) svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritoriji gradova Subotice i Sombora i politiĉkih opština: Ada, Apatin, B.Topola,

Kanjiţa, Kula, Mali IĊoš, Odţaci i Senta,

- Privatne šume na teritoriji gradova Subotice i Sombora i politiĉkih opština: Ada, Apatin, B.Topola, Kanjiţa, Kula, Mali IĊoš, Odţaci i Senta.



U sledećim tabelama dajemo prikaz stanja šuma po vlasništvu:

A. Iskaz površina za drţavne šume - JP „Vojvodinašume“, ŠG „Sombor“

Tabela 4.2.-1 Iskaz površina za drţavne šume - JP „Vojvodinašume“, ŠG „Sombor“

GJ Šuma Šumska kultura Ukupno obraslo Šumsko zemljište

Ostalo

zemljište Neobraslo Ukupna površina

ha

Subotiĉke šume 3.581,19 106,37 3.687,56 118,44 674,39 792,83 4.480,39

Potiske šume 188,05 772,55 960,60 40,59 95,44 136,03 1.096,63

Karapandţa 603,46 1.221,30 1.824,76 86,12 718,46 804,58 2.629,34

Kolut-kozara 1.396,58 253,84 1.650,42 28,71 751,12 779,83 2.430,25

Monoštorske šume 1.037,22 2.261,94 3.299,16 470,20 1.097,94 1.568,14 4.867,30

Zaštićene šume 833,27 808,72 1.641,99 94,61 346,06 440,67 2.082,66

Apatinski rit 915,91 2.017,41 2.933,32 59,53 819,02 878,55 3.811,87

Kamarište 85,55 438,08 523,63 0,00 53,17 53,17 576,80

Doroslovaĉka šuma 348,73 12,32 361,05 0,00 19,73 19,73 380,78

Branjevina 1.036,72 42,95 1.079,67 139,19 104,46 243,65 1.323,32

ŠG SOMBOR 10.026,68 7.935,48 17.962,16 1.037,39 4.679,79 5.717,18 23.679,34

B. Iskaz površina za drţavne šume - ostali korisnici

Tabela 4.2.-2 Iskaz površina za drţavne šume - ostali korisnici


Ostalo


ha

DTD VAD Senta 140,74 85,53 226,27 26,47 34,29 60,76 287,03

VDP Zapadna baĉka 252,37 277,26 529,63 152,73 160,26 312,99 842,62

OKM Novi Sad 40,12 18,94 59,06 19,75 28,11 47,86 106,92

OKM Sombor Odţaci 510,94 440,39 951,33 525,80 428,13 953,93 1.905,26

Dunav Baĉka Palanka 0,55 72,27 72,82 7,98 6,52 14,50 87,32

Ukupno 944,72 894,39 1.839,11 732,73 657,31 1.390,04 3.229,15



C. Iskaz površina za šume ostalih korisnika

Tabela 4.2.-3 Iskaz površina za šume ostalih korisnika


Ostalo


ha

Agrobogojevo 1,86 7,62 9,48 45,60

45,60 55,08

Agrodunav 10,37

10,37 26,12

26,12 36,49

Ĉantavir

8,51 8,51

8,51

Doţa ĐerĊ

14,62 14,62

14,62

Feketić

21,67 21,67

21,67

Gabrić

29,38 29,38

29,38

Gunaroš

26,37 26,37

26,37

Kelebija

27,11 27,11

27,11

Kolutska zadruţna šuma 57,69

57,69 9,02 27,82 36,84 94,53

Krivaja

82,45 82,45

82,45

Palić

2,75 2,75

2,75

Palić-Ludaš

8,27 8,27

8,27

Panonija

95,00 95,00

95,00

Ravnica

27,56 27,56

27,56

Selevenjske šume 49,20 16,93 66,13 16,39 2,63 19,02 85,15

Senćanski rit 25,71 28,55 54,26 189,99 63,42 253,41 307,67

Somborske šume 25,00

25,00 72,97

72,97 97,97

Zobnatica

119,26 119,26

119,26

Ukupno 169,83 516,05 685,88 360,09 93,87 453,96 1.139,84



D. Iskaz površina za šume sopstvenika

Tabela 4.2.-4 Iskaz površina za šume sopstvenika

Opština Šuma Šumska kultura Ukupno obraslo Šumsko zemljište

Ostalo


ha

Ada 1,85

1,85 0,19

0,19 2,04

Apatin 3,33

3,33 0,97

0,97 4,30

B. Topola 23,63

23,63 5,51

5,51 29,14

Kanjiţa 9,25

9,25 1,02

1,02 10,27

Kula 3,42

3,42 4,42

4,42 7,84

Mali IĊoš 4,26

4,26 5,27

5,27 9,53

Odţaci 20,63

20,63 4,13

4,13 24,76

Senta 2,31

2,31 1,29

1,29 3,60

Sombor 30,69

30,69 17,71

17,71 48,40

Subotica 39,07

39,07 8,43

8,43 47,50

ŠG SOMBOR 138,44

138,44 48,94

48,94 187,38

E. Iskaz površina ukupno za Severnobaĉko šumsko podruĉje

Tabela 4.2.-5 Iskaz površina za šume Severnobaĉkog šumskog podruĉja

Vlasništvo Šuma Šumska kultura Ukupno obraslo Šumsko zemljište

Ostalo


ha

Drţavne-JP „Vojvodinašume“ 10.026,68 7.935,48 17.962,16 1.037,39 4.679,79 5.717,18 23.679,34

Drţavne-Ostali korisnici 944,72 894,39 1.839,11 732,73 657,31 1.390,04 3.229,15

Šume ostalih korisnika 169,83 516,05 685,88 360,09 93,87 453,96 1.139,84

Šume sopstvenika 138,44

138,44 48,94

48,94 187,38

Severnobaĉko ŠP 11.279,67 9.345,92 20.625,59 2.179,15 5.430,97 7.610,12 28.235,71

4.3. Stanje šumskog fonda

Stanje šuma izraţeno numeriĉkim elementima, a sadrţano u rekapitulacijama ovog plana razvoja, dobijeno je svoĊenjem i sublimiranjem podataka po sistemu iz malog u veliko (od odseka do nivoa

gazdinske jedinice a onda šumskog podruĉja). SvoĊenje podataka je uraĊeno na godinu izrade Palana razvoja i to na sledeći naĉin: Zapremina odseka jedne gazdinske jedinice umanjena je za izvršene seĉe i

potom uvećana za periodiĉni zapreminski prirast (tekući prirast puta broj godina koji je dobijen kao razlika izmeĊu godine izrade Plana razvoja i godine izrade posebne osnove). Sabiranjem ovako svedenih

podataka na nivo gazdinske jedinice, a potom na nivo šumskog podruĉja dobijeno je aktuelno stanje šuma u šumskom podruĉju za drţavne šume. Ove raĉunske operacije su automatizovane u softveru za izradu

planskih dokumenata – Osnova.

Stanje šuma za privatni posed - vlasništvo sopstvenika pojedinaĉnog poseda manjeg od 100 hektara na podruĉju Severnobaĉkog šumskog podruĉja dobijeno na osnovu inventure šuma sopstvenika po

principima sastojinske inventure šuma za svakog vlasnika po katastarskim parcelima, a podaci su, takoĊe, obraĊeni u softveru – Osnova.



4.3.1. Stanje šuma po nameni

Na podruĉju Severnobaĉkog šumskog podruĉja utvrĊene su sledeće globalne i osnovne namene:

Tabela br. 4.3.1.-1 Izdvojene osnovne namene u okviru globalnih namena u Severnobaĉkom šumskom podruĉju:

Globalna namena Osnovna namena

11. Šume sa proizvodno zaštitnom funkcijom 12. Proizvodno zaštitna šuma

17. Semenska sastojina

15. Park šuma 78. Park šuma

20. Predeo izuzetnih odlika-PIO

16. Lovno uzgojni centar krupne divljaĉi

17. Semenska sastojina

81. Predeo izuzetnih odlika I stepena

82. Predeo izuzetnih odlika II stepena

83. Predeo izuzetnih odlika III stepena

21. Specijalni prirodni rezervat-SRP

55. Specijalni prirodni rezervat I stepena

56. Specijalni prirodni rezervat II stepena

57. Specijalni prirodni rezervat III stepena

22. Spomenik prirode 68. Spomenik prirode

Struktura šuma prema globalnoj nameni :

Prema globalnoj nameni šume kojima gazduje ŠG “Sombor” mogu se svrstati na:

šume i šumska staništa sa proizvodno zaštitnom funkcijom (privredne šume),

park šuma,

predeo izuzetnih odlika,

Specijalni rezervat prirode,

spomenik prirode .

4.3.1.1. Stanje šuma po globalnoj nameni

A. Stanje šuma po globalnoj nameni u drţavnim šumama-JP “Vojvodinašume”

Tabela br. 4.3.1.1.-1 Stanje po globalnoj nameni u drţavnim šumama - JP „Vojvodinašume“:

Namena globalna Površina ( P ) Zapremina ( V ) Tekući zapreminski prirast ( Iv)

Piv (%)

ha % m³ % m³/ha m³ % m³/ha

11.Proizvodno-zaštitna namena 4.194,01 23,3 669.300,2 20,2 159,6 35.515,1 22,0 8,5 5,3

20.Predeo izuzetnih odlika 3.164,89 17,6 321.724,8 9,7 101,7 13.030,9 8,1 4,1 4,1

21.Specijalni prirodni rezervat 10.428,96 58,1 2.302.827,0 69,3 220,8 112.782,3 69,7 10,8 4,9

22.Spomenik prirode 174,30 1,0 27.044,7 0,8 155,2 404,0 0,2 2,3 1,5

UKUPNO 17.962,16 100,0 3.320.896,7 100,0 184,9 161.732,3 100,0 9,0 4,9



B. Stanje šuma po globalnoj nameni u drţavnim šumama-ostali korisnici

Tabela br. 4.3.1.1.-2 Stanje po globalnoj nameni u drţavnim šumama – ostali korisnici:


Piv (%)

ha % m³ % m³/ha m³ % m³/ha


21.Specijalni prirodni rezervat 505,05 27,5 50.955,0 34,3 100,9 1.140,6 16,6 2,3 2,2

UKUPNO 1.839,11 100,0 148.479,4 100,0 80,7 6.867,3 100,0 3,7 4,6

C. Stanje šuma po globalnoj nameni u šumama ostalih korisnika

Tabela br. 4.3.1.1.- 3 Stanje šuma po globalnoj nameni u šumama ostalih korisnika:


Piv (%)

ha % m³ % m³/ha m³ % m³/ha

11.Proizvodno-zaštitna namena 628,36 91,6 26.257,00 78,0 41,8 1.184,0 46,8 1,9 4,5

15.Park šuma 1,05 0,2 147,00 0,4 140,0 18,0 0,7 17,1 12,2

21.Specijalni prirodni rezervat 56,47 8,2 7.273,00 21,6 128,8 1.327,0 52,5 23,5 18,2

UKUPNO 685,88 100,0 33.677,00 100,0 49,1 2.529,0 100,0 3,7 7,5

D. Stanje šuma po globalnoj nameni u šumama sopstvenika

Tabela br. 4.3.1.1.- 4 Stanje šuma po globalnoj nameni u šumama sopstvenika:


Piv (%)

ha % m³ % m³/ha m³ % m³/ha

11.Proizvodno-zaštitna namena 138,44 100,0 4.745,3 100,0 34,3 217,5 100,0 1,6 4,6

UKUPNO 138,44 100,0 4.745,3 100,0 34,3 217,5 100,0 1,6 4,6

E. Stanje šuma po globalnoj nameni u Severnobaĉkom šumskom podruĉju

Tabela br. 4.3.1.1.-5 Stanje po globalnoj nameni u Severnobaĉkom šumskom podruĉju:


Piv (%)

ha % m³ % m³/ha m³ % m³/ha


15.Park šuma 1,05 147,0 140,0 18,0 17,1 12,2

20.Predeo izuzetnih odlika 3.164,89 15,3 321.724,8 9,2 101,7 13.030,9 7,6 4,1 4,1

21.Specijalni prirodni rezervat 10.990,48 53,3 2.361.055,0 67,3 214,8 115.249,9 67,3 10,5 4,9

22.Spomenik prirode 174,30 0,8 27.044,7 0,8 155,2 404,0 0,2 2,3 1,5

UKUPNO 20.625,59 100,0 3.507.798,4 100,0 170,1 171.346,1 100,0 8,3 4,9



U severnobaĉkom šumskom podruĉju su sve šume svrstane u pet globalnih namenskih celina:

Globalna namena 11-proizvodno zaštitna namena izdvojena je u svim kompleksima šuma gde se gazduje na principima što veće proizvodnje tehniĉkog drveta uz poštovanje svih ostalih funkcija šuma i

gde ne postoje nikakva ograniĉenja u gazdovanju šumama.

Globalna namena 15-park šuma izdvojena je u okviru GJ “Selevenjske šume” - rešenje SO Kanjiţa br.01-4/77-13,

Globalne namene 20-predeo izuzetnih odlika i 21-specijalni rezervat prirode izdvojene su na osnovu uredbi Vlade RS.

Globalna namena 22-spomenik prirode izdvojena je pored banjskog kompleksa Junaković na osnovu odluke SO Apatin br.011-57/05-I.

Prema prethodnom tabelarnom pregledu u Severnobaĉkom šumskom podruĉju, u prostornom smislu, je najzastupljenija globalna namena 21-specijalni prirodni rezervat koja pokriva 53,3% ukupno

obrasle površine. Prema istom pregledu proizvodno-zaštitna globalna namena je zastupljena na 30,5% obrasle površine, predeo izuzetnih odlika na 15,3% obrasle površine. Park šuma i spomenik prirode su

zajedno zastupljene na 0,85% obrasle površine. Prema dobijenim vrednostima proizvodnih pokazatelja, proseĉne zapremine i zapreminskog prirasta, moţe se konstatovati da su oni najveći u namenskoj celini

21 (V=214,8 m³/ha; Iv=10,5 m³/ha). Proseĉne vrednosti zapremine i zapreminskog prirasta u ostalim namenskim celinama su manje.

4.3.1.2. Stanje šuma po osnovnoj nameni

U sledećim tabelama je prikazano stanje sastojina po osnovnoj nameni, nezavisno od globalne namene.

A. Stanje šuma po osnovnoj nameni u drţavnim šumama – JP “Vojvodinašume”

Tabela br. 4.3.1.2.- 1 Stanje šuma po osnovnoj nameni u JP „Vojvodinašume“

Namena osnovna Površina ( P ) Zapremina ( V ) Tekući zapreminski prirast ( i v) Piv (%)

ha % m³ % m³/ha m³ % m³/ha

12. Proizvodno-zaštitna šuma 4.181,24 23,3 664.921,7 20,0 159,0 35.427,5 21,9 8,5 5,3

16. Lovno-uzgojni centar krupne divljaĉi 240,49 1,3 24.680,6 0,7 102,6 635,7 0,4 2,6 2,6

17. Semenska sastojina 14,41 0,1 4.527,8 0,1 314,2 90,5 0,1 6,3 2,0

55. Specijalni rezervat prirode I stepena 111,22 0,6 33.279,0 1,0 299,2 1.677,8 1,0 15,1 5,0

56. Specijalni rezervat prirode II stepena 608,28 3,4 240.321,4 7,2 395,1 8.244,1 5,1 13,6 3,4

57. Specijalni rezervat prirode III stepena 9.709,46 54,1 2.029.226,6 61,1 209,0 102.860,4 63,6 10,6 5,1

Ukupno Specijalni rezervat prirode 10.428,96 58,1 2.302.827,00 69,3 220,8 112.782,30 69,7 10,8 4,9

68. Spomenik prirode 174,30 1,0 27.044,7 0,8 155,2 404,0 0,2 2,3 1,5

81. Predeo izuzetnih odlika - I stepen zaštite 65,15 0,4 15.507,7 0,5 238,0 423,7 0,3 6,5 2,7

82. Predeo izuzetnih odlika - II stepen zaštite 304,05 1,7 30.350,8 0,9 99,8 1.034,2 0,6 3,4 3,4

83. Predeo izuzetnih odlika -III stepen zaštite 2.553,56 14,2 251.036,4 7,6 98,3 10.934,3 6,8 4,3 4,4

Ukupno predeo izuzetnih odlika 2.922,76 16,3 296.894,90 8,9 101,6 12.392,20 7,7 4,2 4,2

UKUPNO 17.962,16 100,0 3.320.896,7 100,0 184,9 161.732,3 100,0 9,0 4,9

Stanje sastojina po namenskim celinama dato je u tabeli 4.3.1.2.-1. Analizirajući stanje sastojina po osnovnoj nameni vidi se da je najzastupljenija osnovna namena 57.-SRP III stepena zaštite koja po

površini uĉestvuje sa 9709,46 ha što ĉini 54,1 % od obrasle površine. Po zapremini ova namenska celina uĉestvuje sa 2.029.226,6m³ ili 61,1% od ukupne zapremine a po jedinici površine sa 209m³/ha.U

zapreminskom prirastu ova namenska celina uĉestvuje sa 102.860,4m³ ili 63,6% i po jedinici površine 10,6m³/ha. Sledeća osnovna namena koja je po površini najzastupljenija je proizvodno zaštitna namena

koja po površini uĉestvuje sa 4.181,24 ha obrasle površine što ĉini 23,3 % od obrasle površine. Po zapremini ova namenska celina uĉestvuje sa 664.921,7m³ ili 20,0% od zapremine a po jedinici površine sa

159m³/ha. Po zapreminskom prirastu sastojine proizvodno zaštitne namene uĉestvuju sa 35.427,5m³ ili 21,9% i po jedinici površine 8,5m³/ha. Znaĉajnije su zastupljene i sastojine ĉija je osnovna namena

predeo izuzetnih odlika III stepena zaštite koje su locirane u Subotiĉkoj pešĉari. Ove sastojine se nalaze na zemljištima male proizvodne vrednosti pa je njihovo uĉešće po zapremini i zapreminskom prirastu

znatno manje od uĉešća po površini. Ova namenska celina po površini uĉestvuje sa 2.553,56 ha, što ĉini 14,2 % od obrasle površine. Po zapremini ova namenska celina uĉestvuje sa 251.036,4m³ ili 7,6% od

ukupne zapremine korisnika, a po jedinici površine sa 98,3m³/ha.U zapreminskom prirastu sastojine ove namenske celine uĉestvuju sa 10.934,3m³ ili 6,8% i po jedinici površine 4,3m³/ha.



Ostale namenske celine su zastupljene po površini,zapremini i zapreminskom prirastu ispod 10%.

B. Stanje šuma po osnovnoj nameni u drţavnim šumama – ostali korisnici

Tabela br. 4.3.1.2.- 2 Stanje šuma po osnovnoj nameni u drţavnim šumama – ostali korisnici

Namena osnovna Površina ( P ) Zapremina ( V ) Tekući zapreminski prirast ( Iv) Piv (%)

ha % m³ % m³/ha m³ % m³/ha %


57. Specijalni rezervat prirode III stepena 505,05 27,5 50.955,0 34,3 100,9 1.140,6 16,6 2,3 2,2

UKUPNO 1.839,11 100,0 148.479,4 100,0 80,7 6.867,3 100,0 3,7 4,6

Stanje sastojina po namenskim celinama u drţavnim šumama za gazdinske jedinice kojima gazduju ostalo korisnici dato je u tabeli 4.3.1.2.-2. U šumama ovih korisnika su zastupljene dve namenske

celine. Osnovna namena 57.-SRP III stepena zaštite koja po površini uĉestvuje sa 505,05 ha, što ĉini 27,5 % od obrasle površine. U ukupnoj zapremini ova namenska celina uĉestvuje sa 50.955 m³ ili 34,3% a

po jedinici površine sa 100,9m³/ha. U zapreminskom prirastu ova namenska celina uĉestvuje sa 1.140,6m³ ili 16,6% i po jedinici površine 2,3m³/ha. Druga prisutna osnovna namena je proizvodno zaštitna koja

po površini uĉestvuje sa 1.334,06 ha što ĉini 72,5 % od obrasle površine. Po zapremini ova namenska celina uĉestvuje sa 97.524,4m³ ili 65,7% a po jedinici površine sa 73,1m³/ha. U zapreminskom prirastu

sastojine proizvodno zaštitne namene uĉestvuju sa 5.726,7m³ ili 83,4% i po jedinici površine 4,3m³/ha.

C. Stanje šuma po osnovnoj nameni u šumama ostalih korisnika

Tabela br. 4.3.1.2.- 3 Stanje šuma po osnovnoj nameni u šumama ostalih korisnika


ha % m³ % m³/ha m³ % m³/ha %

12. Proizvodno-zaštitna šuma 628,36 91,6 26.257,0 78,0 41,8 1.184,0 46,8 1,9 4,5


78. Park šuma 1,05 0,2 147,0 0,4 140,0 18,0 0,7 17,1 12,2

UKUPNO 685,88 100,0 33.677,0 100,0 49,1 2.529,0 100,0 3,7 7,5

Stanje sastojina po namenskim celinama u šumama ostalih korisnika dato je u tabeli 4.3.1.2.-3. U šumama ovih korisnika su zastupljene tri namenske celine. Proizvodno zaštitna namena je

najzastupljenija i to po površini uĉestvuje sa 628,36 ha, što ĉini 91,6 % od obrasle površine. U ukupnoj zapremini ova namenska celina uĉestvuje sa 26.257 m³ ili 78,0% a po jedinici površine sa 41,8m³/ha. U

ukupnom zapreminskom prirastu ova namenska celina uĉestvuje sa 1.184 m³ ili 46,8% i po jedinici površine 1,9m³/ha. Druga po zastupljenosti je specijalni rezervat prirode I stepena zaštite koja po površini

uĉestvuje sa 56,47 ha što ĉini 8,2 % od obrasle površine. U ukupnoj zapremini ova namenska celina uĉestvuje sa 7.273,0 m³ ili 21,6% a po jedinici površine sa 128,8 m³/ha. U zapreminskom prirastu sastojine

ove namene uĉestvuju sa 1.327,0 m³ ili 52,5% i po jedinici površine 23,5m³/ha. Treća namenska celina je zastupljena sa 0,2% od obrasle površine.

D. Stanje šuma po osnovnoj nameni u šumama sopstvenika

Tabela br. 4.3.1.2.- 4 Stanje šuma po osnovnoj nameni u šumama sopstvenika


ha % m³ % m³/ha m³ % m³/ha %

12.Proizvodno-zaštitna namena 138,44 100,0 4.745,3 100,0 34,3 217,5 100,0 1,6 4,6

UKUPNO 138,44 100,0 4.745,3 100,0 34,3 217,5 100,0 1,6 4,6



Stanje sastojina po namenskim celinama u šumama sopstvenika dato je u tabeli 4.3.1.2.-4. U šumama sopstvenika je zastupljena samo proizvodno zaštitna namena.

E. Stanje šuma po osnovnoj nameni u Severnobaĉkom šumskom podruĉju

Tabela br. 4.3.1.2.- 5 Stanje šuma po osnovnoj nameni u Severnobaĉkom šumskom podruĉju


ha % m³ % m³/ha m³ % m³/ha %


16. Lovno-uzgojni centar krupne divljaĉi 240,49 1,2 24.680,6 0,7 102,6 635,7 0,4 2,6 2,6

17. Semenska sastojina 14,41 0,1 4.527,8 0,1 314,2 90,5 0,1 6,3 2,0


56. Specijalni rezervat prirode II stepena 608,28 2,9 240.321,4 6,9 395,1 8.244,1 4,8 13,6 3,4

57. Specijalni rezervat prirode III stepena 10.214,51 49,5 2.080.181,6 59,3 203,6 104.001,0 60,7 10,2 5,0

Ukupno specijalni rezervat prirode 10.990,48 53,3 2.361.055,0 67,3 214,8 115.249,9 67,3 10,5 4,9

68. Spomenik prirode 174,30 0,8 27.044,7 0,8 155,2 404,0 0,2 2,3 1,5

78. Park šuma 1,05 0,0 147,0 0,0 140,0 18,0 0,0 17,1 2,7

81. Predeo izuzetnih odlika - I stepen zaštite 65,15 0,3 15.507,7 0,4 238,0 423,7 0,2 6,5 2,7

82. Predeo izuzetnih odlika - II stepen zaštite 304,05 1,5 30.350,8 0,9 99,8 1.034,2 0,6 3,4 3,4

83. Predeo izuzetnih odlika -III stepen zaštite 2.553,56 12,4 251.036,4 7,2 98,3 10.934,3 6,4 4,3 4,4

Ukupno Predeo izuzetnih odlika 2.922,76 14,2 296.894,90 8,5 101,6 12.392,20 7,2 4,2 4,2

UKUPNO 20.625,59 100,0 3.507.798,4 100,0 170,1 171.346,1 100,0 8,3 4,9

Stanje sastojina po namenskim celinama ukupno za severnobaĉko šumsko podruĉje dato je u tabeli 4.3.1.2.-5. Analizirajući stanje sastojina po osnovnoj nameni vidi se da je najzastupljenija osnovna

namena 57.-SRP III stepena zaštite koja po površini uĉestvuje sa 10.214,51 ha obrasle površine što ĉini 49,5 % od obrasle površine. U ukupnoj zapremini ova namenska celina uĉestvuje sa 2.080.181,6 m³ ili

59,3% a zapremina po jedinici površine je 203,6 m³/ha. U ukupnom zapreminskom prirastu ova namenska celina uĉestvuje sa 104.001,0 m³ ili 60,7% a prirast po jedinici površine je 10,2 m³/ha. Sledeća

namena koja je po površini najzastupljenija je proizvodno zaštitna namena koja pokriva 6.282,10 ha obrasle površine što ĉini 30,5 %. U ukupnoj zapremini ova namenska celina uĉestvuje sa 793.448,4 m³ ili

22,6% a zapremina po jedinici površine je 126,3 m³/ha.U ukupnom zapreminskom prirastu sastojine proizvodno zaštitne namene uĉestvuju sa 42.555,7 m³ ili 24,8% a prirast po jedinici površine je 6,8 m³/ha.

Treća osnovna namena po zastupljenosti je predeo izuzetnih odlika III stepena zaštite(83). Ove sastojine se nalaze na zemljištima male proizvodne vrednosti pa je njihovo uĉešće u zapremini i zapreminskom

prirastu znatno manje od uĉešća po površini. Ova namenska celina u površini uĉestvuje sa 2553,56 ha, što ĉini 12,4 % .U ukupnoj zapremini ova namenska celina uĉestvuje sa 251.036,4 m³ ili 7,2% a

zapremina po jedinici površine je 98,3 m³/ha. U ukupnom zapreminskom prirastu sastojine ove namenske celine uĉestvuju sa 10.934,3 m³ ili 6,4% a zapreminski prirast po jedinici površine je 4,3 m³/ha.

Ostale namenske celine su sumarno zastupljene po površini,zapremini i zapreminskom prirastu ispod 10%.



4.3.2. Stanje šuma po poreklu i oĉuvanosti

A. Stanje šuma po poreklu i oĉuvanosti u drţavnim šumama – JP „Vojvodinašume”:

Tabela br. 4.3.2.- 1 Stanje šuma po poreklu i oĉuvanosti u drţavnim šumama – JP „Vojvodinašume”

Poreklo sastojine Oĉuvanost sastojine P V Iv

Piv (%) ha % m³ % /ha m³ % /ha

Ukupno visoke sastojine 1.585,47 8,8 506.839,5 15,3 319,7 25.082,1 15,5 15,8 4,9

Ukupno izdanaĉke sastojine 4.992,37 27,8 535.203,4 16,1 107,2 30.301,4 18,7 6,1 5,7

Ukupno veštaĉki podignute sastojine 11.384,32 63,4 2.278.853,8 68,6 200,2 106.348,8 65,8 9,3 4,7

Ukupno u drţavnom vlasništvu JP „Vojvodinašume“ 17.962,16 100,0 3.320.896,7 100,0 184,9 161.732,3 100,0 9,0 4,9

Ukupno oĉuvane sastojine 11.983,11 66,7 2.022.096,4 60,9 168,7 111.069,7 68,7 9,3 5,5

Ukupno razreĊene sastojine 5.458,41 30,4 1.259.590,4 37,9 230,8 48.991,7 30,3 9,0 3,9

Ukupno devastirane sastojine 520,64 2,9 39.209,8 1,2 75,3 1.670,9 1,0 3,2 4,3

Ukupno u drţavnom vlasništvu JP „Vojvodinašume“ 17.962,16 100,0 3.320.896,7 100,0 184,9 161.732,3 100,0 9,0 4,9

Analizirajući stanje sastojina kojima gazduje JP „Vojvodinašume”, ŠG „Sombor”, moţe se videti da po poreklu preovlaĊuju sastojine nastale veštaĉkim putem i to po površini sa 11.384,32ha (63,4%),

po zapremini sa 2.278.853,8m³ (68,6%) i po zapreminskom prirastu sa 106.348,8m³ (65,8%).

Izdanaĉke sastojine su zastupljene po površini sa 4.992,37ha (27,8%), po zapremini sa 535.203,4m³ (16,1%) i po zapreminskom prirastu sa 30.301,4m³ (18,7%).

Visoke sastojine su zastupljene po površini sa 1.585,47ha (8,8%), po zapremini sa 506.839,5m³ (15,3%) i po zapreminskom prirastu sa 25.082,1m³ (15,5%).

Veštaĉke i visoke sastojine, po zapremini i zapreminskom prirastu uĉestvuju sa većim procentom od uĉešća po površini što je i logiĉno jer se radi o kvalitetnijim sastojinama.

Po oĉuvanosti preovlaĊuju oĉuvane sastojine (koje po stepenu obraslosti, zdravstvenom stanju i kvalitetu mogu doĉekati zrelost za seĉu) i to na površini od 11.983,11 ha (66,7%), po zapremini sa

2.022.096,4 m³ (60,9%), dok su po zapreminskom prirastu zastupljene sa 111.069,7 m³ (68,7%).

RazreĊene (sastojine sa manjim stepenom obraslosti, dobrog zdravstvenog stanja i kvaliteta i mogu doĉekati zrelost za seĉu) su zastupljene po površini sa 5.458,41 ha (30,4%), po zapremini sa

1.259.590,4 m³ (37,9%) i po zapreminskom prirastu sa 48.991,7 m³ (30,3%). Kod razreĊenih sastojina je veći prosek po zapremini u odnosu na oĉuvane sastojine zbog toga što se radi o zrelim i prezrelim

sastojinama.

Ovako relativno veliko uĉešće razreĊenih sastojina po površini se ne sme zanemariti. RazreĊenosti sastojina su doprinele štete od domaće stoke i od divljaĉi u lovištima. Osim toga na razreĊenost

sastojina utiĉu i abiotiĉki faktori u vreme veštaĉke obnove sastojina (sušni periodi, niske temperature i dr.).

RazreĊenosti sastojina je doprineo i izostanak mera nege ili nedovoljna primena mera nege u proteklom periodu. Stanje ovih sastojina nije tako loše i one mogu doĉekati zrelost za seĉu.Sanacija ovih

sastojina će se vršiti postupno, onako kako budu postizale zrelost za seĉu.

Devastirane sastojine ( sastojine sa izuzetno malim stepenom obraslosti lošeg zdravstvenog stanja i kvaliteta koje ne mogu doĉekati zrelost za seĉu), su zastupljene sa 520,64 ha po površini (2,9%), po

zapremini sa 39.209,8 m³ (1,2%) i u zapreminskom prirastu sa 1.670,9 m³ (1,0%).Stanje ovih sastojina je izuzetno loše i mora se popraviti. Većina devastiranih sastojina će biti u ureĊajnom razdoblju

predviĊene za rekonstrukciju, kako bi se potencijal staništa i njegovo korišćenje doveli u optimalno stanje.



B. Stanje šuma po poreklu i oĉuvanosti u drţavnim šumama – ostali korisnici

Tabela br. 4.3.2.- 2 Stanje šuma po poreklu i oĉuvanosti u drţavnim šumama – ostali korisnici


Piv (%) ha % m³ % /ha m³ % /ha

Ukupno visoke sastojine 104,55 5,7 6.860,1 4,6 65,6 315,8 4,6 3,0 4,6

Ukupno izdanaĉke sastojine 839,03 45,6 52.964,5 35,7 63,1 1.624,8 23,7 1,9 3,1

Ukupno veštaĉki podignute sastojine 895,53 48,7 88.654,7 59,7 99,0 4.926,7 71,7 5,5 5,6

Ukupno u drţavnim šumama - ostali korisnici 1.839,11 100,0 148.479,3 100,0 80,7 6.867,3 100,0 3,7 4,6

Ukupno oĉuvane sastojine 986,75 53,7 84.451,9 56,9 85,6 4.696,4 68,4 4,8 5,6

Ukupno razreĊene sastojine 448,76 24,4 31.497,6 21,2 70,2 1.692,1 24,6 3,8 5,4

Ukupno devastirane sastojine 403,60 21,9 32.529,8 21,9 80,6 478,8 7,0 1,2 1,5

Ukupno u drţavnim šumama - ostali korisnici 1.839,11 100,0 148.479,3 100,0 80,7 6.867,3 100,0 3,7 4,6

Analizirajući stanje sastojina u drţavnim šumama kojima gazduju ostali korisnici moţe se videti da po poreklu ima najviše sastojina nastalih veštaĉkim putem. Ove sastojine su zastupljene po površini

sa 895,53 ha (48,7%), u zapremini sa 88.654,7 m³ (59,7%) i u zapreminskom prirastu sa 4.926,7 m³ (71,7%).

Izdanaĉke sastojine su druge po zastupljenosti i to po površini sa 839,03 ha (45,6%), u zapremini sa 52.964,5 m³ (35,7%) i u zapreminskom prirastu sa 1.624,8 m³ (23,7%).

Gledajući stanje sastojina po poreklu najmanje su zastupljene visoke sastojine sa 104,55ha (5,7%), koje uĉestvuju u zapremini sa 6.860,1 m³ (4,6%) i u zapreminskom prirastu sa 315,8m³ (4,6%).

Po oĉuvanosti preovlaĊuju oĉuvane sastojine koje po stepenu obraslosti, zdravstvenom stanju i kvalitetu mogu doĉekati zrelost u odnosu na ophodnju i koje su zastupljene u ukupnoj površini sa 986,75

ha (53,7%), u ukupnoj zapremini sa 84.451,9 m³ (56,9%), dok su u zapreminskom prirastu zastupljene sa 4.696,7 m³ (71,7%).

RazreĊene sastojine (sa manjim stepenom obraslosti, dobrog zdravstvenog stanja i kvaliteta) su zastupljene, i to po površini sa 448,76 ha (24,4%), u zapremini sa 31.497,6 m³ (21,2%) i u zapreminskom

prirastu sa 1.692,1 m³ (24,6%).

Devastirane sastojine ( sastojine sa izuzetno malim stepenom obraslosti lošeg zdravstvenog stanja i kvaliteta koje ne mogu doĉekati zrelost za seĉu), su zastupljene sa 403,60 ha, (21,9%), u zapremini sa

32.529,8 m³ (21,9%) i u zapreminskom prirastu sa 478,8 m³ (7,0%).

C. Stanje šuma po poreklu i oĉuvanosti u šumama ostalih korisnika

Tabela br. 4.3.2.- 3 Stanje šuma po poreklu i oĉuvanosti u šumama ostalih korisnika


Piv (%) ha m³ m³ % /ha m³ % /ha

Ukupno visoke sastojine 84,41 12,3 7.265,0 21,6 86,1 1.159,0 45,8 13,7 16,0

Ukupno izdanaĉke sastojine 117,58 17,1 8.027,0 23,8 68,3 305,0 12,1 2,6 3,8

Ukupno veštaĉki podignute sastojine 483,89 70,6 18.386,0 54,6 38,0 1.065,0 42,1 2,2 5,8

Ukupno ostali korisnici 685,88 100,0 33.677,0 100,0 49,1 2.529,0 100,0 3,7 7,5

Ukupno oĉuvane sastojine 45,41 6,6 3.678,0 10,9 81,0 700,0 27,7 15,4 19,0

Ukupno razreĊene sastojine 420,67 61,3 23.753,0 70,5 56,5 1.644,0 65,0 3,9 6,9

Ukupno devastirane sastojine 219,80 32,0 6.247,0 18,5 28,4 185,0 7,3 0,8 3,0

Ukupno ostali korisnici 685,88 100,0 33.677,0 100,0 49,1 2.529,0 100,0 3,7 7,5

Analizirajući stanje sastojina u šumama ostalih korisnika moţe se videti da po poreklu preovlaĊuju veštaĉki podignute sastojine sa 70,6% po površini. Izdanaĉkih sastojina ima 17,1% a visokih 12,3 %

po površini. Po zapremini je uĉešće veštaĉkih sastojina 54,6%, izdanaĉkih 23,8% i visokih sastojina 21,6%.



Po oĉuvanosti preovlaĊuju razreĊene sastojine (sastojine sa manjim stepenom obraslosti, dobrog zdravstvenog stanja i kvaliteta) i to po površini sa 420,67 ha (61,3%), u zapremini sa 23.753,0 m³

(70,5%), dok su u zapreminskom prirastu zastupljene sa 1.644,0 m³ (65,0%).

Devastirane sastojine ( sastojine sa izuzetno malim stepenom obraslosti lošeg zdravstvenog stanja i kvaliteta koje ne mogu doĉekati zrelost za seĉu), su druge po zastupljenosti sa 219,80 ha po površini

(32,0%), u zapremini sa 6.247,0 m³ (18,5%) i u zapreminskom prirastu sa 185,0 m³ (7,3%).

Oĉuvane sastojine (koje po stepenu obraslosti, zdravstvenom stanju i kvalitetu mogu doĉekati zrelost za seĉu) su najmanje zastupljene i to po površini sa 45,41 ha (6,6%), u zapremini sa 3.678,0 m³

(10,9%) i u zapreminskom prirastu sa 700,0 m³ (27,7%).

D. Stanje šuma po poreklu i oĉuvanosti u šumama sopstvenika

Tabela br. 4.3.2.- 4 Stanje šuma po poreklu i oĉuvanosti u šumama sopstvenika


Piv (%) ha m³ m³ % /ha m³ % /ha

Ukupno visoke sastojine 2,64 1,9 266,6 5,6 101,0 9,3 4,3 3,5 3,5

Ukupno izdanaĉke sastojine 112,94 81,6 3.176,9 66,9 28,1 166,3 76,5 1,5 5,2

Ukupno veštaĉki podignute sastojine 22,86 16,5 1.301,8 27,4 56,9 41,8 19,2 1,8 3,2

Ukupno oĉuvane sastojine 138,44 100,0 4.745,3 100,0 34,3 217,5 100,0 1,6 4,6

Ukupno šume sopstvenika 138,44 100,0 4.745,3 100,0 34,3 217,5 100,0 1,6 4,6

U šumama sopstvenika izdanaĉkih sastojina ima 81,6% a veštaĉkih 16,5 % po površini. Visokih sastojina ima najmanje i to 1,9% po površini. Po zapremini je uĉešće izdanaĉkih sastojina 66,9% zato što

se radi o sastojinama manje prozvodnosti (28,1 m³/ha) dok je uĉešće veštaĉkih sastojina 27,4 % (56,9 m³/ha).

Po oĉuvanosti u šumama sopstvenika su prisutne oĉuvane sastojine.

E. Stanje šuma po poreklu i oĉuvanosti u Severnobaĉkom šumskom podruĉju

Tabela br. 4.3.2.- 5 Stanje šuma po poreklu i oĉuvanosti u Severnobaĉkom šumskom podruĉju


Piv (%) ha m³ m³ % /ha m³ % /ha

Ukupno visoke sastojine 1.777,07 8,6 521.231,3 14,9 293,3 26.566,1 15,5 14,9 5,1

Ukupno izdanaĉke sastojine 6.061,92 29,4 599.371,7 17,1 98,9 32.397,5 18,9 5,3 5,4

Ukupno veštaĉki podignute sastojine 12.786,60 62,0 2.387.196,1 68,1 186,7 112.382,5 65,6 8,8 4,7

Ukupno u Severnobaĉkom šumskom podruĉju 20.625,59 100,0 3.507.798,4 100,0 170,1 171.346,1 100,0 8,3 4,9

Ukupno oĉuvane sastojine 13.153,71 63,8 2.114.971,5 60,3 160,8 116.683,6 68,1 8,9 5,5

Ukupno razreĊene sastojine 6.327,84 30,7 1.314.840,2 37,5 207,8 52.327,8 30,5 8,3 4,0

Ukupno devastirane sastojine 1.144,04 5,5 77.986,7 2,2 68,2 2.334,7 1,4 2,0 3,0

Ukupno u Severnobaĉkom šumskom podruĉju 20.625,59 100,0 3.507.798,4 100,0 170,1 171.346,1 100,0 8,3 4,9

Analizirajući stanje sastojina u Severnobaĉkom šumskom podruĉju, moţe se videti da po poreklu preovlaĊuju sastojine nastale veštaĉkim putem i to po površini sa 12.786,60ha (62,0%), po zapremini sa

2.387.196,1m³ (68,1%) i po zapreminskom prirastu sa 112.382,5m³ (65,6%).

Izdanaĉke sastojine su zastupljene po površini sa 6.061,92ha (29,4%), po zapremini sa 599.371,7m³ (17,1%) i po zapreminskom prirastu sa 32.397,5m³ (18,9%).

Visoke sastojine su zastupljene po površini sa 1.777,07ha (8,6%), po zapremini sa 521.231,3m³ (14,9%) i po zapreminskom prirastu sa 26.566,1m³ (15,5%).

Veštaĉke i visoke sastojine, po zapremini i zapreminskom prirastu uĉestvuju sa većim procentom od uĉešća po površini što je i logiĉno jer se radi o kvalitetnijim sastojinama.

Po oĉuvanosti preovlaĊuju oĉuvane sastojine (koje po stepenu obraslosti, zdravstvenom stanju i kvalitetu mogu doĉekati zrelost za seĉu) i to po površini sa 13.153,71 ha (63,8%), po zapremini sa

2.114.971,5 m³ (60,3%), dok su po zapreminskom prirastu zastupljene sa 116.683,6 m³ (68,1%).



RazreĊene (sastojine sa manjim stepenom obraslosti, dobrog zdravstvenog stanja i kvaliteta i mogu doĉekati zrelost za seĉu) su zastupljene po površini sa 6.327,84 ha (30,7%), po zapremini sa

1.314.840,2 m³ (37,5%) i po zapreminskom prirastu sa 52.327,8 m³ (30,5%). Kod razreĊenih sastojina je veći udeo sastojina po zapremini u odnosu na udeo po površini zbog toga što se radi o sastojinama

zrelim i prezrelim koje mogu doĉekati zrelost za seĉu.

Devastirane sastojine ( sastojine sa izuzetno malim stepenom obraslosti lošeg zdravstvenog stanja i kvaliteta koje ne mogu doĉekati zrelost za seĉu), su zastupljene sa 1144,04 ha po površini (5,5%), po

zapremini sa 77.986,7 m³ (2,2%) i po zapreminskom prirastu sa 2.334,7 m³ (1,4%). Stanje ovih sastojina je izuzetno loše i mora se popraviti. Većina devastiranih sastojina će biti u narednom ureĊajnom

razdoblju predviĊene za rekonstrukciju, kako bi se potencijal staništa i njegovo korišćenje doveli u optimalno stanje.

4.3.3. Stanje šuma po mešovitosti

Stanje sastojina po smesi biće prikazano u sledećim tabelama:

A. Stanje šuma po mešovitosti u drţavnim šumama – JP „Vojvodinašume“

Tabela br. 4.3.3.- 1 Struktura šuma prema mešovitosti u drţavnim šumama - JP „Vojvodinašume“

Mešovitost Površina Zapremina Tekući zapreminski prirast

Piv (%) ha % m³ % m³/ha m³ % m³/ha

Ĉista sastojina 8.556,89 47,6 1.516.705,9 45,7 177,2 88.399,9 54,7 10,3 5,8

Mešovita sastojina 9.405,27 52,4 1.804.190,8 54,3 191,8 73.332,4 45,3 7,8 4,1

UKUPNO 17.962,16 100,0 3.320.896,7 100,0 184,9 161.732,3 100,0 9,0 4,9

Iz prethodne tabele se vidi da ĉiste sastojine po površini zauzimaju 8.556,89ha (47,6%), a mešovite 9.405,27ha (52,4%). U ukupnoj zapremini je vrlo sliĉna situacija, ĉiste sastojine su zastupljene sa

1.516.705,9 m³ (45,7%), dok su mešovite zastupljene sa 1.804.190,8m³ (54,3%). U zapreminskom prirastu su više zastupljene ĉiste sastojine, 88.399,9m³ (54,7%), dok su mešovite zastupljene sa 73.332,4m³

(45,3%).

B. Stanje šuma po mešovitosti u drţavnim šumama – ostali korisnici

Tabela br. 4.3.3.- 2 Struktura šuma prema mešovitosti u drţavnim šumama – ostali korisnici


Piv (%) ha % m³ % m³/ha m³ % m³/ha

Ĉista sastojina 1.322,95 71,9 103.028,8 69,4 77,9 4.533,2 66,0 3,4 4,4

Mešovita sastojina 516,16 28,1 45.450,6 30,6 88,1 2.334,1 34,0 4,5 5,1

UKUPNO 1.839,11 100,0 148.479,4 100,0 80,7 6.867,3 100,0 3,7 4,6

U drţavnim šumama ostalih korisnika preovlaĊuju ĉiste sastojine sa 71,9 % uĉešća po površini, 69,4% po zapremini i 66,0% po zapreminskom prirastu.

C. Stanje šuma po mešovitosti u šumama ostalih korisnika

Tabela br. 4.3.3.- 3 Struktura šuma prema mešovitosti u šumama ostalih korisnika


Piv (%) ha % m³ % m³/ha m³ % m³/ha

Ĉista sastojina 591,67 86,3 23.839,0 70,8 40,3 991,0 39,2 1,7 4,2

Mešovita sastojina 94,21 13,7 9.838,0 29,2 104,4 1.538,0 60,8 16,3 15,6

UKUPNO 685,88 100,0 33.677,0 100,0 49,1 2.529,0 100,0 3,7 7,5

U šumama ostalih korisnika preovlaĊuju ĉiste sastojine sa 86,3 % uĉešća po površini, 70,8% po zapremini i 39,2% po zapreminskom prirastu.



D. Stanje šuma po mešovitosti u šumama sopstvenika

Tabela br. 4.3.3.- 4 Struktura šuma prema mešovitosti u šumama sopstvenika


Piv (%) ha % m³ % m³/ha m³ % m³/ha

Ĉista sastojina 112,77 81,5 3.461,9 73,0 30,7 172,0 79,1 1,5 5,0

Mešovita sastojina 25,67 18,5 1.283,4 27,0 50,0 45,5 20,9 1,8 3,5

UKUPNO 138,44 100,0 4.745,3 100,0 34,3 217,5 100,0 1,6 4,6

U šumama sopstvenika preovlaĊuju ĉiste sastojine sa 81,5 % uĉešća po površini, 73,0% po zapremini i 79,1% po zapreminskom prirastu.

E. Stanje šuma po mešovitosti u šumama Severnobaĉkog šumskog podruĉja

Tabela br. 4.3.3.- 5 Struktura šuma prema mešovitosti u šumama Severnobaĉkog šumskog podruĉja


Piv (%) ha % m³ % m³/ha m³ % m³/ha

Ĉista sastojina 10.584,28 51,3 1.647.035,6 47,0 155,6 94.096,1 54,9 8,9 5,7

Mešovita sastojina 10.041,31 48,7 1.860.762,8 53,0 185,3 77.250,0 45,1 7,7 4,2

UKUPNO 20.625,59 100,0 3.507.798,4 100,0 170,1 171.346,1 100,0 8,3 4,9

Iz prethodne tabele se vidi da ĉiste sastojine po površini zauzimaju 10.584,28ha (51,3%), a mešovite 10.041,31ha (48,7%). Po zapremini je obrnuta situacija, ĉiste sastojine su zastupljene sa

1.647.035,6 m³ (47,0%), dok su mešovite zastupljene sa 1.860.762,8m³ (53,0%). Po zapreminskom prirastu su više zastupljene ĉiste sastojine, 94.096,1m³ (54,9%), dok su mešovite zastupljene sa 77.250,0m³

(45,1%).

4.3.4. Stanje šuma po vrstama drveća

Stanje sastojina po vrstama drveća šumskog podruĉja u šumama Severnobaĉkog šumskog podruĉja prikazano je u sledećim tabelama:

A. Stanje sastojina po vrstama drveća u drţavnim šumama – JP «Vojvodinašume»

Tabela br. 4.3.4.- 1 Struktura šuma po vrstama drveća u drţavnim šumama - JP „Vojvodinašume“

Vrsta drveća Zapremina Zapreminski prirast

Piv (%)

m³ % m³ %

Bela vrba 396.344,9 11,9 19.106,8 11,8 4,8

Crna jova 419,7 0,0 5,3 0,0 1,3

Bela topola 223.952,2 6,7 13.720,7 8,5 6,1

Crna topola 66.912,5 2,0 2.386,7 1,5 3,6

Robusta 59.761,5 1,8 1.463,9 0,9 2,4

I214 595.568,3 17,9 27.922,8 17,3 4,7

Delt. topola 156.814,4 4,7 9.491,8 5,9 6,1

T-m1 190.364,0 5,7 34.356,2 21,2 18,0

Domaći orah 241,6 0,0 2,3 0,0 1,0

Poljski brest 14.080,5 0,4 870,7 0,5 6,2

Vez 4.491,6 0,1 229,1 0,1 5,1

OML 43.510,8 1,3 3.340,7 2,1 7,7

Poljski jasen 113.178,5 3,4 3.704,9 2,3 3,3

Luţnjak 488.648,2 14,7 7.958,0 4,9 1,6



Grab 11.399,7 0,3 110,1 0,1 1,0

Cer 260.308,2 7,8 3.312,1 2,0 1,3

Tabela br. 4.3.4.- 1 Struktura šuma po vrstama drveća u drţavnim šumama - JP „Vojvodinašume“ - nastavak


Piv (%)

m³ % m³ %

Sitn. lipa 221,6 0,0 2,0 0,0 0,9

Krupn. lipa 570,0 0,0 4,2 0,0 0,7

Srebrna lipa 50,7 0,0 1,7 0,0 3,4

Koprivić 45.019,6 1,4 1.473,9 0,9 3,3

Trešnja 11,9 0,0 0,2 0,0 1,7

Otl 122.803,5 3,7 6.980,7 4,3 5,7

Kesten 149,3 0,0 1,0 0,0 0,7

Meĉja leska 41,9 0,0 0,6 0,0 1,4

Javor 14,6 0,0 0,3 0,0 2,1

Plan. javor 19,5 0,0 0,2 0,0 1,0

Bagrem 260.871,0 7,9 17.536,2 10,8 6,7

Crni orah 30.920,9 0,9 715,7 0,4 2,3

Amer. jesen 91.972,2 2,8 3.882,5 2,4 4,2

Glediĉija 852,0 0,0 8,9 0,0 1,0

Platan 3,2 0,0 0,1 0,0 3,1

Kiselo drvo 597,0 0,0 49,3 0,0 8,3

Jas. javor 2.050,8 0,1 123,4 0,1 6,0

Katalpa 30,2 0,0 0,3 0,0 1,0

Klen 682,9 0,0 7,2 0,0 1,1

Ukupno lišćari 3.182.879,4 95,8 158.770,5 98,2 5,0

Crni bor 123.678,7 3,7 2.557,2 1,6 2,1

Beli bor 14.237,0 0,4 402,1 0,2 2,8

Duglazija 71,5 0,0 1,8 0,0 2,5

Borovac 30,4 0,0 0,7 0,0 2,3

Ukupno ĉetinari 138.017,3 4,2 2.961,8 1,8 2,1

Ukupno 3.320.896,7 100,0 161.732,3 100,0 4,9

Na podruĉju severnobaĉkog šumskog podruĉja u šumama na kojima je korisnik JP ”Vojvodinašume” preovlaĊuju lišćari, i to u zapremini sa 3.182.879,4m³ (95,8%), i po zapreminskom prirastu sa

158.770,5m³(98,2%). Ĉetinari su zastupljeni najvećim delom u gazdinskoj jedinici Subotiĉke šume i ima ih 138.017,3m³ (4,2%) po zapremini i 2.961,8m³ (1,8%) po zapreminskom prirastu.

Od mekih lišćara najzastupljenija je topola I-214 sa 595.568,3m³ (17,9%) po zapremini i 27.922,8m³ (17,3%) po zapreminskom prirastu. Ovo je rezultat forsiranja klona I-214 u prethodnom periodu pa

je ovakvo stanje i logiĉno. Iako je i sada pokazao dobre rezultate klon I-214 je postao rezistentan na mnoge bolesti, a i postoji opasnost stvaranja monokultura, u narednom ureĊajnom periodu će se pored ovog

forsirati novi klonovi i sorte u saradnji sa Institutom za nizijsko šumarstvo i ţivotnu sredinu u Novom Sadu.

Od ostalih vrsta mekih lišćara, bela vrba je zastupljena na svojim staništima gde daje optimalne vrednosti sa 396.344,9m³ (11,9%) po zapremini i 19.106,8 m³ (11,8%) po zapreminskom prirastu, bela

topola sa 223.952,2 m³ (6,7%) po zapremini i 13.720,7 m³ (8,5%) po zapreminskom prirastu, dok su druge vrste manje zastupljene.

Od tvrdih lišćara najzastupljeniji je luţnjak sa 488.648,2m³ (14,7%) po zapremini i 7.958,0m³ (4,9%) po zapreminskom prirastu, zatim bagrem sa 260.871,0m³ (7,9%) po zapremini i 17.536,2m³

(10,8%) po zapreminskom prirastu, cer sa 260.308,2 m³ (7,8%) po zapremini i 3.312,1 m³ (2,0%), dok su ostale vrste manje zastupljene.



B. Stanje sastojina po vrstama drveća u drţavnim šumama – ostali korisnici

Tabela br. 4.3.4.- 2 Struktura šuma po vrstama drveća u drţavnim šumama – ostali korisnici


Piv (%)

m³ % m³ %

Bela vrba 59.061,3 39,8 1.319,5 19,2 2,2

Bela topola 13.657,4 9,2 739,8 10,8 5,4

Crna topola 1.797,2 1,2 64,2 0,9 3,6

Robusta 2.583,5 1,7 28,5 0,4 1,1

I214 38.351,6 25,8 2.286,0 33,3 6,0

Delt. topola 13.700,4 9,2 1.075,1 15,7 7,8

T-m1 1.634,1 1,1 186,4 2,7 11,4

Domaći orah 5,3 0,0 0,5 0,0 9,4

Poljski brest 100,5 0,1 14,8 0,2 14,7

Vez 130,9 0,1 1,2 0,0 0,9

OML 689,3 0,5 49,4 0,7 7,2

Poljski jasen 553,3 0,4 33,2 0,5 6,0

Luţnjak 456,6 0,3 22,7 0,3 5,0

Koprivić 2,0 0,0 0,2 0,0 10,0

Otl 1.844,7 1,2 86,1 1,3 4,7

Bagrem 10.637,0 7,2 770,9 11,2 7,2

Amer. jesen 2.993,2 2,0 184,4 2,7 6,2

Glediĉija 0,9 0,0 0,0 0,0 0,0

Jas. javor 19,5 0,0 1,3 0,0 6,7

Katalpa 260,7 0,2 3,1 0,0 1,2

Ukupno lišćari 148.479,4 100,0 6.867,3 100,0 4,6

Ukupno 148.479,4 100,0 6.867,3 100,0 4,6

U drţavnim šumama ostalih korisnika su prisutni samo lišćari, Od mekih lišćara najzastupljenija je bela vrba sa 59.061,3m³ (39,8%) u zapremini i 1.319,5m³ (19,2%) u zapreminskom prirastu. Od

ostalih vrsta mekih lišćara, topola I-214 je zastupljena sa 38.351,6m³ (25,8%) u zapremini i 2.286,0 m³ (33,3%) u zapreminskom prirastu, bela topola sa 13.657,4 m³ (9,2%) u zapremini i 739,8 m³ (10,8%) u

zapreminskom prirastu, dok su druge vrste manje zastupljne.

Od tvrdih lišćara najzastupljeniji je bagrem sa 10.637,0m³ (7,2%) u zapremini i 770,9m³ (11,2%) u zapreminskom prirastu, zatim a. jasen sa 2.993,2m³ (2,0%) u zapremini i 184,4m³ (2,7%) u

zapreminskom prirastu, dok su ostale vrste manje zastupljene.

C. Stanje sastojina po vrstama drveća u šumama ostalih korisnika

Tabela br. 4.3.4.- 3 Struktura šuma po vrstama drveća u šumama ostalih korisnika


Piv (%)

m³ % m³ %

Bela vrba 1.646,0 4,9 74,0 2,9 4,5

Bela topola 2.035,0 6,0 275,0 10,9 13,5

I214 5.659,0 16,8 240,0 9,5 4,2

Poljski jasen 808,0 2,4 156,0 6,2 19,3



Tabela br. 4.3.4.- 3 Struktura šuma po vrstama drveća u šumama ostalih korisnika-nastavak


Piv (%)

m³ % m³ %

Luţnjak 65,0 0,2 6,0 0,2 9,2

Srebrna lipa 24,0 0,1 4,0 0,2 16,7

Otl 4.234,0 12,6 772,0 30,5 18,2

Bagrem 17.673,0 52,5 929,0 36,7 5,3

Amer. jesen 135,0 0,4 34,0 1,3 25,2

Ukupno lišćari 32.279,0 95,8 2.490,0 98,5 7,7

Crni bor 1.398,0 4,2 39,0 1,5 2,8

Ukupno ĉetinari 1.398,0 4,2 39,0 1,5 2,8

Ukupno 33.677,0 100,0 2.529,0 100,0 7,5

U šumama ostalih korisnika od mekih lišćara najzastupljenija je topola I-214 sa 5.659,0m³ (16,8%) u zapremini i 240,0m³ (9,5%) u zapreminskom prirastu. Od tvrdih lišćara a i uopšte najzastupljeniji je

bagrem sa 17.673,0m³ (52,5%) u zapremini i 929,0m³ (36,7%) u zapreminskom prirastu, dok su ostali tvrdi lišćari manje zastupljeni.

D. Stanje sastojina po vrstama drveća u šumama sopstvenika

Tabela br. 4.3.4.- 4 Struktura šuma po vrstama drveća u šumama sopstvenika


Piv (%)

m³ % m³ %

Bela vrba 283,1 6,0 11,0 5,1 3,9

Bela topola 913,3 19,2 34,2 15,7 3,7

Crna topola 60,3 1,3 1,9 0,9 3,2

I214 754,5 15,9 29,1 13,4 3,9

Poljski brest 1,3

Poljski jasen 420,6 8,9 23,5 10,8 5,6

Luţnjak 56,1 1,2 5,6 2,6 10,0

Koprivić 43,5 0,9 0,5 0,2 1,1

Otl 332,0 7,0 3,2 1,5 1,0

Bagrem 1.794,9 37,8 107,9 49,6 6,0

Amer. jesen 11,8 0,2 0,1 0,8

Ukupno lišćari 4.671,4 98,4 217,0 99,8 4,6

Crni bor 44,6 0,9 0,3 0,1 0,7

Beli bor 1,5

Borovac 27,8 0,6 0,2 0,1 0,7

Ukupno ĉetinari 73,9 1,6 0,5 0,2 0,7

Ukupno 4.745,3 100,0 217,5 100,0 4,6

U šumama sopstvenika najzastupljeniji je bagrem sa 1.794,9m³ (37,8%) u zapremini i 107,9m³ (49,6%) u zapreminskom prirastu, zatim je skedeća po zastupljenosti bela topola sa 913,3 m³ (19,2%) u

zapremini i 34,2 m³ (15,7%) u zapreminskom prirastu, zatim I-214 sa 754,5m³ (15,9%) u zapremini i 29,1m³ (13,4%) u zapreminskom prirastu dok su druge vrste manje zastupljene.



E. Stanje sastojina po vrstama drveća u šumama Severnobaĉkog šumskog podruĉja

Tabela br. 4.3.4.- 5 Struktura šuma po vrstama drveća u šumama Severnobaĉkog šumskog podruĉja


Piv (%)

m³ % m³ %

Bela vrba 457.335,3 13,0 20.511,3 12,0 4,5

Crna jova 419,7 0,0 5,3 0,0 1,3

Bela topola 240.790,9 6,9 14.769,7 8,6 6,1

Crna topola 68.770,0 2,0 2.452,8 1,4 3,6

Robusta 62.345,0 1,8 1.492,4 0,9 2,4

I214 640.333,4 18,3 30.477,9 17,8 4,8

Delt. topola 170.514,8 4,9 10.566,9 6,2 6,2

T-m1 191.998,1 5,5 34.542,6 20,2 18,0

Domaći orah 246,9 0,0 2,8 0,0 1,1

Poljski brest 14.182,3 0,4 909,0 0,5 6,4

Vez 4.622,5 0,1 230,3 0,1 5,0

OML 43.967,1 1,3 3.390,1 2,0 7,7

Poljski jasen 114.960,4 3,3 3.894,1 2,3 3,4

Luţnjak 489.169,8 13,9 7.986,7 4,7 1,6

Grab 11.455,8 0,3 115,7 0,1 1,0

Cer 260.308,2 7,4 3.312,1 1,9 1,3

Sitn. lipa 221,6 0,0 2,0 0,0 0,9

Krupn. lipa 570,0 0,0 4,2 0,0 0,7

Srebrna lipa 74,7 0,0 5,7 0,0 7,6

Koprivić 45.065,1 1,3 1.474,6 0,9 3,3

Trešnja 11,9 0,0 0,2 0,0 1,7

Otl 129.214,2 3,7 7.842,0 4,6 6,1

Kesten 149,3 0,0 1,0 0,0 0,7

Meĉja leska 41,9 0,0 0,6 0,0 1,4

Javor 14,6 0,0 0,3 0,0 2,1

Plan. javor 19,5 0,0 0,2 0,0 1,0

Bagrem 290.975,9 8,3 19.344,0 11,3 6,6

Crni orah 30.920,9 0,9 715,7 0,4 2,3

Amer. jesen 95.112,2 2,7 4.101,0 2,4 4,3

Glediĉija 852,9 0,0 8,9 0,0 1,0

Platan 3,2 0,0 0,1 0,0 3,1

Kiselo drvo 597,0 0,0 49,3 0,0 8,3

Jas. javor 2.070,3 0,1 124,7 0,1 6,0

Katalpa 290,9 0,0 3,4 0,0 1,2

Klen 682,9 0,0 7,2 0,0 1,1

Ukupno lišćari 3.368.309,2 96,0 168.344,8 98,2 5,0

Crni bor 125.121,0 3,6 2.596,5 1,5 2,1

Beli bor 14.238,5 0,4 402,1 0,2 2,8

Duglazija 71,5 0,0 1,8 0,0 2,5



Borovac 58,2 0,0 0,9 0,0 1,5

Tabela br. 4.3.4.- 5 Struktura šuma po vrstama drveća u šumama Severnobaĉkog šumskog podruĉja - nastavak


Piv (%)

m³ % m³ %

Ukupno ĉetinari 139.489,2 4,0 3.001,3 1,8 2,2

Ukupno 3.507.798,4 100,0 171.346,1 100,0 4,9

Na podruĉju severnobaĉkog šumskog podruĉja preovlaĊuju lišćari, i to u zapremini sa 3.368.309,2m³ (96,0%), i u zapreminskom prirastu sa 168.344,8m³(98,2%). Ĉetinari su zastupljeni najvećim

delom u gazdinskoj jedinici Subotiĉke šume i ima ih 138.489,2m³ (4,0%) u zapremini i 3.001,3m³ (1,8%) u zapreminskom prirastu.

Od mekih lišćara najzastupljenija je topola I-214 sa 640.333,4m³ (18,3%) u zapremini i 30.477,9m³ (17,8%) u zapreminskom prirastu. Od ostalih vrsta mekih lišćara, bela vrba je zastupljena sa

457.335,3m³ (13,0%) u zapremini i 20.511,3 m³ (12,0%) u zapreminskom prirastu.

Od tvrdih lišćara najzastupljeniji je luţnjak sa 489.169,8m³ (13,9%) u zapremini i 7.986,7m³ (4,7%) u zapreminskom prirastu, zatim bagrem sa 290.975,9m³ (8,3%) u zapremini i 19.344,0m³ (11,3%) u

zapreminskom prirastu i cer sa 260.308,2 m³ (7,4%) u zapremini i 3.312,1 m³ (1,9%) u zapreminskom prirastu, dok su ostale vrste manje zastupljene.

4.3.5. Stanje šuma po sastojinskoj pripadnosti

Sve šume se diferenciraju i po pojedinim sastojinskim kategorijama, definisanim prema glavnoj vrsti drveća u sastojini, bez obzira na procentualno uĉešće ostalih vrsta.

A. Stanje sastojina po sastojinskoj pripadnosti u drţavnim šumama – JP „Vojvodinašume“

U drţavnim šumama na kojima je korisnik JP „Vojvodinašume“ je izdvojeno 26 sastojinskih celina. Stanje sastojina po sastojinskim celinama za površine, zapremine i zapreminski prirast dato je u

tabeli 4.3.5.- 1.

Tabela 4.3.5.- 1 Stanje šuma po sastojinskoj pripadnosti u drţavnim šumama – JP “Vojvodinašume”

Sastojinska celina Površina ( P ) Zapremina ( V ) Tekući zapreminski prirast ( Iv)

ha % m3 % m

3/ha m

3 % m

3/ha Piv (%)

105. Visoka šuma koprivića 621,29 3,5 43.005,9 1,3 69,2 1.427,0 0,9 2,3 3,3

111. Visoka šuma vrba 608,40 3,4 195.862,5 5,9 321,9 10.963,8 6,8 18,0 5,6

114. Izdanaĉka šuma vrba 145,09 0,8 27.815,7 0,8 191,7 1.771,0 1,1 12,2 6,4

121. Visoka šuma topola 314,85 1,8 120.546,6 3,6 382,9 5.880,7 3,6 18,7 4,9

123. Izdanaĉka šuma topola 440,71 2,5 70.331,0 2,1 159,6 4.259,1 2,6 9,7 6,1

131. Visoka šuma poljskog jasena 15,41 0,1 2.150,4 0,1 139,5 50,6 0,0 3,3 2,4

134. Izdanaĉka šuma poljskog jasena 123,92 0,7 33.067,4 1,0 266,8 1.100,1 0,7 8,9 3,3

151. Visoka šuma luţnjaka 376,07 2,1 146.528,7 4,4 389,6 6.645,4 4,1 17,7 4,5

156. Izdanaĉka šuma luţnjaka 42,04 0,2 6.997,0 0,2 166,4 160,3 0,1 3,8 2,3

269. Visoka šuma OTL 19,61 0,1 2.640,1 0,1 134,6 131,8 0,1 6,7 5,0

270. Izdanaĉka šuma OTL 5,22 0,0 692,3 0,0 132,6 28,8 0,0 5,5 4,2

325. Izdanaĉka šuma bagrema 3.336,98 17,5 314.474,9 9,1 96,4 21.192,1 12,6 6,5 6,8

340. Izdanaĉka šuma ameriĉkog jasena 596,84 2,1 79.173,6 1,2 103,0 2.720,6 0,7 2,9 2,9

342. Devastirana šuma javora 0,78 0,0 37,3 0,0 47,8 0,8 0,0 1,0 2,1

451. Veštaĉki podignuta sastojina vrba 1.094,98 6,1 230.723,8 6,9 210,7 8.461,4 5,2 7,7 3,7

452. Veštaĉki podignuta sastojina jova 1,02 0,0 434,3 0,0 425,8 5,4 0,0 5,3 1,2

453. Veštaĉki podignuta sastojina topola 6.103,24 34,0 1.062.442,1 32,0 174,1 79.070,6 48,9 13,0 7,4

455. Veštaĉki podignuta sastojina poljskog jasena 259,42 1,4 55.188,4 1,7 212,7 1.877,4 1,2 7,2 3,4

457. Veštaĉki podignuta sastojina luţnjaka 1.802,46 10,0 456.433,7 13,7 253,2 7.203,2 4,5 4,0 1,6



Tabela 4.3.5.- 1 Stanje šuma po sastojinskoj pripadnosti u drţavnim šumama – JP “Vojvodinašume”-nastavak


ha % m3 % m

3/ha m

3 % m

3/ha Piv (%)

459. Veštaĉki podignuta sastojina cera 733,10 4,1 264.365,7 8,0 360,6 3.400,1 2,1 4,6 1,3

469. Veštaĉki podignuta sastojina ostalih lišćara 382,91 2,1 48.906,1 1,5 127,7 1.519,9 0,9 4,0 3,1

475. Veštaĉki podignuta sastojina crnog bora 812,11 4,2 140.558,6 4,1 180,2 3.456,7 1,9 4,1 2,3

477. Veštaĉki podignuta sastojina belog bora 64,30 0,4 12.247,3 0,4 190,5 348,8 0,2 5,4 2,8

479. Veštaĉki podignuta sastojina ostalih ĉetinara 0,20 0,0 64,9 0,0 324,3 1,5 0,0 7,5 2,3

484. Veštaĉki podignuta sastojina bele topole 33,54 0,2

487. Veštaĉki podignuta sastojina crnog oraha 27,67 0,2 6.208,3 0,2 224,4 55,2 0,0 2,0 0,9

UKUPNO 17.962,16 100,0 3.320.896,7 100,0 184,9 161.732,3 100,0 9,0 4,9

U drţavnim šumama Severnobaĉkog šumskog podruĉja kojima gazduje JP „Vojvodinašume“, antropogeno uslovljeno, uglavnom na staništima vrba i topola dominiraju veštaĉki podignute sastojine

EAtopola, odnosno zastupljene su na 34,0% obrasle površine. Proizvodnost ovih sastojina, izraţena preko proseĉnih vrednosti zapremine i zapreminskog prirasta, relativno je visoka (V=174,1 m3/ha, Iv=13,0

m3/ha). TakoĊe, na znatnom delu površine (17,5%), sa niţim vrednostima proseĉne zapremine (96,4m

3/ha) i zapreminskog prirasta (6,5 m

3/ha) nalaze se izdanaĉke sastojine bagrema. Znaĉajno uĉešće imaju i

veštaĉki podignute sastojine luţnjaka, po površini zauzimaju 10,0% sa V=253,2 m3/ha i Iv=4,0 m

3/ha. Od zastupljenijih sastojinskih celina treba još spomenuti veštaĉki podignute sastojine vrbe koje zauzimaju

6,1% po površini sa V=210,7 m3/ha i Iv=7,7 m

3/ha.

B. Stanje sastojina po sastojinskoj pripadnosti u drţavnim šumama – ostali korisnici

U drţavnim šumama – ostali korisnici bez baze je izdvojeno 12 sastojinskih celina. Stanje sastojina po sastojinskim celinama za površine, zapremine i zapreminski prirast dato je u tabeli 4.3.5.- 2.

Tabela 4.3.5.- 2 Stanje šuma po sastojinskoj pripadnosti u drţavnim šumama - ostali korisnici


ha % m3 % m

3/ha m

3 % m

3/ha Piv (%)

111. Visoka šuma vrba 38,61 2,1 2.720,1 1,8 70,5 128,5 1,9 3,3 4,7

114. Izdanaĉka šuma vrba 255,94 13,9 30.015,1 20,2 117,3 363,9 5,3 1,4 1,2

121. Visoka šuma topola 38,53 2,1 2.835,6 1,9 73,6 139,7 2,0 3,6 4,9

123. Izdanaĉka šuma topola 111,58 6,1 13.235,4 8,9 118,6 728,3 10,6 6,5 5,5

131. Visoka šuma poljskog jasena 13,85 0,8 80,0 0,1 5,8 8,4 0,1 0,6 10,5

151. Visoka šuma luţnjaka 8,76 0,5 393,0 0,3 44,9 21,3 0,3 2,4 5,4

325. Izdanaĉka šuma bagrema 451,58 24,6 9.457,2 6,4 20,9 497,1 7,2 1,1 5,3

340. Izdanaĉka šuma ameriĉkog jasena 47,60 2,6 1.590,2 1,1 33,4 84,0 1,2 1,8 5,3

451. Veštaĉki podignuta sastojina vrba 259,90 14,1 29.215,4 19,7 112,4 1.023,7 14,9 3,9 3,5

453. Veštaĉki podignuta sastojina topola 464,52 25,3 54.780,8 36,9 117,9 3.482,5 50,7 7,5 6,4

455. Veštaĉki podignuta sastojina poljskog jasena 0,64 0,0 233,5 0,2 364,8 13,1 0,2 20,5 5,6

469. Veštaĉki podignuta sastojina ostalih lišćara 147,60 8,0 3.923,0 2,6 26,6 376,8 5,5 2,6 9,6

UKUPNO 1.839,11 100,0 148.479,3 100,0 80,7 6.867,3 100,0 3,7 4,6

U drţavnim šumama ostalih korisnika najviše su zastupljene veštaĉki podignute sastojine topola i to na 25,3% obrasle površine. Proizvodnost ovih sastojina, izraţena preko proseĉnih vrednosti

zapremine i zapreminskog prirasta, iznosi V=117,9 m3/ha, Iv=7,5 m

3/ha. TakoĊe, na znatnom delu površine (24,6%), nalaze se izdanaĉke šume bagrema ĉija je proizvodnost znatno manja i iznosi V=20,9

m3/ha, Iv=1,1 m

3/ha. Znaĉajno uĉešće imaju i veštaĉki podignute sastojine vrba, koje uĉestvuju po površini sa 14,1%, odnosno sa V=112,4 m

3/ha i Iv=3,9 m

3/ha kao i izdanaĉke sastojine vrba sa 13,9% po

površini, odnosno sa V=117,3 m3/ha i Iv=1,4 m

3/ha.



C. Stanje sastojina po sastojinskoj pripadnosti u šumama ostalih korisnika

U šumama ostalih korisnika je izdvojeno 11 sastojinskih celina. Stanje sastojina po sastojinskim celinama za površine, zapremine i zapreminski prirast dato je u tabeli 4.3.5.-3.

Tabela 4.3.5.- 3 Stanje šuma po sastojinskoj pripadnosti u šumama ostalih korisnika


ha % m3 % m

3/ha m

3 % m

3/ha Piv (%)

114. Izdanaĉka šuma vrba 13,97 2,0 1.409,0 4,2 100,9 63,0 2,5 4,5 4,5

121. Visoka šuma topola 13,45 2,0 1.577,0 4,7 117,2 326,0 12,9 24,2 20,7

123. Izdanaĉka šuma topola 34,07 5,0 2.489,0 7,4 73,1 65,0 2,6 1,9 2,6

131. Visoka šuma poljskog jasena 3,65 0,5 810,0 2,4 221,9 166,0 6,6 45,5 20,5

151. Visoka šuma luţnjaka 12,15 1,8

269. Visoka šuma OTL 50,17 7,3 3.797,0 11,3 75,7 631,0 25,0 12,6 16,6


340. Izdanaĉka šuma ameriĉkog jasena 0,35 0,1 109,0 0,3 311,4 32,0 1,3 91,4 29,4

451. Veštaĉki podignuta sastojina vrba 0,75 0,1 195,0 0,6 260,0 12,0 0,5 16,0 6,2

453. Veštaĉki podignuta sastojina topola 113,48 16,5 4.774,9 14,2 42,1 213,0 8,4 1,9 4,5

475. Veštaĉki podignuta sastojina crnog bora 20,99 3,1 1.695,0 5,0 80,8 63,0 2,5 3,0 3,7

UKUPNO 685,88 100,0 33.677,0 100,0 49,1 2.529,0 100,0 3,7 7,5

U šumama ostalih korisnika najviše su zastupljene veštaĉki podignute sastojine bagrema i to na 51,6% obrasle površine. Proizvodnost ovih sastojina, izraţena preko proseĉnih vrednosti zapremine i

zapreminskog prirasta, iznosi V=36,2 m3/ha, Iv=2,3 m

3/ha. TakoĊe, na znatnom delu površine (16,5%), nalaze se veštaĉki podignute sastojine topola. Znaĉajno uĉešće imaju i izdanaĉke šume bagrema, koje

uĉestvuju po površini sa 10,1%, odnosno sa V=58,1 m3/ha i Iv=2,1 m

3/ha.

D. Stanje sastojina po sastojinskoj pripadnosti u šumama sopstvenika

U šumama sopstvenika je izdvojeno 13 sastojinskih celina. Stanje sastojina po sastojinskim celinama za površine, zapremine i zapreminski prirast dato je u tabeli 4.3.5.- 4.

Tabela 4.3.5.- 4 Stanje šuma po sastojinskim celinama u šumama sopstvenika

Gazdinska klasa Površina ( P ) Zapremina ( V ) Tekući zapreminski prirast ( Iv)

ha % m3 % m

3/ha m

3 % m

3/ha Piv (%)

111. Visoka šuma vrba 0,57 0,4 40,6 0,9 71,3 1,5 0,7 2,7 3,8

114. Izdanaĉka šuma vrba 6,77 4,9 244,1 5,1 36,1 8,4 3,9 1,2 3,4

121. Visoka šuma topola 2,28 1,6 243,3 5,1 106,7 9,0 4,1 3,9 3,7

123. Izdanaĉka šuma topola 9,88 7,1 673,1 14,2 68,1 24,0 11,0 2,4 3,6

134. Izdanaĉka šuma poljskog jasena 4,30 3,1 446,0 9,4 103,7 28,1 12,9 6,5 6,3


339. Visoka šuma ameriĉkog jasena 0,08 0,1 15,4 0,3 192,3 0,2 0,1 2,1 1,1

451. Veštaĉki podignuta sastojina vrba 3,19 2,3 49,1 1,0 15,4 3,3 1,5 1,0 6,7

453. Veštaĉki podignuta sastojina topola 7,83 5,7 765,7 16,1 97,8 29,2 13,4 3,7 3,8

469. Veštaĉki podignuta sastojina ostalih lišćara 10,89 7,9 481,0 10,1 44,2 8,3 3,8 0,8 1,7

475. Veštaĉki podignuta sastojina crnog bora 0,68 0,5 9,7 0,2 14,2 0,2 0,1 0,2 1,7

477. Veštaĉki podignuta sastojina belog bora 0,23 0,2 2,9 0,1 12,6 0,0 0,0 0,2 1,2

479. Veštaĉki podignuta sastojina ostalih ĉetinara 0,25 0,2

UKUPNO 138,44 100,0 4.745,3 100,0 34,3 217,5 100,0 1,6 4,6



U šumama sopstvenika Severnobaĉkog šumskog podruĉja preovlaĊuje sastojinska celina izdanaĉka šuma bagrema. Ova sastojinska celina je zastupljena na 66,1% obrasle površine. Proizvodnost ovih

sastojina, izraţena preko proseĉnih vrednosti zapremine i zapreminskog prirasta, relativno je niska (V=19,4 m3/ha, Iv=1,2 m

3/ha).

E. Stanje sastojina po sastojinskoj pripadnosti u šumama Severnobaĉkog šumskog podruĉja

U šumama Severnobaĉkog šumskog podruĉja je izdvojeno ukupno29 sastojinskih celina. Stanje sastojina po sastojinskim celinama za površine, zapremine i zapreminski prirast dato je u tabeli 4.3.5.- 5.

Tabela 4.3.5.- 5 Stanje šuma po sastojinskoj pripadnosti u šumama Severnobaĉkog šumskog podruĉja


ha % m3 % m

3/ha m

3 % m

3/ha Piv (%)

105. Visoka šuma koprivića 621,29 3,0 43.005,9 1,2 69,2 1.427,0 0,8 2,3 3,3

111. Visoka šuma vrba 647,58 3,1 198.623,2 5,7 306,7 11.093,8 6,5 17,1 5,6

114. Izdanaĉka šuma vrba 421,77 2,0 59.483,9 1,7 141,0 2.206,3 1,3 5,2 3,7

121. Visoka šuma topola 369,11 1,8 125.202,5 3,6 339,2 6.355,4 3,7 17,2 5,1

123. Izdanaĉka šuma topola 596,24 2,9 86.728,5 2,5 145,5 5.076,4 3,0 8,5 5,9

131. Visoka šuma poljskog jasena 32,91 0,2 3.040,4 0,1 92,4 225,0 0,1 6,8 7,4

134. Izdanaĉka šuma poljskog jasena 128,22 0,6 33.513,4 1,0 261,4 1.128,2 0,7 8,8 3,4

151. Visoka šuma luţnjaka 396,98 1,9 146.921,7 4,2 370,1 6.666,7 3,9 16,8 4,5

156. Izdanaĉka šuma luţnjaka 42,04 0,2 6.997,0 0,2 166,4 160,3 0,1 3,8 2,3

269. Visoka šuma OTL 69,78 0,3 6.437,1 0,2 92,2 762,8 0,4 10,9 11,9

270. Izdanaĉka šuma OTL 5,22 0,0 692,3 0,0 132,6 28,8 0,0 5,5 4,2

325. Izdanaĉka šuma bagrema 4.302,90 20,9 342.527,7 9,8 79,6 22.752,5 13,3 5,3 6,6

340. Izdanaĉka šuma ameriĉkog jasena 644,79 3,1 80.872,8 2,3 125,4 2.836,6 1,7 4,4 3,5

342. Devastirana šuma javora 0,78 0,0 37,3 0,0 47,8 0,8 0,0 1,0 2,1

451. Veštaĉki podignuta sastojina vrba 1.358,82 6,6 260.183,3 7,4 191,5 9.500,4 5,5 7,0 3,7

452. Veštaĉki podignuta sastojina jova 1,02 0,0 434,3 0,0 425,8 5,4 0,0 5,3 1,2

453. Veštaĉki podignuta sastojina topola 6.689,07 32,4 1.122.763,5 32,0 167,9 82.795,3 48,3 12,4 7,4

455. Veštaĉki podignuta sastojina poljskog jasena 260,06 1,3 55.421,9 1,6 213,1 1.890,5 1,1 7,3 3,4

457. Veštaĉki podignuta sastojina luţnjaka 1.802,46 8,7 456.433,7 13,0 253,2 7.203,2 4,2 4,0 1,6

459. Veštaĉki podignuta sastojina cera 733,10 3,6 264.365,7 7,5 360,6 3.400,1 2,0 4,6 1,3

469. Veštaĉki podignuta sastojina ostalih lišćara 541,40 2,6 53.310,1 1,5 98,5 1.905,0 1,1 3,5 3,6

475. Veštaĉki podignuta sastojina crnog bora 776,51 3,8 137.695,4 3,9 177,3 3.159,1 1,8 4,1 2,3

477. Veštaĉki podignuta sastojina belog bora 64,53 0,3 12.250,2 0,3 189,8 348,8 0,2 5,4 2,8

479. Veštaĉki podignuta sastojina ostalih ĉetinara 0,45 0,0 64,9 0,0 144,2 1,5 0,0 3,3 2,3

484. Veštaĉki podignuta sastojina bele topole 33,54 0,2 0,0 0,0

487. Veštaĉki podignuta sastojina crnog oraha 27,67 0,1 6.208,3 0,2 224,4 55,2 0,0 2,0 0,9

UKUPNO 20.625,59 100,0 3.507.798,3 100,0 170,1 171.346,1 100,0 8,3 4,9

U šumama Severnobaĉkog šumskog podruĉja, antropogeno uslovljeno, uglavnom na staništima vrba i topola dominiraju veštaĉki podignute sastojine EAtopola, odnosno zastupljene su na 32,4% obrasle

površine. Proizvodnost ovih sastojina, izraţena preko proseĉnih vrednosti zapremine i zapreminskog prirasta, relativno je visoka (V=167,9 m3/ha, Iv=12,4 m

3/ha). TakoĊe, na znatnom delu površine (20,9%),

sa niţim vrednostima proseĉne zapremine (79,6m3/ha) i zapreminskog prirasta (5,3 m

3/ha) nalaze se izdanaĉke sastojine bagrema. Znaĉajno uĉešće imaju i veštaĉki podignute sastojine luţnjaka, po površini

zauzimaju 8,7% sa V=253,2 m3/ha i Iv=4,0 m

3/ha. Od zastupljenijih sastojinskih celina treba još spomenuti veštaĉki podignute sastojine vrbe koje zauzimaju 6,6 % po površini sa V=191,5 m

3/ha i Iv=7,0

m3/ha.



4.3.6. Stanje šuma po debljinskoj strukturi

Poznavanje debljinske strukture je vrlo znaĉajno jer daje objašnjenje o brojnim elementima vezanim za gazdovanje šumama. Sastojinska struktura pored ostalog ukazuje i na biološke osobine pojedinih

kategorija stabala, na proizvodne osobine, daje podatke o stepenu iskorišćenosti proizvodnih potencijala staništa i daje osnov za izbor naĉina gazdovanja šumama.

Debljinska struktura kod jednodobnih šuma je vrlo vaţan elemenat strukture šuma jer ukazuje na stanje inventara (zapremine) po debljinskim razredima, što daje osnovu za odreĊivanje jaĉine zahvata

kod planiranja etata, a kod sastojina koje su dostigle zrelost daje strukturu seĉivog etata po koliĉini i kvalitetu..

A. Stanje šumskog fonda po debljinskoj strukturi u drţavnim šumama - JP „Vojvodinašume“

Tabela br. 4.3.6.- 1 Stanje sastojina po debljinskim razredima u drţavnim šumama - JP „Vojvodinašume“

Namena/sastojinska celina V

Z A P R E M I N A P O D E B L J I N S K I M R A Z R E D I M A

do 10 cm 11 do 20 21 do 30 31 do 40 41 do 50 51 do 60 61 do 70 71 do 80 81 do 90 iznad 90

0 I II III IV V VI VII VIII IX

m³

Namenska Celina “12”

105. Visoka šuma koprivića 820,2 818,7 1,5

111. Visoka šuma vrba 4.539,0 568,7 819,6 1.113,4 932,1 634,3 253,1 197,8 20,1

114. Izdanaĉka šuma vrba 9.520,7 1.787,4 308,9 1.180,3 1.764,3 1.689,4 1.191,2 702,0 460,7 210,5 225,9

121. Visoka šuma topola 9.220,3 84,7 1.234,6 2.222,7 2.603,9 1.181,7 852,5 611,2 328,7 79,1 21,3

123. Izdanaĉka šuma topola 6.715,2 90,4 988,2 1.899,3 1.884,3 957,2 523,2 290,4 61,4 5,8 15,0

131. Visoka šuma poljskog jasena 301,7 43,7 78,0 94,8 73,4 11,8

134. Izdanaĉka šuma poljskog jasena 3.321,8 110,2 978,4 1.213,6 559,1 185,5 248,7 26,4

151. Visoka šuma luţnjaka 84,6 2,0 19,1 23,4 20,6 19,5

156. Izdanaĉka šuma luţnjaka 6.997,0 427,5 1.358,2 3.189,7 1.707,2 240,4 74,1

325. Izdanaĉka šuma bagrema 133.209,1 22.828,1 69.067,8 26.036,9 7.413,0 1.464,0 3.770,6 655,9 339,5 168,3 1.465,0

339. Visoka šuma ameriĉkog jasena 13.047,0 340,1 4.166,2 5.339,1 2.257,0 659,2 204,3 58,7 22,4

340. Izdanaĉka šuma ameriĉkog jasena 10.906,0 510,5 2.415,8 3.228,4 1.633,2 1.472,0 1.195,4 375,5 75,3

381. Visoka šuma crnog bora 358,0 25,5 332,6

451. Veštaĉki podignuta sastojina vrba 5.567,1 0,0 476,7 1.903,0 1.247,4 627,3 642,7 439,8 230,1

453. Veštaĉki podignuta sastojina topola 160.345,9 13.120,2 15.719,1 30.175,7 35.347,5 33.488,1 19.166,3 7.786,9 4.397,5 399,8 744,9

455. Vešt. podignuta sastojina poljskog jasena 7.386,1 2.329,7 2.914,0 1.710,1 365,0 53,3 14,1

457. Veštaĉki podignuta sastojina luţnjaka 168.663,6 673,8 15.864,0 35.690,5 43.802,8 37.018,7 20.527,1 8.827,0 4.408,3 1.220,9 630,6

459. Veštaĉki podignuta sastojina cera 70.738,7 122,9 1.556,4 16.269,8 36.724,2 11.231,7 3.595,2 592,4 576,1 51,8 18,2

469. Vešt. podignuta sastojina ostalih lišćara 10.130,7 229,6 2.999,1 4.122,5 1.919,9 696,7 137,8 25,1

475. Veštaĉki podignuta sastojina crnog bora 41.339,8 178,0 5.989,7 8.495,3 11.172,0 8.817,7 4.567,9 740,6 69,0 1.309,5

477. Veštaĉki podignuta sastojina belog bora 1.023,4 17,4 286,7 47,2 672,0

483. Veštaĉki podignuta sastojina bagrema 686,1 19,4 305,3 180,3 28,1 59,2 93,8

484. Veštaĉki podignuta sastojina bele topole

UKUPNO NC 12: 664.921,7 40.956,9 126.059,0 143.174,4 154.466,1 102.628,0 57.675,4 21.496,5 11.187,1 2.175,8 5.102,6



Tabela br. 4.3.6.- 1 Stanje sastojina po debljinskim razredima u drţavnim šumama - JP „Vojvodinašume“ - nastavak





m³


105. Visoka šuma koprivića 1.469,7 412,4 816,2 241,0

121. Visoka šuma topola 718,2 2,8 122,6 101,4 47,8 67.5 81.0 90.5 114,1 90,5


269. Visoka šuma OTL 3,0 3,0

325. Izdanaĉka šuma bagrema 13.219,1 499,7 3.970,3 3.031,0 2.772,5 1.489,6 1.004,6 245,0 171,8 34,5

381. Visoka šuma crnog bora 272,3 180,0 76,6 15,7

457. Veštaĉki podignuta sastojina luţnjaka 1.326,6 7,2 157,5 144,6 120,7 122,3 128,7 195,4 216,6 233,7

475. Veštaĉki podignuta sastojina crnog bora 6.718,1 52,9 867,7 817,1 1.791,1 2.000,3 910,3 238,8 39,8

477. Veštaĉki podignuta sastojina belog bora 410,4 0,6 35,4 177,2 86,3 19,7 46,5 44,7

UKUPNO NC 16: 24.680,6 566,2 5.770,3 5.235,2 5.185,7 3.808,5 2.284,2 884,5 570,3 375,8


105. Visoka šuma koprivića 110,4 68,0 42,4

457. Veštaĉki podignuta sastojina luţnjaka 4.378,5 1.946,1 2.123,3 309,1

483. Veštaĉki podignuta sastojina bagrema 38,9 22,3 16,6

UKUPNO NC 17: 4.527,8 90,2 2.005,1 2.123,3 309,1


111. Visoka šuma vrba 9.706,0 24,2 495,9 963,2 1.509,5 1.414,7 1.632,5 1.405,7 2.260,4

114. Izdanaĉka šuma vrba 2.236,6 5,3 10,3 65,1 209,9 486,7 661,0 459,4 328,6 10,3

121. Visoka šuma topola 6.452,3 6,8 52,6 177,0 255,3 486,8 773,8 1.466,1 1.210,9 2.022,9

151. Visoka šuma luţnjaka 6.841,4 3,1 88,5 368,0 770,3 1.158,8 1.602,1 1.544,8 1.024,1 281,7

451. Veštaĉki podignuta sastojina vrba 3.494,4 116,8 741,2 928,1 703,9 542,2 216,5 197,0 16,5 32,1

453. Veštaĉki podignuta sastojina topola 3.832,1 25,8 96,4 710,8 1.454,5 869,6 461,3 213,6

455. Vešt. podignuta sastojina poljskog jasena 716,2 20,2 98,4 178,2 237,4 182,1

UKUPNO NC 55: 33.279,0 178,1 1.111,5 2.923,1 4.594,5 5.235,7 5.129,5 5.513,4 3.985,7 4.607,5


111. Visoka šuma vrba 69.836,3 1.328,1 1.587,3 3.525,7 8.634,0 12.809,0 13.915,1 13.477,1 8.907,5 5.652,5

114. Izdanaĉka šuma vrba 3.300,7 56,5 356,5 1.150,1 913,6 774,2 49,8

121. Visoka šuma topola 18.784,7 216,8 384,0 970,6 1.926,5 3.026,4 3.569,9 3.395,5 2.689,5 2.605,5

123. Izdanaĉka šuma topola 3.084,6 228,5 617,9 953,8 741,6 272,6 112,1 103,1 55,1

134. Izdanaĉka šuma poljskog jasena 1.110,8 112,2 174,2 80,3 100,1 304,4 145,8 138,9 54,8








m³

151. Visoka šuma luţnjaka 5.157,7 15,3 57,9 177,8 345,3 1.010,1 1.119,4 909,5 946,2 576,2

325. Izdanaĉka šuma bagrema 554,7 4,3 199,9 296,6 53,9

339. Visoka šuma ameriĉkog jasena 3.976,4 604,9 1.071,6 1.089,0 506,1 322,0 161,5 149,6 71,6

340. Izdanaĉka šuma ameriĉkog jasena 62,4 0,2 12,6 17,2 20,0 10,8 1,6

451. Veštaĉki podignuta sastojina vrba 18.381,7 1,4 451,6 2.610,4 5.025,7 4.456,0 2.579,0 1.398,7 898,9 569,7 390,2

453. Veštaĉki podignuta sastojina topola 24.395,2 301,9 2.143,7 1.025,4 2.192,1 7.992,3 5.341,7 2.848,5 1.707,6 842,0

455. Vešt. podignuta sastojina poljskog jasena 1.068,8 2,1 34,1 91,2 283,4 292,6 191,7 90,7 55,0 27,9

457. Veštaĉki podignuta sastojina luţnjaka 53.696,4 0,3 960,2 3.845,3 7.988,2 9.024,7 10.169,4 10.059,7 7.171,3 3.192,5 1.284,8

459. Veštaĉki podignuta sastojina cera 36.911,0 0,6 1.318,9 10.405,1 18.512,6 6.133,4 335,6 106,1 98,8

UKUPNO NC 56: 240.321,4 6,8 5.753,0 23.245,2 39.570,6 34.710,8 40.265,2 37.035,3 30.056,1 18.299,3 11.379,1


111. Visoka šuma vrba 111.781,2 0,9 6.159,6 21.453,0 20.198,0 19.587,5 17.680,7 11.960,5 6.467,2 4.503,0 3.770,8

114. Izdanaĉka šuma vrba 12.757,7 33,4 1.021,3 2.112,3 3.059,1 2.913,9 965,6 803,7 725,4 503,5 619,6

121. Visoka šuma topola 83.769,0 59,8 4.988,5 11.407,3 12.058,2 13.620,0 13.103,3 10.573,7 7.557,2 4.508,6 5.892,5

123. Izdanaĉka šuma topola 26.666,6 406,4 3.863,2 4.387,3 5.463,4 4.526,7 3.642,2 2.231,8 1.062,0 386,6 697,0

131. Visoka šuma poljskog jasena 1.159,1 59,1 62,3 306,6 241,8 356,5 132,7

134. Izdanaĉka šuma poljskog jasena 17.026,6 14,3 2.836,1 6.632,4 3.613,1 1.549,6 856,2 664,6 457,8 272,8 129,4

151. Visoka šuma luţnjaka 134.445,0 4.050,5 8.527,1 13.391,5 16.487,9 20.015,4 21.915,9 21.426,9 15.225,0 13.404,9

269. Visoka šuma OTL 2.596,7 181,6 306,7 257,4 272,4 371,9 410,7 370,2 230,1 195,8

270. Izdanaĉka šuma OTL 692,3 18,4 85,3 106,0 80,3 102,2 66,1 88,1 67,6 18,8 59,5

325. Izdanaĉka šuma bagrema 61.570,9 3.642,6 26.751,7 17.825,7 5.853,8 2.142,8 1.843,0 1.087,7 1.146,2 140,9 1.136,6

339. Visoka šuma ameriĉkog jasena 22.401,5 1.431,4 4.941,5 5.552,4 4.159,8 3.423,0 1.434,8 889,1 307,9 261,4

340. Izdanaĉka šuma ameriĉkog jasena 28.688,0 182,3 5.894,3 8.764,7 4.923,1 3.468,2 2.299,4 1.239,3 723,9 411,2 781,8

342. Devastirana šuma javora 37,3 8,5 20,6 8,2

451. Veštaĉki podignuta sastojina vrba 203.280,8 287,6 21.510,4 69.108,9 56.598,9 25.712,0 12.518,6 7.518,4 4.935,7 2.807,4 2.282,8

452. Veštaĉki podignuta sastojina jova 434,3 5,4 37,2 161,8 172,6 57,3

453. Veštaĉki podignuta sastojina topola 873.788,9 9.812,5 68.358,5 209.181,8 247.049,0 165.316,0 90.469,9 48.973,8 23.403,5 7.456,8 3.766,9

455. Vešt. podignuta sastojina poljskog jasena 42.616,5 0,7 3.640,7 9.809,8 10.220,3 8.010,9 5.468,6 3.039,5 1.645,0 539,3 241,5

457. Veštaĉki podignuta sastojina luţnjaka 195.663,0 304,0 10.318,5 28.650,5 37.223,7 32.376,3 29.877,6 27.455,1 17.234,0 8.692,4 3.530,9

459. Veštaĉki podignuta sastojina cera 156.716,0 84,9 2.933,7 30.218,4 68.701,3 38.052,3 10.782,4 4.356,9 994,8 269,6 321,8

469. Vešt. podignuta sastojina ostalih lišćara 37.626,0 909,1 13.701,7 12.191,5 7.165,5 2.778,7 636,4 190,8 28,0 13,7 10,6

483. Veštaĉki podignuta sastojina bagrema 10.857,4 214,0 5.920,9 2.177,5 1.482,9 692,3 301,1 68,7




Namena/sastojinska celina/vrsta drveća V




m³

487. Veštaĉki podignuta sastojina crnog oraha 4.652,0 62,7 989,0 1.328,6 765,6 215,8 255,1 407,3 628,1

UKUPNO NC 57: 2.029.227,0 16.030,0 183.786,9 449.155,8 504.632,2 343.063,9 214.727,1 144.269,2 89.541,8 46.915,8 37.103,8


325. Izdanaĉka šuma bagrema 6.813,7 517,0 4.461,3 1.814,5 11,1 9,8

340. Izdanaĉka šuma ameriĉkog jasena 28,2 28,2

457. Veštaĉki podignuta sastojina luţnjaka 19.122,6 254,9 2.087,3 8.047,7 6.740,4 1.634,4 357,8

469. Vešt. podignuta sastojina ostalih lišćara 401,6 50,6 194,0 117,0 15,5 8,4 16,1

483. Veštaĉki podignuta sastojina bagrema 321,0 197,9 123,1

487. Veštaĉki podignuta sastojina crnog oraha 357,7 148,9 159,2 28,7 1,6 12,2 7,1

UKUPNO NC 68: 27.044,7 743,1 5.038,8 4.255,1 8.193,4 6.757,4 1.642,8 357,8 23,3 23,2 9,8


105. Visoka šuma koprivića 148,2 40,7 69,2 38,2


134. Izdanaĉka šuma poljskog jasena 11.608,3 2.491,0 4.880,2 3.581,0 636,4 19,6

325. Izdanaĉka šuma bagrema 94,6 53,3 36,2 5,1

455. Vešt. podignuta sastojina poljskog jasena 1.401,3 752,9 500,0 148,4

475. Veštaĉki podignuta sastojina crnog bora 1.273,0 30,2 76,7 603,0 424,8 123,6 14,7

UKUPNO NC 81: 15.507,7 3.558,4 5.747,6 4.572,3 1.168,3 298,7 125,4 30,5 6,7


105. Visoka šuma koprivića 537,1 70,4 250,0 153,0 50,9 12,9

121. Visoka šuma topola 499,2 128,4 169,6 158,5 35,1 7,8

123. Izdanaĉka šuma topola 5.042,8 69,5 1.536,8 1.395,5 677,7 418,5 282,9 240,8 236,9 142,4 41,8

131. Visoka šuma poljskog jasena 664,5 541,5 123,1

269. Visoka šuma OTL 40,4 40,4

325. Izdanaĉka šuma bagrema 12.162,1 1.124,1 5.026,4 2.740,8 1.492,6 484,2 241,4 166,3 240,1 198,8 447,3

381. Visoka šuma crnog bora 670,7 90,8 237,0 266,6 76,4

455. Vešt. podignuta sastojina poljskog jasena 1.339,0 279,5 418,6 256,0 145,1 82,5 95,3 62,0

457. Veštaĉki podignuta sastojina luţnjaka 3.064,0 402,0 522,8 538,2 400,2 292,5 297,7 328,1 190,0 92,4

475. Veštaĉki podignuta sastojina crnog bora 5.099,6 72,6 873,3 1.133,4 1.256,5 1.136,3 439,9 76,3 82,2 29,1

477. Veštaĉki podignuta sastojina belog bora 1.231,3 26,4 606,3 519,0 79,7








m³

UKUPNO NC 82: 30.350,8 1.403,4 9.734,9 7.412,8 4.776,6 2.708,5 1.347,1 876,4 949,3 560,3 581,5

Namenska celina “83”

105. Visoka šuma koprivića 39.920,4 3.760,3 17.815,9 10.992,9 3.590,7 2.159,2 1.109,5 330,2 161,7

121. Visoka šuma topola 1.102,9 11,6 340,5 367,9 221,2 77,8 35,0 48,9

123. Izdanaĉka šuma topola 27.296,1 971,1 8.606,4 8.430,5 6.640,1 1.088,2 438,7 238,7 263,8 212,1 406,5


325. Izdanaĉka šuma bagrema 74.947,4 11.648,2 39.378,8 15.990,1 4.529,1 1.987,0 949,1 289,2 148,2 27,8

339. Visoka šuma ameriĉkog jasena 6,4 6,4


381. Visoka šuma crnog bora 3.266,9 378,1 1.399,7 1.385,5 103,6

453. Veštaĉki podignuta sastojina topola 79,9 10,0 43,4 26,5

455. Vešt. podignuta sastojina poljskog jasena 660,5 256,3 213,2 89,6 59,6 41,8

457. Veštaĉki podignuta sastojina luţnjaka 10.519,2 17,1 946,4 1.471,5 2.033,5 1.714,8 1.718,0 1.081,7 842,0 513,7 180,4

469. Vešt. podignuta sastojina ostalih lišćara 747,8 0,2 266,8 298,1 88,2 41,2 17,2 36,1

475. Veštaĉki podignuta sastojina crnog bora 81.560,3 464,6 15.644,5 26.096,5 20.844,1 12.343,9 4.475,4 975,1 447,5 128,9 139,8

477. Veštaĉki podignuta sastojina belog bora 9.582,2 135,8 4.101,7 3.472,6 1.649,5 175,9 34,9 11,8

479. Vešt. podignuta sastojina ostalih ĉetinara 64,9 1,7 26,6 33,9 2,7

487. Veštaĉki podignuta sastojina crnog oraha 1.198,6 29,9 214,0 521,6 433,0

UKUPNO NC 83: 251.036,3 17.451,2 88.812,7 69.013,7 40.371,6 20.083,4 8.819,6 2.975,6 1.863,1 918,7 726,7

Drţavne šume – JP “Vojvodinašume”

Bela vrba 396.344,8 561,6 26.100,5 94.750,0 89.262,0 62.075,5 47.877,0 35.374,0 22.222,5 11.185,5 6.936,2

Crna jova 419,7 0,6 32,1 159,3 170,3 57,3

Bela topola 223.952,2 4.347,3 22.560,7 44.695,3 42.893,3 34.435,7 27.983,2 21.234,0 15.344,5 6.515,4 3.942,8

Crna topola 66.912,5 5,0 500,3 3.069,2 3.071,4 4.738,4 7.495,4 8.855,1 11.888,4 12.307,0 14.982,3

Robusta 59.761,5 130,4 857,0 2.624,2 9.265,4 18.693,9 13.986,4 8.936,2 4.037,8 1.129,6 100,5

I214 595.568,4 322,1 9.153,5 65.016,9 176.381,5 150.928,0 98.245,8 53.397,0 28.000,9 9.285,0 4.837,7

Delt. topola 156.814,4 288,2 13.708,0 69.736,9 46.973,1 19.635,4 3.019,5 1.094,5 2.126,4 64,9 167,5

T-m1 190.364,0 19.186,4 33.400,5 85.624,0 42.815,2 7.775,0 1.407,4 132,4 23,1

Domaći orah 241,6 5,4 65,7 99,3 58,5 12,6

Poljski brest 14.080,5 48,4 785,6 2.170,9 2.745,9 2.858,2 2.121,6 1.361,4 960,8 674,3 353,5

Vez 4.491,6 229,9 1.874,2 821,4 396,3 378,5 272,0 228,5 132,0 73,5 85,3

OML 43.510,8 320,5 6.696,3 7.317,5 11.128,4 4.912,0 4.740,1 2.219,5 1.666,8 1.196,1 3.313,5








m³

Poljski jasen 113.178,5 350,7 18.986,3 32.126,2 26.505,2 15.957,5 10.346,4 4.836,7 2.436,2 1.065,7 567,8

Luţnjak 488.648,2 559,1 15.278,9 58.004,3 92.527,0 91.077,1 78.263,9 63.501,3 44.692,3 26.825,8 17.918,6

Grab 11.399,7 122,1 2.495,8 4.561,7 2.672,7 1.030,4 362,9 107,7 46,4

Cer 260.308,2 43,6 4.218,1 55.588,9 124.484,2 55.618,3 13.933,5 4.297,4 1.515,3 250,6 358,3

Sitn. lipa 221,6 2,6 50,8 100,9 12,3 11,9 18,4 10,4 14,4

Krupn. lipa 570,0 41,8 186,3 143,5 95,8 12,6 90,0

Srebrna lipa 50,7 2,8 1,9 2,3 3,0 4,7 6,9 9,4 12,3 7,4

Koprivić 45.019,6 5.457,0 23.936,5 10.095,4 2.745,0 1.127,6 672,5 376,6 308,5 168,1 132,4

Trešnja 11,9 7,6 4,3

Otl 122.803,5 1.746,3 37.100,1 38.011,6 20.440,2 9.930,3 6.151,3 3.297,5 2.525,9 1,566,7 2,033,5

Kesten 149,3 24,4 96,7 18,3 4,8 5,2

Meĉja leska 41,9 2,1 18,3 11,4 10,1

Javor 14,6 0,2 7,5 2,5 4,4

Plan. javor 19,5 7,9 7,0 4,6

Crni bor 123.678,6 823,8 20.531,5 33.940,5 34.201,6 23.360,6 8.903,4 1.274,9 419,8 152,3 70,4

Beli bor 14.237,0 107,0 5.348,9 5.555,0 2.888,6 248,2 66,3 23,0

Bagrem 260.871,1 39.394,5 147.738,6 54.117,3 9.307,1 2.862,9 2.059,0 911,8 710,1 413,4 3.356,4

Crni orah 30.920,9 644,1 8.067,5 10.833,4 7.410,2 3.115,4 717,4 128,1 4,9

Amer. jesen 91.972,1 2.385,1 27.194,3 29.975,3 17.820,9 8.557,7 3.420,4 1.416,8 629,1 304,2 268,3

Glediĉija 852,0 0,1 250,5 291,3 165,3 56,0 31,6 15,5 17,1 18,9 5,7

Platan 3,2 3,2

Kiselo drvo 597,0 81,7 292,3 63,8 8,4 12,0 16,8 13,6 15,5 20,1 72,9

Jas. javor 2.050,8 1.236,2 487,7 143,2 74,4 81,0 9,7 9,7 8,9

Duglazija 71,5 9,0 36,5 24,8 1,2

Borovac 30,4 0,2 15,6 13,1 1,5

Katalpa 30,2 10,4 16,8 2,0 1,1

Klen 682,9 309,2 304,4 62,8 6,5

Ukupno : 3.320.896,7 77.157,5 428.782,2 710.356,3 766.814,8 519.832,5 332.295,8 213.150,3 139.734,9 73.261,3 59.511,0

100,0 2,3 12,9 21,4 23,1 15,7 10,0 6,4 4,2 2,2 1,8

U celini posmatrano sastojinske celine drţavnih šuma Severnobaĉkog šumskog podruĉja karakteriše koncentracija zapremine na stablima srednje jakih dimenzija, uz skromno uĉešće zapremine

stabala jakih dimenzija.



Debljinska

kategorija

P r e ĉ n i k Z a p r e m i n a

cm (m3) %

1. Tanak materijal 30 cm 1.216.296,0 36,6

2. Srednje jak materijal 31 – 50 cm 1.286.647,4 38,7

3. Jak materijal 51 cm 817.953,3 24,6

U K U P N O: 3.320.896,7 100,0

Kako se iz iznetog tabelarnog pregleda moţe zapaziti, najveće uĉešće u ukupnoj zapremini imaju srednje jaka stabla (38,7%), zatim tanka stabla (36,6 %), dok uĉešće jakih stabala iznosi 24,6 %.

Ovakva debljinska struktura odgovara tipu visokih jednodobnih šuma gde je najveće gomilanje drvne zapremine oko sastojinskog srednjeg stabla.

Najveći deo zapremine se nalazi u najkvalitetnijim debljinskim razredima (31-50cm), sa 1.286.647,4m³, što ukazuje na relativno kvalitetnu sortimentnu strukturu. Obzirom na vrste drveta koje su u

šumskom podruĉju najzastupljenije, ovo je sasvim logiĉno i oĉekivano. Posmatrajući pojedinaĉno debljinske razrede, najzastupljeniji je III debljinski razred sa 766.814,8m³, zatim II debljinski razred sa

710.157,5m³, IV debljinski razred sa 519.832,5m³ itd. Zapreminu debljinskih razreda do 30 cm sa 1.216.296,1m³ daju uglavnom mlaĊe sastojine, sa malom zapreminom po hektaru, što znaĉi da su ovu

zapreminu dale sastojine na relativno velikoj površini. Ovaj odnos će se naroĉito videti i analizirati u narednom poglavlju.

Uĉešće debljinskih razreda iznad 50 cm je 817.953,3m³.

Stanje sastojina po debljinskim razredima je relativno zadovoljavajuće. Moguće ga je popraviti pravilnim planiranjem mera obnavljanja i negovanja sastojina, o ĉemu će biti reĉi u narednim

poglavljima.

B. Stanje šumskog fonda po debljinskoj strukturi u drţavnim šumama – ostali korisnici

Tabela br. 4.3.6.- 2 Stanje sastojina po debljinskim razredima u drţavnim šumama – ostali korisnici





m³


111. Visoka šuma vrba 2.639,1 2,1 429,2 780,0 657,7 436,8 225,2 30,9 53,3 13,0 10,9

114. Izdanaĉka šuma vrba 6.776,1 131,1 1.283,4 1.417,8 902,3 722,7 2.265,3 53,6 0,0 0,0 0,0

121. Visoka šuma topola 556,6 0,0 198,3 120,3 44,5 43,1 35,6 54,7 60,0 0,0 0,0

123. Izdanaĉka šuma topola 13.022,4 123,0 1.078,7 1.445,6 2.091,2 2.423,5 4.468,4 1.034,0 325,2 23,8 9,3

325. Izdanaĉka šuma bagrema 8.569,2 635,4 2.635,4 2.035,3 1.784,8 990,7 343,4 0,0 0,0 0,0 144,4

340. Izdanaĉka šuma ameriĉkog jasena 1.059,2 387,9 218,1 121,3 241,0 0,0 90,8 0,0 0,0 0,0 0,0

451. Veštaĉki podignuta sastojina vrba 10.485,4 36,5 1.394,6 2.546,1 2.488,6 2.104,8 1.864,2 50,6 0,0 0,0 0,0

453. Veštaĉki podignuta sastojina topola 50.259,8 117,3 3.310,8 9.054,3 15.843,6 10.383,5 7.564,6 2.596,5 645,3 155,4 588,6

455. Vešt. podignuta sastojina poljskog jasena 233,5 0,0 64,9 110,2 58,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

469. Vešt. podignuta sastojina ostalih lišćara 3.923,0 68,3 1.903,8 714,4 269,6 139,7 435,3 272,3 119,6 0,0 0,0

UKUPNO NC 12: 97.524,4 1.501,6 12.517,2 18.345,2 24.381,7 17.244,7 17.292,7 4.092,5 1.203,3 192,2 753,2


111. Visoka šuma vrba 81,0 81,0

114. Izdanaĉka šuma vrba 23.239,0 49,4 2.399,6 7.130,0 7.365,3 5.427,3 867,4

121. Visoka šuma topola 2.279,0 704,3 869,7 676,2 28,8

123. Izdanaĉka šuma topola 213,0 8,8 154,8 49,4



Tabela br. 4.3.6.- 2 Stanje sastojina po debljinskim razredima u drţavnim šumama – ostali korisnici-nastavak





m³


151. Visoka šuma luţnjaka 393,0 330,7 60,8 1,5

325. Izdanaĉka šuma bagrema 386,0 51,0 251,0 84,0

340. Izdanaĉka šuma ameriĉkog jasena 531,0 424,8 106,2

451. Veštaĉki podignuta sastojina vrba 18.730,0 3.652,4 6.459,3 6.257,8 2.187,5 173,0

453. Veštaĉki podignuta sastojina topola 4.521,0 840,0 1.779,5 1.534,0 344,9 22,6

483. Veštaĉki podignuta sastojina bagrema 502,0 288,4 152,7 49,1 11,8

UKUPNO NC 57: 50.955,0 534,0 8.864,4 16.609,4 15.883,9 8.000,3 1.063,0

Drţavne šume – ostali korisnici

Bela vrba 59.061,3 47,3 8.623,1 18.004,3 17.829,7 10.336,9 4.097,9 101,1 14,8 6,4

Bela topola 13.890,4 116,6 2.093,1 2.408,2 2.409,3 2.490,6 3.321,9 625,0 238,4 23,8 163,6

Crna topola 1.797,2 0,0 3,6 36,5 119,5 421,3 609,4 145,4 77,6 38,0 346,0

Robusta 2.583,5 0,0 0,0 14,3 231,3 905,9 1.258,6 173,4 0,0 0,0 0,0

I214 38.351,6 8,1 2.656,4 7.023,8 10.069,4 7.354,9 7.510,6 2.640,6 864,3 124,1 99,3

Delt. topola 13.700,4 3,2 322,7 2.568,8 6.681,7 2.676,6 1.104,5 342,8

T-m1 1.634,1 2,7 406,3 940,0 285,1

Domaći orah 5,3 5,3

Poljski brest 100,5 1,2 65,3 34,1

Vez 130,9 0,6 36,6 73,0 20,7

OML 456,3 0,0 0,0 116,7 265,8 73,8

Poljski jasen 553,3 4,0 274,2 198,9 59,6 8,2 8,4

Luţnjak 456,6 0,0 217,8 42,1 3,1 25,6 7,3 8,0 8,3 144,4

Koprivić 2,0 0,0 2,0

Otl 1.844,7 60,6 720,1 501,2 216,7 181,4 157,6 7,0

Bagrem 10.637,0 738,1 4.711,0 2.382,4 1.740,3 782,4 233,5 49,3

Amer. jesen 2.993,2 1.052,4 1.232,6 497,5 208,9 1,8

Glediĉija 0,9 0,9

Jas. javor 19,5 0,9 3,5 15,1

Klen 260,7 0,0 12,3 92,4 124,7 31,4

Ukupno drţavne šume – ostali korisnici 148.479,4 2.035,8 21.381,5 34.954,3 40.265,8 25.245,0 18.355,8 4.092,5 1.203,3 192,2 753,2

100,0 1,4 14,4 23,5 27,1 17,0 12,4 2,8 0,8 0,1 0,5



Debljinska

kategorija


cm (m3) %

1. Tanak materijal 30 cm 58.371,6 39,3

2. Srednje jak materijal 31 – 50 cm 65.510,8 44,1

3. Jak materijal 51 cm 24.597,0 16,6

U K U P N O: 148.479,4 100,0

Kako se iz iznetog tabelarnog pregleda moţe zapaziti, najveće uĉešće u ukupnoj zapremini imaju srednje jaka stabla (44,1%), zatim tanka stabla (39,3 %), dok uĉešće jakih stabala iznosi 16,6 %.

Posmatrajući pojedinaĉno debljinske razrede, najzastupljeniji je III debljinski razred sa 27,1%, zatim II debljinski razred sa 23,5%, I debljinski razred sa 14,4% itd.

C. Stanje šumskog fonda po debljinskoj strukturi u šumama ostalih korisnika

Tabela br. 4.3.6.- 3 Stanje sastojina po debljinskim razredima u šumama ostalih korisnika





m³


114. Izdanaĉka šuma vrba 1.409,0 234,0 360,0 465,0 350,0

123. Izdanaĉka šuma topola 2.436,0 416,0 554,0 902,0 564,0

151. Visoka šuma luţnjaka 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

269. Visoka šuma OTL 1.791,0 412,0 1.133,0 241,0 5,0

325. Izdanaĉka šuma bagrema 4.020,0 72,0 182,0 1.975,0 1.674,0 116,0 1,0

340. Izdanaĉka šuma ameriĉkog jasena 109,0 25,0 56,0 23,0 5,0

451. Veštaĉki podignuta sastojina vrba 195,0 35,0 90,0 70,0

453. Veštaĉki podignuta sastojina topola 4.775,0 82,0 1.915,0 2.065,0 578,0 135,0

475. Veštaĉki podignuta sastojina crnog bora 614,0 500,0 114,0

483. Veštaĉki podignuta sastojina bagrema 10.909,0 1.899,0 5.498,0 3.103,0 409,0

UKUPNO NC 12: 26.258,0 2.053,0 9.182,0 9.395,0 4.382,0 1.245,0 1,0


121. Visoka šuma topola 1.578,0 31,0 412,0 736,0 361,0 38,0

123. Izdanaĉka šuma topola 53,0 13,0 27,0 13,0

131. Visoka šuma poljskog jasena 811,0 115,0 368,0 240,0 82,0 6,0

269. Visoka šuma OTL 1.857,0 779,0 963,0 92,0 23,0

325. Izdanaĉka šuma bagrema 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

475. Veštaĉki podignuta sastojina crnog bora 1.081,0 165,0 485,0 379,0 45,0 7,0

483. Veštaĉki podignuta sastojina bagrema 1.892,0 12,0 392,0 784,0 626,0 78,0

UKUPNO NC 55: 7.272,0 43,0 1.863,0 3.349,0 1.725,0 279,0 13,0



Tabela br. 4.3.6.- 3 Stanje sastojina po debljinskim razredima u šumama ostalih korisnika-nastavak





m³


269. Visoka šuma OTL 147,0 13,0 67,0 59,0 8,0

UKUPNO NC 78: 147,0 13,0 67,0 59,0 8,0

Drţavne šume – ostali korisnici

Bela vrba 1.646,0 237,0 421,0 568,0 420,0

Bela topola 2.035,0 559,0 972,0 437,0 59,0 8,0

I214 5.659,0 1.681,0 1.869,0 1.354,0 755,0

Poljski jasen 808,0 99,0 368,0 246,0 89,0 6,0

Luţnjak 65,0 13,0 37,0 15,0

Srebrna lipa 24,0 20,0 4,0

Otl 4.234,0 1.435,0 2.411,0 388,0

Crni bor 1.398,0 556,0 501,0 325,0 16,0

Bagrem 17.673,0 2.096,0 6.445,0 6.178,0 2.774,0 180,0

Amer. jesen 135,0 43,0 64,0 23,0 5,0

Ukupno : 33.677,0 2.109,0 11.112,0 12.803,0 6.115,0 1.524,0 14,0

100,0 6,3 33,0 38,0 18,2 4,5 0,0

U celini posmatrano ostale korisnike šumskog podruĉja karakteriše koncentracija zapremine na stablima malih dimenzija, uz malo uĉešće zapremine stabala srednjih dimenzija.

Debljinska P r e ĉ n i k Z a p r e m i n a

kategorija cm (m3) %

1. Tanak materijal cm 26.024,0 77,3


3. Jak materijal cm 14,0 0,0

U K U P N O: 33.677,0 100,0

Kako se iz iznetog tabelarnog pregleda moţe zapaziti, najveće uĉešće u ukupnoj zapremini imaju tanka stabla (77,3%), zatim srednje jaka stabla (22,7 %), dok je uĉešće jakih stabala zanemarljivo.

Posmatrajući pojedinaĉno debljinske razrede, najzastupljeniji je II debljinski razred sa 12.803,0m³, zatim I debljinski razred sa 11.112,0m³, III debljinski razred sa 6.115,0m³ itd.



D. Stanje šumskog fonda po debljinskoj strukturi u šumama sopstvenika

Tabela br. 4.3.6.- 4 Stanje sastojina po debljinskim razredima u šumama sopstvenika

Šumsko podruĉje V




m³

Namenska celina “12” i UKUPNO

111. Visoka šuma vrba 40,6 25,0 15,6

114. Izdanaĉka šuma vrba 244,1 180,1 64,1

121. Visoka šuma topola 243,3 24,9 65,1 86,7 39,2 27,5

123. Izdanaĉka šuma topola 673,1 13,1 118,8 267,3 210,0 63,9

134. Izdanaĉka šuma poljskog jasena 446,0 70,2 298,5 77,3

325. Izdanaĉka šuma bagrema 1.774,6 264,5 969,6 473,4 57,7 9,3

339. Visoka šuma ameriĉkog jasena 15,4 0,3 3,0 5,3 6,8

451. Veštaĉki podignuta sastojina vrba 49,1 26,5 17,7 4,8

453. Veštaĉki podignuta sastojina topola 765,7 0,1 57,9 135,0 263,9 174,5 134,3

469. Vešt, podignuta sastojina ostalih lišćara 481,0 0,6 88,7 138,2 180,6 58,4 14,6

475. Veštaĉki podignuta sastojina crnog bora 9,7 7,6 2,0

477. Veštaĉki podignuta sastojina belog bora 2,9 2,9

479. Vešt. podignuta sastojina ostalih ĉetinara

Bela vrba 283,1 165,7 104,0 13,4

Bela topola 913,3 9,1 188,5 284,5 291,3 112,4 27,5

Crna topola 60,3 0,6 39,1 20,7

I214 754,5 56,3 125,6 263,9 174,5 134,3

Poljski brest 1,3 0,8 0,4

Poljski jasen 420,6 48,2 293,6 78,7

Luţnjak 56,1 22,0 34,1

Koprivić 43,5 4,3 26,0 11,2 2,0

Otl 332,0 14,0 64,5 180,6 58,4 14,6

Crni bor 44,6 0,0 27,1 17,4

Beli bor 1,5 1,5

Bagrem 1.795,0 263,9 973,7 523,5 33,9

Amer. jesen 11,8 0,3 1,4 3,2 6,8

Ostali ĉetinari 27,8 19,1 8,7

UKUPNO NC 12 i UKUPNO: 4.745,3 348,4 1.800,9 1.258,6 808,9 352,2 176,3

100,0 7,3 38,0 26,5 17,0 7,4 3,7

Većinu sastojinskih celina ovog kompleksa karakteriše manja varijaciona širina distribucije zapremine po debljinskim razredima, što je većinom posledica izdanaĉkog porekla ovih šuma. Najjaĉe

dimenzije stabala vezane su za EAT i belu topolu.



Debljinska

kategorija


cm (m3) %

1. Tanak materijal 30 cm 3.407,9 71,8


3. Jak materijal 51 cm 176,3 3,7

U K U P N O: 4.745,3 100,0

Kao što se iz prethodnog tabelarnog pregleda moţe videti, najveće uĉešće u ukupnoj zapremini imaju tanka stabla (71,8 %), zatim srednje jaka stabla (24,5 %), dok je uĉešće jakih stabala svega (3,7 %).

E. Stanje šumskog fonda po debljinskoj strukturi u šumama Severnobaĉkog šumskog podruĉja

Tabela br. 4.3.6.- 5 Stanje sastojina po debljinskim razredima u šumama severnobaĉkog šumskog podruĉja





m³

Drţavne šume – JP “Vojvodinašume”

Bela vrba 457.335,3 608,9 35.126,3 113.279,7 107.672,8 72.832,4 51.974,9 35.475,1 22.237,3 11.191,9 6.936,2

Crna jova 419,7 0,0 0,6 32,2 159,3 170,3 57,3 0,0 0,0 0,0 0,0

Bela topola 240.790,9 4.473,0 25.401,3 48.360,0 46.030,9 37.097,7 31.340,6 21.859,0 15.582,9 6.539,2 4.106,4

Crna topola 68.770,0 5,0 504,5 3.144,7 3.151,6 5.121,6 8.202,9 9.000,5 11.966,0 12.345,0 15.328,3

Robusta 62.345,0 130,4 857,0 2.638,6 9.496,7 19.599,8 15.245,0 9.109,6 4.037,8 1.129,6 100,5

I214 640.333,4 330,2 13.547,2 74.035,1 188.128,8 159.265,9 105.777,3 56.037,6 28.865,2 9.409,1 4.937,0

Delt. topola 170.514,8 291,4 14.030,7 72.305,7 53.654,8 22.312,0 4.124,0 1.437,3 2.126,4 64,9 167,5

T-m1 191.998,1 19.189,1 33.806,8 86.563,7 43.100,6 7.775,0 1.407,4 132,4 0,0 23,1 0,0

Domaći orah 246,9 5,4 71,1 99,3 58,5 12,6

Poljski brest 14.182,3 50,4 851,3 2.205,0 2.745,9 2.858,2 2.121,6 1.361,4 960,8 674,3 353,5

Vez 4.622,5 230,5 1.910,8 894,4 417,0 378,5 272,0 228,5 132,0 73,5 85,3

OML 43.967,1 320,5 6.696,3 7.434,2 11.394,2 4.985,8 4.740,1 2.219,5 1.666,8 1.196,1 3.313,5

Poljski jasen 114.960,4 402,9 19.653,1 32.771,7 26.810,8 16.054,7 10.360,8 4.836,7 2.436,2 1.065,7 567,8

Luţnjak 489.169,8 594,1 15.511,6 58.061,4 92.530,1 91.102,7 78.271,2 63.509,3 44.700,6 26.825,8 18.063,0

Grab 11.455,8 122,1 2.551,9 4.561,7 2.672,7 1.030,4 362,9 107,7 46,4

Cer 260.308,2 43,6 4.218,1 55.588,9 124.484,2 55.618,3 13.933,5 4.297,4 1.515,3 250,6 358,3

Sitn. lipa 221,6 2,6 50,7 100,9 12,3 11,9 18,4 10,4 14,4

Krupn. lipa 570,0 41,8 186,3 143,5 95,8 12,6 90,0

Srebrna lipa 74,7 22,8 5,9 2,3 3,0 4,7 6,9 9,4 12,3 7,4

Koprivić 45.065,1 5.461,3 23.964,5 10.106,6 2.747,0 1.127,6 672,5 376,6 308,5 168,1 132,4



Tabela br. 4.3.6.- 5 Stanje sastojina po debljinskim razredima u šumama severnobaĉkog šumskog podruĉja-nastavak





m³

Trešnja 11,9 7,6 4,3

Otl 129.214,2 1.806,9 39.269,2 40.988,3 21.225,5 10.170,1 6.323,5 3.304,5 2.525,9 1.566,7 2.033,5

Kesten 149,3 24,3 96,7 18,3 4,8 5,2

Meĉja leska 41,9 2,1 18,3 11,4 10,1

Javor 14,6 0,2 7,5 2,5 4,4

Plan. javor 19,5 7,9 7,0 4,6

Crni bor 125.121,0 823,8 21.114,6 34.458,6 34.526,6 23.376,6 8.903,4 1.274,9 419,8 152,3 70,4

Beli bor 14.238,5 107,0 5.350,4 5.555,0 2.888,6 248,2 66,3 23,0

Bagrem 290.975,9 42.492,5 159.868,1 63.201,2 13.855,3 3.825,3 2.292,5 961,1 710,1 413,4 3.356,4

Crni orah 30.920,9 644,1 8.067,4 10.833,4 7.410,2 3.115,4 717,4 128,1 4,9 0,0 0,0

Amer. jesen 95.112,2 3.437,4 28.470,5 30.538,2 18.056,0 8.571,3 3.420,4 1.416,8 629,1 304,2 268,3

Glediĉija 852,9 0,1 251,4 291,3 165,3 56,0 31,6 15,5 17,1 18,9 5,7

Platan 3,2 3,2

Kiselo drvo 597,0 81,6 292,3 63,8 8,4 12,0 16,8 13,6 15,5 20,1 72,9

Jas. javor 2.070,3 0,9 1.239,7 502,8 143,2 74,4 81,0 9,7 9,7 8,9

Duglazija 71,5 9,0 36,5 24,8 1,2

Borovac 58,2 19,3 24,3 13,1 1,5

Katalpa 290,9 22,7 109,1 126,7 1,1 31,4

Klen 682,9 309,2 304,4 62,8 6,5

Ukupno : 3.507.798,4 81.650,3 463.076,5 759.372,3 814.004,8 546.983,7 350.811,9 217.243,0 140.938,0 73.453,6 60.264,2

100,0 2,3 13,2 21,6 23,2 15,6 10,0 6,2 4,0 2,1 1,7

U celini posmatrano sastojinske celine drţavnih šuma Severnobaĉkog šumskog podruĉja karakteriše koncentracija zapremine na stablima srednje jakih dimenzija, uz skromno uĉešće zapremine

stabala jakih dimenzija.

Debljinska

kategorija


cm (m3) %

1. Tanak materijal 30 cm 1.304.099,1 37,2

2. Srednje jak materijal 31 – 50 cm 1.360.988,5 38,8

3. Jak materijal 51 cm 842.710,8 24,0

U K U P N O: 3.507.798,4 100,0

Kako se iz iznetog tabelarnog pregleda moţe zapaziti, najveće uĉešće u ukupnoj zapremini ima srednje jak materijal (38,8%), zatim tanak materijal (37,2 %), dok uĉešće jakog materijala iznosi 24,0 %.

Ovakva debljinska struktura odgovara tipu visokih jednodobnih šuma gde je najveće gomilanje drvne zapremine oko sastojinskog srednjeg stabla.



Najveći deo zapremine se nalazi u najkvalitetnijim debljinskim razredima (31-50cm), sa 1.360.988,5m³, što ukazuje na relativno kvalitetnu sortimentnu strukturu. Posmatrajući pojedinaĉno debljinske

razrede, najzastupljeniji je III debljinski razred sa 814.004,8m³, zatim II debljinski razred sa 759.372,3 m³, IV debljinski razred sa 546.983,7m³ itd. Zapreminu debljinskih razreda do 30 cm sa 1.304.099,1m³

daju uglavnom mlaĊe sastojine, sa malom zapreminom po hektaru, što znaĉi da su ovu zapreminu dale sastojine na relativno velikoj površini. Ovaj odnos će se naroĉito videti i analizirati u narednom

poglavlju.

Uĉešće debljinskih razreda iznad 50 cm je 842.710,8m³.

Stanje sastojina po debljinskim razredima je relativno zadovoljavajuće. Moguće ga je popraviti pravilnim planiranjem mera obnavljanja i negovanja sastojina, o ĉemu će biti reĉi u narednim

poglavljima.

4.3.7. Stanje šuma po dobnoj strukturi

Širina dobnih razreda zavisi od ophodnje, a odreĊena je Prema Pravilniku o sadrţini Osnova…. (Sl.GL. RS. Br.122/03), kao i struĉnim uputstvima za korišćenje programa za obradu podataka i iznosi 5

godina za gazdinske klase sa ophodnjom do 40 godina, 10 godina za gazdinske klase sa ophodnjom od 80 godina i 20 godina sa ophodnjom preko 80 godina.

Stanje sastojina po starosti Severnobaĉkog šumskog podruĉja je sledeće:

A. Stanje sastojina po starosti u drţavnim šumama - JP „Vojvodinašume“

Tabela br. 4.3.7.-1 Struktura šuma prema starosti u drţavnim šumama - JP „Vojvodinašume“

-Širina dobnog razreda 5 godina.

Namena/sastojinska celina

DOBNI RAZREDI

Svega I II III IV V VI VII VIII

1-5g.

slabo obr. dobro obr. 6-10g. 11-15g. 16-20g. 21-25g. 26-30g. 31-35g. 36-g.

NC 12

12111. Visoka šuma vrba

P 1,04 3,07 1,81 8,25 19,47 33,64

V 146,5 231,5 120,5 1.037,1 3.003,4 4.539,0

Iv 22,4 18,0 6,3 26,5 81,4 154,6

12114. Izdanaĉka šuma vrba

P 13,20 3,81 29,48 46,49

V 1.787,4 383,8 7.349,5 9.520,7

Iv 363,4 39,0 270,8 673,2

12121. Visoka šuma topola

P 1,35 0,40 5,12 5,90 8,83 19,05 40,65

V 15,8 568,5 995,7 2.729,8 4.910,5 9.220,3

Iv 4,2 36,4 104,8 145,5 173,7 464,6

12123. Izdanaĉka šuma topola

P 4,33 2,41 5,46 6,47 6,81 9,51 12,15 47,14

V 230,3 396,4 730,6 1.773,8 3.584,1 6.715,2

Iv 27,7 94,2 60,9 114,2 147,5 444,5

12325. Izdanaĉka šuma bagrema

P 115,98 34,16 136,32 53,74 252,56 169,26 147,27 206,70 1.115,99

V 1.004,9 1.626,7 4.262,1 4.768,7 27.052,2 25.373,2 24.491,9 44.629,3 133.209,0

Iv 573,8 207,4 515,0 734,9 3.790,9 2.139,5 1.753,1 1.675,0 11.389,6



Tabela br. 4.3.7.-1 Struktura šuma prema starosti u drţavnim šumama - JP „Vojvodinašume“ - nastavak



DOBNI RAZREDI


1-5g.


12451. Veštaĉki podignuta sastojina vrba

P 0,46 2,28 13,29 2,92 18,95

V 54,6 221,7 4.485,0 805,7 5.567,0

Iv 7,9 1,6 205,5 15,2 230,2

NC 16

12453. Veštaĉki podignuta sastojina topola

P 195,26 90,55 357,49 188,98 131,64 115,61 137,75 31,19 1.248,47

V 486,4 6.216,8 6.144,5 17.766,7 24.512,6 38.722,3 54.742,7 11.753,9 160.345,9

Iv 21,9 241,3 3.742,7 5.472,2 2.122,9 2.083,3 1.917,9 297,4 15.899,6

12483. Veštaĉki podignuta sastojina bagrema

P 22,16 3,53 18,23 0,99 2,10 0,40 47,41

V 310,7 338,7 36,6 686,0

Iv 8,5 14,2 1,0 23,7

12484. Veštaĉki podignuta sastojina b. topole

P 1,63 1,63

V

Iv


P 2,35 2,35

V 718,2 718,2

Iv 10,2 10,2


P 3,94 7,22 0,71 1,23 13,10

V 26,6 24,4 492,3 543,3

Iv 3,7 2,2 16,1 22,0


P 22,65 30,92 0,25 5,05 1,37 107,30 167,54

V 140,7 313,7 214,3 12.550,4 13.219,1

Iv 3,8 24,8 5,6 336,8 371,0

NC 17


P 0,64 0,64

V 38,9 38,9

Iv 2,3 2,3

NC 55


P 39,51 39,51

V 9.706,0 9.706,0

Iv 620,8 620,8


P 20,75 20,75

V 2.236,6 2.236,6

Iv 165,9 165,9



Tabela br. 4.3.7.-1 Struktura šuma prema starosti u drţavnim šumama - JP „Vojvodinašume“, - nastavak



DOBNI RAZREDI


1-5g.



P 13,37 13,37

V 6.452,3 6.452,3

Iv 173,0 173,0


P 2,60 9,86 12,46

V 809,3 2.685,1 3.494,4

Iv 37,9 63,7 101,6


P 6,19 1,42 2,22 9,83

V 1.847,2 693,1 1.291,9 3.832,2

Iv 107,9 27,8 42,7 178,4

NC 56


P 3,03 7,53 2,49 1,86 140,28 155,19

V 756,2 536,9 249,9 220,0 68.073,3 69.836,3

Iv 96,8 38,1 9,0 3,7 4.408,8 4.556,4


P 15,16 15,16

V 3.300,7 3.300,7

Iv 261,5 261,5


P 2,21 45,02 47,23

V 119,9 18.664,8 18.784,7

Iv 10,1 655,6 665,7


P 3,75 2,42 2,52 1,24 9,93

V 1.582,6 91,9 973,4 436,7 3.084,6

Iv 83,8 4,0 30,7 29,9 148,4


P 2,99 2,99

V 554,7 554,7

Iv 3,6 3,6


P 0,83 4,02 10,06 40,95 55,86

V 173,5 1.362,3 3.514,9 13.331,0 18.381,7

Iv 14,1 39,5 70,6 329,2 453,4


P 11,28 5,82 51,50 68,60

V 1.812,2 3.178,7 19.404,3 24.395,2

Iv 89,1 462,8 551,9

NC 57


P 34,71 13,79 29,05 31,72 31,65 61,00 18,32 159,82 380,06

V 1.718,8 5.510,6 8.570,8 7.323,9 8.599,8 19.147,4 5.287,8 55.622,1 111.781,2

Iv 40,7 862,3 882,5 422,8 325,5 563,3 91,3 2.443,6 5.632,0






DOBNI RAZREDI


1-5g.



P 2,13 1,79 3,65 2,59 2,00 11,39 39,14 62,69

V 197,9 239,8 1.670,3 629,8 285,6 1.814,5 7.919,8 12.757,7

Iv 25,4 31,9 135,3 36,2 12,6 71,9 357,0 670,3


P 2,38 1,17 5,80 2,98 5,95 186,73 205,01

V 414,8 2.396,3 601,6 1.818,1 78.538,1 83.768,9

Iv 58,7 169,8 21,8 60,5 4.166,9 4.477,7


P 11,20 8,71 1,41 2,97 10,09 10,00 37,22 61,46 143,06

V 89,8 1.317,3 23,9 41,1 2.552,6 1.131,9 4.281,7 17.228,3 26.666,6

Iv 4,1 455,2 3,4 10,5 178,9 96,7 253,5 877,7 1.880,0


P 19,01 0,59 61,63 82,00 84,16 46,01 105,71 102,21 501,32

V 120,9 11,9 3.866,3 8.350,4 9.577,4 4.198,3 19.859,7 15.586,1 61.571,0

Iv 51,7 6,2 553,0 651,5 460,7 157,9 667,9 280,7 2.829,6


P 144,19 56,40 47,15 35,19 130,74 144,26 142,47 307,31 1.007,71

V 74,1 796,2 9.407,5 8.899,0 30.993,5 38.497,0 42.600,0 72.013,5 203.280,8

Iv 76,8 199,4 1.151,3 629,1 1.274,3 1.097,7 991,7 2.255,9 7.676,2

57452. Veštaĉki podignuta sastojina jova

P 0,57 0,45 1,02

V 248,6 185,7 434,3

Iv 4,5 0,9 5,4


P 0,54 761,75 556,16 565,71 429,82 594,10 433,53 390,64 1.043,64 4.775,89

V 2.797,8 23.976,8 112.802,5 121.766,5 92.507,3 108.179,4 100.717,0 311.041,5 873.788,8

Iv 813,4 6.863,8 17.300,3 11.791,5 5.718,5 5.224,3 4.248,5 10.474,7 62.435,0


P 10,70 14,66 17,92 15,67 22,66 30,86 12,81 125,28

V 1.270,5 2.483,4 3.828,5 3.275,0 10.857,4

Iv 142,5 161,4 177,7 146,1 627,7

57484. Veštaĉki podignuta sastojina b. topole

P 31,91 31,91

V

Iv

NC 68


P 21,48 1,32 41,76 29,54 94,10

V 47,4 4.293,2 2.473,1 6.813,7

Iv 2,0 151,0 68,5 221,5


P 1,79 1,53 1,96 5,28

V 105,6 74,9 140,4 320,9

Iv 78,6 8,3 9,1 96,0






DOBNI RAZREDI


1-5g.


NC 81


P 7,69 7,69

V 982,4 982,4

Iv 26,4 26,4


P 3,29 3,29

V 94,6 94,6

Iv 4,0 4,0

NC 82


P 1,89 1,89

V 499,2 499,2

Iv 17,4 17,4


P 6,22 10,02 2,69 9,71 4,56 19,29 52,49

V 31,7 327,4 619,8 129,7 3.934,2 5.042,8

Iv 10,4 25,3 59,9 8,0 128,2 231,8


P 0,86 25,55 21,27 12,24 2,40 65,94 128,26

V 108,3 569,7 1.369,6 233,6 9.880,9 12.162,1

Iv 29,2 85,2 80,5 12,2 215,0 422,1


P 3,36 3,36

V

Iv

NC 83


P 0,65 1,05 1,50 1,15 4,35

V 13,1 318,1 360,3 411,4 1.102,9

Iv 0,1 27,0 24,3 20,6 72,0


P 14,04 10,99 6,29 18,49 13,12 50,85 53,52 167,30

V 80,9 555,9 1.870,4 14.624,2 10.164,8 27.296,2

Iv 12,7 71,7 152,0 888,6 380,7 1.505,7


P 37,44 60,79 299,85 82,95 158,40 102,71 123,43 258,96 1.124,53

V 254,4 118,3 2.499,9 748,6 7.300,1 8.097,3 13.101,4 42.827,4 74.947,4

Iv 7,5 8,6 1.707,1 94,9 1.081,3 612,5 647,4 1.041,5 5.200,8


P 0,45 0,45

V 79,9 79,9

Iv 5,8 5,8






DOBNI RAZREDI


1-5g.



P 8,12 5,40 3,47 16,99

V

Iv

U daljem tekstu će se radi lakšeg analiziranja stanja gazdinskih klasa sa širinom dobnog razreda od 5 godina, dati histogrami samo nekoliko najzastupljenijih gazdinskih klasa.

Starosna struktura gazdinske klase 12 453

31.19

137.75115.61

131.64

188.98

357.49

90.55

195.26

0

50

100

150

200

250

300

350

400

I(1-5) II(6-10) III(11-15) IV(16-20) V(21-25) VI(26-30) VII(31-35) VIII(36>) god.

ha

An=249.69 ha

Grafikon br.4.3.7.-1.-1 Starosna struktura gazdinske klase 12 453

Gazdinska klasa 12453 je zastupljena sa 1.248,47ha . Posmatrajući starosnu strukturu ove gazdinske klase, uoĉljiva je neravnomerna zastupljenost pojedinih dobnih razreda. Višak površina zrelih za

seĉu – 284,55ha (VI,VII i VIII dobni razred). Manja površina od normalne je u prvom, drugom, ĉetvrtom i petom dobnom razredu. U narednom ureĊajnom razdoblju će se ovakvo stanje popraviti kroz

obnavljanje svih sastojina zrelih za seĉu, dok će se za ostale sastojine primenom pune tehnologije gajenja i zaštite stvoriti uslovi za postizanje maksimalnih vrednosti zapremine i zapreminskog prirasta.




206.70

147.27169.26

252.56

53.74

136.32

34.16

115.98

0

50

100

150

200

250

300


haAn=186.00 ha


Gazdinska klasa 12325 je zastupljena sa 1115,99ha. Posmatrajući starosnu strukturu ove gazdinske klase, uoĉljiva je neravnomerna zastupljenost pojedinih dobnih razreda. Višak površina zrelih za seĉu

– 353,97ha (VII i VIII dobni razred). Manja površina od normalne je u prvom, drugom, trećem i ĉetvrtom dobnom razredu. U narednom ureĊajnom razdoblju će se ovakvo stanje popraviti kroz obnavljanje svih

sastojina zrelih za seĉu, dok će se za ostale sastojine primenom pune tehnologije gajenja i zaštite stvoriti uslovi za postizanje maksimalnih vrednosti zapremine i zapreminskog prirasta.


1043.64

390.64433.53

594.10

429.82

565.71556.16

762.29

0

200

400

600

800

1000

1200


ha An= 955.18 ha


Gazdinska klasa 57453 je najzastupljenija gazdinska klasa u Severnobaĉkom šumskom podruĉju.U ovoj gazdinskoj klasi je vidljiv manjak površina u svim dobnim razredima osim u prezrelim

sastojinama. U naredna tri ureĊajna razdoblja će se korišćenjem normalne površine dobnog razreda dovesti razmer dobnih razreda u pribliţno normalno stanje.

I II III IV V VI Etat God.



762 556 566 430 594 1868 1910 2016

955 955 762 556 566 982 1910 2026

955 955 955 955 762 194 1910 2036

956 955 955 955 955 2046


307.31

142.47144.26130.74

35.1947.1556.40

144.19

0

100

200

300


ha

An= 167.95 ha


Gazdinska klasa 57451 je druga po zastupljenosti u namenskoj celini 57.U ovoj gazdinskoj klasi je vidljiv manjak površina u drugom, trećem i ĉetvrtom dobnom razredu i višak prezrelih

sastojina(VI,VII i VIII –594,04ha). U naredna tri ureĊajna razdoblja će se korišćenjem normalne površine dobnog razreda dovesti razmer dobnih razreda u normalno stanje.


144 56 47 35 131 594 336 2016

168 168 144 56 47 424 336 2026

168 168 168 168 144 191 336 2036

167 168 168 168 168 168 2046




258.96

123.43102.71

158.40

82.95

299.85

60.79

37.44

0

100

200

300


haAn=187.42 ha


Gazdinska klasa 83325 je zastupljena sa 1124,53ha sa normalnom površinom dobnog razreda od 187,42ha.Ova gazdinska klasa se odlikuje neravnomernošću dobnih razreda, sa viškom površina u

trećem, a manjkom u svim ostalim razredima, s tim da zrelih i prezrelih sastojina ima 382,39 ha (VII i VIII). U narednom ureĊajnom razdoblju kroz seĉe obnavljanja nastaviti saniranje postojećeg stanja uz sva

ograniĉenja koja nalaţe Uredba o zaštiti predela izuzetnih odlika "Subotiĉka pešĉara".


- Širina dobnog razreda 10 godina.


DOBNI RAZREDI


1-10g.


NC 12

12105. Visoka šuma koprivića

P 9,04 2,55 11,59

V 765,8 54,4 820,2

Iv 48,2 48,2

12131. Visoka šuma poljskog jasena

P 1,00 0,37 1,37

V 201,0 100,7 301,7

Iv 6,4 0,6 7,0

12134. Izdanaĉka šuma poljskog jasena

P 9,37 7,17 2,83 0,55 1,77 21,69

V 1.875,3 914,1 34,4 498,0 3.321,8

Iv 39,1 11,8 0,9 4,8 56,6

12339. Visoka šuma ameriĉkog jasena

P 1,60 21,14 6,00 9,43 22,47 0,79 0,84 62,27

V 205,7 3.893,5 1.150,3 1.600,1 5.936,5 61,3 199,4 13.047,0

Iv 61,3 113,7 26,0 31,2 63,9 0,4 0,8 297,3






DOBNI RAZREDI


1-10g.


12340. Izdanaĉka šuma ameriĉkog jasena

P 28,26 17,63 48,41 10,63 5,90 110,83

V 209,8 1.157,5 7.345,3 1.489,2 704,2 10.906,0

Iv 55,9 109,5 128,9 19,5 4,1 318,0

12381. Visoka šuma crnog bora

P 5,19 5,19

V 358,0 358,0

Iv 21,1 21,1

12455. Vešt. podignuta sastojina p. jasena

P 15,00 23,32 1,97 4,67 18,93 1,81 65,70

V 2.620,3 239,2 506,1 3.699,4 321,0 7.386,1

Iv 61,8 2,7 7,3 46,3 3,2 121,3

12469. Vešt. podignuta sastojina ost. lišćara

P 16,48 3,00 14,46 1,34 11,97 46,76 10,70 0,60 105,31

V 465,8 1.318,5 189,2 1.010,6 5.474,3 1.515,8 156,5 10.130,7

Iv 106,3 139,8 3,7 16,3 51,2 20,5 1,9 339,6

12475. Veštaĉki podignuta sastojina c. bora

P 10,97 1,70 0,15 20,91 1,65 10,47 0,59 36,05 60,67 143,16

V 10,6 5.077,8 322,7 6.345,1 106,6 10.734,2 18.742,9 41.339,8

Iv 0,7 280,2 10,3 174,1 0,6 137,6 190,4 793,9

12477. Veštaĉki podignuta sastojina b. bora

P 2,85 2,85

V 1.023,4 1.023,3

Iv 47,4 47,4

NC 16


P 2,75 4,00 7,15 13,90

V 416,6 1.053,1 1.469,7

Iv 23,6 31,6 55,2

16269. Visoka šuma OTL

P 0,16 0,16

V 3,0 3,0

Iv 0,3 0,3


P 0,37 1,64 0,94 2,95

V 18,9 188,5 64,9 272,3

Iv 2,8 17,9 1,6 22,3


P 7,90 1,47 7,27 6,70 12,69 36,03

V 165,9 982,4 2.108,3 3.461,4 6.718,1

Iv 6,9 24,1 21,4 44,6 96,9


P 0,84 0,84

V 410,4 410,4

Iv 17,9 17,9






DOBNI RAZREDI


1-10g.


NC 17


P 1,00 1,00

V 110,4 110,4

Iv 0,7 0,7

NC 55


P 0,71 0,71

V

Iv

55455. Veštaĉki podignuta sastojina p. jasena

P 3,66 3,66

V 716,2 716,2

Iv 4,3 4,3

NC 56


P 3,40 3,40

V 1.110,8 1.110,8

Iv 78,9 78,9


P 8,10 0,84 8,94

V 3.317,6 658,8 3.976,4

Iv 214,9 4,0 218,9


P 1,38 0,47 1,85

V 16,3 46,2 62,4

Iv 0,5 0,2 0,6


P 3,33 3,33

V 1.068,8 1.068,8

Iv 29,8 29,8

NC 57


P 1,72 1,53 4,80 0,57 8,62

V 104,8 132,1 810,8 111,3 1.159,1

Iv 12,2 3,0 3,7 0,5 19,5


P 5,59 8,19 13,46 12,80 9,34 4,36 3,35 57,09

V 1.083,9 2.535,2 4.513,5 4.073,9 2.178,4 1.670,3 971,4 17.026,6

Iv 65,0 55,2 263,5 148,4 71,9 5,6 70,2 679,9


P 5,60 6,12 2,40 5,00 19,12

V 1.293,6 421,1 882,0 2.596,7

Iv 39,0 6,2 47,2 92,4






DOBNI RAZREDI


1-10g.


57270. Izdanaĉka šuma OTL

P 3,16 2,06 5,22

V 235,5 456,8 692,3

Iv 13,6 15,1 28,8


P 2,05 0,80 1,09 18,43 26,12 20,92 21,44 47,48 138,33

V 191,8 1.731,2 5.801,9 4.377,1 4.406,7 5.892,8 22.401,5

Iv 5,7 59,4 364,7 267,5 230,3 141,1 1.068,7


P 9,30 37,74 86,31 71,86 9,52 41,14 4,32 8,85 269,04

V 1.609,4 8.894,1 9.159,0 2.067,4 4.820,1 502,1 1.635,9 28.688,0

Iv 107,5 265,7 251,9 78,5 30,0 8,7 67,7 809,9

57342. Devastirana šuma javora

P 0,48 0,30 0,78

V 24,4 12,9 37,3

Iv 0,6 0,2 0,8


P 5,51 17,95 17,16 8,67 49,70 71,71 170,70

V 2.345,6 4.085,3 2.724,6 10.590,8 22.870,2 42.616,5

Iv 83,5 202,1 13,1 436,4 876,1 1.611,3

57469. Veštaĉki podignuta sastojina os. lišćara

P 23,71 9,96 39,53 21,46 78,43 38,97 52,91 264,97

V 724,2 6.676,2 3.172,6 11.487,3 7.777,0 7.788,7 37.626,0

Iv 31,5 387,2 80,6 362,2 100,7 210,4 1.172,6

57487. Veštaĉki podignuta sastojina c. oraha

P 5,47 13,22 2,93 21,62

V 4.017,6 634,5 4.652,0

Iv 38,6 5,1 43,8

NC 68


P 2,10 2,10

V 28,2 28,2

Iv 0,6 0,6


P 0,58 3,71 4,29

V 69,6 332,1 401,6

Iv 0,4 1,8 2,2

68487. Veštaĉki podignuta sastojina c. oraha

P 0,48 2,04 2,52

V 45,6 312,1 357,7

Iv 0,6 4,8 5,5

NC 81


P 3,45 0,94 4,39

V 148,2 148,2

Iv 1,3 1,3






DOBNI RAZREDI


1-10g.



P 21,41 20,33 41,74

V 5.980,3 5.627,9 11.608,3

Iv 203,0 81,7 284,7


P 5,44 5,44

V 1.401,3 1.401,3

Iv 100,9 100,9


P 2,60 2,60

V 1.273,0 1.273,0

Iv 6,4 6,4

NC 82


P 15,78 2,82 0,90 19,50

V 292,5 73,2 171,4 537,1

Iv 24,5 2,6 3,1 30,2


P 5,12 5,12

V 664,5 664,5

Iv 22,8 22,8


P 0,33 0,33

V 40,4 40,4

Iv 39,1 39,1


P 0,93 1,87 3,56 6,36

V 670,7 670,7

Iv 26,3 26,3


P 1,95 3,38 5,33

V 420,7 918,3 1.339,0

Iv 2,1 4,5 6,6


P 1,00 1,00

V

Iv


P 2,90 7,50 24,98 5,25 3,13 15,32 59,08

V 107,5 1.198,8 481,3 743,1 2.568,9 5.099,6

Iv 11,3 67,9 10,1 11,2 18,9 119,3


P 5,02 4,90 9,92

V 386,1 845,2 1.231,3

Iv 22,8 32,7 55,4






DOBNI RAZREDI


1-10g.


NC 83


P 4,53 72,58 195,00 202,83 13,37 59,72 19,34 2,89 0,65 570,91

V 137,4 1.010,2 23.213,0 2.146,5 8.680,7 4.138,5 418,1 176,0 39.920,4

Iv 12,9 63,9 901,9 129,7 140,9 40,1 1,4 0,6 1.291,4


P 0,30 0,30

V 25,1 25,1

Iv 1,2 1,2


P 0,70 0,70

V 6,4 6,4

Iv 0,1 0,1


P 2,07 2,07

V 57,8 57,8

Iv 6,5 6,5


P 1,95 5,83 8,43 14,16 12,40 42,77

V 228,2 6,5 1.142,0 1.466,1 424,1 3.266,9

Iv 113,4 0,6 99,7 66,4 10,9 291,1


P 1,30 2,60 1,36 5,26

V 98,0 252,5 310,0 660,5

Iv 0,5 1,3 1,6 3,3


P 4,04 3,30 7,34

V 379,2 368,6 747,8

Iv 2,6 2,9 5,5


P 23,59 73,71 41,76 82,61 118,87 29,39 16,46 25,99 101,59 513,97

V 158,8 1.329,9 10.115,4 26.290,6 5.870,5 4.290,3 5.082,8 28.421,9 81.560,3

Iv 3,3 142,0 505,5 790,2 138,2 68,3 58,5 373,5 2.079,4


P 0,70 6,46 35,09 7,97 0,47 50,69

V 671,3 6.598,7 2.188,8 123,4 9.582,2

Iv 32,4 149,6 43,5 2,6 228,1

83479. Veštaĉki podignuta sastojina os. ĉetinara

P 0,20 0,20

V 64,9 64,9

Iv 1,5 1,5

83487. Veštaĉki podignuta sastojina crnog oraha

P 3,53 3,53

V 1.198,6 1.198,6

Iv 6,0 6,0



Sastojine sa širinom dobnog razreda od 10 godina su sastojine ĉija je ophodnja 80 godina. Ovde ulaze sastojine jasena, OTL-a (crnog oraha),crnog bora i sastojine ostalih ĉetinara. Kako ove sastojine

zauzimaju relativno male površine na nivou šumskog podruĉja, ili je njihova namena zaštitnog karaktera, izlišno je govoriti o trajnosti prinosa i normalnoj razmeri dobnih razreda. U daljem tekstu prikazaće se

histogrami dobne strukture najzastupljenijih gazdinskih klasa sa kratkom analizom najzastupljenije gazdinske klase 83475.


101.59

25.9916.46

29.39

118.87

82.61

41.76

97.30

0

50

100

150

I(1-10) II(11-20) III(21-30) IV(31-40) V(41-50) VI(51-60) VII(61-

70)

VIII(71>)

god.

ha An=64.25 ha


Površina ove gazdinske klase je 513,97 ha a kako je ophodnja 80 godina površina normalnog dobnog razreda je 64,25ha. Iz prethodnog histograma se vidi manjak površina u II, V, VI i VII dobnom

razredu i višak površina u I, III, IV i VIII dobnom razredu.

I II III IV V VI VII VIII Etat God.

97 42 83 119 29 16 26 102 64 2016

64 97 42 83 119 29 16 64 64 2026

64 64 97 42 83 119 29 16 64 2036

64 64 64 97 42 83 100 0 64 2046

64 64 64 64 97 42 83 36 64 2056

64 64 64 64 64 97 42 55 64 2066

64 64 64 64 64 64 97 33 64 2076

64 64 64 64 64 64 64 66 2086

Iz prethodne tabele se vidi da će se, korišćenjem normalne površine dobnog razreda, stanje površina po dobnim razredima u ovoj gazdinskoj klasi dovesti do normalne površine u svakom dobnom

razredu za sedam ureĊajnih perioda.




0.652.89

19.34

59.72

13.37

202.83195.00

77.11

0

50

100

150

200


ha

An=71.38 ha


Površina ove gazdinske klase je 570.91ha a kako je ophodnja 80 godina površina normalnog dobnog razreda je 71.38ha. Iz prethodnog histograma se vidi višak površina u prva tri dobna razreda i

manjak kod ostalih dobnih razreda.




DOBNI RAZREDI


1-20g.


NC 12

12151. Visoka šuma luţnjaka

P 0,77 0,77

V 84,6 84,6

Iv 1,0 1,0

12156. Izdanaĉka šuma luţnjaka

P 8,93 31,76 1,35 42,04

V 6.880,1 116,9 6.997,0

Iv 160,0 0,2 160,2

12457. Veštaĉki podignuta sastojina luţnjaka

P 193,60 30,90 163,99 185,75 82,22 87,02 48,86 11,77 804,11

V 227,7 5.459,2 44.308,1 49.415,8 23.701,4 29.670,8 13.524,9 2.355,8 168.663,7

Iv 2,2 337,8 1.305,2 1.038,1 256,8 139,3 57,1 57,2 3.193,7

12459. Veštaĉki podignuta sastojina cera

P 23,56 3,99 24,81 51,49 66,48 3,82 29,84 203,99

V 753,0 7.160,2 19.736,7 27.730,8 598,5 14.759,6 70.738,8

Iv 12,8 52,5 228,2 371,1 1,2 76,1 741,9

N.C. 12

P 226,09 34,89 188,80 269,00 150,82 90,84 78,70 11,77 1.050,91

V 227,7 6.212,2 51.468,3 76.032,6 51.633,7 30.269,3 28.284,5 2.355,8 246.484,1

Iv 2,2 350,6 1.357,7 1.426,3 629,1 140,5 133,2 57,2 4.096,8






DOBNI RAZREDI


1-20g.


NC 16


P 3,20 0,42 3,62

V 1.008,7 317,9 1.326,6

Iv 27,9 12,0 39,9

NC 17


P 12,77 12,77

V 4.378,5 4.378,5

Iv 87,6 87,6

NC 55


P 7,57 0,60 2,76 10,93

V 4.867,5 479,9 1.493,9 6.841,3

Iv 369,5 31,3 32,9 433,7

NC 56


P 4,45 2,68 1,87 9,00

V 1.780,8 2.151,0 1.225,9 5.157,7

Iv 5,6 119,9 102,1 227,6


P 2,34 0,60 25,81 64,70 34,51 12,92 140,88

V 651,2 54,2 8.578,7 29.938,8 10.609,8 3.863,7 53.696,4

Iv 19,9 0,5 107,8 161,0 94,6 16,5 400,3


P 65,00 8,80 2,76 9,36 85,92

V 28.373,6 2.860,2 746,7 4.930,5 36.911,0

Iv 548,5 54,8 9,0 34,8 647,1

NC 57


P 13,64 13,62 17,63 53,19 29,04 51,22 177,03 355,37

V 4.731,4 6.171,2 5.276,9 17.561,4 12.341,1 22.250,8 66.112,2 134.445,0

Iv 265,1 497,8 330,3 770,3 308,4 936,0 2.875,1 5.983,0


P 5,32 172,24 14,87 128,12 38,75 48,66 258,46 30,70 24,34 721,46

V 171,1 2.484,9 30.230,6 12.583,7 17.639,0 113.605,6 10.106,4 8.841,7 195.663,0

Iv 2,8 123,7 835,6 330,6 210,4 831,3 260,0 509,9 3.104,3


P 2,69 40,45 73,17 140,39 5,70 160,72 20,07 443,19

V 9.401,2 23.950,9 56.022,7 2.104,2 57.205,5 8.031,5 156.716,0

Iv 398,6 468,0 900,1 10,9 230,8 2,8 2.011,2






DOBNI RAZREDI


1-20g.


NC 68


P 18,09 47,92 66,01

V 5.515,3 13.607,2 19.122,5

Iv 33,2 44,9 78,1

NC 82


P 3,17 1,55 4,59 2,10 11,41

V 718,9 163,1 1.462,5 719,4 3.063,9

Iv 11,2 4,2 36,9 11,0 63,3

NC 83


P 0,43 8,90 7,29 7,74 16,04 1,80 42,20

V 7,8 1.222,4 1.754,4 1.770,0 5.227,9 536,7 10.519,2

Iv 0,5 45,6 39,2 56,0 91,9 2,6 235,8

Sastojine sa širinom dobnih razreda od 20 godina ĉine sastojine hrasta luţnjaka i cera razliĉitog porekla. U daljem tekstu prikazaće se histogram dobne strukture najzastupljenije gazdinske klase 12457.


11.77

48.86

87.0282.22

185.75

163.99

30.90

193.60

0

50

100

150

200

I(1-20) II(21-40) III(41-60) IV(61-80) V(81-100) VI(101-

120)

VII(121-

140)

VIII(141>)

god.

ha

An=134.02 ha


Analizirajući prethodni histogram moţe se konstatovati neravnomernost dobnih razreda sa koncentracijom površina u prvom (193,60ha), ĉetvrtom (185,75ha) i trećem (163,99ha) dobnom razredu, dok

su peti (82,22ha) i naroĉito drugi (30,90ha) dobni razred ispod površine normalnog dobnog razreda. U narednom razdoblju negovanjem mladih i dozrevajućih sastojina postepeno će se popravljati stanje ove

gazdinske klase.Normalnu površinu dobnih razreda je moguće postići za sto godina korišćenjem polovine normalne površine dobnog razreda-67 ha u narednih deset ureĊajnih perioda.




194 31 164 186 82 147 134 2016

134 194 31 164 186 95 134 2036

134 134 194 31 164 147 134 2056

134 134 134 194 31 177 134 2076

134 134 134 134 194 74 134 2096

134 134 134 134 134 134 2116

B. Stanje sastojina po starosti u drţavnim šumama - ostali korisnici

Tabela br. 4.3.7.-4 Struktura šuma prema starosti u drţavnim šumama - ostali korisnici



DOBNI RAZREDI


1-5g.


NC 12


P 9,11 6,26 0,30 12,41 2,71 30,79

V 283,4 323,5 66,5 1.592,8 372,9 2.639,1

Iv 11,2 22,4 4,1 73,5 12,9 124,1


P 19,35 45,66 26,65 3,61 0,62 0,46 24,02 3,06 123,43

V 967,1 1.149,0 329,2 89,5 18,4 3.302,5 920,4 6.776,1

Iv 29,0 52,2 19,1 3,6 0,4 67,8 20,6 192,7


P 1,45 4,12 0,31 0,35 2,00 8,23

V 28,0 216,4 45,5 39,5 227,2 556,6

Iv 0,7 20,2 2,0 1,5 1,7 26,1


P 8,31 18,02 8,62 12,25 8,28 5,58 30,88 8,89 100,83

V 506,6 646,0 795,8 2.177,6 1.749,1 6.041,1 1.106,3 13.022,5

Iv 126,8 78,6 69,2 148,7 88,1 187,6 24,1 723,1


P 72,52 76,24 104,60 82,34 56,58 12,71 6,38 12,45 423,82

V 218,4 1.196,3 2.208,3 869,0 518,5 3.558,8 8.569,3

Iv 23,4 131,0 170,3 40,9 14,2 66,3 446,1


P 1,89 0,63 19,58 15,60 2,03 6,58 20,84 67,15

V 1.980,4 1.839,8 188,3 1.667,0 4.809,9 10.485,4

Iv 183,3 137,5 7,3 34,5 104,4 467,0


P 26,49 122,39 36,32 41,96 56,39 62,79 28,52 14,36 15,14 404,36

V 1.371,8 5.069,4 11.158,9 13.314,0 8.452,1 5.563,7 5.329,9 50.259,8

Iv 392,0 653,1 872,0 720,3 402,2 165,0 98,5 3.303,1


P 6,75 6,75

V

Iv



Tabela br. 4.3.7.-4 Struktura šuma prema starosti u drţavnim šumama - ostali korisnici - nastavak



DOBNI RAZREDI


1-5g.


NC 57


P 3,73 4,09 7,82

V 81,0 81,0

Iv 4,4 4,4


P 14,61 58,79 8,66 8,10 42,35 132,51

V 308,0 3.116,0 848,0 1.619,0 17.348,0 23.239,0

Iv 11,6 18,2 46,6 8,1 86,7 171,2


P 2,60 8,10 11,51 0,75 7,34 30,30

V 190,0 619,0 108,0 1.362,0 2.279,0

Iv 7,6 29,4 1,6 75,0 113,6


P 5,69 4,85 0,21 10,75

V 165,0 48,0 213,0

Iv 4,1 1,2 5,3


P 0,50 4,25 1,44 6,19

V 264,0 122,0 386,0

Iv 13,7 6,7 20,4

57451. Veštaĉki podignuta sastojina vrbe

P 14,78 31,20 39,17 68,38 23,60 15,62 192,75

V 813,0 2.883,0 8.035,0 3.539,0 3.460,0 18.730,0

Iv 49,5 164,0 190,5 66,2 86,5 556,7


P 24,47 0,58 8,40 10,77 13,63 2,31 60,16

V 20,0 684,0 1.068,0 2.244,0 505,0 4.521,0

Iv 1,1 37,6 66,7 66,5 7,6 179,5


P 3,59 8,42 2,81 14,82

V 324,0 178,0 502,0

Iv 17,8 12,8 30,6




15.62

23.60

68.38

39.17

31.20

14.78

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

I(1-5) II(6-10) III(11-15) IV(16-20) V(21-25) VI(26-) god.

ha

An=32.12 ha

Grafikon br.4.3.7.- 4.-1 Starosna struktura gazdinske klase 57 451

Analizirajući prethodni histogram moţe se konstatovati neravnomernost dobnih razreda sa koncentracijom površina u IV-68,38 ha, III-39,17 ha i II dobnom razredu-31,20 ha. U ostalim dobnim

razredima je prisutan manjak površina u odnosu na normalnu površinu dobnog razreda-32,12 ha.




DOBNI RAZREDI


1-10g.


NC 12


P 10,06 2,39 5,22 2,79 20,46

V 98,7 482,3 478,2 1,059,2

Iv 6,5 34,0 14,3 54,8

12455. Veštaĉki podignuta sastojina p.jasena

P 0,64 0,64

V 233,5 233,5

Iv 13,1 13,1

12469. Veštaĉki podignuta sastojina ostalih lišćara

P 21,89 22,72 44,79 35,91 14,97 0,62 2,74 3,96 147,60

V 5,9 558,6 1.109,0 1.064,3 19,4 1.165,8 3.923,0

Iv 1,2 120,1 148,3 87,2 0,6 19,4 376,8

NC 57


P 12,67 1,18 13,85

V 80,0 80,0

Iv 8,4 8,4


P 12,54 14,60 27,14

V 531,0 531,0

Iv 29,2 29,2

U šumama sa širinom dobnog razreda od 10 godina ima ukupno 209,69 ha.






DOBNI RAZREDI


1-20g.


NC 12


P 7,60 0,96 0,20 8,76

V 212,0 109,0 72,0 393,0

Iv 11,6 5,7 4,0 21,3

U šumama sa širinom dobnog razreda od 20 godina ima ukupno 8,76 ha.

C. Stanje sastojina po starosti u šumama ostalih korisnika

Tabela br. 4.3.7.-7 Struktura šuma prema starosti u šumama ostalih korisnika



DOBNI RAZREDI


1-5g.


NC 12


P 1,28 2,00 3,00 7,69 13,97

V 49,0 60,0 300,0 1.000,0 1.409,0

Iv 6,0 2,0 5,0 50,0 63,0


P 10,74 9,00 2,72 3,00 8,00 33,46

V 106,0 380,0 450,0 1.500,0 2.436,0

Iv 32,0 5,0 5,0 15,0 57,0


P 6,11 1,04 1,20 56,99 65,34

V 53,0 28,0 89,0 3.850,0 4.020,0

Iv 5,0 2,0 8,0 130,0 145,0


P 0,75 0,75

V 195,0 195,0

Iv 12,0 12,0


P 3,65 8,78 33,76 59,39 7,90 113,48

V 156,0 817,0 3.042,0 760,0 4.775,0

Iv 16,0 22,0 144,0 31,0 213,0


P 61,00 134,27 58,86 52,41 27,95 334,49

V 1.150,0 3.070,0 1.991,0 2.150,0 2.548,0 10.908,0

Iv 46,0 111,0 95,0 102,0 106,0 459,0



Tabela br. 4.3.7.-7 Struktura šuma prema starosti u šumama ostalih korisnika - nastavak



DOBNI RAZREDI


1-5g.


NC 55


P 2,20 11,25 13,45

V 45,0 1.532,0 1.577,0

Iv 29,0 297,0 326,0


P 0,61 0,61

V 53,0 53,0

Iv 8,0 8,0


P 3,85 3,85

V

Iv


P 1,21 3,43 14,53 19,17

V 58,0 325,0 1.510,0 1.893,0

Iv 6,0 59,0 289,0 354,0


27.95

52.4158.86

134.27

61.00

0

30

60

90

120

150

I(1-5) II(6-10) III(11-15) IV(16-20) V(21-25) VI(26-30) VII(31-) god.

ha

An=55.75 ha


Gazdinska klasa 12483 je zastupljena sa 334,49 ha sa normalnom površinom dobnog razreda od 55,75 ha.Ova gazdinska klasa se odlikuje neravnomernošću dobnih razreda, sa viškom površina u

trećem, drugom i ĉetvrtom dobnom razredu, a manjkom u svim ostalim razredima. U narednom ureĊajnom razdoblju kroz seĉe obnavljanja nastaviti saniranje postojećeg stanja.

Dobna struktura ili stvarni razmer dobnih razreda u sastojinskim celinama mekih lišćara i bagrema ukazuju na prioritet sledećih aktivnosti u budućem ureĊajnom periodu:

- konverzija restitucijom devastiranih šuma vrba, prirodnog porekla,

- konverzija restitucijom devastiranih šuma domaćih topola, prirodnog porekla,



- konverzija restitucijom veštaĉki podignutih devastiranih sastojina mekih lišćara.

- obnavljanje dela površine zrelih sastojina bagrema, veštaĉkog i izdanaĉkog porekla.




DOBNI RAZREDI


1-10g.


NC 12


P 11,00 24,00 3,37 38,37

V 220,0 1.140,0 431,0 1.791,0

Iv 4,0 56,0 116,0 176,0


P 0,35 0,35

V 109,0 109,0

Iv 32,0 32,0


P 1,00 11,20 3,80 16,00

V 20,0 404,0 190,0 614,0

Iv 0,0 17,0 10,0 27,0

NC 55


P 3,29 0,36 3,65

V 646,0 164,0 810,0

Iv 161,0 5,0 166,0


P 10,75 10,75

V 1.859,0 1.859,0

Iv 437,0 437,0


P 4,99 4,99

V 1.081,0 1.081,0

Iv 36,0 36,0

NC 78


P 1,05 1,05

V 147,0 147,0

Iv 18,0 18,0

U sastojinskim kategorijama u kojima je širina dobnog razreda 10 godina, u odnosu na zateĉenu starosnu strukturu (stvarni razmer dobnih razreda), prioritet su sledeće aktivnosti u narednom ureĊajnom

periodu:

- konverzija površine izdanaĉke šume a.jasena, supstitucijom,






DOBNI RAZREDI


1-20g.


NC 12


P 12,15 12,15

V

Iv

Površina gazdinskih klasa ĉija širina dobnog razreda iznosi 20 godina je 12,15 ha

D. Stanje sastojina po starosti u šumama sopstvenika

Tabela br. 4.3.7.-10 Struktura šuma prema starosti u šumama sopstvenika



DOBNI RAZREDI


1-5g.


NC 12


P 0,57 0,57

V 40,6 40,6

Iv 1,5 1,5


P 6,77 6,77

V 244,1 244,1

Iv 8,4 8,4


P 0,16 0,35 0,43 0,97 0,37 2,28

V 14,7 16,5 24,9 99,4 87,8 243,3

Iv 1,8 0,8 1,0 3,1 2,3 9,0


P 1,25 0,25 1,16 1,00 1,77 3,54 0,91 9,88

V 43,0 41,9 119,1 347,0 122,2 673,2

Iv 5,3 2,2 4,0 11,1 1,4 24,0


P 40,51 18,18 8,92 6,74 4,64 8,93 3,37 0,20 91,49

V 22,7 141,6 387,1 277,5 245,7 543,2 138,5 18,2 1.774,5

Iv 2,1 32,3 33,5 15,9 7,2 11,8 2,0 0,2 105,0


P 0,39 0,06 0,22 2,52 3,19

V 12,7 6,7 3,9 25,8 49,1

Iv 1,9 0,7 0,1 0,5 3,2



Tabela br. 4.3.7.-10 Struktura šuma prema starosti u šumama sopstvenika - nastavak



DOBNI RAZREDI


1-5g.



P 1,41 1,79 0,60 1,12 0,55 1,55 0,81 7,83

V 14,7 41,8 93,0 67,3 292,9 255,9 765,6

Iv 4,2 3,8 5,8 2,7 8,1 4,6 29,2

Površina gazdinskih klasa ĉija širina dobnog razreda iznosi 5 godina je 122,01 ha

Tabela br. 4.3.7.-11 Struktura šuma prema starosti u šumama sopstvenika



DOBNI RAZREDI


1-10g.


NC 12


P 0,46 2,94 0,90 4,30

V 29,9 272,2 143,9 446,0

Iv 4,1 21,5 2,6 28,2


P 0,08 0,08

V 15,4 15,4

Iv 0,2 0,2

12469. Vešt. podignuta sastojina ost. lišćara

P 4,40 0,21 0,10 0,28 0,07 2,24 0,50 3,09 10,89

V 9,9 11,5 29,4 6,0 153,3 39,1 231,6 480,8

Iv 1,8 0,2 1,6 0,1 1,7 0,4 2,3 8,1


P 0,25 0,25 0,18 0,68

V 3,4 6,2 9,6

Iv 0,1 0,1 0,2


P 0,23 0,23

V 2,9 2,9

Iv

12479. Veštaĉki podignuta sastojina ost. ĉet.

P 0,25 0,25

V

Iv

Stvarni razmer dobnih razreda u privatnim šumama, vlasništvo sopstvenika pojedinaĉnog poseda manjeg od 100 hektara, odstupa od normalnog razmera dobnih razreda. U izdanaĉkim šumama

bagrema zastupljeni su svi dobni razredi pri ĉemu su najzastupljeniji I i II dobni razred. Stvarni razmer dobnih razreda u veštaĉkim šumama širine dobnog razreda 10 godina ukazuje da su najzastupljenije

mlade šume (I i II dobni), odnosno starosti do 20 godina.

Zateĉena struktura po starosnim kategorijama upućuje da je akcenat u narednom ureĊajnom periodu stavljen na mere nege – prorede.



4.4. Otvorenost šuma i optimalna otvorenost šumskog podruĉja

Za racionalno i ekonomiĉno gazdovanje šumama potrebno je odgovarajuća mreţa tvrdih kamionskih puteva, ĉiji oblik i gustina zavise od konfiguracije terena, stanja šumskog fonda (seĉivog etata) i

naĉina gazdovanja u narednom periodu, kao i razvijenosti mreţe javnih puteva.

Raivoj mehanizacije zahteva puteve po kojima će se moći bezbedno kretati sve vrste mašina i ureĊaja za korišćenje, uzgoj i zaštitu šuma, ukljuĉujući i mašine i ureĊaje za privlaĉenje šumskih

sortimenata od panja do glavnog ili privremenog stovarišta i transport do potrošaĉa. Tansport šumskih sortimenata od mesta njihove izrade (panja) do mesta prodaje kupcu (obala plovne reke, javni kamionski

put, ţeljezniĉka stanica), jedan je od najvaţnijih radova na korišćenju šuma. Drvni sortimenti su masivna roba, velike teţine, a povremeno relativno jeftina, stoga njihov transport iz šume do trţišta zahteva

dobro planirano , tehniĉki izvodljivo, a ekonomski povoljno rešenje. Na troškove transporta otpada 50 – 80% ukupnih troškova korišćenja šuma. Izgradnjom tvrdih kamionskih puteva u šumi ostvaruju se

znatne uštede u privlaĉenju jer se smanjuje distanca privlaĉenja od panja do puta. Zato je opšta i stalna teţnja u korišćenju šuma, skratiti distancu od panja do stovarišta, pošto su troškovi privlaĉenja 2 – 4 puta

veći od troškova prevoza .

Rešenje problema šumskih saobraćajnica vrlo je bitno i zbog racionalnog podizanja i uzgoja šuma. Pravovremeno ĉišćenje kao i seĉe proreda zavise od gustine mreţe šumskih saobraćajnica kako bi se

na taj naĉin i jeftiniji drvni materijal (seĉenice) mogao prodati bez gubitaka.

Podruĉje Severnobaĉkog šumskog podruĉja je, usled razliĉitih antropogenih uticaja u prošlosti, ispresecano putevima raznih kategorija, nastalih u razliĉitim vremenskim periodima. Od ukupno 594,5 km

puteva koliko ih ima na teritoriji Severnobaĉkog šumskog podruĉju , 21,1% ili 125,2 km su javni (asfaltni putevi) ili makadamski, a preostalih 78,9% ili 469,3 km su putevi bez kolovozne konstrukcije (meki

šumski). Najvaţniji javni putevi, znaĉajni za gazdovanje ovim šumama, jesu:

Subotica - Kelebija 11,0 km;

Subotica-Palić 8,0km;

Martonoš-Kanjiţa-N.Kneţevac 10,0 km;

Bezdan-Most na Batini 6,8 km;

Baĉki Monoštor-Bezdan 5,0 km;

Sombor-Bezdan-Baĉki Breg 23,0 km;

Apatin-Vila Dvorac 13,2km;

Apatin-Banja Junaković 4,5 km;

Sonta-Most Erdut 8,0 km;

Karavukovo-Kamarište 12,0 km;

Deronje – Salaši 5,2km;

Gustina tvrdih šumskih puteva (otvorenost, pristupaĉnost šuma) izraţava se brojem kilometara na 1000 ha šuma ili u metrima po hektaru (m/ha). U severnobaĉkom šumskom podruĉju ima 31.698 m

makadama i 130.786 metara javnih tvrdih asfaltnih puteva koji presecaju ili idu uz gazdinsku jedinicu.To znaĉi da je otvorenost podruĉja tvrdim putevima 6,10km/1000ha. Ukoliko se za otvorenost šuma uzmu

u obzir i meki putevi onda je otvorenost podruĉja 36,46km/1000ha.

Prema mestu odvijanja , transport drveta se moţe podeliti na transport drveta unutar šume i transport izvan šume te stoga i imamo pitanje spoljne i unutrašnje otvorenosti.

Spoljna otvorenost šumskog podruĉja

Transport drveta izvan šume praktiĉno predstavlja prevoz do kupca i odvija se kopnenim, vodenim i ţeljezniĉkim saobraćajem. Severnobaĉko podruĉje karakteriše se mogućnošću korišćenja kako

kopnenog (javni kamionski putevi) tako i vodenog (Dunav i Tisa) i ţeljezniĉkog saobraćaja. Najvećim delom šume podruĉja se naslanjaju na reku Dunav i reku Tisu , te je vodeni transport najjeftiniji ali se

najmanje primenjuje kao naĉin transporta. Vodenim saobraćajem su se nekad iskorišćavali 70 – 80% raspoloţivog etata gazdinskih jedinica koje se naslanjaju na pomenute reke.

Kod transporta drveta kopnenim putem mogu se javiti dva sluĉaja: prvo, da se drvni materijal traktorom i kamionom direktno transportuje kupcu i drugo, da se pri transportu drveta koristi i ţeljezniĉki

saobraćaj. Kod transporta ţeljeznicom kao utovarna mesta koriste se sada samo ţeljezniĉka stanica Sombor, Bogojevo i Karavukovo, dok se transport ţeljeznicom u istoĉnom delu podruĉja (Subotica, Kanjiţa,

Senta i Ada) ne koristi.

Proseĉne transportne distance od šume do ţeljezniĉkih stanica iznosi 15 – 20 Km. Kamionski transport izvan šume odvija se javnim putem sa asfaltnim kolovozom. Osnovni pravci u severozapadnom

delu podruĉja su pravci Odţaci – Kamarište, Odţaci – Deronje, Sombor – Doroslovo, Sombor – Bezdan, a putni pravci prema istoku su Sombor – Subotica, i jugu Sombor – Kula –Vrbas – Novi Sad.

U severnom i severnoistoĉnom delu podruĉja putni pravci su Subotica – Kelebija, Subotica – šuma Hrastovaĉa, Subotica – Horgoš, Kanjiţa – Senta, Senta – Ada.

Unutrašnja otvorenost šumskog podruĉja



Transport drveta unutar šume se odvija po putnoj mreţi koju, sem vrlo retkih izuzetaka, ĉine meki - zemljani putevi. U šumama tvrdih lišćara u zaštićenom podruĉju ovi putevi idu prosekama koje ĉine

granice odeljenja, a reĊe privremenim putevima ĉiji je nastanak diktiran transportnim potrebama. U šumama poplavnog podruĉja putevi se pruţaju u razliĉitim pravcima i uglavnom su locirani na visokim i

suvim terenima (gredama). Ovi putevi mogu biti privremeni i stalni. Privremeni se formiraju u vreme privlaĉenja drvnih sortimenata i posle izvedenih pošumljavanja se napuštaju. Stalni putevi imaju trajniji

karakter, tako da sluţe i nekoliko decenija pa i duţe. To su najĉešće putevi koji idu od obale reke prema spoljnim delovima šume i odatle prema naseljenim mestima i javnim putevima. Stalni karakter imaju i

putevi koji idu duţ obale Dunava i Tise. Unutrašnji transport u poplavnom podruĉju u velikoj je zavisnosti od vodostaja reka, orografskih i klimatskih prilika. Ukoliko je vodostaj niţi i vreme suvo transport se

moţe obavljati bez većih teškoća i po niskom terenu. Pri visokom vodostaju, a naroĉito u kišnom periodu, uslovi transporta su vrlo nepovoljni i odvijaju se uz velike teškoće i troškove. Unutrašnji transport se

obavlja traktorima, vlakanjem ili nošenjem na prikolici. U vreme poplava kao pogodno transportno sredstvo, kraće vreme i sa znatno manjim uĉincima, mogu da posluţe i obiĉni ribarski ĉamci, tovarenjem

prostornog drveta u njih ili vuĉom trupaca. Transportna distanca u unutrašnjem transportu zavisi od više faktora: pre svega od orografsko-hidrografskih karakteristika terena, vodostaja, veliĉine seĉina,

kapaciteta stovarišta, vrste spoljnog transporta, poloţaja seĉine prema javnim saobraćajnicama itd., tako da se kreće u širokom rasponu od nekoliko stotina metara pa do oko 10 km.

Da bi sagledali stanje unutrašnje otvorenosti i moguću dinamiku izgradnje novih šumskih puteva, u narednoj tabeli biće prikazano stanje putne mreţe po gazdinskim jedinicama i šumskim upravama.U

ovoj tabeli će biti prikazani i mreţa javnih puteva koji presecaju ili se naslanjaju na gazdinsku jedinicu, kao i mreţa mekih puteva koji se koriste samo u doba godine kada nema padavina.

Tabela br. 4.4.-1 – Stanje putne mreţe šumskog podruĉja

Red.

broj

Gazdinska jedinica

Površina

Vrsta šumskih puteva Gustina

tvrdih

puteva

Gustina

svih

puteva Šumska uprava

Tvrdi Meki Svega

Asfaltni Makadamski Svega

ha m' m'/ha m'/ha

1 Subotiĉke šume 4.480,39 19.000 0 19.000 113.000 132.000 4,24 29,46

2 Potiske šume 1.096,63 10.000 0 10.000 44.000 54.000 9,12 49,24

ŠU Subotica 5.577,02 29.000 0 29.000 157.000 186.000 5,20 33,35

3 Karapandţa 2.629,34 6.800 6.317 13.117 53.350 66.467 4,99 25,28

4 Kolut-kozara 2.430,25 28.000 5.049 33.049 36.925 69.974 13,60 28,79

5 Monoštorske šume 4.867,30 0 6.100 6.100 79.550 85.650 1,25 17,60

ŠU Baĉki Monoštor 9.926,89 34.800 17.466 52.226 169.825 222.091 5,27 22,37

6 Zaštićene šume 2.082,66 15.700 0 15.700 39.300 55.000 7,54 26,41

7 Apatinski rit 3.811,87 10.000 8.480 18.480 10.003 28.483 4,85 7,47

ŠU Apatin 5.894,53 25.700 8.480 34.180 49.303 83.483 5,80 14,16

8 Kamarište 576,8 12.000 1.100 13.100 12.600 25.700 22,71 44,56

9 Doroslovaĉka šuma 380,78 0 0 0 15.000 15.000 0,00 39,39

10 Branjevina 1.323,32 5.200 0 5.200 29.600 34.800 3,93 26,30

ŠU Odţaci 2.280,90 17.200 1.100 18.300 57.200 75.500 3,93 33,10

Ukupno drţavne šume-JP „Vojvodinašume“ 23.679,34 106.700 27.046 133.746 433.328 567.074 8,02 23,95

11 Zapadna baĉka 842,62 19.386 4.652 24.038 34.672 58.710 28,53 69,68

12 Dunav B. Palanka 87,32 4.700 4.700 2.400 7.100 53,83 81,31

13 OKM Sombor-Odţaci 1905,26 0 266.736 266.736 0,00 140,00

14 OKM Novi Sad 106,92 0 14.969 14.969 0,00 140,00

Ukupno drţavne šume-ostali korisnici 2942,12 24.086 4.652 28.738 318.777 347.515 9,77 118,12

Ukupno podruĉje – drţavne šume 26.621,46 130.786 31.698 162.484 808.102 970.586 6,10 36,46

Kako se iz prethodne tabele vidi, stanje putne mreţe šumskog podruĉja je prikazano za gazdinske jedinice drţavnih šuma. Putna mreţa ostalih korisnika i privatnih šuma se sastoji od javnih puteva i

mekih (letnjih) puteva koji se koriste u poljoprivredi pa bi njihovo prikazivanje u ovoj tabeli stvorilo nerealnu sliku otvorenosti šumskog podruĉja.

Asfaltnih puteva ima 130.786 m', i to su putevi koji presecaju gazdinsku jedinicu ili se naslanjaju na GJ i koriste se pri izvoĊenju šumsko-uzgojnih radova. Makadamskih puteva ima 31.698 m', i oni se

koriste iskljuĉivo za potrebe šumsko-uzgojnih radova.



Ostali saobraćaj se uglavnom odvija tzv. "mekim putevima", (ukupne duţine 808.102 m'), i ovi putevi se koriste prema potrebi dok se izvode radovi. Pre i posle korišćenja na ovim putevima se obavljaju

sitne intervencije na popravci i osposobljavanju za korišćenje. Posle obavljenih radova, ovakvi putevi se napuštaju do sledećih radova na tom podruĉju.

Posmatrajući ukupnu otvorenost šumskog podruĉja tvrdim putevima koja iznosi 6,10 m'/ha, moţe se zakljuĉiti da je ona optimalna. Ukoliko se u otvorenost šuma uzmu u obzir i meki putevi onda je ta

otvorenost 36,46 m'/ha.

4.5. Zdravstveno stanje šuma

Stepen zaštite šuma u gazdovanju šumama, nesumnjivo, ima uticaja na zateĉeno stanje šuma. Svuda gde je zaštita šuma zapostavljena, nije pravilno organizovana ili je samo deklarativno spomenuta u

dokumentima (bez stvarnog sprovoĊenja na terenu) šumarstvo je na vrlo niskom novou.

Usled dosadašnjeg odnosa prema šumi i, ponekada, izostanka osnovnih mera zaštite došlo je do destabilizacije šumskih ekosistema na pojedinim lokalitetima ovog podruĉja, pa je šuma u celini postala

osetljiva na štetno delovanje brojnih faktora abiotiĉke i biotiĉke prirode.

Od abiotiĉkih faktora na prvo mesto dolaze aerozagaĊenja, promene klime, poţari i sl. Od biotiĉkih faktora svakako najveći znaĉaj imaju patogene gljive i štetni insekti. Sve ove šetne faktore, koji se

javljaju u šumama ovog podruĉja moţemo grupisati u tri kategorije:

a) faktore koji se merama gazdovanja ne mogu kontrolisati (promena klime, aerozagaĊenja i sl.);

b) faktori koji se mogu kontrolisati neposrednim merama gazdovanja (ovde prvenstveno spadaju faktori koji preko uzgojnih mera obezbeĊuju pravilnu izgraĊenost šumskih ekosistema) i

c) faktori koji se merama zaštite mogu kontrolisati (ovde, pre svega, spadaju patogene gljive, štetni insekti, parazitne cvetnice, glodari i sl., tj. štetni biotiĉki faktori, koji se direktnim merama zaštite

mogu drţati pod kontrolom).

A. Štetni abiotiĉki faktori

Bolesti izazvane od faktora abiotiĉke prirode nazivaju se još i neinfektivne bolesti. Ovde ubrajamo sve one poremećaje i oštećenja koja nastaju kod biljaka pod uticajem nepovoljnijih klimatskih i

edafskih faktora. Ove bolesti su uzrokovane: suviše niskom ili suviše visokom temperaturom; nedostatkom ili prevelikom vlagom zemljišta; aerozagaĊenjima; nedostakom pojedinih hranljivih elemenata u

zemljištu; prevelikom kiselosti ili baziĉnosti zemljišta i prisustvom teškim metala (iznad kritiĉnih koncentracija) u zemljištu i vegetativnim delovima biljke; oštećenjem od pesticida; mineralnom toksiĉnosti;

mehaniĉkim dejstvom snega, vetra u toku zimskih meseci i dr.

MeĊu ovim bolestima na teritoriji Severnobaĉkog šumskog podruĉja dominantni su polutanti i promena klime. MeĊu brojnim hipotezama o ugroţenosti i propadanju šumskih ekosistema, poslednjih

decenija, sve vidnije mesto zauzimaju ona o zagaĊenju vazduha kao uzroku. Prouĉavanja taloţenja stranih primesa iz atmosfere i njihovih efekata na ekosisteme, uopšte imaju multidisciplinarni karakter, jer

ukljuĉuju niz nauĉnih disciplina. Ova istraţivanja obuhvataju izvore i emisiju polutanata, njihov transport i transformacije, depozicije i uticaj na razliĉite receptore.

Smanjenje vitalnosti i postepeno propadanje šuma nastaje iz sledećih razloga: smanjenje vlage u zemljištu, pojave klimatskih ekstrema, smanjenje vegetacionog perioda, oteţano obnavljanje, smanjenje

otpornosti prema štetnim biotiĉkim faktorima (pojava epifitocija patogenih gljiva ili gradacija štetnih insekata) a sve ovo vodi ka sušenju šuma širih razmera.

Poklapanje perioda suše i visokih temperatura, uz prisustvo polutanata, dovodi do smanjenja vitalnosti stabala a to stvara optimalne uslove za razvoj mnogih patogenih organizama. U tom smislu,

smatramo da su mogućnosti za pojavu gljiviĉnih obolenja u šumama Severnobaĉkog šumskog podruĉja, veoma velike i iz godine u godinu se uvećavaju.

Ugroţenost od poţara

O povećanoj ugroţenosti od poţara moţe se govoriti u rano proleće, od topljenja snega do poĉetka vegetacije i u jesen ukoliko je vreme izuzetno suvo. U oba sluţajeva javljaju se velike površine suve

trave koja se lako pali i brzo gori. Naroĉito od poţara je ugroţen deo šume u delu branjenom od poplave, koji se graniĉi sa poljoprivrednim zemljištem ili se nalazi u blizini naselja, gde se ĉesto vrši paljenje

korova i strnjike.

U okviru Severnobaĉkog šumskog podruĉja sve šume se razvrstavaju pо odgovarajućim stepenima ugroţenosti od poţara na sledeći naĉin: 1. stepen- sastojine i kulture borova i ariša; 2. stepen-

sastojine i kulture smrĉe, jele i drugih ĉetinara; 3. stepen – mešovite sastojine i kulture lišćara i ĉetinara; 4. stepen- sastojine i kulture hrasta i graba; 5. stepen- sastojine bukve i drugih lišćara i 6. stepen- šikare,

šibljaci i ĉistine.

Analizirajući Severnobaĉko šumsko podruĉje, površine pod šumom, kao i neobrasle površine, su na neki naĉin ugroţene od poţara i svrstane su u ĉetiri kategorije ugroţenosti od poţara (prikazanih u

narednom tabelarnom pregledu).



Stepen ugroţenosti Površina (ha) (%)

I 3.305,57 11,7

IV 3.384,24 12,0

V 13.935,78 49,4

VI 7.610,12 27,0

Ukupno: 28.235,71 100,0

Najveći deo Severnobaĉkog šumskog podruĉja pripada V stepenu ugroţenosti od poţara (49,4%), a potom VI (27,0%), IV (12,0%) i I stepenu ugroţenosti -11,7%.

Vetar i sneg

Štete od vetra i snega na ovom šumskom podruĉju se mogu posmatrati kao posledica naĉina gazdovanja. Zbog obnavljanja koje se vrši na velikim i neprekinutim površinama, dolazi do otvaranja

sastojina, koje su izloţene vetru i brisanom prostoru, a veliko je uĉešće vrsta osetljivih na vetar (klonovi EA-topola) i ubuduće se ova ugroţenost moţe oĉekivati.

Voda i led

Jako eroziono delovanje vodenih tokova Dunava i Tise je takvo da sve sastojine koje se nalaze neposredno uz glavni tok ovih reka su izloţene ovom uticaju. TakoĊe dugo zadrţavanje visokog vodostaja

nepovoljno utiĉe na mlade sadnice tako što im uništava korenov sistem i pridanak i posle povlaĉenja vode, sadnice se osuše. Posredan uticaj ima i led jer kada se visoka voda smrzne, led savija mlade sadnice i

pri povlaĉenju vode ih lomi ili oštećuje.

AerozagaĊenje

O ovom štetnom faktoru nisu evidentirane posebne štete, ali zbog blizine industrijskih centara i štetnog uticaja emisija CO2 ovaj negativni faktor se ne moţe zanemariti.

B. Štetni biotiĉki faktori

MeĊu štetnim faktorima biotiĉke prirode za šume Severnobaĉkog šumskog podruĉja najveći znaĉaj imaju parazitne gljive (prouzrokovaĉi bolesti) i štetni insekti. Manje štetni uticaj na šume imaju štete od

divljaĉi, stoke i ĉoveka.

1) Najznaĉajnije parazitne gljive

Najznaĉajnije parazitne gljive na Luţnjaku (Quercus robur L.)

Sve parazite koji se javljaju na luţnjaku (Quercus robur L.) moţemo grupisati u 5 grupa:

Paraziti na ţiru, prirodnom poniku i mladim biljkama u rasadnicima;

Paraziti u sprovodnim sudovima (traheomikoze);

Paraziti na kori grana i stabala;

Gljive prouzrokovaĉi truleţi drveta;

Paraziti na korenu odraslih stabala.

Paraziti na ţiru, prirodnom poniku i mladim biljkama u rasadnicima

Na plodovima (ţiru i kupilama) najveći znaĉaj imaju gljive Cytospora intermedia Sacc., Gloeosporium quercinum West., Fusarium spp., Phomopsis quercella (Sacc. Et Roum.) Diedicke i Stromatinia

pseudotuberosa (Rehm) Boud. Da bi se spreĉile štete protiv ovih gljiva moraju se sprovesti preventivne mere zaštite koje se sastoje u korišćenju fungicida.

Na poniku i mladim biljkama u rasadnicima najveĊi znaĉaj imaju Phytophthora vrste, Fusarium vrste Pythium debaryanum i pepelnica (Microsphaera alphitoides Griffon , Maublanc).



Phytophthora vrste, Fusarium vrste i Pythium debaryanum napadaju koren mladih izniklih biljaka, dovodeći do masovnog propadanja. Na mnogim mestima je primećeno posle bacanja ţira masovna

pojava podmlatka, meĊutim, već sledeće godine većina biljaka propadne. Posebno su znaĉajne Phytophthora vrste, koje kasnije koloniziraju i koren odraslih stabala i dovode do njegove truleţi.

Posle izolacije i identifikacije vrsta iz roda Phytophthora na podruĉju JP ''Vojvodinašume'', na hrastu luţnjaku je u dosadašnjim istraţivanjima izolovano sedam razliĉitih vrsta. U testu infekcije

korenovog sistema preko zemljišta najagresivnije vrste kod hrasta luţnjaka su bile P. cambivora i P. quercina, a iza njih odmah dolazi P. plurivora.

Intenzitet zaraze protiv ovih gljiva osobito je povećan posle poplava u toku 2014.g. Glavni razlog za ovo je što se ove gljive šire zoosporama koje se prenose vodom i na taj naĉin dolaze do domaćina i

ostvaruju infekcije.

U prirodnim sastojinama teško da se mogu preporuĉiti neke efikasne mere borbe, a da istovremeno budu ekonomiĉne.

Na mladim biljkama u šumama (prirodnom podmlatku) i rasadnicima, starijim od 1 godine, do izraţaja dolaze i bolesti koje se razvijaju na lišću, a na prvom mestu pepelnica (Microaphaera alphitoides).

Ova gljiva se moţe kontrolisati (osobito u rasadnicima) fungicidima. Najbolji rezultati su dobijeni tretiranjem sadnica sumpornim fungicidima (Kosan, Sumporol), Karatanom, Rubiganom ili Benomilom.

Ovakva zaštita u rasadnicima, gde se proizvodi hrast, mora da bude obavezna mera. Tretiranje sadnica mora da usledi ĉim se pojave prvi simptomi zaraze i isto treba ponoviti nekoliko puta u toku vegetacije.

Paraziti u sprovodnim sudovima (traheomikoze)

U literaturi se pominje više vrsta koje se razvijaju u sprovodnim sudovima Quercus vrsta i koje dovode do sušenja stabala: Ophiostoma quercus (Ceratostomella querqus), O. piceaae, O.roboris, O.

valachicum, O. cubanicum i Ceratostomella merolinensis).

Na stablima luţnjaka i cera molekularnim istraţivanjima je identifikovana samo jedna gljiva koja se razvija u sprovodnim sudovima Ophiostoma quercus. Svakako da je i ona jedan od znaĉajnijih faktora

koji utiĉe na propadanje i sušenje stabala luţnjaka i cera. Ova gljiva, u sprezi sa drugim štetnim abiotiĉkim i biotiĉkim faktorima, dovodi do tzv. hroniĉnog tipa sušenja (proces sušenja stabala traja više godina,

a poĉinje odumiranjem pojedinih grana u vršnom delu krune, a zatim se sušenje prenosi na deblje grane, dolazi do suhovrhosti / simptom die-back/ i na kraju se suše cela stabla). Osim na luţnjaku (u šumama

Ravnog Srema), ovakav tip sušenja je zabeleţen na ceru (Kozara, Cerik) i kitnjaku (Vršaĉki Breg).

Ovde dolaze samo u obzir represivne mere zaštite, koje se sastoje u seĉi i uklanjanju suvih stabala.

Paraziti na kori grana grana i stabala

Na kori stabala luţnjaka najveći znaĉaj imaju Cytospora ambiens, Dothiorella advensa, Fusicoccum quercinum i Pseudovalsa longipes. Vrste Cytospora ambiens i Fusicoccum quercinum prouzrokuju

nekrozu kore na izbojcima, granĉicama i granama. Neke posebne mere zaštite protiv ovih gljiva nisu potrebne.

Gljive prouzrokovaĉi truleţi drveta

Prema K a r a dţ i ć u i sar. (2015), meĊu gljivama prouzrokovaĉima truleţi drveta, najveći znaĉaj imaju Fomes fomentarius, Ganoderma applanatum, Hypoxylon deustum, Inonotus dyadeus,

Laetiporus sluphureus, Lenzites quercina, Phellinus robustus i Phellinus torulosus, tj. gljive koje napadaju ţiva stabla, a nastavljaju i kasnije proces truleţi po sušenju i obaranju stabala.

Paraziti na korenu odraslih stabala

Na korenu i pridanku stabala luţnjaka konstatovano je 12 vrsta parazitnih gljiva (od ĉega je 7 Phytophthora vrsta). MeĊu ovim gljivama najveći znaĉaj imaju Phytophthora i Armillaria vrste.

Represivne mere: seĉa stabala koja su u 3 i 4 stepenu, tj. sa više od 70% suvih grana u kruni ili su već suva.

Najznaĉajnije parazitne gljive na Ceru (Quercus cerris L.)

Cer je preteţno kserotermna vrsta, prilagoĊena submediteranskoj i umereno kontinentalnoj klimi. Najbolje raste na dubljim dosta suvim zemljištima, slabo kisele reakcije. Poslednjih godina na podruĉju

ŠG Sombor (npr. lok. Kozara i dr.) i ŠG Novi Sad (Plavna- Cerik) zabeleţeno je intenzivno sušenje cera. U periodu od 2013-2015, gubici drvne mase cera na podruĉju JP Vojvodinašume iznose 34.963, 80 m³.

Svakako da su na proces sušenja velikog udela imale i velike suše koje su vladale poslednjih godina (npr. suša 2012), ali takoĊe i velike poplave u toku 2014.g. U prilog tome ide ĉinjenica da su gubici u drvnoj

masi u prvoj polovini 2015.g. iznosili 15.952,52 m³.

K a r a dţ i ć i sar. (2015) istraţivajući mikološki komplek na ceru konstatovano je 70 vrsta gljiva od ĉega na ţiru i kupulama 20 vrsta, na lišću 10 vrsta, na kori 14 vrsta, 19 vrsta prouzrokovaĉa truleţi

drveta, 1 traheomikoza i 6 vrsta na korenu.

MeĊu gljivama prouzrokovaĉima bolesti na ţiru cera najveći znaĉaj imaju gljive Fusarium spp., Gloeosporium quercinum West., Phomopsis quercella (Sacc. Et Roum.) Diedicke i Stromatinia

pseudotuberosa (Rehm) Boud. Da bi se spreĉile štete protiv ovih gljiva moraju se sprovesti preventivne mere zaštite, a koje se sastoje u korišćenju fungicida. Predlaţe se da se pre unošenja u magacin ţira

izvrši njegova dezinfekcija. Mogu se koristiti ista sredstva, koja su napred navedena kod luţnjaka.

Na lišću cera zabeleţeno je 10 vrsta. Veći znaĉaj ima samo Microsphaera alphitoides Griffon , Maublanc) , koja se razvija kao obligatni iskljuĉivi parazit. Štete na ceru su ipak manje nego na luţnjaku i

ako se ukaţe potreba pepelnica se moţe lako kontrolisati fungicidima. Najbolji rezultati su dobijeni tretiranjem sadnica sumpornim fungicidima (Kosan, Sumporol), Karatanom, Rubiganom ili Benomilom.

Tretiranje sadnica mora da usledi ĉim se pojave prvi simptomi zaraze.

Na kori cera konstatovane je 14 vrsta, meĊutim većina vrsta je saprofit i samo 2 su fakultativni paraziti Cytospora ambiens i Fusicoccum quercinum.



Na stablima cera je identifikovano 19 gljiva prouzrokovaĉa truleţi drveta. MeĊu ovim gljivama svako najveći znaĉaj ima Inonotus nidus-pici koja napada ţiva stabla i dovodi do njihovog propadanja.

Inonotus nidus-pici je prouzrokovaĉ bele truleţi srĉike cera. Napada ţiva stabla cera, dovodi do pojave otvorenih rak rana i truleţi srĉike stabala. Zahvata donji, najvredniji deo stabla. Nema nikakve sumnje da

je Inonotus rak zajedno sa traheomikozama (npr. Ophiostoma quercus) najozbiljnije oboljenje na ceru i ĉesto dovodi i do sušenja stabala.

U cilju sanacije stanja na terenu, neophodno je da se sva zaraţena stabla cera uklone, da ne bi posluţila kao izvor zaraze za okolna zdrava stabla.

Iz obolelih stabala cera izolovana je traheomikoza Ophiostoma quercus. Svakako da je i ona jedan od znaĉajnijih faktora koji utiĉe na propadanje i sušenje stabala cera. Ova gljiva, u sprezi sa drugim

štetnim abiotiĉkim i biotiĉkim faktorima, dovodi do tzv. hroniĉnog tipa sušenja (proces sušenja stabala traja više godina, a poĉinje odumiranjem pojedinih grana u vršnom delu krune, a zatim se sušenje prenosi

na deblje grane, dolazi do suhovrhosti / simptom die-back/ i na kraju se suše cela stabla). Osim na ceru, ovakav tip sušenja je zabeleţen na luţnjaku i kitnjaku.

Na korenu i pridanku stabala cera konstatovano je 6 vrsta parazitnih gljiva (od ĉega je 1 Phytophthora vrsta). MeĊu ovim gljivama najveći znaĉaj imaju Phytophthora i Armillaria vrste. TakoĊe, ne treba

zanemariti i parazitne gljive koje se javljaju na ţiru ili prouzrokuju poleganje ponika, kao što su npr. Fusarium spp.

Najznaĉajnije bolesti u kulturama crnog i belog bora na subotiĉko-horgoškoj pešĉari

U posle ratnom periodu poĉelo se u Srbiji sa intenzivnim pošumljavanjima goleti i obešumljenih površina, a najĉešće su korišćene ĉetinarske vrste drveća. Sliĉna je situacija bila i na podruĉju Subotiĉko-

Horgoške pešĉare , gde su podizane kulture crnog bora i i belog bora. Usled odsustva mera zaštite danas se u ovim kulturama javljaju brojni problemi i to uglavnom iz sledećih razloga: koristio se realtivno loš

sadni materijal, najĉešće već u rasadnicima zaraţen parazitnim gljivama ili naseljen insektima; izveštajno dijagnozno prognozna sluţba je bila loše organizovana, tako da su se neke opasne patogene gljive,

odnosno štetni insekti, otkrivani tek kada su se javili u epifitocijama i kalamitetima.

U kulturama crnog bora na ovom podruĉju najveće štete priĉinjava parazitna gljiva Mycosphaerella pini (n.f. Dothistroma septospora), Sphaeropsis sapinea, Cenangium ferruginosum, Lophodermium

seditiosum, L. conigenum i Cyclaneusma niveum.

Osobito jak intenzitet zaraze je konstatovan od parazitnih gljiva Sphaeropsis sapinea i Mycosphaerella pini (n.f. Dothistroma pini). S. sapinea ostvaruje zaraze u vremenu od sredine aprila do sredine

maja meseca i dovodi do sušenja izbojaka iz tekuće vegetacije. Gljiva Mycosphaerella pini, ostvaruje infekcije na jednogodišnjim ĉetinama (koje imaju najveći uticaj na intenzitet fotosinteze), a kritiĉni period

za infekcije je maj i jun mesec. Skoro sve infekcije ostvaruju konidije koje se formiraju u acervulama.

Mere: U cilju zaštite predlaţe se tretiranje kultura (starosti izmeĊu 5 i 25.g.) jednom u tri godine bakarnim fungicidima (npr. Bakarni kreĉ, Bordovska ĉorba, Bakrocid i dr.). Zaštita mora da bude

poĉetkom maja i poĉetkom juna meseca. Ukoliko se primeni zaštita u ovom periodu to će istovremeno dati dobru kontrolu protiv obe gljive.

U kulturama belog bora naroĉito su ĉeste parazitne gljive Cenangium ferruginosum, Lophodermium pinastri, L. seditiosum, Melampsora pinitorqua, Sphaeropsis sapinea, Cyclaneusma minus i

Armillaria mellea. MeĊu ovim gljivama svakako najveći znaĉaj ima L. seditiosum. Gljiva posebno predstavlja problem u rasadnicima crnog i belog bora. Kritiĉni period za infekcije je 20 avgust - 15.oktobar.

Dobra zaštita se dobija korišćenjem bakarnih fungicida.

Bolesti u plantaţama mekih lišćara (populus spp.)

U plantaţama i rasadniku mekih lišćara, na topolama se javljaju sledeće parazitne gljive: Cryptodiaporthe populea (n.f. Dothichiza populea), Valsa sordida (n.f. Cytospora chrysosperma), Venturia

populina (n.f. Pollaccia elegans), Melampsora spp. i Drepanopezita punctiformis (n.f. Marssonina brunea). Od svih ovih parazitnih gljiva najveći znaĉaj ima parazitna gljiva Cryptodiaporthe populea, koja je

poznatija pod nazivom svoje nesavršene forme Dothichiza populea. TakoĊe problem mogu da predstavljaju rĊe, mrka pegavost i crna pegavost lišća.

Protiv parazitne gljive Cryptodiaporthe populea (n.f. Dothichiza populea) jedina efikasna mera borbe je podizanje plantaţa na mestima koja odgovaraju topolama. Ukloliko se pošumljavanje vrši na

moĉvarnim zemljištima treba obaviti dobru drenaţu. Obavezno treba uništiti korovske biljke u rasadnicima i mladim plantaţama. Reznice pre transporta, odnosno pikiranja treba tretirati fungicidima. Ipak

najsigurniji naĉin borbe protiv ove parazitne gljive je rad sa otpornim klonovima. Od represivnih mera preporuĉuje se seĉa na ĉep i spaljivanje zaraţenih biljaka.

Venturia populina (n.f. Pollaccia elegans), Melampsora spp. i Drepanopezita punctiformis (n.f. Marssonina brunea) se mogu eleminisati korišćenjem i proizvodnjom otpornih klonova ili direktnim

suzbijanjem uz korišćenje fungicida. Posebno su efikasni u zaštiti bakarni fungicidi.

Jedan od zakljuĉaka je da je zdravstveno stanje topola, osobito na podruĉju Apatina loše i to uglavnom iz sledećih razloga: Mnoge plantaţe su podignute na moĉvarnim zemljištima, zemljištima sa

stagnirajućom vodom, suvim zemljištima, zakorovljenim , neobraĊenim i kiselim zemljištima. TakoĊe na mnogim stablima konstatovane su ozlede od divljaĉi. Preko ovih ozleda veoma lako ostavruju zaraze i

Dothichiza populea i Cytospora chrysosperma i dovode do sušenja stabala u plantaţama. Nešto bolja zdravstvena situacija je u planataţama topole na podruĉju Kanjiţe.

Mere: Zaštita stabala (prvih nekoliko godina rasta) od divljaĉi i korišćenje otpornih klonova.

2) Najznaĉajnije štetoĉine u šumama Severnobaĉkog šumskog podruĉja



U ovom pregledu će biti prikazani štetni insekti u šumama hrastova (luţnjaka i cera), belog jasena, topola (ukljuĉujući kulture i plantaţe) i kultura crnog i belog bora Subotiĉko Horgoške pešĉare kao i

njihov znaĉaj za šume ovog podruĉja i mere za njihovo suzbijanje. Redosled vrsta je ustrojen prema najnovijoj klasifikaciji sveta insekata (MIHAJLOVIĆ, 2015). Detaljniji podaci se daju samo za vrste koje

kod nas do skoro nisu bile poznate kao štetoĉine ili su unete u Srbiju, odnosno Evropu iz drugih kontinenata.

Metcalfa pruinosa (Say) (Hemiptera, Flatidae) – Vrsta je poreklom iz Severne Amerike (od Ontarija i Kvebeka do Meksika). U Evropi je prvi put konstatovana 1979. godine u Italiji u okolini grada

Tarvisa gde se nalazi aerodrom na koji iz SAD direktno sleću vojni avioni. U Sloveniji je zabeleţena 1990, a u Hrvatskoj 1993. godine. Na osnovu brojnih nalaza uz glavne saobraćajnice moţe se zakljuĉiti da

se pasivno širi prevozom vozilima. Larva je u poĉetku bele, a kasnije dobija zelenkastu boju i obilno luĉi bele voštane materije kojima se prekriva. Tokom ishrane larve obilno luĉe i mednu rosu koju

konsumiraju pĉele i drugi insekti. Generacija je jednogodišnja. Roji se od jula do kraja septembra.. Larve su slabo pokretne i tokom razvića od oko dva meseca i pet presvlaĉenja prelaze u imaga. Vrsta je široka

polifaga. U Italiji je registrovano preko 200 biljnih vrsta domaćina. To su razne drvenaste šumske vrste i razne voćke. Za sada najveće štete u Italiji priĉinjava na vinovoj lozi, ali i drugim voćkama. Na prostoru

Srbije vrsta je prvi put registrovana krajem leta i jeseni 2006. godine u Beogradu u šumi Košutnjak. Masovna pojava imaga je zabeleţena pored puta na stablima i granama razliĉitih drvenastih i zeljastih

biljaka. iz rodova: S obzirom na podatke o štetnosti ove vrste u postojbini Severnoj Americi, Italiji, Sloveniji i Hrvatskoj, svakako bi je trebalo detaljnije prouĉiti na podruĉju Srbije, posebno iz razloga što se

oĉekuje njeno brzo širenje na celo podruĉje naše zemlje. Pored širenja vozilima, lako se prenosi i sadnim materijalom. Vrsta se u Srbiji najpre pojavila u blizini graniĉnog prelaza Batrtovac i danas je prisutna

na celom podruĉju zapadne Vojvodine. I pored veoma visoke brojnosti, za sada nema podataka o štetama na šumskom drveću.Izvesne štete se javljaju u šumskim rasadnicima na mladim biljkama. MeĊutim,

insekti sisaĉi, gde spada i M.pruinosa su poznati vektori prouzrokovaĉa raznih biljnih bolesti, što bi bilo opasno za biljke, kako u poljoprivredi, tako i u šumarstvu. U koliko se ukaţe potreba za suzbijanjem u

rasadnicima, moguće je protiv larava mlaĊih stadijuma primeniti neki preparat iz grupe fosfornih estara (sistemiĉnih ili ne sistemiĉnih) ili piretroida.

Corythuca arcuata (Say)(Homoptera, Tingidae) – hrastova mreţasta stenica. Vrsta je poreklom iz Severne Amerike. U Evropu je uneta 2000. godine i to najpre u severnu Italiju. U Tursku je uneta 2003,

u Švajcarsku 2005, Bugarsku 2012, a MaĊarsku, Hrvatsku i Srbiju 2013. godine. Pored svih naših i alohtonih hrastova, ţivi i na Castanea sativa, Malus sylvestris, Ulmus minor i vrstama iz rodova Rosa i

Rubus. Imaga prezimljavaju u pukotonama kore hraniteljki. U proleće se aktiviraju istovremeno sa razvijanjem lišća hrastovih stabala. Hrane se na naliĉju listova sisanjem soka iz lisnog tkiva i ostavljanjem

crnih taĉkica izmeta na površini naliĉja lista. Na licu lista, kao posledica ishrane imaga i larava, javlja se promena boje lista, koja od zelene postaje beliĉasta do beliĉastoţuta. Polno zrela imaga polaţu jaja u

lisno tkivo na naliĉju lista. Larve se takoĊe razvijaju na naliĉju listova i priĉinjavaju ista oštećenja kao imaga. Prema inostranij literaturi vrsta razvija tri generacije godišnje u Severnoj Americi. Kod nas je

verovatno isto, a moţda se razvija i više generacija. Posledice oštećenja na stablima se posebno jasno uoĉavaju tokom avgusta i septembra, kada je svo lišće na napadnutim hrastovim stablima promenilo boju i

ima umanjen ili prekinut proces fotosinteze. Ţivotni ciklus i štetne posledice po hraniteljke su gotovo istovetne kao kod takoĊe introdukovane vrste iz Severne Amerike Corytucha ciliata Say na lišću stabala

platana. Tokom leta i jeseni 2015. godine na celom podruĉju zapadnog dela Vojvodine konstatovana je masovna pojava ove vrste. Gotovo sva stabla krasta luţnjaka i cera su krajem leta i tokom jeseni

promenila boju lišća usled brojnih oštećenja od ishrane larava i imaga. O štetnim posledicama od ove vrste na hrastovima za sada se ne moţe govoriti, jer je neophodno najpre detaljno prouĉiti ovu vrstu u

novoj sredini – Srbiji. Tek posle detaljnih saznanja o biologiji moguće je ispitati i metode suzbijanja, što će takoĊe biti neophodno uraditi.

Coraebus florentinus (Herbst) – hrastov prsteniĉar. Hrastov prsteniĉar je raširen u svim našim krajevima i tipiĉna je primarna fiziološka štetoĉina hrastova. Napada sve vrste autohtonih hrastova.

Naroĉito je ĉest na luţnjaku i kitnjaku. Ima naklonost ka jaĉim namnoţenjima, kada moţe priĉiniti znatne štete. Na odraslim hrastovim stablima, usled napada larava suše se grane u vrhu krošnji, koje mogu da

budu duge 1–2 m i preĉnika 1–4 sm. Napadnute grane se lome pod dejstvom vetra, tako da jaĉe napadnuti hrastovi izgledaju kao potkresani. Kod mladih biljaka osuši se cela kruna, usled ĉega dolazi do velikih

proreda podmlatka. U osušeni deo grane gotovo redovno se naseljava hrastov potkornjak (Scolytus intricatus Ratz.), koji takoĊe predstavlja opasnu štetoĉinu hrastovih šuma. U obzir dolaze samo mehaniĉko-

fiziĉke mere borbe. Tokom jeseni, zime i proleća – do polovine maja, treba sakupljati i spaljivati osušene napadnute grane. Na hrastovim stablima one se uoĉavaju u jesen, a naroĉito u proleće, kada stabla

olistaju, izuzev napadnutih grana. MeĊutim, najveći broj napadnutih grana se lomi pod uticajem vetra ili vlaţnog snega i pada na zemlju, te ih je u proleće lako sakupiti, izneti iz šume i spaliti. Odrasla larva ili

lutka hrastovog prsteniĉara se nalazi u grani, desetak santimetara od prstena, odnosno preloma, tako da je dovoljno samo taj deo uništiti.

Cerambyx cerdo (L.) – velika hrastova striţibuba. Najradije napada hrast, ali se moţe naći i u drvetu drugih lišćara. Napada ţiva stabla i to većih preĉnika, na kojima se razvija u najvrednijem donjem

delu debla. Štete su fiziološke i tehniĉke prirode. Iz otvora hodnika istiĉu biljni sokovi usled ĉega stablo fiziološki slabi. Dugi i široki larveni hodnici potpuno obezvreĊuju drvnu masu napadnutih stabala. U

poslednje vreme, u nekim razvijenim zemljama se posebno traţi nameštaj od punog hrastovog drveta sa larvenim hodnicima C. cerdo, što treba imati u vidu, prilikom seĉe i plasmana napadnutih stabala. Larve

se mogu razvijati samo u ţivom drvetu, meĊutim, odrasle u poslednjoj godini razvića mogu dovršiti razvoj i u poseĉenom drvetu. Znaĉaj ove štetoĉine je i u tome što jednom napadnuto stablo stalno naseljava,

iz generacije u generaciju, sve dok ga ne osuši. Dakle, krajnji ishod jednom napadnutog stabla je njegovo sporije ili brţe uginuće. I pored toga što je velika hrastova striţibuba opasna štetoĉina hrastova, u

Evropi je zašićena.U borbi protiv velike hrastove striţibube moguće je primeniti sledeće preventivne i represivne mere. Od preventivnih mera na ugroţenim mestima ne ostavljati pojedinaĉna hrastova stabla

većih preĉnika. O ovome naroĉito treba voditi raĉuna prilikom oplodnih seĉa u hrastovim sastojinama, jer su ostavljena stabla zbog obilnog uroda ţira ĉesto atraktivna za napad ove štetoĉine. Od direktnih mera

treba vršiti blagovremenu doznaku, seĉu i izvoz napadnutih stabala pre izleta imaga. Sveţe panjeve treba koristiti kao lovna stabla. Naime, na njih ţenke rado polaţu velike koliĉine jaja. Sa takvih panjeva od

zimske seĉe treba guliti koru tokom leta, odnosno po ubušivanju larava pod koru. Deblo stabala koja su nasljena velikom hrastovom striţibubom moguće je tretirati u periodu rojenja imaga nekim kontaktnim

insekticidima. Ranije je uspešno koriušćn insekticid ksilolin, a danas bi moţda mogao da se primeni neki preparat iz grupe piretroida, na primer Lignofix.

Saperda carcharias (L.) – velika topolina striţibuba. To je veoma opasna štetoĉina svih vrsta i klonova topola, reĊe vrba. Napada potpuno vitalna stabla sa intenzivnom cirkulacijom biljnih sokova,

kojima se uglavnom i hrani. Najĉešće naseljava stabla od 5 do 20 godina starosti, ali nekad i starija. Imago priĉinjava fiziološke štete izgrizajući lišće ili koru mladih izbojaka. Larve su fiziološke i tehniĉke



štetoĉine. Naseljavajući potpuno vitalna stabla, svojim širokim hodnicima smanjuju njihovu fiziološku kondiciju i umanjuju tehniĉku vrednost drvne mase. Ĉesto sa larvama u drvo prodiru i gljive truleţnice,

koje znatno uvećavaju štetu. Larve se razvijaju u potpuno vitalnim stablima, ali mogu uspešno da dovrše razviće i u poseĉenom materijalu. Oborena stabla ne naseljavaju. U našoj zemlji zabeleţene su veće

štete od ove vrste i to posebno posle II svetskog rata, kada su u Srbiji poĉeli intenzivno da se gaje razni klonovi topola. MeĊutim poslednjih 2 – 3 decenije, štete su manje i sporadiĉno se javljaju na pojedinim

lokalitetima u Vojvodini. Protiv ove štetoĉne mogu se primeniti mehaniĉke i hemijske mere borbe. Napadnuta stabla (koja se lako poznaju po crvotoĉini) treba poseći i uništiti donju partiju stabla koja je

naseljena larvama. Insekticidima dugog delovanja moguće je prskati donje partije stabala u doba rojenja imaga. Ranije su dobri rezultati postizani sredstvima na bazi HCH (Ksilolin), a danas bi verovatno

efikasni bili neki preparati iz grupe piretroida(na primer Lignofix). Neki klonovi eurameriĉkih topola su manje, a neki više atraktivni za ovu štetoĉinu, te bi se borba mogla voditi i u forsiranju manje osetljivih

klonova.

Saperda populnea (L.) – mala topolina striţibuba. To je vrlo znaĉajna štetoĉina raznih vrsta, varijeteta i klonova topola. Primećeno je da su neki klonovi eurameriĉkih topola manje osetljivi na njen

napad, dok su neki (kao na primer P. robusta) jako osetljivi. Sklona je gradacijama, koje po pravilu traju dugo i tada su štete najveće. Manje štete priĉinjava imago zbog dopunske ishrane. MeĊutim, daleko je

štetnija larva. Deo granĉice topole iznad gale je tanji, a listovi su manji, zbog smanjenog protoka sokova sa hranljivim materijama. Tokom zime, pod uticajem vetra ili snega, granĉice se ĉesto lome na mestu

perifernog hodnika oko gale. Ĉesto kroz galu u granĉicu prodiru gljive koje izazivaju obojenje i truleţ drveta, što dodatno povećava opasnost od lomljenja. Posledica oštećenja od larava je fiziološko slabljenje,

gubitak u prirastu i promena habitusa napadnutih biljaka (usled lomljenja granĉica i izbijanja naknadnih izbojaka napadnute biljke dobijaju ţbunast izgled). Ţenka jaja polaţe na biljke topola svih klasa starosti.

Najveće štete priĉinjava mladim biljkama starim 3–10 godina. Velike štete moţe priĉiniti i mlaĊim biljkama u rasadnicima. Od preventivnih mera preporuĉuje se sadnja manje osetljivih topola, kao i primena

strogih mera unutrašnjeg karantina. Od mehaniĉko-fiziĉkih mera dobre rezultate postiţe seĉa i spaljivanje granĉica sa galama tokom zime i ranog proleća. Od hemijskih mera dobri rezultati se mogu postići

preventivnim tretiranjem lišća topola pred ekloziju imaga. Borba je usmerena protiv imaga koja vrše dopunsku ishranu. Biljke treba tretirati kada su lutke potpuno pigmentisale, odnosno 2–4 dana pre

formiranja imaga u gali. Od sredstava mogu se primeniti insekticidi sa produţenim delovanjem na bazi fosfornih estara, piretroida ili karbamata.

Chryѕomela populi (L.) – velika topolina buba listara. To je tipiĉna fiziološka štetoĉina. Imago vrši dopunsku i regenerativnu ishranu izgrizajući rupiĉasto listove. Larve skeletiraju listove sa naliĉja.

Ĉesto se javlja u vrlo visokoj brojnosti, kada moţe priĉiniti velike štete zbog više uzastopnih golobrsta tokom istog vegetacionog perioda. Naime, vrsta ima trostruku generaciju, a golobrste izazivaju imaga i

larve. Usled toga biljke gube na visinskom i debljinskom prirastu i fiziološki slabe, tako da mogu postati lak plen nekim sekundarnim štetoĉinama. Napadnute biljke ne uspevaju da dovoljno odrvene do jeseni,

tako da tokom zime dolazi do izmrzavanja izbojaka i vrhova grana. Pruće košaraĉke vrbe usled golobrsta ne moţe da se ljušti, postaje krto i lako se lomi. M. populi je posebno štetna u rasadnicima topole i

vrbe, kao i na podignutim kulturama i plantaţama. ĉesto se javlja u visokoj brojnosti i tada se mora suzbijati. Od mehaniĉkih mera u rasadnicima i mladim kulturama topole i vrbe moţe se primenjivati metod

sakupljanja i mehaniĉkog uništavanja imaga. Imaga su relativno krupna i lako uoĉljiva zbog jarko crvene boje pokrioca. Skupljanje se moţe vršiti ruĉno, mreţama ili metodom stresanja. Od hemijskih mera

moguće je vršiti prskanje, orošavanje ili zamagljivanje napardutih površina sredstvima na bazi fenitrotiona, metidationa, karbarila, imidakloprida, fosalona, foksima i drugih. Biološki insekticid na bazi Bacilus

thuringiensis vag tenebrionis (preparat Novodor-FC) efikasno deluje na M. populi, ali je za sada registrovan samo u poljoprivredi za suzbijanje krompirove zlatice (Leptinotarsa decimlineata Say), koja pripada

istoj familiji.

Curculio glandium Marsham - hrastov ţiţak. Hrastov ţiţak je najopasnija štetoĉina hrastovog ţira. Larva izgriza sadrţaj semena i spreĉava klijavost ţira. Redovno je prisutan u hrastovim šumama i pri

normalnoj brojnosti biva napadnuto 10–30% ţira. MeĊutim, brojnost je ĉesto povećana i tada strada 30–60% uroda ţira. TakoĊe, pojedinih godina brojnost hrastovog ţiška je veoma visoka i dolazi do 100%

gubitka uroda. Prirodno obnavljanje hrastovih šuma je tada onemogućeno. Ako su u pitanju proreĊene sastojine ili one koje se planski obnavljaju tzv. oplodnim sekom, potpun gubitak oĉekivanog uroda ţira

dovodi do pojave korova na takvim staništima ili do erozije zemljišta na strmim terenima. Naravno, semenski objekti (semenske kulture, plantaţe i sastojine) trpe tada najveće štete. Za suzbijanje hrastovog

ţiška postoji više naĉina: sakupljanje i uništavanje prvog opalog ţira u nekoliko navrata od polovine avgusta do polovine septembra; sakupljen ţir ĉuvati u prostoriji sa betonskim podom, kako bi se spreĉio

odlazak larava u zemlju; tretiranje ţira u skladištu insekticidima namenjenim protiv skladišnih štetoĉina (sredstva na bazi aluminijum-fosfida, dihlorvosa, magnezijum-fosfida i sl.); tretiranje zemljišta

zemljišnim insekticidima pred opadanje ţira; tretiranje stabala u semenskim objekatima kontaktnim insekticidima (sredstvima na bazi cipermetrina i sl.) u dva navrata (prvi put kada ţir dostigne veliĉinu od 1

cm, a potom još jednom posle 25–30 dana). Tretiranjem sa zemlje se uništavaju imaga pre polaganja jaja.

Pored hrastovog ţiška, u ţiru hrasta luţnjaka, ali i drugih vrsta hrastova zajedno se javljaju i vrste C.nucum L. i C.elephas (Gyll.). I njih smo takoĊe konstatovali u šumama Baĉkog podruĉja i to u dosta

visokoj brojnosti. Pored navedenih vrsta surlaša, u ţiru luţnjaka i cera zabeleţene su i dve vrste savijaĉa: Cydia splendana Hbn,i C.amplana Hbn. Brojnost im je bila niţa od surlaša, a suzbijaju se istovremeno

sa vrstama iz roda Curculio.

Stereonychus fraxini (De Geer) – jasenov surlaš. U pitanju je veoma opasna štetoĉina jasena. Ĉesto se javlja u gradacijama koje dosta dugo traju (4–5 godina, ali i duţe). Pri povišenoj brojnosti najveće

štete priĉinjavaju imaga u rano proleće, koja su u stanju da pri dopunskoj ishrani jako oštete pupoljke iz kojih se ne razvija lišće. TakoĊe, listovi koji se razviju iz neoštećenih pupoljaka brzo pojedu larve, ali i

imaga pri nastavljenoj dopunskoj ishrani. U takvoj situaciji jasenova stabla u proleće praktiĉno ne formiraju list, odnosno doţivljavaju defolijaciju, a nov list formiraju tek u junu i julu. Štete od dopunske

ishrane mladih imaga poĉetkom leta su manje znaĉajne u poreĊenju sa štetama u rano proleće. Masovne pojave ove štetoĉine redovno se javljaju u našim ravniĉarskim šumama, posebno u Vojvodini.

Povremeno se masovno javlja i na drugim staništima gde rastu njene hraniteljke. Sušenje jasena u ravniĉarskim šumama izaziva veći broj faktora. Ĉesti golobrsti od jasenovog surlaša nesumnjivo doprinose

intenziviranju procesa sušenja, jer se redovno dogaĊa, da posle nekoliko uzastopnih golobrsta, fiziološki oslabela jasenova stabla naseljavaju jasenovi potkornjaci, posle ĉega se stabla suše. Efikasna borba

protiv jasenovog surlaša je moguća samo hemijskim tretiranjem napadnutih stabala ili šuma. Pri masovnim pojavama na velikim prostorima opravdana je upotreba aviona, ali i helikoptera, jer su obiĉno

jasenova stabla skoncentrisana u manjim grupama. Tretman je moguće vršiti ruĉnim zamagljivaĉima ili atomizerima, ukoliko se radi o manjim površinama. Tretiranje treba sprovesti u rano proleće pred

kretanje vegetacije, a u cilju suzbijanja prezimelih imaga. Tretiranje treba ponoviti i poĉetkom maja protiv stadijuma larve. Od sredstava dobri rezultati se postiţu korišćenjem preparata na bazi fenitrotiona,



deltametrina i drugih. MeĊutim hemijski tretman prirodnih šumskih sastojina je ekološki neopravdan, ali je za sada to „nuţno zlo“. U cilju smanjenja populacije imaga, koristan metod je tokom zime

sakupljanje debelih slojeva mahovine sa osnova starih jasenovih stabala. Mahovinu treba stavljati u plastiĉne vreće, iznositi iz šume i spaljivati, jer u njoj prezimljava veliki broj imaga. Dobar naĉin za

uništavanje imaga je i postavljanje veštaĉkin niša od talasastog papira. Poĉetkom jeseni oko jasenovih stabala treba na 1 m od zemlje postavljati pojaseve talasastog papira širine 30 do 50 sm i ĉvrsto ih

priĉvrstiti kanapom po sredini. U šupljine talasastog papira se u jesen uvlaĉe imaga u cilju prezimljavanja. Tokom zime pojaseve treba skinuti i spaliti. Na ovaj naĉin moguće je znatno smanjiti brojnost imaga.

Scolytus intricatus (Ratz.) – hrastov potkornjak. Vrsta je tipiĉna sekundarna štetoĉina. Praktiĉno, do skoro nije ni smatran ekonomski znaĉajnijom štetoĉinom, s obzirom da naseljava iskljuĉivo fiziološki

jako oslabela, umiruća stabla, donje grane koje su takoĊe u fazi sušenja i sveţu leţavinu. MeĊutim, danas je mišljenje o njegovoj štetnosti sasvim drugaĉije. Naime, izmeĊu 1970. i 1980. godine Evropu, kao i

našu zemlju, zahvatio je talas sušenja hrastovih šuma. U istraţivanje ove pojave ukljuĉeni su i entomolozi, koji su prouĉili mnoge insekte trofiĉki vezane za hrast i hrastove šume. Detaljnim prouĉavanjima je

podvrgnut i hrastov potkornjak. Istraţivanja su pokazala da imaga hrastovog potkornjaka, prilikom dopunske ishrane u krunama hrastovih stabala prenose spore gljiva iz roda Ophiostoma (posebno vrstu O.

piceae), koje se ravijaju u sprovodnim sudovima hrastovih stabala i pri tom spreĉavaju cirkulaciju biljnih sokova usled ĉega se u poĉetku grane, a potom cela stabla suše. Proces je veoma sliĉan Holandskoj

bolesti kod brestova, stim što hrastove Ophiostoma vrste, reĊe ostvaruju infekciju na potpuno vitalnim hrastovim stablima, već na onim stablima koji su pretrpeli fiziološki šok (golobrst insekata defolijatora,

dugotrajna suša, pojaĉano aerozagaĊenje i sl.). Kada se imaga S.intricatus dopunski hrane na takvim stablima, infekcija gljivama Ophiostoma roda je veoma ĉesta. I u ovom sluĉaju, kao kod brestovih

potkornjaka i Ceratostomella ulmi, se moţe govoriti o mutualizmu (simbiozi) gljive i insekta. Hrastov potkornjak prenosi gljivu i obezbeĊuje njeno širenje, a gljiva, izazivajući sušenje stabla, omogućuje

potkornjaku da se u takvo stablo uspešno naseli i osnuje potomstvo.Pre sagledavanja vektorske uloge hrastovog potkornjaka u prenošenju Ophiostoma gljiva, o njegovom suzbijanju nije voĊeno raĉuna.

MeĊutim, danas, kada se pouzdano zna da je on vaţna karika u lancu sušenja hrastovih šuma, suzbijanje se mora sprovoditi. Od mera suzbijanja, u hrastovim šumama treba detaljno uklanjati materijala u kome

je naseljen hrastov potkornjak. To su dubeća stabla, sveţa leţavina, izvale, prelomljene grane ili cela stabla, granjevina, ovršak i sl. Takav materijal je potrebno izneti iz šume tokom zime i ranog proleća,

najkasnije do polovine aprila, odnosno pre nego što iz njega izaĊu mlada imaga. Ako se takav materijal ne moţe iskoristiti do polovine aprila, treba ga spaliti ili tretirati nekim hemijskim insekticidom. U cilju

kontrole brojnosti hrastovog potkornjaka, kao i suzbijanja treba u praksu uvesti obavezno postavljanje kontrolnih, a pri većoj brojnosti i lovnih stabala. Moguće je koristiti leţeća, ali su još bolja dubeća stabla.

Treba ih postavljati u dve serije, u aprilu i krajem avgusta. Njihovu obradu treba vršiti po pojavi prvih odraslih larava ili lutaka.

Ips sexdentatus (Borner) - šestozubi borov potkornjak. Šestozubi borov potkornjak Toje najopasnija štetna vrsta sipaca na borovima u našoj zemlji. Sekundarna je štetoĉina kada mu je brojnost

normalna. Naime, u normalnim okolnostima naseljava fiziološki oslabela ili sveţe poseĉena borova stabla. Preferira starija stabla i to partije sa debelom korom. MeĊutim, sklon je masovnom namnoţavanju

kada naseljava potpuno zdrava stabla i izaziva njihovo sušenje. Prva ubušena imaga pod koru zdravih stabala stradaju usled izliva velike koliĉine smole, meĊutim kasnije ubušeni insekti uspevaju da nasele

stablo, da osnuju potomstvo i da ga osuše. Prilikom masovnih pojava naseljava sve klase starosti bora, preĉnika od 5 sm i više. Naroĉito se masovno javlja na opoţarenim površinama, kada suši borova stabla

fiziološki oslabela usled dejstva vatre. Kada se u takvim stablima namnoţi, onda napada zdrava stabla i priĉinjava katastrofalne štete. Njegove masovne pojave se dešavaju posle brojnih snegoloma i

snegolivala tokom zime, kao i posle delovanja olujnih vetrova. Borba protiv ove i drugih vrsta borovih potkornjaka je dosta teška. Od preventivnih mera treba se strogo pridrţavati šumskog reda u borovim

kulturama i sastojinama, odnosno ne doivoliti potkornjacima da naĊu pogodan materijal za odrţavanje brojnih populacija. Od direktnih mera to je seĉa i uklanjanje napadnutih borovih stabala, ĉime se

smanjuje njihova brojnost u šumama. U borovim kulturama i sastojinama treba redovno postavljati kontrolna stabla, a po potrebi i lovna. Kontrolna i lovna stabla treba postaviti najmanje u dve serije, pred kraj

zime i krajem juna. Ova stabla ostavljati sa granama, kako bi privlaĉila i druge vrste borovih potkornjaka, a treba ih obraĊivati po pojavi prvih lutaka. Moguće ih je tretirati hemijskim insekticidima

(piretroidima, karbamatima, fosfonim estrima ili njihovom mešavinom (preparat Lignofih) ukoliko nema dovoljno radne snage. Pre par godina na trţištu se pojavio agregacioni feromon za ovu vrstu (Sehovit),

te se umesto kontrolnih i lovnih stabala mogu postavljati feromonske klopke.

Leperisinus varius (F.) – mali jasenov potkornjak. Najradije napada jasen, a u našoj zemlji retko druge vrste drveća. U pogledu starosti, sem mladica do 5 sm preĉnika, napada sve ostale klase starosti

jasena. Preferira starija stabla, kod kojih napad poĉinje od krune, na dole. Ponaša se kao primarna i kao sekundarna štetoĉina, jer napada kako bolešljiva tako i potpuno zdrava stabla. Rado ide i na sveţe

oborena stabla. Štetan je kao larva i imago. Od dopunske ishrane imaga i prezimljavanja pod korom potpuno zdravih stabala, na kori se stvaraju pukotine i zadebljanja, koja potsećaju na rak-ranu „jasenova

ruţa”. Pri jaĉem napadu celo stablo moţe biti prekriveno takvim oštećenjima, pri ĉemu se smanjuje cirkulacija biljnih sokova u delove biljke iznad pomenutih zadebljanja. Tako fiziološki oslabele biljne delove

kasnije naseljavaju imaga i u njima osnivaju potomstvo, usled ĉega se napadnuti delovi suše. Dakle, mali jasenov potkornjak svojom dopunskom ishranom i prezimljavanjem pod korom zdravih stabala, polako

(iz godine u godinu) izaziva njihovo fiziološko slabljenje, posle ĉega ih nasljava i suši. U našim šumama jasena mali jasenov potkornjak, zajedno sa velikim, predstavlja najozbiljniju štetoĉinu jasena, odnosno

te dve vrste su glavni uzroĉnici sušenja i propadanja jasena na našim prostorima. Pored permanentnog iznurivanja stabala u kojima prezimljavaju, a koja kasnije naseljavaju i suše, njihov znaĉaj kao štetoĉine

potenciraju i druge primarne štetoĉine jasena, a posebno jasenov surlaš. Posle defolijacije jasenovih stabala od jasenovog surlaša ili gusenica mrazovaca, dolazi do intenziviranja sušenja pojedinih stabala,

odnosno velikih šteta od jasenovih potkornjaka. Suzbijanje sliĉno kao kod drugih vrsta potkornjaka: seĉom i uklanjanjem napadnutih stabala naseljenih larvama (maj–jun) i polaganjem lovnih stabala. Lovna

stabla mogu biti leţeća i dubeća, a postavljaju se u dve serije, krajem marta i krajem juna Po naseljavanju potkornjaka, najbolje je lovna stabla i trupce tretirati hemijskim insekticidima, jer se lutkine kolevke

ĉesto nalaze u drvetu. TakoĊe je potrebno tretirati ili ukloniti deblje i tanje grane, koje takoĊe rado naseljava ova štetoĉina.

Parenthrene tabaniformis (Rott.) – mali topolin staklokrilac. Gusenice malog topolinog staklokrilca napadaju sve starosne klase topola, reĊe vrba. Najopasniji su napadi na mlade biljke 2–5 godina

starosti. Centralni hodnik gusenice slabi mehaniĉka svojstva takvih biljaka, te se one lome ĉak i pri slabijem vetru. Na debljim biljkama hodnici prodiru pliće, ali su nekada jako brojni te izazivaju iste

posledice. Na starijim stablima gusenice najĉešće ţive u granama. Gusenice malog topolinog staklokrilca su najštetnije u rasadnicima i u mlaĊim kulturama eurameriĉkih topola, ali u zajednici sa jovinim

surlašem (Cryptorrhynchus lapati L.) mogu teško da oštete i starija stabla. Štete su nekada tolike, da se kulture moraju u potpunosti obnoviti. Zato se sa pravom moţe reći da je mali topolin staklokrilac

najopasnija štetoĉina mladih topola. Od preventivnih mera preporuĉuje se zabrana iznošenja napadnutog materijala iz rasadnika (unutrašnji karantin) i izbegavanje ozleĊivanja biljaka u rasadnicima i kulturama,



jer na ozleĊenim mestima ţenke najradije polaţu jaja. Od mehaniĉkih mera u rasadnicima je potrebno seći i spaljivati jako napadnute biljke, posebno oţiljenice. U mladim kulturama, parkovima i drvoredima

preporuĉuje se korišćenje fumiganata (ugljendisulfid, tetrahlorugljenik, benzin, etar i sl) u proširen ubušni otvor, sliĉno kao kod suzbijanja drvesnice ili vrbotoĉca. Mogu se upotrebiti i insekticidni sprejevi, koji

se pomoću plastiĉne cevĉice ubrizgavaju u hodnik. Unošenje fumiganata moţe se vršiti i direktnim injektovanjem u galu na mladim biljkama.

Tortrix viridana L. – zeleni hrastov savijaĉ. To je prvorazredna štetoĉina hrastovih šuma. Njegove gusenice se hrane hrastovim lišćem svih klasa starosti, ali najĉešće biraju odrasla stabla u sastojinama.

Najradije se hrane lišćem luţnjaka, zatim medunca i kitnjaka. Naravno, jedu lišće i svih ostalih vrsta hrastova, ukljuĉujući i introdukovane, kao što je Quercus rubra L. Zeleni hrastov savijaĉ je sklon masovnim

namnoţavanjima. Kada stupi u gradaciju, njegove gusenice izazivaju golobrst u hrastovim šumama na velikim površinama. Etologija golobrsta je specifiĉna. Pošto je najveći broj jaja poloţen u vrhovima

krošnji najviših stabala u sastojini, gusenice poĉinju da brste lišće upravo u vrhovima krošnji. Ogoljavanje vrhova krošnji je jasno uoĉljivo i siguran je znak da je u pitanju gradacija zelenog hrastovog savijaĉa.

Sa porastom gusenica i nestankom lišća u vrhovima krošnji stabala, golobrst polako napreduje od vrhova ka osnovi krošnji. Pred kraj razvića gusenice se spuštaju ka zemlji i tada brste hrastov podmladak, ĉak i

lišće na najmlaĊim biljkama. Razviće gusenica je vrlo ubrzano i ukupno traje manje od mesec dana. Dok su mlade, do III stadijuma, obiĉno se u hrastovim sastojinama ne primećuje opasnost od golobrsta, ĉak i

pri jako visokoj brojnosti gusenica. One su u zaprecima i uzimaju relativno malu koliĉinu hrane. MeĊutim, od III stadijuma do kraja razvića, a to se obiĉno u prirodi dogaĊa u drugoj polovini aprila, gusenice se

intenzivno hrane i do defolijacije stabala dolazi vrlo brzo. Bukvalno u roku od samo nekoliko dana, od hrastove šume koja je naizgled bila normalno zelena, nestaje lišće i šuma izgleda kao pre kretanja

vegetacije. U njoj su samo stabla nekih drugih lišćara sa lišćem, dok su hrastova potpuno obrštena. Kada gusenice završe razviće, na nepojedenom lišću, obiĉno u osnovi krošnji, prave već opisane male

zapretke od jednog lisnog reţnja u kome hrizalidiraju. Ako je defolijacija bila potpuna, gusenice se pauĉinastim nitima spuštaju ka zemlji i zapredak u kome će preći u lutku, prave na lišću prizemne flore, ne

birajući vrstu biljke. Verovatno je to razlog, što se u literaturi pominje da gusenice zelenog hrastovog savijaĉa, kada obrste hrastovo lišće mogu da dovrše razviće i na nekim drugim lišćarima. MeĊutim, one na

drugim biljkama samo prave mali zapredak u kome se ne hrane, već ubrzo hrizalidiraju. Gradacije zelenog hrastovog savijaĉa se u našim šumama javljaju periodiĉno. U njihovom javljanju nema pravilnosti.

Trajanje gradacije je takoĊe razliĉito i zavisi od stanja prirodnih neprijatelja, kao i od meteoroloških prilika. Obiĉno traju 3–4 godine, ali nekada kraće, a nekada i duţe. Vrlo se ĉesto dogaĊa da u gradaciju

stupa više vrsta savijaĉa, stim što jedne ili dve godine dominira, na primer, zeleni hrastov savijaĉ, a potom dominaciju preuzima ţuti hrastov savijaĉ, tako da ukupno prenamnoţenje hrastovih savijaĉa traje više

godina. Pošto su ove dve gradogene vrste jako sliĉne u stadijumu gusenice, verovatno je šteta pripisivana samo jednoj, odnosno ĉešćoj i poznatijoj vrsti, zelenom hrastovom savijaĉu. TakoĊe, gradacije

hrastovih savijaĉa se ĉesto smenjuju sa gradacijama mrazovaca, tako da se posle gradacije savijaĉa, nastavljaju prenamnoţenja malog ili velikog mrazovca. Usled toga defolijacije razliĉitog intenziteta u našim

hrastovim šumama traju više godina, 4–6, što dovodi do jakog fiziološkog slabljenja stabala i intenziviranja procesa sušenja. Redovno se dogaĊa da posle defolijacije hrastova stabla ponovo olistaju, ali to novo

lišće tokom leta i jeseni jako naseljava gljiva – hrastova pepelnica (Microsphaerella alphitoides Foex.), ĉije bele skrame po listu onemogućavaju normalnu asimilacionu funkciju, tako da do jeseni mladi izbojci

ne uspevaju da odrvene i tokom zime izmrzavaju. Ovo dovodi do još veće fiziološke slabosti biljaka. Zato se sa pravom moţe tvrditi da su rani defolijatori, meĊu kojima vidno mesto zauzima zeleni hrastov

savijaĉ, jedna od vaţnih karika u lancu štetnih faktora koji izazivaju proces sušenja, koji u našim hrastovim šumama traje već oko 25 godina. Za suzbijanje zelenog hrastovog savijaĉa mogu se koristiti

preventivne i direktne mere borbe. Od preventivnih mera treba forsirati podizanje kasnolistajućih formi hrastova, kao što je kod luţnjaka to Quercus robur var. tardissima Mat. koji razvija list 2–3 nedelje

kasnije od obiĉnog luţnjaka. Naime, on lista krajem maja, tako da potpuno izbegava štete od ranih defolijatora. Dalje, od preventivnih mera je jako vaţno normalno funkcionisanje IDP (izveštajne i dijagnozno-

prognozne) sluţbe zaštite bilja, koja je duţna da permanentno prati kretanje brojnosti ove štetoĉine u našim šumama. Praćenje se vrši pregledom grana duţine oko 50 sm iz vrha sredine i osnove krošnje desetak

stabala sa jedne ogledne površine. Ako se utvrdi da na jedno jaje savijaĉa dolazi jedan pupoljak, pri takvoj brojnosti moţe se oĉekivati golobrst. Praćenje je moguće vršiti i pregledom istih takvih grana u

proleće (u prvoj polovini aprila). Tom prilikom treba prebrojati gusenice i listove. Prag štetnosti je 100 gusenica/1000 listova. Taj broj gusenica će izaivati primetne štete (prosvetljavanje krošnji stabala).

Naravno veći broj gusenica će izazvati defolijaciju. Od direktnih mera borbe u obzir dolazi aviotretiranje napadnutih šuma tehnikom mikroniranja. Od preparata u obzir dolaze biotehniĉki insekticidi na bazi

diflubenzurona, teflubenzurona i dr. i, naravno, biološki na bazi bakterije Bacillus thuringiensis var. kurstaki. Pri tretiranju se mora voditi raĉuna da lisna masa hrastovih stabala bude dovoljno razvijena, kako

bi sredstvo palo na list da bi ga gusenica konsumirala.

Operophtera brumata (L.) – mali mrazovac. U pitanju je široka polifaga. Hrani se lišćem gotovo svih lišćara, a naroĉito rado jede lišće hrastova, graba, bukve, lipe, jasena, vrbe, topole i dr. TakoĊe hrani

se lišćem svih voćaka. Po vremenu javljanja njegovih gusenica, spada u grupu ranih defolijatora. Sklon je masovnom namnoţavanju, odnosno stupanju u gradacije, koje kratko traju ali se ĉesto javljaju. Naime,

u gradaciju moţe stupiti mali mrazovac samostalno ili zajedno sa nekim drugim defolijatorima (u hrastovim šumama su to najĉešće hrastovi savijaĉi ili veliki mrazovac). Tada jedne godine dominira, na primer,

zeleni hrastov savijaĉ, druge mali mrazovac, a treće veliki mrazovac, da bi se opet u većoj brojnosti pojavio zeleni hrastov savijaĉ itd. Defolijacije nisu svake godine istog intenziteta, ali njihovo javljanje

nekoliko godina uzastopno dovodi do jakog slabljenja fiziološke kondicije stabala, koja postaju atraktivna za napad sekundarnih štetoĉina, a posle njih dolazi do sušenja. TakoĊe, usled brsta gusenica znatno se

smanjuje prirast stabala, a to smanjenje ima kumulativan tok. Dalje, redovno se javlja izostajanje uroda semena u šumama koje su pretrpele golobrst. Ĉesto taj urod izostaje nekoliko godina, što spreĉava

normalno prirodno obnavljanje takvih šuma. Usled sušenja izvesnog broja stabala, javlja se razbijanje sklopa i intenziviranje korovskih biljaka, i konaĉno, usled višegodišnjeg izostajaja uroda semena, takve

šumske površine postepeno prestaju to više da budu. To znaĉi da je za hrastove šume, ali i za šume mnogih drugih lišćara vaţan kompleks defolijatora, u kome veoma znaĉajno mesto zauzima mali mrazovac.

Od mera borbe protiv malog mrazovca u obzir dolaze mehaniĉke, hemijske i biološke metode. Od mehaniĉkih mera, moţe se primeniti odavno korišćen metod postavljanja lepljivih pojaseva. Na prsnoj visini

se oĉisti (poravna) mrtav deo kore u prstenu oko stabla u širini od oko 10 sm. Zatim se po njegovoj sredini nanese guseniĉni lepak u širini od oko 5 sm i debljini od oko 5 mm. Lepak se nanosi, ili specijalnom

lopaticom za tu namenu, ili nekim drugim predmetom (komadom dašĉice, granĉicom, noţem i sl.). Sve se to radi u jesen, pred poĉetak rojenja leptira. Ţenke, koje izaĊu iz zemlje i krenu ka krošnji stabla

zadrţavaju se ispod lepljivog prstena, ili se na njemu lepe i ginu. Dakle, lepljivi pojas oko stabla spreĉava ţenke da u krošnji stabla poloţe jaja. Ovaj metod daje odliĉne rezultate u manje sklopljenim

sastojinama gde se krošnje stabala ne dodiruju. TakoĊe, moguće ga je primeniti samo na manjim površinama, odnosno na manjem broju stabala. Idealni objekti za primenu ovog metoda su semenske sastojine,

kao i pojedinaĉna stabla u urbanim sredinama. Inaĉe, lovni pojasevi se koriste i kao metod za kontrolu brojnosti mrazovaca u odreĊenoj sastojini. Na osnovu broja ţenki zalepljenih na pojas, utvrĊuje se



brojnost populacije mrazovca u celoj sastojini. Kritiĉan broj, odnosno brojnost malog mrazovca koja će izaivati štete u sastojini, je kada se po 1 sm obima debla u lepljivi pojas zalepi 1–2 ţenke. To nam je

signal da u takvoj sastojini treba sprovesti akciju suzbijanja. Od hemisjkih mera mogu se primeniti brojni hemijski insekticidi sa kontaktnim ili utrobnim delovanjem. MeĊutim, zbog njihovog štetnog uticaja na

ostale ĉlanove ekosistema, treba ih izbegavati. Jedina grupa hemijskih insekticida, koja ima opravdanja za primenu u šumarstvu (avio tretiranjem) su sredstva na bazi diflubenzurona. Od bioloških metoda,

moguće je tretiranje napadnutih sastojina iz vazduhoplova preparatima na bazi bakterije Bacillus thuringiensis var. kurstaki.

Leucoma salicis (L.) – topolin gubar. To je znaĉajna štetoĉina mekih lišćara, prvenstveno zasada topola. On ima naklonost za masovno razmnoţavanje, kada izaziva golobrste. I pored brojnih prirodnih

neprijatelja, njegove gradacije dosta dugo traju. Najveće štete priĉinjava u parkovima i drvoredima topola, ali se dosta ĉesto javlja i u plantaţnim zasadima, mlaĊeg ili starijeg uzrasta. Njegove gusenice dva

puta u toku iste godine izazivaju golobrst stabala, što je svakako veoma snaţan stres za biljke. One, usled toga imaju znatno umanjen prirast i fiziološki slabe, tako da postaju predisponirane za napad raznih

drugih štetnih biotiĉkih faktora. Osim toga, kada doĊe do golobrsta u parkovima i alejama, kvari se estetski izgled stabala, a guseniĉni izmet prlja naselja. TakoĊe, prisustvo velikog broja gusenica, koje silaze

sa obrštenih stabala i idu u potragu za novom hranom bukvalno prekrivaju površine parkova, što uznemirava graĊanstvo. Srećna je okolnost što gusenice topolinog gubara, i pored toga što su dlakave, nemaju

ţarne dlaĉice, te ne izazivaju alergijske pojave kod ljudi. Ako su napadnuta niţa stabla na manjim površinama i ako napad nije jak, moguće je mehaniĉko uništavanje jajnih legala, gusenica ili leptira. Ako je

napad jaĉeg intenziteta, na istim objektima je moguće protiv gusenica na prezimljavanju primeniti zimsko prskanje debala napadnutih stabala sredstvima na bazi mineralnih ulja. U toku vegetacije protiv

gusenica se mogu koristiti hemijski insekticidi na bazi nesistemiĉnih fosfornih estara, piretroida, derivata karbaminske kiseline i dr. Odliĉni rezultati se mogu postići biotehniĉkim insekticidima, kao na primer

sredstvima na bazi diflubenzurona. Konaĉno odliĉne rezultate daju i biološki insekticidi na bazi bakterije Bacillus thuringiensis var. kurstaki. Sve navedene preparate je najbolje koristiti protiv mlaĊih

guseniĉnih stadijuma, jer se tada postiţu najbolji efekti suzbijanja.

Lymantria dispar (L.) – gubar. Gubar je štetan u stadijumu gusenice, koje se hrane asimilacionim i reproduktivnim organima gotovo svih vrsta šumskog drveća (izuzev jasena), ţbunja i voćaka.

Najomiljenija je hrana list cera, ali i drugih hrastova u ĉijim šumama priĉinjava i najveće štete. Gubar je gradogena vrsta, ĉija prenamnoţenja najĉešće nastaju u sastojinama starim 40–80 godina. Znatno se reĊe

autohtono javlja u mlaĊim ili starijim sastojinama, u kojima kalamitet nastaje obiĉno prelaskom gusenica iz obršćenih srednjedobnih šuma. Za razvoj gusenicama gubara najviše odgovaraju ĉiste hrastove šume,

posebno cera, te u njima najĉešće i nastaju gradacije. Gubareve gradacije traju 4–5 godina i do sada ih je bilo više puta u našoj zemlji. Gubar je tipiĉna fiziološka štetoĉina. Golobrst od njegovih gusenica

izaziva snaţan fiziološki stres za biljku, koja mora da u istoj vegetacionoj godini formira novo lišće. Usled toga stablo fiziološki slabi, što se odraţava na povećanu opasnost da bude napadnuto od sekundarnih

štetnih faktora. Naravno usled toga dolazi i do smanjenja prirasta, kao i do izostanka uroda semena, ne samo u godini golobrsta, već i u nekoliko narednih. Izraĉunato je da se posle golobrsta prirast smanjuje za

30–70%. Ustanovljeno je takoĊe da svaki novi golobrst izaziva veće gubitke u prirastu od prethodnog, što znaĉi da uzastopni golobrsti imaju kumulativno delovanje na prirast, a verovatno i na urod semena,

kao i na fiziološku kondiciju stabala. Posle golobrsta koji se dogodi jednom, obiĉno ne dolazi do sušenja stabala. Suše se eventualno samo potištena stabla. MeĊutim, ako se golobrst ponovi dva, tri ili više puta

uzastopno, tada dolazi do znatnog intenziviranja procesa sušenja stabala, proreĊivanja i devastacija napadnutih šuma. Redovna je pojava da se na golobrst gubara ulanĉavaju drugi štetni faktori. Na primer,

novoformirano lišće tokom letnjih meseci jako napada hrastova pepelnica, koje se prevremeno suši i opada sa tek poteralih izbojaka. Usled toga mladi izbojci ne uspevaju da odrvene do zime, te izmrzavaju i

propadaju. Dalje, veći broj osušenih stabala ili grana na stablima pogoduje masovnom namnoţavanju hrastovog potkornjaka, koji je vektor gljiva iz roda Ophiostoma. Ove gljive ţive u sprovodnim sudovima

hrastovih stabala i spreĉavaju cirkulaciju biljnih sokova. Gljive prenose imaga hrastovog potkornjaka koja se dopunski hrane u krunama hrastovih stabala. Tamo oni izgrizaju koru u rašljama tankih grana i

ubušuju se u srţ granĉica. Pošto su imaga izašla iz stabla koja su osušena i napadnuta ovim gljivama, na svom telu nose njihove spore i pri dopunskoj ishrani ih prenose direktno u sprovodne sudove tankih

grana. Sušenje stabla poĉinje od vrha, upravo od tih tankih grana i napreduje ka deblu. Kada je dobar deo krošnje zahvaćen sušenjem, potkornjaci ga naseljavaju i ubrzano osuše. Ovaj proces se spontano odvija

u našim hrastovim šumama. U normalnim okolnostima, nema mnogo pogodnog materijala za prekomerno namnoţavanje hrastovog potkornjaka, pa je samim tim i manji rizik od širenja infekcije. MeĊutim,

golobrst gubara omogućuje obilje pogodnog materijala za namnoţavanje potkornjaka, te su i rizici od infekcija veći. Treba imati u vidu još jednu ĉinjenicu. Gljive iz roda Ophiostioma, koje izazivaju sušenja

hrastovih stabala, nisu agresivni patogeni, kao na primer Ophiostoma (Ceratostomella) ulmi, koja ţivi u sprovodnim sudovima brestovih stabala i koja je agresivan patogen, odnosno moţe da naseli potpuno

vitalno stablo. Hrastove Ophiostoma vrste preferiraju fiziološki oslabela stabla i na njima uspešno ostvaruju infekciju, posle ĉega ih suše. Takvih stabala je u hrastovim šumama relativno malo u normalnim

situacijama MeĊutim, posle golobrsta od gusenica gubara, gotovo svako stablo koje je pretrpelo golobrst, predisponirano je za nesmetano naseljavanje gljive, a povećana brojnost hrastovog potkornjaka gljivi

omogućuje da doĊe do sprovodnih sudova stabla. Zato su, moţda, posredne štete od golobrsta opasnije od neposredih. S obzirom da je gubar jedna od naših najštetnijih šumskih vrsta, njegovom suzbijanju

mora se posvetiti posebna i duţna paţnja. Za suzbijanje gubara na raspolaganju nam stoje preventivne i represivne mere. Od preventivnih mera najvaţnije je dobro funkcionisanje IDP sluţbe zaštite šuma, a od

represivnih u obzir dolaze: a) mehaniĉko-fiziĉke, b) hemijske i c) biološke.

Preventivne mere

Stalno praćenje stanja populacija gubara na celoj teritoriji naše zemlje je zakonska obaveza, koja se, na ţalost, ne primenjuje onako kako je to neophodno. Već je ranije pomenuto da gubar povremeno

stupa u prenamnoţenja (gradacije) koja traju 4–5 godina i tada nastaju štete u šumama, koje ĉesto poprimaju karakter elementarnih nepogoda širokih razmera. U pojavama gradacija gubara, sliĉno kao i kod

drugih šumskih štetoĉina, nema pravilnosti. Kao primer navodimo gradaciju, koja se dogodila od 1995–1999. godine. Prethodna gradacija na istim prostorima dogodila se pre taĉno trideset godina (1963–

1967.). Ranije se mislilo da gubareve grdacije nastaju posle svakih 8–10 godina, meĊutim, navedeni primer stvara potpunu konfuziju u tom pogledu. Kada gubar ulazi u gradaciju, postoje pripremne faze, koje

se mogu lako uoĉiti, naravno ako se kontinuirano prati dinamika njegovih populacija. Poznato je da se i ponašanje gubara menja, kada iz latence ulazi u gradaciju. Kada je populacija gubara u latenci (niskoj

brojnosti), ţenke su skrivene i na skrivenim mestima polaţu jaja u leglima. To su najĉešće mesta ispod odignute mrtve kore, šupljine u stablu, ispod površinskih ţila, šupljina ispod većeg kamena i sl. Jajna

legla su velika i u njima se nalazi veliki broj jaja (800–1000 i više). Gusenice su aktivne iskljuĉivo noću, a preko dana su skrivene na nekim zaklonjenim mestima u šumi. TakoĊe, vode potpuno samostalan

ţivot i teško se mogu dve gusenice naći zajedno. Pred hrizalidaciju gusenice traţe skrovita mesta, opet svaka za sebe bira takvo mesto i tu prelazi u stadijum lutke, a kada se razvije leptir ţenka, ostaje na tom



skrivenom mestu, gde je pronalazi muţjak i posle kopulacije ona tu najĉešće i polaţe jaja. Kada je populacija gubara u progradaciji, njegova etologija se menja. Ţenke se pojavljuju na deblima stabala i na

potpuno otvorenim mestima polaţu jaja u leglima. I ova legla su dosta velika i sadrţe veliki broj jaja, sliĉno kao u latenci. Najveći broj jajnih legala je u ovoj fazi poloţen na deblima i to od njegove osnove do

6 metara visine. Gusenice se hrane tokom 24 sata, dakle i danju i noću. One dobijaju instikt „kolektivnog ţivota” i redovno se sreću zajedno. Pred hrizalidaciju se takoĊe udruţuju i prave zajedniĉka lutkina

gnezda u kojima se nalazi više desetina lutaka. U kulminativnoj godini gradacije, jajna legla su poloţena duţ celog stabla, kao i po granama u krunama. TakoĊe, legala ima po ţbunastoj vegetaciji, po kamenju,

zemlji i sl. mestima. Jajna legla su tada manjih dimenzija i sadrţe 200–400 jaja. U retrogradaciji situacija je sliĉna, jajnih legala ima svuda po šumi, ali su ona još manjih dimenzija i sa manjim brojem jaja

(100–200). U godini krize gradacije u doba rojenja leptira brojni su muţjaci, a ţenke su vrlo retke. Naime, seksualni indeks jako opada i sa normalnih 0,50 dobija vrednost ĉak 0,10. Pored navedenih promena u

ponašanju gubara, za njegovo praćenje pouzdani rezultati se dobijaju postavljanjem i stalnim pregledom oglednih površina. U šumi se odredi površina 50 x 50 m i sva stabla obrojĉaju. Na svako stablo se

postavlja veštaĉka niša (komad sargije ili komad kore), tako što se na prsnoj visini veţu kanapom za stablo. Pregledom oglednih površina tokom zime utvrĊuje se broj legala i preraĉunava na 1 ha šume. Na taj

naĉin lako se utvrĊuje pozitivno rastenje broja legala, što naravno, ukazuje na poĉetak gradacije.

Sve gore navedeno mora se permanentno pratiti od strane drţavne sluţbe, i u sluĉaju da doĊe do promena koje ukazuju na poĉetak gradacije, ostaje dovoljno vremena (1–3 godine) za pripremu akcije

suzbijanja.

Represivne mere

a) Mehaniĉko–fiziĉke mere. Sakupljanje i spaljivanje jajnih legala gubara u obzir dolazi kada je u pitanju faza progradacije. Tada su jajna legla na mestima koja se mogu dohvatiti (većina ih je poloţena

do 6 m visine od zemlje. Radnik jednom rukom postavlja posudu (konzervu) ispod legla, a drugom rukom drvenim noţem struţe leglo sa kore stabla, tako da jaja upadaju u konzervu. On za sobom nosi i vreću

u koju povremeno ubacuje sakupljena jaja. Jajna legla se mogu sakupljati od kraja avusta do poĉetka aprila, a najbolje je to raditi tokom zime, kada na drveću nema lišća, te se legla lako uoĉavaju.

b) Hemijske mere. Za suzbijanje gubara u stadijumu jajeta moţe se koristiti metod natapanje jajnih legala nekim sredstvom za zimsko prskanje, kao što su preparati na bazi mineralnih ulja i dr. TakoĊe,

mogu se primeniti i neke hemijske materije koje su nekada korišćene kao insekticidi, a danas se primenjuju u druge svrhe, kao što su petroleum, katran ili mešavina petroleuma i katrana. Bilo kojim od

navedenih sredstava premazuju se jajna legla farbarskom ĉetkom ili sunĊerom. Pri pravilnoj upotrebi petroleuma, sa jednim litrom moţe se premazati i uništiti oko 2000 legala, odnosno eliminisati oko

1.000.000 budućih gusenica. Ako koristimo sredstvo koje nema boju, kao što je na primer petroleum, treba dodati neku materiju (minijum) koja će ga obojiti, odnosno bitno je da premazano leglo bude

obojeno, odnosno markirano, kako bi se kontrolisao kvalitet rada ljudi angaţovanih na suzbijanju. Suzbijanje gusenica moţe se vršiti aviotretiranjem metodom mikroniranja biotehniĉkim insekticidima, na

primer preparatima na bazi diflubenzurona. Suzbijanje treba vršiti kada su gusenice u mlaĊim stadijumima (I i II).

c) Biološke mere se mogu primeniti protiv stadijuma gusenice i leptira. Gusenice se mogu suzbijati biološkim insekticidima na bazi bakterije Bacillus thuringiensis var. kurstaki. Tretiranje treba vršiti iz

aviona tehnikom mikroniranja. Svakako, tretiranje treba sinhronizovati sa lisnom površinom stabala u šumi koja se tretira. Naime, sredstvo mora da padne na lisnu površinu i da ga gusenica pojede. Dakle, ako

stabla nisu dovoljno olistala, sa tretiranjem treba saĉekati. Biološke insekticide takoĊe treba primeniti protiv mlaĊih guseniĉnih stadijuma (I, II, eventualno III).

Thaumetopoea processionea (L.) – hrastov ĉetnik. To je izrazita štetoĉina autohtonih hrastova. Prema nekim autorima, gusenice mogu da se hrane i drugim lišćarima. MeĊutim, kod nas, se on iskljuĉivo

hrani hrastovim lišćem. Najradije napada stare hrastove šume, a kada se prenamnoţi, prelazi i na mlaĊe. TakoĊe, prema literaturi, moţe stupiti u samostalne gradacije. Kod nas se to do sada nije dogodilo, već

se javlja zajedno sa nekim drugim defolijatorima, kao na primer sa gubarom. Prisustvo hrastovog ĉetnika u šumi lako se poznaje po lako uoĉljivim guseniĉnim gnezdima i pauĉinastim tragovima kojima su se

kretale gusenice. Pri jakom napadu moţe se na jednom stablu naći i po desetak guseniĉnih gnezda. Njegove gusenice najintenzivnije brste u junu i u prvoj polovini jula. Posledice golobrsta su, stoga sliĉne kao

kod gubara (gubitak u prirastu, gubitak rezervnih materija, ulanĉavanje napada hrastove pepelnice, fiziološko slabljenje napadnutih stabala). Pored toga, u šumama sa jaĉim napadom hrastovog ĉetnika

onemogućen je svaki rad ljudi i ispaša stoke. Iz napadnute šume i okolnih livada seno je neupotrebljivo, a isto tako i listinac. Nekada i ljudi iz obliţnih naselja imaju velike tegobe, jer vetar iz napadnute šume

raznosi dlaĉice po ĉitavoj okolini i zagaĊuje vodu i ljudsku hranu. Ljudska hrana zagaĊena dlaĉicama izaziva obolenja organa za varenje. Pri jakim napadima mora se zabraniti svaki pristup ljudi i stoke u

napadnute delove šume. Ako se u povišenoj brojnosti javi u ograĊenom lovištu, moţe velike probleme da priĉini divljaĉi, koja je jako razdraţljiva i uspaniĉena, a hrana je puna guseniĉnih dlaĉica, koje im

stvaraju velike probavne tegobe. Sve to dovodi i do uginuća pojedinih grla. Suzbijanje hrastovog litijaša nije lako, jer je zbog otrovnih dlaĉica skopĉano sa opasnošću. Na raspolaganju nam stoje preventivne i

direktne mere.

Od preventivnih mera u obzir dolazi zaštita prirodnih neprijatelja hrastovog ĉetnika. To su korisne ptice, sisari, grabljivi insekti i parazitoidi. Od ptica detlići uništavaju jajna legla i lutke, a kukavica,

ĉvorak i kreja hrane se gusenicama. Od sisara slepi miševi noću love leptire u velikom broju. Od grabljivih insekata naroĉito su znaĉajni bauljari Calosoma sycophanta L. i C. inquisitor L., koji se zavlaĉe u

gnezda i hrane se gusenicama i lutkama. Veliki je broj vrsta parazitoida, koji takoĊe znatno smanuju brojnost populacija hrastovog ĉetnika. Svi nabrojani prirodni neprijatelji utiĉu da gradacije hrastovog

ĉetnika ne traju duţe od 2–3 godine.

Od direktnih naĉina borbe mogu se primeniti mehaniĉko-fiziĉke, hemijske i biološke mere. Mehaniĉko-fiziĉke mere pretpostavjaju spaljivanje gusenica i lutaka u gnezdima. Na jedan kraj duţe motke

priĉvrsti se guţva krpe, koja se natopi petrolejom ili špiritusom, zapali i primakne pod gnezdo, koje brzo sagori. Da bi se izbegle negativne posledice od otrovnih dlaĉica, radnici pri radu moraju da imaju

rukavice i masku za lice. Spaljivanje gnezda treba vršiti po vremenu bez vetra, kako bi se smanjila opasnost od poţara i izbeglo raznošenje otrovnih dlaĉica. Tretiranje biotehniĉkim i biološkim insekticidima je

moguće primeniti isto kao kod gubara. Efikasnost biotehniĉkih i bioloških insekticida je veća ako se primene protiv mlaĊih guseniĉnih stadijuma, tokom aprila.

Andricus quercuscalicis (Burg.) - U februaru i martu javljaju se ţenke partenogenetske generacije i polaţu jaja u pupoljke Quercus cerris L. Na formiranom lišću se javljaju male špicaste gale veliĉine

1–2 mm. Iz njih se u maju javljaju muţjaci i ţenke gamogenetske generacije. Ţenke posle oploĊenja polaţu jaja u mlade, tek formirane plodove hrasta luţnjaka (Quercus robur L.). Sa porastom hrastovog ţira

raste i gala na njemu, na njegovoj kapici ili peteljci. Gala je u poĉetku zelene, a kad „sazri” postaje smeĊe boje. Nepravilnog je oblika i delimiĉno, ili ĉesto potpuno prekriva ţir. U njenom centru se nalazi



loptasta komorica oko 7 mm u preĉniku u kojoj je smeštena larva. Ţir sa galama opada pre vremena (već u avgustu). U galama larve dovršavaju razviće, da bi se u februaru i martu naredne godine pojavile

partenogenetske ţenke i obnovile ciklus. Vrsta je kod nas veoma ĉesta u šumama hrasta luţnjaka i cera. Štete se javljaju samo na hrastu luţnjaku. Ţir sa galama pre vremena opada, ĉesto je deformisan,

delimiĉno ili potpuno prekriven galom. Klijavost je umanjena ili, što je ĉešće, potpuno izgubljena. Na pojedinim stablima, pri masovnoj pojavi ove štetoĉine moţe da doĊe do znatnog umanjenja uroda ţira.

Sakupljanjem i uništavanjem opalih gala sa deformisanim ţirom u jesen moţe se znatno redukovati brojnost ove štetoĉine.

3) Štete od divljaĉi

Štete od divljaĉi se javljaju naroĉito u zimskom periodu kada divljaĉ nema dovoljno hrane, guljenjem kore sa mladih sadnica trajno ih oštećuje. Ovaj problem je naroĉito izraţen u ŠU Apatin , kao i u

GJ Kolut-kozara koja predstavlja zimsko stanište divljaĉi pa je u tom periodu broj jedinki divljaĉi po jedinici površine mnogo veći od uobiĉajenog. Zaštiti, pogotovu mladih sastojina daće se pun znaĉaj sa

podizanjem individualnih i kolektivnih ograda. Usaglašavanjem osnova gazdovanja šumama i Lovnih osnova, pogotovo kod bonitiranja staništa i brojnog stanja divljaĉi postići će se maksimalni efekti na zaštiti

šumskih sastojina uz sprovoĊenje ostalih mera.

4) Štete od stoke

Štete od stoke su u proteklom periodu bile na nekoliko lokaliteta (GJ Branjevina) Problem sa velikim brojem domaće stoke (goveda, koze, ovce i svinje) i navikom okolnog stanovništva da stoku pušta u

šumu u proteklom periodu, iako rešavan, još uvek je prisutan. Bez „oštrije“ zakonske regulative biće ga teško rešiti.

5) Štete od ĉoveka

Zaštita šuma od negativnog delovanja ĉoveka (bespravne seĉe, uzurpacije, bespravna gradnja i dr.) vršena je na celom šumskom podruĉju. Posebno su ugroţena turistiĉko-rekreativna mesta (GJ

Karapandţa, Monoštorske šume i Apatinski rit), šume bliţe urbanim naseljima i pored javnih komunikacija.

4.6. Ugroţene vrste šumskog drveća

Prema IUCN-kategorizaciji vrste su kritiĉno ugroţene ako postoji izuzetno visok rizik njihovog nestajanja u divljini u skoroj budućnosti. Na prostoru Severnobaĉkog šumskog podruĉja evidentirano je

devet vrsta drveća koje spadaju u kategoriju retkih, reliktnih, endemiĉnih i ugroţenih vrsta (reliktne i endemiĉne, retke i ugroţene vrste u Srbiji prema TBFRA 2000¹) i koje su prikazane u narednoj tabeli.

Tabela br.4.6.-1 Ugroţene vrste šumskog drveća


Piv (%) IUCN m³ % m³ %

Bela vrba 396.344,9 51,5 19.106,8 49,2 4,8 retka, ugroţena

Crna jova 419,7 0,1 5,3 0,0 1,3 retka, ugroţena

Bela topola 240.790,9 31,3 14.769,7 38,0 6,1 retka, ugroţena

Crna topola 66.912,5 8,7 2.386,7 6,1 3,6 retka, ugroţena

Domaći orah 246,9

2,8

1,1 retka, ugroţena

Poljski brest 14.182,3 1,8 885,5 2,3 6,2 retka, ugroţena

Vez 4.622,5 0,6 230,3 0,6 5,0 retka, ugroţena

Sitn. lipa 221,6

2


Krupn. lipa 570,0 0,1 4,2




Tabela br.4.5.-1 Ugroţene vrste šumskog drveća - nastavak


Piv (%) IUCN m³ % m³ %

Koprivić 45.019,6 5,9 1.473,9 3,8 3,3 retka, ugroţena

Trešnja 11,9

0,2

1,7 pod rizikom

Meĉja leska 41,9

0,6

1,4 terc. relikt

Javor 14,6

0,3


Plan. javor 19,5

0,2

1,0 endemit

Platan 3,2

0,1

3,1 Retka

Ukupno 769.422,0 100,0 38.868,6 100,0 5,1

Tabelarni prikaz ukazuje na raznovrsnost dendroflore i bogatstvo šumskog fonda ovog podruĉja što ima izuzetan, prvenstveno, ekološki znaĉaj. Od ukupnog broja vrsta registrovanih prilikom inventure

5 vrsta spada u retke ugroţene i po 1 u retke, pod rizikom, endemite i tercijarne relikte. Odnos prema navedenim vrstama, njihovim populacijama i staništima na kojima se nalaze sa stanovišta planiranja i

upravljanja, mora biti krajnje obazriv i odmeren, u skladu sa pozicijom koju u socijalnom smislu zauzimaju u okviru konkretnih šumskih ekosistema. Status im mora biti utvrĊen i zakonskim aktima kojima se

u najširem obuhvatu odreĊuje politika odnosa prema šumi i odrţivom korišćenju ukupnih potencijala šuma u šumskim podruĉjima.

4.7. Zaštićena prirodna dobra i ekološka mreţa

Zaštićena prirodna dobra

Na podruĉju Severnobaĉkog okruga, a koji saĉinjavaju teritorije gradova Sombor i Subotica i opštine Apatin, Kula, Mali IĊoš, Baĉka Topola, Kanjiţa, Senta i Ada, na snazi su sledeći akti o zaštiti

prirodnih dobara:

- Odluka o zaštiti SP „Hrast luţnjak u Staroj Moravici“, („Sl. list opštine Baĉka Topola“, br. 2/1997),

- Rešenje o stavljanju pod zaštitu SVA „Park na PD Krivaja“, („Sl. list opštine Baĉka Topola“, br. 2/1997),

- Rešenje o stavljanju pod zaštitu RPP „PD Zobnatica“, („Sl. list opštine Baĉka Topola“, br. 2/1997),

- Rešenje o stavljanju pod zaštitu SVA „Park u Baĉkoj Topoli“, Skupština opštine Baĉka Topola br. 633-9/1974-04,

- Rešenje o stavljanju pod zaštitu RPP „Kompleks PTK „Panonija““, Skupština opštine Baĉka Topola br. 633-3/75-03,

- Rešenje o stavljanju pod zaštitu PS „Ĉetiri stabla srebrne smrĉe (Picea pungens)“, Skupština opštine Baĉka Topola br. 633-6/1973.g.-04,

- Odluka o zaštiti SP „Dva stabla tise u Subotici“, („Sl. list opštine Subotica“, br. 8/1997),

- Odluka o proglašenju PP „Palić“, („Sl. list grada Subotica“, br. 15/2013 i 17/2013),

- Odluka o proglašenju SP „Stabla hrasta luţnjaka na Paliću“, („Sl. list grada Subotica“, br. 15/2013),

- Uredba Vlade RS o zaštiti PIO „Subotiĉka pešĉara“, („Sl. Glasnik RS“ br. 127/2003),

- Uredba Vlade RS o zaštiti SRP „Ludaško jezero“, („Sl. Glasnik RS“ br. 30/2006),

- Uredba Vlade RS o zaštiti SRP „Selevenjske pustare“, („Sl. Glasnik RS“ br. 37/1997),

- Uredba Vlade RS o zaštiti SRP „Gornje Podunavlje“ ,(sl.gl.RS 45/01, 81/08 i 107/2009),

- Odluka o zaštiti SP „Šuma Junaković” (sl.l.opštine Apatin br.11/2005),

- Odluka o zaštiti SP “Hrast luţnjak u šumi Kurjaĉica” (sl.l.opštine Apatin br.6/94).

Tabela br.4.7.-1 Zaštićena prirodna dobra Severnobaĉkog šumskog podruĉja

Gazdinska jedinica Zaštićeno podruĉje Odeljenje/odsek Površina (ha)

Karapandţa Specijalni rezervat prirode “Gornje Podunavlje” I stepena zaštite 30/2,3 6,42

Kolut-kozara Specijalni rezervat prirode “Gornje Podunavlje” I stepena zaštite 14/6 27,97

Monoštorske šume Specijalni rezervat prirode “Gornje Podunavlje” I stepena zaštite 49/a,b,c,d,1,2,5,6; 52/1,3; 53/5 33,40

Tabela br.4.7.-1 Zaštićena prirodna dobra Severnobaĉkog šumskog podruĉja - nastavak




Apatinski rit Specijalni rezervat prirode “Gornje Podunavlje” I stepena zaštite 35/d,4,5,6; 40/3,4; 47/1; 49/a,b,c,d,e,g,1,2,3,4,5,6,7; 77/c,f,g,j,k,2,3; 80/3; 81/e,f,4;

82/f,g,1,2,3,4,5,6; 83/a,b,c,f,h,1,2,3,4; 84/a,b,c,1,2; 183,06

Svega Specijalni rezervat prirode “Gornje Podunavlje” I stepena zaštite 250,85

Karapandţa Specijalni rezervat prirode “Gornje Podunavlje” II stepena zaštite 3/a; 4/a,b,c,d,e,f,g; 6/a,b; 14/1,3; 15/a,b,c,d,1-11; 16/a,b,g,1-6; 17/1-3; 18/a,b,c,d,e,f,g,h,1-

11; 19/c,f,2,4,5; 20/1; 21/5,10; 22/a,e,1,2,3,6; 24/a,1-9; 25/d,1-4; 418,71

Kolut-kozara Specijalni rezervat prirode “Gornje Podunavlje” II stepena zaštite 10/a,b,c,d,e,f,g,h,i,j,k,l,m,1-6; 11/a,b,c,d,e,f,g,h,i,j,k,l,1-6; 12/a,b,c,d,e,1-3; 13/a,b,c,d,1-6;

13/a,b,c,d,1-6; 584,36

Monoštorske šume Specijalni rezervat prirode “Gornje Podunavlje” II stepena zaštite 16/a,b,c,d,e,1-8; 17/1-3; 46/b,d,e,h; 56/a,b,1-5; 57/a,b,c,1-6; 58/5,7; 61/1; 238,17

Zaštićene šume Specijalni rezervat prirode “Gornje Podunavlje” II stepena zaštite 20/d,1; 21/c,d; 23/a; 32/2; 33/e,f,3,4,6; 34/a,b,c,f,1-5; 35/2; 46/1,2,7; 105,81

Apatinski rit Specijalni rezervat prirode “Gornje Podunavlje” II stepena zaštite

3/5; 4/3,5,6; 5/2; 12/1-3; 15/3-5; 21/1; 22/6; 24/1,2; 25/1; 26/6; 27/7; 28/6; 29/5; 33/3;

35/1,7; 36/6; 39/1; 40/1,2; 42/1,2; 43/1; 44/1; 45/6, 46/1, 47/4, 48/7; 49/8; 52/d,1-4; 53/1;

54/2,3; 58/2; 63/c,d,e,f,g,h,i,1-6; 64/c,d,4,5; 66/e,f,g,1,2; 67/a,b,c,d,e,f,1-5; 69/c,2,3;

70/a,b,c,d,e,f,1-5; 71/a,b,c,d,e,f,g,h,i,1-4; 72/a,b,c,d,e,f,h,i,j,k,m,1-5,10,11;

73/a,b,c,d,e,f,g,h,i,j,k,l,1-12; 74/a,b,c,d,e,f,1-4; 75/2,5; 78/10; 79/9; 80/b,c,d,e,f,g,1,2,4;

546,25

Svega Specijalni rezervat prirode “Gornje Podunavlje” II stepena zaštite 1.893,30

Karapandţa Specijalni rezervat prirode “Gornje Podunavlje” III stepena zaštite Preostali deo gazdinske jedinice u odeljenjima 3-37 i 39-49 2.064,94

Kolut-kozara Specijalni rezervat prirode “Gornje Podunavlje” III stepena zaštite Preostali deo gazdinske jedinice u odeljenjima 9-33 osim 20/h,i,j,k,l,o,p,9 1.392,96

Monoštorske šume Specijalni rezervat prirode “Gornje Podunavlje” III stepena zaštite Preostali deo gazdinske jedinice 4.595,73

Zaštićene šume Specijalni rezervat prirode “Gornje Podunavlje” III stepena zaštite Preostali deo gazdinske jedinice u odeljenjima 14-49 1.471,45

Apatinski rit Specijalni rezervat prirode “Gornje Podunavlje” III stepena zaštite Preostali deo gazdinske jedinice u odeljenjima 1-7, 9 i 11-86 3.009,82

Svega Specijalni rezervat prirode “Gornje Podunavlje” III stepena zaštite 12.516,90

Ukupno Specijalni rezervat prirode “Gornje Podunavlje” 14.661,05

Zaštićene šume Spomenik prirode Odeljenja 1-6 184,15

Subotiĉke šume Predeo izuzetnih odlika “Subotiĉka pešĉara” I stepena zaštite 38/k; 51/a,b,c,d,e,f,g,h,1-7; 55/m; 57/e; 78/g; 130,56

Subotiĉke šume Predeo izuzetnih odlika “Subotiĉka pešĉara” II stepena zaštite

1/1; 3/e,f,1; 10/i,j,k,l; 15/c,d,e,1,2,3; 17/1,5; 18/g,1; 19/f,g,2,4,5,6; 27/2; 28/d,e,f,g,1,2;

29/c,e,g,1,3,4,5; 30/b,e,f,g,h,1,2; 31/d; 34/a,b,1,2,3; 37/a,b,c,d,e,1; 38/a,1; 39/m,n,r,s,5;

43/a,1; 44/h,1; 50/a; 52/a,b,c,d,e,i,5; 53/g,i,j,k,l,n,o,3; 54/a,b,c,e,i,k,l,m,n,1-15; 55/s,t;

56/a,b,c,d,e,f,g,h,i,m,n,o,p,q,1,2,4,5,7,8,10; 57/a,b,c,d,f,g,h,i,l,m,o,p,1,2; 58/1,2; 60/1;

61/a,b,e,f,g,1,2,3,10,11,12,13; 62/a,b,e,f,g,h,i,1,3,4; 63/a,b,d,e,f,g,h,i,j,1-4; 67/1;

68/a,b,m,1; 69/e,g,i,k,1,2,3,5,9,10,11,12; 70/a,f,2; 75/k,l,1;

571,07



Tabela br.4.7.-1 Zaštićena prirodna dobra Severnobaĉkog šumskog podruĉja - nastavak


Subotiĉke šume Predeo izuzetnih odlika “Subotiĉka pešĉara” III stepena zaštite Preostali deo gazdinske jedinice u odeljenjima 1-88 2.866,50

Ukupno Predeo izuzetnih odlika “Subotiĉka pešĉara” 3.908,77

Zapadna baĉka Specijalni rezervat prirode “Gornje Podunavlje” III stepena

zaštite Kompletna gazdinska jedinica 842,62

Selevenjske šume Specijalni rezervat prirode “Selevenjske pustare” I stepena

zaštite GJ “Selevenjske šume” osim 4/a,b,c,d,e,f,1 75,34

Selevenjske šume Park šuma 4/b 1,05

Prirodne vrednosti i retkosti Severnobaĉkog šumskog podruĉja, svakako, su i strogo zaštićene i zaštićene vrste flore i faune.

strogo zaštićene i zaštićene vrste ptica: grlica (Streptopelia turtur), kukavica (Cuculus canorus), mali slavuj (Luscinia megarhynchos), kos (Turdus merula), drozd pevaĉ (Turdus philomelos), ţuti voljić

(Hippolais icterina), sivi voljić (Hippolais pallida), vrtna grmuša (Sylvia borin), crnoglava grmuša (Sylvia atricapilla), pirgasta grmuša (Sylvia nisoria), obiĉna grmuša (Sylcia communis), dugorepa senica

(Aegithalos caudatus), rusi svraĉak (Lanius collurio), zelentarka (Carduelis chloris) i štiglić (Carduelis carduelis).

strogo zaštićeni i zaštićeni insekti: vilinski konjici Brachytron pratense, Leucorrhinia pectoralis, striţibuba (Theophilea subcylindricollis), nosoroţac (Oryctes nasicornis), dvotaĉkasta bubamara (Adalia

bipunctata), mravlji lav (Myrmecoleon formicarius), veliki kupusar (Pieris brassicae).

Strogo zaštićene vrste vodozemaca: mali mrmoljak (Lissotriton vulgaris), veliki mrmoljak (Triturus cristatus), podunavski mrmoljak (Triturus dobrogicus), crvenotrbi mukaĉ (Bombina bombina),

obiĉna krastaĉa (Bufo bufo), zelena krastaĉa (Pseudepidalea viridis), gatalinka (Hyla arborea), obiĉna ĉešnjarka (Pelobates fuscus) i šumska ţaba (Rana dalmatina).

Strogo zaštićene vrste mekušaca: vinogradarski puţ (Helix pomatia).

Zaštićene vrste vodozemaca: zelena ţaba (Pelophylax kl. Esculenta), mala zelena ţaba (Pelophylax lessonae) i velika zelena ţaba (Pelophylax ridibundus).

Strogo zaštićene vrste gmizavaca: barska kornjaĉa (Emys orbicularis), stepski gušter (Podarcis tauricus), kratkonogi gušter (Ablepharus kitaibelii), smukulja (Coronella austriaca), Eskulapov smuk

(Zamenis longissimus), belouška (Natrix natrix) i ribarica (Natrix tessellata).

Zaštićene vrste biljaka: moĉvarna hajduĉica (Achillea asplenifolia), gorocvet (Adonis vernalis), ĉešljasta pirevina (Agropyrum cristatum subsp. pectinatum), Laksmanova ivica (Ajuga laxmannii), vuĉji

jezik (Alkanna tinctoria), tamnoljubiĉasti luk (Allium atroviolaceum), divlji luk (Allium paniculatum subsp. marginatum), plastak (Anacamptys pyramidalis), trava protiv glista (Artemisia santonicum),

zvijezdiĉica (Aster sedifolius subsp. canus), panonski zvezdan (Aster tripolium subsp. pannonicus), rapavi kozinac (Astragalus asper), vunasti kozinac (Astragalus dasyanthus), bezstablovi kozinac (Astragalus

exscapus), prosuš (Bassia laniflora), salanĉić (Blackstonia perfoliata subsp. serotina), striĉak (Carduus hamulosus), šafranjika (Bulbocodium versicolor), raţena oštrica (Carex secalina), uskolisna oštrica

(Carex stenophylla), Sadlerov razliĉak (Centaurea sadlerana), slatinska palamida (Cirsium brachycephalum), pešĉarski mrazovac (Colchicum arenarium), trnika (Crypsis schoenoides), uskolisni kaćunak

(Dactylorhiza incarnata subsp. incarnata), pešĉarski karanfil (Dianthus serotinus), ibrišim karanfil (Dianthus superbus), šumska gladnica (Draba nemorosa), Borbaševa tamnocrvena kaluţĊarka (Epipactis

atrorubens subsp. borbasii), barska kaluţĊarka (Epipactis palustris), broćika (Galium boreale), mala svećica (Gentiana pneumonanthe subsp. pneumonanthe), pešĉarski šušuljak (Gypsophila fastigiata subsp.

arenaria), šlajer (Gypsophila paniculata), vitki kantarion (Hypericum elegans), pešĉarska perunika (Iris arenaria subsp. humilis), niska perunika (Iris pumila), sibirska perunika (Iris sibirica), zakrţljala

perunika (Iris spuria), slatinska gronica (Lepidium cartilagineum subsp. crassifolium), vranjemil (Limonium gmelinii subsp. hungaricum), beli lokvanj (Nymphaea alba), zmijski jezik (Ophioglossum

vulgatum), sitni šarenbubac (Ophrys sphegodes), smrdljivi kaćunak (Orchis coriophora), veliki kaćunak (Orchis laxiflora subsp. palustris), kaćun (Orchis militaris), kaćun (Orchis morio), medeni kaćunak

(Orchis ustulata), Švarcenbergova bokvica (Plantago schwarzenbergiana), vlasasta resina (Potamogeton trichoides), livadska sasa (Pulsatilla pratensis), ilirski ljutić (Ranunculus illyricus), Borbašev šuškavac

(Rhinanthus borbasii), ruzmarolisna vrba (Salix rosmarinifolia), bela ţalfija (Salvia aethiopis), pamuk trava (Salvia austriaca), divlja raţ (Secale sylvestre), ţednjak (Sedum sartorianum), ţablja trava (Senecio

doria), devesilje (Seseli hippomarathrum subsp. hippomarathrum), mnogocvetni pucavac (Silene multiflora), zmijak (Scorzonera parviflora), primorski šušljevak (Spergularia media), jurĉica (Suaeda

maritima), stepski maslaĉak (Taraxacum serotinum), barska paprat (Thelypteris palustris), kozja brada (Tragopogon floccosus), morski trozubac (Triglochin maritimum), Lobelova bela ĉemerika (Veratrum

lobelianum), plaviĉasti zimzelen (Vinca herbacea).



Ekološka mreţa

Ekološka mreţa obuhvata meĊusobno povezana ili prostorno bliska zaštićena podruĉja i ekološki znaĉajna podruĉja unutar koje se delovi povezuju prirodnim ili veštaĉkim koridorima. Sastoji se iz podruĉja od znaĉaja za

oĉuvanje biodiverziteta, koridora koji povezuju izolovana staništa, i zaštitnih zona koje smanjuju negativne uticaje okruţenja.

Na osnovu strategije zaštite prirode i nacionalnog zakonodavstva, u Srbiji se uspostavlja ekološka mreţa radi unapreĊenja zaštite i efikasnijeg upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima, odnosno obezbeĊivanja povoljnih

uslova za ţivot ugroţenih biljnih i ţivotinjskih vrsta, kao i njihovih staništa, sprovoĊenjem mera zaštite, oĉuvanja i odrţivog korišćenja. Ekološke mreţe su znaĉajne i sa socio-ekonomskog stanovišta, s obzirom da podrazumevaju

prisutnost i delatnost ĉoveka u skladu sa zaštitom prirode, i samim tim, predstavljaju faktor odrţivog razvoja lokalnih zajednica. Time se ujedno naša zemlja pribliţava ispunjenju uslova potrebnih za program Natura 2000.

Sastav, kao i upravljanje ekološkom mreţom utvrĊeni su Uredbom o ekološkoj mreţi (Sluţbeni glasnik RS br.102/2010).

Ekološka mreţa Srbije za sada sadrţi 101 ekološki znaĉajno podruĉje, koja su izdvojena na predlog Zavoda za zaštitu prirode Srbije. U okviru preliminarne mreţe uvrštena su zaštićena prirodna dobra, dobra u postupku

zaštite, i ona koja su planirana za zaštitu, odnosno podruĉja znaĉajna sa stanovišta oĉuvanja retkih i ugroţenih vrsta i njihovih staništa, i primene meĊunarodnih konvencija ĉiji je Srbija potpisnik. TakoĊe su, u sastavljanju liste

podruĉja koja ĉine ekološku mreţu Srbije, uzeta su u obzir: 61„Emerald“ podruĉje (nominovana za „Emerald“evropsku ekološku mreţu koju ĉine podruĉja od posebnog interesa za oĉuvanje evropske divlje flore i faune i njihovih

prirodnih staništa, na osnovu Bernske konvencije); ramsarska podruĉja (koja su na osnovu Ramsarske konvencije, tj „Konvencije o zaštiti moĉvarnih podruĉja od meĊunarodnog znaĉaja, naroĉito kao staništa ptica moĉvarica“

proglašena za meĊunarodno znaĉajna vlaţna podruĉja); podruĉja od meĊunarodnog znaĉaja za biljke (61 Important PlantAreas podruĉje), znaĉajna podruĉja za ptice (u okviru programaImportant Bird Area / IBA izdvojena su 42

podruĉja) i odabrana podruĉja za dnevne leptire (Prime Butterfly Areas/PBA - 40 podruĉja).

Vlada Republike Srbije je donela Uredbu o ekološkoj mreţi koja je objavljena u sluţbenom glasniku Republike srbije od 30.12.2010. br.102/2010. Ovom uredbom se utvrĊuje ekološka mreţa, kao i

bliţi naĉin upravljanja i finansiranja ekološke mreţe, radi oĉuvanja biološke i predeone raznovrsnosti, odnosno tipova staništa od posebnog znaĉaja za oĉuvanje, obnavljanje i unapreĊivanje narušenih staništa i

oĉuvanje odreĊenih vrsta.

Ekološku mreţu ĉine:

1) ekološki znaĉajna podruĉja;

2) ekološki koridori koji povezuju ekološki znaĉajna podruĉja na prostoru Republike Srbije, kao koridori od nacionalnog znaĉaja i ekološki koridori koji omogućuju povezivanje sa ekološkim mreţama

susednih zemalja, u skladu sa meĊunarodnim propisima kao ekološki koridori od meĊunarodnog znaĉaja;

3) zaštitna zona tamo gde je potrebna da štiti ekološki znaĉajna podruĉja i ekološke koridore od mogućih štetnih spoljnih uticaja.

Na podruĉju Severnobaĉkog šumskog podruĉja ustanovljena su sledeća ekološki znaĉajna podruĉja:

- Subotiĉka jezera i pustare – PIO Subotiĉka pešĉara,

- Gornje podunavlje – SRP Gornje podunavlje,

- Slatine severne baĉke i

- Slatinska podruĉja oko Doroslova

Ekološki koridori od meĊunarodnog znaĉaja u republici srbiji

Ekološki koridori od meĊunarodnog znaĉaja su sledeći vodotoci i njihov obalski pojas:

1) Dunav, ukljuĉujući zaštićena podruĉja SRP "Gornje podunavlje", kao i podruĉja predviĊena za zaštitu: Bogojevaĉki rit, Ritovi Podunavlja.

2) Tisa, ukljuĉujući zaštićena podruĉja PP "Kamaraš, , kao i podruĉja predviĊena/rezervisana za zaštitu: Gornja Tisa i Donja Tisa.

Mere zaštite ekološke mreţe

1) zabranjeno je uništavanje i narušavanje staništa kao i uništavanje i uznemiravanje divljih vrsta;

2) zabranjena je promena namena površina pod prirodnom i poluprirodnom vegetacijom (livade, pašnjaci, tršćaci itd.)

3) zabranjena je promena morfoloških i hidroloških osobina podruĉja od kojih zavisi funkcionalnost koridora;

4) planiranjem namene površina, kao i aktivnim merama zaštite oĉuvati i unaprediti prirodne i poluprirodne elemente koridora u skladu sa predeonim i vegetacijskim karakteristikama podruĉja;

5) stimulisati tradicionalne vidove korišćenja prostora koji doprinose oĉuvanju i unapreĊivanju biodiverziteta;

6) preduzeti mere kojima se obezbeĊuju spreĉavanje, odnosno smanjenje, kontrola i sanacija svih oblika zagaĊivanja;

7) unaprediti ekološke koridore unutar graĊevinskih podruĉja uspostavljanjem kontinuiteta zelenih površina ĉija struktura i namena podrţava funkcije koridora;

8) na mestima ukrštanja ekoloških koridora sa elementima infrastrukturnih sistema koji formiraju barijere za migraciju vrsta, obezbediti tehniĉko-tehnološka rešenja za neometano kretanje divljih vrsta;

9) izvan zone stanovanja naselja zabranjena je izgradnja objekata ĉija namena nije direktno vezana za vodu na rastojanju manjem od 50 m od obale stajaćih voda, odnosno linije srednjeg vodostaja vodotoka.

Mere zaštite za zaštitnu zonu



1) zonalnim rasporedom urbano-ruralnih sadrţaja, primenom odgovarajućih tehniĉko-tehnoloških i drugih rešenja eliminisati ili ublaţiti negativne uticaje na ţivi svet;

2) zabranjeno je obavljanje aktivnosti koje mogu dovesti do prodiranja i širenja invazivnih vrsta iz okruţenja;

4.8. Procentualni prikaz mrtvog drveta

Mrtvo drvo predstavlja koliĉinu (zapreminu) uspravnog i poleglog mrtvog drveta u šumama po jedinici površine.

Veoma znaĉajan pokazatelj stanja šuma i odnosa prema principu odrţivog upravljanja šumama, u odnosu na Kriterijum 4, jeste koliĉina mrtvog drveta u šumama Severnobaĉkog šumskog podruĉja.

Ukupna zapremina mrtvog drveta u ovim šumama prema podacima Nacionalne inventure šuma iznosi 235.474,6 m3. Proseĉna dubeća zapremina suvih stabala iznosi 5,58 m

3/ha, a suve leţevine je 1,82 m

3/ha,

odnosno ukupna koncentracija mrtvog drveta u šumama Severnobaĉkog šumskog podruĉja je 9,74 m3/ha, što je u skladu i sa Rešenjem o uslovima zaštite prirode (br. 03-415/2 od 27.07.2015. godine).

Ova koliĉina mrtvog drveta omogućava kontinuitet i odrţivost stabilnosti staništa (biotopa), posebno za ornitofaunu i entomofaunu koja naseljava naše šume i ĉije je stanište ponekad ograniĉeno na sitne

komade mrtvog drveta pojedinih vrsta. TakoĊe, mrtvo drvo u raznim fazama raspadanja omogućava opstanak saproksilne faune. U isto vreme odlaganje jednog dela prinosa u šumi je znaĉajan obnovljivi resurs

u odnosu na potrebu oĉuvanja proizvodnog potencijala staništa u celini.

Tabela br.4.8.-1 Prikaz mrtvog drveta

V(m

3) ukupno površina (ha) V (m

3/ha)

mrtvo (leţeće) drvo 37.561,50

20.625,59

1,82

mrtvo (dubeće) drvo 115.167,20 5,58

delovi (leţeći) drveta 48.188,20 2,34

Ukupno 200.916,90 9,74

4.9. Stanje i promene ugljenika

Šume predstavljaju znaĉajnu komponentu globalnog kruţenja ugljenika. One vrše uticaj na klimu, ali i promena klime utiĉe na šume, tako da će upravljanje šumama ili njihova degradacija imati

znaĉajnu ulogu u globalnom zagrevanju u budućnosti. Uništavanjem šuma tokom 80-ih godina prošlog veka objašnjava se ¼ ukupnih antropogenih emisija ugljenika. Šume, naime, ĉine najznaĉajniji tip

vegetacije u pogledu neto izvora, vezivanja i retencije ugljenika na zemljišnom prostoru. Šumski ekosistemi zajedno sa zemljištem imaju veliki kapacitet kako da akumuliraju, tako i da oslobaĊaju ugljenik.

Zato se i postavlja pitanje efekata globalne promene klime na šume i njihovog uticaja na ravnoteţu ugljenika.

Upravljanje šumama neophodno je razmatrati i u funkciji redukcije emisija i apsorpcije ugljenika, pri ĉemu konzervacija ugljenika akumuliranog u postojećim šumama predstavlja izuzetan potencijal u

sistemu gazdovanja. Fleksibilni ekonomski instrumenti Kjoto protokola i Marakeškog sporazuma omogućuju angaţovanje u smislu ekonomskih pogodnosti, energije i bezbednosti ţivotne sredine, s tim da se o

društveno-ekonomskim posledicama podjednako vodi raĉuna (K a d o v i ć et al., 2007).

U svetlu znaĉaja procene biomase u globalnom kruţenju ugljenika (S), jedan od zadataka ovog plana je bio da se proceni ukupna nadzemna biomasa i rezerve ugljenika u njoj obuhvaćenih šumskih

ekosistemima na podruĉju Severnobaĉkog šumskog podruĉja. Procena rezervi ugljenika u nadzemnoj biomasi šuma izvršena je na osnovu preporuĉenog metoda IPCC („„Good Practice Guidance for Land Use,

Land-Use Change and Forestry‟‟ 2003). Metod se bazira na proceni ukupne nadzemne biomase, indirektnim metodama, korišćenjem podataka iz inventure šuma, koja mnoţenjem sa frakcijom ugljenika (CF) u

biomasi utvrĊuje odgovarajuću zalihu ugljenika.

C= BxCF

Procena nadzemne biomase u šumskim ekosistemima, usled visokih zahteva pri merenjima, u praksi se najĉešće vrši na jedan od poznatih indirektnih naĉina (Somogyi et al. 2007). U ovom planu je za

procenu nadzemne biomase korišćen naĉin koji podrazumeva da se zapremina dobijena inventurom šuma ili iz drugih nacionalnih statistiĉkih podataka (bilo na nivou stabla ili sastojine), mnoţenjem sa

odgovarajućim faktorom, tzv. faktorom biomase (BF) konvertuje u biomasu:

B=VxBF,

gde je: B-biomasa (sveţe ili suve mase biljke, kg ili t), V-zapremina u m3 i BF-odgovarajući faktor biomase. Za konvertovanje premerom dobijene zapremine drveta (V, m3) u nadzemnu biomasu (B, t

dm) korišćena je formula 3.2.3 uputstava IPCC (2003) koja pored definicije za prošireni faktor biomase (BEFs) uzima u obzir i gustinu drveta D:

B=V x BEF2 x D

Zaliha C u procenjenoj biomasi je:

C= V x BEFs x D x CF

U formuli zapremina (V, m3) je obraĉunata po „metodu zapreminskih tablica“ u kojima zapremina dubećeg stabla podrazumeva zapreminu stabla i grana iznad 3 cm debljine.



Faktor BEFs je preuzet iz tabele 3A.1.10 kao podrazumevane vrednosti (IPCC GPG, 2003) i on za ĉetinare iznosi 1,3 a za lišćare 1,4. Frakcija C je definisana kao sadrţaj C u jedinici biomase i

najĉešće korišćena vrednost je 0,5. (IPCC GPG, 2003).

Kako gustina drvne mase (D, tona/m3) znaĉajno variraju od tipa do tipa šume, starosti, uslova rasta, pokrovnosti i klime u ovom radu su korišćene vrednosti gustina za vrste sa podruĉja Srbije prema

Šoškiću, 1991.

Rezerve ugljenika u dubećoj zapremini šuma Severnobaĉkog šumskog podruĉja prikazane su u sledećoj tabeli:

Tabela br.4.9.-1

Vrste drveća

Površina šuma i

šumskog zemljišta Zapremina

Ukupna nadzemna

biomasa

Rezerve ugljenika u

nadzemnoj biomasi

ha m³ tona tona t/ha

Lišćari 3.182.879,4 2.483.086,1 1.241.543,0

Ĉetinari 138.017,6 102.381,0 51.190,5

Drţavne šume - Vojvodinašume 17.962,16 3.320.897,0 2.585.467,1 1.292.733,6 72,0

Lišćari 148.479,4 103.207,7 51.603,9

Drţavne šume – Ostali korisnici 1.839,11 148.479,4 103.207,7 51.603,9 28,1

Lišćari 32.677,0 28.929,5 14.464,8

Ĉetinari 1.398,0 1.135,2 567,6

Šume ostalih korisnika 685,88 33.677,0 30.064,7 15.032,3 21,9

Lišćari 4.671,4 3.923,2 1.961,6

Ĉetinari 73,9 51,6 25,8

Šume sopstvenika 138,44 4.745,3 3.974,8 1.987,4 14,4

Lišćari 3.368.309,2 2.619.146,5 1.309.573,2

Ĉetinari 139.489,5 103.567,8 51.783,9

Sveukupno 20.625,59 3.507.798,4 2.722.714,3 1.361.357,1 66,0

Ukupne rezerve ugljenika u šumama Severnobaĉkog šumskog podruĉja iznose 1.361.357,1 tona, a u odnosu na ukupnu površinu pod šumom rezerve ugljenika iznose 66 t/ha.

4.10. Ţivotinjski svet i lovna fauna

Lovišta Severnobaĉkog šumskog podruĉja zatvorenog, delimiĉno zatvorenog i otvorenog tipa. Karakteristika lovišta je sloţena, i vrstama brojna fauna, što je u skladu sa opštim prirodnim, klimatskim i

orografskim uslovima terena, kao i raznolikom i floristiĉki bogatom vegetacijom. Pored toga, veći deo lovišta raspolaţe pravilno rasporeĊenim izvorištima vode, što dodatno pospešuje uzgoj divljaĉi na ovom

podruĉju. Lovišta su ravniĉarskog tipa u kojima se uglavnom gaje autohtone vrste divljaĉi (evropski jelen, divlja svinja, srna i zec).

Imajući u vidu sloţenost i mnogostranost odnosa izmeĊu populacija razliĉitih predstavnika faune jednog podruĉja, ne moţe biti govora o pravilnoj zaštiti, gajenju i unapreĊenju lovne divljaĉi, bez

voĊenja raĉuna o sastavu, stanju i dinamici populacija i ostalih vrsta lokalne faune, iako one neposredno ne predstavljaju objekat lova i lovstva. Dovoljno je ukazati na neke odnose koji povezuju lovnu i brojnu

nelovnu faunu i uslovljavaju stanje brojnosti, zdravstveno stanje i jedne i druge, a naroĉito lovne faune, kao što su odnosi ishrane, odnosi predator – plen, prenosioci razliĉitih bolesti i drugo.

U cilju uoĉavanja odreĊenih pojava od znaĉaja za gajenje i odrţavanje optimalnog stanja populacija lovne divljaĉi, dat je pregled vaţnijih predstavnika celokupne faune lovišta na podruĉju Severne

Baĉke.

Mammalia - sisari

fam. Muridae

APODEMUS AGRARIUS - PRUGASTI MIŠ

Zaštićen je Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti.

MYCROMIS MINUTUS - PATULJASTI MIŠ



Zaštićen je Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti i na preliminarnom spisku vrsta je za Crvenu listu kiĉmenjaka Srbije.

fam. Arvicolidae

ARVICOLA TERRESTRIS - VODENA VOLUHARICA

Zaštićena je Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti.

fam. Canidae

CANIS LUPUS – VUK / KURJAK

Zaštićen je Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti i nalazi se na Crvanoj listi zaštićenih vrsta po IUCN klasifikaciji.

fam. Castroidae

CASTOR FIBER - EVROPSKI DABAR

Reintrodukovana vrsta!

fam. Erinaceidae

ERINACEUS EUROPEUS - JEŢ

Zaštićen je Konvencijom o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa - BERNSKOM KONVENCIJOM i Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti.

fam. Felidae

FELIS SILVESTRIS - DIVLJA MAĈKA

Zaštićena je Konvencijom o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa - BERNSKOM KONVENCIJOM i Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti.

fam. Leporidae

LEPUS EUROPEUS - ZEC

Zaštićen je Konvencijom o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa - BERNSKOM KONVENCIJOM.

fam. Mustelidae

LUTRA LUTRA - VIDRA

Zaštićena je Konvencijom o meĊunarodnom prometu ugroţenih vrsta divlje flore i faune CITES; Konvencijom o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa - BERNSKOM KONVENCIJOM i Uredbom

o zaštiti prirodnih retkosti.

MARTES MARTES - KUNA ZLATICA


MUSTELA ERMINEA - HERMELIN

Zaštićen je Konvencijom o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa - BERNSKOM KONVENCIJOM i Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti.

MUSTELA NIVALIS - LASICA


PUTORIUS PUTORIUS - TVOR


fam. Gliridae

MUSCARDINUS AVELLANARIS - PUH LEŠNIKAR




fam. Soricidae

NEOMYS ANOMALUS - MOĈVARNA ROVĈICA

Zaštićena je Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti i nalazi se na preliminarnom spisku vrsta za Crvenu listu kiĉmenjaka Srbije.

AVES - PTICE

fam. Accipitridae

AQUILA HELIACA – ORAO KRSTAŠ

Zaštićen je Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti i nalazi se na Crvanoj listi zaštićenih ptica po IUCN klasifikaciji.

HALIAEETUS ALBICILLA - ORAO BELOREPAN

Zaštićen je Konvencijom o meĊunarodnom prometu ugroţenih vrsta divlje flore i faune - CITES, Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti, Konvencijom o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa -

BERNSKA KONVENCIJA i nalazi se na Crvenoj listi zaštićenih vrsta ptica po IUCN klasifikaciji.

PERNIS APIVORUS - ORAO OSIĈAR

Zaštićen je Konvencijom o meĊunarodnom prometu ugroţenih vrsta divlje flore i faune - CITES, Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti i nalazi se na Crvenoj listi zaštićenih vrsta ptica po IUCN klasifikaciji.

MILVUS MIGRANS - CRNA LUNJA

Zaštićena je Konvencijom o meĊunarodnom prometu ugroţenih vrsta divlje flore i faune - CITES, Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti, Konvencijom o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa -


fam. Ardeidae

ARDEA CINEREA – SIVA ĈAPLJA


ARDEA PURPUREA - MRKA ĈAPLJA / PURPURNA ĈAPLJA


ARDEOLA RALLOIDES - ŢUTA ĈAPLJA


BOTAURUS STELLARIS – BUKAVAC (VODENI BIK)

Zaštićen je Konvencijom o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa - BERNSKA KONVENCIJA, Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti i nalazi se na Crvenoj listi zaštićenih vrsta ptica po IUCN

klasifikaciji.

EGRETTA ALBA - BELA ĈAPLJA


IXOBRYCHUS MINUTUS – ĈAPLJICA (BUKOVĈIĆ)


NYCTICORAX NYCTICORAX - GAK




fam. Anatidae

AYTHIA NYROCA – CRNKA (NJORKA)

Zaštićena je Konvencijom o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa - BERNSKOM KONVENCIJOM, Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti i nalazi se na Crvanoj listi zaštićenih ptica po IUCN

klasifikaciji.

fam. Certhiidae

CERTHIA BRACHYDACTYLA - DUGOKLJUNI PUZIĆ


klasifikaciji.

fam. Sternidae

CHLIDONIAS HYBRIDA - BELOBRADA ĈIGRA


fam. Ciconiidea

CICONIA CICONIA - BELA RODA

Zaštićena je Konvencijom o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa - BERNSKA KONVENCIJA, Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti i nalazi se na Crvenoj listi zaštićenih vrsta ptica po IUCN

klasifikaciji.

CICONIA NIGRA - CRNA RODA

Zaštićena je Konvencijom o meĊunarodnom prometu ugroţenih vrsta divlje flore i faune - CITES, Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti, Konvencijom o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa -

BERNSKA KONVENCIJA, Konvencijom o zaštiti migratornih vrsta divljih ţivotinja - BONSKA KONVENCIJA i nalazi se na Crvenoj listi zaštićenih vrsta ptica po IUCN klasifikaciji.

fam. Picidae

DENDROCOPOS MEDIUS - SREDNJI DETLIĆ


klasifikaciji.

DRYOCOPUS MARTIUS - CRNA ŢUNA


klasifikaciji.

JYNX TORQUILLA - VIJOGLAVA


klasifikaciji.

PICUS VIRIDIS - ZELENA ŢUNA

Zaštićena je Konvencijom o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa - BERNSKA KONVENCA i nalazi se na Crvenoj listi zaštićenih vrsta ptica po IUCN klasifikaciji.

fam. Muscicapidae

FICEDULA ALBICOLLIS - BELOVRATA MUHARICA


klasifikaciji.

fam. Oriolidae

ORIOLUS ORIOLUS - VUGA




klasifikaciji.

fam. Strigidae

OTUS SCOPS - ĆUK

Zaštićen je Konvencijom o meĊunarodnom prometu ugroţenih vrsta divlje flore i faune - CITES, Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti, Konvencijom o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa -


fam. Phalacrocoracidae

PHALACROCORAX PYGMAEUS - MALI VRANAC / MALI KORMORAN

Zaštićen je Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti i nalazi se na Crvenoj listi zaštićenih vrsta ptica po IUCN klasifikaciji.

fam. Turdidae

PHOENICURUS PHOENICURUS - OBIĈNA CRVENREPKA


klasifikaciji.

fam. Threkiornithidae

PLATALEA LEUCORODIA - ĈAPLJA KAŠIKARA


PLEGADIS FALCINELLUS – RAŢANJ / CRNI IBIS

Zaštićen je Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti i nalazi se na Crvenoj listi zaštićenih vrsta ptica po IUCN klasifikaciji.

Reptilia - gmizavci

fam. Emydae

EMYS ORBICULARIS - BARSKA KORNJAĈA


fam. Colubridae

COLUBER JUGULARIS – SMUK

ZAMENIS LONGISSIMA(ELAPHE LONGISSIMA)


NATRIX NATRIX - BELOUŠKA


fam. Lacertidae

LACERTA AGILIS - LIVADSKI GUŠTER


Amphibia - vodozemci

fam. Bombinatoraide

BOMBINA BOMBINA - CRVENOTRBI MUKAĈ



Zaštićen je Konvencijom o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa - BERNSKA KONVENCIJA, Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti i nalazi se na Crvenoj listi zaštićenih

vodozemaca.

fam. Bufonidae

BUFO BUFO - ŠUMSKA KRASTAVA ŢABA

Zaštićena je Konvencijom o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa - BERNSKA KONVENCIJA i Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti.

fam. Hylidae

HYLA ARBOREA - GATALINKA


fam. Pelobatidae

PELOBATES FUSCUS - ŢABA ĈEŠNJAĈA

Zaštićena je Konvencijom o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa - BERNSKA KONVENCIJA, Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti i nalazi se na Crvenoj listi zaštićenih vodozemaca.

fam. Ranidae

RANA DALMATINA - ŠUMSKA ŢABA


RANA ESCULENTA - ZELENA ŢABA

Zaštićena je Uredbom o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune.

RANA LESSONAE - MALA ZELENA ŢABA

Zaštićena je Uredbom o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune

RANA RIDIBUNDA - VELIKA ZELENA ŢABA

Zaštićena je Uredbom o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune.

Pisces - ribe

fam. Acipenseridae

ACIPENSER NUDIVENTRIS - KEĈIGA

Zaštićena je Konvencijom o medjunarodnom prometu ugroţenih vrsta divlje flore i faune - CITES.

fam. Cyprinidae

ASPIUS ASPIUS – BOLEN (BUCOV)

Zaštićen je Konvencijom o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa - BERNSKA KONVENCIJA i nalazi se na Crvenoj listi zaštićenih ţivotinjskih vrsta.

CHONDROSTOMA NASUS - SKOBALJ

Zaštićen je Konvencijom o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa - BERNSKA KONVENCIJA.

CYPRINUS CARPIO - ŠARAN

Nalazi se na Crvenoj listi zaštićenih ţivotinjskih vrsta.

Fam. Esocidae



ESOX LUCIUS - ŠTUKA


fam. Cobitidae

MISGURNUS FOSSILIS - ĈIKOV

Zaštićen je Konvencijom o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa - BERNSKA KONVENCIJA, Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti i nalazi se na Crvenoj listi zaštićenih ţivotinjskih vrsta.

fam. Siluridae

SILURUS GLANIS - SOM

Zaštićen je Konvencijom o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa - BERNSKA KONVENCIJA i nalazi se na Crvenoj listi zaštićenih ţivotinjskih vrsta.

Fam. Percidae

SANDER LUCIOPERCA - SMUĐ


Lovna fauna u lovištu, na osnovu Zakona o divljaĉi i lovstvu („Sl. gl. RS“ br. 18/10) svrstana je u dve kategorije: trajno zaštićene vrste i lovostajem zaštićene vrste.

A. Trajno zaštićene vrste

Dlakava divljač: vidra (Lutra lutra), hermelin (Mustela erminea) i lasica (Mustela nivalis).

Pernata divljač: sove (Tytonidae; Strigidae), sokolovi (Falco sp.), orlovi (Aquila sp.), jasrebovi (osim kokošara), crna roda (Ciconia nigra), bela roda (Ciconia ciconia), labudovi (Cygnus sp.), ĉaplje (osim

sive), eje (Circus sp.), lunje (Milvus sp.), šljuke sabljarke (Recurvirostra avosetta), kukavice (Cuculus sp.), zlatovrane (Coracias sp.), vodomar (Alcedo athis), pupavci (Upupa sp.), divlje guske (osim lisaste i

glogovnjaĉe), šljuke (osim šumske), detlići (Dendrocopos sp.) i ptice pevaĉice (osim gaĉaca, sive vrane, kreje i svrake).

B. Lovostajem zaštićene vrste divljaĉi

Krupna dlakava divljač: evropski jelen (Cervus elaphus), jelen lopatar (Cervus dama), muflon (Ovis musilimon), Srna (Capreolus capreolus), divlja svinja(Sus scrofa).

Sitna dlakava divljač: zec (Lepus europaeus), veverica (Sciurus vulgaris), sivi puh (Glis glis), jazavac (Meles meles), kuna zlatica (Martes martes), kuna belica (Martes foina), ondatra (Ondatra zibethica),

divlja maĉka( Felis silvestris).

Sitna pernata divljač: fazan (Phasianus sp.), poljska jarebica (Perdix perdix), divlji golub (Columba palumbus), grlica (Streptopelia turtur), gugutka (Streptopelia decaocto), prepelica (Coturnix coturnix),

divlja guska glogovnjaĉa (Anser fabvalis), divlja patka gluvara (Anas platyrhynchos), divlja patka krţulja (Anas crecca), divlja patka riĊoglava (Aythya fuligula), siva ĉaplja (Ardea cinerea), kreja (Garrulus

glandarius), jastreb kokošar (Accipiter gentilis), gaĉac (Corvus frugicegus), šumska šljuka (Scolopax rusticola), šakal (Canis aureus), lisica (Vulpes vulpes), tvor (Mustela putorius), siva vrana (Corvus

corone), svraka (Pica pica).

U okviru Severnobaĉkog šumskog podruĉja nalaze se sledeća lovišta:

Lovišta JP Vojvodinašume ŠG Sombor:

Lovište "Kozara" je ustanovljeno Rešenjem Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu šumarstvo i vodoprivredu,“ Sl. list APV“ br. 1/2012 od 25.01.2012. godine, a dato je na gazdovanje rešenjem

br. 104-324-122/2012-05 od 24.01.2012. na 20 godina.

Za lovište "Kozara" izraĊena je lovna osnova za period 01.04.2012. do 31.03.2022. godine na koju je Pokrajinski sekretarijat za Poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dao saglasnost rešenjem br.104-

324-413/2013-07, od 19.07.2013.

Ukupna površina lovišta "Kozara" iznosi: 11.507,63 ha od ĉega je 10.790,02 ha lovno produktivne površine.Ovo lovište je delimiĉno ograĊeno.



Brojno stanje divljaĉi na dan 31.03.2015. je sledeće:

Vrsta divljaĉi Brojno stanje

- jelenska divljaĉ 1.543 grla

- srneća divljaĉ 138 grla

- divlja svinja 692 grla

Lovište "Apatinski rit" je ustanovljeno Rešenjem Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu šumarstvo i vodoprivredu,“ Sl. list APV“ br. 1/2012 od 25.01.2012. godine, a dato je na gazdovanje

rešenjem br. 104-324-121/2012-05 od 24.01.2012. godine.

Za lovište "Apatinski rit" izraĊena je lovna osnova za period 01.04.2012. do 31.03.2022. godine na koju je Pokrajinski sekretarijat za Poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dao saglasnost rešenjem

br. 104-324-412/2013-07 od 19.07.2013. god.

Ukupna površina lovišta "Apatinski rit" iznosi 6.335,76 ha od ĉega je 6.102,74 ha lovno produktivne površine. Ovo lovište je delimiĉno ograĊeno.


Vrsta divljaĉi Brojno stanje

- jelenska divljaĉ 531 grla

- srneća divljaĉ 45 grla

- divlja svinja 312 grla

Lovište "Subotiĉke šume" je ustanovljeno Rešenjem Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu šumarstvo i vodoprivredu,“ Sl. list APV“ br. 1/2012 od 25.01.2012. godine, a dato je na gazdovanje

rešenjem br. 104-324-123/2012-05-1 od 27.03.2012. godine.

Za lovište "Subotiĉke šume" izraĊena je lovna osnova za period 01.04.2014. do 31.03.2024. godine na koju je Pokrajinski sekretarijat za Poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dao saglasnost

rešenjem

br. 104-324-164/2015-07-1 od 02.04.2015. godine.

Ukupna površina lovišta "Subotiĉke šume" iznosi 6.137,03 ha od ĉega je 4.771,00 ha lovno produktivne površine. Deo lovišta površine 517,68 ha je ograĊen.


Vrsta divljaĉi Brojno stanje OgraĊeni deo NeograĊeni deo

- muflon 117 grla 117 grla -

- lopatar 73 grla 54 grla 19 grla

- srneća divljaĉ 150 grla - 150 grla

- divlja svinja 77 grla 60 grla 17 grla

Lovište "Kamarište" je ustanovljeno Rešenjem br.104-324-508/2011-05 a dato je na gazdovanje rešenjem br. 104-324-508/2011-05-1.

Za lovište "Kamarište" izraĊena je lovna osnova za period 01.04.2014 do 31.03.2024 godine na koju je Pokrajinski sekretarijat za Poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dao saglasnost rešenjem br.

104-324-165/2015-07-1.

Ukupna površina lovišta "Kamarište" iznosi 1.103,65 ha od ĉega je 1.100,65 ha lovno produktivne površine. Deo lovišta površine 420 je ograĊen.


Vrsta divljaĉ Brojno stanje OgraĊeni deo NeograĊeni deo

- srneća divljaĉ 38 grla - 38 grla

- divlja svinja 182 grla 168 grla 14 grla

Lovišta lovaĉkih udruţenja koja su u sastavu lovaĉkog saveza Vojvodine a prostiru se na teritoriji Severnobaĉkog šumskog podruĉja:



Veliki baĉki kanal - jug - Lovištem "Veliki baĉki kanal - jug" gazduje lovaĉko udruţenje "Jarebica" Kula. Lovište je ustanovljeno Rešenjem br.104-324-229/2012-05 a dato lovaĉkom udruţenju

"Jarebica" Kula na gazdovanje Rešenjem br. 104-324-229/2012-05-1.

Površina lovišta iznosi 18.413,25 ha.

Veliki baĉki kanal - sever - Lovištem "Veliki baĉki kanal - sever" gazduje lovaĉko udruţenje "Jarebica" kula. Lovište je ustanovljeno Rešenjem br.104-324-227/2012-05 a dato lovaĉkom

udruţenju " Jarebica " Kula na gazdovanje Rešenjem br. 104-324-227/2012-05-1.


Gornji rit – Lovištem "Gornji rit" gazduje lovaĉko udruţenje "Fazan" Ada. Lovište je ustanovljeno na osnovu Rešenja br. 104-324-393/2011 a dato lovaĉkom udruţenju "Fazan" Ada na

gazdovanje Rešenjem br. 104-324-393/2011-1.


Donji rit – Lovištem "Donji rit" gazduje lovaĉko udruţenje "Panonija" Mol. Lovište je ustanovljeno na osnovu Rešenja br. 104-324-414/2011 a dato lovaĉkom udruţenju "Panonija" Mol na



Kapetanski rit –Lovištem "Kapetanski rit" gazduje lovaĉko udruţenje "Kapetanski rit" Kanjiţa. Lovište je ustanovljeno na osnovu Rešenja br.104-324-394/2011 a dato lovaĉkom udruţenju

"Kapetanski rit" Kanjiţa na gazdovanje Rešenjem br. 104-324-394/2011-1.


Krivaja 1 – Lovištem "Krivaja 1" gazduje lovaĉko udruţenje "Krivaja" Mali IĊoš. Lovište je ustanovljeno na osnovu Rešenja br.104-324-443/2011 a dato lovaĉkom udruţenju "Krivaja" Mali IĊoš

na gazdovanje Rešenjem br. 104-324-443/2011-1.


Krivaja 2 – Lovištem "Krivaja 1" gazduje lovaĉko udruţenje "Krivaja" Mali IĊoš. Lovište je ustanovljeno na osnovu Rešenja br.104-324-444/2011 a dato lovaĉkom udruţenju " Krivaja" Mali IĊoš

na gazdovanje Rešenjem br. 104-324-444/2011-1.


Zapadna baĉka - Lovištem "Zapadna baĉka" gazduje lovaĉko udruţenje "Zapadna baĉka" Sombor. Lovište je ustanovljeno Rešenjem br.104-324-226/2012-05 a dato lovaĉkom udruţenju "Zapadna

baĉka" Sombor na gazdovanje Rešenjem br. 104-324-226/2012-05-1.


Teleĉka visoravan - Lovištem "Teleĉka visoravan" gazduje lovaĉko udruţenje "Zapadna baĉka" Sombor. Lovište je ustanovljeno Rešenjem br.104-324-228/2012-05 a dato lovaĉkom udruţenju

"Zapadna baĉka" Sombor na gazdovanje Rešenjem br. 104-324-228/2012-05-1.


Kurjaĉica – Lovištem "Kurjaĉica" gazduje lovaĉko udruţenje "Kruškovac" Apatin. Lovište je ustanovljeno na osnovu Rešenja br. 104-324-220/2012-05 a dato lovaĉkom udruţenju "Kruškovac"

Apatin na gazdovanje Rešenjem br. 104-324-220/2012-05-1.


Lalinske livade – Lovištem "Lalinske livade" gazduje lovaĉko udruţenje "Mostonga" Odţaci. Lovište je ustanovljeno na osnovu Rešenja br.104- 324-247/2012-05 a dato lovaĉkom udruţenju

"Mostonga" Odţaci na gazdovanje Rešenjem br. 104-324-247/2012-05-1.


Panonija 1 – Lovištem "Panonija 1" gazduje lovaĉko udruţenje "Panonija" Baĉka Topola. Lovište je ustanovljeno na osnovu Rešenja br.104- 324-129/2012-05 a dato lovaĉkom udruţenju

"Panonija" Baĉka Topola na gazdovanje Rešenjem br. 104-324-129/2012-05-1.


Panonija 2 – Lovištem "Panonija 2" gazduje lovaĉko udruţenje "Panonija" Baĉka Topola. Lovište je ustanovljeno na osnovu Rešenja br.104- 324-131/2012-05 a dato lovaĉkom udruţenju

"Panonija" Baĉka Topola na gazdovanje Rešenjem br. 104-324-131/2012-05-1.


Paĉir – Lovištem "Paĉir" gazduje lovaĉko udruţenje "Paĉir" Baĉka Topola. Lovište je ustanovljeno na osnovu Rešenja br.104- 324-133/2012-05 a dato lovaĉkom udruţenju "Paĉir" Baĉka Topola

na gazdovanje Rešenjem br. 104-324-133/2012-05-1.


Senćanski salaši – Lovištem "Senćanski salaši" gazduje lovaĉko udruţenje "Senta" Senta. Lovište je ustanovljeno na osnovu Rešenja br.104- 324-397/2011 a dato lovaĉkom udruţenju "Senta"

Senta na gazdovanje Rešenjem br. 104-324-397/2011-1.




Sivac - jug - Lovištem "Sivac - jug" gazduje lovaĉko udruţenje "Sivac" Kula. Lovište je ustanovljeno Rešenjem br.104-324-231/2012-05 a dato lovaĉkom udruţenju "Sivac" Kula na gazdovanje

Rešenjem br. 104-324-231/2012-05-1.


Sivac - sever - Lovištem "Sivac - sever" gazduje lovaĉko udruţenje "Sivac" Kula. Lovište je ustanovljeno Rešenjem br.104-324-219/2012-05 a dato lovaĉkom udruţenju "Sivac" Kula na

gazdovanje Rešenjem br. 104-324-219/2012-05-1.


Sombor 1 - Lovištem "Sombor 1" gazduje lovaĉko udruţenje "Sombor" Sombor. Lovište je ustanovljeno Rešenjem br.104-324-242/2012-05 a dato lovaĉkom udruţenju "Sombor" Sombor na



Sombor 2 - Lovištem "Sombor 2" gazduje lovaĉko udruţenje "Sombor" Sombor. Lovište je ustanovljeno Rešenjem br.104-324-222/2012-05 a dato lovaĉkom udruţenju "Sombor" Sombor na



Sonta – Lovištem "Sonta" gazduje lovaĉko udruţenje "Fazan" Apatin. Lovište je ustanovljeno na osnovu Rešenja br. 104-324-221/2012-05 a dato lovaĉkom udruţenju "Fazan" Apatin na



Srndać 1 – Lovištem "Srndać 1" gazduje lovaĉko udruţenje "Baĉka Topola" Baĉka Topola. Lovište je ustanovljeno na osnovu Rešenja br.104- 324-135/2012-05 a dato lovaĉkom udruţenju "Baĉka

Topola" Baĉka Topola na gazdovanje Rešenjem br. 104-324-135/2012-05-1.


Srndać 2 – Lovištem "Srndać 2" gazduje lovaĉko udruţenje "Baĉka Topola" Baĉka Topola. Lovište je ustanovljeno na osnovu Rešenja br.104- 324-132/2012-05 a dato lovaĉkom udruţenju "Baĉka

Topola" Baĉka Topola na gazdovanje Rešenjem br. 104-324-132/2012-05-1.


Stara Moravica – Lovištem "Stara Moravica" gazduje lovaĉko udruţenje "Stara Moravica" Baĉka Topola. Lovište je ustanovljeno na osnovu Rešenja br.104- 324-130/2012-05 a dato lovaĉkom

udruţenju "Stara Moravica" Baĉka Topola na gazdovanje Rešenjem br. 104-324-130/2012-05-1.


Subotiĉka pešĉara - jug – Lovištem "Subotiĉka pešĉara - jug" gazduje lovaĉko udruţenje "Subotiĉka pešĉara" Subotica. Lovište je ustanovljeno na osnovu Rešenja br. 104-324-215/2012-05 a dato

lovaĉkom udruţenju "Subotiĉka pešĉara" Subotica na gazdovanje Rešenjem br. 104-324-215/2012-05-1.


Subotiĉka pešĉara - sever – Lovištem "Subotiĉka pešĉara - sever" gazduje lovaĉko udruţenje "Subotiĉka pešĉara" Subotica. Lovište je ustanovljeno na osnovu Rešenja br. 104-324-214/2012-05 a

dato lovaĉkom udruţenju "Subotiĉka pešĉara" Subotica na gazdovanje Rešenjem br. 104-324-214/2012-05-1.


Subotiĉka pešĉara - istok – Lovištem "Subotiĉka pešĉara - istokr" gazduje lovaĉko udruţenje "Subotiĉka pešĉara" Subotica. Lovište je ustanovljeno na osnovu Rešenja br. 104-324-216/2012-05 a

dato lovaĉkom udruţenju "Subotiĉka pešĉara" Subotica na gazdovanje Rešenjem br. 104-324-216/2012-05-1.


Ribnjak Srpski Miletić – Lovištem "Ribnjak-Srpski Miletić" gazduje DTD Ribarstvo d.o.o. Lovište je ustanovljeno na osnovu Rešenja br. 104-324-524/2011 a dato DTD Ribarstvu d.o.o na


Površina lovišta iznosi 432,82 ha.

Ribnjak Svilojevo – Lovištem "Ribnjak Svilojevo" gazduje kompanija Delta agrar d.o.o. Lovište je ustanovljeno na osnovu Rešenja br. 104-324-533/2011-05 a dato kompaniji Delta agrar d.o.o na



Ribnjak Kolut – Lovištem "Ribnjak Kolut" gazduje poljoprivredno preduzeće A.D. Kolut. Lovište je ustanovljeno na osnovu Rešenja br. 104-324-218/2012-05 a dato poljoprivrednom preduzeću

A.D. Kolut na gazdovanje Rešenjem br. 104-324-218/2012-05-1.




4.11. Predeone vrednosti i mesta od kulturno istorijskog znaĉaja

Polazne osnove i metodologija izrade

Raznovrsni i jedinstveni predeli su jedno od osnovnih obeleţja teritorije Srbije. Vrednost predela Srbije se ogleda u diverzitetu, vezi sa prošlošću, prirodnom i kulturnom nasleĊu, biodiverzitetu,

odnosno karakteru kao elementu lokalnog, regionalnog i nacionalnog identiteta (Zakon o PPRS 2020, „Sluţbeni glasnik RS“, br. 88/2010). Vrednost predela se sagledava kroz jedinstven obrazac strukture

predela, odnosno kao prostorni raspored predeonih elemenata, koji je, pod uticajem prirodnih i kulturnih (društvenih) faktora, nastajao tokom razliĉitih epoha.

U odnosu na specifiĉne karakteristike makroregiona istraţivana teritorija Severnobaĉkog šumskog podruĉja pripada VojvoĊansko-panonsko-podunavskom makroregionu jedinstvenog predeonog

obrasca izgraĊenog od velikih polja obradivih površina. Posebna i specifiĉna veza izmeĊu prirodnih karakteristika i poljoprivrede ostvarena je kroz podizanje salašarskih naselja i salaša karakteristiĉnih za

juţnu, zapadnu i severnu Baĉku. Predeone karakteristike i prepoznatljivost administrativnog severnobaĉkog podruĉja vidno naglašavaju lesni odseci i terase, meandrirajući tokovivelikih panonskih reka Dunava

i Tise, kao i niz manjih vodotoka, bara i moĉvara. Od posebnog znaĉaja su preostale plavne ravnice i ritovi Gorenjeg podunavlja i reke Tise, koje, kao delovi specijalnih rezervata prirode, podleţu zaštiti.

Autohtone šume u okruţenju reka su od posebnog ekološkog znaĉaja, a u isto vreme su i nosioci identiteta ovog predela.

Povezanost seoskih naselja i prirodnih odlika priobalja velikih reka, izraţena je kroz njihovu specifiĉnu morfologiju, unutrašnju ili spoljašnju fizionomiju i lokalno privreĊivanje. Gradovi i manji gradski

centri Vojvodine, kao deo kulturnog predela, istiĉu se po prepoznatljivosti centralnog urbanog jezgra, a industrijsko nasleĊe gradova Vojvodine je dokaz kontinuiranog privrednog razvoja.

Veliki broj spomenika kulture, arheoloških nalazišta i prostornih kulturno-istorijskih celina govori da je ovo podruĉje od davnina bilo stecište mnogih naroda. Na osnovu istraţivanja i valorizacije

kulturnog nasleĊa, koje su obavili Republiĉki zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije, Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture Vojvodine, kao i regionalni zavodi za zaštitu spomenika kulture,

predloţena je lista kulturnih podruĉja, kao i lista spomenika koji sa neposrednom okolinom ĉine sagledive kulturno-pejzaţne celine na teritoriji AP Vojvodine. Kao specifiĉna kulturna podruĉja izdvajaju se:

dunavsko kulturno podruĉje,; istorijski grad Sombor; istorijski grad Subotica sa Palićem i okolnim salašima; istorijski grad Apatin2.

U odnosu na dostupnu informacionu osnovu i potrebe izrade Plana razvoja severnobaĉkog šumskog podruĉja, metodom karakterizacije utvrĊeni su tipovi karaktera predela za teritoriju regiona Severne

Baĉke3. Podaci su prikazani za tipove predela koji se nalaze u na teritoriji severnobaĉkog regiona, a u okviru kojih se nalaze šume koje su predmet Plana razvoja Severnobaĉkog šumskog podruĉja.

Analiza stanja karaktera predela koji se prostire na teritoriji Severnobaĉkog šumskog podruĉja

Region Severne Baĉke poseduje sva obeleţja koja ga svrstavaju u tipiĉne kulturne predele u kojima, još uvek, preţivljavaju elementi koji govore o njegovom dugom i slojevitom istorijskom poreklu.

Primenom metodologije procene karaktera predela izdvojeno je sedam tipova predela:

1) Prireĉne šume, bare i moĉvare na aluvijalanoj ravni Gornjeg podunavlja (monoštorski i apatinski rit);

2) Agrarni prostori na reĉnoj terasi Gornjeg podunavlja;

3) Kompleksi agrarnih i agrošumskih prostora na teleĉkoj lesnoj zaravni;

4) Prireĉne šume, bare i moĉvare na aluvijalanoj ravni reke Tise;

5) Agrarne površine na teleĉkoj lesnoj zaravni;

6) Kompleksi agrarnih prostora na reĉnoj terasi Tise4;

7) Kompleksi agrarnih prostora subotiĉke pešĉare.

2 Kao mera implementacije Prostornog plana Republike Srbije 2010 - 2020, predviĊena je izrada Studije predela u cilju implementacije Evropske konvencije o predelima. U Regionalnom prostornom planu AP Vojvodine je, u programu prioriteta u

oblasti zaštite i ureĊenja predela, predviĊena izrada Studije o predelima za podruĉja integralnih prirodnih i kulturnih vrednosti kao što je dunavsko kulturno podruĉje. 3 Praktiĉne tehnike za utvrĊivanje tipova karaktera predela na teritoriji severnobaĉkog regiona zasnovane su na tehnici GISa. Korišćena je tehnika preklapanja razliĉitih analognih i digitalnih kartografskih izvora podataka: LanMap2, CorinaLandCover,

referalne karte prostornih planova (Regionalni prostorni plan AP Vojvodina 2009–2020, Planova oština koje se nalaze na teritoriji severnobaĉkog šumskog podruĉja). Analiza tipova karaktera predela je interpretirana kroz kompoziciju i konfiguraciju

strukture predela i procenu njegove osetljivosti. Ocena stabilnosti karaktera predela se zasniva na analizi karakteristiĉne strukture i funkcionisanja predela kroz procenu: šenon indeksa diverziteta predeonih elemenata, fragmentacije predeonih elementa,

heterogenosti strukture predela i strukture ivice šume kao predeonog elementa, funkcionisanja koridora i povezanosti predeonih elemenata. 4 U ovom tipu predela se ne nalaze šume koje su predmet izrade plana razvoja šumskog podruĉja Severna Baĉka.



Tipovi karaktera predela Severne Baĉke sa kulturnim podruĉjima /prirodnim i kulturnim dobrima



1) Prireĉne šume, bare i moĉvare na aluvijalanoj ravni gornjeg podunavlja (monoštorski i apatinski rit)

Poloţaj dela karaktera predela

u severnobaĉkom šumskom podruĉju

Struktura tipa predela

Struktura predela: Kompozicijom predela dominira funkcionalna matrica akvatiĉnih ekosistema: ritske šume, šibljaci, moĉvare monoštorskog i apatinskog rita (25.000 ha / 52%), koje se prostiru na

aluvijalnoj ravni reke Dunav. Strukturu formiraju i predeoni elementi delova ruralnih naselja (2%), kompleksa agrošumskih i agrarnih prostora (5%) u okruţenju obradivog zemljišta (43%). Konfiguracija

strukture predela uslovljena je morfologijom terena koju formira aluvijalni reljef, dok se geometrija predela ĉita u organskoj formi bara i moĉvara, dunavskih rukavaca i ritskih šuma.

Konfiguracija strukture predela

Specijalni rezervat prirode – Gornje

podunavlje

Monoštorski rit

Procena osetljivosti karaktera predela: Kompleksnost elemenata koji uĉestvuju u kompoziciji strukture predela (ritske šume, moĉvare, bare i dunavski rukavci), a koji su i nosioci identiteta, govore o

oĉuvanom karakteru predela koji je blizak prirodnom. Ĉitljiva je kontinuirana rasporostranjenost ovih elemenata, a vidi u obliku i duţini ivica (33 m/ha).U isto vreme, u dominantnoj organskoj formi strukture

predela, uoĉavaju se i narušavajući elementi ĉije geometrizovane - linijske forme veštaĉki podignutih zasada narušavaju temeljni fenomen ovog tipa predela.



2) Agrarni prostori na reĉnoj terasi gornjeg podunavlja




Struktura predela: Obradive površine (37.008 ha/60%) formiraju matricu i svojom gustinom i veliĉinom utiĉu na funkcionisanje ovog tipa predela. Predeoni elementi koji unose diverzitet i dinamiku su

šume (10%), pašnjaci (6,27%), kompleksi agrarnih prostora (6%), vodtokovi i moĉvare (2 %) kao i tipiĉna vojvoĊanska naselja koja su proporcionalno rasporeĊena po celoj teritoriji (Baĉki Breg, Baĉki

Monoštor, Bezdan i Kolut; Apatin, Kupusina i Sonta). Konfiguraciju strukture predela formira fluvijalni reljef reĉne terase koji se izdiţe iznad dunavske aluvijalane ravni. Na samoj granici, geometriju predela

naglašavaju tipiĉna vojvoĊanaska naselja ušorenog, pravougaonog tipa sa ortogonalnom mreţom ulica i kao takvi predstavljaju kulturno nasleĊe. Karakteristiĉne su i pravougaone forme šuma u blokovima, kao

i polja agrarnih površina.

Matrica – agrarni prostori

Kulturno – istorijska celina - Apatin

Apatinska pivara – industrijsko nasleĊe

Procena osetljivosti karaktera predela: Iako šenon indeks diverziteta (1,51) ukazuje na znaĉajnu vrednost, povezanost predeonih elemanata šuma u blokovima koja se ĉita kroz duţinu i gustinu ivice

(4,5 m/ha) , ne odgovara fukcionalnoj, ali ni vizuelnoj stabilnosti predela. Ocena funkcionalne nestabilnosti ukazuje da je karakter predela ugroţen i postojenjem dugih geometrizovanih melioracionih kanala.

Iako naselja, u velikom broju sluĉajeva, prelaze u agrarno okruţenje ublaţenim ivicama, ne postoji odgovarajući stepen povezanosti ţivicama koje unose stepen stabilnosti u strukturu predela.



4) Prireĉne šume, bare i moĉvare na aluvijalanoj ravni reke tise




Struktura predela: Iako je procentualna zastupljenost predeonih elemenata obradivih površina najveća (20.870 ha / 58%), funkcionalnu matricu predela treba traţiti u elementima vodotokova, moĉvara i

mrtvaja (Jegmeĉ, Ajlaš i Komonj). Mreţa starih reĉnih meandara i depresija, u kojima su oĉuvani ostaci prirodnih staništa (livade i pašnjaci 7%), moţe se naći u svim delovima. Na reĉnim terasama su

izgraĊena naselja urbanog i rurlanog tipa (Kaljiţa, N.Kneţevca, Senta, Ada, Beĉej). Stepen fragmenatacije prirodnih staništa se smanjuje zbog prisustva meliorativnih kanala, koji povezuju vlaţna staništa u

jedinstven sistem. Potisjem su u Vojvodinu vekovima stizali novi narodi sa istoka i severoistoka. Uz Tisu, na suvom terenu koji nije plavan, uz obale rita, kao i na obalama njenih pritoka, formirala su se naselja

u svim periodima prošlosti - od mlaĊeg kamenog doba do poznog srednjeg veka. Arheološki lokaliteti iz razliĉitih perioda se nadovezuju jedan na drugi i meĊusobno se preklapaju, formirajući neprekinute

nizove arheoloških lokaliteta. Konfiguracija strukture predela formira aluvijalna ravan kojoj odgovara geometrija polja obradivih površina i monokultura šuma, kao i organske forme prireĉnih šuma, moĉvara i

mrtvaja. Kontrasti ivica prireĉnih šuma i vode se vide u gustini ivica ( 10,6 m/ha), dok ivice poljoprivrednih površina sa meliorativnim kanalima i šumama ne daju te rezultate (3,4 m/ha). Za razliku od linijske

forme kanala, prirodani tokovi (Ĉik, Jegriĉka) izgraĊuju gušću i konstrastniju ivicu (9,3 m/ha).

Matrica agrarnih polja sa šumskim

plantaţama Potisja

Plavne šume reke Tise

Biotopi travne vegetacije

Procena osetljivosti karaktera predela: Dinamika, diverzitet i proporcija predeonih elemenata, koji uĉestvuju u strukturi predela, govori o velikom stepenu prirodnosti i stabilnosti predela, što se moţe

izraziti i duţinom i strukturom ivice elemenata akvatiĉnih ekosistema i vlaţnih staništa (14,7 m/ha). Znaĉajno uĉešće šumskih i poljoprivrednih monokultura, ukazuje na povećanu potrebnu oĉuvanja fragilnih

akvatiĉnih ekosistema reke Tise: potrebno uspostavljanje ravnoteţe imeĊu aktivnosti u prostoru i predeonih elemenata koji su nosioci njegovog karaktera.



5) Agrarne površine na teleĉkoj lesnoj zaravni

Poloţaj dela karaktera predela u

severnobaĉkom šumskom podruĉju


Struktura predela: Kompozicijom ovog predela dominiraju usitnjena polja obradivih površina (265.745 ha, 90%) koja stvaraju homogenu matricu. Mreţa naselja je ravnomerno distribuirana, a polazeći

od istorijskog, kulturnog, arhitektonsko-graĊevinskog nasleĊa, geografskog poloţaja, evidentno je da su ova naselja nastajala i razvijala se pod razliĉitim uslovima i okolnostima, kao i pod uticajem razliĉitih

faktora (Bajša, Gunaroš, Krivaja, Novo Orahovo, Paĉir i Stara Moravica, Bajmok, Ĉantavir, Šandor, Palić, Gornji i Donji Tavankut, Mirgeš, Baĉki Vinogradi, Šupljak, ĐurĊin, Mišićevo,Srpski Šor, današnja

Kelebija, Novi Ţednik, Mala Bosna, Bikovo, Gabrić, Nosa, Skenderevo, Verušić, Madaraški salaši nastala uglavnom ''skupljanjem'' salaša). Bogato industrijsko nasleĊe predstavlja posebnu vrednost

savremenih naselja ovog predela. U strukturi predela uĉestvuju i kompleksi obradivih površina i agrošumski prostori (6,5%), vodotokovi Krivaja, Široka dolina, Velika dolina i Duboka dolina. Zatupljenost

predeonih elemenata šuma i šibljaka je zanemarljiva i nalazi se kao deo strukture urbanih i ruralnih naselja. Konfiguracija strukture predela uslovljena je morfologijom terena koju formira lesna zaravan.

Dominiraju geometrijski oblici koje formiraju: polja obradivog zemljišta razliĉite granulacije, sistem kanala i saobraćajnica, kao i kvadratne forme naselja. Stepen prirodnosti, odnosno organsku formu unose

elementi prirodnih vodotokova sa mikroakumulacijama.

Bajša - zaštićena ambijentalna celina

Ludoško jezero

Subotica - dobro od izuzetnog

znaĉaja celina

Procena osetljivosti karaktera predela: Dominacija jednog predeonog elementa, obradivih površina, bez znaĉajnog uĉešća ostalih, govori o labilnoj strukturi i velikoj osetljivosti ovog tipa predela.

Stepen ugroţenosti karaktera predela se najbolje ogleda u minimalnom procentu šuma i šumaraka (< 1%), kao i u duţini i strukturi ivice kompleksa agrošumskih prostora (2,7 m/ha i 1,0 m/ha), koji unose onaj

neophodan stepen prirodnosti u ovaj antropogeno regulisan predeo. Iako naselja, u nekim sluĉajevima, prelaze u agrarno okruţenje ublaţenim ivicama, ne postoji odgovarajući stepen povezanosti ţivicama koje

unose stepen stabilnosti u strukturu predela.



7) Kompleksi agrarnih prostora subotiĉke pešĉare




Struktura predela: Heterogenu kompoziciju predela ovog formiraju kompleksi agrošumskih prostora (9.283 ha, 36%) na koje se nastavljaju obradiva polja razliĉite granulacije (5.666 ha, 25%)

stvarajući homogenu matricu. Predeona vrednost ove pešĉare odlikuje se mozaiĉnim rasporedom relativno homogenih peskovitih i lesnih površina prekrivenih šumama u bloku (Hrastovaĉa, Selevenjska šuma –

11 % ) i pašnjacima (6%) stepske vegetacije. Granica geoloških formi lesa i karbonatnog peska, uticala je i na formiranje naselja (Kelebija, Subotica, Palić, Hajdukovo). Visokom nivou heterogenosti strukture

doprinose i selevenjske pustare koje obuhvataju prostor duţ granice Subotiĉko-Horgoške pešĉare i lesnog platoa Baĉke. U okviru predeonog obrasca Selevenjskih pustara „sastaju“ se predeoni elementi vlaţnih

staništa slatina i ekstremno suvih pešĉarskih staništa. Specifiĉnost i jedinstvenost ovog podruĉja utemeljena je na ĉinjenici da ova tri skupa predeonih elemenata predstavljaju prirodno nasleĊe koje je

svedoĉanstvo geološke istorije, diverziteta i razvoja Panonske nizije, ali i nasleĊe, koje svedoĉi o uslovima formiranja naselja i ţivota na ovim prostorima. Mreţa naselja je distribuirana duţa glavnih

saobraćajnica (Male pijace, Hajdukovo, Baĉki vinogradi) dok je Horgoš formiran kao nodalna jedinica pravougaone urbane matrice. Konfiguracija strukture predela uslovljena je morfologijom terena koju

formira pešĉara. Dominiraju geometrijski oblici: šume u bloku, polja obradivog zemljišta razliĉite granulacije, sistem kanala i saobraćajnica, kao i linerane i kvadratne forme naselja. Stepen prirodnosti,

odnosno organsku formu unose elementi prirodnih vodotokova sa mikroakumulacijama.

Subotiĉka pešĉara - Hrastovaĉa

Agrošumski prostori

Procena osetljivosti karaktera predela: Heterogena struktura i veliki broj razliĉitih predeonih elemenata moţe da ukaţe na veliku prirodnost i potencijalnu stabilnost ovog tipa predela. U isto vreme,

meĊusobna udaljenost predeonih elemenata šuma u blokovima (mešovitih i listopadnih)i šibljaka, duţina kao i struktura njihovih ivica (<8m/ha), govore o osetljivosti ovog tipa predela. Heterogeni mozaik

razliĉitih tipova predeonih elemenata koji su bliski prirodi (tršćaci, plavne livade i slatine) predstavlja svedoĉanstvo o nekadašnjem bogatstvu u površinskim vodama i visokom nivou podzemnih voda, a sa

druge strane, ova struktura vlaţnih staništa naglo je prekinuta sistemima suvih staništa i naglašenim deficitom vode.

Procenom osetljivosti karaktera kulturnog predela Severne Baĉke, osnovni problemi se sagledavaju kroz kompoziciju i konfiguraciju strukture predela u kojoj je vidljiva pojava:

• monotone strukture tipova predela: Agrarni prostori na reĉnoj terasi Gornjeg podunavlja; Kompleksi agrarnih i agrošumskih prostora na teleĉkoj lesnoj zaravni; Kompleksi agrarnih prostora na

teleĉkoj lesnoj zaravni; u kom su ugroţeni znaĉajni fragilni predeoni elementi - staništa i ekosistemi stepskog karaktera;



• forme predeonog elementa šume u bloku sa malom gustinom ivice; na taj naĉin se gubi veza sa ostalim elementima u strukturi predela što povećava stepen njegove nestabilnosti (predeoni elementi

listopadne šume, šume i šibljaci zauzimaju < 20 % u tipovima predela Agrarni prostori na reĉnoj terasi Gornjeg podunavlja; Kompleksi agrarnih i agrošumskih prostora na teleĉkoj lesnoj zaravni; Kompleksi

agrarnih prostora na teleĉkoj lesnoj zaravni);

• stroge geometrijske forme koju stvarju polja obradivih površina u strukturi tipova predela: Agrarni prostori na reĉnoj terasi Gornjeg podunavlja; Kompleksi agrarnih i agrošumskih prostora na

teleĉkoj lesnoj zaravni; Kompleksi agrarnih prostora na teleĉkoj lesnoj zaravni.

• devastiranih i oštećenih vernakulranih elemenata strukture predela koji su nosioci identiteta – vinogradi i voćnjaci u tipovima predela: Agrarni prostori na reĉnoj terasi Gornjeg podunavlja;

Kompleksi agrarnih i agrošumskih prostora na teleĉkoj lesnoj zaravni; Kompleksi agrarnih prostora na teleĉkoj lesnoj zaravni;

• nedovoljnog procentualnog uĉešća predeonih elemenata kompleksa agrošumskih prostora i linijskih formi zelenih struktura u atarima naselja u tipovima predela: Agrarni prostori na reĉnoj terasi

Gornjeg podunavlja; Kompleksi agrarnih i agrošumskih prostora na teleĉkoj lesnoj zaravni; Kompleksi agrarnih prostora na teleĉkoj lesnoj zaravni

• nedefinisanih ivica urbanih i ruralnih naselja sa neposrednim okruţenjem.

4.12. Erozija i drugi ugroţavajući faktori

Eolska erozija ili deflacija nastaje kao posledica rada vetra. Eolska erozija je zastupljena u regionima koji se karakterišu ĉestim jakim vetrovima, ĉija zemljišta rastresita i nisu zaštićena gustim biljnim

pokrivaĉem. Vetar prenosi uglavnom najsitnije ĉestice zemljišta kao što je glina, prah i sitan pesak. Intenzitet deflacije zavisi od od sledecih faktora:

gustine biljnog pokrivaĉa,

eksponiranosti zemljišta vetru,

jaĉine i uĉestalosti vetra,

osobina zamljišta.

Eolska erozija u Severnobaĉkom šumskom podruĉju je prisutna u Subotiĉko-horgoškoj pešĉari.

Reĉna erozija nastaje mehaniĉkim radom reka, snagom vode i nošenog materijala. Reĉnom erozijom neke veće reke tokom samo jednog visokog vodostaja pomere svoje korito i po više stotina metara

levo i desno od ranijeg, pri ĉemu odnose postojeći zemljišni pokrivaĉ. Intenzitet reĉne erozije zavisi od više faktora:

• geološki sastav i struktura terena

• nagib reĉnog korita

• koliĉina vode

• koliĉina i vrsta nošenog materijala

• brzina reĉnog toka.

Strmiji nagib i veća koliĉina vode pojaĉavaju rad reka. Fluvijalna erozija je naroĉito pojaĉana ukoliko se nosi i vuĉe veća koliĉina nošenog i vuĉenog materijala kao što su kamenje, pesak, mulj, glina i dr.

Fluvijalnom erozijom reke stvaraju karakteristiĉne geomorfološke erozione oblike (reĉna korita, reĉne doline i reĉne terase) ili akumulativne oblike (reĉna ostrva-ade, delte i aluvijalne ravni).

Reĉna erozija u Severnobaĉkom šumskom podruĉju je naroĉito prisutna pored dve velike reke Dunava i Tise.

Osim erozije, planiranje i gazdovanje šumama u Severnobaĉkom šumskom podruĉju suoĉava se sa razliĉitim problemima izazvanih ugroţavajum faktorima, odnosno faktorima rizika. U kojoj meri je

moguće obezbediti realnost planiranja gazdovanja šumama zavisi, pored ostalog, i od velikog broja faktora rizika. Osnovna karakteristika ugroţavajućih faktora u šumarstvu je neizvesnost njihove pojave i

delovanja u gazdovanju šumama, koji mogu uzrokovati rezultate u obliku gubitka u poslovanju. Zbog specifiĉnosti biološke i ekonomske komponente proizvodnje teško je precizno predvideti neizvesnosti

odnosno pojavu rizika. U skladu sa prethodno navedenim vaţno je sveobuhvatnim planiranjem gazdovanja šumama sagledati realne pretpostavke i verovatnoću pojave rizika, kao i definisati mere za

smanjivanje šteta u takvim uslvima.

Na ovom mestu su nabrojani najbitniji ugorţavajući faktori za Severnobaĉko šumsko podruĉje.

Klimatske promene

Klimatske promene koje su poslednjih godina aktuelne svakako ostavljaju negativan trag na šumskim ekosistemima. Temperature koje se povećavaju, suše, poplave, uticaji podzemnih voda, svakako

mogu biti znaĉajan ugroţavajući faktor stabilnosti šumskih ekosistema. Najĉešće pominjani uzorci sušenja šuma i slabljenja šumskih ekosistema su klimatske promene, odnosno aerozagaĊenje, zagaĊenje

zemljišta, suše, i promene reţima voda.

Taloţenje teških metala u zemljištu izvesno doprinosi intezivnoj acidifikaciji šumskog zemljišta. U isto vreme osnovne komponente šumskih ekosistema, flora i fauna, jasno su definisani kao receptori

teških metala iz vode i zemljišta. Zbog toga su rizici od prisustva teških metala u šumskim ekosistemima neosporni. Prethodne konstatacije jasno ukazuju da su aerozagaĊenje i zagaĊenje zemljišta, kao i

šumsih i akvatiĉnih ekosistema ograniĉavajući faktori mogućeg planskog korišćenja šuma kao segmenta ukupnih prirodnih resursa i potencijala. U širem smislu, to su ugroţavajući faktori ţivotne sredine.



Sušenje šuma

Sušenje šuma kao stihijski proces ima za posledicu globalan i trajan poremećaj biološke stabilnosti šumskih ekosistema i ţivotne sredine u celini, neminovno uzrokuje smanjenje prirasta, proizvodne

snage i kvaliteta sastojina, preranu seĉu, umanjenje funkcionalnih efekata funkcija šuma, a u planskom i organizacionom smislu reviziju planova gazdovanja šumama, koncentraciju svih šumsko uzgojnih

radova u kompleksu zahvaćenom sušenjem, ĉime se neminovno uvećavaju negativni bilansi na korišćenju šuma.

U Severnobaĉkom šumskom podruĉju, poslednjih godina, konstatovano je masovno sušenje stabala luţnjaka, cera, topola, graba, vrba, poljskog jasena i dr. Kada je u pitanju luţnjaka u drugoj polovini

20. veka pa do danas najĉeće štete nastaju od autohtonih (domaćih) parazita. Ovi paraziti su poznati kao fakultativni paraziti ili paraziti slabosti i aktiviraju se kada su biljke fiziološki na neki naĉin oslabele.

MeĊutim, kada dostignu epidemijske razmere fakultativni paraziti prelazi u vrlo opasne parazite koji dovode do ekonomskih šteta. Nema sumnje da su aktivnosti ĉoveka, u prošlom veku, dosta uticale na

zdravstvenu kondiciju hrastovih šuma na ovom podruĉju tako da su danas one postale osetljive na mnoge parazite koji u prošlosti nisu priĉinjavali veće štete. Svakako podizanje nasipa, promena vodnog reţima

u zemljištu, aerozagaĊenja, poslednjih godina klimatske promene (npr. sušna leta), poplava, stalno prisutvo defolijatara, starost sastojina i sl., sve je to uticalo na smanjenje vitalnosti stabala i njihovu

predispoziciju za napad parazitske i saprofitske mikoflore.

Uticaj snega i vetra

Uticaj vetra i snega u pojedinim sluĉajevima mogu imati imaju karakter katastrofe i znaĉajni su ograniĉavajući faktori pouzdanog planiranja i gazdovanja šumama. Negativan uticaj za posledicu ima

pojavu snegoloma, snegoizvala, vetroloma i/ili vetroizvala. U Severnobaĉkom šumskom podruĉju su beleţeni sluĉajevi vetroloma / vetroizvala i snegoloma / snegoizvala, prilikom ĉega su beleţene znaĉajne

štete. Posledica negativnosg uticaja vetra i snega ogledaju se u direktnim štetama u prinosnom smislu, ali i kroz razbijanje i ponekad prekidanje sklopa. Pored već utvrĊenog efekta stihijnosti, ova pojava dovodi

do razbijanja stabilnosti sastojina, a u pojedinim sluĉajevima i staništa. TakoĊe, postavlja se pitanje kvaliteta drvnog materijala koji se koristi u ovakavim situacijama.

Uticaj mraza i leda

U mladim zasadima koji su izloţeni uticaju plavnih voda tokom zimskog perioda usled niskih temperatura moţe doći do formiranja ledene ploĉe. Kasnije pri povlaĉenju vode u reĉno korito dolazi do

spuštanja ledene ploĉe prema zemlji, pa led moţe oguliti koru sadnica po obimu i visini u razliĉitom intenzitetu, a moţe doći i do lomljenja sadnica. Za vreme jakih mrazeva na drveću se javljaju u većem broju

mrazopucine na stablima, naroĉito cera i eurameriĉkih topola.

Šumski poţari

Šumski poţari su takoĊe, znaĉajan ograniĉavajući faktor realnom planiranju i ugroţavajući faktor stabilnosti šumskih ekosistema, ali i ţivotne sredine u celosti. Šumski poţari nisu ĉesta pojava u

šumama Severnobaĉkom šumskom podruĉju i obiĉno kada se jave nemaju katastrofalne razmere. Ovakavo stanje je rezultat sprovoĊenja tehnologije podizanja novih šuma i mera nege mladih zasada. U mladim

zasadima topola vrši se redovna obrada zemljišta, kako pre sadnje, tako i nekoliko godina nakon sadnje, ĉime se uništava korov i šiblje kao lako zapaljivi materij i potencijalna opasnost za pojavu i širenje

poţara. Mreţa protivpoţarnih pruga u ovim zasadima je dovoljno gusta i redovno se odrţava. Nešto veća ugroţenost od poţara postoji u mlaĊim kulturama hrasta, koja se graniĉe sa poljoprivrednim

zemljištem, ili se nalaze u blizini naselja, gde se ĉesto vrši paljenje korova i strnjike.

Povećana ugroţenost od poţara se javlja u rano proleće, od topljenja snega do poĉetka vegetacionog perioda, kao i u jesen ukoliko je vreme izuzetno suvo. Tada je naroĉito ugroţen deo šuma u podruĉju

branjenom od poplave.

Sve šume pripadaju odreĊenoj kategoriji ugroţenosti, prema utvrĊenoj klasifikaciji, pri ĉemu su sve sastojine, prema Dr. M. Vasiću razvrstane u šest stepena ugroţenosti, kako sledi:

• I stepen-sastojine i kulture borova i ariša (jako ugroţene),

• II stepen-sastojine i kulture smrĉe, jele, i drugih ĉetinara (jako ugrroţene),

• III stepen-mešovite sastojine i kulture ĉetinara i lišćara ( srednje ugroţene),

• IV stepen-sastojine hrasta i graba ( srednje ugroţene),

• V stepen-sastojine bukve i drugih lišćara ( slabo ugroţene),

• VI stepen-šikare i šibljaci ( slabo ugroţene)

U odnosu na navedenu kalsifikaciju, moţe se zakljuĉiti da šume Severnobĉkog šumskog podruĉja ne spadaju u red jako ugroţenih.

Površinske i podzemne vode

Šume i šumsko zemljište Severnobaĉkog šumskog podruĉja, najvećim svojim delom se prostiru u Plavnom delu reka Dunava i Tise. U tom smislu vodostaji reka, nivo podzemnih voda i duţine perioda

plavljenja imaju znaĉajnu ulogu u gazdovanju šumama. U odnosu na površine koje se nalaze u poplavnom delu, periodi plavljenja su razliĉite duţine u pojedinim godinama i kreću se od 1 do 3 meseca, a

izuzetno i duţe. Mora se istaći da je povoljna okolnost po sastojine ovog šumskog podruĉja, ĉinjenica da reke koje se nalaze u neposrednoj blizini sastojina utiĉu povoljno na ukupnu temperaturu i vlaţnost

vazduha i na taj naĉin omogućavaju lakše podnošenje biljkama nedostak podzemne vode u toplom letnjem periodu.



Ipak, izmeĊu zemljišta u poplavnom podruĉju i zemljišta u zaštićenom delu postoji velika razlika u plodnosti usled razliĉitih hidrografskih karakteristika. Pored ĉinjenice da zemljišta poplavnog dela po

svojim osobinama na većem delu površina pruţaju optimalne uslove za gajenje mekih lišćara, postoji opasnost od prekomernog zadrţavanja vode koji se moţe negativno odraziti na razvoj i opstanak biljnog

sveta, a time i šumske vegetacije.

U „zaštićenom“ delu (površine koje su branjene nasipom), karakteristiĉno je to što se radi o teškim nepropusnim glinovitim zemljištima sa malim vazdušnim i vodnim kapacitetom, koja pruţaju vrlo

nepovoljne uslove za gajenje topola i vrba. Posebno je nepovoljan letnji sušni period kada zbog prekomernog isušivanja dolazi do spuštanja nivoa podzemnih voda. Izgradnjom mreţe meliorativnih kanala

1973. godine, nivo podzemne vode je spušten još niţe, tako da je u letnjem, sušnom periodu on 3-4 m ispod površine. Tako nizak nivo podzemne vode je praktiĉno nedostupan šumskim kulturama, što za

posledicu ima oboljevanje i sušenje mladih kultura. Ovaj momenat se mora imati u vidu kod izbora tehnologije za obnovu šuma u ovakvim delovima.

Antropogeni uticaj

Uticaj ĉoveka na šumu ima istorijski znaĉaj, jer prirodni uslovi razvoja vegetacije jasno pokazuju da bi, bez korišćenja i stvaralĉkih intervencija ljudi, šire podruĉje bilo pokriveno šumom.

Severnobaĉko šumsko podruĉje je izrazito izloţeno antropogenom uticaju zbog zvog poloţaja. Taj uticaj se moţe sagledati iz nekoliko aspekata, odnosno, zabeleţeni su sporadiĉni negativni uticaji ljudi,

ali i mnogo znaĉajniji sistemski negativni uticaji ĉije delovanje je intenzivije i moţe imati trajne posledice. Tu se mislim na promene izazvane socijalnim i ekonomskim prilikama u zemlji i poloţajem

odreĊenih privrednih grana, koje imaju dominantnu ulogu u odnosu na šumarstvo. Osim prethodno navedenog postoji i faktor nestruĉnog i neblagovremenog gazdovanja šumama u okviru struke od strane

pojedinih vlasnika i / ili korisnika šuma.

Ovo podruĉje karakteriše znaĉajan broj naseljenih mesta i trend širenja Grada Novog Sada, kao centra APV, što je neosporno dovelo do negativnog uticaja i pritiska na šume i šumsko zemljište.

Stihijska urbanizacija i privredni razvoj doveli su do sveopšteg pritiska ugroţavanja šuma i šumskog zemljišta.

U odnosu na napred navedeno, dva kljuĉna faktora rizika su:

• nelegalna gradnja i uzurpacija zemljišta;

• širenje Gradskog graĊevinskog zemljišta na raĉun šumskog.

Pored navdedenih faktora rizika, treba naglasiti i to da Severnobaĉko šumsko podruĉje karakteriše veliki udeo poljoprivrednih površina i intenzivna poljoprivredna proizvodnja, pa se odnosu

šumarstva i poljoprovrede mora posvetiti znaĉajna paţnja, u skladu sa principima odrţivog gazdovanja šumama.

4.13. Vrednost šuma

A. Vrednost šuma u drţavnim šumama - JP “Vojvodinašume”

Tabela br.4.13.-A1 Potencijalna sortimentna struktura

POTENCIJALNA SORTIMENTNA STRUKTURA DUBEĆE ZAPREMINE

Vrste drveća

Bruto

zapremina Otpad

Neto

zapremina

Tehniĉko drvo Ukupno

tehnika

Prostorno drvo

Ukupno

prostorno (m3)

F L I klasa II klasa III klasa obla

graĊa Ogrevno

drvo (m3)

Celulozno

drvo (m3)

(m3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3)

Hrast 488.648,2 57.292,6 431.355,6 33.083,7 24.541,3 31.001,4 56.570,1 42.281,0 187.477,5 243.878,1 243.878,1

P.jasen 113.178,5 14.376,2 98.802,3 5.373,6 8.437,7 10.860,8 8.830,7 33.502,7 65.299,6 65.299,6

Ost. tvrdi lišćari 843.911,1 119.209,3 724.701,7 830,3 7.023,2 30.051,1 26.713,3 64.617,9 660.083,9 660.083,9

Ukupno tvrdi lišćari 1.445.737,8 190.878,1 1.254.859,7 40.002,2 71.913,2 56.570,1 77.825,0 285.598,1 969.261,5 969.261,5

Ĉetinari 138.017,5 28.068,9 109.948,6 4.408,1 5.738,4 6.557,6 11.470,4 28.174,4 54.286,6 27.487,6 81.774,2

EATopole 1.002.508,2 164.325,2 838.183,0 125.718,0 110.646,5 154.817,9 160.689,5 551.871,9 140.491,5 145.819,7 286.311,2

Dom.top. I vrba 687.209,5 140.390,3 546.819,2 75.898,3 87.283,9 163.182,2 279.956,8 103.680,3 383.637,0

Ostali meki lišćari 47.423,8 9.727,4 37.696,4 5,5 14,4 32,0 58,0 109,9 37.129,2 457,3 37.586,5

Ukupno meki lišćari 1.737.141,5 314.442,8 1.422.698,7 125.723,5 110.660,9 230.748,2 248.031,3 715.164,0 457.577,4 249.957,3 707.534,7

Sveukupno 3.320.896,7 533.389,8 2.787.506,9 125.723,5 110.660,9 275.158,5 325.682,9 63.127,7 89.295,4 1.028.936,5 1.481.125,5 277.444,9 1.758.570,4



Tabela br.4.13.-A2 Jediniĉna cena drvnih sortimenata

VREDNOST DRVNIH SORTIMENATA JEDINIĈNA CENA (ponderisana)

Vrsta drveća

Tehniĉko drvo Prostorno drvo/celuloza

F L I klasa II klasa III klasa obla graĊa Ogrevno

drvo

Celulozno

drvo

d i n a r a

Hrast 35.570,8 16.913,0 12.176,0 8.793,0 10.124,5 2.897,1

P.jasen 22.180,2 13.529,0 8.117,0 9.086,2 2.897,1

Ost. tvrdi lišćari 20.336,3 9.962,2 6.177,8 5.664,0 2.897,1

Ĉetinari 6.679,4 5.709,4 4.132,8 3.461,0 1.639,1 2.731,9

EA topole 8.117,0 6.358,0 4.734,0 3.720,0 1.639,1 2.731,9

Dom. top. i vrba 3.775,0 3.147,0 1.639,1 2.731,9

Ostali meki lišćari 14.228,0 10.324,0 7.050,0 5.539,0 1.639,1 2.731,9

Jediniĉna cena drvnih sortimenata je izraĉunata kao ponderisana vrednost zapremine sortimenata i vrsta drveća i njihovih pojedinaĉnih cena iz cenovnika.

Tabela br.4.13.-A3 Vrednost drvnih sortimenata

UKUPNA VREDNOST DRVNIH SORTIMENATA

Vrsta drveća


Ukupno F L I klasa II klasa III klasa obla graĊa Ogrevno drvo

Celulozno

drvo

d i n a r a

Hrast 1.176.813.173,4 415.066.631,4 377.472.498,5 497.421.058,1 428.074.517,3 706.539.635,5 3.601.387.514,3

P.jasen 119.186.412,7 114.153.913,1 88.156.876,3 80.237.600,0 189.179.453,8 590.914.255,8

Ost. tvrdi lišćari 16.885.979,0 69.965.930,3 185.648.124,0 151.304.137,0 1.912.329.895,1 2.336.134.065,3

Ĉetinari 29.443.481,0 32.762.687,8 27.101.362,0 39.698.943,1 88.982.762,6 75.093.052,0 293.082.288,5

EA topole 1.020.452.857,0 703.490.522,5 732.907.895,8 597.764.813,8 230.283.892,3 398.362.485,9 3.683.262.467,4

Dom. top. i vrba 286.516.237,4 274.682.385,2 458.885.632,0 283.242.434,4 1.303.326.689,1

Ostali meki lišćari 78.360,1 148.869,9 225.523,6 321.035,2 60.859.555,6 1.249.388,0 62.882.732,4

Sveukupno 2.333.416.782,2 703.639.392,4 1.648.279.612,6 1.556.808.420,7 524.522.420,1 699.315.197,4 3.647.060.826,8 757.947.360,4 11.870.990.012,7

Tabela br.4.13.-A4 Jediniĉna cena troškova proizvodnje

TROŠKOVI PROIZVODNJE DRVNIH SORTIMENATA - JEDINIĈNA CENA

Vrsta drveća


F L I klasa II klasa III klasa obla graĊa Ogrevno drvo Celulozno

drvo

d i n a r a

Hrast 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0

P.jasen 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0

Ost. tvrdi lišćari 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0

Ĉetinari 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0

EA topole 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0

Dom. Top. i vrba 999,0 999,0 999,0 999,0

Ostali meki lišćari 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0

Tabela br.4.13.-A5 Ukupni troškovi proizvodnje drvnih sortimenata



UKUPNI TROŠKOVI PROIZVODNJE DRVNIH SORTIMENATA

Vrednost drveta

Vrsta drveća


Ukupno


drvo

d i n a r a

d i n a r a

Hrast 33.050.634,3 24.516.736,5 30.970.353,6 56.513.549,1 42.238.753,5 243.634.235,2 430.924.262,2

3.170.463.252,1

P.jasen 5.368.183,0 8.429.282,2 10.849.910,0 8.821.862,5 65.234.261,8 98.703.499,6

492.210.756,2

Ost. tvrdi lišćari 829.506,5 7.016.148,5 30.021.020,3 26.686.587,7 659.423.771,9 723.977.034,9

1.612.157.030,4

Ĉetinari 4.403.671,0 5.732.658,0 6.551.010,7 11.458.897,5 54.232.279,5 27.460.154,7 109.838.671,4

183.243.617,1

EA topole 125.592.263,7 110.535.865,4 154.663.073,1 160.528.776,6 140.351.007,8 145.673.870,1 837.344.856,6

2.845.917.610,8

Dom. Top. i vrba 75.822.442,7 87.196.600,8 279.676.794,9 103.576.574,3 546.272.412,7

757.054.276,4

Ostali meki lišćari 5.501,9 14.405,4 31.957,2 57.901,1 37.092.042,7 456.878,3 37.658.686,6

25.224.045,8

Sveukupno 164.846.089,5 110.550.270,7 274.883.311,1 325.357.220,5 63.064.559,8 89.206.101,2 1.479.644.393,6 277.167.477,5 2.784.719.423,9

9.086.270.588,8

Tabela br.4.13.-A6 Vrednost mladih sastojina (bez zapremine)

Poreklo sastojina Površina Troškovi osnivanja

ha po/ha ukupno

Veštaĉki podignute sastojine topola 957,55 125.584,5 120.253.438,0

Veštaĉki podignute sastojine vrba 144,19 138.762,2 20.008.121,6

Veštaĉki podignuta sastojina luţnjaka i cera 397,84 243.950,2 97.053.147,6

Veštaĉki podignuta sastojina ostalih lišćara 90,98 111.417,9 10.136.800,5

Veštaĉki podignuta sastojina ĉetinara 121,47 111.417,9 13.533.932,3

Mlade visoke prirodne sastojine lišćara 132,90 31.238,5 4.151.596,7

Mlade visoke prirodne sastojine ĉetinara 9,08 31.238,5 283.645,6

Mlade izdanaĉke sastojine 265.30 29.503,9 7.827.384,7

Ukupno 273.248.066,9

Vrednost mladih sastojina bez zapremine utvrĊena je po formuli Vn=S x P, gde je:

Vn- Vrednost mladih sastojina

S – troškovi osnivanja mladih sastojina/ha

P – površina mladih sastojina

Tabela br.4.13.-A7 Ukupna vrednost šuma

Vrednost šuma – drţavni posed – JP „Vojvodinašume“

d i n a r a

Vrednost drveta 9.086.270.588,8

Vrednost mladih sastojina 273.248.066,9

Sveukupno 9.359.518.655,7



B. Vrednost šuma u drţavnim šumama – ostali korisnici

Tabela br.4.13.-B1 Potencijalna sortimentna struktura


Vrste drveća

Bruto

zapremina Otpad

Neto

zapremina


tehnika

Prostorno drvo

Ukupno

prostorno (m3)

F L I klasa II klasa III klasa obla

graĊa Ogrevno

drvo (m3)

Celulozno

drvo (m3)

(m3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3)

Hrast 456,6 82,5 374,1 18,9 15,0 18,6 35,5 15,2 103,2 270,8 270,8

P.jasen 553,3 98,9 454,4 5,1 14,1 19,8 39,2 78,1 376,4 376,4

Ost. tvrdi lišćari 15.975,1 2.832,4 13.142,7 53,3 488,1 1.025,9 840,7 2.408,0 10.734,7 10.734,7

Ukupno tvrdi lišćari 16.985,0 3.013,8 13.971,2 517,1 1.064,3 35,5 895,1 2.589,3 11.381,9 11.381,9

Ĉetinari

EATopole 56.269,4 8.450,2 47.819,2 7.551,6 6.737,6 9.025,4 9.018,7 32.333,3 7.403,7 8.082,1 15.485,9

Dom.top. I vrba 74.749,3 15.048,2 59.701,1 8.124,7 8.850,8 16.975,5 32.559,3 10.166,3 42.725,6

Ostali meki lišćari 475,8 95,7 380,1 380,1 380,1

Ukupno meki lišćari 131.494,5 23.594,1 107.900,4 7.551,6 6.737,6 17.150,0 17.869,5 49.308,8 40.343,2 18.248,5 58.591,6

Sveukupno 148.479,5 26.608,0 121.871,6 7.551,6 6.737,6 17.667,2 18.933,8 35,5 895,1 51.898,0 51.725,1 18.248,5 69.973,5

Tabela br.4.13.-B2 Jediniĉna cena drvnih sortimenata


Vrsta drveća



drvo

Celulozno

drvo

d i n a r a

Hrast 38.789,8 16.913,0 12.176,0 8.793,0 11.944,8 2.897,1

P.jasen 20.550,9 13.529,0 8.117,0 7.487,4 2.897,1


EA topole 8.117,0 6.358,0 4.734,0 3.720,0 1.639,1 2.731,9

Dom. top. i vrba 3.775,0 3.147,0 1.639,1 2.731,9

Ostali meki lišćari 1.639,1




Tabela br.4.13.-B3 Vrednost drvnih sortimenata


Vrsta drveća



Celulozno

drvo

d i n a r a

Hrast 732.933,2 253.661,2 227.021,5 312.221,8 181.310,5 784.636,5 2.491.784,7

P.jasen 103.987,6 190.583,0 160.351,3 293.227,9 1.090.396,6 1.838.546,4


EA topole 61.296.734,9 42.837.800,7 42.726.063,7 33.549.567,7 12.135.695,6 22.079.403,9 214.625.266,5

Dom. top. i vrba 30.670.591,5 27.853.442,4 53.368.957,6 27.773.254,0 139.666.245,5

Ostali meki lišćari 623.035,9 623.035,9

Sveukupno 62.713.010,9 42.837.800,7 78.154.933,6 68.470.899,4 312.221,8 5.236.540,0 99.102.220,6 49.852.657,8 406.680.284,9

Tabela br.4.13.-B4 Jediniĉna cena troškova proizvodnje

TROŠKOVI PROIVODNJE DRVNIH SORTIMENATA - JEDINIĈNA CENA

Vrsta drveća



drvo

d i n a r a

Hrast 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0

P.jasen 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0


EA topole 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0

Dom. Top. i vrba 999,0 999,0 999,0 999,0

Ostali meki lišćari 999,0 999,0

Tabela br.4.13.-B5 Ukupni troškovi proizvodnje drvnih sortimenata

UKUPNI TROŠKOVI PROIVODNJE DRVNIH SORTIMENATA

Vrednost drveta

Vrsta drveća


Ukupno


drvo

d i n a r a

d i n a r a

Hrast 18.876,1 14.983,0 18.626,4 35.472,5 15.163,8 270.564,2 373.685,9

2.118.098,7

P.jasen 5.054,9 14.072,9 19.735,2 39.123,8 375.998,6 453.985,6

1.384.560,9

Ost. tvrdi lišćari 53.206,1 487.565,3 1.024.883,4 839.908,1 10.723.959,7 13.129.522,6

34.305.883,4

EA topole 7.544.097,4 6.730.884,4 9.016.336,6 9.009.682,3 7.396.336,3 8.074.033,9 47.771.370,8

166.853.895,6

Dom. Top. i vrba 8.116.535,3 8.841.941,2 32.526.751,7 10.156.170,7 59.641.398,9

80.024.846,6


243.314,5

Sveukupno 7.621.234,5 6.730.884,4 17.649.493,2 18.914.868,5 35.472,5 894.195,8 51.673.331,8 18.230.204,5 121.749.685,2

284.930.599,7



Tabela br.4.13.-B6 Vrednost mladih sastojina (bez zapremine)

Poreklo sastojina Površina troškovi osnivanja

ha po/ha ukupno

Veštaĉki podignute sastojine topola 173,35 125.584,5 21.770.073,1

Veštaĉki podignute sastojine vrba 16,67 138.762,2 2.313.165,9

Veštaĉki podignuta sastojina ostalih lišćara 32,23 111.417,9 3.590.998,9

Mlade visoke prirodne sastojine lišćara 19,00 31.238,5 593.531,5

Mlade izdanaĉke sastojine 205,21 29.503,9 6.054.495,3

34.322.264,7





Tabela br.4.13.-B7 Ukupna vrednost šuma

Vrednost šuma – drţavni posed – ostali korisnici

d i n a r a

Vrednost drveta 284.930.599,7


Sveukupno 319.252.864,4

C. Vrednost šuma ostalih korisnika

Tabela br.4.13.-C1 Potencijalna sortimentna struktura


Vrste drveća

Bruto

zapremina Otpad

Neto

zapremina


tehnika

Prostorno drvo

Ukupno

prostorno (m3)

F L I klasa II klasa III

klasa

obla

graĊa Ogrevno

drvo (m3)

Celulozno

drvo (m3)

(m3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3)

Hrast 65,0 21,4 43,7 0,2 0,2 0,5 2,3 3,0 40,7 40,7

P.jasen 808,0 95,7 712,4 22,1 47,2 62,3 85,2 216,7 495,7 495,7

Ost. tvrdi lišćari 22.042,0 3.466,1 18.575,9 9,0 668,8 1.530,6 1.410,6 3.619,0 14.956,9 14.956,9

Ukupno tvrdi lišćari 22.915,0 3.583,1 19.331,9 716,1 1.593,1 0,5 1.498,0 3.838,7 15.493,2 15.493,2

Ĉetinari 1.398,0 279,6 1.118,4 20,5 27,3 30,7 54,6 133,0 705,8 279,6 985,4

EATopole 5.659,0 848,9 4.810,2 268,4 304,4 590,9 855,7 2.019,4 1.639,8 1.151,0 2.790,8

Dom.top. I vrba 3.681,0 736,2 2.944,8 339,5 388,9 728,4 1.727,8 488,6 2.216,4

Ostali meki lišćari 24,0 4,8 19,2 0,1 0,3 0,4 3,6 15,2 18,8

Ukupno meki lišćari 9.364,0 1.589,9 7.774,2 268,4 304,4 930,4 1.245,0 2.748,2 3.371,2 1.654,8 5.026,0

Sveukupno 33.677,0 5.452,6 28.224,5 268,4 304,4 1.666,9 2.865,3 31,1 1.552,5 6.719,8 19.570,2 1.934,4 21.504,7



Tabela br.4.13.-C2 Jediniĉna cena drvnih sortimenata


Vrsta drveća



drvo

d i n a r a

Hrast 16.913,0 12.176,0 8.793,0 6.724,0 2.897,1

P.jasen 20.582,1 13.529,0 8.117,0 7.995,7 2.897,1


Ĉetinari 6.610,0 5.664,0 4.091,0 3.461,0 1.639,1 2.731,9

EA topole 8.117,0 6.358,0 4.734,0 3.720,0 1.639,1 2.731,9

Dom. top. i vrba 3.775,0 3.147,0 1.639,1 2.731,9

Ostali meki lišćari 7.050,0 5.539,0 2.731,9


Tabela br.4.13.-C3 Vrednost drvnih sortimenata


Vrsta drveća



Celulozno

drvo

d i n a r a

Hrast 2.537,0 1.826,4 3.956,9 15.129,0 117.767,2 141.216,4

P.jasen 454.864,6 638.027,6 505.607,9 680.834,5 1.435.948,3 3.715.282,9


Ĉetinari 135.240,6 154.513,9 125.552,8 188.832,2 1.156.914,7 763.834,8 2.524.888,9

EA topole 2.178.846,3 1.935.184,5 2.797.083,9 3.183.315,6 2.687.796,9 3.144.398,6 15.926.625,7

Dom. top. i vrba 1.281.423,8 1.223.931,2 2.832.089,6 1.334.880,5 6.672.325,1

Ostali meki lišćari 564,0 1.772,5 5.900,9 41.524,6 49.762,0

Sveukupno 2.731.612,9 1.935.184,5 10.764.216,9 15.337.705,3 129.509,6 8.874.207,5 51.568.190,1 5.284.638,5 96.625.265,2

Tabela br.4.13.-C4 Jediniĉna cena troškova proizvodnje


Vrsta drveća



drvo

d i n a r a

Hrast 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0

P.jasen 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0


Ĉetinari 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0

EA topole 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0

Dom. Top. i vrba 999,0 999,0 999,0 999,0




Tabela br.4.13.-C5 Ukupni troškovi proizvodnje drvnih sortimenata


Vrednost drveta

Vrsta drveća


Ukupno


drvo

d i n a r a

d i n a r a

Hrast 149,9 149,9 449,6 2.247,8 40.609,4 43.606,4

97.610,0

P.jasen 22.077,9 47.112,8 62.227,7 85.064,9 495.154,4 711.637,7

3.003.645,3

Ost. tvrdi lišćari 8.991,0 668.111,2 1.529.089,4 1.409.149,4 14.941.983,1 18.557.324,1

49.037.840,1

Ĉetinari 20.439,5 27.252,7 30.659,3 54.505,4 705.104,2 279.320,4 1.117.281,6

1.407.607,3

EA topole 268.161,6 304.065,6 590.259,2 854.874,3 1.638.130,2 1.149.849,0 4.805.339,9

11.121.285,9

Dom. Top. i vrba 339.110,6 388.531,1 1.726.072,2 488.141,4 2.941.855,2

3.730.469,9

Ostali meki lišćari 79,9 319,7 3.596,4 15.184,8 19.180,8

30.581,2

Sveukupno 299.230,5 304.065,6 1.665.263,1 2.862.444,7 31.108,9 1.550.967,5 19.550.649,8 1.932.495,6 28.196.225,6

68.429.039,6

Tabela br.4.13.-C6 Vrednost mladih sastojina (bez zapremine)

Poreklo sastojina Površina Troškovi osnivanja

ha po/ha ukupno

Veštaĉki podignute sastojine topola 3,65 125.584,5 458.383,4

Mlade visoke prirodne sastojine lišćara 12,15 31.238,5 379.547,8

Mlade izdanaĉke sastojine 9,30 29.503,9 274.386,3

Ukupno 1.112.317,5





Tabela br.4.13.-C7 Ukupna vrednost šuma

Ukupna vrednost šuma – drţavni posed

d i n a r a



Sveukupno 69.541.357,1



D. Vrednost šuma u šumama sopstvenika

Tabela br.4.13.-D1 Potencijalna sortimentna struktura


Vrste drveća

Bruto

zapremina Otpad

Neto

zapremina


tehnika

Prostorno drvo Ukupno

prostorno

(m3)

F L I klasa II

klasa

III

klasa

obla

graĊa Ogrevno

drvo (m3)

Celulozno

drvo (m3)

(m3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3)

Hrast 56,1 23,9 32,2 32,2 32,2

P.jasen 420,6 115,0 305,5 2,4 3,9 13,4 19,7 285,8 285,8

Ost. tvrdi lišćari 2.183,6 380,3 1.803,4 30,2 139,0 151,6 320,8 1.482,5 1.482,5

Ukupno tvrdi lišćari 2.660,2 519,2 2.141,0 32,6 142,9 165,0 340,5 1.800,5 1.800,5

Ĉetinari 73,9 14,8 59,1 44,3 14,8 59,1

EATopole 754,5 113,2 641,3 94,9 89,5 122,7 122,5 429,6 102,0 109,7 211,8

Dom.top. I vrba 1.256,7 256,8 999,9 115,1 112,2 227,3 591,8 180,8 772,6

Ukupno meki lišćari 2.011,2 370,0 1.641,2 94,9 89,5 237,8 234,7 656,9 693,8 290,5 984,3

Sveukupno 4.745,3 904,0 3.841,4 94,9 89,5 270,4 377,6 165,0 997,4 2.538,6 305,3 2.843,9

Tabela br.4.13.-D2 Jediniĉna cena drvnih sortimenata


Vrsta drveća



drvo

Celulozno

drvo

d i n a r a

Hrast 2.897,1

P.jasen 13.529,0 8.117,0 6.987,4 2.897,1

Ost. tvrdi lišćari 8.836,0 6.107,1 5.664,0 2.897,1

Ĉetinari 1.639,1 2.731,9

EA topole 8.117,0 6.358,0 4.734,0 3.720,0 1.639,1 2.731,9

Dom. Top. i vrba 3.775,0 3.147,0 1.639,1 2.731,9




Tabela br.4.13.-D3 Vrednost drvnih sortimenata


Vrsta drveća


Ukupno F L I klasa II klasa III klasa obla graĊa

Ogrevno

drvo

Celulozno

drvo

d i n a r a

Hrast 93.181,2 93.181,2

P.jasen 31.954,6 31.953,0 93.521,4 828.081,7 985.510,6

Ost. tvrdi lišćari 267.248,0 848.802,5 858.726,7 4.295.011,1 6.269.788,4

Ĉetinari 72.638,2 40.347,7 112.986,0

EA topole 770.031,8 568.968,8 581.089,5 455.618,2 167.215,4 299.806,4 2.842.730,1

Dom. Top. i vrba 434.409,9 353.236,8 970.041,7 493.886,8 2.251.575,2

Sveukupno 770.031,8 568.968,8 1.314.702,0 1.689.610,5 952.248,1 6.426.169,3 834.040,9 12.555.771,4

Tabela br.4.13.-D4 Jediniĉna cena troškova proizvodnje


Vrsta drveća



drvo

d i n a r a

Hrast 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0

P.jasen 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0


Ĉetinari 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0

EA topole 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0

Dom. Top. i vrba 999,0 999,0 999,0 999,0

Tabela br.4.13.-D5 Ukupni troškovi proizvodnje drvnih sortimenata


Vrednost drveta

Vrsta drveća


Ukupno


drvo

d i n a r a

d i n a r a

Hrast 32.131,4 32.131,4

61.049,8

P.jasen 2.359,6 3.932,6 13.370,9 285.545,3 305.208,3

680.302,3

Ost. tvrdi lišćari 30.215,1 138.847,4 151.459,7 1.481.037,6 1.801.559,8

4.468.228,5

Ĉetinari 44.270,8 14.754,4 59.025,2

53.960,8

EA topole 94.771,7 89.399,2 122.625,4 122.355,5 101.912,7 109.633,7 640.698,1

2.202.032,0

Dom. top. i vrba 114.960,4 112.133,3 591.210,8 180.605,4 998.909,9

1.252.665,3

Sveukupno 94.771,7 89.399,2 270.160,4 377.268,9 164.830,6 2.536.108,6 304.993,5 3.837.532,8

8.718.238,6



Tabela br.4.13.-D6 Vrednost mladih sastojina (bez zapremine)

Poreklo sastojina Površina troškovi osnivanja

ha po/ha ukupno

Veštaĉki podignute sastojine topola 1,41 125.584,5 177.074,1

Veštaĉki podignuta sastojina ostalih lišćara 4,40 111.417,9 490.238,8

Veštaĉki podignuta sastojina ĉetinara 0,50 111.417,9 55.709,0

Mlade izdanaĉke sastojine 42,22 29.503,9 1.245.654,7

Ukupno 1.968.676,5





Tabela br.4.13.-D7 Ukupna vrednost šuma

Ukupna vrednost šuma – šume sopstvenika

d i n a r a



Sveukupno 10.686.915,1

E. Ukupna vrednost šuma u Severnobaĉkom šumskom podruĉju

A + B + C + D = 9.758.999.792,3 dinara.



4.14. Stanje semenskih objekata

Na teritoriji severnobaĉkog šumskog podruĉja nalaze se semenski objekti (selekcionisani semenski objekti i semenski objekti poznatog porekla) prikazani u narednoj tabeli:

Tabela br. 4.14.-1 Semenski objekti Severnobaĉkog šumskog podruĉja

Vrsta drveća Gazdinska jedinica/odeljenje/odsek Registarski broj objekta Površina (ha)

Selekcionisani semenski objekti

Hrast luţnjak i B. jasen GJ"Karapandţa", 3a,4a,b,c,d,f,g,6a C.03.02.00.01. 29,78

Hrast luţnjak GJ"Zaštićene šume",10b Rs-2-2-qro-11-210 12,77

Hrast luţnjak GJ"Subotiĉke šume",38/k RS-2-2-qro-11-204 Grupa stabala

Bagrem GJ"Subotiĉke šume",39/5 RS-2-2-rps-00-232 0,64

Bagrem GJ“Šume-OKM Sombor-Odţaci“, 4/d RS-2-2-rps-00-238 1,61

Bagrem Pokret gorana Sombor, KO“Gakovo“ RS-2-2-rps-00-237 25,75

Koprivić GJ"Subotiĉke šume", 27b C.02.18.01.01. 1,00

Crni orah GJ"Kolut-Kozara", 23b RS-2-1-jni-00-065 0,56

Glediĉija GJ"Doroslovaĉka šuma", 6b C.02.19.01.01. 0,39

Javorolisni platan Pokret gorana Subotica,Palić, Splitska aleja 17-19 RS-2-1-pac-00-393 Semensko stablo

Javorolisni platan JP“Palić ludaš“Palić, Splitska aleja kod br.14 C.02.15.01.07. Semensko stablo

Koprivić GJ“Somborske šume“, 2/d C.02.18.01.04. 0,47

Dafina Pokret gorana Subotica,drvored ul.magnetna polja bb C.02.22.01.01. Grupa 3 stabla

Jarebika JP“Palić ludaš“Palić, Mali Bajmok, ul.Danĉa Bertuša15,17 C.02.21.02.01. Grupa 3 stabla

Semenski objekti poznatog porekla

Hrast luţnjak GJ"Monoštorske šume", 33/1,33/2,26/1,75a,2c,12g RS-1-2-qro-11-194 31,80

Hrast luţnjak GJ"Branjevina", 9 c,h RS-1-2-qro-11-517 18,10

Hrast luţnjak GJ"Branjevina", 16 c RS-1-2-qro-11-195 11,95

Hrast luţnjak GJ"Branjevina", 27 a RS-1-2-qro-11-419 5,00

Hrast luţnjak GJ"Kamarište",5/1 RS-1-2-qro-11-442

Hrast luţnjak GJ"Zaštićene šume", 6a RS-1-2-qro-11-433 19,95

Hrast luţnjak GJ"Kolut-Kozara", 18a i g RS-1-1-qro-11-513 30,54

Hrast luţnjak GJ"Kolut-Kozara", 25f RS-1-1-qro-12-759 20,00

Hrast luţnjak GJ"Subotiĉke šume",103e,h,f,i RS-1-1-qro-11-515 7,83

Hrast luţnjak GJ"Subotiĉke šume", 3b, 4e, 5b,d RS-1-1-qro-11-434 7,83

Hrast luţnjak GJ"Karapandţa", 17b, 29h RS-1-1-qro-11-432 8,58

Cer GJ"Kolut-Kozara", 2e,3a,d,19d,32h,c,33a RS-1-1-qce-00-443 107,43

Cer GJ"Kolut-Kozara", 11c RS-1-1-qce-11-514 3,70

Cer GJ"Kolut-Kozara", 16a, 29b RS-1-1-qce-00-458 101,58

Cer GJ"Kolut-Kozara", 13b, 33a,b,c RS-1-1-qce-00-307 88,48

Cer GJ"Kolut-Kozara", 27a RS-1-2-qce-00-149 20,57

Cer GJ"Zaštićene šume", 1a,9c,9g RS-1-1-qce-00-148 23,30

Cer GJ"Zaštićene šume", 1a,2a,6a RS-1-1-qce-00-444 57,06

Cer GJ"Branjevina", 26c RS-1-2-qce-00-445 15,87

Beli jasen GJ"Doroslovaĉka šuma",4h RS-1-1-fex-00-516 2,47

Poljski jasen GJ"Monoštorske šume",53g,m,l RS-1-1-fan-81-457 7,25



Tabela br. 4.14.-1 Semenski objekti Severnobaĉkog šumskog podruĉja-nastavak

Vrsta drveća Gazdinska jedinica/odeljenje/odsek Registarski broj objekta Površina (ha)

Poljski jasen GJ"Monoštorske šume",53p,q,i RS-1-1-fan-81-470 7,51

Poljski jasen GJ"Monoštorske šume",50a RS-1-1-fan-81-640 0,02

Poljski jasen GJ"Monoštorske šume",26b RS-1-1-fan-81-762 0,50

Poljski jasen GJ"Monoštorske šume",32 f/7,33i RS-1-1-fan-81-724 Grupa stabala

Poljski jasen GJ"Monoštorske šume", 14d RS-1-2-fan-81-056 1,70

Sibirski brest GJ“OKM Sombor-Odţaci“,27y RS-1-2-upu-00-464 0,75

Sibirski brest Pokret gorana Subotica RS-1-1-upu-00-283

Sibirski brest

Šumski rasadnik „Radišić“, KO SomborII,KP

18125,18126/1 RS-1-1-upu-00-467

Bagrem GJ“OKM Sombor-Odţaci“,42c,43a RS-1-1-rps-00-225 18,08

Bagrem GJ“OKM Sombor-Odţaci“,15d RS-1-2-rps-00-227 3,93

Bagrem GJ“OKM Sombor-Odţaci“,15d RS-1-2-rps-00-453 3,04

Bagrem Šumski rasadnik „Radišić“, KO SomborII,KP 20779 RS-1-1-rps-00-461 0,13

Breza Pokret gorana Subotica RS-1-1-bpe-00-475 5 stabala

Crna jova Pokret gorana Subotica RS-1-1-agl-00-472

Crna jova Pokret gorana Subotica RS-1-1-agl-00-346

Crni orah GJ"Kolut-Kozara", 25a,29f RS-1-2-jni-00-060 25,29

Crni orah GJ“OKM Sombor-Odţaci“,17/3 RS-1-2-jni-00-061 21,59

Glediĉija GJ“OKM Sombor-Odţaci“,10b RS-1-2-gtr-00-058 9,63

Glediĉija Šumski rasadnik „Radišić“, KO SomborI, KP 440/1 PP 02.19.01.02

Evodija GJ“OKM Sombor-Odţaci“,17/5,36/2 RS-1-2-ehu-00-463 4,39

4.15. Rasadnici

Na podruĉju severnobaĉkog šumskog podruĉja registrovana su 5 (pet) rasadnika JP „Vojvodinašume“:

1. „Šmaguc“ – površina 21,45 hektara (GJ „Monoštprske šume“);

2. „Kanlija Pesak“ – površina 20,44 hektara (GJ „Zaštićene šume“);

3. „Zverinjak“ – površina 2,05 hektara (GJ „Zaštićene šume“);

4. „Hrastovaĉa“ – površina 4,52 hektara (GJ „Subotiĉke šume“);

5. „Kanjiţa“ – površina 3,00 hektara (GJ „Potiske šume“);

1. Rasadnik "Šmaguc" - ŠU"Kozara"B.Monoštor, nalazi se u GJ"Monoštorske šume", odeljenje 19/4, površine 21,45ha, registrovan od strane Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede pod

brojem: 322-05-273/2006-10. U rasadniku "Šmaguc" proizvode se sadnice: Topole (Populus x euramericana, deltoides, nigra i alba), Vrbe (Salix Alba), Poljski jasen (Fraxinus angustifolia) i Hrast luţnjak

(Quercus robur). Rasadnik je opremljen zalivnim sistemom i neophodnom mehanizacijom.

2. Rasadnik "Kanlija Pesak" - ŠU"Apatin" Apatin, nalazi se u GJ"Zaštićene šume", odeljenje 27/1, površine 20,44ha, registrovan od strane Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede pod

brojem: 322-05-555/1/2008-10. U rasadniku "Kanlija Pesak" proizvode se sadnice: Topole (Populus x euramericana, deltoides i alba), Vrbe (Salix Alba) i Poljski jasen (Fraxinus angustifolia). Rasadnik je

opremljen zalivnim sistemom, neophodnom mehanizacijom i u sastavu rasadnika se nalaze pomoćni objekti - magacin.

3. Rasadnik "Zverinjak" - ŠU"Apatin" Apatin, nalazi se u GJ"Zaštićene šume", odeljenje 14/1, površine 2,05ha, registrovan od strane Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede pod brojem:

322-05-555/2/2008-10. U rasadniku "Zverinjak" proizvode se sadnice: Topole (Populus x euramericana, panonija i M-1).



4. Rasadnik "Hrastovaĉa" - ŠU"Subotica" Subotica, nalazi se u GJ"Subotiĉke šume", odeljenje 39/5, površine 4,52ha, registrovan od strane Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede pod

brojem: 322-05-555/3/2008-10. U rasadniku "Hrastovaĉa" proizvode se sadnice: Bagrem (Robinia Pseudoacacia), Crni Bor (Pinus Nigra) i Bela Topola (Populus alba). Rasadnik je opremljen zalivnim

sistemom i neophodnom mehanizacijom.

5. Rasadnik "Kanjiţa" - ŠU"Subotica" Subotica, nalazi se u GJ"Potiske šume", odeljenje 39/5 površine 3,00 ha, registrovan od strane Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede pod brojem:

322-05-555/4/2008-10. U rasadniku "Kanjiţa" Proizvode se sadnice: Topole (Populus x euramericana cl. M-1).

Tabela br.4.15.-1 Prikaz godišnje proizvodnje sadnica u rasadnicima:

Vrsta drveta Starost "Šmaguc" "Kanlija Pesak" "Zverinjak" "Kanjiţa" "Hrastovaĉa" Broj sadnica

EAT 1/1 15.500 12.000 10.000 14.000 51.500

EAT 1/2 250 150 10.500 10.900

EAT 1/3 3.900 2.800 6.700

EAT 2/2 24.300 17.500 41.800

Ukupno EAT 43.950 32.450 10.000 24.500 110.900

Bela topola 1/1 4.400 3.400 10.500 18.300

Bela topola 1/2 700 4.400 5.100

Ukupno Bela topola 5.100 3.400 14.900 23.400

Vrba 1/1 4.000 4.000

Vrba 2/2 9.400 17.400 26.800

Vrba 3/3 9.700 10.300 20.000

Vrba 1/0 21.500 21.500

Vrba 2/0 2.700 2.700

Vrba 3/0 21.500 21.500

Ukupno Vrba 40.600 55.900 96.500

Bagrem 1+0 25.000 25.000 50.000

Bagrem 2+0 55.000 55.000

Ukupno bagrem 25.000 80.000 105.000

Poljski jasen 1+0 32.000 32.000

Hrast luţnjak 1+0 22.000 22.000

Crni bor 1+1 9.300 9.300

Crni bor 2+0 40.900 40.900

Crni bor 1+2 9.500 9.500

Crni bor 2+1 32.500 32.500

Ukupno C.bor 92.200 92.200

Ukupno: 168.650 91.750 10.000 24.500 187.100 482.000

Osim rasadnika JP“Vojvodinašume“ na teritoriji severnobaĉkog šumskog podruĉja postoje i rasadnici drugih preduzeća i privatnih lica. Rasadnici drugih preduzeća:

Rasadnik DOO „Vikumak“ Mali IĊoš,

Rasadnik JKP „Zelenilo“ Sombor,

Rasadnik JP „Palić-Ludaš“ Palić,

Rasadnik JP „VodeVojvodine“ Baĉki Monoštor,



Rasadnik pokreta gorana Sombor,

Rasadnik pokreta gorana Subotica,

Rasadnici privatnih lica:

Rasadnik „Oazis“, Subotica, Barat Silvester, reg.br.322-05-12/2012-10,

Rasadnik, Hajdukovo, Varga Florian, reg.br.322-05-198/2013-10,

Rasadnik „Tilia“, Odţaci, Detković Marija, reg.br.322-05-52/2011-10,

Rasadnik „Borje“, Subotica, Ostojić Danica, reg.br.322-05-65/2003-6,

Rasadnik „Omorika“, Subotica, Romić Stojan, reg.br.322-05-460/2012-10,

Rasadnik „Ruţić“, Svetozar Miletić,Ruţić Mirko, reg.br.322-05-240/2014-10,

Rasadnik „Spremić dva“, Subotica, Spremić Milan, reg.br.322-05-589/1/2015-10,

Rasadnik, Sombor, Trninić Svetko, reg.br.322-05-17/2002-06

4.16. SWOT analiza u odnosu na stanje šuma Severnobaĉkog šumskog podruĉja

Prednosti:

• Planskim dokumentima (osnovama gazdovanja šumama) će biti definisani ciljevi gazdovanja šumama u okviru Severnobaĉkog šumskog podruĉja;

• Relativno dobro stanje šuma i bioekološka stabilnost;

• U odnosu na sistem gazdovanja, znaĉajno uĉešće mešovitih sastojina, što doprinosi bioekološkoj stabilnosti šuma;

• Veliki proizvodni potencijal staništa;

• Dominacija intenzivnih zasada mekih lišćara, sa visokim vrednostima osnovnih proizvodnih pokazatelja (zapremine i zapreminskog prirasta kao i procenta prirasta);

• Kratke ophodnje najzastupljenijih vrsta drveća, pa su finansijski efekti veći u kraćem vremenu obrta proizvodnje;

• Velika potraţnja na trţištu za sortimentima glavnih vrsta drveća;

• Povoljan geografski poloţaj gazdinskih jedinica u odnosu na velike reke i glavne putne pravce (autoput i putevi prvog reda);

• Jednostavniji sistem gazdovanja jednodobnim šumama;

• Dovoljan broj struĉno osposobljenog kadra za poslove oĉuvanja, unapreĊivanja, podizanja i nege postojećih i novih šuma unutar granica podruĉja;

• Definisani upravljaĉi zaštićenih prirodnih dobra sa organizovanom ĉuvarskom sluţbom;

• Zainteresovanost društvene zajednice (naroĉito APV) za oĉuvanje i unapreĊivanje, kao povećanje površina pod šumama;

• Zakonska pokrivenost podruĉja u odnosu na ciljeve upravljanja podruĉjem.

Slabosti:

• Proizvodnja zasnovana na klonovima (intenzivnim zasadima) realno umanjuje mogućnost oĉuvanja biodiverziteta na konkretnim površinama;

• Znatno je površinsko uĉešće razreĊenih i degradiranih sastojina sa 26%;

• Izraţeno prisustvo većeg broja korisnika šuma od kojih pojedini nemaju materijalne i kadrovske kapacitete za odrţivo gazdovanje šumama;

• Znaĉajne površine šuma i šumskog zemljišta su iskljuĉene iz redovnog gazdovanja zbog uzurpacije;

• Dinamiĉan negativan uticaj razvoja naselja na šume, zbog poloţaja šuma i šumskog zemljišta;

• Dislociranost površina i nehomogenost gazdinskih jedinica u prostornom smislu;

• Nedovoljno definisane površine za podizanje novih šuma u cilju dostizanja optimalne šumovitosti;

• Usitnjenost i razuĊenost potencijalnih novih površina za pošumljavanje;

• Suprotnost stanja šuma i promenljivih zahteva društva prema šumama u ekološkom i socijalnom smislu;

• Veliki broj interesnih grupa koji moţe imati uticaj na gazdovanje šumama i planiranu proizvodnju;

• Neravnomeran tehnološki razvoj svih znaĉajnijih korinsika šuma;

Mogućnosti:

• UnapreĊivanje zateĉenog stanja šuma konverzijom;



• Definisanje novih površina za pošumljavanje;

• Definisanje prioriteta i još bolje usaglašavanje proizvodnih ciljeva gazdovanja šumama sa ciljevima zaštite prirode i lovstva;

• Lakša primena pomoćnih mera pri pripremi zemljišta za obnavljanje, pošumljavanje i nezi mladih kultura;

• Poboljšanje zaštite novopodignutih kultura i šumskog fonda u celini;

• Korišćenje nedrvnih šumskih proizvoda;

• Korišćenje potencijala šumske biomase;

• UnapreĊenje korišćenja i valorizovanja ostalih funkcija šuma;

• Oĉuvanje reliktnih, endemiĉnih, retkih i ugroţenih vrsta i njihovih staništa;

• Edukacija stanovništva i ukazivanje na vaţnost šuma i njihovih opštekorisnih funkcija;

• Uvećani proizvodni i ekološki efekti usled povećanja šumovitosti;

• Rešavanje pitanja gazdovanja šumama kod korisnika koji nisu kadrovski i materijalno opremljeni;

• Uvećana mogućnost zapošljavanja radne snage.

Pretnje:

• Uzurpacija zemljišta i stihijsko širenje vikend naselja pored reka za raĉun šuma i šumskog zemljišta;

• Izraţeno širenje gradskog graĊevinskog zemljišta za raĉun šuma i šumskog zemljišta;

• U odnosu na prethodno navedeno, trajno smanjenje površina pod šumom;

• Uticaji razliĉitih biotskih bolesti i štetoĉina i abiotskih faktora sve je izraţeniji kao posledica klimatskih promena,

• Uticaj sušenja šuma;

• Registrivane su invazivne vrste (za sada nemaju znaĉajnog uticaja);

• Veliki uticaj nivoa podzemnih i površinskih voda na gazdovanje šumama;

• Štete od divljaĉi;

• Povremena pojava prenamnoţavanja glodara;

• Pojava poţara (srednja i slabija ugroţenost);

• Poĉinici štetnih radnji u šumi;

• Nesigurnost u finansiranju kad su u pitanju eksterni izvori.



5. PREGLED DOSADAŠNJEG GAZDOVANJA , NAĈIN OĈUVANJA I JAĈANJA OPŠTEKORISNIH FUNKCIJA ŠUMA I ZAŠTITA ŠUMA

5.1. Planiranje gazdovanja šumama

UreĊivanje šuma zapoĉeto je u vreme pretće nestašice drveta i obešumljenja. Istorijski gledano, prekomerno korišćenje šuma dovodi do stalnog uvećanja razlike u potrebama za drvetom i mogućnostima

zadovoljenja tih potreba. Osim toga, na bliţoj istorijskoj distanci uoĉene su i druge karakteristike koje se tiĉu diversifikacije drvne i bliskih industrija (veća potraţnja za drvetom), ali i odrţivog gazdovanja

šumama i zaštite prirode (ograniĉavajući faktori proizvodnje). U tom smislu i planiranje gazdovanja šumama pretrpelo je promene tokom svog razvojnog puta. Promene se odnose na prelazak sa proizvodnog

na sveobuhvatno planiranje gazdovanja šumama, kao i na razvoj i implementaciju novih tehnologija. Bez obzira na promene tokom istorije, i u savremenim uslovima, osnovni zadatak planiranja gazdovanja

šumama ostao je nepromenjen, a to je obezbeĊivanje trajnog i optimalnog ostvarivanja društvenih potreba (zahteva) u odnosu na šume.

I nastavku su dati pregledi vezano za istorijat ureĊivanja, kao i formiranja šumskog podruĉja.

5.1.1. Formiranje šumskog podruĉja

Osnovna jedinica višeg reda u planiranju je šumsko podruĉje, koje predstavlja ekološku i prostorno geografsku celinu u kojoj se planira gazdovanje šumama i obezbeĊuje funkcionalna trajnost. Jedna od

karakteristika ove podele je da je šumskim podruĉjima prekrivena ĉitava teritorija drţave, ĉime su u projektovanim granicama obuhvaćene sve šume, bez obzira na vlasništvo. Na taj naĉin su procesom

planiranja pokrivene sve šume i šumska zemljišta.

Šumska podruĉja su se po principima ranije podele, nazivala „šumsko – privredna“ i to su bile temeljne, organizacione, teritorijalne i geografske celine. Od 1965. godine bile su to celine

samofinansiranja. Zakonom iz 1975. godine podruĉja su definisana kao celine kojima je moguće obezbediti prostu biološku reprodukciju, uz obezbeĊenje trajnosti šuma i šumske proizvodnje, prinosa i svih

opšte-korisnih funkcija šuma.

Ipak, prema aktuelnim zahtevima društva prema šumi i prelaskom sa monofunkcionalnog na polifunkcionalni sistem planiranja, jedan od temeljnih i prvobitnih principa – da podruĉja predstavljaju

teritorijalni okvir i iskljuĉivo sirovinsko „zaleĊe“ lokalne drvne industrije, postao je besmislen, jer za odrţavanje sadašnjih podruĉja u skladu sa poli-funkcionalnim gazdovanjem šumama, potrebno je sledeće:

• Geografska, gravitacijska i fitogeografska zaokruţenost podruĉja, a posebno šumsko uzgojna (povećanje šumovitosti, izgradnja puteva, specifiĉna prostorna problematika vezana za druge funkcije i

uticaje na šume);

• Razvoj šumskog fonda u skladu sa naĉelom funkcionalne trajnosti;

• Zaokruţenost podruĉja i racionalno strukovno organizovanje, što podrazumeva prilagoĊavanje svih zahteva prema šumi, kao i ispitivanje alternativa prilikom donošenja strateških odluka koje će se

odnositi na dosadašnje gazdovanje šumama;

Severnobaĉko šumsko podruĉje obuhvata:

1) drţavne šume kojima gazduje JP „Vojvodinašume“, ŠG „Sombor“, obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Subotiĉke šume, Potiske šume, Karapandţa, Kolut - Kozara, Monoštorske šume, Zaštićene

šume Apatina, Apatinski rit, Kamarište, Doroslovaĉka šuma, Branjevina za gazdovanje šumama;

2) drţavne šume kojima gazduju druga preduzeća za gazdovanje šumama;

3) šume u drţavnoj (društvenoj) svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritorijama gradova Sombor i Subotica i opština: Apatin, Odţaci, Kula, Mali IĊoš,

Baĉka Topola, Kanjiţa, Senta i Ada;

4) šume sopstvenika na teritorijama gradova Sombor i Subotica i opština: Apatin, Odţaci, Kula, Mali IĊoš, Baĉka Topola, Kanjiţa, Senta i Ada.

5.1.2. Istorijat ureĊivanja u šumskom podruĉju

Sve gazdinske jedinice koje gravitiraju dunavskom slivu, odnosno ovi posedi do dolaska Turaka u XV i XVI veku, bile su u posedu moćnih feudalaca. To je bio sluĉaj i sa posedima na Tisi i posedima

na Subotiĉkoj pešĉari. Krajem XVII i poĉetkom XVIII veka Turci su iz ovih krajeva proterani. Za vreme Marije Terezije osnovan je specijalan odbor sa zadatkom da reguliše pravno pitanje napuštenih velikih

imanja. Osnovani odbor je pozivao bivše vlasnike, odnosno njihove naslednike, da svoja prava na imanja dokaţu pismenom dokumentacijom. Pošto su dokumenta uglavnom nestala jer su vlasnici ili njihovi

naslednici pomrli, najveći deo ovih poseda pripao je drţavi. Uprava nad ovom drţavnom imovinom poverena je krajem XVIII veka Komeralnom komesarijatu sa sedištem u Somboru. Komesarijat je izvršio

kolonizaciju opustošenih imanja i tada su osnovane opštine kojima su dodeljeni veliki kompleksi drţavne imovine. Stanovništvo okolnih sela pored šume imalo je razna prava sluţbenosti.

Posle Prvog svetskog rata ove gazdinske jedinice su pripojene drţavi i predate u posed Direkciji šuma u Apatinu, odnosno kasnije direkcji šuma u Novom Sadu u ĉijem sastavu su bile sve do Drugog

svetskog rata. Za vreme Drugog svetskog rata ove šume su bile pod okupacijom fašistiĉke MaĊarske. Posle završetka Drugog svetskog rata, odnosno osloboĊenju ovih krajeva u jesen 1944/45 pa do 1948.

godine, ove šume su bile pod upravom Direkcije šuma u Somboru.



Delom gazdinskih jedinica podunavskog podruĉja reorganizacijom upravlja Šumsko gazdinstvo "Fruška Gora" Novi Sad, a zatim njima gazduje Lovno šumsko gazdinstvo "Košutnjak-Belje". Kasnije,

rešenjem Vlade SFRJ pod brojem 493 od 13.IX1950. godine dodelile na upravljanje šumskom gazdinstvu Sombor. Od 1976. godine sve šume podunavskog podruĉja prelaze u posed LŠPG "Jelen", Beograd,

kada se na jednom podruĉju poĉinje jedinstveno gazdovati (integralno gazdovanje).

Subotiĉkim i Potiskim šumama gazduje šumsko gazdinstvo Subotica koje se 1975. godine pripaja PŠTK - poljoprivredno šumarsko turistiĉki kombinat Subotica i posluje sve do 1986 godine. Te godine,

31.III, šumska uprava Subotica pripaja se šumskom gazdinstvu "Baĉka", Novi Sad.

Donošenjem Zakona o šumama (Sl.Gl.RS broj 46/91....101/05), sve šume ovog gazdinstva dobile su karakter drţavnog vlasništva, a Šumsko gazdinstvo Sombor ukljuĉeno je u Javno preduzeće za

gazdovanje šumama Srbijašume sa sedištem u Beogradu.

Od 2001 godine, Zakonom o utvrĊivanju odreĊenih nadleţnosti Autonomne pokrajine Vojvodine, (Sl.Gl.RS br.6/2002), ĉlanom 46 stav 1, taĉka 3 je definisano da Autonomna pokrajina osniva Javno

preduzeće za gazdovanje šumama i na osnovu toga formirano je novo Javno preduzeće za gazdovanje šumama JP Vojvodinašume sa sedištem u Petrovaradinu, a ŠG Sombor Sombor ulazi u sastav JP

Vojvodinašume.

Ciljevi gazdovanja, naĉin ostvarivanja, obim i vrsta izvršenih radova u prošlosti bili su u skladu sa tadašnjim shvatanjima, potrebama, mogućnostima i postignutog nivoa ureĊenosti oblasti šumarstva.

Preteţno proizvodna namena ovih šuma uslovila je izbor ciljeva i mera gazdovanja kojim će se što potpunije ostvariti ova namena. Ranije, sve do poĉetka pedesetih godina, dominatni cilj gazdovanja,

posebno u mekim lišćarima bio je usmeren na proizvodnju ogrevnog drveta i sitne seljaĉke graĊe za podmirenje lokalnog trţišta putem ĉiste seĉe i prirodnog obnavljanja iz panja i semena. Raivojem

drvopreraĊivaĉke industrije zasnovane na mekim lišćarima ciljevi gazdovanja se sve više usmeravaju ka prizvodnji indusrijskog drveta.

Ove tendencije su sadrţane i u osnovama gazdovanja šumama (privrednim planovima) izraĊenim pri dosadašnjem ureĊivanju šuma, koje se u drţavnim šumama sa izvesnim prekidima izvodi skoro

jedan vek. Polazeći od znaĉajnih istorijskih razdoblja, ureĊivanje ovih šuma se moţe podeliti u tri perioda: do prvog svetskog rata, izmeĊu dva rata i posleratni period.

U ciklusu ureĊivanja, izmeĊu dva rata, prvo je tokom dvadesetih godina izvršen premer šuma i doneti privremeni program gazdovanja šumama, a izmeĊu 1930 i 1940 godine izraĊeni su privredni

planovi na osnovu novih propisa iz 1932 godine. U oba ova sluĉaja osnovni cilj gazdovanja u šumama mekih lišćara i bagrema je bio usmeren na proizvodnju ogrevnog drveta za podmirenje lokalnih potreba.

Time je odreĊeno da se u ovim šumama na najvećem delu površina obnavljanje vrši vegetativnim putem. U šumama luţnjaka, osim proizvodnje ogrevnog drveta znaĉajno mesto je imala i proizvodnja trupaca.

Zato je najveći deo tih šuma podignut veštaĉkim putem, setvom ţira pod plug.

Analizirajući prethodni period, treba istaći da su sve osnove sadrţale jasne ciljeve gazdovanja šumama, posebno kad su u pitanju meki lišćari. Kod prvog poratnog ureĊivanja, ove koncepcije su bile:

- Pretvaranje sastojina autohtonih mekih lišćara preteţno panjaĉa u sastojine selekcionisanih topola i vrba primenom veštaĉkog pošumljavanja.

- Sastojinsko gazdovanje sa podelom sastojina na gazdinske klase: topole, vrbe, konverzija, bagrem, a.jasen i hrast.

- Srednje gusta sadnja kod topola (555stabala) i gusta sadnja kod vrbe (1.111 stabala).

- Ophodnje su bile takve duţine da se obezbedi što veća prizvodnja trupaca i oblog tehniĉkog drveta.

Kod izrade ove osnove ciljevi su dalje razreĊeni, pri ĉemu je optimalno (normalno) stanje definisano tako da šume "...trajno obezbeĊuju maksimalno rentabilnu proizvodnju drvne zapremine uz

oĉuvanje i unapreĊenje ekoloških funkcija kao i njihovo korišćenje za ostale namene na naĉin koji će biti u skladu sa osnovnom namenom šuma". Ova definicija optimalnog stanja uslovila je izbor takvih

ciljeva i mera gazdovanja koje će pored ostalog sadrţati:

- Vraćanje autohtonih sastojina na sve lokalitete sa kojih su u proteklom periodu uklonjene a uslovi staništa to omogućuju.

- Izgradnju stabilnog ekosistema sa ciljem da se oĉuvaju i unaprede, kako proizvodne, tako i opšte korisne funkcije šuma.

- Primenu visokoproduktivnih sorti hibridnih topola i vrba pri obnavljanju sastojina mekih lišćara.

- Izbor tehnologije osnivanja zasada koja će razmacima sadnje i naĉinom nege obezbediti proizvodnju drvne zapremine sa što većom koliĉinom tehniĉkog drveta.

- Uravnoteţeno-normalno stanje razmera dobnih razreda.

- Koncentracija radova u meri koliko to doivoljavaju edafski uslovi, stanje sastojina i naĉela racionalnog korišćenja postojećeg šumskog fonda.

Osnovni cilj gazdovanja i ovde je usmeren na unapreĊenje šuma, prvenstveno putem uvoĊenja novih selekcionosanih vrsta topola i vrba, a potom i poboljšanjem tehnologije podizanja i nege zasada.

Osnovne koncepcije gazdovanja utvrĊene ranije u celosti su zadrţane i u ovom ureĊajnom razdoblju.

Ovaj plan razvoja za Severnobaĉko podruĉje je treći po redu planski dokument za ovo podruĉje. Godine 1994 i 2004 su raĊene Opšte osnove gazdovanja šumama za ovo podruĉje. U podruĉje ulaze

sledeće gazdinske jedinice sa rokovima vaţenja osnova gazdovanja šumama:



Tabela br. 5.1.2.-1 Vaţnost osnova gazdovanja šumama

Gazdinska jedinica Od Do

Subotiĉke šume 2010 2019

Potiske šume 2009 2018

Karapandţa 2015 2024

Kolut-kozara 2013 2022

Monoštorske šume 2016 2025

Zaštićene šume 2011 2020

Apatinski rit 2012 2021

Kamarište 2007 2016

Doroslovaĉka šuma 2014 2023

Branjevina 2008 2017

VDP Zapadna baĉka 2008 2017

DTD VAD Senta 2007 2016

Dunav Baĉka palanka 2008 2017

OKM Sombor-Odţaci 2008 2017

OKM Novi Sad 2012 2021

Privatne šume 2006 2015

Gazdinske jedinice ostalih korisnika (poljoprivredna gazdinstva) nemaju vaţeća planska dokumenta.

U daljem tekstu će se dati promene šumskog fonda po površini i po zapremini, kao i odnos planiranih i ostvarenih radova u dosadašnjem gazdovanju.

5.2. Promena šumskog fonda

5.2.1. Promena šumskog fonda po površini

Promena šumskog fonda po površini u utvrĊena je na osnovu stanja površina iz vaţećih (posebnih) osnova gazdovanja šumama za gazdinske jedinice u okviru podruĉja i uporeĊena sa stanjem površina

31.12.2015 godine.

Tabela br. 5.2.1.-1. Promena šumskog fonda po površini u drţavnim šumama – JP „Vojvodinašume“

Godina Obraslo (ha) Neobraslo (ha) Svega (ha)

2004 19.925 8.190 28.115

2015 20.625 7.611 28.236

Razlika 700 -579 121

Na osnovu prethodnog tabelarnog prikaza vidi se da je došlo do povećanja površine šumskog podruĉja za 121 ha . Razlog za ovo povećanje površine je aţuriranje katastra. Naime, erozionim radom

reka Dunav i Tise dolazi do nepovratnog gubljenja obraslih površina, a na pojedinim mestima dolazi do nanošenja peska i zemljišta i stvaranja novih površina. Detalji oko odnošenja i donošenja-taloţenja

zemljanog materijala (odeljenje, odsek, katastarska ĉestica i dr.) obraĊeni su u (posebnim) osnovama gazdovanja šumama te ih nije potrebno prikazivati i na ovom mestu.. TakoĊe potrebno je reći i da je u

proteklom ureĊajnom periodu došlo do komasacije u velikom broju katastarskih operata gde to nije bilo uraĊeno, pa je dobijeno novo, preciznije stanje površine šumskog podruĉja.

Analizirajući odnos obrasle i neobrasle površine, jasno je vidljivo da je došlo do povećanja površine pod šumom, dok je u isto vreme smanjena površina neobraslog zemljišta.



5.2.2. Promena šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu

Tabela br. 5.2.2.-1. Promena šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu

Godina Obrasla površina Zapremina Prirast

ha m³ m³/ha m³ m³ha

2004 19.925 3.062.126 154 107.606 5

2015 20.625 3.507.798 170 171.346 8

Razlika +700 +445.672 +16 +63.740 +3

Analizirajući promenu šumskog fonda po zapremini za ĉitavo šumsko podruĉje, moţe se konstatovati da je došlo do povećanja drvne zapremine u periodu od 2004 do 2015 godine za 445.672 m³, što je

uticalo na povećanje proseĉne zapremine sa 154m³/ha na 170m³/ha .U isto vreme se i ukupna vrednost zapreminskog prirasta uvećala. Do povećanja ukupne drvne zapremine delom je došlo zbog toga što se

planirani radovi na korišćenju šuma u prethodnom ureĊajnom razdoblju nisu realizovali u potpunosti.

Kod privatnih šuma je ovo prvo ureĊivanje pa se promena šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu ne moţe analizirati.

5.3. Izvršeni radovi na gajenju šuma

Radovi koji se odnose na gajenje šuma, a uraĊeni su u poslednjih 10 godina, prikazani su u sledećem tabelarnom prikazu:

Tabela br. 5.3.-1 Izvršeni radovi na gajenju šuma

Vrsta rada na gajenju šuma Plan Realizacija

ha ha %

Bušenje rupa mašinski – duboka sadnja 391,22

Bušenje rupa mašinski – plitka sadnja 1.705,06

bušenje rupa ruĉno 1,00

ĉepovanje sadnica nakon sadnje i korekcija izbojaka 158,97

ĉišcenje od donjih grana 132,47

cišćenje u mladim kulturama 157,33

ĉišćenje u mladim prirodnim sastojinama 116,62 430,36 369,0

Ċubrenje u plantaţama topola 174,17

ispravljanje i uĉvršćivanje sadnica posle poplave 224,71

iveranje panjeva 2.262,32

Izgradnja i odrţavanje protivpozarnih pruga, proseka i puteva 919,52

krĉenje(tarupiranje) šikara mašinski 90,41

krĉenje(tarupiranje) šikara ruĉno 98,26

kresanje grana 7.397,38 2.223,08 30,1

MeĊuredna obrada 340,56

meĊuredna obrada hemijskim sredstvima 720,90

meĊuredna obrada tanjiranjem 1.221,90 2.886,04 236,2

MeĊuredna obrada tarupiranjem 4,987,02

odrţavanje zaštitnih ograda 1,323,08

Okopavanje 251,79

okopavanje i prašenje u kulturama 21.427,92 1.183,56 5,5

okopavanje u plantaţama topola 867,35

Oranje 601,54



Tabela br. 5.3.-1 Izvršeni radovi na gajenju šuma -nastavak

Vrsta rada na gajenju šuma Plan Realizacija

ha ha %

oranje diskosnim plugom 133,30

Osvetljavanje podmlatka mašinski 1175,34

Osvetljavanje podmlatka ruĉno 636,21 758,65 119,2

pinciranje 234,23

podizanje uzgojnih ograda 693,69

popunjavanje prirodno obnovljenih površina sadnjom 33,34 49,15 147,4

popunjavanje prirodno obnovljenih površina setvom 5,00

popunjavanje veštaĉki podignutih kultura sadnjom 145,66 342,88 235,4

popunjavanje veštaĉki podignutih kultura setvom 24,08 176,83 734,3

popunjavanje veštaĉki podignutih plantaza 487,94 69,88 14,3

priprema za pošumljavanje mekih lišcara 259,20

priprema za pošumljavanje tvrdih lišcara 289,81

ravnanje zemljišta buldozerom 630,23

razmeravanje i obeleţavanje 1.772,15

Razoravanje 69,59

sakupljanje reţijskog otpada 961,57

seĉa izbojaka i uklanjanje korova masinski 212,07 212,06 100,0

seĉa izbojaka i uklanjanje korova ruĉno 51,17 57,85 113,1

suzbijanje bršljana 171,06

Tanjiranje 953,35

tarupiranje podrasta mašinski 825,65

tarupiranje podrasta ruĉno 17,41

tretiranje panjeva hemiskim sredstvima 124,10

tretiranje podrasta hemijskim sredstvima 1.030,38

uklanjanje korova mašinski 828,91

uklanjanje korova ruĉno 1.113,52

uništavanje korova herbicidima 160,90 1.775,46 1103,5

vaĊenje panjeva ruĉno 11,34

veštaĉko pošumljavanje goleti i obešumljenih površina 3,04

veštaĉko pošumljavanje sadnjom 101,49 662,29 652,6

Veštaĉko pošumljavanje setvom 32,66

veštaĉko pošumljavanje setvom pod motiku 5,71

veštaĉko pošumljavanje setvom pod plug 120,39 356,67 296,3

veštaĉko pošumljavanje topolom dubokom sadnjom 2439,68

407,07 51,3

veštaĉko pošumljavanje topolom plitkom sadnjom 845,11

veštaĉko pošumljavanje vrbom 626,82 202,53 32,3

zalivanje u plantaţama topola 412,40

Prikazani rezultati nedvosmisleno ukazuju na nedovoljno izvršenje planiranih radova na gajenju šuma. Pored toga, evidentiran je veliki broj radova koji je neplanski izvršen. Iz svega navedenog,

potrebno je u narednom periodu, prilikom izrade osnova gazdovanja šumama, sveobuhvatnije planirati radove na gajenju šuma kako bi planirana tehnologija odgovarala potrebama na terenu, ali i prioritetno

sprovoditi iste.



5.4. Korišćenje drvnih proizvoda

Dosadašnji radovi na korišćenju šuma prikazani su u narednoj tabeli:

Tabela br. 5.4.-1

Vrsta prinosa Planirano Izvršeno

Površina (ha) (m³) Površina (ha) % (m³) %

Glavni 4.077,86 1.434.336 3.799,13 93,2 1.174.449 81,9

Prethodni 1.844,61 45.358 1.709,33 92,7 45.189 99,6

Sluĉajni 45.126

5.922,47 1.479.694 5.508,46 93,0 1.264.764 85,5

Na osnovu svega iznetog plan korišćenja šuma izvršen je ukupno sa 93% po površini i 85,5% po zapremini. Izvršenje plana ĉistih seĉa (glavnog prinosa) iznosi 93,2% po površini i 81,9% po zapremini,

dok je izvršenje plana prorednih seĉa (prethodnog) po površini realizovano sa 92,7%, a po zapremini je 99,6%. Navedeni procenti odnose se samo na planirane radove, bez uĉešća neplanskih ( sluĉajni) prinosa,

koji su posebno navedeni.

5.5. Šumski reproduktivni materijal

U prethodnom periodu, vršeno je sakupljanje semena u registrovanim semenskim objektima i to na godišnjem nivou u proseku iznosi:

- Seme luţnjaka..................................................................................................................................................... 7.000 kg;

- Seme bagrema................................................................................................................................................... 50 kg;

- Seme poljskog jasena......................................................................................................................................... 100 kg;

Sakupljeno seme korišćeno je u sopstvene svrhe, u rasadnicima za proizvodnju sadnica, kao i za obnavljanje šuma pošumljavanjem setvom (pod motiku, omaške) i popunjavanje nedovoljno obraslih

površina. U rasadnicima je proizvedeno na godišnjem nivou 110.900 komada sadnica EATopole, 23.400 bele topole, 96.500 vrbe, 105.000 bagrema 22.000 sadnica luţnjaka, 32.000 sadnica poljskog jasena i

92.200 sadnica crnog bora.

5.6. Zaštita šuma

U poslednjih deset godina izvršeni su sledeći radovi koji se odnose na zaštitu šuma:

Tabela br. 5.6.-1

Vrsta rada na gajenju šuma Planirano Izvršeno

% ha

Zaštita šuma od biljnih bolesti 3.100,00 2.433,29 78

zaštita šuma od divljaĉi 1.000,00 1.598,79 159

Zaštita šuma od entomoloških oboljenja 4.000,00 4.175,28 104

Zaštita šuma od glodara - 6,32 -

Zaštita šuma od poţara - 832,69 -

Zaštita šuma od negativnog delovanja ĉoveka (bespravne seĉe, uzurpacije, bespravna gradnja i dr.) vršena je na celom šumskom podruĉju. Posebno su bila ugroţena turistiĉko-rekreativna mesta (GJ

Apatinski rit, Monoštorske šume i Karapandţa), šume bliţe urbanim naseljima i pored javnih komunikacija.

5.7. Korišćenje nedrvnih proizvoda i usluga šuma

Dosadašnji radovi u prethodnom ureĊajnom periodu na korišćenju drugih šumskih potencijala vršeni su kroz:



lovstvo

- Ugostiteljstvo i turizam 236.450.000,00 din.

- Prihod od odstrela divljaĉi 76.628.000,00 din.

- Prihod od mesa 44.500.000,00 din.

Ukupno: 357.578.000,00 din.

Ribarstvo

- Prihodi po osnovu izdatih dozvola za privredni ribolov 110 kom. 9.900.000,00 din

- Prihodi po osnovu izdatih dozvola za sportski ribolov

13700-odrasla lica

4910-povlaštene dozvole

250-dnevne dozvole

49.940.000,00 din

- Prihodi po osnovu prodaje ulovljene ribe 15.300.000,00 din

Ukupno: 75.140.000,00 din

Ostali prihodi (pĉelarenje, lekovito bilje i dr.) u prošlom ureĊajnom razdoblju su minimalni:

- Pĉelarenje - broj košnica.............................................................................................................. 33.516 komada

Pod nedrvnim šumskim proizvodima odnosno uslugama treba navesti kao poseban vid već ustaljene naknade za korišćenje zaštićenog podruĉja Specijalnog rezervata prirode „ Gornje Podunavlje“ za

elektrovodove, telekomunikacione instalacije, vodovod, javnu putnu mreţu, ugostiteljske i turistiĉke objekte.

5.8. Šumske komunikacije i otvorenost šuma

U proteklom periodu izvršena je izgradnja tri šumaska puta u svrhu lakšeg obavljanja neophodnih radova vezanih za popravku zateĉenog stanja šuma i to u sledećim gazdinskim jedinicama:

- U GJ „Apatinski rit“ – put Bakulja u duţini od 3.000 m;

- U GJ „Karapandţa“ – put KenĊija u duţini od 3.093 m;

- U GJ „Karapandţa“ – put Karapandţa-sever u duţini od 2.573 m;

- U GJ „Karapandţa“ – put Karapandţa-telefonska linija u duţini od 300 m;

- U GJ „ Kamarište“ – put Kamarište u duţini od 1.100 m.

Pored izgraĊenih puteva vršeno je svakogodišnje odrţavanje postojeće putne mreţe u duţini od 14.500 m. TakoĊe, radi lakšeg kretanja mehanizacije kroz šumu, kao i za potrebe lovstva vršeno je

odrţavanje proseka u ukupnoj duţini od oko 110 kilometara.

5.9. Odrţavanje ostalih infrastrukturnih objekata

U prethodnom periodu izgraĊen je vizitorski centar u GJ „Karapandţa“, šetna staza u GJ „Zaštićene šume“ – bestrement i vršeno je odrţavanje postojećih objekata. Potrebno je napomenuti da su

znaĉajni radovi obavljeni vezani za odrţavanje prostora za postavljanje košnica, ĉišćenje površina ispod dalekovoda, kao i svakogodišnje odrţavanje (košenje) livada (u proseku na oko 50 hektara na godišnjem

nivou).

5.10. Trţišne prilike u odnosu na proizvode i usluge šuma i usluge u šumarstvu

Šumsko gazdinstvo Sombor nema svojih kapaciteta za preradu drveta. Celulozno drvo se isporuĉuje fabrici za hemijsku preradu drveta “Matroz” – Sremska Mitrovica. Drvni kombinat “Sremska

Mitrovica” – nekad je bio veliki potrošaĉ oblovine tvrdih i mekih lišćara za celu Vojvodinu. Danas kad je izvršeno prestrukturiranje društvenih preduzeća drvni kombinat iz sistema “Vojvodinašuma” godišnje

crpi oko 20.000 m³, a posluje pod nazivom “Novi drvni kombinat” – Sremska Mitrovica. od postojećih kapaciteta za preradu na ovom podruĉju, a koji se snabdevaju sirovinom su:



- “Petar Drapšin” – Kanjiţa, sa Dual impeksom iz Subotice kao većinskim vlasnikom.

- “Agrokop” – usluga Baĉka Palanka

- “Alfa” – Mali IĊoš

- “Bania pal” – Temerin

- “Bagrem komerc” – Horgoš

- “Crni bor” – Sombor

- “Drvotrade NV” – Novi Beograd

- “Pilana” – Stapar

- “Gajba” – Baĉki Vinogradi

- “Gama” – Futog RS

- “Skenderpromet” – Tavankut

- “Elan” zatvor Sombor

- “Pilana” Ruski Krstur

- “Krajišnik”-TP Crvenka

- “Macom” DOO Novi Sad.

Imajući u vidu stalno prisustvo deficita drveta ovog podruĉja, moţe se konstatovati da je za proizvode ovog gazdinstva u normalnim uslovima obezbeĊen plasman. Što se tiĉe usklaĊenosti kapaciteta sa

prinosnim mogućnostima ovih staništa – šuma, zakljuĉak je da je on daleko veći od prinosnih mogućnosti ovog podruĉja jer je EAT već duţe vremena traţena kao sirovina na ovom podruĉju i šume nemogu

zadovoljavati sve potrebe preraĊivaĉkih kapaciteta. Ogrevno drvo se prodaje na lokalnom trţištu i sve se proda, što se proizvede ako je u pitanju ogrevno drvo tvrdih lišćara.Ogrevno drvo mekih lišćara se

takoĊe prodaje na lokalnom trţištu ali u mnogo manjem obimu.

5.11. Organizacija javne šumarske sluţbe i sopstvenika šuma

Prema odredbama ĉlana 69. Zakona o šumama, upravljanje šumama, kao prirodnim bogatstvom u nadleţnosti je Republike Srbije. Upravljanje šumama Republika Srbija ostvaruje preko Ministarstva,

odnosno organa Autonomne Pokrajine, pravnih lica za gazdovanje šumama u drţavnoj svojini i pravnih lica za gazdovanje šumama sopstvenika.

Poslovi javne uprave u oblasti šumarstva organizovani su u Srbiji na dva nivoa: republiĉkom i pokrajinskom nivou. Preuzimanje pojedinih nadleţnosti, od strane AP Vojvodine i njihovo prenošenje sa

republiĉkih na nivo pokrajinskih organa izvršene su na osnovu Zakona o utvrĊivanju odreĊenih nadleţnosti Autonomne pokrajine iz 2002. godine (Sl gl. RS br.6/2002). Na republiĉkom nivou nadleţnosti u

pogledu šumarstva nalaze se u okviru Ministarstva poljoprivrede i zaštite ţivotne sredine, dok se iste na pokrajinskom nivou nalaze u okviru Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i

šumarstvo.

U pogledu gazdovanja šumama, odredbom ĉlana 70. Zakona o šumama propisano je da šumama u drţavnoj svojini obuhvaćenim šumskim podruĉjem, odnosno podruĉjem nacionalnog parka gazduje

javno preduzeće, odnosno privredno društvo ĉiji je osnivaĉ Republika Srbija, odnosno Autonomna Pokrajina, a koje ispunjava uslove utvrĊene u ovom zakonu i drugim posebnim propisima. Gazdovanje

šumama sopstvenika ureĊeno je odredbama ĉl. 71. i 72. Zakona o šumama. Poslove struĉne i savetodavne podrške sopstvenicima šuma za koje se donosi program vrši pravno lice iz ĉlana 70. stav 1. Zakona, a

moţe da ih vrši i udruţenje sopstvenika šuma, kao poverene poslove, ako ima zaposleno struĉno lice. Ako Ministarstvo, odnosno organ AP nadleţan za poslove šumarstva ne obezbedi izvršenje napred

navedenih poslova u roku i naĉin utvrĊen u ovom zakonu, vršenje istih će obezbediti zakljuĉivanjem ugovora sa drugim pravnim licima ili preduzetnicima koji ispunjavaju uslove iz ovog zakona. Poslove

struĉne i savetodavne podrške u šumama sopstvenika za koje se donosi osnova vrši sopstvenik šuma.

Zakon o šumama pruţa mogućnost stvaranja novih privrednih subjekata u delu koji se odnosi na gazdovanje šumama sopstvenika. Stimulisanje pojave novih privrednih subjekata proizilazi iz rešenja

koja omogućavaju:

obavljanje struĉno-tehniĉkih poslova u šumama sopstvenika, a koja omogućavaju pojavu preduzetnika i pravnih lica koja zadovoljavaju uslove struĉnosti u obavljanju poslova gazdovanja

(posedovanje licence);

pojavu sopstvenika šuma, kao pravnih lica, koji gazduju šumama u skladu sa osnovom za gazdovanje šumama (iznad 100 ha), što se, pre svega, odnosi na crkve i verske zajednice i veće

zemljoposednike koji do sada nisu bili u mogućnosti da gazduju svojim šumama i time ostvaruju znaĉajnije prihode.

„udruţeno gazdovanje ” šumama sopstvenika formiranjem udruţenja i zadruga sopstvenika šuma i omogućavanjem sticanja statusa pravnog lica, a samim tim i mogućnosti za ostvarivanje

prihoda;

Radi ostvarivanja, unapreĊenja i zaštite svojih i javnog interesa u šumama, sopstvenici šuma mogu osnivati udruţenja, koja su duţna da sprovode mere gazdovanja šumama utvrĊene programom (ĉlan

73). Odredbom ĉlana 74. zakona o šumama ustanovljen je Registar sopstvenika šuma i udruţenja sopstvenika šuma, koji vodi nadleţni drţavni organ.



Kako je već pomenuto, Zakon o šumama predviĊa uvoĊenje licenci u cilju podizanja nivoa struĉnosti i liĉne odgovornosti prilikom obavljanja poslova gazdovanja šumama. U vezi prethodno navedenim

doivolu za obavljanje struĉnih poslova u gazdovanju šumama (licencu) moţe da stekne diplomirani inţenjer šumarstva, smera šumarstva i poloţenim struĉnim ispitom. Pravo i obavezu polaganja struĉnog

ispita ima lice koje ima poloţen pripravniĉki ispit. Licencu izdaje i oduzima Komora inţenjera šumarstva Srbije, koja se osniva posebnim propisom (ĉlan 91). Odredbom ĉlana 92. propisani su uslovi za

izvoĊenje radova na zaštiti, gajenju i korišćenju šuma, tako da se navedenim poslovima moţe da bavi pravno lice, odnosno preduzetnik registrovan za obavljanje tih delatnosti u Registru privrednih subjekata

ako ispunjava uslove u pogledu opreme i struĉnog kadra. Radi razmatranja struĉnih pitanja, davanja struĉnih mišljenja i uĉešća u realizaciji projektnih zadataka u oblasti unapreĊivanja šuma i šumarstva,

ministar, u skladu sa propisima sa kojima se ureĊuje drţavna uprava, rešenjem moţe osnovati posebnu radnu grupu - Savet za šume, ĉiji poslovi su definisani u ĉlanu 75. Zakona o šumama.

U vezi sa prethodnim, osnovne organizacione funkcije drţave u šumarstvu su:

regulatorna funkcija, ukljuĉuje formulaciju šumarske politike i obezbeĊivanje normativnih okvira, odnosno legislative neophodne za njenu implementaciju;

nadzorna (inspekcijska) funkcija, ukljuĉuje stvaranje institucionalnog sistema inspekcijskog nadzora, koji obezbeĊuje primenu i sprovoĊenje zakona u skladu sa tipom vlasništva;

funkcija podrške privatnim šumovlasnicima, ukljuĉuje aktivnosti koje se sprovode preko drţavnih institucija za obezbeĊenje odrţivog gazdovanja šumama na svim posedima.

U vezi sa navedenim odredbama Zakona o šumama koje su proistekle na osnovu strateških opredeljenja (Strategija razvoja šumarstva Republike Srbije iz 2006. godine), treba istaći da sistem

licenciranja u Republici Srbiji još uvek nije zaţiveo. TakoĊe, Komora inţenjera šumarstva Srbije ne funkcioniše.

Šumama u Severnobaĉkom šumakom podruĉju upravlja više privrednih subjekata i/ili organizacija, razliĉitih kategorija. Uĉešće u upravljanju pojedinih kategorija korisnika šuma u ukupnom šumskom

fondu Se vernobaĉkog šumskog podruĉja dato je u poglavlju 3.3. Naĉin korišćenja zemljištaUoĉljivo je da šumama u Severnobaĉkom šumskom podruĉju, osim preduzeća specijalizovanih za gazdovanje

šumama, u velikoj meri upravljaju i druga preduzeća i organizacije ĉija osnovna delatnost nije šumarstvo.

Ipak, najvećim delom šuma Severnobaĉkog šumskog podruĉja upravlja JP „Vojvodinašume“ sa sedištem u Petrovaradinu, odnosno organizacioni deo ŠG „Sombor“, koje gazduje drţavnim šumama, a

organizuje struĉne poslove i nadzor u privatnim šumama. ŠG „Sombor“ kadrovski i materijalno u potpunosti odgovara potrebama savremenog gazdovanja šumama. Teritorijalno je organizovano u 4 šumske

uprave: Baĉki Monoštor, Apatin, Subotica i Odţaci. Ukupna površina kojom gazduje ovo šumsko gazdinstvo je 23.679,34 ha.

Znaĉajnim delom šuma u Vojvodini gazduje JVP ‟‟Vode Vojvodine‟‟ ĉija osnovna delatnost nije šumarstvo, ali se moţe reći da ovo preduzeće ima izvesne organizacione, kadrovske i materijalne

preduslove za obavljanje šumarske delatnosti na zadovoljavajući naĉin, prvenstveno u svom organizacionom delu OKM RJ Šumarstvo Sombor. Ova radna jedinica na podruĉju Severne Baĉke gazduje sa

2.012,18 ha površine koja se nalazi pored sistema kanala DTD.

Šumama u zaštitnoj zoni nasipa pored reka Dunava i Tise, kao i pored nekih manjih kanala gazduju posebni delovi ovog preduzeća organizovani po teritorijalnom principu i to: VDP ‟‟Zapadna Baĉka‟‟

Sombor, DTD VAD ''Senta'' Senta, AD ''Dunav'' Baĉka Palanka. Ova vodoprivredna preduzeća su u manjoj meri organizaciono, kadrovski i materijalno opremljena od RJ Šumarstvo Sombor, ali ipak imaju

struĉna lica (šumarske inţinjere ili tehniĉare) zaduţene za poslove iz oblasti šumarstva. Ukupna površina kojom gazduju ova preduzeća na podruĉju Severne Baĉke iznosi 1.216,97 ha.

Ostalim površinama obuhvaćenim ovim planom gazduju druge organizacije (preteţno poljoprivredna preduzeća, opštinski organi ili lovaĉka udruţenja). Za njih se moţe konstatovati da ne ispunjavaju

potrebne uslove za uspešno gazdovanje šumama jer organizaciono, kadrovski i materijalno nisu adekvatno opremljena.. Samo neki od ovih privrednih subjekata imaju struĉno lice za obavljanje poslova u

šumarstvu, neki se oslanjaju na struĉne usluge drugih organizacija, a u nekima skoro da i ne postoji struĉni nadzor. Ova preduzeća upravljaju sa 4.556,37 ha odnosno 16,1% površine obuhvaćene ovom

osnovom. Ta površina, iako nije velika u odnosu na druge korisnike šuma, ipak bi trebalo da ima veliki znaĉaj u šumartvu Vojvodine (manje privredni znaĉaj, a više ekološki) jer su to uglavnom manje šumske

površine u delovima Vojvodine sa izrazito malom šumovitošću. Zbog toga ovom problemu treba posvetiti paţnju u budućnosti, a više detalja vezanih za ovaj problem će biti izneto u narednim poglavljima o

stanju šuma i potencijalima gazdovanja. TakoĊe je vaţno napomenuti da je u mnogim preduzećima došlo do vlasniĉke transformacije u odnosu na stanje po poslednjoj osnovi, te za veliki deo njih nisu uraĊene

nove osnove, nije poznato ko je duţan da ih uradi i ko će ubuduće i na koji naĉin gazdovati ovim šumama.

Prema Strategiji, osnovni planski dokument je Nacionalni šumarski program, koji pruţa akcioni okvir za razvoj sektora i akcioni plan sa jasno definisanim ciljevima i rokovima, kao i nosioce obaveze

njihovog izvršenja u procesu realizacije Strategije.

5.12. Finansiranje i investicije u šumarstvu

U pogledu finansiranja, korisnici drţavnih šuma, kao i sopstvenici (svi oblici privatnog vlasništva), poslove vezane za gazdovanje šumama finansiraju samostalno plasmanom svojih proizvoda i usluga

po trţišnim principima, poštujući vaţeća zakonska i podzakonska akta. Na ovaj naĉin, sva preduzeća i/ili organizacije koji su korisnici drţavnih šuma, prema naĉinu finansiranja, izdvajaju se od ostalih

preduzeća sa budţetskim finansiranjem. Najveći korisnik drţavnih šuma u Severnobaĉkom šumskom podruĉju je JP „Vojvodinašume“, odnosno organizacioni deo ŠG „Sombor“ iz Sombora.

Kako šume i šumsko zemljište, pored svoje privredne funkcije, predstavljaju i dobro od opšteg interesa, Zakon o šumama, propisuje mehanizme gazdovanja i naĉina finansiranja istih. Delatnosti od

opšteg interesa finansiraju se iz:

Sredstava za reprodukciju šuma - izdvaja korisnik odnosno sopstvenik šuma u iznosu 15% od trţišne vrednosti izraĊenih drvnih sortimenata na mestu seĉe;



Budžeta Republike Srbije, odnosno Autonomne Pokrajine – sredstva se odreĊuju na osnovu odluka koje donosi Vlada, odnosno pokrajinski organ i sluţe za ispunjenje ciljeva kao što su:

povećanje šumovitosti, unapreĊenje stanja postojećih šuma (konverzije i rekonstrukcije), kao i proizvodnju šumskog reproduktivnog materijala;

Budžetskog fonda za šume autonomne pokrajine – u vezi sa ostvarivanjem ciljeva od opšteg interesa i dugoroĉnih ciljeva definisanih na principima odrţivog gazdovanja šumama. Izvori

finansiranja su: deo naknade za korišćenje šuma i šumskog zemljišta, budţet i fondovi za ruralni razvoj, novĉane kazne izreĉene za kriviĉna dela ili privredne prestupe prema šumi, sredstva koja

su pribavljena prodajom oduzetih predmeta u postupcima za utvrĊivanje odgovornosti za kaţnjiva dela, sredstva od promene namene šuma i šumskog zemljišta, zatim od otuĊivanja istih, kao i

donacije. Pomenutu naknadu, prema ĉlanu 85 Zakona o šumama, plaćaju korisnici, odnosno sopstvenici šuma. Osnovicu za obraĉun pomenute naknade ĉini ukupan godišnji prihod korisnika

šuma ostvaren gazdovanjem šumama, na koju se primenjuje stopa od 3 %. U odnosu na naknadu koju plaćaju sopstvenici šuma, osnovicu ĉini trţišna vrednost izraĊenih drvnih sortimenata na

mestu seĉe, na koju se primenjuje stopa od 5%. Trţišna vrednost poseĉenog drveta jeste cena po jedinici mere koju ostvaruje korisnik šuma. Privremeni obraĉun i utvrĊivanje visine naknade vrši

korisnik šuma u skladu sa planom poslovanja za tekuću godinu. Privremeni obraĉun i uplatu naknade vrši korisnik šume do 15. u mesecu za prethodni mesec. Konaĉan obraĉun visine naknade za

prethodnu godinu korisnik šuma vrši do 15. januara tekuće godine. Obraĉun i utvrĊivanje visine naknade za šume sopstvenika vrši se u postupku doznake.

Tokom 2012. godine, Zakon o šumama pretrpeo je izmene pri ĉemu je ukinuta naknada za zaštitu i korišćenje i unapreĊenje opšte-korisnih funkcija šuma koju su plaćala sva pravna lica, osim korisnika i

sopstvenika šuma. Predmetna pravna lica su uplaćivala naknadu u iznosu od 0,025% od svojih ukupnih godišnjih prihoda. Treba istaći da je naknada koja je ukinuta obezbeĊivala znaĉajna sredstva za

unapreĊenje opšte-korisnih funkcija šuma, dok je, sa druge strane, prema mišljenju većeg dela struĉne šumarske javnosti (iskustveno mišljenje struĉnjaka koji su posredno ili neposredno bili ukljuĉeni u

proceduru naplate pomenute naknade – tema obraĊivana na nekoliko šumarskih skupova), to bilo beznaĉajno opterećenje za pravna lica. U vezi sa tim, potrebno je preispitati ukidanje iste.

U vezi sa prethodno navedenim, jasno je da najveći deo aktivnosti gazdovanja šumama, samostalno finansiraju korisnici, odnosno sopstvenici šuma plasmanom svojih proizvoda i usluga po trţišnim

principima.

Preduzeće koje gazduje najvećim delom šuma i šumskog zemljišta u Severnobaĉkom šumskom podruĉju je JP „Vojvodinašume“, odnosno njegov organizacioni deo za predmetno šumsko podruĉje, ŠG

„Sombor“ iz Sombora. Istoimeno preduzeće ostvaruje stabilan fiansijski razvoj i rast imovine. Pomenuto preduzeće predstavlja vrlo stabilno i prosperitetno preduzeće, koje pruţa sigurnost zaposlenima i

poslovnim partnerima, a kao takvo je i stabilan razvojni ĉinilac AP Vojvodine i Republike Srbije. U okviru komercijalnih funkcija poštuju se osnovni ciljevi preduzeća, kao što su: segmentacija ciljnih trţišta,

potencijalnih kupaca i dugoroĉnih poslovnih aranţmana za konkurentne i niskokonkurentne proizvode, prodaja proizvoda korišćenja šuma, sadnog materijala i ostalih šumskih i poljoprivrednih proizvoda,

usluga u šumarstvu, lovstvu i ribarstvu, na osnovu jedinstvene politike cena i u skladu sa zakonskom regulativom. Stepen samofinansiranja iznosi preko 90%.

Investicije u šumarstvu podrazumevaju pretvaranje novĉanih sredstava u dobra, koja su neophodna za uspostavljanje proizvodnje i njenu realizaciju u skladu sa postavljenim strateškim i operativnim

ciljevima gazdovanja šumama.

Investicije u šumarstvu Severnobaĉkog šumskog podruĉja predstavljaju ulaganje u biološke radove, šumske puteve, mehanizaciju, opremu, nove tehnologije, graĊevinske objekte, i one iz godine u

godinu rastu. Najveći deo investicija u šumarstvu Severnobaĉkog šumskog podruĉja ostvaren je od strane JP „Vojvodinašume“, odnosno ŠG „Sombor“ iz Sombora, što je i logiĉno ako se uzme u obzir da

istoimeno preduzeće predstavlja privredni subjekt koji gazduje najvećim delom šuma i šumskog zemljišta u ovom podruĉju. Tako je u istoimenom preduzeću, stabilnim izvorima finansiranja, u proteklih deset

godina ostvaren visok nivo investiranja (Tabela broj 5.15.-1)

Tabela broj 5.12.-1

Vrsta investicija

Biološke investicije 112.673.72

Šumski putevi 14.214.161

Mehanizacija i oprema 234.565.010

GraĊevinski objekti 59.527.36

Ukupno 420.980.255

Izvor: Sluţba za planiranje i gazdovanje šumama, ŠG „Sombor“

U vezi sa prethodno navedenim, ekonomska stabilnost, odrţivo ekonomsko poslovanje svih privrednih subjekata i/ili organizacija koji su korisnici i/ili sopstvenici šuma vaţan je faktor stabilnosti jer se

na taj naĉin stvaraju preduslovi za oĉuvanje, racionalno i odrţivo korišćenje šuma. U tom smislu, neophodno je pratiti nove trendove i razvijati nove tehnologije u šumarstvu, ali oprezno uvaţavajući sve

aspekte tradicionalnog šumarstva (spoj tradicionalnog šumarstva i novih tehnologija). Investicije u smislu inovacija, koje su bezuslovno poţeljne u gotovo svim granama privrede, u šumarstvu treba oprezno

sprovoditi, jer se radi o dragocenom resursu ĉija proizvodnja obiluje specifiĉnostima.

5.13. Saradnja sa drugim organima i organizacijama

Kako proces planiranja i gazdovanja šumama u Severnobaĉkom podruĉju danas predstavlja sloţen proces, odnosno sastoji se iz većeg broja procesa koji su skopĉani razliĉitim konfliktima, prisustvo

velikog broja interesnih grupa i saradnja sa većim brojem organizacija je realnost. Prisustvo razliĉitih organizacija u procesu planiranja i gazdovanja šumama je promenljivo i zavisi od stepena kompleksnosti i

nivoa planiranja (strateško, operativno, taktiĉko).



U prethodnom periodu aktivno se saraĊivalo sa sledećom interesnim grupama:

Tabela broj 5.13.-1

Naziv institucije / organizacije Adresa

1 Ministarstvo poljoprivrede i zaštite ţivotne sredine - Uprava za šume Omladinskih brigada 1, 11070 Beograd

2 Ministarstvo rudarstva i energetike Omladinskih brigada 1, 11070 Beograd

3 Ministarstvo finansija Kneza Miloša 20, 11000 Beograd

4 Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Bul. Mihajla Pupina 16, 21000 Novi Sad

5 Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zašt. ţiv. sredine Bul. Mihajla Pupina 16, 21000 Novi Sad

6 Agencija za zaštitu ţivotne sredine Ruţe Jovanović 27a, 11000 Beograd

7 Šumarski fakultet Kneza Višeslava 1, 11000 Beograd

8 Biološki fakultet Studentski trg 16, 11000 Beograd

9 PMF - Departman za biologiju i ekologiju Trg Dositeja Obradovića 2, 21000 NS

10 EDUCONS University – Fakultet poslovne ekonomije Vojvode Putnika bb, 21208 Sr. Kamenica

11 Institut za šumarstvo Kneza Višeslava 3, 11000 Beograd

12 Institut za nizijsko šumarstvo i ţivotnu sredinu Antona Ĉehova 13, 21000 Novi Sad

13 Zavod za zaštitu prirode Srbije Dr Ivana Ribara 91, 11070 Beograd

14 Pokrajinski zavod za zaštitu prirode Radniĉka 20a, 21000 Novi Sad

15 IUCN-Programska kancelarija za jugoistoĉnu Evropu Dr Ivana Ribara 91, 11070 Beograd

16 WWF Dunavsko-karpatski program u Srbiji Palmotićeva 17, 11000 Beograd

17 SGS Beograd d.o.o. Jurija Gagarina 7b, 11070 Novi Beograd

18 JP Vode Vojvodine Bul. Mihajla Pupina 25, 21000 Novi Sad

19 Privredna komora Srbije Resavska 13-15, 11000 Beograd

20 Privredna komora Vojvodine Hajduk Veljkova 11, 21000 Novi Sad

22 Prehrambeno šumarska i hemijska škola Zmaj Jovina 3, 22000 Sremska Mitrovica

23 Šumarska škola KaraĊorĊeva 262, 36000 Kraljevo

25 JP Palić-Ludaš Kanjiški put 17a, 24413 Palić

26 JP Urbanizam - Zavod za urbanizam Bulevar Cara Lazara 3, 21000 Novi Sad

27 RGZ - Sluţba za katastar nepokretnosti Ada Moše Pijade 17, 24430 Ada

28 RGZ- Sluţba za katastar nepokretnosti Apatin Srpskih vladara 1, 25260 Apatin

29 RGZ- Sluţba za katastar nepokretnosti Baĉka Topola Petefi brigade 5, 24300 Baĉka Topola

30 RGZ- Sluţba za katastar nepokretnosti Kanjiţa Glavi trg 1, 24420 Kanjiţa

31 RGZ- Sluţba za katastar nepokretnosti Kula Lenjinova 11, 25230 Kula



Tabela br. 5.13.-1-nastavak

Naziv institucije / organizacije Adresa

32 RGZ- Sluţba za katastar nepokretnosti Mali IĊoš Glavna 32, 24321 Mali IĊoš

33 RGZ- Sluţba za katastar nepokretnosti Odţaci M. Tita 24, 25250 Odţaci

34 RGZ- Sluţba za katastar nepokretnosti Senta Trg M. Tita br.1, 24400 Senta

35 RGZ- Sluţba za katastar nepokretnosti Sombor Kralja petra I br.8, 25000 Sombor

36 RGZ- Sluţba za katastar nepokretnosti Subotica Cara Dušana 3, 24000 Subotica

Izvor: Interna dokumentacija JP „Vojvodinašume“, ŠG „Sombor“

Tabela br. 5.13.-2 Nevladine organizacije

Naziv organizacije Adresa

1 Udruţenje šumarskih inţenjera i tehniĉara Srbije Kneza Miloša 7/III, 11000 Beograd

2 Mladi istraţivaĉi Srbije Bulevar umetnosti 27, 11070 Novi Beograd

3 Lovaĉki savez Vojvodine Jovana ĐorĊevića 4, 21000 Novi Sad

4 Ribolovaĉki savez Vojvodine Đoke Mijatovića 16, 21000 Novi Sad

5 Pokret gorana Vojvodine Mitropolita Stratimirovića 5, 21205 S. Karl.

6 Društvo za zaštitu i prouĉavanje ptica Srbije Radniĉka 20a, 21000 Novi Sad

7 Društvo za zaštitu i prouĉavanje riba Trg Dositeja Obradovića 2 IV/23, 21000 NS

8 Akademsko društvo za prouĉavanje i zaštitu prirode - Novi Sad Trg Dositeja Obradovića 2, 21000 Novi Sad

9 Nauĉno-istraţivaĉko društvo studenata biologije "Josif Panĉić" Trg Dositeja Obradovića 2, 21000 Novi Sad

10 VojvoĊanska zelena inicijativa Poštanski fah 312, 21000 Novi Sad

11 ORCA - Organizacija za poštovanje i brigu o ţivotinjama Risanska 1/I, 11000 Beograd

12 Safari International P.O. Box 6, 21208 Sremska Kamenica

13 Putniĉka agencija Magelan Zmaj Jovina 23, 21000 Novi Sad

14 Turistiĉka organizacija Panĉeva Sokaĉe 2, 26000 Panĉevo

15 Tara International Consulting Ltd Narodnog fronta 73A, 21000 Novi Sad

16 Pokret gorana Sremska Mitrovica Svetog Save 19, 22000 Sremska Mitrovica

17 Ribarsko gazdinstvo EĈKA Beloblatski put bb, 23224 Lukino Selo

Izvor: Interna dokumentacija JP „Vojvodinašume“, ŠG „Sombor“

JP “Vojvodinašume” je, takoĊe, ukljuĉeno u saradnju sa institutima, privrednim organizacijama i drugim subjektima iz regiona (Zavod za zaštitu prirode Slovenije, Nacionalni park Donau Auen Austrija,

Svetski fond za zaštitu ţivotinja, Makedonske šume, Nacionalni park Dunav-Drava MaĊarska, Hrvatske šume, Institut za šumarstvo Jastrebarsko, Šumsko gazdinstvo Keĉkemet MaĊarska, Nacionalni park

Domogled Rumunija, NVO Gec Nera Rumunija i drugi).

Do sada je 11 zaposlenih boravilo u inostranstvu na struĉnom usavršavanju, pri ĉemu su znaĉajno doprineli uspostavljanju i razvoju meĊunarodne saradnje u vidu realizacije zajedniĉkih nauĉnih i razvojnih

programa i projekata, kao i razliĉitih vidova obrazovanja i usavršavanja struĉnjaka.

MeĊu ovim aktivnostima treba izdvojiti uĉešće referenata za zaštitu ţivotne sredine na projektu “NatuRegio_Floodplains: Sustainable Nature Conservation and Regional Development in Floodplains

and Wetlands in the Danube River Basin” koji vodi Akademija Alfred Toepfer za zaštitu prirode (vladina organizacija “Bundesland Niedersachsen”) i koji je podrazumevao šesto-nedeljni trening uĉesnika u

Nemaĉkoj u okviru brojnih tematskih oblasti. TakoĊe, treba spomenuti i razmenu struĉnjaka izmeĊu našeg preduzeća i Nacionalnog parka “Donau-Auen” (Austrija) i Rezervata Biosfere Delta Dunava

(Rumunija).

Od posebnog znaĉaja za razvoj bioloških aktivnosti u zaštićenim podruĉjima skopljen je ugovor sa Svetskim fondom za zaštitu divljih životinja (WWF), kojim se planira dugoroĉna saradnja na

unapreĊenju stanja zaštićenih podruĉja i njegovih ekosistema. Sliĉni ugovori su sklopljeni sa francuskom firmom Biotope, austrijskom E.C.O. i drugim.

Partnerstvo izmeĊu JP “Vojvodinašume” i slovenaĉkog Zavoda za zaštitu prirode (Zavod Republike Slovenije za varstvo narave), ima za cilj zajedniĉke projekte meĊu kojima je i nedavno završeni

NATREG projekat koji je pored ove dve institucije obuhvatio i partnerske institucije iz Austrije, Hrvatske i Italije. Poseban znaĉaj ovog projekta se ogleda u ĉinjenici da je preduzeće bilo domaćin završne

konferencije koja je odrţana u Novom Sadu i koja je okupila preko 150 uĉesnika. MeĊu projektima koji zasluţuju posebnu paţnju je i Danubeparks projekat koji je voĊen od strane Nacionalnog parka Donau

Auen u okviru kojeg je preduzeće imalo ulogu partnera posmatraĉa, ali sa znaĉajnim aktivnim uĉešćem kroz brojne treninge, seminare i studijska putovanja.



Aktivno uĉešće u Natreg i Danubeparks projektima u velikoj meri je doprinelo razvoju kapaciteta i sticanju iskustva. Uĉešće na ovakvim projektima dalo je veliki podsticaj za dalji rad u ovoj oblasti. U

tom smislu kraj 2011. godine doneo je intenzivan rad na pripremi više predloga projekata u okviru raspisanih poziva za South East Europe (SEE) program, IPA program prekograniĉne saradnje Rumunija-

Srbija i Hrvatska-Srbija i Adriatic program. Ove aktivnosti su obuhvatile uspostavljanje saradnje sa institucijama kao što su Nacionalni park Majella iz Italije, Nacionalni park Domogled iz Rumunije, Raivojna

agencija Kavale iz Grĉke, Hrvatski šumarski institut.

Potom, organizovane su umetniĉke i prirodnjaĉke izloţbe, a zajedno sa resornim ministarstvima i lokalnim samoupravama realizovani su brojni infrastrukturni i razvojni projekti i aktivnosti. U domenu

društveno odgovornog poslovanja donirana su finansijska i materijalna sredstva raznim organizacijama i pojedincima, posebno u humanitarne svrhe.

5.14. Istraţivanja u šumarstvu

Istraţivanje i razvoj predstavljaju imperativ napretka u šumarstvu, bez obzira na trenutni razvojni nivo. U skladu sa tim, kao i u cilju podrške prilikom rešavanja odreĊenih tekućih i razvojnih problema,

neophodno je osim praktiĉne, ukljuĉiti i nauĉnu javnost. U skladu sa tim, istraţivanje u šumarstvu predstavlja bitan faktor oĉuvanja i razvoja šuma. Znaĉaj istraţivaĉkih aktivnosti, tj. uĉešće nauĉnih i

obrazovnih institucija, posebno se istiĉe u sluĉajevima kada je potrebno rešavati sloţene probleme koji iziskuju potrebu specijalistiĉkih znanja.

Raivojno - istraţivaĉkim aktivnostima u Severnobaĉkom šumskom podruĉju najviše doprinose: Institut za nizijsko šumarstvo i ţivotnu sredinu iz Novog Sada, kao nauĉna institucija, ĉija je osnovna

delatnost sprovoĊenje primenjenih i razvojnih istraţivanja u šumarstvu, kao i JP „Vojvodinašume“, ŠG „Sombor“ kao korisnik najvećeg dela šuma i šumskog zemljišta, u ĉiji delokrug delatnosti, osim

osnovnih (uzgoj, zaštita, upravljanje zaštićenim prirodnim dobrima, odrţavanje i obnova šuma, proizvodnja šumskog semena i sadnog materijala i podizanje novih šuma i šumskih zasada, kao i iskorišćavanje

šuma), spada i istraţivanje i razvoj. Treba istaći da osim pojedinaĉnih aktivnosti i delovanja, izmeĊu dva pomenuta subjekta postoji vrlo uspešna saradnja prilikom realizovanja nauĉno-istraţivaĉkih i razvojnih

projekata.

Kako je već naglašeno, JP „Vojvodinašume“, odnosno ŠG „Sombor“ ima tradiciju dugoroĉne saradnje sa obrazovnim i nauĉno-istraţivaĉkim institucijama i u tom smislu, sistemski je rešeno

obezbeĊivanje odgovarajućih namenskih finansijskih sredstava, koja su ostvarena u vidu Fonda za razvoj preduzeća. Fond je osnovan na nivou celog preduzeća i finansira se izdvajanjem 1% od prihoda

ostvarenih od prodaje drvnih sortimenata na domaćem trţištu. Sredstvima ovog fonda za razvoj finansirani su mnogobrojni projekti od znaĉaja za šumarstvo Severnobaĉkog podruĉja.

Deo istraţivaĉkih aktivnosti sprovode se još i kroz usavršavanje zaposlenih u okviru specijalistiĉkih i postdiplomskih, master i doktorskih studija na Šumarskom fakultetu u Beogradu ili drugim

fakultetima iz oblasti bliskih šumarstvu.

Osim navedenog, u znaĉajnoj meri, zastupljene su i aktivnosti koje se odnose na meĊunarodnu saradnju. MeĊunarodna saradnja se preteţno odvija u okviru uĉešća zaposlenih u meĊunarodnim

istraţivaĉkim projektima, nauĉnim i struĉnim skupovima, studijskim putovanjima i posetama partnerskim institucijama. Od 2002. ostvarena je i dalje se ostvaruje znaĉajna meĊunarodna saradnja sa brojnim

institucijama iz oblasti šumarstva, zaštite prirode i ţivotne sredine u regionu i širem evropskom okruţenju.

U vezi sa prethodno navedenim, Javno preduzeće “Vojvodinašume” je uĉestvovalo u realizaciji znaĉajnih meĊunarodnih projekata, kao što su: (1) Raivoj sektora šumarstva Srbije (GSP/YUG/003/FIN)

realizovan uz podršku Finske Vlade i FAO organizacije, (2) Jaĉanje kapaciteta za obrazovanje i obuku kadrova za šumarsku politiku i ekonomski razvoj u zemljama Zapadnog Balkana (FOPER) sa podrškom

Finske Vlade i Evropskog šumarskog institute- EFI, (3) Program šumarstva Srbije - faza II sa dva projekta: “Nacionalna inventura šuma” i “Primena geografskog informacionog sistema u šumarstvu”. Program

je podrţan od strane Vlade Kraljevine Norveške, (4) Upravljanje prirodnim dobrima i zaštićenim podruĉjima kao pokretaĉa regionalnih razvojnih mogućnosti – NATREG projekat.

U našoj zemlji, sredstvima Internog fonda za razvoj finansirana je realizacija sledećih dugoroĉnih nauĉno-istraţivaĉkih i razvojnih programa i projekata, kako sledi:

U saradnji sa Institutom za nizijsko šumarstvo i ţivotnu sredinu iz Novog Sada:

Program „Stvaranje novih sorti (klonova) topoola i vrba i njihovo uvoĊenje u proizvodnju“. Osnovni motivi za realizaciju ovog projekta bili su u predhodnom periodu ostvareni izuzetno dobri

rezultati u pogledu visokog proizvodnog potencijala klonskih sorti topola i vrba u plantaţnom uzgoju, prisutni prirodni potencijali odogovarajućih šumskih staništa, raspoloţivi nauĉni i struĉni

kapaciteti za buduću intenzivnu proizvodnju, kao i izraţenu specijalizaciju i interes drvne industrije za preradu drveta topola i vrba. Glavne ciljeve u projektu predstavljaju: Genetiĉka prouĉavanja

topola i vrba, Hibridizacija u cilju stvaranja novih genotipova, Osnivanje i oĉuvanje genofonda vrsta i hibrida topola i vrba, Testiranje hibridnih potomstava i klonova i UvoĊenje u proizvodnju novih

sorti.

Projekat „Zaštita šuma kod Javnog preduzeća Vojvodinašume“ ostvaruje se u okviru tri sledeća programa: A). Program zaštite od štetnih faktora u rasadnicima, zasadima, kulturama, plantaţama,

semenskim objektima i sastojinama; B). Istraţivanja po programu prognozno-izveštajne sluţbe (PIS) zaštite šuma na podruĉju Javnog preduzeća „Vojvodinašume“ i C). Istraţivanje i suzbijanje

korovske vegetacije u rasadnicima i zasadima topola i obnovljenim šumama hrasta luţnjaka.

Program zaštite od štetnih faktora u rasadnicima, zasadima kulturama, plantaţama, semenskim objektima i sastojinama se ostvaruje posredstvom trajne kontrole zdravstvenog stanja odreĊenih šumskih

objekata, odreĊivanja (identifikacije) prisutnih štetoĉina, ocene stepena ugroţenosti, davanja uputstava i specijalistiĉke podrške pri suzbijanju najvaţnijih šumskih bolesti i štetoĉina, kao i obuka i

obrazovanje šumarskih struĉnjaka u šumskim gazdinstvima i šumskim upravama.

Istraţivanja po programu prognozno-izveštajne sluţbe (PIS) zaštite šuma na podruĉju Javnog preduzeća „Vojvodinašume“ su usklaĊena za odredbama Zakona o zdravlju bilja (ranije Zakona o zaštiti

bilja) i Uredbom o vršenju prognozno-izveštajnih poslova u oblasti zaštite bilja. U okviru saradnje sa Institutom za nizijsko šumarstvo i ţivotnu sredinu, kao ovlašćenom organizacijom za obavljanje

prognozno-izveštajnih poslova na podruĉju Vojvodine, Javno preduzeće „Vojvodinašume“ je preuzelo obavezu da na podruĉju šuma kojim gazduje obavlja odreĊene dijagnozno-izveštajne poslove,



kao što su: praćenje stanja populacionih nivoa štetnih organizama; praćenje zdravstvenog stanja šuma, zasada i šumskih rasadnika; praćenje i kontrola efikasnosti primenjenih mera zaštite i drugi.

Programom rada je obuhvaćena kontrola pojave bolesti šumskog drveća (Cryptodiaporthe populea, Scirrhia acicola, Microsphera alphitoides, Marssonina brunnea, Melampsora spp.) i štetnih

insekata (Lymantria dispar, Chrysomelidae, Erannis defoliaria, Operophthera brumata, Scolytidae).

Programom suzbijanja korovske vegetacije u rasadnicima i zasadima topola i obnovljenim šumama hrasta luţnjaka obuhvaćena su istraţivanja moguće primene herbicida u zaštiti navdenih šumskih

objekata. Osnovni ciljevi istraţivanja su povećanje efikasnosti u suzbijanju korovske vegetacije, iznalaţenje selektivnih herbicida sa minimalnim štetnim uticajem na okolinu, smanjivanje troškova

suzbijanja korova, poštovanje meĊunarodnih standarda u primeni pesticida i drugi.

Projekat „Prouĉavanje staništa topola i vrba i izrada pedoloških karata“ obuhvata istraţivanja staništa topola i vrba koja se nalaze u inundacijama naših velikih reka i pripadaju kompleksu

aluvijalno-higrofilnih šuma. Ova zona predstavlja jedan od najdinamiĉnijih ekosistema, kako sa gledišta razmeštaja i dinamike biljnih zajednica, tako i sa gledišta obrazovanja zemljišta i promena

hidrološkog reţima i antropogenih uticaja. U takvim bioekološkim uslovima odvija se proizvodnja drveta topola i vrba u okviru procesa na relaciji sorta-stanište-tehnologija. Prema tome, poznavanje

svojstava staništa predstavlja jedan od osnovnih faktora ovog tehnološkog procesa, gde je ranijim istraţivanjima utvrĊeno da svojstva zemljišta imaju odluĉujuću ulogu u proizvodnom potencijalu

staništa. Ukupni poslovi se odvijaju u nekoliko sukcesivnih faza, kao što su: terenska prouĉavanja staništa, laboratorijske analize zemljišta, definisanje sistematskih jedinica zemljišta, izrada

pedoloških karata i izbor sorti sa odgovarajućim tehnologijama osnivanja i nege zasada.

U saradnji sa Šumarskim fakultetom realizovani su sledeći razvojni projekti:

Projekat “Istraţivanje efekata rada traktorske ekipaţe i ustanovljavanje normi i normativa rada na poslovima iskorišćavanja šuma sa posebnim osvrtom na osposobljavanje kadrova za

poslove normiranja”. Osnovni cilj projekta je bilo unapreĊenje i racionalizacija izvoĊenja šumskih radova primenom normiranja radova i definisanje normative utroška materijala za postojeće uslove

rada. Pored toga u okviru projekta vršeno je obrazovanje i obuka zaposlenih za vršenje poslova normiranja i odreĊivanja normativa utroška materijala. Mehanizovanje procesa izvoĊenja radova u

šumarstvu uslovilo je nabavku novih mašina i opreme za koje do sada nisu bile izraĊene norme i normative, što je predstavljalo jedan od znaĉajnih razloga za realizaciju ovog projekta.

5.15. Sertifikacija šuma

Zahtevi društva za racionalnim korišćenjem prirodnih potencijala i resursa šumskih ekosistema su sve izraţeniji, što iziskuje temeljno i obazrivo definisanje ciljeva i naĉina upravljanja šumama. U vezi

sa tim, sertifikacija šuma predstavlja jedan od najbrţe razvijenih fleksibilnih alata koji se moţe koristiti za prilagoĊavanje gazdovanja šumama savremenim shvatanjima "odrţivog upravljanja". Sertifikacija

šuma je proces u kome sertifikaciono telo kao treća nezavisna strana daje pismenu garanciju (sertifikat) da je neki proizvod, metod ili usluga u skladu sa odreĊenim zahtevima. U svetu postoji više sistema

sertifikacije šuma, od kojih su u Evropi najzastupljeniji PEFC (Programme for the Endorsement of Forest Certification Schemes - Program podrške modelima sertifikacije šuma) i FSC (Forest Stewardship

Council - Savet za nadzor u šumarstvu).

Šume u Severnobaĉkom šumskom podruĉju sertifikovane su prema FSC sistemu sertifikacije, i to ne sve, već samo šume u drţavnom vlasništvu, ĉiji je korisnik JP „Vojvodinašume“, odnosno, za ovo

podruĉje ŠG „Sombor“ iz Sombora. U vezi sa prethodno navedenim, treba istaći da je, ukupno gledano, najveći deo šuma u Severnobaĉkom šumskom podruĉju sertifikovan, jer drţavne šume kojima gazduje

JP „Vojvodinašume“ preko ŠG „Sombor“, sa 83.6 % po površini, ĉine najveći deo.

U postupku izbora sertifikacionog tela i modela serifikacije odrţivog gazdovanja šumama prema programu FSC, JP "Vojvodinašume" je izabralo individualni model sertifikacije, koji je kao takav jedini

prisutan u širem regionu, pošto se zasniva na principu zajedniĉke odgovornosti, što znaĉi da svaka greška ponaosob bilo kog zaposlenog povlaĉi za sobom i kolektivnu odgovornost. FSC sistem sertifikacije se

nametnuo u sluĉaju JP "Vojvodinašume" kao jedino moguće rešenje, zbog jednostavnije prilagoĊenosti, neuslovljavanja prethodnom izradom nacionalnih standarda i mogućnosti primene opštih eksternih

(generiĉkih) standarda.

U sluĉaju FSC standarda, postoji 10 principa i 56 kriterijuma i to:

1. UsklaĊenost sa zakonima i FSC principima (6 kriterijuma)

2. Pravo korišćenja zemlje i odgovornosti (3 kriterijuma)

3. Prava autohtonog stanovništva (4 kriterijuma)

4. Odnosi sa zajednicom i prava radnika (5 kriterijuma)

5. Koristi od šume (6 kriterijuma)

6. Uticaj na ţivotnu sredinu (10 kriterijuma)

7. Plan gazdovanja (4 kriterijuma)

8. Nadgledanje i procena (5 kriterijuma)

9. Odrţavanje visokovrednih zaštićenih šuma (4 kriterijuma)

10. Plantaţe (9 kriterijuma)



Proces sertifikacije odrţivog gazdovanja šumama se sastoji iz sledećih faza: inicijalna istraţivanja i prijava, predlozi sertifikacionog tela, predocena, konsultacije zainteresovanih strana, priprema „ĉek -

liste“, odreĊivanje ekspertskog tima, glavna ocena, izveštaj, registracija – sertifikat i svakogodišnji nadzor u trajanju od pet godina, nakon ĉega sledi proces resertifikacije.

Nakon ĉitavog niza aktivnosti i priprema, JP “Vojvodinašume” Petrovaradin dobilo je 07. 08. 2008. godine FSC sertifikat za odrţivo gazdovanje šumama od strane SGS Qualifor-a (SGS-FM/COC-

005064), koji je priznanje i potvrda da se upravljanje šumama i njihovo korišćenje vrši u skladu sa strogim meĊunarodnim standardima. Javni saţetak Izveštaja o proceni gazdovanja šumama

JP “Vojvodinašume” nalazi se na sajtu SGS-a www.forestry.sgs.com. Dobijena je meĊunarodna potvrda da je na naĉin gazdovanja drţavnim šumama ĉiji je korisnik JP “Vojvodinašume” u skladu sa strogo

generisanim principima i kriterijumima.

Sticanjem FSC sertifikata o odrţivom gazdovanju šumama po individualnom modelu, od avgusta 2008. godine, Javno preduzeće „Vojvodinašume“ je bilo u mogućnosti da ponudi puni asortiman

šumskih drvnih proizvoda iz sertifikovanih šuma, uz istovremeno obezbeĊivanje brojnih opštekorisnih funkcija šuma. Na ovaj naĉin su obezbeĊeni neophodni preduslovi za dalji uspešni razvoj i oĉuvanje

ugleda Preduzeća, u skladu sa prioritetima razvoja i strateškim opredelenjima AP Vojvodine za uvoĊenje standarda kvaliteta za proizvode i usluge, posredstvom unapreĊivanja metoda, naĉina i tehnologije

gazdovanja šumama u cilju oĉuvanja poverenja sadašnjih i budućih korisnika naših proizvoda i brojnih drugih interesnih grupa.

FSC standardima se moţe sertifikovati bilo koji proizvoĊaĉ koji ispunjava zahteve standarda, kao i drvni i nedrvni šumski proizvodi. Ovo pitanje je danas vrlo aktuelno i vaţno za sve uĉesnike u lancu

nadzora. Kako se FSC sertifikatom dokazuje da proizvod poreklom iz šume nije nastao nekontrolisanim korišćenjem šuma, gde se pored sertifikovanja šuma moţe sertifikovati i lanac nadzora (Chain of

Custody – CoC sertifikat), potpuni efekti zapoĉetog procesa sertifikacije šuma mogu se ostvariti samo pod uslovom da industrija za preradu drveta nastavi zapoĉeti proces sertifikacije lanca nadzora. Ovim bi se

obezbedila potvrda sa jedne strane da odreĊeni šumski sortimenti potiĉu iz šuma sa kojima se odgovorno gazduje, a sa druge strane da proizvodi od drveta potiĉu iz tehnoloških procesa prerade u kojima je

nastavljena dosledna primena meĊunarodnih standarda kvaliteta, što obezbeĊuje uslove za nesmetan pristup meĊunarodnom trţištu.

Pregled dosadašnjeg gazdovanja privatnim šumama

Gazdovanje privatnim šumama Severnobaĉkog šumskog podruĉja dugoroĉno posmatrano imalo je ekstezivan karakter, a osnovna posledica takvog gazdovanja je spontan nastanak izdanaĉkih šuma

posle izvršenih ĉistih seĉa.

Uslovljeno opštim privrednim, ekološkim i politiĉkim prilikama to je imalo za posledicu:

- delimiĉnu uzgojnu zapuštenost mladih sastojina;

- zadrţavanje obrasle površine na dosadašnjem nivou (proste reprodukcije) bez obzira na izraţene funkcionalne potrebe uvećanja površine pod šumom.

- neaţurnost katastarskog stanja pogotovo sa aspekta naĉina korišćenja površina (pod šumom),

Pozitivni efekti dosadašnjeg gazdovanja evidentni su u pojaĉanom interesu privatnih lica za pošumljavanjem površina koje su u njihovom vlasništvu a nisu u stanju da ih privedu nekoj od

poljoprivrednih kultura i dalje ostaje problem da se sve te površine evidentiraju.

UporeĊivanje sa stanjem iz prethodnog perioda je nemoguće jer ne postoje podaci o privatnim šumama za taj period.

http://www.forestry.sgs.com/



6. OPŠTE SMERNICE RAZVOJA, CILJEVI I MERE ZA UNAPREĐIVANJE ŠUMA, IZBOR FUNKCIJA I NAMENA ŠUMA

6.1 Definisanje prioriteta opštih smernica razvoja, ciljeva i mera za unapreĊenje šuma

Polazeći od dugoroĉnih osnova organizacije, ureĊenja, korišćenja i zaštite prostora koji su utvrĊeni Prostornim planom Republike Srbije za period od 2010. do 2020. godine ("Sl. glasnik RS", br.

88/2010), kao jedan od osnovnih ciljeva prepoznato je odrţivo korišćenje prirodnih resursa i zaštićena i unapreĊena ţivotna sredina. Shodno tome, unapreĊenje ţivotne sredine zasnivaće se na racionalnom

korišćenju prirodnih resursa, povećanju energetske efikasnosti, uz korišćenje obnovljivih izvora energije, kao i razvojem zelenih površina u gradovima, pošumljavanjem i ureĊenjem predela i drugim merama.

U osnovne ciljeve koji su pretpostavljeni i Prostornim planom RS spada i zaštita i odrţivo korišćenje prirodnog i kulturnog nasleĊa i prirodnih resursa koje treba da ĉine osnovu budućeg privrednog i

turistiĉkog razvoja. U skladu sa prioritetima prostornog razvoja Republike Srbije, biće potrebno insistirati na doslednom sprovoĊenju ciljeva koji su istovremeno i strateškog i operativnog karaktera koji

obuhvataju sledeće:

- unapreĊivanje stanja šuma;

- povećanje površina pod šumom (pošumljavanjem);

- zadovoljavanje odgovarajućih ekoloških, ekonomskih i socijalnih funkcija šuma;

- meĊugeneracijska i unutargeneracijska ravnopravnost u odnosu na višenamensko korišćenje šuma.

Kada je u pitanju opšti koncept zaštite zaštićenih podruĉja u okviru Severnobaĉkog šumskog podruĉja, treba istaći da se isti zasnivse na zakonskim osnovama i dosadašnjim iskustvima u upravljanju

ovim zaštićenim podruĉjima. Pod upravljanjem zaštićenim prirodnim dobrom podrazumeva se razvijen sistem mera i aktivnosti kojima se ureĊuju sva pitanja od znaĉaja za uspešno planiranje i sprovoĊenje

mera zaštite, oĉuvanja i unapreĊivanja posebnih prirodnih vrednosti, racionalno i plansko korišćenje (odrţivo korišćenje) prirodnih resursa, obezbeĊivanje polifunkcionalnosti uz poštovanje naĉela oĉuvanja

prirodnih vrednosti i ravnoteţe prirodnih ekosistema. Podrazumeva se funkcionalno ureĊivanje za potrebe dozvoljenih vidova korišćenja i najpovoljnijeg razvoja uz stalno utvrĊivanje i praćenje stanja u prirodi.

Plan upravljanja karakteriše princip aktivne zaštite, odnosno koncept integralno-razvojne zaštite na kome se i zasniva "odrţivi razvoj". Suštinski cilj je oĉuvanje u što izvornijem obliku prirodnih vrednosti.

U oblasti lovstva i zaštite divljaĉi insistira se na odrţivom lovnom gazdovanju koje podrazumeva gazdovanje resursima populacija divljaĉi na naĉin i u obimu kojim se trajno odrţava i unapreĊuje

vitalnost populacije divljaĉi, proizvodna sposobnost staništa i biološka raznovrsnost, ĉime se postiţe ispunjavanje ekoloških ekonomskih, i socijalnih funkcija lovstva odrţavajući njihov potencijal radi

zadovoljenja potreba i teţnji sadašnjih i budućih generacija.

Sumirajući sve prethodno istaknute ĉinjenice i ocene kod stanja šuma i šumskih staništa za drţavne i privatne šume, konstatuje se da isto nije u potpunosti zadovoljavajuće. Naime, šume i šumska

staništa mogu u potpunosti zadovoljiti svoje funkcije i namene zajedno sa ostalim zahtevima ukoliko su optimalnog stanja po svim elementima svoje unutrašnje izgraĊenosti (sastav sastojina, broj stabala,

obrast i dr.). Optimalna stanja prema definisanim funkcijama i namenama predstavljaju jedan trajan proces u fazama razvoja sastojina koji se mora stalno pratiti, usmeravati i svesno voditi. Svaka utvrĊena

funkcija i namena stavlja odreĊene zahteve i potrebe prema šumskim sastojinama i njenim elementima unutrašnje izgraĊenosti.

Sve funkcije šuma, uslovno se prema znaĉaju (M. Medarevića, 1991. god.) mogu svrstati u tri grupe:

- Ekološke (zaštitne) funkcije,

- Proizvodne funkcije,

- Socijalne funkcije.

Ekološke funkcije podrazumevaju zaštitne, hidrološke, klimatske, higijensko-zdravstvene i druge funkcije.

Proizvodne funkcije šuma predstavljene su proizvodnjom drveta (tehniĉkog i prostornog), divljaĉi (krupne i sitne), šumskog semena i ostalih proizvoda šuma (lekovito bilje, peĉurke, šumski plodovi,

smola i dr.), kao i proizvodnja kiseonika posebno specifiĉne i vrlo znaĉajne funkcije šuma.

U socijalne funkcije šuma ubrajamo: turistiĉko-rekreativne, obrazovne, nauĉno-istraţivaĉke, odbrambene i druge funkcije.

U svakoj šumi ili njenom delu istovremeno se ostvaruje više funkcija šuma koje se vremenski i prostorno prepliću i svaki od njih ima manji znaĉaj za širu društvenu zajednicu. Sve ove funkcije šuma

potrebno je uvaţiti i meĊusobno uskladiti kako bi se ostvario maksimalan ekološki i ekonomski efekat za širu društvenu zajednicu.

Uspostavljanje optimalnog stanja kontinuirano će se sprovoditi kroz više ureĊajnih razdoblja sa jasno definisanim obavezama, razraĊenim u prostornom i vremenskom obliku. Svakako da će se

uspostaviti prioriteti po stepenu hitnosti koji se moraju izvoditi prvo za ovo, a zatim i za naredna ureĊajna razdoblja.

Uspešan razvoj Severnobaĉkog šumskog podruĉja, odnosno postepeno pribliţavanje viziji njegovog prostornog razvoja zahteva dostizanje serije strateških ciljeva, koji obuhvataju opšte ciljeve i na njih

naslonjene posebne ciljeve pri ĉemu su ciljevi specifiĉni u odnosu na pojedine namenske celine.



Ciljevi gazdovanja šumama

Bliţe odrednice u vezi sa definisanjem ciljeva i koncepcijom dugoroĉnog razvoja šumskih podruĉja AP Vojvodine pruţa Regionalni prostorni plan AP Vojvodine koji pretpostavlja opšte ciljeve

prostornog razvoja koje AP Vojvodina treba da dostigne, koji obuhvataju i ureĊenje i odrţivo korišćenje šumskih resursa i pratećih predela, kulturnog nasleĊa i ţivotne sredine, uz zaštitu od nepogoda i

tehnoloških udesa.

U direktnoj sprezi sa pretpostavljenim opštim ciljem su ciljevi oslonjeni na elemente razvoja šumskih podruĉja i to:

- odrţivo upravljanje u odnosu na polifunkcionalni sistem planiranja korišćenja;

- funkcionalne veze i integracija šumske privrede sa ostalim delatnostima koje se odvijaju u šumskim podruĉjima i u tom smislu kontinuirani razvoj;

- korišćenje šuma kao obnovljivih izvora energije (multifunkcionalno korišćenje šuma i šumskog zemljišta);

- unapreĊenje upravljanja razvojem, zaštitom i ureĊenjem šuma u šumskim podruĉjima;

- poboljšanje saobraćajne dostupnosti i povezanosti sa okruţenjem;

- primena konvencija, standarda i normi zaštite i razvoja šuma u šumskom podruĉju uz usklaĊivanje meĊusektorske koordinacije i uĉešće nadleţnih instutucija i lokalnih zajednica i dr.

U skladu sa prethodno istaknutim, koncepcija prostornog razvoja Severnobaĉkog šumskog podruĉja obuhvata sledeća polazišta:

- oĉuvanje i zaštita šuma i šumskog zemljišta;

- utvrĊivanje zona sa diferenciranim reţimima zaštite;

- razvoj i umreţavanje odgovarajućih infrastrukturnih sistema i ostale infrastrukture;

- unapreĊenje upravljanja razvojem, zaštitom i ureĊenjem šuma u Severnobaĉkom šumskom podruĉju;

- primena konvencija, standarda i normi zaštite i razvoja šuma u šumskom podruĉju, uz usklaĊivanje meĊusektorske koordinacije i uĉešće nadleţnih instutucija i lokalnih zajednica i dr.

Ciljevi gazdovanja šumama, u osnovnom, definisani su u Opštoj osnovi gazdovanja šumama za Severnobaĉko šumsko podruĉje (2005-2014), a kasnije su, u izvesnom smislu, dopunjeni

izradom Prostornog plana APV do 2024. godine i oni su:

Opšti ciljevi razvoja, ureĊenja i zaštite šuma u okviru Severnobaĉkog šumskog podruĉja podrazumevaju:

- organizovanje trajne maksimalne šumske proizvodnje uz optimalno oĉuvanje šuma,

- razvoj ekološke i socio-kulturne funkcije šuma.

- trajno ĉuvanje, zaštitu i unapreĊenje šuma i

- trajno i višenamensko korišćenje šuma.

Posebni ciljevi gazdovanja šumama u okviru Severnobaĉkog šumskog podruĉja su:

- zaštita (od svih oblika negativnog delovanja) i stabilnost šumskih ekosistema,

- obezbeĊivanje i postizanje optimalnih stanja šumskih sastojina u skladu sa definisanim ciljevima gazdovanja šumama (funkcijama i namenama),

- povećanje stepena obraslosti i šumovitosti šumskog podruĉja, a pogotovo ugroţenih delova /podruĉja manje šumovitosti, i mesta intenzivno izloţenih negativnom dejstvu bioekoloških ĉinioca.

- oĉuvanje trajnosti, povećanje prinosa i ukupne vrednosti šuma i opšte korisnih funkcija i namena,

- zaštita biodiverziteta u šumskom podruĉju,

- potpuna i trajna zaštita zaštićenih delova prirode u okviru šumskog podruĉja,

- trajna zaštita šumskih saobraćajnica uz istovremenu zaštitu od negativnog imisionog dejstva,

- opstanak, odrţavanje, nega i zaštita šumskih zajednica,

- stvaranje što povoljnijih prirodnih uslova uz objekte infrastrukture,

- trajno estetsko i funkcionalno ureĊenje spomeniĉkog podruĉja,

- proizvodnja tehniĉkog i celuloznog drveta najboljeg kvaliteta uz istovremenu zaštitu poplavnog dela priobalja Dunava i Tise,

- uzgoj i zaštita autohtonoh vrsta krupne divljaĉi. kao i zaštita faune u celini.



Pored opštih i posebnih ciljeva vezanih za Severnobaĉko šumskog podruĉja kao celine, dat je pregled ciljeva koji se odnose na zaštićena podruĉja u okviru šumskog podruĉja.

Opšti ciljevi gazdovanja šumama u okviru specijalnih rezervata prirode (namenske celine 55, 56 i 57) su:

- zaštita i odrţivo korišćenje svih prirodnih vrednosti kroz zaštitu predela, prirodnih dobara i prirodnih resursa;

- postizanje racionalne organizacije i ureĊenja prostora, usklaĊivanjem njegovog korišćenja sa mogućnostima i ograniĉenjima u raspolaganju prirodnim i stvorenim vrednostima i sa potrebama

dugoroĉnog socijalnog i ekonomskog razvoja;

- unapreĊenje i zaštita šuma.

Posebni ciljevi gazdovanja šumama u okviru specijalnih rezervata prirode (namenske celine 55, 56 i 57) su:

- trajno odrţivo upravljanje i korišćenje prirodnih resursa, uz poštovanje zakonskih regulativa,

- trajno oĉuvanje, zaštita i unapreĊenje šuma;

- povećanje ukupne vrednosti šumskog prostora i potencijala posmatranog prostora;

- trajna i efikasna zaštita od svih oblika negativnog delovanja i stabilnost ekosistema podruĉja;

- zaštita i obnova šuma, uz uspostavljanje monitoringa;

- saniranje negativnih stanja sastojina u planiranom i mogućem obimu;

- zamena površina pod šumskim kulturama autohtonim vrstama prema stepenima zaštite;

- sanacija svih loših, nepoţeljnih i neodgovarajućih stanja šuma i šumskih staništa;

- zaštita i obnova šuma, posebno mešovitih autohtonih;

- uklanjanje invazivnih vrsta prema planskim dokumentima upravljaĉa i korisnika podruĉja;

- da bi se postigla veća ekološka stabilnost šuma i izbegle biljne bolesti velikih razmera, za podizanje novih zasada selektovanih topola i vrba treba koristiti veći broj klonova;

- na lokalitetima gde to zahtevaju posebni razlozi, diktirani specifiĉnom namenom šumskog kompleksa turistiĉko-rekreativnog karaktera u planiranju i izvoĊenju gazdinskih mera, teţiće se oĉuvanju

autohtonog karaktera;

- radi oĉuvanja autentiĉnog izgleda ritskih šuma u inudacionom podruĉju na najmanje 3-5% obrasle površine treba dozvoliti prirodno obnavljanje iz semena, pre svega crnih topola, bele topole i vrbe;

- povećanje doprinosa šuma u zaštiti prirodnih vrednosti, unapreĊenju lovstva, vodosnabdevanja, zaštiti vodnog i poljoprivrednog zemljišta i proizvodnji zdrave hrane;

- zaštita, oĉuvanje i unapreĊenje fonda divljaĉi i oĉuvanje retkih i ugroţenih biljnih i ţivotinjskih vrsta;

- zaštita, gajenje, lov i odrţavanje lovišta na principu trajnosti gazdovanja lovnim resursom i zaštita retkih i ugroţenih vrsta;

- uspostavljanje jedinstvenog i sveobuhvatnog sistema, povezivanjem šuma i zaštitnog zelenila (poljozaštitni, vetrozaštitni pojasevi, remize i dr.),

- oĉuvanje jedinstvenosti, izvornosti i autentiĉnosti prirodnih vrednosti podruĉja,

- uspostavljanje optimalnog odnosa izmeĊu procentualnog uĉešća i prostornog rasporeda šuma, livada, bara, moĉvara i otvorenih vodenih površina i redukcija površina na koje su ušle invazivne vrste

(ameriĉki jasen, negundo, bagremac),

- obezbeĊenje odgovarajućeg reţima voda radi unapreĊenja stanja svih ekosistema,

- preĉišćavanje reĉne vode, koja ulazi u Rezervat za vreme visokih vodostaja,

- zaštita i obnavljanje diverziteta flore i faune,

- ureĊenje, oĉuvanje i zaštita predela, posebno prirodnih predela, radi optimizacije stanja i zaštite ţivotne sredine,

- postizanje ravnoteţe imeĊu aktivnosti u prostoru i predeonih elemenata, radi minimiziranja opterećenja na zastupljene tipove predela i oĉuvanja i unapreĊenja predeone raznovrsnosti,

- zaštita i oĉuvanje biološkog diverziteta.

Svi navedeni ciljevi su dugoroĉni i jednakog ranga znaĉaja u okviru prioritetne funkcije i pripadajuće osnovne namene pojedinih delova Severnobaĉkog šumskog podruĉja.

Opšti ciljevi gazdovanja šumama u lovištima (namenske celine 14 i 16) su uslovljeni stanjem lovišta nastalim dosadašnjim gazdovanjem i uticajem osnovnih ekoloških ĉinilaca na lovišta, a obuhvataju

pored opštih ciljeva koji se odnose na celo Severnobaĉko šumsko podruĉje i:

- zaštitu lovišta i divljaĉi u njima kao trajnog dobra;

-uvećanje brojnosti divljaĉi i obezbeĊivanje povoljnije polne i starosne strukture,

- gajenje snaţne i zdrave divljaĉi uz postizanje optimalne gustine populacija gajenih vrsta divljaĉi;



- korišćenje divljaĉi i njenih delova.

Posebni ciljevi gazdovanja šumama u lovištima proizilaze iz opštih ciljeva gazdovanja šumama i specifiĉnosti lovišta i korisnika lovišta, a obuhvataju pored posebnih ciljeva koji se odnose na celo

Severnobaĉko šumsko podruĉje i:

- zaštitu divljaĉi, a naroĉito retkih i proreĊenih vrsta;

- poboljšavanje prirodnih uslova staništa u lovištima, a naroĉito za gajene vrste divljaĉi;

- gajenje glavnih vrsta divljaĉi odreĊenih za tekuće razdoblje radi postizanja optimalnog kapaciteta lovišta, ujednaĉene i odgovarajuće polne i starosne strukture, kvaliteta trofeja i dr.;

- organizovano korišćenje divljaĉi i njenih delova;

- zaštita zasada, useva i druge imovine ljudi u lovištima i neposrednoj okolini lovišta;

- evidentiranje svih promena i zbivanja u lovištima.

Da bi se postigli ovi ciljevi neophodno je stalno – kontinuirano gazdovanje šumom kroz odrţavanje proizvodnih potencijala šumskog zemljišta kao jednog od najvaţnijih proizvodnih faktora.

Proizvodna sposobnost staništa se moţe osigurati pravilnim izborom vrsta drveća za pošumljavanje, pravilnim izborom i primenom mera nege, odnosno praćenjem promena u zemljištu i pravovremenim

reagovanjem kako bi se predupredili negativni efekti.

Plan razvoja kao strateški plan gazdovanja treba da obezbedi odrţivost gazdovanja šumama u Severnobaĉkom šumskom podruĉju. TakoĊe, treba da obezbedi okvire za efikasno i inovativno

multisektorsko delovanje usmereno prema šumi, u meĊusobno povezanim ravnima: ekološkoj, ekonomskoj i socijalnoj, a kroz aktivnosti na proizvodnji drveta, zaštiti prirode, ekoturizmu, lovnom turizmu.

6.2. Pregled funkcija šuma po osnovnoj nameni

Tabela br.6.2.-1

Osnova namena

„12“ – Prozvodno zaštitna namena

„16“ – Lovno uzgojni centar krupne divljaĉi

„17“ – Semenska sastojina

„55“ – Specijalni rezervat prirode I stepena

„56“ – Specijalni rezervat prirode II stepena

„57“ – Specijalni rezervat prirode III stepena

„68“ – Spomenik prirode

„78“ – Park šuma

„81“ – Predeo izuzetnih odlika I stepena

„82“ – Predeo izuzetnih odlika II stepena

„83“ – Predeo izuzetnih odlika III stepena

Namenska celina "12" – Proizvodno zaštitna namena

Za ovu namensku celinu prioritetna funkcija je maksimalna i trajna proizvodnja drveta najboljeg kvaliteta. Istovremeno sa ispunjavanjem proizvodne funkcije, ostvaruju se i ostale dve funkcije

(ekološka i socijalna), što znaĉi da konflikata meĊu ovim funkcijama nema.

Namenska celina "16" – Lovno uzgojni centar krupne divljaĉi

Prioritetna funkcija u ovoj namenskoj celini je planski organizovano i usmereno korišćenje, gajenje odnosno nega šuma kao bi se stvorili optimalni uslovi za boravak i razvoj populacija divljaĉi.

Namenska celina "17" – Semenska sastojina

Prioritetna funkcija u ovoj namenskoj celini je sakupljanje semena.



Namenske celine"55", "56" i „57“ - Specijalni rezervat prirode I ,II odnosno III stepena podrazumeva odrţivo korišćenje šumskih i ostalih prirodnih resursa, uz puno poštovanje odredaba iz Uredbe o

zaštiti SRP što će na najbolji mogući naĉin izbalansirati potrebe šumarstva kao privredne grane i zaštite prirode.

Namenske celine "68" i "78"– Spomenik prirode i park šuma

Spomenik prirode i park šuma imaju оsnоvnе zahtеvе za оĉuvanjеm rekreativnog karaktera ovih šuma. Mоguć stеpеn i dinamiкa unaprеĊivanja stanja pоstavljеna је u sкladu sa aкtima о оsnivanju i

prоglašavanju ovih zaštićenih prirodnih dobara.

Namenske celine"81", "82" i "83" – Predeo izuzetnih odlika I ,II odnosno III stepena podrazumeva odrţivo korišćenje šumskih i ostalih prirodnih resursa, uz puno poštovanje odredaba iz Uredbe o

zaštiti PIO što će na najbolji mogući naĉin izbalansirati potrebe šumarstva kao privredne grane i zaštite prirode. Subotiĉka pešĉara je predeo koga karakterišu jedinstvene ekološke prilike u uslovima

peskovite geološke podloge.

6.3 Definisanje strateških prioritetnih ciljeva gazdovanja namenskim celinama

Glavni strateški cilj gazdovanja šumama Severnobaĉkog šumskog podruĉja jeste oĉuvanje, zaštita i unapreĊenje prirodnih vrednosti i potencijala šuma, obezbeĊenje stabilnosti ekosistema, poboljšanje

njihovog ukupnog stanja a time i ţivotne sredine, uz paralelno obezbeĊivanje odrţivog, odnosno, trajno-racionalnog upravljanja i korišćenja raspoloţivih resursa. Navedeni cilj je sveprisutan, trajnog karaktera i

znaĉaja.

Strateški ciljevi proistiĉu iz:

1) zakonskih okvira koji definišu gazdovanje šumama, a posebno, u zaštićenom podruĉju kakav je SRP, uz uvaţavanje zakona dodirnih sektora;

2) analize aktuelnih meĊunarodnih, od naše zemlje ratifikovanih, dokumenata koji se u najširem smislu odnose na odrţivo šumarstvo;

3) poštovanja planskih opredeljenja u Šumarskoj politici Srbije (2005.), Strategiji razvoja šumarstva (2006.), nacrtu Nacionalnog šumarskog akcionog plana (2010.), Prostornog plana podruĉja posebne

namene Specijalnog razervata prirode „Gornje podunavlje“;

4) uvaţavanja kontinuiteta u gazdovanju i dosadašnje plansko iskustvo na nivou konkretnog podruĉja.

Sastav i karakteristike kompleksa šumskih ekosistema u ovom podruĉju, endemska flora i vegetacija, prisustvo retkih vrsta i bogastvo faune, predstavljaju osnovni kvalitet i vrednost. Izraţeno prisustvo

izdanaĉkih šuma bliţe odreĊuju karakteristike šumskog podruĉja i buduće ciljeve i zadatke u gazdovanju njima. Pored sastava, znaĉaja i stanja šumskih ekosistema i neki drugi prirodni fenomeni i pojave ĉine

znaĉajnu komponentu ukupne prirodne vrednosti ovog podruĉja (geografske, geološke, geomorfološke forme itd.). Kulturno istorijski spomenici i nasleĊe i druge antropogene tvorevine predstavljaju bitnu

vrednosnu komponentu. TakoĊe, potrebno je istaći i potencijalne rizike kojima su izloţene šume ovog podruĉja usled promene klime, nekontrolisanog korišćenja prostora i pritiska urbanizacije i usled drugih

vidova narušavanja i ugroţavanja prirode.

Plan razvoja kao strateški plan gazdovanja treba da obezbedi odrţivost upravljanja šumama u Severnobaĉkom šumskom podruĉju. TakoĊe, treba da obezbedi okvire za efikasno i inovativno

multisektorsko delovanje usmereno prema šumi, u meĊusobno povezanim ravnima: ekološkoj (kao prioritetnoj), ekonomskoj i socijalnoj, a kroz aktivnosti na: zaštiti prirode, šumarstvu, turizmu, preradi

drveta...

Polazeći od navedenih konstatacija sve ciljeve, zadatke i aktivnosti koji su od opšteg ili šireg društvenog, nacionalnog znaĉaja i interesa, moţemo svrstati u dve osnovne grupe:

- ciljevi, zadaci i radovi na unapreĊivanju, oĉuvanju i zaštiti primarnih – prirodnih i kulturnoistorijskih vrednosti podruĉja;

- ciljevi, zadaci i radovi na obezbeĊivanju i unapreĊivanju funkcija SRP „Gornje podunavlje“.

Planom razvoja definisani su sledeći strateški ciljevi:

Oĉuvanje, zaštita i unapreĊenje stanja biološke raznovrsnosti (genetskog, specijskog i ekosistemskog biodiverziteta);

Kao poseban pomoćni cilj istiĉe se: oĉuvanje, zaštita i unapreĊenje stanja vrsta, (posebno retkih i ugroţenih) i staništa od nacionalnog i meĊunarodnog znaĉaja po principu ekološkog integriteta i

stabilnosti.

Oĉuvanje i unapreĊenje svih elemenata kvaliteta ţivotne sredine, vode, vazduha i zemljišta;

Prateći posebni ekološki ciljevi odnose se na: zaštitu zemljišta od vodne i eolske erozije, zaštita voda od zagaĊivanja, saniranje degradiranih ekosistema, zaštita infrastrukture, zaštita od buke, zaštita od

imisionog dejstva i primereno upravljanje otpadom.

Oĉuvanje i unapreĊenje predeone raznovrsnosti;

Kao osnov ovog cilja istiĉu se: oĉuvanje geomorfoloških, hidroloških i speleoloških odlika i fenomena geonasleĊa, kao i oĉuvanje pejzaţnih i ambijentalnih vrednosti, kao prepoznatljivog vizuelnog

izraza prostora.



Plansko korišćenje prostora shodno opredeljenoj globalnoj i osnovnoj nameni;

Prostor je zoniran prema definisanim globalnim i posebnim namenama predviĊenim Prostornim planom RS, regionalnim planovima i planovima podruĉja posebne namene što je ĉvrst okvir dozvoljenog

delovanja po raznim segmentima aktivnosti.

Odrţivost korišćenja šumskih resursa uz obezbeĊenje stabilnosti ekosistema;

Kao posebni pomoćni ciljevi istiĉu se: odrţavanje trajne proizvodne sposobnosti staništa - kontinuiranim odgovarajućim gazdovanjem šumom (kroz povećanje prinosa); poštovanje principa

predostroţnosti i umerenosti u sprovoĊenju aktuelnih i uvoĊenju inovativnih postupaka i aktivnosti kojima se umanjuju ili potpuno iskljuĉuju negativni efekti na šumske ekosisteme; povećanje ekonomske

isplativosti i odrţivosti korišćenja resursa optimizacijom (racionalizacijom) rasporeda zadataka i struktura u šumarskom sektoru u smislu veće efikasnosti (kroz proizvodnju drvnih sortimenata

odgovarajućeg kvaliteta, proizvodnju semena, i kroz produkciju ostalih šumskih proizvoda); oĉuvanje postojećeg prostornog rasporeda šuma (neće biti smanjenja šumovitosti) šumskog podruĉja; trajno

racionalno gazdovanje lovištima i ribolovnim podruĉjem; oĉuvanje postojeće raznovrsnosti i postizanje optimalne brojnosti i strukture vrsta lovne faune i ribljeg fonda.

Povećanje svesti javnosti o prirodnim i drugim vrednostima podruĉja;

Kao posebni pomoćni ciljevi istiĉu se: Unaprediti iformativno-prezentacione i edukativne sadrţaje za lokalno stanovništvo, posetiosce podruĉja specijalnog rezervata prirode i javnost u opšte; zaštita,

oĉuvanje i prezentovanje kulturno-istorijskih vrednosti i znamenitosti.

Odrţiv razvoj podruĉaja i stvaranje uslova za unapreĊenje kvaliteta ţivota i rada lokalnog stanovništva;

Kroz posebni ciljevi: oţivljavanje, unapreĊivanje i dalji razvoj seoskih naselja i njihovo ukljuĉivanje u aktivnosti vezane za osnovne namene specijalnog rezervata prirode; podsticanje tradicionalnih

delatnosti na podruĉju, poljoprivrede, seoskog turizama, ekoturizma i starih zanata; obnove putne mreţe opštinskih i seoskih puteva; razvoj hidrotehniĉke, elektroenergetske i telekomunikacione infrastrukture i

stvaranje uslova za ekonomsku valorizaciju osnovnih turistiĉkih motiva - brojnih prirodnih i kulturnih dobara; razvoj partnerstva javnog i privatnog sektora.

7. NAĈIN GAZDOVANJA ŠUMAMA, OPŠTI CILJEVI, UZGOJNE I UREĐAJNE MERE

Prema Zakonu o šumama, "Šume su dobro od opšteg interesa koje se moraju odrţavati, obnavljati i koristiti tako da se oĉuva i poveća njihova vrednost i opštekorisne funkcije, obezbedi trajnost i

zaštita, kao i trajno povećanje prinosa i prirasta".

Opšti ciljevi gazdovanja šumama i šumskim staništima šumskog podruĉja odnose se na šume u drţavnoj i privatnoj svojini i sledeći su:

- Zaštita od svih oblika negativnog delovanja i stablnost šumskih ekosistema

- Sanacija svih degradiranih i devastiranih stanja po bilo kom osnovu

- Konverzija sastojina na neodgovarajućim staništima

- ObezbeĊivanje i postizanje optimalnih stanja šumskih sastojina u skladu sa definisanim funkcijama i namenama

- Povećanje stepena obraslosti i šumovitosti šumskog podruĉja, a pogotovo ugroţenih delova /podruĉja manje šumovitosti, mesta intezivno izloţena negativnom dejstvu bioekoloških ĉinioca.

- Oĉuvanje trajnosti, povećanje prinosa i ukupne vrednosti šuma i opšte korisnih funkcija i namena

- Planiranje gazdovanja šumama, sprovoĊenje mera i radova na objektima pod posebnim reţimima zaštite vršiće se u skladu sa aktima proglašenja, prostorno planske dokumentacije i

meĊusobne usaglašenosti (Posebne osnove gazdovanja šumama, Program zaštite i razvoja, Lovne osnove, Godišnji i izvoĊaĉki planovi i dr.)

Zaštiti šuma i šumskih staništa kao i stabilnosti šumskih ekosistema daje se prioritet i poseban znaĉaj iz razloga opšte ugroţenosti od raznih ĉinioca i subjekata abiotiĉkog i biotiĉkog porekla i znaĉaja

koje šuma ima na opšte korisne i druge definisane funkcije i namene. Registrovane su pojave manjeg i većeg inteziteta entomoloških /gubar, mrazovac, bube listare i dr./ i fitopatoloških /dotihiza i dr./

oboljenja, negativno delovanje ĉoveka po raznim oblicima /bespravne seĉe, urbanizacije po raznim osnovama i dr./, zatim izrazito negativno delovanje abiotiĉkih ĉinioca kao što su klimatski faktori /vetar,

sneg, voda i dr./. Degradirana i devastirana stanja sva će se prevoditi u više uzgojne oblike bez obzira kakvog su porekla i nastanka. Konverziju sastojina na neodgovarajućim staništima izvesti sa vrstama

kojima po ekološko-tipološkoj pripadnosti stanište odgovara. Samo sastojine stabilne unutrašnje strukture i izgraĊenosti mogu zadovoljiti potrebe raznih zahteva i namena. Optimalna stanja šumskih sastojina

moraju se stalno uspostavljati i pratiti kao bi na najefikasniji naĉin zadovoljila traţene funkcije i namene kao i posebne specifiĉnosti. Osnovne i odreĊujuće funkcije u okviru osnovnih namena biće glavna

polazišta za definisanje posebnih ciljema i planova gazdovanja. Tako npr. kod osnovne namenske celine «12» - Proizvodno zaštitnih šuma koristiti vrste ili klonove koji daju maksimalne proizvodne rezultate i

efekte u skladu sa stanišnim mogućnostima sa sprovoĊenjem svih planiranih mera nege po definisanoj tehnologiji i dr. Povećanje stepena obraslosti i šumovitosti prioritetan je zadatak i obaveza imajući u vidu

ukupnu šumovitost šireg podruĉja i pozitivne efekte koje ima šuma na opšte korisne funkcije. Povećanje stepena šumovitosti mora biti akcija od šireg znaĉaja sa angaţovanjem svih potrebnih subjekata,

materijalno tehniĉkih, kadrovskih i ekonomskih potencijala. TakoĊe se i drvo kao sirovina u širokoj primeni nemoţe zaobići sa stalnom i sve većom potraţnjom. Proces korišćenja drvnih i drugih proizvoda

šumarstva mora se voditi iskljuĉivo u skladu sa odredbama ovog Plana razvoja i Osnova gazdovanja šumama usaglašenim sa drugim prostorno planskim dokumentima, Zakonima i pratećim podzakonskim

aktima. Planiranje gazdovanja, korišćenje i uopšte postupanje sa prostorima i šumama sa obeleţjima posebnih prirodnih vrednosti do sada je bilo u skladu sa aktima o proglašenju, prostorno planskom



dokumentacijom meĊusobno usaglašenom što će se i dalje zadrţati. Bilo kakvi zahtevi prema šumi i šumskim staništima koja su predmet ovog Plana razvoja moraju se rešavati i sprovoditi iskljuĉivo u skladu

sa Zakonima, pratećim podzakonskim aktima sa meĊusobnom usaglašenošću.

Svi definisani opšti ciljevi gazdovanja šumama u odnosu na vremensku distancu imaju karakter kratkoroĉnosti, dugoroĉnosti i stalnosti. Sanacija svih degradiranih, devastiranih stanja i konverzija ima

karakter hitnosti kako bi šumske sastojine što pre dale efekte u definisanim osnovnim namenama, opšte korisnim i proizvodnim funkcijama. Dugoroĉno će se oĉuvati trajnost prinosa i funkcionalna trajnost sa

uspostavljenjem optimalnih stanja. Zaštita šuma i stabilnost šumskih ekosistema stalan je zadatak i obaveza sa svim raspoloţivim potencijalima i mogućnostima.

7.1. Mere i zadaci na unapreĊivanju, oĉuvanju i zaštiti šuma kroz šumarsku praksu

Mere za ostvarivanje ciljeva gazdovanja šumama su prikazane na klasiĉan naĉin, modifikovane u meri koju zahteva zateĉeno stanje šuma, karakter ovog podruĉja i naĉin korišćenja, a globalno utvrĊene

vaţećim zakonima.

Shodno pretpostavljenim ciljevima gazdovanja šumama mere za njihovu realizaciju delimo na mere uzgojnog i ureĊajnog karaktera i druge mere uslovljene polifunkcionalnim sistemom gazdovanja

šumama koji je već prisutan u ovom šumskom podruĉju.

7.1.1. Uzgojne mere

Osnovne mere za ostvarivanje ciljeva gazdovanja šumama uzgojne prirode jesu: izbor tipa gajenja, izbor strukturnog oblika, izbor vrste drveća, izbor razmera smese i naĉina nege.

7.1.1.1. Izbor sistema gazdovanja

Sistem gazdovanja u širem smislu podrazumeva skup radnji na negovanju, zaštiti, obnavljanju, korišćenju, planiranju i organizaciji gazdovanja šumama.

U skladu sa stanišnim i sastojinskim prilikama, u kojima glavne gazdinske vrste grade jednodobne sastojine sa dominantnim uĉešćem i odreĊenim biološkim osobinama, u Severnobaĉkom šumskom podruĉju

propisano je SASTOJINSKO GAZDOVANJE ĉije se osnovne odlike sastoje u sledećem:

osnovna jedinica kojom se gazduje je sastojina-odsek sa svim svojim elementima unutrašnje izgraĊenosti;

gazdovanje u celini (planiranje, izvoĊenje i kontrola) je jednostavnije i lakše izvodljivo;

pojam normalnog stanja je jasniji, praktiĉniji i jednostavniji;

kontrola ukupnog gazdovanja (poreĊenje po ureĊajnim razdobljima) je jednostavnija i uvek lako moguća, ĉak i nakon duţeg vremenskog perioda.

7.1.1.2. Izbor uzgojnog i strukturnog oblika

Osnovni uzgojni oblik, kome dugoroĉno treba teţiti na ukupnom prostoru Severnobaĉkog šumskog podruĉja je visoka šuma (nezavisno od naĉina obnove).

Polazeći od stvarnih stanišnih prilika, sastojinskih prilika (zateĉenog stanja sastojina), karakteristika vrsta drveća koje ih grade to je visoka šuma nastala veštaĉkim putem – pošumljavanjem nakon ĉiste

seĉe.

Potrebno je voditi raĉuna, da se u sastojinama koje se nalaze u okruţenju I stepena zaštite planira obnova na srazmerno manjim površinama, odnosno, obnavljanje u neposrednom dodiru sa stepenom

zaštite vrši se u pojasu širine najmanje jedne srednje sastojinske visine (zrele sastojine).

S ozirom na opredeljenja u okviru izbora tipa gajenja i potrebu forsiranja autohtonih vrsta, koje najĉešće ĉine vrba, bela topola i ponegde luţnjak preporuĉuje se struktura jednodobnih šuma - površinsko

gazdovanje.

7.1.1.3. Izbor naĉina seĉe – obnavljanja i korišćenja

Od izabranih naĉina obnavljanja zavisi i struktura budućih sastojina i celokupni gazdinski postupak, te elementi za sva planska razmatranja, kao i postupak za odreĊivanje i obezbeĊenje trajnosti prinosa,

odnosno funkcionalne trajnosti. Naĉin obnavljanja pre svega zavisi od bioloških osobina vrsta drveća koje grade sastojinu (osobine sastojine), osobina staništa i ekonomskih prilika.

U sastojinama klonskih topola propisuje se ĉista seĉa, a u sastojinama hrasta i jasena propisuje se oplodna seĉa kratkog perioda obnavljanja. U sastojinama bagrema se propisuje ĉista seĉa kotliĉenjem

panjeva ili ĉista seĉa, nakon koje se bagrem obnavlja sadnjom sadnica.

Izbor naĉina seĉe zavisi od namenske celine.

Prema tome se napred navedeni naĉini seĉe mogu primenjivati bez ograniĉenja samo u namenskim celinama 12, 57 i 81.



OdreĊenja ograniĉenja u sprovoĊenju seĉa u pogledu intenziteta, uĉestalosti, obimnosti radova, vremenu izvoĊenja i usklaĊenosti sa osnovnim funkcijama, postoje u svim ostalim definisanim

namenskim celinama u skladu sa njihovim prioritetnim ciljevima. Specifiĉno treba naglasiti da u namenskoj celini 56 se mogu sprovoditi seĉe samo uz uslov da nisu u suprotnosti sa uredbnom o zaštiti

prirodnog dobra. Kao i u namenskim celinama 55 gde su zabranjene i ne sprovode se nikakve seĉe, osim u posebnim sluĉajevima kada je to odobreno od nadleţnih institucija.

7.1.1.4. Izbor vrste drveća

Izbor vrste drveća je u izvesnoj meri ograniĉen zakonskim opredeljenjem, da je, jedna od opštih mera zaštite - zabrana unošenja stranih vrsta drveća, a naroĉito egzota, izuzetak ĉine ekstremna,

erodirana, staništa na kojima se mora startovati pionirskim vrstama, pa, tek, po zaustavljanju negativnih procesa autohtonim vrstama.

Prilokom izbora vrsta drveća treba voditi raĉuna i o preporukama datim od strane Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode - rešenje o uslovima zaštite prirode - br. 03-415/2 od 27.07.2015. godine, da se

za pošumljavanje ne smeju koristiti invazivne vrste drveća.

Osnovne vrste drveća, pri tom, su: Eat, bela vrba, luţnjak, cer, poljski jasen, bela topola, crna topola, bagrem i druge autohtone vrste lišćara.

7.1.1.5. Izbor naĉina nege

Izbor naĉina nege je u najvećoj meri uslovljen zateĉenim stanjem ovih sastojina (starošću i razvojnom fazom, strukturom, vrstom drveća, oĉuvanošću i dosadašnjim uzgojnim postupkom), pri ĉemu,

posebno, treba voditi raĉuna o osnovnoj nameni svake sastojine, pojedinaĉno.

Polazeći od prethodnih odrednica osnovni naĉin nege sastojina u Severnobaĉkom šumskom podruĉju biće:

− popunjavanje i osvetljavanje tek obnovljenih površina sastojina,

− ĉišćenje u mladim prirodnim sastojinama i kulturama,

− proreda u srenjodobnim i dozrevajućim sastojinama i

− sanitarno uzgojne seĉe u eventualno sušenjem ugroţenim sastojinama.

7.1.2. UreĊajne mere

Mere ureĊajne prirode u konkretnim sastojinskim prilikama obuhvataju: odreĊivanje trajanja podmladnog razdoblja, odreĊivanje ophodnje, odreĊivanje konverzionog razdoblja u izdanaĉkim šumama,

odnos obrasle i neobrasle površine.

7.1.2.1. OdreĊivanje ophodnje i duţine podmladnog razdoblja

Dеfinisanjе duţinе traјanja prоizvоdnоg prоcеsa – оphоdnjе оsnоvna је urеĊaјna mеra i dirекtan је оdraz pоstavljеnih оpštih i pоsеbnih ciljеva gazdоvanja u sкladu sa stanjеm sastојina, biоекоlоšкim

uslоvima i utvrĊеnim funкciјama i namеnama. TaкоĊе коd umеrеnо sastојinsкоg gazdоvanja оphоdnja је јеdan оd оsnоvnih кritеriјuma коd utvrĊivanja privrеmеnоg i коnaĉnоg plana коrišćеnja šuma.

Ophodnja osnovnih vrste drveća u konkretnim namenskim celinama iznosi:

− luţnjak - 120 godina,

− cer - 100 godina,

− sastојinе јasеna,crnog oraha,koprivića,borova i ОTL – 80 godina,

− bagrem - 30 godina,

− EAtopole - 25 godina,

− vrbe – 30 godina,

− domaće topole – 40 godina.

Navеdеnе оphоdnjе datе za glavnе gazdinsке vrstе оdnоsе sе na gazdinsке кlasе gdе su istе pоtpunо zastupljеnе (ĉistе sastојinе), ili prеma uĉеšću zahtеvaјu i diкtiraјu primеnu istih.. Коd namеnsкe

cеline «17»,оphоdnja sе nе dеfinišе..

Za sastojine tvrdih lišćara koje se obnavljaju oplodnim seĉama potrebno je odrediti duţinu podmladnog razdoblja. Ranija iskustva u obnavljanju sastojina hrasta luţnjaka i jasena predviĊala su opšte

podmladno razdoblje duţine 20 godina.

Tehnološki i tehniĉki napredak u fazi pripreme za obnavljanje i samom obnavljanju ovih sastojina otvara pitanje skraćivanja duţine podmladnog razdoblja. Ovaj napredak se ogleda u primeni

mehanizovanih sredstava (tarup, diskosni plug, tanjiraĉe i druga sredstva), koja znatno skraćuju vreme potrebno za pripremu zemljišta i terena za pošumljavanje u odnosu na ranije primenjivane metode i

postupke. TakoĊe, unošenje semena iz semenskih objekata radi popunjavanja uroda semena u sastojinama koje su u fazi obnavljanja omogućava brzo i efikasno pošumljavanje nezavisno od nepoţeljnih



prirodnih uslova u kljuĉnim momentima za uspešno obnavljanje. Tehnologija sakupljanja semena iz semenskih sastojina i njegovo skladištenje u hladnjaĉama radi zadrţavanja procesa klijavosti do iznošenja

na teren, omogućava pošumljavanja i u godinama kada nema dovoljnog uroda semena.

Iz napred navedenih razloga moglo bi se odrediti kraće podmladno razdoblje u ovim sastojinama u odnosu na raniji period. MeĊutim, zbog mogućih oscilacija u spešnosti obnavljanja sastojina i

nepredviĊenih situacija, kao i zbog sigurnijeg ostvarenja trajnosti prinosa, odreĊuje se da duţina podmladnog razdoblja bude 10-20 godina, a odnosi se na namenske celine i gazdinske klase u kojima je

dozvoljeno obnavljane ovih sastojina.

U situacijama gde je to moguće i zbog lošeg zateĉenog stanja neophodno, period podmlaĊivanja sastojine će trajati znatno kraće (oko 10 godina), ali to nije obavezujuće. Tom prilikom se proces

obnavljanja u znaĉajnoj meri potpomaţe napred navedenim tehnološkim i tehniĉkim merama.

7.1.2.2. Izbor rekonstrukcionog i konverzionog razdoblja

Duţina trajanja konverzionog razdoblja je usklaĊena sa globalnom i osnovnim namenama šuma ovog šumskog podruĉja, a prevashodno stanjem šuma (starošću) i ekonomskim prilikama. U tom smislu

odreĊuje se duţina trajanja konverzionog razdoblja na period od 20 godina.

Prilikom melioracija izdanaĉkih šuma, zavisno od stanja oĉuvanosti, odgovarali bi sledeći uzgojni zahvati:

- za oĉuvane sastojine, indirektna konverzija;

- za razreĊene, kombinacija indirektne konverzije i restitucije;

- za devastirane, direktna konverzija - kombinacija restitucije i supstitucije.

7.1.2.3. OdreĊivanje optimalne šumovitosti

Prema Regionalnom prostornom planu APV planirano je povećanje šumovitosti za 0,93% ili za 20.000 ha do 2021. godine.

U šumama Severnobaĉkog šumskog podruĉja identifikovano je 2.179,15 ha neobraslog šumskog zemljišta pogodnog za šumsku vegetaciju, od kojih bi 1.321,54 ha moglo biti pošumljeno u narednom

periodu. To su uglavnom manje površine neobraslog zemljišta, okruţene sastojinama razliĉite starosti, a ostale su neobrasle iz više razloga. Njihov oblik i poloţaj ĉesto ne pruţaju dovoljno mogućnosti za

uspešno pošumljavanje u ovom momentu (male površine nepogodne za rad mehanizacije, zasena starije sastojine, velika zakorovljenost i gusto ţbunje i sl.), te njihovom pošumljavanju treba pristupiti tek

prilikom obnavljanja njima susednih sastojina.Osim toga Zakon o poljoprivrednom zemljištu pruţa mogućnost za organizovano pošumljavanje u Vojvodini s obzirom da je omogućeno da se pošumljavaju sve

klase poljoprivrednih zemljišta Stoga se podsticanjem odgovarajućim merama vlasnika poljoprivrednog zemljišta da pošumljavaju odreĊene delove svog poseda mogu ostvariti rezultati u smislu povećanja

šumovitosti.

Kako je već navedeno u poglavlju „4.1. Optimalna šumovitost“, predviĊena optimalna šumovitost za Severnobaĉko šumsko podruĉje iznosi 10,1%. Ipak, u skladu sa navedenim potencijalom i

ograniĉavajućim faktorima proizilazi da je povećanje površine pod šumama operativno ograniĉeno, i u skladu sa tim, neophodno je opredeliti nove površine u okviru poljoprovrednog zemnjišta niţih

kvalitativnih klasa. Posebno treba razmotriti alternativna rešenja, kao što je podizanje vetrozaštitnih pojaseva i/ili zaštitnog zelenila.

7.1.3. Ostale mere

Ostale mere za postizanje ciljeva gazdovanja imaju zadatak da pomognu u njihovoj realizaciji.

Preventivna i represivna zaštita šuma ( po potrebi) će se podići na viši nivo. Preventivna zaštita šuma će se razvijati u pravcu boljeg organizovanja i opremljenosti ĉuvarske sluţbe i intenzivnije saradnje

sa pripadnicima MUP-a i sudskim organima. TakoĊe je potrebno redovno pratiti prisustvo štetnih insekata i patogenih oboljenja u šumama. Ovo će se ostvariti daljim unapreĊenjem već postojeće dijagnozno-

prognozne sluţbe organizovane u Institutu za nizijsko šumarstvo i ţivotnu sredinu u Novom Sadu, koja je nosilac tog posla na teritoriji Vojvodine. Radi bolje zaštite šuma od štetnih uticaja potrebno je sve

uzgojne radove izvoditi po predviĊenoj tehnologiji sa kvalitetnim sadnim i semenskim materijalom. Naroĉitu paţnju treba posvetiti preventivnoj zaštiti šuma od poţara, iako do sada nije bilo većih šteta od

ovog ugroţavajućeg faktora.

Sadašnja otvorenost šumskog podruĉja je zadovoljavajuća ali bi mogla da se podigne na još veći nivo. Tendenciju otvaranja gazdinskih jedinica je potrebno nastaviti i ubuduće, a izgradnju i odrţavanje

putne mreţe vršiti planski, uz analizu potreba i u skladu sa ograniĉenjima koja proizlaze iz uredbi o zaštiti pojedinih delova šumskog podruĉja.

Prilikom izvoĊenja radova hemijskog suzbijanja štetnih insekata i biljnih bolesti (na mestima gde to nije izriĉito zabranjeno uredbama o zaštiti prirode) potrebno je primenjivati samo proverena i

odgovarajuća sredstva po datim uputstvima i recepturama, uz obaveznu primenu zaštitnih sredstava i obuku osoblja koje te poslove obavlja.

Zaštićena prirodna dobra kao prostori posebnih vrednosti nameću njihovim staraocima i korisnicima površina brojne duţnosti i obaveze, koje su sadrţane u izradi potrebne prostorno-planske

dokumentacije, obavezi ĉuvanja i obeleţavanja prirodnih dobara, izradi obaveštajnih i informativnih oznaka, sprovoĊenju edukativnih aktivnosti i obezbeĊivanju nauĉno-istraţivaĉkog rada. Odlukama o zaštiti

pojedinih prirodnih dobara postavljena su i ograniĉenja u gazdovanju šumama i šumskim zemljištem, koja direktno utiĉu na uslove rada i ostvarene ekonomske rezultate u poslovanju preduzeća, ali se bez

obzira na to moraju do kraja ispoštovati.



Nauĉno-istraţivaĉka aktivnost, saradnja sa srodnim institucijama i razmena iskustava i struĉnih znanja su neophodni u kvalitetnom upravljanju prirodnim resursima, jer mogu znaĉajno unaprediti proces

rada i upravljanja.

7.2. Mere i zadaci na obezbeĊivanju i unapreĊivanju funkcija šuma Severnobaĉkog šumskog podruĉja

7.2.1.Mere na zaštiti, odrţavanju, praćenju i unapreĊivanju prirodnih vrednosti

Aktivnosti i mere na zaštiti staništa

U skladu sa odredbama Pravilnikom o kriterijumima za izdvajanje tipova staništa, o osetljivim, ugroţenim, retkim i za zaštitu prioritetnim tipovima staništa i o merama za njihovo oĉuvanje neophodne

su sledeće aktivnosti kako bi se oĉuvao povoljan status staništa:

- revitalizacija staništa;

- spreĉiti uništavanje i degradaciju zaštićenih tipova staništa;

- izvršiti ĉišćenje i obnavljanje spontano obraslih livadskih površina;

- izvršti inventarizaciju i mapiranje nešumskih staništa na podruĉju parka;

- spreĉiti narušavanje prirodnih karakteristika zaštićenih tipova staništa;

- oĉuvati prirodne procese koji karakterišu staništa i doprinose postojanju specifiĉnih vrsta;

- oĉuvati vrste znaĉajne za staništa na podruĉju zaštićenih prirodnih dobara;

- oĉuvati prirodne mozaiĉnosti šumskih, travnih i vodenih površina,

- oĉuvati prirodni sastav i strukturu šumskih površina, ukljuĉujući prisustvo starih stabala, mrtvog drveta i stabala sa dupljama,

- upravljati i gazdovti tipovima staništa na naĉin kojim se obezbeĊuje oĉuvanje vegetacijskog pokrivaĉa koji karakteriše dato prioritetno stanište (pašnjak/livada/šuma);

- oĉuvati i spreĉavati prevoĊenja prirodnih i polu- prirodnih vodenih i vlaţnih staništa u druge namene.

Aktivnosti i mere na zaštiti flore i faune

Posebne mere se trebaju preduzeti u pogledu oĉuvanja retkih i ugroţenih biljnih i ţivotinjskih vrsta i u te svrhe potrebno je:

- uspostaviti monitoring za sve kljuĉne biljne i ţivotinjske vrste koje se smatraju ugroţenim ili su znaĉajne za oĉuvanje;

- u skladu sa regulativom obezbediti maksimalnu zaštitu za zaštićene vrste;

- praćenje stanja populacija strogo zaštićenih vrsta i ĉinilaca njihovog ugroţavanja, naroĉito praćenje i smanjivanje uticaja promene klime na visoko ranjive vrste i njihova staništa;

- planiranjem gazdovanja šumama obezbediti oĉuvanje granica reţima zaštite utvrĊenim citiranim aktima. Prilikom izdvajanja i obeleţavanja granica odelenja i odseka ne smeju se narušavati granice

reţima zaštite utvrĊene navedenim aktima

- utvrditi i obrazloţiti izbor vrsta drveća za obnovu i rekonstrukciju šuma, u skladu sa merama propisanim navedenimm aktima.

- u prikazu stanja šumskog fonda obraditi pojavu invazivnih drvenastih vrsta na podruĉju obuhvata Plana.

- planom rasadniĉke proizvodnje obezbediti dovoljnu koliĉinu sadnica autohtonih vrsta drveća, koja po sastavu i koliĉini sadnog materijala odgovara potrebi obnove i rekonstrukcije šuma na

predmetnim lokacijama, u skladu sa merama utvrĊenim aktima o zaštiti.

- utvrĊivanjem optimalne šumovitosti obezbediti oĉuvanje i povećanje površina pod prirodnom i/ili poluprirodnom travnom vegetacijom (pašnjaci i livade). U skladu sa potrebama upravljanja fondom

krupne divljaĉi, planirati ĉišćenje i obnavljanje spontano obraslih livadskih površina.

- u skladu sa Uredbom o ekološkoj mreţi, duţ reka, kanala DTD i drugih vodotoka, tj. meĊunarodnih regionalnih i lokalnih ekoloških koridora, oĉuvati i/ili uspostaviti pojas autohtone vegetacije, uz

oĉuvanje travnih površina.

- za staništa koja prema Pravilniku o kriterijumima za izdvajanje tipova staništa, o tipovima staništa, osetljivim, ugroţenim, retkim i za zaštitu prioritetnim tipovima staništa i o merama zaštite za

njihovo oĉuvanje („Sluţbeni glasnik RS“, br. 35/2010), predstavljaju prioritetna staništa, planirati mere neophodne za njihovo oĉuvanje.

Prilikom planiranja radova i aktivnosti u pojedinim gazdinskim jedinicama, u skladu sa ĉl. 74. citiranog Zakona o zaštiti prirode, zabranjeno je koristiti, uništavati i preduzimati drugih aktivnosti kojima

bi se mogla ugroziti bilo koja strogo zaštićene vrste biljaka i ţivotinja.

a. U smislu navedene mere, zabranjeno je uništavanje jedinki bilo koje vrste biljaka i gljiva i njihovih razvojnih oblika seĉenjem ili iskopavanjem i ĉupanjem iz korena u svim fazama biološkog ciklusa

i ugroţavati ili uništavati njihova staništa.



b. U smislu navedene mere, zabranjeno je oštećivati ili uništavati bilo koju strogo zaštićenu vrste ţivotinja i njihove razvojne oblike, jaja, gnezda i legla, kao i podruĉja njihovog razmnoţavanja,

odmaranja i ugroţavati ili uništavati njihova stništa, uzemiravati ih, naroĉito u vreme razmnoţavanja, podizanja mladih, migracije i hibernacije, kao i presecati migratorne puteve.

c. u smislu navedene mere, zabranjeni su šumski radovi i druge aktivnosti oko gnezda navedenih posebno osetljivih strogo zaštićenih vrsta i u periodu njihove najveće osetljivosti (period

razmnoţavanja):

- u krugu polupreĉnika od 100 m oko svakog gnezda orla belorepana (Haliaeetus albicilla), u periodu od 1. januara do 30. juna;

- u krugu polupreĉnika od 100 m oko svakog gnezda crne rode (Ciconia nigra), u periodu od 20. marta do 20. jula;

- u krugu polupreĉnika od 100 m oko svakog gnezda crne lunje (Milvus migrans), u periodu od 1. aprila do 20. jula;

- u krugu polupreĉnika od 500 m oko svakog gnezda orla kliktavca (Aquila pomarina), u periodu od 1. januara do 30. juna;

- u krugu polupreĉnika od 100 m oko svakog gnezda orla krstaša (Aquila heliaca), u periodu od 15. marta do 15. avgusta;

- u krugu polupreĉnika od 150 m oko svakog gnezda orla zmijara (Circaetus gallicus), u periodu od 1. aprila do 15. Avgusta;

- unutar podruĉja na kojima se nalaze kolonije u kojima se gnezde sledeće vrste ptica: ţuta ĉaplja (Ardeola ralloides), gak (Nycticorax nycticorax), velika bela ĉapnja (Casmerodius albus), mala bela

ĉaplja (Egretta garzetta), siva ĉaplja (Ardea cineres), mrka ĉaplja (Ardeola ralloides), kašiĉar (Platalea leucorodia) i raţanj (Plegadis falcinellus), kao i unutar podruĉja koje se nalazi u pojasu od 50 m od

spoljnih (rubnih) gnezda ovih vrsta u pojedinim kolonijama, u periodu od 1. februara do 1. avgusta.

d. U sluĉaju pojave prenamnoţenja insekata koji smanjuju vitalnost šumskih sastojina (Lymantridae, Geometridae i drugi gradogeni defolijatori), kao i za saniranje posledica vetroloma i drugih

nepogoda, pribaviti posebne uslove zaštite prirode.

e. Prilikom izvoĊenja seĉa na predmetnom podruĉju, izostaviti stabla u ĉijim se krošnjama nalaze vidljiva gnezda strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta ptica;

f. Iskljuĉiti mogućnost gradnje tvrdih šumskih puteva i šumskih proseka na mestima reprodukcije strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, ţivotinja i gljiva.

g. Ne planirati presecanje migratornih koridora strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, ţivotinja i gljiva, izgradnjom mostova i prelaza preko vodenih objekata. Na šumskim komunikacijama

koje presecaju bare i vodotoke odgovarajućim tehniĉkim rešenjima (propustima i sl.) omogućiti prolaz migratornim vrstama.

h. Duţ vodotoka oĉuvati/uspostaviti zaštitni („buffer“) pojas od autohtonih vrsta drveća, u skladu sa smernicama za odrţivo gazdovanje šumama ("SGS Qualifore" standard).

i. prilikom izvoĊenja sanitarnih i prorednih seĉa ostaviti 20 – 30 m3/ha mrtvog drveta, odnosno 3 – 8% mrtvog drveta (leţavine i dubećih stabala) od ukupne drvne mase, u razliĉitim fazama razgradnje

i heterogene debljinske strukture.

j. Oĉuvati prirodnu mozaiĉnost šumskih, livadskih i vodenih površina.

k. Prilikom oplodnih seĉa, sprat ţbunja ne odstranjivati u periodu gneţĊenja strogo zaštićenih vrsta ptica koje se gnezde u ţbunju, odnosno od 1. aprila do 1. jula.

l. Radove u šumi izvoditi u odgovarajuće vreme i na takav naĉin da se što manje remeti potreban mir za razvoj i opstanak divljih biljnih i ţivotinjskih vrsta.

m. Zabranjeno je pošumljavanje bara, livada, pašnjaka, pešĉanih i šljunkovitih obala, ţala i sprudova. Ukoliko se osnovama/planovima/programima, koji proisteknu iz predmetnog Plana, planira

pošumljavanje mesta na kojima prethodno nije bila šuma (poljoprivrednog i šumskog zemljišta), neophodno je od ovog zavoda pribaviti posebne uslove.

- ne unosti biljne vrste koje se ponašaju invazivno.

- u primeni hemijskih sredstava za zaštitu bilja, odnosno negu šuma, moraju se preduzeti organizacione i tehniĉke mere zaštite zemljišta i voda kojima će se obezbediti oĉuvanje prirodnih vrednosti

podruĉja (npr. zabrana ispiranja ambalaţe od sredstava zaštite i mehanizacije u zoni hidrološkog uticaja na prirodna/poluprirodna staništa, spreĉavanje zagaĊenja voda putem aerosola i sl.).

Aktivnosti i mere na zaštiti posebno zaštićenih prirodnih vrednosti

U skladu sa Prostornim planom podruĉja posebne namene Specijalnog rezrvata prirode „Gornje Podunavlje“ i Zakonom o zaštiti prirode, na lokalitetima u I stepenu zaštite, spomenicima prirode, kao i

pojedinaĉnim prirodnim retkostima sprovodiće se mere zaštite, oĉuvanja i prezentacije u skladu sa reţimom zaštite, kroz:

- redovno obeleţavanje posebno zaštićenih objekata prirode i njihovih granica u skladu sa Pravilnikom o naĉinu obeleţavanja zaštićenih prirodnih dobara („Sl. gl. RS“ br. 30/92, 24/94, 17/96);

- utvrĊivanje protokola za redovnu evidencija stanja prirodnih vrednosti.

Aktivnosti na zaštiti kulturnog nasleĊa

Zaštita i oĉvanje kulturno istorijskih spomenika utvrdiće se posebnim Programima (u skladu sa srednjeroĉnim programima zaštite i razvoja), a za prirodni prostor koji ih okruţuje vaţe osnovna

opredeljenja iz ovog plana koja se odnose na zaštitu prirodnih vrednosti i retkosti. Identifikovani kulturno-istorijski spomenici na prostoru Severnobaĉkog šumskog podruĉja i u njegovoj zaštitnoj zoni, štitiće

se, obeleţavati i prezentovati u skladu sa uslovima i merama Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Od planiranih aktivnosti potrebno je posebno navesti saradnju sa struĉnim i nadleţnim instutucijama na

oĉuvanju i prezentovanju kulturno-istorijskih spomenika.



7.2.2.Mere i aktivnosti na zaštiti prirode

Izrada katastra zagaĊivaĉa u Severnobaĉkom šumskom podruĉju

Pored evidencije bespravno podignutih objekata, izvršiće se i evidentiranje svih zagaĊivaĉa površinskih i podzemnih voda u Severnobaĉkom šumskom podruĉju i u zaštitnoj zoni, a koji imaju uticaj na

podruĉje parka. Nakon inventarizacije daće se predlog mera za suzbijanje i sanaciju izvora zagaĊenja.

Praćenje stanja voda

U cilju zaštite voda, neophodno je izvršiti katastar prirodnih i kaptiranih izvora. Pratiće se stanje površinskih voda preko najznaĉajnih parametara. Vršiće se i biološki monitoring potoka i reka na

podruĉju parka, praćenjem fiziĉkih i hemijskih svojstava staništa i bentosnih (obalskih) zajednica.

Upravljanje otpadom u Severnobaĉkom šumskom podruĉju

U cilju odrţavanja komunalne higijene na prostoru Nacionalnog parka, sa ostalim relevantnim ĉiniocima, teţiće se adekvatnom i odrţivom rešenju, kontinuiranog odnošenja otpada, izgradnji

kanalizacionih sistema, preĉišćavanju otpadnih voda. Neophodno je sudelovanje sa lokalnim vlastima na rešavanju problema otpada na ĉitavom podruĉju Parka.

Tehniĉke mere

Poboljšanje kvaliteta putne mreţe je jedna od vaţnih mera koje je neophodno sprovesti u narednom periodu. Potrebno je odrediti konkretne puteve kojima se moţe povećati upotrebljivost pretvaranjem

u makadamske bez promene (ili uz minimalnu izmenu) osnovnih trasa puta.

Izgradnja infrastrukture se generalno odnosi na oĉuvanje i izgradnju postojećih objekata u šumi (šumske kuće i pomoćni objekti, radilišta, rasadnici). U šumama rekreativnog karaktera to su

objekti za pasivnu i aktivnu rekreaciju (igrališta, šetne staze, specijalizovane staze za osobe sa invaliditetom, nastrešnice, loţišta za vatru, kamp lokacije, klupe za odmor, vidikovci i sl.)

Aktivnosti i mere za ostvarivanje ciljeva gazdovanja lovištem:

- obnavljanje i naseljavanje divljaĉi u lovištu (dinamika razvoja populacije);

- izgradnja i odrţavanje lovnih i lovno-tehniĉkih objekata, izgradnja i odrţavanje lovno-proizvodnih objekata i ograĊivanje dela lovišta (u delu podruĉja van nacionalnog parka);

- gajenje, zaštita, lov i korišćenje divljaĉi i njenih delova;

- zaštita divljaĉi i mere za obezbeĊivanje mira u lovištu;

- prihrana i prezimljavanje divljaĉi u lovištu;

- mere za ostvarivanje saradnje sa drugim delatnostima i susednim lovištima;

- druge mere koje proistiĉu iz posebnih ciljeva gazdovanja lovištem.

7.3. Smernice za realizaciju predviĊenih mera

Smernice za obezbeĊivanje oĉuvanja i zaštite posebno zaštićenih objekata prirode

Zakonom o zaštiti prirode utvrĊen je reţim korišćenja i naĉin zaštite posebno vrednih prirodnih objekata, i on u celini obuhvata obeleţavanje zaštićenih delova prirode na terenu i njihovo kartiranje, kao

i mere i poslove vezane za neposrednu zaštitu svakog dobra posebno. Obeleţavanje zaštićenih delova prirode na terenu vrši se kroz: obeleţavanje spoljne granice zaštićenog prirodnog dobra; postavljanje tabli

sa znakom za oznaĉavanje zaštićenog prirodnog dobra. Obeleţavanje zaštićenog dela prirode vrši se u skladu sa vaţećim pravilnikom i postavljanje tabli upozorenja i zabrane u vezi sa nedozvoljenim i

ugroţavajućim aktivnostima. Sve aktivnosti upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima moraju se prilagoditi operativnim planskim dokumentima i uslovima zaštite prirode.

Smernice za obnavljanje sastojina mekih lišćara

Šume mekih lišćara preovlaĊuju u šumskom fondu Severnobaĉkog šumskog podruĉja, a u najvećoj meri su zastupljene sastojine hibridnih topola, vrbe i bele topole. Tehnologija obnavljanja

podrazumeva primenu ĉiste seĉe kao redovnog vida obnavljanja šuma sa veštaĉkim pošumljavanjem sadnjom sadnica.

Nakon realizacije ĉiste seĉe obavezno se pristupa pripremi terena za pošumljavanje. Priprema terena za pošumljavanje moţe se vršiti kao delimiĉna obrada ili kao potpuna obrada zemljišta na seĉinama

gde je tehniĉki moguće i ekonomski opravdano raditi istu. U odnosu na delimiĉnu obradu zemljišta, teren treba prethodno pripremiti za sadnju, sakupljanjem i spaljivanjem ostataka od seĉe, uništavanjem

izbojaka iz panja i seĉe šiblja. Izdanaĉku moć panjeva euroameriĉkih topola kao i ameriĉkog jasena i negundovca koji stvaraju velike probleme kod nege novopodignutih sastojina moguće je uništiti i

hemijskim putem. U svakom sluĉaju, pripremu terena neophodno je izvesti tako da omogući nesmetan ulazak mehanizaciji u svim periodima godine u sastojinu radi izvoĊenja mera nege.



Veštaĉko pošumljavanje vrši se sadnjom sadnica klonskih topola, vrbe i bele topole. Sadnja sadnica klonskih topola vrši se sa razmakom sadnje 6x3 ili 6x6. Sadnji sadnica prethodi mehanizovano

bušenje rupa prema projektovanoj mreţi 6x3 m odnosno 6x6 m. Sadnja sadnica bele topole vrši se po istoj tehnologiji. Sadnja vrbe vrši se sadnicama 1/1, 1/2 sa razmakom sadnje 3x3 m. Ukoliko se promeni

tehologija ili se doĊe do novih saznanja, samim tim, doći će i do promene razmaka sadnje, a tehnologija će se detaljnije razraĊivati osnovama gazdovanja šumama.

Smernice za obnavljanje sastojina tvrdih lišćara

Šume tvrdih lišćara u Severnobaĉkom šumskom podruĉju u najvećoj meri predstavljaju šume hrasta luţnjaka, kao i veštaĉki podignute i izdanaĉke sastojine bagrema.

Sve šume hrasta luţnjaka u okviru šumskog podruĉja, obnavljaju se primenom oplodnih (postepenih) seĉa, koje se sa mogućim modifikacijama, po pravilu izvode u tri seka, a to su: pripremni, oplodni

i završni.

Pripremni sek oplodne seĉe se po pravilu izvodi dve godine pre oĉekivanog uroda semena glavne vrste drveća, neophodnog za nasemenjavanje zemljišta u šumama koje su obuhvaćene procesom

obnove. U pripremnoj fazi se uklanjaju prekobrojna stabla preteţno pratećih vrsta drveća, uglavnom lakog semena koje se raznosi po sastojini i na taj naĉin vrši prirodno pošumljavanje (u ovoj fazi u velikom

broju jedinki nepoţeljnih vrsta). Pored stabala lakog semena, uklanjaju se i stabla hrasta luţnjaka loših fenotipskih karakteristika i prisutna stabla cera. Radi obezbeĊivanja mešovitog sastava buduće sastojine,

ostavlja se tri do pet, a po potrebi i više zrelih stabala pratećih vrsta po hektaru, ravnomerno rasporeĊenih po ĉitavoj podmladnoj površini. Na ovaj naĉin se obezbeĊuje ravnomerno zasejavanje semena ovih

vrsta na podmladnim površinama, ĉime se obezbeĊuje mešoviti sastav u pogledu vrsta drveća buduće sastojine.

Posle izvedenog pripremnog seka pristupa se pripremi terena za nasemenjavanje i razvoj ponika. Da bi se obezbedilo dobro klijanje semena i nesmetan razvoj ponika u prvoj fazi glavne, a kasnije i

pratećih vrsta drveća, potrebno je izvršiti uklanjanje podstojne vegetacije na podmladnim površinama. Podstojna (ţbunasta) vegetacija se uklanja u dve faze, a što je uslovljeno dimenzijama podstojne

vegetacije. Podrast preĉnika stabalaca iznad 7 santimetara se uklanja seĉom motornim testerama, a dobijeni drvni materijal moţe da se koristi kao biomasa za energetske i druge potrebe. Ostali podrast preĉnika

ispod 7 santimetara uklanja se kombinovanom primenom mehaniĉkih i hemijskih sredstava. Mehaniĉko uklanjanje sitnog podrasta se vrši šumskim tarupima (mulĉerima), koji se u agregatu sa traktorima

kreću izmeĊu preostalih stabala u sastojini vršeći na taj naĉin pretvaranje podrasta u iver, koji se kasnije transformiše u organsko Ċubrivo.

Izbojci i izdanci koji se kasnije javljaju iz panjeva i ţila mehaniĉki uklonjenog podrasta suzbijaju se hemijskim sredstvima na bazi glifosata. Tretiranje izbojaka i izdanaka se vrši tokom kasnog leta i

rane jeseni, što u datim okolnostima znaĉi da se na istoj površini tretiranje herbicidima vrši najĉešće jedanput ili najviše dva puta tokom ophodnje.

Nakon pripreme terena u godini dobrog uroda semena glavne vrste drveća vrši se kombinovano prirodno nasemenjavanje i veštaĉko podsejavanje ţira na zemljištu podmladnih površina. Setva ţira se

vrši mehaniĉkim ili hidrauliĉnim sejaĉicama u agregatu sa traktorima, na onim površinama gde prirodnim putem nije obezbeĊena dovoljna koliĉina semena. Za ovu svrhu iskljuĉivo moţe da se koristi seme

hrasta iz registrovanih semenskih sastojina i semenskih plantaţa, ili drugih objekata u skladu sa Zakonom o šumskom reproduktivnom materijalu.

Posle opadanja ţira i dopunskog veštaĉkog podsejavanja vrši se oplodni sek, kojim se u znaĉajnoj meri otvara šumski sklop, kako bi se stvorili povoljni uslovi svetlosti i mikroklime za dobro klijanje

ţira i razvoj podmlatka. Preostala stabla sastojne imaju ulogu da u odreĊenoj meri spreĉe prekomerno zakorovljavanje podmladnih površina, štite ponik od prejake insolacije i zagrevanja i u sluĉaju

nezadovoljavajućeg uspeha, osiguraju naknadno prirodno nasejavanje.

Ako se godina uroda semena pratećih vrsta podudari sa urodom semena luţnjaka, odnosno glavne vrste drveća, tada se tokom oplodnog seka uklanjaju i gotovo sva preostala stabla pratećih vrsta, u

suprotnom se uklanjaju nakon njihovog punog uroda.

Posle uspešno sprovedene obnove vrši se završni sek kojim se uklanjaju preostala stabla glavne i pratećih vrsta drveća. U cilju podrške oĉuvanju biodiverziteta u završnom seku se ostavljaju tri do pet

stabala glavne i pratećih vrsta po hektaru, od kojih jedno po mogućstvu treba da bude suvo ili u odmakloj fazi odumiranja, kao i odgovarajuća koliĉina leţevine koja neće ometati razvoj podmlatka.

Sadnju sadnica bagrema vršiti uz prethodnu, delimĉnu pripremu terena i zemljišta. Pripremu vršiti prvenstveno na seĉinama gde je tehniĉki moguće i ekonomski opravdano vaditi panjeve. Ukoliko se ne

vrši obrada zemljišta teren treba prethodno pripremiti za sadnju, prikupljanjem i spaljivanjem otpadaka od seĉe, uništavanjem izbojaka iz panja, seĉom šiblja. Izdanaĉku moć panjeva bagrema kao i ameriĉkog

jasena, negundovca, kiselog drveta koji stvaraju velike probleme kod nege novopodignutih sastojina moguće je uništiti i hemijskim putem. U svakom sluĉaju, pripremu terena neophodno je izvesti tako, da

omogući nesmetan ulazak mehanizacije u svim periodima godine u sastojinu radi izvoĊenja mera nege. Sadnju vršiti pod ašov sa jednogodišnjim sadnicama (1+0). Za uspeh sadnje veoma je znaĉajno da se

izvrši jesenja sadnja (ukoliko to uslovi dozvoljavaju).Shodno utvrĊenim ciljevima, primenjivati gustinu sadnje 1,5 x 2,2 m. , a tehnologija će se detaljno razraĊivati osnovama gazdovanja šumama. Ukoliko se

promeni tehologija ili se doĊe do novih saznanja, samim tim, doći će i do promene razmaka sadnje, a tehnologija će se detaljno razraĊivati osnovama gazdovanja šumama.

Smernice za realizaciju mera nege

Osvetljavanje podmlatka

U hrastovim šumama i mešovitim šumama hrasta (luţnjaka i cera) kao vrstama svetlosti, prve seĉe nege - seĉe osvetljavanja podmlatka, smatraju se veoma vaţnim, kojima je osnovni cilj da se krunama

obezbedi dovoljno svetlosti. Izvode se u fazi ranog podmlatka, u starosti 4-10 godina, tj. u fazi kada se formira sklop i mlade biljke iz faze pojedinaĉnog ţivota prelaze u zajedniĉki ţivot.

U okviru nege hrastovog podmlatka neophodno je primeniti sledeće mere:

- oslobaĊanje od korova i ţbunja;



- uklanjanje oštećenih jedinki;

- regulisanje sastava i smeše;

- razreĊivanje pregustog podmlatka;

OslobaĊanje od korova i ţbunja je mera kojom se, kako je već reĉeno, mora podmlatku hrasta obezbediti ţivot sa “otkrivenom glavom” što je od odluĉujuće vaţnosti za budući razvoj sastojine. Na

površinama gde je podmladak redak, veliku opasnost predstavlja bujni korov koprive, kupine, paviti i dr. koji moţe da uguši podmladak hrasta, pa se mora uklanjati. Istovremeno, veliku smetnju predstavljaju i

druge prateće vrste ili izbojci i izdanci, koji u poĉetku brţe rastu i zasenjuju podmladak. Zato u ovoj fazi treba sasecati i eliminisati konkurente hrastovima- kitnjaku i luţnjaku (najĉešće cer, lipa, grab, klen) i

prevesti ih u funkciju podsticanja pravilnog razvoja, boĉnom zasenom ĉišćenje od donjih grana, a zasenjivanjem zemljišta odrţavanje vlage.

Uklanjanje oštećenih jedinki je, takoĊe, neophodna mera u hrastovim šumama. IzvoĊenjem seĉa obnavljanja, prilikom obaranja stabala, izvlaĉenja poseĉenog materijala, moţe biti oštećen veliki broj

mladih individua podmlatka. Isto tako treba ukloniti i bolesne, od insekata oštećene jedinke ili od grĉica i miševa oglodana stabla, kao i od drugih oštećenja.

Regulisanje sastava i smeše je jedan od veoma vaţnih zadataka nege hrastovog podmlatka. Naroĉito je u mešovitim sastojinama hrastova (luţnjak i kitnjak) i drugih vrsta neophodno sprovesti ovu meru

jer se druge vrste kao cer, lipa, grab, i u višim poloţajima bukva lakše obnavljaju zbog obilnijeg i ĉešćeg plodonošenja i sitnijeg semena. Kao biološki jaĉe vrste, posebno u ranoj mladosti, brţe rastu u visinu,

guše i ometaju normalan razvoj hrastovog podmlatka pa se mora, u zavisnosti od postavljenog cilja, regulisati ţeljena procentualna zastupljenost vrsta i tip mešovitosti. Sa biološkog aspekta, za hrastove je

povoljnija stablimiĉna mešovitost. Isto tako u tipovima šuma ĉistih hrastovih sastojina broj jedinki-gustinu treba redukovanjem svesti na odgovarajuću ţeljenu meru.

RazreĊivanje pregustog podmlatka spada u najvaţnije poslove nege podmlatka hrasta jer njegov razvoj u pregustom sklopu karakterišu vretenast rast i redukovane krune. Pošto u mladosti ima veoma

“meku kiĉmu” moţe doći do savijanja pod pritiskom snega, a zbog nedostatka svetlosti dolazi do pojave fototropizma. S druge strane naglo, prejako i nepaţljivo razreĊivanje sklopa uzrokuje krivljenje stabala

hrasta. Da bi se ove negativne posledice izbegle postoje dva u praksi proverena naĉina:

- trajno odrţavanje umerenog (potpunog) sklopa,i

- formiranje podstojnog sprata od graba ili lipe, što omogućuje izvoĊenje neophodnih uzgojnih mera bez opasnosti da se sklop prekine. Ova konstatacija, u dobroj meri, vaţi i za mlade luţnjakove

sastojine.

Seĉe osvetljavanja podmlatka izvode se po poznatim principima negativne selekcije - posrednim pomaganjem najboljim stablima. Tom prilikom se identifikuju i uklanjaju ona stabla koja imaju

negativne fenotipske karakteristike (rašljasta stabla, kriva, deformisana, sa previše razvijenom krunom i dr.), bolesna i oštećena stabla, izdanci i izbojci kao i stabla predrasta koja se ne mogu skladno uklopiti u

mladu sastojinu. TakoĊe su nepoţeljna i stabla kod kojih se javljaju letnji, tzv. ivandanski izbojci, jer ĉesto ne stignu da odrvene, pa ih ošteti mraz i to dovodi do pojave rašljanja na stablima.

Preporuĉuje se da 2-3 godine posle izvršene prve seĉe osvetljavanja podmlatka, seĉa vrši ponovo, kada se pojavi opasnost od zagušivanja hrastovog podmlatka. Najĉešće treba provesti dve seĉe

osvetljavanja podmlatka.

Ĉišćenje u mladim prirodnim sastojinama i mladim kulturama

Seĉe ĉišćenja izvode se u sastojini u fazi odraslog podmlatka i ranog mladika, tj. u fazi kada se formirao sklop, pa do poĉetka prirodnog ĉišćenja stabala od donjih grana, orijentaciono do starosti

sastojine od 20 godina. U ovoj fazi je u hrastovim sastojinama intenzivno već zapoĉeto raslojavanje sastojine, diferenciranje i redukovanje broja stabala, tada su jasno izdiferencirana stabla u navedene tri

kategorije: nadrasla (vladajuća), suvladajuća i nadvladana (potisnuta).

Kako ĉesto nisu izvoĊene seĉe osvetljavanja podmlatka, zbog toga je intervencija (uzgajivaĉa) neophodna da se prirodna selekcija i budući razvoj sastojine usmeri ka ţeljenom, postavljenom, cilju. U

ovoj, za budućnost najvaţnijoj, razvojnoj fazi sastojine, nastavlja se sa zapoĉetim uzgojnim seĉama iz prethodne faze, koje se zapravo odvijaju po istim principima, sa neophodnim korekcijama. Osnovni

zadatak, teţište rada je negativna selekcija, naroĉito ako sastojina nije ranije negovana. Predmet ĉišćenja su nepoţeljni ĉlanovi zajednice - bilo da su nepoţeljne jedinke (prerasle,oštećene, bolesne, krive,

rašljaste, grmolike i sl.) ili nepoţeljne vrste drveća. Posebnu paţnju treba obratiti na stabla hrasta izdanaĉkog porekla i stabla predrasta (posebno cera), koja se ne mogu skladno uklopiti u sastojinu i neophodno

je uklanjati ih.

Regulisanje sastava i smeše je drugi zadatak, ukoliko to nije uraĊeno ranije. U hrastovim (luţnjakovim i kitnjakovim) sastojinama je veoma vaţno odrţavanje podstojne - sporedne sastojine, radi

zadrţavanja vlage i povećanja kvaliteta debla, uvećanja bioekološke stabilnosti, biološke raznolikosti i funkcionalnog boniteta. Zato prilikom ĉišćenja, vrsta senke ili polusenke, ukoliko ne ugroţavaju hrast, ne

treba sva uklanjati, već prevršavati i “drţati” ih u podstojnom spratu radi obezbeĊivanja boĉne zasene.

RazreĊivanje sastojine je neophodno u gustim hrastovim populacijama kako bi se predupredile štete naroĉito od (vlaţnog) snega, kada je deblo dugo i tanko. Zahvat se vrši u gornjem spratu sastojine.

Navedeni zadaci se ne smeju ispunjavati odjednom - jednim zahvatom, jer bi zahvat bio preveliki što bi se negativno odrazilo na razvoj sastojine. Zato se ĉišćenje mora izvoditi nekoliko puta, u intervalu od 3-

5 godina, odnosno treba ih ponoviti 2-3 puta.

Jaĉina zahvata obiĉno iznosi 15-20% po zapremini, pri ĉemu horizontalni sklop sastojine ne treba sniţavati ispod 0,8-0,9. To znaĉi da zahvat mora biti ravnomeran po celoj površini.

U nenegovanim sastojinama ĉišćenje treba vršiti ĉešće, sa slabijim zahvatom. Tada istovremeno treba ostvariti i nerealizovane ciljeve seĉe osvetljavanja podmlatka, mada se to teţe moţe postići.

U vrlo gustim sastojinama hrasta nepoţeljne jedinke se seku nisko do zemlje, u reĊim se prevršavaju ili seku na odreĊenoj visini, radi odrţavanja sklopa pri ĉemu ona imaju navedenu ulogu podstojne

sastojine. Treba napomenuti da su, usled oteţane prohodnosti i slabe preglednosti, ovi radovi veoma oteţani i skupi.



Radi smanjenja troškova nege šuma moţe da se, ne vrši seĉa nege na ĉitavoj podmlaĊenoj površini, već da se vrši njihova koncentracija na manjoj površini - parcelici, proraĉunatoj i razmeštenoj na

osnovu broja stabala u fazi zrelosti sastojine. U prvoj fazi se vrši prosecanje linija (proseka) širine oko 1 m na rastojanju 10 m. U drugoj fazi se uz ivicu proseka vrši postavljanje (ograniĉavanje) parcelica

površine 16-25 m2 (4x4 do 5x5 m), takoĊe sa razmakom oko 10 m. Na ovaj naĉin se radovi nege podmlatka vrše u proseku na oko 20% površine, dok se prostor izmeĊu parcelica prepušta spontanom razvoju.

Svaka parcelica praktiĉno predstavlja jednu “proizvodnu” ćeliju koja treba da proizvede po jedno kvalitetno stablo na kraju ophodnje.

Proredne seĉe - nega starijeg mladika i srednjedobne sastojine

Kada su izvoĊenjem prethodnih seĉa nege ostvareni postavljeni ciljevi, u periodu starijeg mladika poĉinje se sa izvoĊenjem prorednih seĉa. Tada su se već donji delovi debla oĉistili od grana a u

sastojini je izvršeno diferenciranje stabala u navedene tri grupe. Dominantna i vladajuća stabla ĉine gornji sloj ili glavnu sastojinu a suvladajuća i nadvladana stabla (srednji i donji sloj) sporednu sastojinu. U

tom periodu nove ţivotne faze sastojine neophodni su i drugaĉiji uzgojni zahvati, pa se sa masovne nege prelazi na individualnu, odnosno vrši se pozitivna selekcija.

Glavni zadatak prve prorede je da se iz postojeće sastojine identifikuju i odaberu kandidati za stabla budućnosti, kojima se, izvoĊenjem seĉa proreda, obezbeĊuje formiranje pravilne krune, debla i dobra

vitalnost. Kandidati se biraju iz dominantnog sprata a njihov broj treba da iznosi 300-400 (500) po ha, ravnomerno rasporeĊenih po površini. Sva ostala stabla se dalje tretiraju kao pomoćna - sporedna.

Proredom se tom malom broju odabranih stabala pomaţe, uklanjanjem većih konkurenata, bez obzira da li su dobra ili loša. Na isti naĉin se izvodi i naredna proreda, kada se opet pronalazi najbolji a uklanja

jaĉi konkurent.

U periodu srednjedobne sastojine, najkasnije do 40 (50) godine starosti od postojećih kandidata bira se i trajno obeleţava oko 200 stabala budućnosti po ha. Sve buduće proredne seĉe vrše se u njihovu

korist, pri ĉemu svako to stablo, po principu Šedelinove selektivne prorede, predstavlja zajedno sa okolnim stablima jednu “prorednu ćeliju”.

Stabla budućnosti, pored ostalih uslova (da su semenog porekla, zdrava, prava, da imaju simetriĉnu i pravilno razvijenu krunu), treba da su najmanje 10-20% viša i 30-50% deblja od ostalih stabala

dominantnog sprata, i da im je koeficijent vitkosti niţi od 120. Pri ovom treba imati u vidu dominantno izdanaĉko poreklo ovih šuma, dosadašnji uzgojni postupak te i usled toga zateĉeno stanje u odnosu na

ciljeve gazdovanja šumama.

Prorede su, po pravilu, nastavak kontinuelne nege mlade sastojine i izvode se 3-4 godine posle poslednje seĉe ĉišćenja, odnosno u starosti od 20 do 30 godina.

Pošto se visokom proredom, uglavnom, seku stabla iz dominantnog sprata, jaĉina zahvata po pravilu ne treba da bude velika, i ranije negovanim sastojinama iznosi 15-20% po zapremini.

Efekti izvršene prorede u hrastovim šumama osećaju se vrlo brzo, i kroz 5-8 godina sastojina se ponovo sklopi i odabrana stabla ponovo budu ometana od svojih konkurenata. Tada se izvodi naredna

proreda, tako da proredni interval iznosi po pravilu u mlaĊem periodu 5-6 godina, a u starosti sastojine od 40 do 50 god. i starijim, 10 i više godina.

Smernice za realizaciju plana korišćenja šuma

Smernice za sprovoĊenje korišćenja šuma daju objašnjenje i obrazloţenje tehnologije, kao i uputstva za izvoĊenje planiranih radova. Realizacija seĉa planiranih ovom osnovom izvodiće se putem

godišnjih izvoĊaĉkih planova gazdovanja šumama. Pri tome treba voditi raĉuna o ciljevima gazdovanja, odreĊenom prinosu, kriterijumima seĉive zrelosti, uzgojnim potrebama, kao i o rezultatima dobijenim

premerom šuma pri izradi ove osnove. Na bazi saĉinjenog plana seĉa, kao i prethodnog premera sastojina predviĊenih za seĉu u narednoj godini (doznake stabala), sastavlja se izvoĊaĉki projekat gazdovanja

šumama kao konaĉni planski dokument za izvoĊenje seĉa.

Doznaku stabala za seĉu vrši struĉno lice uvaţavajući odredbe Zakona o šumama.

Zavisno od cilja gazdovanja i naĉina izvoĊenja, seĉe mogu biti:

- seĉe obnavljanja (ĉiste seĉe),

- seĉe obnavljanja (oplodne seĉe) i

- proredne seĉe

Ĉiste seĉe

Obeleţavanje stabala za seĉe obnavljanja vrši se površinski i to po graniĉnoj liniji koja se ukljuĉuje u površinu za ĉistu seĉu. Da bi se planirani cilljevi gazdovanja što potpunije ostvarili, a radovi

izvodili efikasno, pri izvoĊenju seĉa, tamo gde je to moguće, treba nastojati da godišnje seĉe budu skoncentrisane radi lakše organizacije. TakoĊe treba nastojati da se usaglasi mesto i vreme izvoĊenja ĉistih

seĉa i proreda, tako što će se u blizini ĉistih seĉa istovremeno izvoditi i prorede. Seĉe se moraju izvoditi u vreme kada nema opasnosti od naglog dolaska visokih voda, a radi efikasnije zaštite proizvedenih

sortimenata za vreme poplava seĉe treba da napreduju u nizvodnom pravcu. Na mestima gde se vrše seĉe ne treba ostavljati manje neposeĉene površine, jer bi to izazvalo organizaciono tehniĉke probleme

prilikom izvoĊenja radova u budućnosti. Prilikom izvoĊenja radova treba voditi raĉuna da se oborena stabla ne ukrštaju i da visina panjeva ne prelazi 1/4 preĉnika. Krojenje poseĉenog drveta treba prilagoditi

trţišnim uslovima, tako da se postignu maksimalni finansijski efekti (veće uĉešće trupaca i oblog tehniĉkog drveta na raĉun ogrevnog drveta, svoĊenje otpada na najmanju meru). Da bi se ovi ciljevi postigli

krojenje treba da izvodi struĉno lice. Posle seĉe mora se uspostaviti šumski red shodno Pravilniku o šumskom redu. Radovi na izvlaĉenju sortimenata moraju biti tako organizovani da vreme od seĉe do

izvlaĉenja na stovarište bude što kraće, a da drvni materijal bude smešten na pristupaĉnim stovarištima bezbednim od poplave.

Seĉe obnavljanja se izvode u zimskom periodu tj. u doba mirovanja vegetacije. Seĉa se izvodi motornim testerama dok je u plantaţama hibridnih topola u upotrebi i harvester. Partiju sekaĉa po pravilu

ĉine dva sekaĉa i jedna motorna testera. Razmak izmeĊu partija sekaĉa je dvostruka visina srednje sastojinskog stabla.



Oplodne seĉe

Seĉe obnavljanja prevashodno se rade u sastojinama hrasta luţnjaka. Obnavljanje sastojina hrasta luţnjaka ima svoje specifiĉnosti u odnosu na druge seĉe obnavljanja.

Sastojine hrasta luţnjaka pre same seĉe treba odreĊenim zahvatima (tarupiranje podrasta idr.), pripremiti da bi se seĉa, a kasnije i samo pošumljavanje moglo izvesti na najbolji naĉin.

Nakon pripreme sastojine, tarupiranje podrasta i dr. vrši se obeleţavanje stabala za seĉu. U meĊuvremenu se konstatuje dali su stabla na površini za seĉu urodila i kog je inteziteta urod da bi on posluţio

za kriterijum pri obeleţavanju stabala za seĉu.

Pošto se konstatuje urod stabala na površini za seĉu vrši se veštaĉko podsejavanje na onim površinama na kojima nije bilo uroda semena hrasta luţnjaka. Na ovaj naĉin se cela površina za seĉu pošumi.

Seĉa stabala koja se vade u prvom navratu poĉinje onog trenutka kada prestaje vegetacioni period, a seme sa stabala koja su urodila je opalo. Vremenski gledano ova faza u obnovi hrasta luţnjaka

nastaje uglavnom u novembru mesecu. Period mirovanja vegetacije i vreme za izvoĊenje seĉa obnove je od novembra do aprila naredne godine.

Sama seĉa odvija se uglavnom po suvom i mraznom vremenu kada je izbegnuto maksimalno moguće oštećenje hrastovog semena ili hrastovog podmlatka. Seĉa se izvodi sukcesivno na celoj površini s

tim da se razmak izmeĊu sekaĉa strogo poštuje da ne bih došlo do neţeljenih posledica. Sortimenti koji se proizvode, strogo se od strane struĉnih lica klasiraju, a sekaĉi vode raĉuna da obaranje stabala i

slaganje ogreva bude u jednom smeru da bi se nakon seĉe izvoz mogao odvijati nesmetano.

Izvoz tehniĉke oblovine izvodi se forvarderima, koji poseduju takve tehniĉke karakteristike da i pod punim opterećenjem prave minimalna oštećenja na hrastovom semenu odnosno podmlatku. Ogrevno

drvo se izvozi lakim traktorima tako da stvaraju beznaĉajna oštećenja na semenu i podmlatku.

Izvoz drvnih sortimenata sa seĉine je strogo po suvom ili mraznom vremenu, jer su oba vrlo povoljna sa stanovišta mogućih oštećenja koja se javljaju na semenu odnosno hrastovom podmlatku od

strane mašina koje izvoze drvne sortimente.

Šumski otpad koji ostaje posle izvoza drvnih sortimenata se prodaje ili se slaţe u gomile koje se formoraju na panjevima poseĉenih stabala.

Naĉin i izvoĊenja svih napred navedenih faza u seĉama obnove hrastovih sastojina se strogo poštuju jer bi u protivnom sav uloţen trud u podizanju mladih sastojina hrasta luţnjaka bio uzaludan.

Proredne seĉe

Obeleţavanje stabala za proredne seĉe će se izvršiti stablimiĉno. Intenzitet prorede za svaku pojedinu sastojinu i vrstu drveta biće operativno definisan osnovama gazdovanja šumama. Prilikom izvoĊenja

proreda treba se pridrţavati odreĊene zapremine predviĊene za proredu jer je navedeni procenat odreĊen prema zapremini sastojine u vreme izrade osnove, što kod mlaĊih sastojina sa velikim procentom

godišnjeg prirasta daje (u apsolutnom smislu vrednosti) neprecizan podatak.

Vreme izvoĊenja proreda po odeljenjima treba uskladiti sa izvoĊenjem seĉa obnavljanja u najbliţim odsecima, kako bi upotrebljena mehanizacija bila što funkcionalnije korišćena. Seĉe se moraju izvoditi

u vreme kada nema opasnosti od naglog dolaska visokih voda. TakoĊe, ako se ukaţe potreba za proredama ili sanitarnim seĉama (vetrolomi, vetroizvale i dr.) u nekim odeljenjima i odsecima koji nisu planirani

ovom osnovom, (sastojine u kojima je usvojeno prelzano gazdovanje kao sistem gazdovanja), potrebno je i njih uraditi uz saglasnost, saradnju i nadzor šumarske inspekcije.

Prorede se izvode tokom cele godine.

Organizacija seĉe stabala u proredi tvrdih lišćara je dugogodišnjim usavršavanjem dovedena u takvo stanje da sekaĉ daje maksimalne rezultate uz istovremenu maksimalnu sigurnost. Preporuĉena

organizaciona forma sekaĉke partije je svedena na: 1+1 odnosno jedan motorni sekaĉ i jedan pomoćnik. Partija sekaĉa u svom zaduţenju ima dve motorne testere, alatke i svu zaštitnu opremu. Od motornih

testera preporuĉuje se da ima jednu jaĉu za sastojine debljih dimenzija (seĉe u srednjodobnim sastojinama) i drugu slabiju za sastojine manjih dimenzija (seĉe u ĉišćenjima i prvim proredama).

Sekaĉke linije treba da budu rasporeĊene na svakih 60 m i ta duţina je jednaka u proseku dvostrukoj visini stabala i ta razdaljina ĉini bezbedan rad sekaĉa pri obaranju stabala. Obaranje stabala u proredi

tvrdih lišćara uglavnom se odvija tako da smer oborenih stabala ne ometa kasnije izvoz drvnih sortimenata iz sastojine do stovarišta.

U proredi tvrdih lišćara kao i kod glavnih seĉa, krojenje (anlegovanje) debla i klasiranje drvnih sortimenata vrši struĉno lice korisnika/vlasnika šume.

Prorede u mekim lišćarima rade se šematski (dijagonalna proreda) ili seĉa doznaĉenih stabala (selektivna proreda). Proizvod pri prorednoj seĉi mekih lišćara je celulozno drvo koje moţe u zavisnosti od

kupca da se radi kao dugo (duga celuloza) ili metarsko (kratka celuloza).

Tehniĉka oblovina i duga celuloza se slaţu tako da ne smetaju kretanju mašina koje rade na odvozu, dok se ogrevno drvo i kratka celuloza slaţu u sloţaje visine jednog ili dva metra.

Izvoz tehniĉke oblovine se izvodi ekipaţama ili forvarderima. Opredeljenje za jednu ili drugu mašinu zavisi od same sastojine i rasporeda stabala po jedinici površine, kao i o preĉnicima i zapremini

izraĊenih drvnih sortimenata (trupaca). Ako je sastojina reĊeg sklopa koriste se forvarderi jer je njihovo kretanje kroz te sastojine moguće i oštećenja na stablima su minimalna. U mlaĊim i gušćim sastojinama

koriste se ekipaţe za izvoz tehniĉke oblovine. Pri izvozu i jedne i druge mašine koriste se vlake za izlazak iz odeljenja.

Smernice za maksimalno dozvoljene štete prilikom seĉe, izrade i privlaĉenja šumskih sortimenata

IzvoĊenje radova seĉe i privlaĉenja, odnosno prve faze transporta vrši se na osnovu izvoĊaĉkih projekata, kojim se definiše mesto, vreme, obim i vrste radova, projektovane vlake, radna polja,

tehnologija rada, mehanizacija, radna snaga i drugo.



Seĉa stabala se vrši nakon prethodnog izdvajanja, obeleţavanja i evidentiranja stabala za seĉu (doznaka), koje moţe biti individualno (stablimiĉno) ili površinsko u sluĉajevima ĉistih seĉa u plantaţama,

odnosno intenzivnim zasadima hib.topola i vrba, gde se ĉista seĉa primenjuje kao redovni vid obnove ovih šuma.

U pogledu vremena seĉe razlikuje se zimska (u periodu od 01. 10. do 31. 03.) i letnja seĉa (u periodu od 01. 04. do 30. 09.). Završni sekovi pri obnavljanju visokih šuma vrše se iskljuĉivo zimskim

seĉama u cilju obezbeĊivanja maksimalne zaštite podmlatka tokom seĉe stabala i privlaĉenja drvnih sortimenata.

Tehnologija seĉe stabala i izrade šumskih sortimenata mora da se primenjuje na naĉin kojim se u najvećoj mogućoj meri izbegavaju štete na šumskim sortimentima, šumskim sastojinama, zemljištu,

vodotocima i drugom. Izbegavanje šteta se vrši izborom odgovarajuće tehnologije rada izvoĊaĉkim planom i propisivanjem vremena i metoda seĉe (sortimentna ili deblovna), kao i drugih neophodnih tehniĉkih

elemenata znaĉajnih za smanjivanje šteta.

Maksimalno dozvoljene štete na sastojini u pripremnom i oplodnom seku oplodnih i prorednim seĉama, koje se ispoljavaju prelomima debala i debljih grana, ne smeju biti uĉinjene na više od 5%

preostalih stabala u satojini, odnosno 3% rubnih stabala u sluĉajevima ĉistih seĉa. Naknadnom doznakom se jako oštećena stabla obeleţavaju za seĉu i evidentiraju u doznaĉnu knjigu, posle ĉega se uklanjaju

iz sastojine.

U fazi obaranja stabala ne sme doći do raspucavanja i preloma debala na više od 5% oborenih stabala. Ukoliko se tokom seĉe pojavi veći obim šteta, poslovoĊa seĉe obustavlja dalje izvoĊenje radova.

Pored poslovoĊe, kontrolu radova i izdavanje naloga o njihovom obustavljanju ili nastavljanju vrše nadleţni referenti iz šumskih uprava i šumskih gazdinstava ili njima nadreĊeni rukovodioci.

Krojenje debala za izradu drvnih sortimenata vrše šumarski tehniĉari na poslovima korišćenja šuma, sa poloţenim struĉnim ispitom.

Posle izvršenih poslova seĉe i izrade drvnih sortimenata, vrši se zaprimanje radova putem zapisnika u kojima se pored izvršenih radova, evidentiraju zapaţeni nedostaci, neizvršeni poslovi i prisutne

štete, sa nalogom otklanjanja istih u zadatim rokovima.

Izvoz šumskih sortimenata (prva faza transporta) vrši se iskljuĉivo obeleţenim vlakama, koje su po pravilu širirine 3 metra. Vlake se projektuju i ucrtavaju na karti izvoĊaĉkog projekta, a namenjene su

kretanju mehanizacije tokom prve faze transporta šumskih sortimenata sa seĉine do stovatišta ili izvoznog puta.

Tokom planiranja i projektovanja traktorskih vlaka moraju se poštovati sledeći principi i pravila:

Za pravce vlaka prioritetno se koriste, ukoliko postoje, već postojeće vlake koje su izgraĊene tokom ranijih radova.

U ravniĉarskim podruĉjima vlake se po pravilu projektuju u pravilnim geometrijskim oblicima.

Po mogućnosti se izbegava gradnja vlaka u vodotocima, reĉnim rukavcima, barama, moĉvarnom zemljištu i neposrednoj blizini izvorišta voda.

Prelazi vlaka preko vodotokova i rukavaca se postavljaju popreĉno i po najkraćoj putanji. Na većim vodotocima, rukavcima, mlakama i kanalima se postavljaju privremeni ili trajni propusti i mostovi u

zavisnosti od planiranog vremenskog trajanja upotrebe vlaka i navedenih objekata.

Na vlaţnom i moĉvarnom zemljištu vlake se po potrebi stabilizuju, granama, fašinama ili drvenim talpama.

Privlaĉenje sortimenata do vlaka se vrši na naĉin koji obezbeĊuje najmanje moguće oštećivanje zemljišta, vode i vegetacije uz poštovanje sledećih pravila:

Nakon formiranja tovara šumskih sortimenata u radnom polju, vozila se najkraćom putanjom kreću do najbliţe vlake, a dalje iskljuĉivo vlakama do stovarišta ili izvoznog puta.

Privlaĉenje sortimenata u seĉinama gde se sprovodi obnavljanje šuma (podmladne povšine), vrši se po pravilu tokom zimskog perioda po sneţnom pokrivaĉu ili smrznutom zemljištu.

U sluĉajevima obilnih padavina i visoke vlaţnosti zemljišta kada tokom prevoza mogu da nastanu znaĉajne štete na zemljištu radnih polja i transportnih vlaka, obustavlja se privlaĉenje šumskih

sortimenata.

Prevoz sortimenata se obustavlja u sluĉajevima da se na radnim poljima i vlakama pojave ulegnuća zemljišta (kolotrag) od transpornih sredstava, dubine veće od 40 santimetara.

Sva oštećenja zemljišta u vidu ulegnuća dubljih od 20 cantimetara moraju se sanirati po okonĉanju prevoza ruĉnim alatom ili mehanizovano pomoću tanjiraĉa i druge mehanizacije.

Neposredni nadzor nad privlaĉenjem šumskih sortimenata vrši poslovoĊa korišćenja šuma (šumarski tehniĉar sa poloţenim struĉnim ispitom).

U sluĉaju potrebe mogu se propisati i druge mere zaštite šuma, sortimenata, vode, vegetacije, zemljišta i drugog.



8. PLANOVI GAZDOVANJA ŠUMAMA

8.1. Plan gajenja šuma

UtvrĊivanjem prioritetnih uzgojnih potreba u pojedinim sastojinama Severnobaĉkog šumskog podruĉja planirani su radovi na obnovi i nezi šuma. Sumarni prikaz planiranih radova, po vrsti i obimu, dat

je u narednom pregledu.

8.1.1. Plan obnavljanja šuma

A. Drţavne šume – JP “vojvodinašume”

a) Obnavljanje sastojina

Tabela br. 8.1.1.-A1

Gazdinska klasa Vrsta seĉe Površina (ha)

12111. Visoka sastojina vrba Ĉista seĉa 19,47

12114. Izdanaĉka šuma vrba Ĉista seĉa 29,48

12121. Visoka šuma topola Ĉista seĉa 19,05

12123. Izdanaĉka šumatopola Ĉista seĉa 15,29

12131 Visoka šuma poljskog jasena Oplodna seĉa 0,37

12325. Izdanaĉka šuma bagrema Obnova bagrema vegetativnim putem 372,24

12339. Visoka šuma ameriĉkog jasena Ĉista seĉa(supstitucija) 0,84

12451. Veštaĉki podignuta sastojina vrbe Ĉista seĉa 16,21

12453. Veštaĉki podignuta sastojina topola Ĉista seĉa 497,31

12457. Veštaĉki podignuta sastojina luţnjaka Oplodna seĉa 67,34

12459. Veštaĉki podignuta sastojina cera Ĉista seĉa(supstitucija) 21,53

12469. Veštaĉki podignuta sastojina ost. lišćara Obnova bagrema vegetativnim putem 0,60

12475. Veštaĉki podignuta sastojina crnog bora Oplodna seĉa 17,68

12483. Veštaĉki podignuta sastojina bagrema Obnova bagrema vegetativnim putem 3,49

Ukupno NC 12 1.080,90





Ukupno NC 16 69,86




57123. Izdanaĉka šuma topola Ĉista seĉa 47,86

57134 Izdanaĉka šuma jasena Oplodna seĉa 3,35

57151 Visoka šuma luţnjaka Oplodna seĉa 27,15




Tabela br. 8.1.1.-A1-nastavak



57340. Izdanaĉka šuma ameriĉkog jasena Ĉista seĉa(supstitucija) 8,85


57453. Veštaĉki podignuta sastojina topola Ĉista seĉa 1.913,46

57455. Veštaĉki podignuta sastojina p.jasena Oplodna seĉa 20,70



57469. Veštaĉki podignuta sastojina ost. lišćara Ĉista seĉa(supstitucija) 2,39



Ukupno NC 57 2.969,84



Ukupno NC 68 31,50






Ukupno NC 83 492,71

Ukupno oplodne seĉe 270,80

Ukupno ĉiste seĉe 3298,18

Ukupno obnova bagrema vegetativnim putem 1.075,83

Sveukupno 4644,81

b) Veštaĉko pošumljavanje planirano je okviru drţavnih šuma kojima gazduje JP “Vojvodinašume” u sastojinama koje su predviĊene za ĉistu seĉu: sastojine zrele za seĉu (zasadi topola i vrba,

veštaĉki podignutih sastojina tvrdih lišćara i ĉetinara) ili sastojinama predviĊenim za direktnu konverziju (supstitucija i rekonstrukcija). Osim toga veštaĉko pošumljavanje je predviĊeno i na ĉistinama.

Pošumljavanje će se obaviti sadnicama, nakon pripreme zemljišta za pošumljavanje, kako je prikazano u narednom tabelarnom pregledu, a po potrebi neophodno je izvršiti popunjavanje.

Tabela br.8.1.1.-A2

Gazdinska klasa Površina (ha)

Ĉistine 259,12

12111. Visoka sastojina vrba 19,47

12114. Izdanaĉka šuma vrba 29,48

12121. Visoka šuma topola 19,05

12123. Izdanaĉka šumatopola 15,29

12339. Visoka šuma ameriĉkog jasena 0,84

12451. Veštaĉki podignuta sastojina vrbe 16,21

12453. Veštaĉki podignuta sastojina topola 497,31

12459. Veštaĉki podignuta sastojina cera 21,53

Ukupno NC 12 878,30



Tabela br.8.1.1.-A2-nastavak




Ukupno NC 16 4,29






57340. Izdanaĉka šuma ameriĉkog jasena 8,85


57453. Veštaĉki podignuta sastojina topola 1.913,46


57469. Veštaĉki podignuta sastojina ost. lišćara 2,39

Ukupno NC 57 2.619,59


83123. Izdanaĉka šuma topola 53,52


Ukupno NC 83 55,12

Sveukupno 3.557,30

Vrsta drveća Broj sadnica(kom) Seme (kg)

Bela vrba 646.746

Bela topola 232.221

Poljski jasen 98.823

Bagrem 85.925

Topola M1 1.013.460

Luţnjak 120.617

Ukupno 2.077.176 120.617

B. Drţavne šume – ostali korisnici


Tabela br.8.1.1.-B1









Tabela br.8.1.1.-B1-nastavak





Ukupno NC 12 278,67





Ukupno NC 57 98,95


Ukupno obnova bagrema vegetativnim putem 36,94

Sveukupno 377,62

b) Veštaĉko pošumljavanje planirano je okviru drţavnih šuma kojima gazduju ostali korisnici u sastojinama koje su predviĊene za ĉistu seĉu: sastojine zrele za seĉu (zasadi topola i vrba, veštaĉki

podignutih sastojina tvrdih lišćara). Planirano je i podizanje novih šuma na ĉistinama ĉiji proizvodni potencijal to dozvoljava. Pošumljavanje će se obaviti sadnicama, nakon pripreme zemljišta za

pošumljavanje, kako je prikazano u narednom tabelanom pregledu, a po potrebi neophodno je izvršiti popunjavanje.

Tabela br.8.1.1.-B2


Ĉistine 189,04








Ukupno NC 12 436,17




Ukupno NC 57 56,60

Sveukupno 492,77


Bela vrba 306.758

Bela topola 46.840

Topola M1 86.064

Ukupno 439.662



C. Ostali korisnici


Tabela br.8.1.1.-C1








Ukupno NC 12 137,15



Sveukupno 137,15

b) Veštaĉko pošumljavanje planirano je okviru drţavnih šuma kojima gazduju ostali korisnici u sastojinama koje su predviĊene za ĉistu seĉu: sastojine zrele za seĉu (zasadi topola i vrba, veštaĉki

podignutih sastojina tvrdih lišćara). Planirano je i podizanje novih šuma na ĉistinama ĉiji proizvodni potencijal to dozvoljava. Pošumljavanje će se obaviti sadnicama, nakon pripreme zemljišta za

pošumljavanje, kako je prikazano u narednom tabelanom pregledu, a po potrebi neophodno je izvršiti popunjavanje.

Tabela br.8.1.1.-C2


Ĉistine 407,27





Ukupno NC 12 471,01

Sveukupno 471,01


Bela vrba 9.377

Topola M1 185.028

Ukupno 194.405

D. Privatne šume


Tabela br.8.1.1.-D1







Tabela br.8.1.1.-D1-nastavak






Ukupno NC 12 33,10



Sveukupno 33,10

b) Veštaĉko pošumljavanje planirano je okviru privatnih šuma u sastojinama koje su predviĊene za ĉistu seĉu: sastojine zrele za seĉu (zasadi topola i vrba). Planirano je i podizanje novih šuma na

ĉistinama ĉiji proizvodni potencijal to dozvoljava. Pošumljavanje će se obaviti sadnicama, nakon pripreme zemljišta za pošumljavanje, kako je prikazano u narednom tabelanom pregledu, a po potrebi

neophodno je izvršiti popunjavanje.

Tabela br.8.1.1.-D2


Ĉistine 48,94






Ukupno NC 12 63,53

Sveukupno 63,53


Bela vrba 2.800

Topola M1 24.404

Ukupno 27.204

E. Ukupno Severnobaĉko šumsko podruĉje


Tabela br. 8.1.1.-E1






12131 Visoka šuma poljskog jasena Oplodna seĉa 0,37



Tabela br. 8.1.1.-E1-nastavak











Ukupno NC 12 1.529,82





Ukupno NC 16 69,86




57123. Izdanaĉka šuma topola Ĉista seĉa 47,86

57134 Izdanaĉka šuma jasena Oplodna seĉa 3,35

57151 Visoka šuma luţnjaka Oplodna seĉa 27,15



57340. Izdanaĉka šuma ameriĉkog jasena Ĉista seĉa(supstitucija) 8,85


57453. Veštaĉki podignuta sastojina topola Ĉista seĉa 1.929,40

57455. Veštaĉki podignuta sastojina p.jasena Oplodna seĉa 20,70



57469. Veštaĉki podignuta sastojina ost. lišćara Ĉista seĉa(supstitucija) 2,39



Ukupno NC 57 3.068,79



Ukupno NC 68 31,50










Ukupno NC 83 492,71

Ukupno oplodne seĉe 270,80

Ukupno ĉiste seĉe 3.717,19

Ukupno obnova bagrema vegetativnim putem 1.204,69

Sveukupno 5.192,68

b) Veštaĉko pošumljavanje planirano je u sastojinama koje su predviĊene za ĉistu seĉu: sastojine zrele za seĉu (zasadi topola i vrba, veštaĉki podignutih sastojina tvrdih lišćara i ĉetinara) ili

sastojinama predviĊenim za direktnu konverziju (supstitucija i rekonstrukcija). Osim toga veštaĉko pošumljavanje je predviĊeno i na ĉistinama. Pošumljavanje će se obaviti sadnicama, nakon pripreme

zemljišta za pošumljavanje, kako je prikazano u narednom tabelarnom pregledu, a po potrebi neophodno je izvršiti popunjavanje.


Gazdinska klasa

Površina

(ha)

Ĉistine 767,68










Ukupno NC 12 1.849,01



Ukupno NC 16 4,29









Gazdinska klasa

Površina

(ha)



57453. Veštaĉki podignuta sastojina topola 1.929,40



Ukupno NC 57 2.718,54




Ukupno NC 83 55,12

Sveukupno 4.625,52


Bela vrba 965.681

Bela topola 279.061


Bagrem 85.925

Topola M1 1.308.956

Luţnjak 120.617

Ukupno 2.738.446 120.617



8.1.2. Plan nege šuma

U planu nege šuma u okviru ovog plana razvoja, prikazane su samo najznaĉajnije mere nege šuma koje se mogu direktno površinski povezati sa obnavljanjem šuma (osvetljavanje, ĉišćenje i prorede).

MeĊutim, tokom realizacije plana gajenja šuma obavezno će biti sprovoĊene i sve druge mere i aktivnosti predviĊene u ranim razvojnim fazama tehnologijom obnove (popunjavanje, okopavanje, tarupiranje,

košenje, orezivanje grana….), a koje se u ovom planu razvoja ne mogu numeriĉki predstaviti, jer zavise od operativnog planiranja u osnovama gazdovanja šumama, ĉiji su periodi vaţenja i dinamika

sprovoĊenja radova razliĉiti, a od toga direktno zavisi obim tih radova u desetogodišnjem periodu.


a) osvetljavanje

Tabela br.8.1.2.-A1


12457. Veštaĉki podignuta sastojina luţnjaka 193,60


Ukupno NC 12 217,16

57151. Visoka šuma luţnjaka 13,64



Ukupno NC 57 188,57

Sveukupno 405,73

b) ĉišćenje

Tabela br.8.1.2.-A2


12325. Izdanaĉka šuma bagrema 115,98

12339. Visoka šuma a. jasena 1,60

12340. Izdanaĉka šuma a. jasena 28,26

Ukupno NC 12 145,84

16105. Visoka šuma koprivića 2,75

Ukupno NC 16 2,75




Ukupno NC 57 30,36


Ukupno NC 68 30,36



83381. Visoka šuma crnog bora 5,83

Ukupno NC 83 115,85

Sveukupno 316,28



c) prorede

Tabela br.8.1.2.-A3



12131 Visoka šuma poljskog jasena 1,00



12455. Veštaĉki podignuta sastojina p.jasena 25,29




12475. Veštaĉki podignuta sastojina crnog bora 22,56

12477. Veštaĉki podignuta sastojina belog bora 2,85

Ukupno NC 12 513,06

57131. Visoka šuma poljskog jasena 1,53

57134. Izdanaĉka šuma jasena 20,81

57269. Visoka šuma OTLa 8,52

57270. Izdanaĉka šuma OTLa 2,54






Ukupno NC 57 493,69


Ukupno NC 68 2,10








Ukupno NC 83 495,02

Sveukupno 1503,87




a) ĉišćenje

Tabela br.8.1.2.-B1





Ukupno NC 12 105,65




Ukupno NC 57 19,47

Sveukupno 125,12

b) prorede

Tabela br.8.1.2.-B2





Ukupno NC 12 59,53



Ukupno NC 57 2,14

Sveukupno 61,67

C. Ostali korisnici

a) osvetljavanje

Tabela br.8.1.2.-C1



Ukupno NC 12 12,15

Sveukupno 12,15

b) ĉišćenje

Tabela br.8.1.2.-C2



Ukupno NC 12 6,11



Tabela br.8.1.2.-C2-nastavak



Ukupno NC 55 3,85

Sveukupno 9,96

c) prorede

Tabela br.8.1.2.-C3




Ukupno NC 12 50,00

Sveukupno 50,00

D. Privatne šume

a) ĉišćenje

Tabela br.8.1.2.-D1





Ukupno NC 12 42,22

Sveukupno 42,22

b) prorede

Tabela br.8.1.2.-D2






Ukupno NC 12 27,18

Ukupno 27,18

E. Ukupno za Severnobaĉko šumsko podruĉje



a) osvetljavanje

Tabela br.8.1.2.-E1





Ukupno NC 12 229,31




Ukupno NC 57 188,57

Sveukupno 417,88

b) ĉišćenje

Tabela br.8.1.2.-E2








Ukupno NC 12 299,82


Ukupno NC 16 2,75


Ukupno NC 55 3,85






Ukupno NC 57 49,83


Ukupno NC 68 21,48



Tabela br.8.1.2.-E2-nastavak





Ukupno NC 83 115,85

Sveukupno 493,58

c) prorede

Tabela br.8.1.2.-E3

















Ukupno NC 12 649,77

57131 Visoka šuma poljskog jasena 2,71

57134 Izdanaĉka šuma jasena 20,81


57269 Visoka šuma OTLa 8,52

57270 Izdanaĉka šuma OTLa 2,54






Ukupno NC 57 495,83


Ukupno NC 68 2,10












Ukupno NC 83 495,02

Sveukupno 1.642,72

8.2. Plan proizvodnje i bilansa šumskog reproduktivnog materijala

A. Drţavne šume – JP „Vojvodinašume“

Tabela br.8.2.-A1

Vrsta drveća Broj sadnica Seme (kg)

Luţnjak 120.617

Bagrem 85.925

Bela topola 232.221

Bela vrba 646.746


Topola M1 1.013.460

Укупно: 2.077.175 120.617


Tabela br.8.2.-B1


Bela vrba 306.758

Bela topola 46.840

Topola M1 86.064

Укупно: 439.662

C. Ostali korisnici

Tabela br.8.2.-C1


Bela vrba 9.377

Topola M1 185.028


D. Privatne šume



Tabela br.8.2.-D1


Bela vrba 2.800

Topola M1 24.404


E. Sveukupno Severnobaĉko šumsko podruĉje

Tabela br.8.2.-E1


Luţnjak 120.617

Bagrem 965.681

Bela topola 279.061

Bela vrba 1.308.956


Topola M1 85.925

Укупно: 2.738.446 120.617

8.3. Plan korišćenja šuma

Polazeći od opredeljenja datih u uvodnom delu ovog plana razvoja koja se odnose na osnovni zadatak gazdovanja šumama u Severnobaĉkom šumskom podruĉju usmeren na prevoĊenje zateĉenog

stanja ka optimalnom (funkcionalnom) stanju i trajno odrţavanje takvog stanja uraĊen je i plan korišćenja drveta.

Plan korišćenja sastojina u veće delu po obimu (izraţenom u m3) je vezan za potrebu obnavljanja šuma, a u meri iskazanoj površinom i kroz osnovne mere nege. I jedan i drugi plan (glavnih i prorednih)

seĉa je u skladu sa definisanim prioritetnim uzgojnim potrebama za pojedine gazdinske klase u Severnobaĉkom šumskom podruĉju.

Plan korišćenja je usaglašen i uslovljen i stepenom zaštite i reţimom korišćenja pojedinih delova kompleksa šuma u zaštićenim prirodnim dobrima. S tim u vezi on je i uraĊen samo za deo kompleksa u

kome je to po zakonski utvrĊenim stepenima zaštite dozvoljeno i moguće.

Plan korišćenja u osnovi sadrţi Plan seĉa obnavljanja i Plan prorednih seĉa.

OdreĊivanje i obrazloţenje prinosa

Imajući u vidu da se ovaj plan radi za šume u Severnobaĉkom šumskom podruĉju, u kome je 69.5 % obrasle površine u nekom od zaštićenih prirodnih dobara, osnovno opredeljenje vezano za ovo

stanovište je umerenost i odmerenost zahvata po površini, a time i u odnosu na visinu inventara po zapremini i zapreminskom prirastu.

Prinos je utvrĊen u pet namenskih celina. S obzirom na preteţno proizvodni karakter namenske celine „12“, specifiĉnost namenske celine „16“ i specifiĉnu namenu utvrĊenu zoniranjem oslanjajući se

na Zakon o zaštiti prirode koja se odnosi na namenske celine „57“, „68“, i „83“, za pojedinaĉne planove utvrĊene po gazdinskim klasama, u ovim namenskim celinama su pre svega vaţili principi umerenosti

i odmerenosti.

Sama kalkulacija prinosa u intenzivnim zasadima, visokim jednodobnim šumama i izdanaĉkim šumama oslanja se na pozitivna opredeljenja utvrĊena metodom umerenog sastojinskog gazdovanja,

prilagoĊenog opštim i posebnim karakteristikama podruĉja.

Naime, pri odreĊivanju prinosa u svakoj gazdinskij klasi, pojedinaĉno, utvrĊena je starosna struktura, preko stvarnog razmera dobnih razreda i odnosa sa normalnim razmerom dobnih razreda,

ophodnja za osnovne vrste drveća u konkretnoj namenskoj celini i, na toj osnovi, zrelost za seĉu pojedinih delova gazdinskih klasa.

Na osnovu prethodno iznetog, sastojine (površine po klasama starosti) razvrstane su u tri osnovne grupe od znaĉaja za procenu zrelosti:

- prezrele sastojine (koje su po starosti prešle prag zrelosti - ophodnju);

- zrele i dozrevajuće sastojine (koje su po starosti u dobnom razredu ispred starosne granice utvrĊene ophodnje).

Zrelost sastojina za seĉu je utvrĊena i na osnovu zateĉenog sastojinskog stanja, pri ĉemu su, ustanovljene ove kategorije zrelih sastojina:



- razreĊene sastojine kritiĉnog obrasta (˂ 0,7) u kojima je narušena bioekološka stabilnost, najĉešće, nezavisno od razvojne faze;

- sastojine ugroţene sušenjem u kojima je dosadašnji intenzitet sušenja ˃ 25% po broju stabala;

- sastojine unešenih vrsta neusklaĊene sa stanišnim potencijalom i prioritetnom namenom konkretnog dela kompleksa;

- sastojine sa nepovoljno izmenjenim odnosom osnovne i pratećih vrsta drveća;

- visoke i izdanaĉke degradirane sastojine.

Zbir površina po I i II kriterijumu daje ukupnu površinu sastojina (po razliĉitim osnovama) zrelih za seĉu, odnosno, odreĊuje gornju granicu mogućeg prinosa vezano za površinu, a preko nje i

zapreminu.

Kako se radi o šumskom podruĉju u kome je 69.5 % obrasle površine pod nekim vidom zaštite ova granica je orijentaciona i objektivno prinos izraţen površinom u ovom ureĊajnom razdoblju mora biti

manji. Donju granicu prinosa, zbog prethodnih karakteristika, potrebno je vezati za normalnu površinu jednog dobnog razreda, a potom realan prinos ustanoviti na osnovu pojedinaĉne ocene stanja po

gazdinskim klasama, polazeći od osnovnog opredeljenja umerenosti, a ocenjujući stanje i vodeći raĉuna o stvarnoj zastupljenosti napred navedenih kategorija šuma. Ovo je, pored prethodno utvrĊenih reţima

korišćenja i ograniĉenja, bio osnov za utvrĊivanje prinosa vezanog za seĉe obnavljanja.

8.3.1. Plan seĉa obnavljanja šuma (glavni prinos)

Na naĉin utvrĊen u prethodnom poglavlju utvrĊen je plan seĉa obnavljanja za neke od gazdinskih klasa u kojima je konstatovana potreba hitnosti planiranja ovih radova.

Plan seĉa obnavljanja obuhvatio je sledeće gazdinske klase, po namenskim celinama, kako sledi:

A. Drţavne šume – JP „Vojvodinašume“

Tabela br. 8.3.1.-A1

Gazdinska klasa/vrsta drveća Vrsta seĉe Površina (ha) Etat (m³)

12111. Visoka sastojina vrba Ĉista seĉa 19,47 3.025,8

12114. Izdanaĉka šuma vrba Ĉista seĉa 29,48 7.346,3

12121. Visoka šuma topola Ĉista seĉa 19,05 4.923,6

12123. Izdanaĉka šumatopola Ĉista seĉa 15,29 4.808,0

12131 Visoka šuma poljskog jasena Oplodna seĉa 0,37 102,2


Obnova bagrema vegetativnim

putem 372,24 88.755,9

12339. Visoka šuma ameriĉkog jasena Ĉista seĉa(supstitucija) 0,84 201,4

12451. Veštaĉki podignuta sastojina vrbe Ĉista seĉa 16,21 6.498,2

12453. Veštaĉki podignuta sastojina topola Ĉista seĉa 497,31 177.428,5

12457. Veštaĉki podignuta sastojina luţnjaka Oplodna seĉa 67,34 20.259,4

12459. Veštaĉki podignuta sastojina cera Ĉista seĉa(supstitucija) 21,53 11.412,4

12469. Veštaĉki podignuta sastojina ost. lišćara


putem 0,60 170,4

12475. Veštaĉki podignuta sastojina crnog bora Oplodna seĉa 17,68 5.684,6



putem 3,49 864,4

Ukupno NC 12 1.080,90 331.481,1

16121. Visoka šuma topola Ĉista seĉa 2,35 615,5

16123. Izdanaĉka šumatopola Ĉista seĉa 1,94 562,6



putem 55,70 6.757,1


Ukupno NC 16 69,86 10.289,2








57123. Izdanaĉka šuma topola Ĉista seĉa 47,86 14.887,4

57134 Izdanaĉka šuma jasena Oplodna seĉa 3,35 1.428,9

57151 Visoka šuma luţnjaka Oplodna seĉa 27,15 18.674,3



putem 166,78 29.468,8

57339. Visoka šuma ameriĉkog jasena Ĉista seĉa(supstitucija) 16,14 2.412,5

57340. Izdanaĉka šuma ameriĉkog jasena Ĉista seĉa(supstitucija) 8,85 1.808,0



57455. Veštaĉki podignuta sastojina p.jasena Oplodna seĉa 20,70 6.631,7



57469. Veštaĉki podignuta sastojina ost. lišćara Ĉista seĉa(supstitucija) 2,39 495,3



putem 30,39 3.774,1



putem 41,69 8.603,1

Ukupno NC 57 2.969,84 958.249,1



putem 29,54 2.772,7



putem 1,96 163,2

Ukupno NC 68 31,50 2.935,9





putem 373,44 62.144,4

83453. Veštaĉki podignuta sastojina topola Ĉista seĉa 0,45 94,3


Ukupno NC 83 492,71 93.762,2

Ukupno ĉiste seĉe 3.298,18 1.093.563,4

Ukupno oplodne seĉe 270,80 99.680,0

Ukupno obnova bagrema vegetativnim putem 1.075,83 203.474,1

Sveukupno 4.644,81 1.396.717,5

Bela vrba 146.545,9

Bela topola 86.308,5

Crna topola 0,0

Robusta 54.443,5



I214 441.526,2

Deltoidna topola 185.260,2

Topola M1 81.489,8

Poljski brest 0,0

Vez 1.378,3



OML 19.520,4

Poljski jasen 17.436,7

Luţnjak 51.401,4

Grab 410,8

Cer 25.601,9

Srebrna lipa 22,6

Krupnolisna lipa 73,5

Koprivić 12.033,7

Otl 59.976,5

Crni bor 25.254,2

Beli bor 106,5

Bagrem 148.057,0

Crni orah 331,6

Ameriĉki jasen 38.714,8

Glediĉija 89,2

Kiselo drvo 97,4

Jasenoliki javor 529,8

Klen 107,2

UKUPNO: 4.644,81 1.396.717,5


Tabela br. 8.3.1.-B1








putem 31,54 5.252,7





putem 3,96 1.102,4

Ukupno NC 12 278.67 76.576,7


57325. Izdanaĉka šuma bagrema Obnova bagrema vegetativnim 1,44 172,3



putem



Ukupno NC 57 98,95 28.767,8

Ukupno ĉiste seĉe 344,64 99.919,5

Ukupno obnova bagrema vegetativnim putem 32,98 5.425,0

Sveukupno 377,62 105.344,5

Tabela br. 8.3.1.-B1-nastavak


Bela vrba 32.909,2

Bela topola 9.076,3

Robusta 2.654,7

I214 36.407,2


Topola M1 1.394,3

Vez 120,4

OML 108,6

Poljski jasen 80,4

Luţnjak 47,1

Otl 1.485,8

Bagrem 4.836,8

Ameriĉki jasen 603,2

Glediĉija 0,9

Sofora 268,6

UKUPNO: 377,62 105.344,5

C. Ostali korisnici

Tabela br. 8.3.1.-C1




12325. Izdanaĉka šuma bagrema Obnova bagrema vegetativnim

putem 21,00 1.575,0

12451. Veštaĉki podignuta sastojina vrbe Ĉista seĉa 0,75 285,0


12483. Veštaĉki podignuta sastojina bagrema Obnova bagrema vegetativnim

putem 52,41 2.773,8

Ukupno NC 12 137,15 10.288,1



Sveukupno 137,15 10.288,1

I214 4.041,3



Bela vrba 1.468,0

Bagrem 4.348,8

Bela topola 430,0

UKUPNO 137,15 10.288,1

D. Privatne šume

Tabela br. 8.3.1.-D1


12111. Visoka sastojina vrba Ĉista seĉa 0,57 52,1





putem 17,14 990,1

12451. Veštaĉki podignuta sastojina vrbe Ĉista seĉa 2,52 29,3




putem 1,37 81,9

Ukupno NC 12 33,10 2.154,2



Sveukupno 33,10 2.154,2

Bela vrba 112,4

Bela topola 840,6

Crna topola 74,8

I214 79,9

Otl 7,8

Bagrem 1.038,7

UKUPNO 33,10 2.154,2

E. Severnobaĉko šumsko podruĉje







12131. Visoka šuma poljskog jasena Oplodna seĉa 0,37 102,2



putem 441,92 96.573,7

12339. Visoka šuma ameriĉkog jasena Ĉista seĉa(supstitucija) 0,84 201,4









putem 5,93 1.354,7




putem 55,90 3.638,2

Ukupno NC 12 1.529,82 420.500,10







putem 55,70 6.757,1


Ukupno NC 16 69,86 10.289,20




57123. Izdanaĉka šuma topola Ĉista seĉa 47,86 14.887,4

57134. Izdanaĉka šuma jasena Oplodna seĉa 3,35 1.428,9

57151. Visoka šuma luţnjaka Oplodna seĉa 27,15 18.674,3



putem 168,22 29.641,1

57339. Visoka šuma ameriĉkog jasena Ĉista seĉa(supstitucija) 16,14 2.412,5

57340. Izdanaĉka šuma ameriĉkog jasena Ĉista seĉa(supstitucija) 8,85 1.808,0


57453. Veštaĉki podignuta sastojina topola Ĉista seĉa 1.929,40 655.534,0

57455. Veštaĉki podignuta sastojina p.jasena Oplodna seĉa 20,70 6.631,7



57469. Veštaĉki podignuta sastojina ost. lišćara Ĉista seĉa(supstitucija) 2,39 495,3



putem 30,39 3.774,1



putem 41,69 8.603,1

Ukupno NC 57 3.068,79 987.016,90



putem 29,54 2.772,7



putem 1,96 163,2

Ukupno NC 68 31,50 2.935,9







putem 373,44 62.144,4



Ukupno NC 83 492,71 93.762,2

Ukupno ĉiste seĉe 3.721,15 1.200.504,4

Ukupno oplodne seĉe 270,80 99.680,0

Ukupno obnova bagrema vegetativnim putem 1.200,73 214.319,9

Sveukupno 5.192,68 1.514.504,5



Bela vrba 181.035,5


Crna topola 74,8

Robusta 57.098,2

I214 482.054,6


Topola M1 82.884,1

Poljski brest 268,6

Vez 1.498,7

OML 19.629,0


Luţnjak 51.448,5

Grab 410,8

Cer 25.601,9

Srebrna lipa 22,6


Koprivić 12.033,7

Otl 61.470,1

Crni bor 25.254,2

Beli bor 106,5

Bagrem 158.281,3

Crni orah 331,6


Glediĉija 90,1

Kiselo drvo 97,4




Klen 107,2

UKUPNO: 5.192,68 1.514.504,5

8.3.2. Plan prorednih seĉa (prethodni prinos)

Osnovana mera nege u šumama Severnobaĉkog šumskog podruĉja, po obimu iskazanom površinom, je proreda. Prorede su planirane u visokim i izdanaĉkim šumama, mladim do srednjedobnim

sastojinama, ĉistim i mešovitim sastojinama, strukturno (najĉešće) jednodobnim i, pre svega, oĉuvanim sastojinama u okviru napred navedenih kategorija.

Prorede su planirane u ĉetiri namenske celine („12“- proizvodno zaštitne šume, „57“- specijalni rezervat prirode III stepena zaštite, „68“- spomenik prirode i „83“ - predeo izuzetnih odlika III stepena

zaštite).

Glavni razlog izvoĊenja prorednih zahvata, u osnovi je, nega sastojina u cilju poboljšanja njihovog zateĉenog stanja, a pojedinaĉni oĉekivani efekti su:

1. postepeno pribliţavanje zateĉenog stanja ka funkcionalno optimalnijem;

2. uvećanje biološke stabilnosti od nivoa pojedinih sastojina do kompleksa u celini;

3. zaštita bioraznovrsnosti negom ţeljenih jedinki od najranije mladosti.

U odnosu na osnovnu namenu pojedinih delova kompleksa oĉekivani efekti su:

1. usmeravanje proizvodnosti na najkvalitetnija stabla ţeljenih vrsta u sastojini u svim namenskim celina, a posebno u namenskoj celini „12“);

2. odabir i forsiranje stabala krupnih i jestivih plodova (i lista) u cilju uvećanja prehrambenog potencijala (u lovištima);

3. ostvarivanje mogućeg nivoa višespratnosti radi uvećanja stabilnosti i estetskih efekata.

4. estetsko oblikovanje forsiranjem većeg broja vrsta drveća u skladu sa polidominantnim potencijalom, posebno razliĉitih cvetnica, retkih vrsta, a pri tom, podjednak znaĉaj imaju svi spratovi u

sastojini;

5. poboljšanje zdravstvenog stanja sastojina sanitarno uzgojnim seĉama u sastojinama lošijeg zdravstvenog stanja, posebno u šumama cera;

6. poboljšanje sastava sastojina po mešovitosti, posebno forsiranjem plemenitih lišćara;

7. obezbeĊivanje uslova za povoljnije podmlaĊivanje osnovnih vrsta, u mešovitim šumama odgovarajuće starosti, regulisanjem (smanjenjem) prisustva pratioca koji su po paravilu u mladosti u

razvojnom smislu biološki jaĉi;

8. poboljšanje strukture sastojina u skladu sa biološkim karakteristikama vrsta drveća i osnovnom namenom pojedinih delova kompleksa.

Prorede su planirane u ĉetiri namenske celine, a sam prinos utvrĊen po pojedinim sastojinskim celinama prikazan je u narednoj tabeli:




Tabela br.8.3.2.-A1

Gazdinska klasa/vrsta drveća Površina (ha) Etat (m³)

12105. Visoka šuma koprivića 2,55 10,9

12131. Visoka šuma poljskog jasena 1,00 40,2


12381. Visoka šuma crnog bora 5,19 71,6

12455. Veštaĉki podignuta sastojina p.jasena 25,29 559,9

12457. Veštaĉki podignuta sastojina luţnjaka 336,70 14.889,9

12459. Veštaĉki podignuta sastojina cera 76,30 4.392,5

12469. Veštaĉki podignuta sastojina ost. lišćara 15,15 247,7

12475. Veštaĉki podignuta sastojina crnog bora 22,56 1.064,0


Ukupno NC 12 513,06 22.387,40


57134. Izdanaĉka šuma jasena 20,81 1.153,3

57269. Visoka šuma OTLa 8,52 292,1

57270. Izdanaĉka šuma OTLa 2,54 89,0


57340. Izdanaĉka šuma ameriĉkog jasena 131,90 2.695,8



57469. Veštaĉki podignuta sastojina ost. lišćara 37,60 1.146,3

Ukupno NC 57 493,69 18.752,7


Ukupno NC 68 2,10 5,6

83105. Visoka šuma koprivića 194,44 4.948,2

83325. Izdanaĉka šuma bagrema 26,29 445,5



83457. Veštaĉki podignuta sastojina luţnjaka 15,03 612,3






83477. Veštaĉki podignuta sastojina belog bora 41,55 1.124,1

Ukupno NC 83 495,02 13.394,2

Bela vrba 638,4

Bela topola 3.019,1

Robusta 97,4

I214 260,0

Topola M1 33,8

Orah 19,1

Vez 21,1

OML 661,1


Luţnjak 18.188,0

Grab 507,3

Cer 9.406,9

Srebrna lipa 12,9


Koprivić 2.757,6

Otl 2.252,2

Javor 2,9

Crni bor 6.524,7

Beli bor 1.428,3

Bagrem 1.411,0

Crni orah 1.658,0



Duglazija 5,6

Klen 33,3

Ukupno 1.503,87 54.539,9


Tabela br.8.3.2.-B1





Ukupno NC 12 59,53 673,5


57151. Visoka šuma luţnjaka 0,96 21,8

Ukupno NC 57 2,14 37,8





Bela vrba 55,5

Bela topola 6,8

Crna topola 0,3

I214 73,1

Deltoidna topola 15,3

Poljski jasen 62,7

Luţnjak 20,2

Bagrem 299,7

Sibirski brest 3,8



Ukupno 61,67 711,3

C. Ostali korisnici

Tabela br.8.3.2.-C1



12475. Veštaĉki podignuta sastojina crnog bora 15,00 118,8

Ukupno NC 12 50,00 391,1

OTL 272,3

Crni bor 118,8

Ukupno 50,00 391,1

D. Privatne šume

Tabela br.8.3.2.-D1


12123. Izdanaĉka šuma topola 1,16 6,4

12134. Izdanaĉka šuma jasena 4,30 66,6



Ukupno NC 12 27,18 158,9

Bela topola 6,4

Poljski jasen 66,6

OTL 5,7

Bagrem 80,2

Ukupno 27,18 158,9

E. Ukupno Severnobaĉko šumsko podruĉje



Tabela br.8.3.2.-E1


12105. Visoka šuma koprivića 2,55 10,9

12123. Izdanaĉka šuma topola 1,16 6,4

12131.Visoka šuma poljskog jasena 1,00 40,2

12134. Izdanaĉka šuma jasena 4,30 66,6












Ukupno NC 12 649,77 23.610,9

57131 Visoka šuma poljskog jasena 2,71 42,4

57134 Izdanaĉka šuma jasena 20,81 1.153,3

57151 Visoka šuma luţnjaka 0,96 21,8

57269 Visoka šuma OTLa 8,52 292,1

57270 Izdanaĉka šuma OTLa 2,54 89,0


57340. Izdanaĉka šuma ameriĉkog jasena 131,9 2.695,8



57469. Veštaĉki podignuta sastojina ost. lišćara 37,6 1.146,3

Ukupno NC 57 495,83 18.790,5


Ukupno NC 68 2,10 5,6

83105. Visoka šuma koprivića 194,44 4.948,2




83457. Veštaĉki podignuta sastojina luţnjaka 15,03 612,3


83477. Veštaĉki podignuta sastojina belog bora 41,55 1.124,1

Ukupno NC 83 495,02 13.394,2





Bela vrba 693,9

Bela topola 3.032,3

Crna topola 0,3

Robusta 97,4

I214 333,1

Deltoidna topola 15,3

Topola M1 33,8

Orah 19,1

Vez 21,1

OML 661,1


Luţnjak 18.208,2

Grab 507,3

Cer 9.406,9

Srebrna lipa 12,9


Koprivić 2.757,6

Otl 2.530,2

Javor 2,9

Crni bor 6.643,5

Beli bor 1.428,3

Bagrem 1.790,9

Crni orah 1.658,0

Sibirski brest 3,8



Duglazija 5,6

Klen 33,3

Ukupno 1.642,72 55.801,0

8.3.3. Ukupan prinos


Tabela br.8.3.3.-A1

Vrsta drveća Površina (ha) Etat (m³)

Bela vrba 147.184,3


Robusta 54.540,9

I214 441.786,2






Topola M1 81.523,6

Orah 19,1

Vez 1.399,4

OML 20.181,5


Luţnjak 69.589,4

Grab 918,1

Cer 35.008,8

Srebrna lipa 35,5


Koprivić 14.791,3

Otl 62.228,7

Javor 2,9

Crni bor 31.778,9

Beli bor 1.534,8

Bagrem 149.468,0

Crni orah 1.989,6


Glediĉija 89,2

Kiselo drvo 97,4


Duglazija 5,6

Klen 140,5

Ukupno 6.148,68 1.451.257,5


Tabela br.8.3.3.-B1


Bela vrba 32.964,7

Bela topola 9.083,1

Crna topola 0,3

Robusta 2.654,7

I214 36.480,3


Topola M1 1.394,3

Vez 120,4

OML 108,6

Poljski jasen 143,1

Luţnjak 67,3

Otl 1.485,8





Bagrem 5.136,5


Sibirski brest 3,8

Glediĉija 0,9


Sofora 268,6

Ukupno 439,29 106.056,0

C. Ostali korisnici

Tabela br.8.3.3.-C1


Bela vrba 1.468,0

Bela topola 430,0

I214 4.041,3

Otl 272,3

Crni bor 118,8

Bagrem 4.348,8

Ukupno 187,15 10.679,2

D. Privatne šume

Tabela br.8.3.3.-D1


Bela vrba 112,4

Bela topola 847,0

Crna topola 74,8

I214 79,9

Poljski jasen 66,6

Otl 13,5

Bagrem 1.118,9

Ukupno 60,28 2.313,1

E. Severnobaĉko šumsko podruĉje

Tabela br.8.3.3.-E1


Bela vrba 181.729,4


Crna topola 75,1

Robusta 57.195,6

I214 482.387,7


Topola M1 82.917,9





Orah 19,1

Vez 1.519,8

OML 20.290,1


Luţnjak 69.656,7

Grab 918,1

Cer 35.008,8

Srebrna lipa 35,5


Koprivić 14.791,3

Otl 64.000,3

Javor 2,9

Crni bor 31.897,7

Beli bor 1.534,8

Bagrem 160.072,2

Crni orah 1.989,6


Sibirski brest 3,8

Glediĉija 90,1

Kiselo drvo 97,4


Duglazija 5,6

Klen 140,5

Sofora 268,6

Ukupno 6.835,40 1.570.305,8

8.4. Plan zaštite šuma

Ono što je prioritet u odnosu na zaštitu šuma vezano je za organizovanje izveštajno-dijagnozno prognozne sluţbe, sa ciljem da se bolesti i štetoĉine blagovremeno otkrivaju, pre nego se jave u

epifitocijama, odnosno gradacijama. Radovi na zaštiti šuma i šumskog zemljišta obuhvataju preventivne radove-monitoring zdravstvenog stanja šuma i zemljišta i represivne radove sanitarnog karaktera po

eventualno konstatovanoj šteti.

Suzbijanje bolesti u šumskim rasadnicima i sastojinama

Da bi se zdravstveno stanje šuma na podruĉju Severnobaĉkog šumskog podruĉja oĉuvalo, odrţavalo i po potrebi popravilo treba preduzeti sledeće mere:

1. U rasadnicima treba obavezno pred setvu izvršiti dezinfekciju semena i zemljišta, da bi se spreĉilo razvoj gljiva prouzrokovaĉa truleţi semena, poleganja ponika i truleţi korena biljaka do 1 god.

starosti;

2. U cilju suzbijanja pepelnice potrebno je sadnice tretirati u toku maja i juna meseca sumpornim fungicidima (npr. Sumporol, Kosan) ili Karatanom.

3. U rasadnicima ĉetinara, na biljkama starijim od 1 godine, treba obavezno vršiti preventivnu zaštitu (tretiranje biljaka fungicidima) protiv gljiva koje se javljaju na ĉetinama i izbojcima; U rasadnicima

na ĉetinarskim sadnicama (1 godišnjim, 2- godišnjim ili starijim) problem predstavljaju gljive koje prouzrokuju nekrozu i osipanje ĉetina i izumiranje izbojaka. Preporuĉuje se da se sadnice tretiraju u cilju

zaštite fungicidima i to u vremenu kritiĉnom za infekcije.

4. Da bi se proizveo zdrav sadni materijal sadnice se moraju svake godine tretirati 3(4) puta, s tim da prvi tretman poĉne 20 avgusta, a zatim se do kraja septembra ponavlja svake dve nedelje.

Preporuĉuje se korišćenje bakarnih fungicida (Bakarni kreĉ, Bakrocid, Bordovska ĉorba).



5. U rasadniku mekih lišćara (topola, vrba) treba vršiti svakodnevnu kontrolu i sve zaraţene sadnice od gljive Dothichiza populea ukloniti i uništiti. TakoĊe treba reznice topola pre pikiranja

dezinfikovati. Sadnice topola treba svake godine, u kritiĉnom periodu za infekcije, tretirati bakarnim fungicidima ili benomilom u cilju suzbijanja gljiva iz roda Melampsora spp. (izazivaĉi rĊa na lišću), gljive

Marssonina brunea (izaziva mrku pegavost lišća) i gljive Venturia populina (izazivaĉ mrke pegavosti i antrahnoze lišća topola);

6. U kulturama ĉetinara izvršiti prorede i eleminisati sva suva stabla. Na primer u kulturama crnog bora i belog bora i sl. napadnutim gljivom Armillariella ostoyae treba ukloniti sva suva stabla, a oko

eventualnog ţarišta zaraze iskopati jedan šanac da bi se spreĉilo širenje rizomorfi gljive i prenošenje zaraze na okolnim stablima;

7. Prilikom podizanja novih ĉetinarskih kultura obavezno prethodno izvršiti dezinfekciju zemljišta i krĉenje starih panjeva lišćarskih vrsta;

8. U sastojinama hrasta luţnjaka i cera, u kojima je došlo do pojave sušenja, eleminisati suva stabla. Za sada je još veoma teško predloţiti neke posebne mere zaštite, osim sanitarnih seĉa kojima se

uklanjaju suva stabla i stabla sa simptomima sušenja. Svakako treba nastaviti sa daljim praćenjem širenja sušenja i, to ne samo, na stalnim bioindikacijskim taĉkama, već i na oglenim poljima koja će biti

postavljena u ţarištima sušenja, a na kojima će se detaljnmo ispitati uslovi pod kojima rastu stabla, starost stabala, prirast, prisustvo lišajske flore, prisustvo parazitnih gljiva i štetnih insekata, kvalitet vazduha,

zemljišta i vode i dr. Svakako da će rezultati ovih istraţivanja uneti više svetla na otkrivanju uzroka sušenja hrasta, a samim tim i na preduzimanje odgovarajućih mera zaštite.

9. S obzirom na znaĉaj gljive Inonotus nidus-pici. (veliĉinu šteta koje uzrokuje u nekim zemljama centralne Evrope, npr. Ĉeška Republika) treba pod hitno utvrditi areal rasprostranjenja gljive,

domaćine na kojima se javlja (da li je to samo cer, ili i druge vrste hrasta, kao npr. luţnjak i kitnjak), i izraditi plan zaštite stabala. Osim ove vrste, na ceru i na kitnjaku, konstatovana je parazitska gljiva

Phellinus torulosus. Ova gljiva izaziva truleţ dubećih (ţivih) stabala i najĉešće truleţ poĉinje od osnove stabala. Cer je jako ugroţena vrsta. Preporuĉuje se seĉa i uklanjanje zaraţenih stabala, da ne bi sluţila

kao izvor zaraze za okolna stabla u sastojinama.

10.U prirodno podmlaĊenim površinama luţnjaka i cera po oslobaĊanju, podmlatku treba (zaštitnim merama) pomoći da izdrţi i savlada korovsku konkurenciju i, po potrebi, odgovarajućim sumpornim

fungicidima suzbitu pojavu pepelnice.

11.U svim sastojinama gde se izvode seĉe treba uspostaviti pravilan šumski red ;

12.Mora se nabaviti odreĊena koliĉina fungicida, koja bi se ĉuvala na odgovarajućim suvim mestima. Ova sredstva bi se koristila za zaštitu biljaka u rasadnicima i u svim onim sluĉajevima kada se

iznanada javi epifitocija neke parazitne gljive (npr. u svakom momentu bi trebala da se ima zaliha od 20 kg nekog od klasiĉnih fungicida, npr. Bakarnog kreĉa, Boraksa, Benomila i sl.).

Suzbijanje štetoĉina u šumskim rasadnicima i sastojinama

U cilju zaštite od šumskih štetoĉina i poboljšanja zdravstvenog stanja šuma Severnobaĉkog šumskog podruĉja treba preduzeti sledeće mere:

U rasadnicima pre setve treba sprovesti dezinsekciju zemljišta, kako bi se odstranili štetni insekti. TakoĊe, ako kasnije doĊe do napada štetoĉina, treba primeniti zemljišne insekticide izmeĊu redova

biljaka u cilju eliminacije štetoĉina. Da bi se štete od insekata koji ţive u zemlji i oštećuju mlade biljke (tzv. zemljišne štetoĉine) svele na minimum, preporuĉuje se tretiranje zemljišta pre setve tzv. zemljišnim

insekticidima, kako bi se izvršila dezinsekcija zemljišta, odnosno, odstranjivanje pomenutih štetoĉina. Najbolje je pre oranja preparat razbacati po površini i potom zemljište zaorati. TakoĊe je moguće preparat

ubacivati u zemljište oko redova biljaka, ako se primeti prisustvo zemljišnih štetoĉina (simptomi oštećenja su osušene biljke koje imaju preseĉen ili oglodan koren). Od preparata za ovu namenu mogu se

upotrebiti sredstva na bazi fenitrotiona (preparat Akotion G-5), fenitrotiona+malationa (preparat Galation G-5), foksima (preparat Volaton G-5%), karbofurana (preparat Furadan 350-F) i dr.

U rasadnicima treba sprovesti obavezne mere unutrašnjeg karantina, kako bi iz rasadnika biljke odlazile bez štetoĉina. Ovo se posebno odnosi na sadnice EAT-a, bora i bagrema.

Da bi se spreĉilo širenje hermesa na nove površine, neophodno je suzbijati ih u samom rasadniku. Naime, bitno je da biljke, koje se iznose iz rasadnika proĊu kroz tzv. unutrašnji karantin. Ako je napad

hermesa slab ( pojedinaĉne gale na pojedinim biljkama) moguće je sprovesti njihovo mehaniĉko uništavanje. Naime, gale sa napadnutih biljaka treba sakupiti i uništiti. Sakupljanje treba izvršiti pre otvaranja

gala (april, maj). Ako se na većem broju biljaka nalazi više gala, potrebno je sprovesti hemijsko tretiranje u toku mirovanja vegetacije (od oktobra do sredine marta). Prilikom tretiranja treba obavezno prskati

grane biljaka i sa donje strane (ispod pupoljaka). Od preparata moguće je koristiti mnoge kontaktne insekticide, i to u 5 puta jaĉoj koncentraciji od preporuĉene. Efikasno suzbijanje moguće je sprovesti

sredstvima na bazi: malationa (preparat: Malation E-50; Iksektin, Etiol teĉni), karbarila (preparat Karbaril S-50), metomila (preparat Lannate - Methomyl) i dr.

Da bi se spreĉilo iznošenje borovog savijaĉa iz rasadnika na površine koje se pošumljavaju, neophodno ga je u rasadniku suzbijati. Ako je napad slabog intenziteta, moguće je mehaniĉki uklanjati

napadnute pupoljke i izbojke sa biljaka. Pri jaĉem napadu mora se sprovesti hemijsko tretiranje borovih sadnica. Tretiranje treba sprovesi u dva navrata i to prvi put u doba formiranja mladih izbojaka kada

gusenice napuštaju svoja zimska skloništa (pupoljke sa grudvicom bele smole) i poĉinju ubušivanje u mlade izbojke, i drugi put u doba leta leptira (od sredine maja do sredine juna). Drugim tretmanom

suzbijaju se gusenice, koje se odmah po piljenju, ubušuju u ĉetine bora. Od insekticida odliĉni rezultati se mogu postići sredstvima na bazi malationa (preparat Etiol-teĉni), metidationa (preparat Supration),

fenitrotiona (preparat Fenitrotion E-50) i dr.

Ako doĊe do masovne pojave sitnih glodara (mišije godine) u rasadnicima je potrebno sprovesti mere njihovog suzbijanja. Klasiĉan metod je kopanje rova oko rasadnika (30 x 30 cm), sa dubljim

rupama na svakih desetak metara u koju se ubacuje veća konzerva sa vodom za prikupljanje uhvaćenih ţivotinja. Moguće je sprovesti i trovanje miševa i voluharica otrovnim mamcima na bazi antikoagulanata

- sredstva na bazi kumarina (preparati: Brodisan-A, Zoradiolon mamci, Antikilin mamak i dr). Mamke treba postavljati u samom rasadniku pod zaklonom od kiše i povremeno ih obnavljati (dodavati nove

koliĉine).

Kako bi se spreĉilo masovno namnoţavanje sipaca i drugih sekundarnih štetoĉina u kulturama ĉetinara treba izvršiti sanitarne seĉe i ukloniti sva potišena i napadnuta stabla.



U kulturama ĉetinara obavezno postavljati kontrolna, a po potrebi i lovna stabla. Kada je u pitanju smrĉa, umesto lovnih stabala postavljati klopke sa agregacionim feromonima. Borovi sipci su

sekundarne štetoĉine, ali se u sluĉaju prenamnoţenja mogu ponašati kao primarne i naseljavati potpuno vitalna borova stabla. Zato je neophodno stalno praćenje brojnosti njihovih populacija, što se obavlja

polaganjem kontrolnih i lovnih stabala.

Borove zolje suzbijati odgovarajuĊim insekticidima.

Borove savijaĉe, ako je napad slabog intenziteta, moguće je mehaniĉki uklanjati. Pri jaĉem napadu mora se sprovesti hemijsko tretiranje borovih sadnica. Naime, u borovim kulturama prioritetni

zadatak je da spreĉe oštećenja vrha biljaka. Zbog toga se tretira samo vrh, dok se gusenice na boĉnim granama ostavljaju prirodnim neprijateljima (brojnim parazitoidima, predatorima i patogenim

mikroorganizmima), koji u znatnoj meri redukuju populacije borovog savijaĉa. Borova stabla u kulturama se na ovaj naĉin štitie, sve dok ne dostignu visino 3 - 4 m. Naime, ţenka borovog savijaĉa je slab letaĉ

i ne leti visoko, tako da jaja polaţe na niţe biljke ispod pomenute visine. Naravno, ona polaţe jaja i na starije borove, ali samo na donje grane, dok vrh ostaje pošteĊen od oštećenja.

Za suzbijanje riĊe borove zolje preporuĉuje se virusni preparat prof. dr Ćirila Sidora iz Novog Sada (Pasterov zavod pri Medicinskom fakultetu). Ovaj preparat je usko selektivan i efikasan je, samo,

protiv riĊe borove zolje, dok su njeni parazitoidi i predatori na njega otporni. TakoĊe, ovaj preparat je ekološki potpuno opravdan i bez ograniĉenja se moţe koristiti u svim situacijama za zaštitu borovih

kultura od riĊe borove zolje. Njegova velika prednost je i u tome, što jednom unet u borovu kulturu u njoj ostaje aktivan duţi niz godina (ĉak i do 20 godina) i spreĉava prenamnoţenje riĊe borove zolje. Za

suzbijanje obiĉne borove zolje dobre rezultate daje sredstvo na bazi diflubenzurona (preparati: Dimilin SC-48 i Dimilin WP-25). Ovi preparati su ekološki opravdani za primenu u nacionalnim parkovima, jer

ne remete ravnoteţu u prirodi. Naime, to su hormonski insekticidi koji deluju na pagusenice u fazi presvlaĉenja, onemogućavajući da se mišići veţu za koţu. Korisni organizmi na tretiranim površinama ostaju

pošteĊeni prilikom tretmana.

U sastojinama lišćara stalno pratiti brojnost defolijatora, a u sluĉaju povećanja njihove brojnosti sprovesti aviotretiranje bakterijskim preparatima. Hrastovi defolijatori su poslednjih godina u niskoj

brojnosti, meĊutim, sve navedene konstatovane vrste su sklone masovnim namnoţavanjima, kada izazivaju golobrste hrastovih šuma, a izuzev hrastovog savijaĉa, i šuma drugih lišĊara. Zato je neophodno

stalno praćenje brojnosti hrastovih defolijatora, kako bi se blagovremeno utvrdio poĉetak gradacije neke od njih. Posebno treba pratiti dinamiku populacije gubara, jer ako on stupi u gradaciju pored hrastovih

šuma i šume bukve i lipe će pretrpeti defolijacije.

Ako doĊe do povećanja brojnosti gubara, potrebno je sprovesti suzbijanje. Isto se odnosi i na brojnost zelenog hrastovog savijaĉa (Tortrix viridana) i ako doĊe do povećanja njegove brojnosti moraju se

sprovesti mere suzbijanja. Da bi se koliko-toliko spreĉilo intenzivno širenje zaraze, izazvano hrastovim sipcem, preporuĉuje se seĉa i izvoz sveţe osušenih stabala, kao i granjevine, kao bi se onemogućilo

sipcu da se namnoţava. Ako ne postoje uslovi za uklanjanje napadnutih stabala iz sastojina, moguće je tretirati deblo i sloţaje grana preparatom Ksilolin, kako bi se spreĉilo namnoţavanje hrastovog sipca.

Ako doĊe do povećanja brojnosti bilo koje vrste hrastovih defolijatora, potrebno je što pre intervenisati tretiranjem napadnute šume bakterijskim insekticidima na bazi bakterije Bacillus thuringiensis var

kurstaki (preparati Forau 48-B ili Tecocid). Ovi preparati su ekološki opravdani, jer suzbijaju samo gusenice defolijatora, a potpuno su bezopasni za korisne organizme i druge ĉlanove šumskih ekosistema.

S obzirom na sve uĉestalije pojave šumskih poţara, a usled sve uĉestalijih vrelih leta i umanjenja koliĉine padavina, preventivna zaštita od poţara je jedan od prioriteta koji je neosporan kao dugoroĉni

zadatak, a preventiva, osim svakodnevnog osmatranja, podrazumeva i sistematsku obuku zaposlenih ali i ukljuĉivanje i lokalne zajednice i materijalno opremanje za eventualno represivno delovanje iz nuţde.

S obzirom na sve uĉestalije pojave šumskih poţara a usled sve uĉestalijih vrelih leta i umanjenja koliĉine padavina preventivna zaštita od poţara je jedan od prioriteta koji je neosporan kao dugoroĉni

zadatak, a preventiva, osim svakodnevnog osmatranja, podrazumeva i sistematsku obuku zaposlenih ali i ukljuĉivanje i lokalne zajednice i materijalno opremanje za eventualno represivno delovanje iz nuţde.

U cilju spreĉavanja pojave poţara treba na pogodnim mestima izgraditi poţarne kule (osmatraĉnice), gde bi u toku poţarne sezone bile prisutne osobe za posmatranje. Treba nabaviti i opremu za gašenje poţara

koja bi bila stalno na raspolaganju (npr.komplet od 20 sekira, 20 gvozdenih grabulja, 20 ašova i krampova, 30 mlatilica, najmanje dve velike motorne pumpe za vodu, 10-15 leĊnih prskalica od 10 litara i

nekoliko plastiĉnih rezervoara i kada za vodu).

8.5. Projekat korišćenja nedrvnih proizvoda i usluga šuma

Znaĉajne prirodne resurse u smislu neposrednog korišćenja na prostoru Severnobaĉkog šumskog podruĉja ĉine "ostali" proizvodi iz šume: šumsko voće, lekovito bilje i gljive. Nema pouzdanijih

podataka o proizvodnom potencijalu ovih resursa na podruĉju Severnobaĉkog šumskog podruĉja, ali je u okviru ostalih radova na prikupljanju podataka, ustanovljeno relativno bogastvo navedenim

proizvodima. Najpoznatije jestive gljive ovog podruĉja su: vrganj, lisiĉarka, puhare, šampinjoni, sunĉanica, rujnica i dr. Dosadašnje iskustvo govori o svakogodišnjem urodu navedenih vrsta. Korišćenje i

promet peĉuraka će se vršiti u skladu sa Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, ţivotinja i gljiva ("Sluţbeni glasnik RS" br. 5/2010 i 47/11). Znaĉajni proizvodni

efekti ostvaruju se u proizvodnji meda. Na podruĉju Severnobaĉkog šumskog podruĉja u proseku godišnje se postavi 35.000-40.000 košnica. TakoĊe, dodatni prihodi ostvaruju su sakupljanjem bršljana,

Ruscus aculeatus-a i Ruscus hypoglossum-a.

Od šumskih plodova najzastupljenije su: jagoda, kupina, divlji orah, lešnik, dren, divlja ruţa, divlja trešnja, divlja kruška i dr. Na ovom mestu znaĉajno je istaći potrebu organizovanog sakupljanja ovih

plodova uz potpunu kontrolu Nacionalnog parka, uz Upustvo kako se plodovi sakupljaju ne ugroţavajući ekološki potencijal i biofond navedenih vrsta.



8.6. Program otvaranja šuma i izgradnje i odrţavanja šumskih komunikacija

Otvorenost šumskog kompleksa je jedna od osnovnih pretpostavki za obezbeĊivanje integralnog korišćenja ukupnih prirodnih potencijala u skladu s ciljevima korišćenja u Severnobaĉkom šumskom

podruĉju. Zadovoljavajuće gusta mreţa razliĉitih puteva (budući da se radi o zaštićenom podruĉju) treba biti mobilnija zbog primene mera zaštite i razvoja podruĉja u razliĉitim periodima tokom godine. Pri

tom, negativan uticaj na prirodne ekosisteme mora se svesti na najmanju moguću meru. Osnovni cilj je uspostavljanje mreţe šumskih puteva zadovoljavajućeg kvaliteta, što znaĉi poboljšano stanje u odnosu

na postojeće. Poboljšanje stanja se sastoji u rekonstukciji pojedinih mekih šumskih puteva u makadamske, ispitivanje mogućnosti (hemijske) stabilizacije kolovoza mekih šumskih puteva, korišćenje mreţe

poljskih puteva u sluĉajevima gde to dozvoljavaju mogućnosti, redovno odrţavanje. Korišćenje mreţe šumskih puteva mora biti iskljuĉivo u funkciji zaštite i razvoja zaštićenih podruĉja. Kod provoĊenja

navedenih aktivnosti moraju se poštovati mere i reţimi zaštite definisani u PPPPN specijalnog rezervata prirode „Gornje podunavlje“.

Osnovni operativni zadaci se odnose na izradu plana izgradnje novih i rekonstrukciju i odrţavanja postojećih puteva, koji bi se u daljem postupku realizovali.

U pojedinim gazdinskim jedinicama nalaze se meki šumski putevi za koje postoji potreba korišćenja u periodima kad su zbog fiziĉkih i hemijskih osobina materijala i vremenskih uslova neupotrebljivi

(predeli Apatinskog i Monoštorskog rita i dr.). Potrebno je odrediti konkretne puteve kojima se moţe povećati upotrebljivost pretvaranjem u makadamske bez promene (ili uz minimalnu izmenu) osnovnih trasa

puta.

Stabilizacijom kolovoza pojedinim hemijskim smešama poboljšava se nosivost i mogućnost korišćenja puteva u lošijim uslovima uz manje troškove. Potrebno je prouĉiti uticaj ovih aktivnosti na

ekosistem, a na osnovu dobijenih rezultata eventualno opredeliti potencijalne puteve za ovakav tretman. Kolovozi šumskih puteva se moraju redovno obnavljati i popravljati u cilju spreĉavanja većih oštećenja.

Treba vršiti odvodnjavanje, odvodne kanale i propuste, ĉistiti, uklanjati prpreke s puteva. Granje, grmlje i prizemno rastinje u profiolu puta treba uklanjati zbog smanjenja vlaţnosti i zasene. Zbog ostvarenja

sektorskog cilja u planskoj dokumentaciji je neophodno razraditi dinamiku izvršenja pojedinih zadataka, a za predviĊene rekonstrukcije projektno teniĉku dokumentaciju.

Prethodna konstatacija upućuje na zakljuĉak da je osnovna aktivnost u narednom desetogodišnjem periodu vezana za izgradnju novih i odrţavanje postojećih puteva sa sledećom dinamikom:

Izgradnja Odrţavanje

- Meki putevi 469,0 km

- Makadamski putevi 50,0 km 24,0 km

- Asfaltni putevi 10,0 km

8.7. Plan izgradnje i odrţavanja ostalih infrastrukturnih objekata

Pored izgradnje i odrţavanja putnih pravaca planira se odrţavanje infrastrukturnih objekata severnobaĉkog šumskog podruĉaja, i to:

- šumske uprave (7) sa pratećim objektima;

- direkcija ŠG Sombor sa pratećim objektima;

- lovni objekti u Apatinu, Baĉkom Monoštoru, Subotici i Odţacima;

8.8. Program unapreĊenja javne šumarske sluţbe i podrške organizaciji privatnih šumovlasnika

Podrška organizaciji privatnih šumovlasnika i u narednom periodu ostvarivaće se kroz pruţanje savetodavnih i struĉno-tehniĉkih usluga (utvrĊivanje stanja na katastarskoj parceli, doznaka stabala za

seĉu, ţigosanje drvnih sortimenata i dr.).

8.9. Program unapreĊenja saradnje sa drugim organima i organizacijama

U narednom periodu planirana je saradnje sa razliĉitim organima i organizacijama. Primarno će se koordinirano delovati sa resornim Ministarstvima po pitanju aktivnosti Preduzeća. Vršiće se aktivna

kampanja predohrane poţara i zagaĊenja ţivotne sredine, kao i biljnih bolesti i štetoĉina. Privatni šumovlasnici će biti upoznavani sa mogućnostima unapreĊenja gazdovanja šumama sopstvenika, kroz

apliciranje za subvencije iz drţavnih fondova i sl. Sa nauĉno-istraţivaĉkim institucijama (Univerzitet u Beogradu-Šumarski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu-Institut za nizijsko šumarstvo i ţivotnu sredinu i

dr) će se raditi na realizaciji razliĉitih projekata. U cilju podizanja kvaliteta ţivota lokalne zajednice sa lokalnom samoupravom saraĊivaće se na sprovoĊenju infrastrukturnih i razvojnih projekata i aktivnosti.

U domenu društveno odgovornog poslovanja nastaviće se sa doniranjem sredstava raznim organizacijama i pojedincima, posebno u humanitarne svrhe i manifestacije raznog sadrţaja

8.10. Program istraţivanja u šumarstvu

Dobro poznavanje sloţene prirode šume je jedna od osnovnih pretpostavki planiranju trajnog i racionalnog korišćenja ukupnih potencijala šumskog podruĉja. Polazeći od prethodne konstatacije

planirani su osnovni istraţivaĉki zadaci (projekti) ĉija realizacija će u dobroj meri proširiti i osigurati nove neophodne informacije i znanja o šumskim ekosistemima i njihovim karakteristikama, a time i

dugoroĉno olakšati upravljanje i gazdovanje ukupnim potencijalima šuma šumskog podruĉja.



Okvirni nazivi navedenih projekata jesu:

− Istraţivanje najpovoljnijeg naĉina prirodne obnove nege šuma, konverzije i rekonstrukcije u skladu sa zateĉenim stanjem šuma i namenom šumskog kompleksa;

Istraţivanje najpovoljnijeg naĉina obnove i nege u pojedinim sastojinskim prilikama, a u skladu sa njihovim zateĉenim stanjem i prioritetnom namenom je jedan od najznaĉajnijih istraţivaĉko

operativnih zadataka dugoroĉnog karaktera. To se posebno odnosi na problem konverzije i supstitucije u cilju usaglašavanja sastojinskog stanja sa funkcionalnim optimumom.

− Zdravstveno stanje šumskih ekosistema, šumske štete i istraţivanje ukupne entomofaune i mikroflore;

Praćenje zdravstvenog stanja, praćenje eventualnih promena u negativnom smislu, identifikovanje uzroka tim promenama, u cilju svoĊenja negativnih posledica na najmanju moguću meru, jedan je od

osnovnih istraţivaĉkih i operativnih zadataka u gazdovanju šumama podruĉja.

− Biodiverzitet i uticaj planiranih radova na biodiverzitet u šumskom podruĉju;

Zaštita genofonda i biodiverziteta, u vreme sve izraţenijeg uticaja ugroţavajućih faktora na šumske ekosisteme pri ĉemu je jedan od osnovnih negativnih efekata i nestajanje nekih retkih vrsta, takoĊe je

prioritetan zadatak dugoroĉnog karaktera ne samo u ovom šumskom podruĉju već na širem prostoru i globalnog je karaktera. Pri tom posebno je vaţno utvrditi postojanost negativnih efekata na biodiverzitet

usled izvršenja pojedinih planiranih radova u šumskom podruĉju.

− Dalje istraţivanje bioloških karakteristika osnovnih, retkih i ugroţenih vrsta, plemenitih lišćara i divljih voćkarica;

Dobro poznavanje bioekoloških karakteristika posebno retkih i ugroţenih vrsta osnovna je pretpostavka utvrĊivanju odgovarajućeg gazdinskog tretmana, a pre svega njihove zaštite. U tom smislu

utvrĊen je i ovaj istraţivaĉki zadatak.

− Istraţivanje autohtonih vrsta divljaĉi-repatrijacija, nega i zaštita.

Kritiĉna brojnost i stanje osnovnih vrsta krupne divljaĉi odnosno divljaĉi u celini zahteva širi pristup u sagledavanju i rešavanju ove problematike. U tom smislu neophodno je na nauĉnim osnovama

ustanoviti razloge ovakvom zateĉenom stanju i naĉin rešavanja problema.

8.11. Plan ureĊivanja šuma

Ovaj Plan razvoja donosi se za period od 01. 01. 2016. godine do 31. 12. 2025. godine. MeĊutim, Zakonom o šumama ("Sluţbeni glasnik RS", br. 30/10, 93/12, 89/15) predviĊena je izrada i donošenje

plana razvoja šumske oblasti i to u roku od 5 godina od dana stupanja na snagu poslednjih izmena i dopuna zakona.

Ovaj plan razvoja primenjivaće se do donošenja plana razvoja šumske oblasti.

9. PLAN FINANSIRANJA

Osnovne linije finansiranja ĉiniće:

- Prihodi od prodaje drvnih sortimenata i prihodi od ostalih delatnosti,

- Naknada za korišćenje zaštićenih podruĉja na teritoriji Severnobaĉkog šumskog podruĉja,

- Sredstva iz budţeta Republike Srbije i Autonomne pokrajine Vojvodine obezbeĊena za realizaciju programa, planova i projekata iz oblasti šumarstva i zaštite prirode

9.1. Rashodi za radove na seĉi, izradi i privlaĉenju drvnih sortimenata

Rashodi za radove na seĉi izradi i privlaĉenju drvnih sortimenata obraĉunavaju se na osnovu planirane koliĉine radova i njihove jediniĉne cene. Sam obraĉun je sproveden tako što se jediniĉni troškovi

za seĉu, izradu i privlaĉenje saberu i mnoţe sa planiranom proizvodnjom. Rashodi se odnose na sve oblike vlasništva.



Tabela br. 9.1.-1 Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata – jediniĉna cena

TROŠKOVI PROZVODNJE DRVNIH SORTIMENATA - JEDINIĈNA CENA

Vrsta drveća


F L I klasa II klasa III klasa obla graĊa Ogrevno drvo Celulozno drvo

d i n a r a

Hrast 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0

P.jasen 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0


Ĉetinari 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0

EA topole 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0 999,0

Dom. Top. i vrba 999,0 999,0 999,0 999,0


Tabela br. 9.1.-2 Potencijalna sortimentna struktura – drţavne šume – JP „Vojvodinašume“


Vrste drveća

Bruto

zapremina Otpad Neto zapremina

Tehniĉko drvo Ukupno tehnika


prostorno (m3

)

F L I klasa II klasa III klasa obla graĊa Ogrevno drvo

(m3)

Celulozno

drvo (m3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3)

Hrast 69.589,4 8.159,2 61.430,2 4.711,5 3.495,0 4.415,0 8.056,3 6.021,3 26.699,1 34.731,2 34.731,2

P.jasen 20.191,3 2.564,7 17.626,6 958,7 1.505,3 1.937,6 1.575,4 5.977,0 11.649,6 11.649,6

Ost. tvrdi lišćari 307.555,1 48.155,9 259.399,1 316,9 3.072,6 12.777,2 12.569,7 28.736,4 230.662,7 230.662,7

Ukupno tvrdi lišćari 397.335,8 58.879,8 338.455,9 8.072,9 19.129,7 8.056,3 20.166,5 61.412,4 277.043,5 277.043,5

Ĉetinari 33.319,3 6.775,5 26.543,9 1.103,1 1.435,3 1.640,8 2.869,0 7.048,2 12.858,5 6.637,2 19.495,7

EATopole 763.110,8 120.707,1 642.403,7 97.925,8 86.095,9 120.132,3 123.972,4 428.126,4 103.467,8 110.809,5 214.277,3

Dom.top. I vrba 236.511,9 48.467,9 188.044,0 26.458,5 28.596,2 55.054,7 98.201,0 34.788,3 132.989,3

Ostali meki lišćari 20.979,6 4.293,3 16.686,3 0,8 2,1 5,1 9,4 17,5 16.595,3 73,5 16.668,8

Ukupno meki lišćari 1.020.602,3 173.468,3 847.134,0 97.926,6 86.098,1 146.595,9 152.577,9 483.198,6 218.264,2 145.671,2 363.935,4

Sveukupno 1.451.257,4 239.123,7 1.212.133,8 97.926,6 86.098,1 155.771,9 173.143,0 9.697,0 23.035,4 551.659,2 508.166,2 152.308,5 660.474,6



Tabela br. 9.1.-3 Potencijalna sortimentna struktura – drţavne šume – ostali korisnici


Vrste drveća

Bruto




prostorno (m3

)


(m3)

Celulozno

drvo (m3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3)

Hrast 67,3 7,9 59,4 4,6 3,4 4,3 7,8 5,8 25,8 33,6 33,6

P.jasen 143,1 18,2 124,9 6,8 10,7 13,7 11,2 42,4 82,6 82,6

Ost. tvrdi lišćari 7.789,3 1.320,1 6.469,2 10,2 101,3 383,9 415,4 910,8 5.558,5 5.558,5

Ukupno tvrdi lišćari 7.999,7 1.346,1 6.653,6 115,4 401,9 7,8 432,4 978,9 5.674,6 5.674,6

Ĉetinari

EATopole 55.895,7 8.520,4 47.375,3 7.557,1 6.618,6 9.098,4 9.124,7 32.398,9 7.035,4 7.941,1 14.976,5

Dom.top. I vrba 42.048,1 8.543,4 33.504,7 4.577,3 5.021,7 9.599,0 18.177,8 5.727,8 23.905,6

Ostali meki lišćari 112,5 23,0 89,5 89,5 89,5

Ukupno meki lišćari 98.056,3 17.086,8 80.969,5 7.557,1 6.618,6 13.675,8 14.146,4 41.997,9 25.302,7 13.668,9 38.971,6

Sveukupno 106.056,0 18.432,9 87.623,1 7.557,1 6.618,6 13.791,1 14.548,3 7,8 432,4 42.976,8 30.977,4 13.668,9 44.646,3

Tabela br. 9.1.-4 Potencijalna sortimentna struktura – ostali korisnici


Vrste drveća

Bruto




prostorno (m3

)


(m3)

Celulozno

drvo (m3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3)

Hrast

P.jasen

Ost. tvrdi lišćari 4.621,1 858,5 3.762,6 8,6 85,8 228,4 346,6 669,4 3.093,2 3.093,2

Ukupno tvrdi lišćari 4.621,1 858,5 3.762,6 85,8 228,4 346,6 669,4 3.093,2 3.093,2

Ĉetinari 118,8 24,2 94,6 4,0 5,3 6,0 10,5 25,8 45,1 23,7 68,8

EATopole 4.041,3 607,7 3.433,6 668,5 565,8 716,0 614,8 2.565,2 374,0 494,4 868,4

Dom.top. I vrba 1.898,0 385,9 1.512,1 207,0 226,9 433,8 818,4 259,9 1.078,3

Ostali meki lišćari

Ukupno meki lišćari 5.939,3 993,6 4.945,7 668,5 565,8 922,9 841,7 2.999,0 1.192,4 754,3 1.946,7

Sveukupno 10.679,2 1.876,2 8.803,0 668,5 565,8 1.012,8 1.075,3 6,0 357,2 3.694,3 4.330,8 777,9 5.108,7



Tabela br. 9.1.-5 Potencijalna sortimentna struktura – privatne šume


Vrste drveća

Bruto




prostorno (m3

)


(m3)

Celulozno

drvo (m3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3) (m

3)

Hrast

P.jasen 66,6 8,5 58,1 3,2 5,0 6,4 5,2 19,7 38,4 38,4

Ost. tvrdi lišćari 1.132,4 214,7 917,7 2,2 22,1 53,9 89,2 167,4 750,2 750,2

Ukupno tvrdi lišćari 1.199,0 223,2 975,8 27,0 60,3 94,4 187,1 788,7 788,7

Ĉetinari

EATopole 79,9 12,0 67,9 13,2 11,2 14,2 12,2 50,7 7,4 9,8 17,2

Dom.top. I vrba 1.034,2 217,7 816,5 125,6 129,9 255,5 373,2 187,8 561,0


Ukupno meki lišćari 1.114,1 229,7 884,4 13,2 11,2 139,7 142,1 306,2 380,6 197,6 578,2

Sveukupno 2.313,1 452,9 1.860,2 13,2 11,2 166,8 202,4 94,4 493,3 1.169,3 197,6 1.366,9

Tabela br. 9.1.-6 Troškovi izrade drvnih sortimenata – drţavne šume – JP „Vojvodinašume“

TROŠKOVI PROZVODNJE DRVNIH SORTIMENATA

Vrsta drveća



Celulozno

drvo

d i n a r a

Hrast 4.706.809,1 3.491.479,1 4.410.552,1 8.048.211,3 6.015.308,2 34.696.454,9 61.368.814,7

P.jasen 957.696,0 1.503.803,0 1.935.648,4 1.573.840,2 11.637.939,6 17.608.927,2


Ĉetinari 1.102.035,9 1.433.867,9 1.639.117,9 2.866.086,5 12.845.619,4 6.630.583,8 26.517.311,4

EA topole 97.827.857,5 86.009.844,3 120.012.197,3 123.848.412,0 103.364.362,7 110.698.651,2 641.761.325,0

Dom. Top. i vrba 26.432.027,5 28.567.568,4 98.102.816,6 34.753.532,4 187.855.944,8

Ostali meki lišćari 844,3 2.145,3 5.085,0 9.388,2 16.578.739,8 73.388,5 16.669.591,2

Sveukupno 103.809.786,6 86.011.989,6 155.616.164,4 172.969.821,7 9.687.329,2 23.012.411,8 507.657.991,3 152.156.155,8 1.210.921.650,4



Tabela br. 9.1.-7 Troškovi izrade drvnih sortimenata – drţavne šume – ostali korisnici


Vrsta drveća



Celulozno

drvo

d i n a r a

Hrast 4.552,0 3.376,6 4.265,5 7.783,4 5.817,4 33.555,0 59.349,9

P.jasen 6.787,4 10.657,8 13.718,3 11.154,1 82.480,5 124.798,2

Ost. tvrdi lišćari 10.143,4 101.217,6 383.508,3 414.975,2 5.552.927,6 6.462.772,2

Ĉetinari

EA topole 7.549.565,9 6.611.938,1 9.089.335,4 9.115.616,5 7.028.351,9 7.933.156,7 47.327.964,5

Dom. Top. i vrba 4.572.750,7 5.016.674,8 18.159.645,9 5.722.082,6 33.471.154,1


Sveukupno 7.571.048,6 6.611.938,1 13.777.338,2 14.533.783,4 7.783,4 431.946,8 30.946.391,4 13.655.239,3 87.535.469,3

Tabela br. 9.1.-8 Troškovi izrade drvnih sortimenata – ostali korisnici


Vrsta drveća



Celulozno

drvo

d i n a r a

Hrast

P.jasen


Ĉetinari 4.041,0 5.255,8 6.009,6 10.505,3 45.092,8 23.645,2 94.549,8

EA topole 667.864,8 565.267,9 715.237,4 614.219,8 373.660,3 493.891,0 3.430.141,3

Dom. Top. i vrba 206.780,2 226.629,4 817.591,7 259.630,2 1.510.631,5


Sveukupno 676.452,7 565.267,9 1.011.754,2 1.074.273,9 6.009,6 356.802,5 4.326.467,9 777.166,4 8.794.195,1



Tabela br. 9.1.-9 Troškovi izrade drvnih sortimenata – privatne šume


Vrsta drveća



Celulozno

drvo

d i n a r a

Hrast

P.jasen 3.158,9 4.960,2 6.384,6 5.191,2 38.387,2 58.082,2

Ost. tvrdi lišćari 2.209,6 22.048,6 53.890,7 89.098,6 749.499,7 916.747,1

Ĉetinari

EA topole 13.204,3 11.175,8 14.140,9 12.143,7 7.387,6 9.764,7 67.816,9

Dom. Top. i vrba 125.461,0 129.777,7 372.829,0 187.644,0 815.711,8


Sveukupno 18.572,7 11.175,8 166.610,7 202.196,7 94.289,8 1.168.103,4 197.408,7 1.858.357,9

Ukupni rashodi za celo podruĉje za radove na seĉi, izradi i privlaĉenju drvnih sortimenata iznose 1.309.109.672,7 dinara.

9.2. Rashodi za realizaciju plana gajenja, zaštite i nege šuma, plana izgradnje infrastrukturnih objekata i drugi rashodi

A. Rashodi za realizaciju plana gajenja, zaštite i nege šuma, plana izgradnje infrastrukturnih objekata i drugi rashodi - JP „Vojvodinašume“

Tabela br. 9.2.-1

Vrsta rada Površina (ha) Jediniĉna cena Ukupno dinara

Pošumljavanje topolom 2.538,41 125.584,5 318.784.950,6

Pošumljavanje vrbom 582,13 138.762,2 80.777.639,5

Pošumljavanje belom topolom 209,02 111.417,9 23.288.569,5

Pošumljavanje hrastom 172,31 243.950,2 42.035.059,0

Pošumljavanje p.jasenom 29,65 111.417,9 3.303.540,7

Pošumljavanje bagremom 25,78 231.148,4 5.959.005,8

Popunjavanje 711,46 132.198,9 94.054.229,4

Ĉišćenje 316,28 46.203,1 14.613.116,5

Osvetljavanje 405,73 46.203,1 18.745.983,8

Obnova bagrema vegetativno 1.075,83 29.503,9 31.741.180,7

Doznaka u proredama 1.503,87 4.000,0 6.015.480,0

Doznaka u oplodnim seĉama 270,80 4.000,0 1.083.200,0

Ukupno: 640.401.955,4

Rashodi za realizaciju plana zaštite šume – 1.091.664.372,9 dinara.

Rashodi za realizaciju plana izgradnje i odrţavanja šumskih saobraćajnica i drugih infrastrukturnih objekata – 168.280.000,0 dinara.

Sredstva za reprodukciju šuma (15% od prodajne vrednosti sortimenata) - 732.493.819,9 dinara.

Naknada za poseĉeno drvo – 146.498.764,0 dinara.

Rashodi na ureĊivanju šuma – 23.679,34.1030 = 24.389.720,2 dinara



Rashodi za finansiranje opštih troškova poslovanja JP „Vojvodinašume“, ŠG „Sombor“ Sombor

Rashodi za ovu namenu odnose se pre svega na rashode za finasiranje liĉnih dohodaka struĉnih sluţbi i poslovodstva samog preduzeća, kao i rashode za opremu i materijalno tehniĉka sredstva (vozila i

ureĊaje, HTZ–opremu, kancelarijski i dr. materijal, energente i sl.) .

Ukupno rashodi za ovu namenu iznose: 1.690.534.193,68 dinara.

Rashodi za nabavku osnovnih sredstava- 58.100.000,0 dinara

UKUPNO RASHODI : 5.763.284.476,4 dinara.

B. Rashodi za realizaciju plana gajenja, zaštite i nege šuma, plana izgradnje infrastrukturnih objekata i drugi rashodi – drţavne šume - ostali korisnici

Tabela br. 9.2.-2


Pošumljavanje topolom 215,41 125.584,5 27.052.157,1


Pošumljavanje belom topolom 42,16 111.417,9 4.697.378,7

Pošumljavanje hrastom 243.950,2

Pošumljavanje p.jasenom 111.417,9

Pošumljavanje bagremom 231.148,4

Popunjavanje 106,74 132.198,9 14.110.910,6

Ĉišćenje 125,12 46.203,1 5.780.931,9

Osvetljavanje 46.203,1

Obnova bagrema vegetativno 32,98 29.503,9 973.038,6

Doznaka u proredama 61,67 4.000,0 246.680,0

Doznaka u oplodnim seĉama 4.000,0

Ukupno: 91.174.727,9

Rashodi za realizaciju plana zaštite šume – 32.754.240,0 dinara.

Sredstva za reprodukciju šuma (15% od prodajne vrednosti sortimenata) – 47.332.278,7 dinara.


Rashodi na ureĊivanju šuma – 3.229,15.1030 = 3.326.024,5 dinara.

Rashodi za finansiranje opštih troškova poslovanja ostalih korisnika drţavnih šuma- 228.728.340,3 dinara.

UKUPNO RASHODI: 500.317.536,4 dinara.



C. Rashodi za realizaciju plana gajenja, zaštite i nege šuma, plana izgradnje infrastrukturnih objekata i drugi rashodi – ostali korisnici

Tabela br. 9.2.-3




Pošumljavanje belom topolom 111.417,9




Popunjavanje 94,20 132.198,9 12.453.136,4

Ĉišćenje 9,96 46.203,1 460.182,9

Osvetljavanje 12,15 46.203,1 561.367,7

Obnova bagrema vegetativno 73,41 29.503,9 2.165.881,3



Ukupno: 75.103.343,4


Sredstva za reprodukciju šuma (15% od prodajne vrednosti sortimenata) - 5.063.238,9 dinara.


Rashodi na ureĊivanju šuma – 1.139,84.1030 = 1.174.035,2 dinara.

Rashodi za finansiranje opštih troškova poslovanja ostalih korisnika - 80.737.466,0 dinara.


D. Rashodi za realizaciju plana gajenja, zaštite i nege šuma, plana izgradnje infrastrukturnih objekata i drugi rashodi – sopstvenici

Tabela br. 9.2.-4



Pošumljavanje vrbom 2,52 138.762,2 349.680,7

Pošumljavanje belom topolom 111.417,9




Popunjavanje 12,71 132.198,9 1.680.248,0

Ĉišćenje 42,22 46.203,1 1.950.694,9

Osvetljavanje 46.203,1

Obnova bagrema vegetativno 18,52 29.503,9 546.412,2



Ukupno: 12.297.666,2




Sredstva za reprodukciju šuma (15% od prodajne vrednosti sortimenata) - 892.106,9 dinara.

Naknada za poseĉeno drvo – 297.369,0 dinara.

Rashodi na ureĊivanju šuma – 187,38.1030 = 193.001,4 dinara.


9.3. Plan izvora finansiranja

Planirani izvori finasiranja su:

-Prihodi od prodaje drvnih sortimenata

-Naknada za korišćenje zaštićenih podruĉja na teritoriji severnobaĉkog šumskog podruĉja,

-Sredstva iz Budţeta Republike Srbije i budţeta Autonomne pokrajine Vojvodine obezbeĊena za realizaciju programa, planova i projekata iz oblasti šumarstva i zaštite prirode.

Tabela br. 9.3.-1 Vrednost sortimenata – jediniĉna cena po cenovniku JP „Vojvodinašume“

VREDNOST DRVNIH SORTIMENATA JEDINIĈNA CENA

Vrsta drveća


F L I klasa II klasa III klasa obla graĊa Ogrevno drvo Celulozno drvo

d i n a r a

Hrast 35.570,8 16.913,0 12.176,0 8.793,0 10.124,5 2.897,1

P.jasen 22.180,2 13.529,0 8.117,0 9.086,2 2.897,1


Ĉetinari 6.639,9 5.683,6 4.109,0 3.461,0 1.639,1 2.731,9

EA topole 8.117,0 6.358,0 4.734,0 3.720,0 1.639,1 2.731,9

Dom. Top. i vrba 3.775,0 3.147,0 1.639,1 2.731,9

Ostali meki lišćari 14.228,0 10.324,0 7.050,0 5.539,0 1.639,1 2.731,9

Prihodi od prodaje drvnih sortimenata

Tabela br. 9.3.-2 Vrednost sortimenata – drţavne šume – JP „Vojvodinašume“

VREDNOST DRVNIH SORTIMENATA

Vrsta drveća


Ukupno F L I klasa II klasa III klasa obla graĊa Ogrevno drvo Celulozno drvo

d i n a r a

Hrast 167.592.396,0 59.110.496,8 53.756.638,6 70.838.760,9 60.962.976,7 100.619.769,6 512.881.038,5

P.jasen 21.263.125,2 20.365.315,9 15.727.385,8 14.314.569,0 33.750.041,8 105.420.437,7

Ost. tvrdi lišćari 3.953.661,7 27.651.718,8 77.566.632,5 71.195.045,1 668.253.303,3 848.620.361,4

Ĉetinari 7.324.745,7 8.157.630,4 6.741.919,7 9.929.454,8 21.076.722,4 18.132.118,2 71.362.591,3

EA topole 794.863.582,9 547.397.988,0 568.706.448,4 461.177.270,0 169.597.270,1 302.718.598,9 2.844.461.158,4

Dom. Top. i vrba 99.880.784,7 89.992.129,8 160.964.276,6 95.037.658,7 445.874.849,8

Ostali meki lišćari 12.025,1 22.170,0 35.885,4 52.053,4 54.348.872,2 200.689,5 54.671.695,5

Sveukupno 987.684.790,9 547.420.158,0 783.075.395,6 706.429.740,4 77.580.680,6 156.402.045,6 1.208.610.256,0 416.089.065,4 4.883.292.132,6



Tabela br. 9.3.-3 Vrednost sortimenata – drţavne šume – ostali korisnici


Vrsta drveća



d i n a r a

Hrast 162.078,8 57.165,8 51.988,1 68.508,3 58.957,4 97.309,5 496.007,9

P.jasen 150.696,3 144.333,3 111.463,3 101.450,4 239.193,7 747.136,9


Ĉetinari

EA topole 61.341.167,5 42.080.783,3 43.071.986,0 33.944.037,3 11.531.917,4 21.694.158,4 213.664.049,9

Dom. Top. i vrba 17.279.413,2 15.803.278,9 29.795.824,1 15.647.714,1 78.526.230,4


Sveukupno 61.764.392,9 42.080.783,3 61.448.152,7 52.270.421,9 68.508,3 2.513.180,2 58.061.212,8 37.341.872,5 315.548.524,5

Tabela br. 9.3.-4 Vrednost sortimenata – ostali korisnici


Vrsta drveća



d i n a r a

Hrast

P.jasen


Ĉetinari 26.737,9 29.798,4 24.610,0 36.395,4 73.987,0 64.660,6 256.189,3

EA topole 5.426.485,4 3.597.571,0 3.389.323,1 2.287.185,0 613.091,1 1.350.603,5 16.664.259,1

Dom. Top. i vrba 781.376,5 713.916,8 1.341.481,0 709.989,5 3.546.763,8


Sveukupno 5.519.997,7 3.597.571,0 4.955.401,6 4.542.385,9 24.610,0 1.999.786,0 10.989.920,3 2.125.253,7 33.754.926,2



Tabela br. 9.3.-5 Vrednost sortimenata – privatne šume


Vrsta drveća



d i n a r a

Hrast

P.jasen 70.135,4 67.174,0 51.876,0 47.215,9 111.322,8 347.724,1


Ĉetinari

EA topole 107.286,3 71.127,1 67.009,9 45.219,6 12.121,3 26.702,6 329.466,8

Dom. Top. i vrba 474.089,5 408.819,3 611.727,1 513.134,9 2.007.770,8


Sveukupno 201.481,4 71.127,1 803.289,4 870.547,2 552.375,4 2.908.721,5 539.837,5 5.947.379,4

Ukupno prihodi od naknada za korišćenje zaštićenih podruĉja: 30.000.000,0

Prihodi iz budţeta Republike Srbije

Sredstva iz Budţeta Republike Srbije (Pokrajine) obezbeĊena za realizaciju programa, planova i projekata iz oblasti šumarstva i zaštite prirode iznose: : 170.000.000,0 dinara.

Prihodi od ostalih delatnosti

Ove prihode ĉine prihodi od prodaje proizvoda iz rasadnika, usluga smeštaja, usluga prevoza, prodaje suvenira, od odstrela divljaĉi, od prodaje mesa divljaĉi i ulovljene ribe, od pĉelarenja,prodaje

ribolovaĉkih i lovaĉkih dozvola i sl.

Ukupno prihodi od ostalih delatnosti iznose: 500.000.000,0 dinara.

UKUPNO PRIHODI IZNOSE: 6.724.324.407,1

9.4. Ocena finansijske izvodljivosti plana

UKUPNI PLANIRANI PRIHODI IZNOSE: 6.724.324.407,1 dinara

UKUPNI PLANIRANI RASHODI IZNOSE: 6.500.849.634,5 dinara

UKUPNA PLANIRANA DOBIT IZNOSI: 223.474.772,6 dinara



10. PROJEKCIJA OĈEKIVANIH EFEKATA

Gazdovanje šumama u narednom ureĊajnom periodu, vezano za realizaciju planiranih radova, u celini gledano, imaće za efekte:

- Oĉuvanje i zaštitu granica granica zaštićenih prirodnih dobara kao osnovu za ostvarivanje ciljeva gazdovanja šumama u celini;

- Realizacija plana zaštite šuma treba da u punoj meri obezbedi preventivnu, a u nuţdi i represivnu zaštitu ĉime će se ĉuvati zdravstvena stabilnost ovih šumskih ekosistema, a time i obezbediti potpunije

ostvarivanje ciljeva gazdovanja šumama;

- Realizacijom plana obnavljanja šuma uvećaće se uĉešće u šumskom fondu sastojina visokog porekla koje se smatraju proizvodnijim, bioekološki stabilnijim, dugovekijim i generalno ciljnim stanjem u

odnosu na višefunkcionalnu odrţivost kao imperativ. Istovremeno, realizacijom plana obnavljanja šuma poboljšaće se sastav sastojina po vrstama drveća, jer je cilj, izmeĊu ostalog, ponovna uspostava

zajednica u kojima su nosioci sastojinske strukuture edifikaatori po pripadajućim stanišnim i sastojinskim kategorijama;

- Merama nege (osvetljavanje, ĉišćenje i prorede) forsiraće se vrste koje se nalaze na spisku, reliktnih, endemiĉnih, retkih i ugroţenih, radi oĉuvanja i poboljšanja njihovog uĉešća u ukupnom šumskom

fondu. Osim toga istim merama nege uklanja će se invazivne odnosno nepoţeljne vrste. Prateći efekat je poboljšanje bioraznovrsnosti podruĉja u celini.

- Realizaciojom plana obnavljanja, korišćenja i nege šuma istovremeno će se intenzivirati aktivnost na suzbijanju invazivnih vrsta u ovim šumama.

- Permanentan monitoring zdravstvenog stanja šuma i šumskog zemljišta omogućiće predupreĊivanje ili, bar umanjenje, negativnih efekata po šumske ekosisteme -u odnosu na klimatske ekstreme,

pojave i promene, biljne bolesti i štetoĉine i druge faktore rizika koji su sve prisutniji i uticajniji na mogućnost realnog upravljanja i gazdovanja ukupnim potencijalima u Severnobaĉkom šumskom

podruĉju.

- Planiranim umerenim korišćenjem oĉekuje se uvećanje ukupne zapremine kao proizvodne osnovice;

- Realizacijom plana obnove šuma doći će do izvesnog poboljšanja starosne strukture po klasama starosti;

- Osvetljavanjem sastojina na površini od 417,88 ha, ĉišćenja na 493,58 ha i proreda na 1.642,72 ha eliminisaće se uzgojna zapuštenost na većem delu površine i razvoj usmeriti na stabla budućnosti.

Istovremeno izvoĊenjem uzgojno sanitarnih seĉa znatnije će se popraviti zdravstveno stanje sastojina u ovom šumskom kompleksu;

- Odrţavanjem šumskih saobraćajnica i ostalih objekata u šumi poboljšaće se tehniĉki i infrastrukturni uslovi za realizaciju planiranih radova i korišćenje ukupnih potencijala Severnobaĉkog šumskog

podruĉja;

- Ostvarivanjem plana proizvodnje, uzgoja i zaštite divljaĉi postepeno će se poboljšati stanje brojnosti i kvaliteta autohtonih vrsta divljaĉi i faune u celini;

11. INDIKATORI ZA PRAĆENJE REALIZACIJE PLANA RAZVOJA

Realizacija Plana razvoja kao kompleksnog i sveobuhvatnog dokumenta moţe se pratiti kroz analizu odreĊenih segmenata i to:

1. UnapreĊenje stanja prirodnih i drugih vrednosti Severnobaĉkog šumskog podruĉja (zaštita i odrţivo upravljanje) i monitoring:

- u domenu zaštite staništa: monitoring staništa, kartografski prikazi staništa, popravljena struktura staništa, površina odreĊenih tipova staništa,

- u domenu zaštite vrsta: monitoring zaštićenih vrsta, stabilnost stanja populacija ugroţenih vrsta (gustina populacije, br.inividua, areal), formirana baza podataka o vrstama i monitoring biodiverziteta u

šumskim i ostalim ekosistemima

- u domenu kulturnog nasleĊa: dokumetovano kulturno nasleĊe, sakupljeni predmeti i dr.

2. UnapreĊenje proizvodnog potencijala šuma:

- površina šuma u kojima su sprovedene prorede, kao mere nege šuma,

- površina obnovljenih šuma sa sprovedenim pratećim merama nege,

- površina izdanaĉkih šuma sa izvršenom prirodnom obnovom u okviru indirektne konverzije,

3. Korišćenje prinosa drvne zapremine

- ostvaren godišnji kvantitativni nivo korišćenja planirane drvne zapremine,

- ostvarena kvalitativna struktura iskorišćene drvne zapremine i odgovarajućeg prihoda.



4. Korišćenje nedrvnih šumskih proizvoda

- kvantitativni (statistiĉki) pokazatelji proizvodnje, sakupljanja i prometa nedrvnih proizvoda šuma, prema programima korišćenja u skladu sa pravilnicim o korišćenju za: šumski otpad, jestive gljive,

šumske plodove, lekovito bilje, košnice,

- uĉešće prihoda od nedrvnih proizvoda šuma u ukupnim prihodima.

5. Genofond i proizvodnja šumskog semena i sadnog materijala

- površina registrovanih semenskih objekata,

- koliĉina sakupljenog i doraĊenog šumskog semena,

- koliĉina proizvedenih šumskih sadnica,

- koliĉina realizovanih šumskih sadnica.

6. Gazdovanje lovnom divljaĉi

- izraĊene i usvojene lovne osnove,

- izvršene mere na unapreĊenju stanja lovne infrastrukture (moguća mera i visina investicionih ulaganja),

- brojno stanje divljaĉi u lovištima (fond divljaĉi) sa kvalitativnom strukturom,

- godišnji odstrel divljaĉi i odstrel trofejne divljaĉi,

- uĉešće prihoda od lova u ukupnim prihodima..

7. Izgradnja i odrţavanje šumskih puteva

- duţina izgraĊenih novih šumskih puteva,

- duţina rekonstruisanih šumskih puteva,

- duţina šumskih puteva sa izvršenim radovima na redovnom odrţavanju,

8. Planiranje u šumarstvu

- izraĊene i usvojene osnove gazdovanja šumama,

- izraĊeni i usvojeni plan razvoja i program gazdovanja šumama sopstvenika.

9. Istraţivanje i edukacije u šumarstvu

- broj usvojenih i prihvaćenih predloga nauĉno-istraţivaĉkih i razvojnih programa i projekata,

- broj završenih nauĉno-istraţivaĉkih i razvojnih programa i projekata,

- broj primenjenih razvojnih programa i projekata,

- broj odrţanih-pohaĊanih struĉnih seminara.



12. ZAVRŠNE ODREDBE

Plana razvoja Severnobaĉkog šumskog podruĉja donosi se za period od 01. 01. 2016. do 31. 12. 2025. godine.

Odgovorni projektanti:

Sneţana Kovaĉ, dipl. ing. šumarstva, Direkcija JP „Vojvodinašume“

_____________________________________________________

Bojan Tubić, dipl. ing. šumarstva, Direkcija JP „Vojvodinašume“

_____________________________________________________

SrĊan Peuraĉa, dipl. ing. šumarstva, ŠG „Sombor“ Sombor

_____________________________________________________

Boţana ĐorĊević, dipl. ing. šumarstva, ŠG „Sombor“ Sombor

_____________________________________________________

Predrag Stanković, dipl. ing. šumarstva, ŠG „Sombor“ Sombor

_____________________________________________________ Direktor JP „Vojvodinašume“

Siniša Golub, dipl. ing. šumarstva, ŠG „Sombor“ Sombor Marta Takaĉ, master ing. šumarstva

_____________________________________________________ _____________________________________________________

Novi Sad, 2016. god.

Documents

PLAN RAZVOJA SEVERNOBAĈKOG ŠUMSKOG PODRUĈJAkog_šum._pod._konacna.pdf · Plan razvoja šuma donosi se za period 2016-2025. godina. Za izradu Plana razvoja šuma Pokrajinski zavod